ISSN 1800 - 5039

ИЗДАЈЕ СЕ СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ БЛАЖЕНСТВА МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА

ЗА БОЖИЋ 2014.

М. Михаило: ПОСЛАНИЦА .......................................2 Р. Радоњић: БИТИ ... ..................................................52

М. Михаило: АПЕЛ ЦРНОГОРСКОЈ ВЛАСТИ........4
М. Михаило: СЛОВО О СВ. ИВАНУ ........................5
А. Богдановић: ЦЕТИЊЕ ЈЕ ДОМ ЦПЦ ...................6
М. Михаило: АНТИЕВРОПСКА МИСИЈА М.
АМФИЛОХИЈА .......................................................8
М. Михаило: М. АМФИЛОХИЈЕ ОСУЂУЈЕ ЛГБТ,
А СА ЊИМА СЛУЖИ ............................................8
ХРАМ У ПОДГОРИЦИ ПРОДУБЉУЈЕ
НЕСЛОГУ У ЦРНОЈ ГОРИ ..................................11
НЕМА СУВЕРЕНЕ ЦРНЕ ГОРЕ БЕЗ ЦПЦ И
ЦРНОГОРАЦА.......................................................14
Ј.М. Бећир: ПРОСЛАВА СВ. ПРЕОБРАЖЕЊА .....16
Д. Рашовић: ЦПЦ ТРАЖИ ИСТИНУ И
РАВНОПРАВНОСТ ...............................................18
М. Михаило: ПОВОДОМ 20.ГОДИШЊИЦЕ
ЦПЦ ........................................................................20
Ж. Л. Ђуровић: БОЖЈИ ДАН....................................21
М. Поповић: ЧОЈСТВО У ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ
И ОПШТЕМ ИМОВИНСКОМ ЗАКОНИКУ ......22
Н. Аџић: ТРАГОМ ЈЕДНОГ ПОДМЕТАЊА О
ЊЕГОШЕВОЈ НАРОДНОСТИ ............................30
Б. Цимеша: ЊЕГОШ ЈЕ ПЈЕСНИК СЛОБОДЕ,
А НЕ ГЕНОЦИДНОСТИ ......................................33
Н. Аџић: ЦРНОГОРСКА ЦРКВА И
ОСМАНСКО ЦАРСТВО ......................................40
Б. Цимеша: НЕУНИШТИВОСТ
ЦРНОГОРСКОГ ДУХА ........................................45
М. Миљић: ПРИНЦ БЕЗ ДОМОВИНЕ....................47
Р. Радоњић: ПРИНЧЕВИ И ПРИНЦЕПСИ..............49
М. А. Перовић: СВЕТИ РАДИВОЈЕ ........................55
П. Вушуровић: ПОВОДОМ ФИЛАНТРОПСКЕ
НАГРАДЕ ДОБИТНИЦИМА „ИСКРЕ“ .............56
М. Д. Мићуновић: ПОЗДРАВНА РИЈЕЧ У
ИСТОРИЈСКОЈ МОШТАНИЦИ..........................57
Б. Цимеша: НОВЕ СТУДИЈЕ ....................................58
А. Чиргић: КРИВОТВОРСТВО СИМА
МИЛУТИНОВИЋА...............................................58
Г. Секуловић: КЊИГА ПО МНОГО ЧЕМУ
ПАРАДИГМАТИЧНА ...........................................59
С. Зековић: НЕКРИТИЧКА ИСТОРИОГРАФИЈА
ЗАСНОВАНА НА ФАЛСИФИКАТИМА ...........60
С. Зековић: РИЈЕЧ АУТОРА О ЕДИЦИЈИ
(У ТОМУ I).............................................................61
С. Перовић: МИРКО КОВАЧ ВЕЛИКАН
УМЈЕТНИЧКЕ РИЈЕЧИ .......................................64
МИТРОПОЛИТ ЦПЦ МИХАИЛО У
ПОСЈЕТИ НАШИМ ИСЕЉЕНИЦИМА
У КАНАДИ ............................................................65
МАКЕДОНИЈА ЗА ЊЕГОША //
МАКЕДОНИЈА О ЊЕГОШУ ..............................65
МЕДАЉА „БЛАЖЕ КОНЕСКИ“ ЗА СРЕТЕНА
ПЕРОВИЋА ...........................................................66
ЗАВРШНО ВЕЧЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
„МАКЕДОНИЈА О ЊЕГОШУ“ ...........................68
М. Михаило: ОТВОРЕНО ПИСМО .........................70
In memoriam: ДР РАДОСЛАВ РОТКОВИЋ ............70
In memoriam: ЈОВО КАПИЧИЋ ...............................70
П. Малбаша: СТЕЋЦИ У ЦРНОЈ ГОРИ (3) ............71

ГЛАС ЦРНОГОРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, број 47

Издавач: ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА „ЛУЧИНДАН”, Издавачка установа ЦПЦ, 81250
Цетиње. Уређује редакцијски колегијум. Главни и одговорни уредник: Борислав Цимеша. Замјеник
уредника: свјештеник Жарко Л. Ђуровић. Чланови редакције: Новак Аџић, Зоран Станојевић (лектор),
Младен Ломпар, Милорад Поповић, Сретен Зековић, Драгољуб Рашовић. Штампа: ИВПЕ - Цетиње.
Уредништво и администрација: тел/факс: 041/240-010, e-mail: lucindancpc@gmail.com (mail адреса
Лучиндана), cpc@t-com.me. web адресе: www.cpc.org.me и www.cpc.org.me/mne. Лист је регистрован код
Републичког секретаријата за информације Црне Горе, под бројем 190 од 8.12.1998. године. Као вјерско
гласило РЦГ од 1998. године ослобођен је плаћања општег пореза на промет. Тираж: 10.000 примјерака.
 2

По Милости Божјој, Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорски

† Михаило
Благородном народу црногорском и христољубивој пастви,
Архијерејски Благослов и Свети поздрав:
“Мир Божји-Христос се роди!”

