JEDNAČINA PRAVE

1) Opšti ( implicitni oblik) jednačine prave je ax  by  c  0

2) Eksplicitni oblik jednačine prave je y  kx  n

k- koeficijent pravca ( k  tg , gde je α ugao koji prava gradi sa pozitivnim smerom x – ose)
n - je odsečak na y – osi

Kako preći iz opšteg u eksplicitni oblik?

ax  by  c  0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno

by  ax  c sad sve podelimo sa b
a c
y  x
b b
a c
Odavde je k   i n  
b b

Primer 1.
Pravu 7x+3y + 23=0 prebaciti u eksplicitni oblik i naći k i n.

x+3y + 23=0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno

y=-7x- 23 sad sve podelimo sa 3
7 23 7 23
y  x k  n
3 3 3 3

x y
3) Segmentni oblik jednačine prave je  1
m n

m – je odsečak na x osi
n – je odsečak na y osi

Primer 2.
U jednačini px   p  1 y  8  0 odrediti parametar p, tako da prava gradi dva puta veći odsečak na
apscisnoj osi nego na ordinatnoj osi.

Prava gradi dva puta veći odsečak na apscisnoj osi nego na ordinatnoj osi , znači m = 2n
Sredimo datu jednačinu prave da bi iz nje mogli da pročitamo m i n.
px   p  1 y  8  0
px   p  1 y  8 sve podelimo sa 8
px  p  1 y
 1
8 8
x y 8 8
 1 odavde je m  i n
8 8 p p 1
p  p  1
Sad ovo zamenimo u m = 2n
 8 8 8 16
 2  8  p  1  16 p 8 p  8  16 p
p p 1 p p 1
8  16 p  8 p 8  8p
p 1

4) Normalni oblik jednačine prave je x cos   y sin   p

U ovoj jednačini je :

p je normalno rastojanje od koordinatnog početka (0,0) do naše

prave
 je ugao koji rastojanje p gradi sa pozitivnim smerom x ose

Formula za prelazak iz opšteg u normalni oblik je :

ax  by  c
ax  by  c  0  0
 a 2  b2
ali pazimo, ispred korena uzimamo znak suprotan od znaka broja c .

Primer 3.
Svedi jednačinu 4x – 3y +5 = 0 na normalni oblik.

4x  3y  5
4x  3y  5  0   0 ( minus ispred korena jer je c=5)
 42  32
4x  3 y  5 4x  3 y  5 4 3
0  0   x  y  1  0 a odavde je:
 25 5 5 5
4 3
p  1 cos    sin  
5 5

5) Jednačina prave kroz tačku A(x1,y1) sa koeficijentom pravca k je  y  y1   k  x  x1 

y2  y1
 y  y1    x  x1 
6) Jednačina prave kroz dve tačke A(x1,y1) i B(x2,y2) je x2  x1

y2  y1
Primećujete da je onda k 
x2  x1
 MEĐUSOBNI POLOŽAJ DVE PRAVE U RAVNI

1. PRAVE SE SEKU

Tačku preseka nalazimo rešavajući sistem od te dve jednačine !

Ako posmatramo prave y  k1 x  n1 i y  k2 x  n2 onda je ugao pod kojim se seku dat formulom:

k2  k1
tg 
1  k1  k2

1
Ako se te dve prave seku pod pravim uglom, onda je k1  k2  1 ( uslov normalnosti) ili k2  
k1

2. PRAVE SU PARALELNE

Prave y  k1 x  n1 i y  k2 x  n2 su paralelne ako je k1  k2 ( uslov paralelnosti)

Primer 4.

Data su temena trougla A(-5,-2), B(7,6), C(5,4).

Odrediti:
a) jednačinu stranice AB
b) jednačinu visine h c
c) ugao kod temena A

a) Upotrebićemo formulu za jednačinu prave kroz dve tačke( A i B)

y y
 y  y1   2 1  x  x1 
x2  x1
6   2  62
y   2  
7   5
 x   5  y2
75
 x  5
8
y  2   x  5
12
2 2 2 2 10 6
y  2   x  5 y  x  5  2 y  x 
3 3 3 3 3 3
2 4
y  x
3 3

b) Jednačinu visine hc ćemo naći kao jednačinu prave kroz jednu

tačku C( 5,4) a njen koeficijent pravca mora da
zadovoljava uslov normalnosti sa pravom AB.
2 4 2
Koeficijent pravca prave AB : y  x  je k1 
3 3 3
Naša prava je normalna na AB, pa je :
1
k2    y  y1   k  x  x1 
k1
1 3
k2   y  4    x  5
2 2
3
 3 3 15 3 23
k2   y  x 4 y  x
2 2 2 2 2
c) Ugao kod temena A je ustvari ugao izmeĎu pravih AB i
AC. Čim nam traže neki ugao koristimo obrazac
k k
tg  2 1
1  k1  k2
2
Iz prave AB već imamo koeficijent pravca k1 
3
Ne moramo tražiti celu jednačinu prave AC već samo njen
koeficijent pravca.
y y
A(-5,-2), C(5,4) menjamo u k  2 1
x2  x1
4   2  42 6 3
k2  k2  k2  k2 
5   5  55 10 5

3 2 9 10 1
  
k k 1
tg  2 1 tg  5 3 tg  15 15 tg  15 tg  
1  k1  k2 2 3
1  1
2 7 21
3 5 5 5
1 1
tg    arctg
21 21

Odstojanje tačke A(x1, y1) od prave ax  by  c  0 dato je formulom:

ax  by  c
d
a 2  b2

Primer 5.
Odredi odstojanje tačke P(2,-3) od prave 3x  y  1  0

ax  by  c
d
a 2  b2
3  2   3  1 6  3 1 10
d d d d  10
3   1
2 2
9 1 10

Zadaci za vežbu:

1. Odredi jednačinu prave koja prolazi kroz tačku preseka pravih p : 2 x  y  3  0 i q : 3x  2 y  8 i paralelna
je sa pravom r : 2 x  3  4 y  0

2. Temena trougla su A(-9,2), B(3,-14) i C(-5,-10). Odredi dužinu visine hC .

3. Odredi jednačinu visine hA u trouglu sa temenima A(3,3), B(11,6) i C(7,12).

4. Dat je trougao sa temenima A(-1,2), B(5,7) i C(2,-3). Odrediti:

a) Jednačunu težišne duži t A i njenu dužinu,
 b) jednačinu visine hB ,
c) ugao pod kojim se seku težišne duži t A i t B ,
d) koordinate težišta T i ortocentra H

5. Stranice trougla leže na pravama a : 2 x  y  10  0 i b : 2 x  y  2  0 , a t A : 2 x  7 y  10  0 . Odredi:

a) temena trougla
b) simetralu stranice AB

6. Dat je trougao sa temenima A(1,-2), B(5,4) i C(-2,0). Odredi:

a) dužinu visine hA
b) simetralu ugla kod temena A
c) površinu trougla