Драги Црногорци и Црногорке,

Кад се заврши вријеме, посла Бог Сина својега да спаси род људски. Благу вијест
јавља Арханђел Гаврило Пресветој Богородици у Назарету: „Зачећеш и родићеш Сина и
дадни му име Исус“ (Лк. 1,31). И роди га без бола као што је и зачела без гријеха од Духа
Светога, а не од човјека. Поклони му се као Богу и положи га у јасле. Поклони му се као
Божанству и Јосиф, поклонише му се и пастири, а анђели пјеваху: „Слава на висини Богу,
на земљи мир, а међу људима добра воља“ (Лк. 2,14).
Тако је дошао међу људе Онај чији су долазак наговијестили пророци: „Роди се од
Пресвете Богородице у Витлејему и тако се јави Господар Свијета, цар над царевима, да
изврши спасење рода људскога.“
Божићњи пост је припрема православних хришћана и хришћана уопште о празнику
Рођења Господа Исуса Христа према јулијанском или грегоријанском календару. Божићњи
пост траје до 25. децембра или 7. јануара.
Како нас обавјештавају јеванђелисти, Христос је 40. дана провео у пустињи, у посту
и молитви и дао заповијест Јеврејима да посте, јер ће и ученици Христови постити.
Господ Исус Христос „увијек ради оно што је Њему Богу Оцу угодно“ (Јов. 8,29).
Рад је двострук, физички и духовни. Сам рад није сврха у животу него средство да се до не-
чег дође. Да се сам живот одржи. Да се живот олакша, уљепша, да постане бољи и љепши,
пун истинског смисла. Јер човјек ради да живи. Зато рад има смисла колико и сам живот. А
живот има смисао и вриједност ако човјек живи не само ради самог себе, него ради других,
најближих, ради својега народа, отаџбине, човјечанства, ради Бога живога и вјечнога. Јер
смо сви „род Његов“ (Дел. 17,28).
Драги моји Црногорци, као и ваши вјековни преци увијек имајмо ово на уму: Не
живимо и радимо само ради самих себе, већ и због својег народа и домовине без којих не
можемо постојати. Државу смо обновили, али након тога не и духовност своју која је оста-
ла запуштена и заборављена на периферији нашег друштвеног живота. Зато је обнављање
наше државне куће непотпуно. Без духовности и потпуне обнове аутокефалне ЦПЦ црно-
горска држава нема своју будућност и сигуран опстанак. Разлог томе је у неријешеном
црногорском православном црквеном питању.
 3
Ради његовог праведног, трајног и одрживог рјешења нужно је у најскоријој
будућности остварити повраћај у пређашње стање црквене имовине и статуса ЦПЦ како
је било до доношења декрета регента Александра 1920. године. То значи, да Скупштина
Црне Горе треба што прије да поништи Александров анексионистички акт из 1920. године
донијет пошто је већ Подгоричка скупштина укинула државу Црну Гору.
Света ЦПЦ неће се помирити са својим маргинализованим положајем који јој је на-
метнут. Она ће у духу Устава и закона, моралних и обичајних правила предузети законите и
часне мјере ради постизања својих неотуђивих права која јој у њеном дому, држави Црној
Гори историјски припадају. Ово тим више што је три ипо стољећа управљала и водила не-
зависну Црну Гору, а у складу са тим дала је свој пуни обол обнови црногорске државне
независности.
До момента рјешавања црногорског православног црквеног питања тражимо и
очекујемо да власти омогуће Божју службу у свим црквама у Црној Гори.
Очекујемо да ће држава успоставити још тјешњи дијалог са ЦПЦ ради рјешавања
црквеног питања код нас и јачања стабилности државног дома. Кућа почива на темељима
а држава на правди. Црква и држава на законима који уређују њихов међусобни однос.
У Црној Гори није потребно ништа друго поштовати већ властиту историју, традицију и
бесмртну Божју и људску правду на чијим темељима почива наша држава, народ, нација и
црква.
На тим стубовима сигурне црногорске будућности учврстиће се вјерска права право-
славних Црногораца у оквиру општих људских права и отклонити њихова вјерска неравно-
правност и дискриминација, како Црногорци неби више били странци у властитом дому.
Заштитило би се на тај начин сакрално културно насљеђе које су девастатори дужни дове-
сти у стање прије почињене девастације. У коначном епилогу нужно је зауставити једном
за увијек асимилаторски дух светосавске СПЦ у Црној Гори који пријети црногорским не-
станком.

Драги моји Црногорци,

Нека вас рођење Христово све окупи у загрљају братства и слоге. Одбаците свађу
и мржњу, часни крст нек разбије неслогу вашу, јер то нам је нужно како би се спасили од
асимилатора са данајским даровима који довршавају оно што је декретом поставио регент
Александар. Они кидишу на наш мир, срећу, имовину, садашњост и будућност наше државе
и ЦПЦ.
Нека је срећан Божић и нова 2014. година цијелом народу нашем, држави нашој,
ратару и виноградару, занатлији и трговцу, раднику и интелектуалцу, богаташу и сирома-
ху. Божићњој радости пјева небо и земља, јер се радујемо рођењу Христовом, Спаситељу
свијета, Сунцу правде, искупитељу прародитељског гријеха, радујемо се измирењу са Бо-
гом Творцем и Оцем небеским. Радујмо се и Новој години јер са њоме улазимо у Нову наду,
у ново очекивање бољега.
Нека нас милост и заштита Божја не остави и не лиши бескрајне љубави и у
наступајућој 2014. години. Услиши Господе молитву нашу:

Христос се роди! Срећна нова 2014. година.

Будите благословени

Архиепископ цетињски и
Митрополит Црногорски
Михаило
 4
АПЕЛ ЦРНОГОРСКОЈ ВЛАСТИ

Савременици смо јединственог преседана у православној

васељени. Аутокефална ЦПЦ налази се на маргини вјерског и свеукуп-
ног јавног живота у својој кући, независној, сувереној и међународно
признатој држави Црној Гори којом је управљала три ипо вијека и дала
значајан допринос њеној обнови.
Државна кућа је обновљена, али непотпуно. У црногорску држав-
ну кућу није враћена црногорска духовност. Без ње, црногорска држа-
ва, као и свака друга, нема своју будућност и сигурни опстанак. Разлог
томе је у неријешеном црногорском православном црквеном питању.
Зато тражимо повраћај у пређашње стање црквене имовине и ста-
туса Црногорске православне цркве како је било до доношења декре-
та регента Александра 1920. године, односно да Скупштина Црне Горе
поништи државни акт из те године, донијет пошто је већ Подгоричка
скупштина укинула државу Црну
Гору. Тражимо да се заустави дева-
статорска и денационализаторска
мисија светосавске Српске право-
славне цркве у Црној Гори.
Поручујемо да се Црногор-
ска православна црква неће по-
мирити са понижавајућим и
обесправљујућим статусом који
јој је наметнут, већ ће у складу са
Уставом, законом, моралним и
обичајним нормама предузети ле-
гитимне мјере како би остварила
своја природна и неотуђива права
која јој припадају.
Тражимо од црногорске вла-
сти да омогући Божју службу у
свим црквама до коначног рјешења
црногорског православног цркве-
ног питања.
Архиепископ цетињски и
Митрополит Црногорски
Михаило
 5
Освећење камена темељца цркве Св. Ивана
СЛОВО О СВ. ИВАНУ
ДРАГИ ВЈЕРНИЦИ И
ПОШТОВАОЦИ ЦРНОГОРСКЕ ЦРКВЕ
ПОШТОВАНА ГОСПОДО,
УВАЖЕНЕ ЗВАНИЦЕ И ГОСТИ
Поново нас је окупио Свети Иван Црнојевић
да му по вољи самога Господа и жарким жељама и
доброти данашњих Црногораца, подигнемо Божији
храм, први у Црној Гори, који носи његово слав-
но и пречасно име. Свети Иван Црнојевић припада
плејади највећих државника и великана Црне Горе и
Европе својега времена.
И наука и широка народна свијест у њему су
препознали, не само владара и господара слободне
Црне Горе, него и оснивача црногорске пријестонице,
ванвременско Цетиње, тај споменик људске части и
достојанства. Цетиње као подвиг, појам и примјер!
Црногорска црква прогласила га је за Свеца
и слави га као својега модерног реформатора који по-
диже чувени цетињски манастир, храм Пресвете Бо-
городице, и преноси центар црногорске митрополије
у овај наш свети град.
Иваново саздање Цетиња је епохални чин у
црногорској историји.
Свети Иван ствара Цетиње, а оно нашу
историју.
Оснивањем Цетиња, Црна Гора улази у
најславније доба свога развоја, а Ловћен добија значај
свете планине и пресудног историјског огњишта.
Настало из нужде, Цетиње у визији Црного-
раца добија највише ослободилачке вриједности.
Као што се Иванова Црна Гора ослањала на
Дукљу и Зету, тако се његово Цетиње настављало
на раније пријестонице Жабљак, Обод, Соко град.
 6
Својим настанком, Цетиње је узроковало вјековно
ратовање и трагику.
Иванов стваралачки подвиг је увођење рене-
сансе у Црну Гору и ренесансно Цетиње, које је више
у духу него у материјалном стварању и архитектури.
Иванова династија је на нашем Цетињу подигла прву
државну штампарију у свијету, а нашу пријестоницу
промовисала у први свјетски центар државног штам-
парства и писмености.
Његов рођак и сљедбеник штампар Макарије,
одлазећи са Цетиња, постаће утемељивач румун-
ског и руског штампарства и модерне писмености и
књижевности. Европски мислиоци Емил Чакра, Мар-
тин Годеч, Евли Челеби и стотине других, писали су
о Ивановим чудествима и чудима.
Како је своју државу претворио у бедем ев-
ропске слободе, одбране хришћанства и часног крста.
Како је у беспућу у којем једва опстају животиње,
змије и гуштери подигао ренесансни град. Како
његов народ бројне локалитете и топониме зове
његовим именом.
Иваново Цетиње је било једини и најмањи
главни град у свијету и то град – држава.
Иванова Црна Гора је тада била једина сло-
бодна земља до Беча и Запада од Османилија, поко-
рене Европе.
Свети Иван је био спаситељ Млетач-
ке републике у Скадру и на југу Балкана. И док је
Европа стењала под Османлијама и језуитском
инквизицијом, овај великан постаје пионир права на
азил, утоку и прибјежиште свих прогоњених и тако
први у Европи и свијету издаје прокламацију да сви
понижени и угрожени имају пуну заштиту у манасти-
ру на Цетињу. Тако је утемељио аманет црногорске
историје, а касније и Светог Петра Цетињског, који
је вођен светим именом поручио: „Црногорци, нека
су ваша врате слободе сваком иштућем вјечито отво-
рена!“
Цетиње је дом ЦПЦ
Александар Богдановић
Цијењени митрополите Црногорске право-
славне цркве Михаило,
Драги гости,
Уважени суграђани окупљени под Ловћеном,
Част ми је да Вам се обратим на данашњем
догађају, који својим карактером и значајем превази-
лази границе црногорског пријестоног града.
Окупљени под Ловћеном, у улици која
носи име наше свете планине, данас смо свједоци
догађаја који је јединствен, а као такав и изузетно ва-
жан за црногорско друштво. Јер, први пут од обнове
богослужења Црногорске православне цркве, данас
Свети Иван је раскинуо са Немањићком
традицијом бијелог орла и одредио наш држав-
ни барјак стављајући на њега симбол златног орла
раширених крила, који ће постати заштитни знак
наше слободе и историје. Под тим барјаком гинули
су вјековима црногорски хероји улазећи с бојних
пољана у пјесму и славу.
Тај барјак побједе, славе, части и поноса
остао је Иванов аманет који данас као државну заста-
ву чувамо и са поносом развијамо и ширимо.
Очувајмо и остале његове аманете.
Вратимо своју свијест себи и цетињски мана-
стир црногорском народу и цркви и нашем вјековном
историјском достојанству.
Дио аманета Светог Ивана испуњавамо.
А први међу њима испунила је пријестоница
Цетиње. Без ње не би било овога плаца и овог Божијег
храма нашему свецу и великану.
Изражавам јој пуну захвалност и нека је
благословена, а посебну благодарност, поштовање и
хвалу упућујем градоначелнику пријестонице Алек-
сандру Богдановићу и начелнику урбанизма Фили-
пу Алексићу, чијом посвећеношћу и преданошћу
пријестони град и Црна Гора данас са дозволом за
градњу радосна срца и широм отворених душа, каква
ће бити и ова Божанска светиња, света попут Ивано-
вог тестамента, утемељују овај историјски чин. На
овај свети дан поставља се камен темељац овом спо-
менику којега ћемо сви заједничким рукама подићи
у част нашем оснивачу Ивану Црнојевићу у славу
његовог имена и нашег Цетиња, а на дар својој мајци
Црној Гори. Посебну захвалност упућујем и изража-
вам господину Браниславу Бањи Калуђеровићу, ве-
ликом добротвору наше цркве, ктитору овог храма и
донатору нашег Владичанског дома на Цетињу. Нека
га Бог благослови.
Будите благословени
МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО
ће у једном градском језгру, и то на Цетињу, бити
положен први камен темељац за њен нови објекат -
Цркву Светог Ивана Преподобног Црнојевића.
Даме и господо,
Вјерујем да на овом скупу има много оних
који сматрају да се на један овакав догађај чекало
дуго. Међутим, заједно са том констатацијом може
ићи и тврдња да управо данас почиње један нови
моменат у трајању Црногорске православне цркве, а
тиме и црногорске историје.
Због тога, прилика да помогнемо и подржи-
мо иницијативу о градњи Цркве Светог Ивана Пре-
подобног Црнојевића, за мене и за Пријестоницу
Цетиње, представљала је дужност. А управо зато,
данас смо и окупљени овђе, како би направили први
 7
корак у процесу градње новог објекта Црногорске
православне цркве.
Уколико се присјетимо прошлости – било
скорије или даље – онда је јасно да један овакав чин
и припада Цетињу. Јер, Цетиње је било и остало дом
Црногорске православне цркве, центар црногорске
духовности и луча црногорске мисли и идеје.
Као таква, наша Пријестоница била је узор
и водиља другим срединама, примјер који треба
слиједити. Стога, вјерујем да ће и у овом случају
бити тако.
Уважено свештенство и вјерници Црногор-
ске православне цркве,
Ви, који сте својом тежњом и залагањем от-
ворили нову страницу у животу цркве,
Драги суграђани,
Ви, који сте годинама и деценијама чекали
овакав дан,
Цијењени пријатељи и гости,
Ви, који сте данас са нама, уједињени истом
идејом,
Данас смо сви заједно, а већ ćутра - опет
ћемо бити на овом мјесту, како би се сабрали под сво-
дом Цркве Светог Ивана Преподобног Црнојевића.
Под сводом првог новоизграђеног објекта Црногор-
ске православне цркве, у граду под Ловћеном – тамо
ђе он и треба да буде.
Даме и господо,
Од када је Иван Црнојевић донио Црну Гору
на Цетиње, да је сачува и учини вјечном – Цетиње
је у свему морало, знало и умјело да буде прво. Да
одбрани. Да охрабри. Да покрене све у Црној Гори да
би били оно што јесмо.
На Цетињу су Бог и људи били одувијек
најближи. Овђе су црква, владике, држава и народ
били одувијек једно и у молитви и у боју, и у књизи
слободе и чојства.
И зато, нека овај храм чије темеље данас
постављамо, обнови све што смо заборавили, врати
све што нам је припадало и побиједи све наше сла-
бости – да будемо своји на своме, раширених руку за
сву нашу браћу по свакој божјој вјери.
И зато, нека Бог чува Цетиње и Црну Гору.

ПОЗДРАВНИ ТЕЛЕГРАМ ЦРКВЕНОГ ОДБОРА ЦПЦ ИЗ ТОРОНТА

ПОВОДОМ ОСВЕЋЕЊА КАМЕНА ТЕМЕЉЦА ЦРКВЕ СВ. ИВАНА
Ваше блаженство Митрополите Михаило, свјештенство ЦПЦ, њезини вјерници и подржа-
ваоци,
Драги Цетињани, Црногорци и Црногорке!
И ако далеко од наше домовине ми већ трећа генерација Канадских – Црногораца, сваким
даном сте у нашим мислима! Подсјећамо вас и све присутне на овом историјском скупу на којем ми
сви заједно, да захтијевамо од Црногорских Власти и Европске Уније да нашој вјерској заједници
ЦПЦ врне све оно што је њојзи и нашем народу онако бездушно отето 1921. год. Ми вас подсјећамо на
нашег блаженопочившег Владику Црногорског Антонија Абрамовића обновитеља ЦПЦ а исто тако
канадског – Црногорца који је доживио страховита мучења од стране немилосрдног непријатеља и
оних који су се поколебали кад је било тешко! Он је све то издржао али огроман терет скратио му је
живот, али је међу нама, ево и на овом частном окупљању.
Нек је вјечна Црна Гора и њезина ЦПЦ!
Чланови црквеног Одбора ЦПЦ из Торонта:
Јазо Стојановић и фамилија; Илија Стојановић и фамилија; Зоран Раичевић; Бранислав
Вујовић и фамилија; Весна Кадровић и фамилија; Иво Бановић и фамилија; Рајко Пејаковић и
фамилија; Божидар Чејовић; Војислав Рашовић и фамилија; Данило Рашовић и фамилија; Филип
Оћићек; Зоран Ковачевић и фамилија; Бранко Алексић и фамилија; Рада Кумп и фамилија; Ђон и
Деса Ивановић; Дино Колар; Ђорђије – Алојзија Бјелица; Марија Берлић; Луиза Златовић-Девалд.
 8
Саопштење за јавност, 30.06.2013. године, (Према „Побједи“ од 30.06.2013. године)
АНТИЕВРОПСКА МИСИЈА М. АМФИЛОХИЈА
Приликом освештања цркве Св. Тројице
на Блатини, м. Амфилохије је поновио још једном
своје старе клевете и оптужбе. Оптужио је нано-
во Европу и европеизам, Европску унију, НАТО
квалификујући га Четвртим Рајхом, Америку, једном
ријечју, цијели свијет. Ако Европа и свијет нијесу по
његовим назорима светосавски онда су мета сталне
демонизације овог митрополита. То потврђује својим
питањем „Која и каква Европа?“. Косово је његова
стална преокупација јер је предато, како он вели,
Муратовој тиранији. За м. Амфилохија постоје и да-
нас као и прије само два фундаментализма и свјетска
зла. Западно-хришћанско и источно-исламско. Тако
овај митрополит по ко зна већ који пут некажњено
шири националну, вјерску и расну мржњу! Докле?
Да су до сада према његовом распиривању ових за-
конских кажњивих облика испољавања мржње и
нетрпељивости примјењивани инструменти правне
државе, он би одавно доживотно био лишен сло-
боде. Налазио се на листи оптужених Трибуналу
Саопштење за јавност, 2.8.2013. г. /Реаговање на текстове у дневној штампи „Побједи“ и
„Вијестима“ од 2.8.2013. године/
М. АМФИЛОХИЈЕ ОСУЂУЈЕ ЛГБТ, А СА ЊИМА СЛУЖИ
По обичају м. Амфилохије и овога пута
осуђује ЛГБТ популацију ван цркве, али не и ону која
је у његовој цркви.
И не само то. Он освјештава храмове које
су оскрнавили овакви његови саслужитељи, српски
свјештеници, којима као ни њему, ништа није све-
то. Доћи ће вријеме када ће и ЦПЦ очистити своје
светиње од трагова сваке прљавштине коју је у
Црну Гору унијела СПЦ преко своје митрополије на
Цетињу.
Да би оклеветао Црногорску православ-
ну цркву м. Амфилохије поново напада њену се-
стринску Украјинску православну цркву Кијевског
патријархата. При томе је дужан одговор на
круцијално питање: Ако је Украјинска православна
црква Кијевског патријархата са својих 20 милиона
вјерника секта, што је онда Амфилохијева окупатор-
ска црква?!
Да би се одбранила од факта да није секта,
Амфилохијева СПЦ треба да докаже, што јој до данас
никад није успјело јер је немогуће, да је анатемисани
Растко Немањић канонски хиротонисан.
Јединство народа у Црној Гори не разбија
ЦПЦ која своју државу и народ брани и благосиља,
већ га уништава управо Амфилохијева вјерска окупа-
торска организација у црквеним одеждама.
И најзад, није ништа друго до најгори
цинизам, малициозност и мржња и према ЦПЦ,
у Хагу, како је то јавност посредством медија била
обавијештена, а потом је са ње неоправдано избри-
сан да би наставио своју рушилачку активност. У
доба трагедије у ратовима на тлу бивше Југославије
вршио је улогу подстрекача и саучесника у злочину,
па некажњен сада неправедно наставља даље непра-
ведно оптужујући друге. Посљедњи ко има право да
то чини, управо је он. Тешко правди коју он штити.
Својом деструкцијом компромитује и деструира и
саму Црну Гору у којој столује.
Несхватљива је толеранција надлежних ор-
гана према његовој деструктивној мисији. Видљиво
је свакоме да они подржавају њега, а он њих.
Питамо се: Има ли краја његовој
мизантропији према свему што није по његовој
самовољи и жељи његових истомишљеника.
Када је он и његова политичко-деструк-
тивна мисија у питању, правда не смије остати
незадовољена.
МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО
Црногорцима и Црној Гори, али и према Европи,
Амфилохијева тврдња да градња, архитектура, па и
чин освјештања српског храма Христова васкрсења
у Подгорици јесте допринос европској цивилизацији.
Ако је српска окупација Црне Горе и окупација
црногорског духовног и вјерског простора од стра-
не СПЦ цивилизација, онда су људска, национал-
на и државна слобода сваког народа и црногорског,
нецивилизација. Овакве небулозе и контрадикције
својствене су само Амфилохију Радовићу. Клеветао
је Европу и Европску унију са причом о лудим европ-
ским кравама, а сада те вриједности велича ако су у
функцији освјештења храма Амфилохијеве СПЦ.
Догађај освјештења храма Христова
васкрсења СПЦ у Црној Гори није ништа друго до
њено опијело Црној Гори, Црногорцима и Црногорској
цркви и још један израз циничног тријемфализма над
црногорских духовним гробом.
Колике су контрадикције и неистине које про-
пагира СПЦ, свједочи и то, што она и њен патријарх
траже помоћ Русије и РПЦ против Црне Горе и њене
власти од наводног политичког прогона, док митро-
полит Амфилохије истиче да га црногорска власт по-
маже на промоцији овог храма.
У односу на те светосавске контрадикције
Српске цркве, Ц П Ц ће као и увијек истрајавати само
на пуној истини о свему.
Митрополит Михаило
 9
Саопштење за јавност, 5.08.2013. г. /Реаговање на текстове у дневној штампи од 5.8.2013. године/
ДЕНАЦИОНАЛИЗАТОРСКА ПРОСЛАВА
На јавној сцени у Црној Гори је наизмјенично,
час у већој или у мањој мјери континуирано присутно
српско денационализовање Црногораца. Најновија
потврда тога је прослава 800 годишњице манастира
Ђурђеви Ступови. Српски патријарх је на овој про-
слави изједначио црногорске светиње, Цетињски
манастир и манастир Острог који су оружјем у
руци бранили Црногорци а не Срби, са српским
светињама у Србији и на Косову лоцирајући их под
Пећком патријаршијом. Они су приказани, као што
их СПЦ стално фалсификатима представља, као дио
српске духовне традиције и културне баштине, иако
то нијесу. Није прихватљив ни однос званичника и
надлежних органа. Они присуством увеличавају
скупове и славља окупаторске, асимилационе и не-
канонске СПЦ а запостављају светковине и свеча-
ности домицилне ЦПЦ. Издашно помажу Српску а
маргинализују Црногорску цркву доводећи уједно и
њихове вјернике као грађане Црне Горе у неравно-
праван и неједнак положај. Дискриминација ЦПЦ
се огледа и у имовинском црквеном питању пошто
црногорским светињама и црквеном имовином већ
деценијама управља и газдује СПЦ.
Питамо се, када ће доћи крај утилитарном
методу у Црној Гори? До када ће се помагати богата
Српска, а запостављати домицилна, сиромашна црква
православних Црногораца, Црногорска православ-
на црква?! Када ће доћи крај подржаваним диобама
у Црној Гори којима се она из историјског субјекта
претвара у објекат владавине?!
Архиепископ цетињски и
Митрополит Црногорски
Михаило

Саопштење за јавност, 12.08.2013. године,

КЛЕВЕТА, ЈЕДИНИ „АРГУМЕНТ“ СПЦ
Несавладива препрека на путу урушавања
Црне Горе, Црногораца и црногорског православља
српском митрополиту Амфилохију је Црногорска пра-
вославна црква. Зато је непрекидно напада и клевеће.
Његов најновији клеветнички напад је понављање
већ реченог. Амфилохије Црногорску православну
цркву клевеће као политичку цркву коју су форми-
рале политичке партије, што је супротно истини.
Замјеном теза политички карактер, као и политикант-
ски рад и мисију своје Српске православне цркве, он
приписује Црногорској православној цркви. Интен-
зитет и карактер његових клевета и напада потврђује
колики је опсег неистина којима он безуспјешно по-
кушава да потисне и обезвриједи истинитост и пра-
ведност мисије, рада и послања Црногорске право-
славне цркве и њену неуништивост. Радовић зна да
свакој узурпацији, девастацији и насиљу мора једном
доћи крај, па тако и његовом рушилаштву Црне Горе
и њених вриједности и светиња. Одмицањем време-
на његова агресивност је све израженија, али нема
будућности. Пренос ослобођења од насилника и на-
силништва неминован је. То је управо оно што не
прихваћа овај безумни агресор.
Због клеветништва и тешких клевета којима
клевеће нашу цркву, Црногорска православна црква
ће се заштити од овог клеветника и његовог клевет-
ништва инструментима правне државе.
Архиепископ цетињски и
Митрополит Црногорски
Михаило

Реаговање на текстове у дневној штампи од 18.10. 2013. године

Саопштење за јавност, 18.10.2013. г.
СПЦ НЕ РАЗЛИКУЈЕ ГРИЈЕХ ОД ГРЈЕШНИКА
СПЦ у Црној Гори на челу са митрополитом Амфилохијем осуђује феномен педофилије и
хомосексуализма који њен клир упражњава и по чему је јавно добро познат. Тијем она крши уни-
верзално хришћанско начело да је „добар вјерник онај што каже ином сам својим потврђује чином“.
Супротно Христу, СПЦ и м. Амфилохије не разликују гријех од грјешника. Док Христ опрашта
грјешнику и грјешници осуђујући гријех, СПЦ и М. Амфилохије живе и производе гријех, рађају и
носе га у души и не скидају са себе мантију грјешника. Што је, ако не гријех, називати се Српском
црквом и бити Српска црква, а укривати се истовремено под именом Православна црква. Соли-
дарисати се са жртвама, а учествовати у освајачким и поробљивачким ратовима на тлу бивше
Југославије не само у улози идеолошког предводника, посвећивати злочинце, манипулисати злом,
 10
ђецом у школском штрајкачком покрету поводом црногорског признавања државности Косова,
најзад са људима уопште као светим иконама Божјим, својствено је само Српској цркви. И у по-
гледу ЛГБТ популације и педофилије СПЦ и м. Амфилохије су потврдили свој нехришћански и
противхришћански карактер јер упражњавањем ове маније од стране дијела својег клира истичу
примарност материјалног над духовним, физичке љубави над љубављу уопште, зла над добром као
суштине светосавског православља. Кроз однос према педофилији и хомосексуализму светосавље
је још једном потврдило колико је супротстављено универзалној хришћанској етици. Иза ове так-
тике СПЦ крије се још једна њена манипулација. Она је у томе што СПЦ под именом Православне
цркве као непостојеће, сав свој гријех, грјешност и девастаторство према Црној Гори, Црногорцима,
човјеку и човјечанству, Христу и хришћанству, покушава да пренесе, безуспјешно, на све црногорске
православце и саму Ц П Ц, а да Црногорску државу удаљи од евро-атлантских интеграција. И у том
правцу, као уосталом и у свему њена мисија је узалудна.

МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО

Саопштење за јавност, 25.08.2013. године, /Реаговање на текст у дневној штампи од 25.8. текуће
године/
ПРАЗНОВЈЕРЈЕ, СУЈЕВЈЕРЈЕ И БЕЗВЈЕРЈЕ СПЦ
Умјесто вјере митрополит Амфилохије и
СПЦ у Црној Гори шире празновјерје, сујевјерје и
безвјерје. Кад је гођ који Црногорац истакнутији по
својем дјеловању и јавном раду упокојио се у Госпо-
ду, овај митрополит се радовао најваљујући да је то
због његових клетви и невјерства покојника. Кад је
ударио гром у куполу храма Христовог Васкрсења у
Подгорици, вјерници су се разбјежали са погледом на
небеса. Од тада он увијек када служи прво посматра
стање неба. На путу према Велестову због честих
удара громова митрополит Амфилохије у страху и
безвјерју набјегава цијели тај простор. Поставља се
питање, да ли је чудо или Божја воља што се одва-
лила стијена код Горњег манастира Острог којом су
приликом, нажалост, повријеђене три особе. Судећи
по ранијим, познатим изјавама овога митрополи-
та произилази да се овај догађај десио због прису-
ства аутентичних Црногораца. Слиједи отуда упит,
хоће ли се м. Амфилохије ослободити са српским
свјештенством у Црној Гори поновног освјештавања
храмова. И докле ће стално изнова по више пута
освјештавати исте храмове.
Чињеница је да се не дешавају чуда у Острогу
и у другим нашим манастирима од када у њима шири
празновјерје и сујевјерје митрополит Амфилохије.
МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО

Саопштење за јавност, 21.10.2013. г.

СПЦ НЕ БРАНИ ХРИШЋАНСКИ МОРАЛ
Искуство од 1990. године, па и раније, још од изградње Његошевог маузолеја 1969-74. потврђује да
је С П Ц фактор деструкције Црне Горе. Она је организовала штрајкачки покрет против уставног нормирања
Црногорског језика, покренула штрајком и протестима манипулацију школском омладином против црногор-
ског признавања државне независности Косова, учествовала у протестном рушилачком митингу тим поводом
и иницирала друге антидржавне манифестације. Сваки важнији вербални иступ СПЦ и њених предводника
против Црне Горе праћен је вандализмом хулигана. И јучерашњи догађаји у Подгорици то потврђују. Параду
поноса СПЦ не користи да брани хришћански морал и традицију Црногораца. Пошто се до сада непрекидно
потврдила и потврђује као рушилац етике и религије хришћанства, девастатор црногорских светиња и не-
гатор црногорске нације, цркве и културне баштине, параду поноса она користи да под фирмом бриге за ове
вриједности и светиње уноси немир и дубоки раздор у Црну Гору. СПЦ критиком параде поноса јавно устаје
против педофилије и хомосексуализма што јавно и тајно упражњава њен клир. Крајњи је моменат да се црно-
горски суверенитет заштити од девастаторства С П Ц у Црној Гори.

Из канцеларије ЦПЦ
 11
Саопштење за јавност, 7.11.2013. г.
АГРЕСИВНО СВЕТОСАВЉЕ
Јубилеј 150. годишњице оснивања Цетињске богословије, њени и уједно представници
СПЦ у Црној Гори искористили су да још једном промовишу агресивно светосавље. Они истичу да
поштују земаљске законе и демократске принципе, али то начело не примјењују у односу на црно-
горски народ и нацију, аутокефалну ЦПЦ и самосталну државу Црну Гору. Интересантно је и не-
порециво да представницима СПЦ не смета ни једна друга нација и црква осим црногорске и ау-
токефалне ЦПЦ. Они у својем кривотворењу историјских чињеница истичу да су турски освајачи
укинули средњевјековну Црну Гору, али прећуткују да су ту исту средњевјековну Црну Гору укинули
и српски освајачи и окупатори од чијег се терора она ослободила.
У „Даници“ из 1826. г. В. Караџић нови језик назива „српски или јужнословенски“, што
значи, да су појмови српски и српство интегралистички појмови и идеје по којима су сви Јужни
Словени Срби. Култ Св. Саве је непознат у Црној Гори до 1856. г. када га доносе у њу Срби извањци
Никанор Ивановић и професор Стефан Петрановић. Тада се на једној свечаности први пут помиње у
Црној Гори Св. Сава. Богословија на Цетињу, основана 1863. г. није била Богословија СПЦ и српског
свјештенства. Она је била Богословија Црногорске православне цркве и њезина свјештенства. Књаз
Никола у својем писму из 1878. године истиче: „Црна Гора као призната независна држава не би мог-
ла подносити да јој један дио држављана и само у духовном смислу зависи од једне власти која се не
налази у њеној граници“. Цетињска Богословија никада није носила име Св. Саве а од своје обнове у
потоњој деценији прошлог вијека носи име Св. Петра Цетињског али не да служи интересима Црне
Горе већ да ради против ње и Црногораца и ЦПЦ упорно и безуспјешно их покушавајући асимило-
вати и претворити у Србе.
Из канцеларије ЦПЦ
ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА НОВИНАРКЕ ТАМАРЕ НИКЧЕВИЋ
ХРАМ У ПОДГОРИЦИ ПРОДУБЉУЈЕ НЕСЛОГУ У ЦРНОЈ
ГОРИ
1. Освећењем Саборног Храма Христовог Полазећи од уставног начела да „држа-
васкрсења у Подгорици обиљежено је 1700 годи- ва може помагати вјерске заједнице“, црногорска
на Миланског едикта. Медији јављају да су, по- власт је као до сада кроз надградњу помогла дијелом
ред патријарха седам православних цркава, тој освећења храма и прославу, али програмски циљ и
свечаности присуствовали предсједник Републи- намјена храма је нераскидиви дио политике СПЦ
ке Црне Горе, Филип Вујановић, многи држав- према Црној Гори.
ни функционери, као и представници опозиције.
Како коментаришете ову прославу? Да ли је она 3. Искрено, да ли сте били изненађени
испунила циљ који је митрополит СПЦ у Црној оваквом одлуком Владе?
Гори, Амфилохије, претходно планирао? (мислим Досадашње искуство нам говори да СПЦ
на број присутних грађана, третман и медијима и у Црној Гори у остваривању својег империјалног
сл). програма неуморно, предано и непрекидно ради на
Прослава није испунила циљ. И поред при- његовом остварењу. То потврђују, црква на Румији,
сутности у медијима број присутних грађана није био храм у Бару и девастација свих цркава и манастира у
на очекиваном нивоу. Није се остварила жеља да ово Црној Гори. Својим свеукупним дјеловањем СПЦ се
буде велика промоција империјалног светосавља како јавно исказала као политички, а не црквени и вјерски
се прижељкивало. Али, храм има дугорочну мисију фактор у Црној Гори.
јер Црној Гори доноси велика будућа искушења.
Храм Христова Васкрсења у Подгорици има дугороч- 4. Како коментаришете изјаву Велибора
ну програмску намјену посрбљавања Црногораца. Џомића – лица које је црногорска Агенција за на-
ционалну безбиједност више пута означила као
2. По Вашем мишљењу, какву је пору- „пријетњу безбиједности Црне Горе“ – да бисте,
ку грађанима ЦГ послала Влада одлучивши као митрополит ЦПЦ, и то у својој земљи, на про-
да на чело Организационог одбора прославе славу могли доћи као грађанин и под условом да
именује предсједника Филипа Вујановића? Дру- будете „прикладно обучени“. Да ли је ријеч о ци-
гим ријечима, стоји ли држава Црна Гора иза низму или...?
Амфилохијеве прославе у Подгорици? Особа који помињете је без законског права
 12
боравка у Црној Гори. Показало се да она има више
права у Црној Гори од њених законитих и лојалних
грађана. Према писању медија из Србије ову особу
је епископ српски Стефан Боца отпуштио као својега
шофера због припадности сатанизму. Именовани је
дошао у Црну Гору са програмским задатком.
5. Говорећи на прослави, предсједник
Филип Вујановић је рекао како је „поштовање
човјека услов да се поштује Бог“. Поштује ли, го-
сподине митрополите, држава Црна Гора, њена
Влада и предсједник све своје грађане? Или је
и ова прослава показала да су вјерници СПЦ
у Црној Гори повлашћенији у односу на остале
грађане?
Све поменуте институције државе поштују
грађане Црне Горе. И ова прослава је показала да
су вјерници СПЦ повлашћени у односу на остале
грађане. Вјерници и поштоваоци ЦПЦ не само да су
мање повлашћени него су потпуно развлашћени у
остваривању својих вјерских права.
6. Како сте разумјели поруку премијера
Мила Ђукановића да би они који се боре за обно-
ву аутокефалности ЦПЦ-а „морали да уложе по-
требан ентузијазам, знање, мудрост да остваре оно
што им је циљ?
Наши вјерници улажу потребан ентузијазам,
знање и мудрост да остваре аутокефалност као што
је и била ЦПЦ. При томе испољавају изузетну толе-
рантност и истрајност. Потребна нам је материјално
– финансијска помоћ и пуна правна подршка државе
у остваривању наших још увијек неостварених пра-
ва. Ова помоћ и подршка нам је неопходна и нужна
до повратка права на несметано коришћење црквене
имовине која нам је нелегитимно и насилно одузета
1920. године. Повратком права коришћења црквене
имовине ЦПЦ ће помоћи и себи и нашим грађанима
и држави Црној Гори јер се новчани токови по овом
основу неће незаконито одливати у Србију.
7. Шта је ЦПЦ последњих десетак година
учинила у смислу онога што је говорио премијер
Ђукановић? Како то да ЦПЦ, у односу на СПЦ за
коју се везују огромни скандали – од благосиљања
ратних злочинаца до педофилије – данас у Црној
Гори има мању подршку и популарност? Тим прије
што је, макар јавно, актуелна власт, ратујући са
Амфилохијем, ипак исказивала подршку ЦПЦ-у.
Другим ријечима, зашто ЦПЦ тако тешко допи-
ре до грађана Црне Горе? У чему је проблем, шта
мислите?
До сада ЦПЦ је у улози фактора којем је пру-
жена само симболична подршка и то тек након ре-
ферендума о обнови црногорске државности. Власт
подржава СПЦ без обзира на њену улогу од 1920 до
сада преко њеног учешћа у рату код Вуковара, преко
Овчаре и Дубровника до Сребренице и њених морал-
них и других скандала. Проблем је једино у повратку
Црногорској православној цркви њених насилно јој
одузетих права и имовине од 1920 до данас.
8. По Вашем мишљењу, одакле ово нагло
зближавање на релацији Амфилохије – Влада ЦГ?
Да ли је ријеч о политичким интересима или се,
након двадесетак година, ДПС враћа својим изво-
рима?
Одговор на Ваше питање можете добити
само од субјекта који помињете.
9. У којој мјери се, по Вашем суду, преко
ЦПЦ-а преламају односи у црногорској владајућој
коалицији?
Уочи потоњих парламентарних избора носи-
оци владајуће коалиције су прокламовали у изборном
програму повратак поништених права и залагање за
обнову Црногорске православне цркве. На крају из-
борног периода јасно ће се виђети колико је од овога
програма остварено.
10. Како то да је само дан прије
„освештења“ Храма у Подгорици на свечаности
освештења камена темељца Црногорске право-
славне цркве на Цетињу присуствовало неколико
министара и високих функционера ДПС-а.
ДПС је присутан у Црногорској православној
цркви и у Српској митрополији у Црној Гори у оној
мјери у којој сматра да му је то потребно.
11. Зашто тој свечаности није присуство-
вала делегација ДПС-а? јесте ли их позвали?
Позвао сам представнике СДП који су се
одазвали и присуствовали полагању камена темељца
цркве Светог Ивана Црнојевића на Цетињу.
12. У чему је ту Амфилохијев интерес да се
„мири“ са ДПС-ом, шта мислите? Да ли би одго-
вор требало тражити у чињеници да Амфилохије
није изабран за патријарха у Србији или у нечему
другом?
У питању су дневно – политички интереси,
а само будуће вријеме ће показати ко добија и што
губи у томе.
13. По Вашем мишљењу, зашто митропо-
лит СПЦ у ЦГ, Амфилохије, данас говори како се
„шалио“ када је ниподаштавао црногорску држа-
ву и народ? Хоће ли му то повјеровати и опрости-
ти грађани ЦГ?
Увреда никада не може постати шала. Његове
су увреде, у ствари ширење националне, вјерске и
расне мржње које свуда у свијету у правним држава-
ма морају имати једино казнено – судски епилог. („На
духовном смраду не гради се држава“; „Ни комунисти
нијесу радили према цркви оно што ради данас Мило
Ђукановић“; „Не прави се пита ................“; „Мило-
ви ставови гори су од Хитлерових и Стаљинових.
Он је гори од комунисте“ су само неки од његових
 13
увредљивих ставова и клевета међу којима је и она
о томе да су Црногорци копиле, измишљена нација
.......). Поносни Црногорци му неће опростити, а они
који га подржавају хоће јер су исти као и он.
14. Може ли Амфилохију, како је рекао,
храм у Подгорици помоћи да се покаје за све оно
што је радио протеклих двадесетак година?
За покајање није требала и не треба црква у
Подгорици јер је она храм продубљивања сукоба а не
помирења подијељене Црне Горе. И у прошлом и у
овом вијеку Српска црква је само носилац вјерског
фанатизма. То потврђује и храм у Подгорици.
15. Патријарх Кирил је, како наводе медији,
током разговора са премијером Ђукановићем,
указао на „модел који је Руска православна црква
примијенила у односима са народима и државама
створеним распадом Совјетског Савеза, што се по-
казало дјелотворним и прихватљивим у највећој
мјери“. Како сте разумјели ову поруку? Што она
значи?
Патријарх Кирил је једини на овом скупу по-
менуо значај и историјску улогу Црне Горе и Црного-
раца. Међутим, није говорио о аутокефалности Црно-
горске православне цркве са својим Светим Синодом
на челу са Светим Тихоном чије мошти посједује
Црногорска православна црква данас. Ипак, имајмо
у виду чињеницу да је патријарх Кирил дошао у
посјету и на прославу Српске православне цркве.
16. Постоји ли, по Вашем суду, могућност
да актуелна власт, у сарадњи са Амфилохијем
који, подсјећам, има и титулу архиепископа, на-
прави неко „компромисно решење“ и, умјесто
аутокефалне, по македонском моделу, прогласи
аутономију Митрополије црногорско-приморске
у односу на СПЦ?
Свака митрополија је аутономна као и свака
црквена општина до одређеног степена аутономно-
сти.
20. Да ли, након свега, више вјерујете
премијеру Ђукановићу?
Вјерујем господину Ђукановићу а само
његова дјела у будућности потврдиће да ли је моје
вјеровање оправдано за оно што ми је лично обећао
да је Црногорска православна црква аутокефална и да
се њено питање мора ријешити у Црној Гори. Уоста-
лом, садржај овог његовог децидног става познат је
јавности Црне Горе посредством медија.
21. Лично, осјећате ли се повријеђено и
изневјерено?
Заједно са Црногорском православном
црквом као мете и жртве Српске православне цркве
нијесам изненађен догађајем у Подгорици. Колико
је мени познато православни патријарси су прили-
ком догађаја у Подгорици тајно посјетили Цетињски
манастир. То доказује да се у у црногорском култур-
ном центру нијесу смјели појавити јавно, што све
потврђује прави карактер њихове мисије. Ово је и
још један доказ да су они свјесни историјски и фак-
тички непобитне чињенице да њихов домаћин на
прослави Српска православна црква није матична у
независној држави Црној Гори. У склопу цијеле ове
манифестације СПЦ је још једном исказала свој фа-
натички дух Светога Саве, а не Свете Тројице, јер је
црквене реликвије носила по Србији и конкретно у
Ниш као што су духовно – моралним злочином но-
сили и Светог Василија Острошког, умјесто да се
вјерници поклањају моштима светитеља и овим
реликвијама.

17. У случају да се тако нешто догоди, шта

би то значило за Црну Гору, шта за ЦПЦ, а шта за
њене вјернике?
Наш одговор је садржан у претходном. То
значи да се ништа битно неће догодити.

18. Када Вас је последњи примио

предсједник Вујановић, а када премијер
Ђукановић?
Сада се не сјећам тачног датума али сам био
приман.

19. О чему сте разговарали? Да ли је било

неких конкретних обећања о помоћи?
Сваки мој разговор садржао је у себи
рјешење питања ЦПЦ као и рјешење њеног тешког
материјално – финансијског положаја.
 14
Интервју митрополита Михаила новинарки ЦДМ-а Слађани Ђукановић
НЕМА СУВЕРЕНЕ ЦРНЕ ГОРЕ БЕЗ ЦПЦ И ЦРНОГОРАЦА
На који начин се могу ријешити бројне не-
сугласице које постоје између Црногорске право-
славне цркве и Српске православне цркве?
Нијесу у питању бројне несугласице између
ЦПЦ и СПЦ, већ су између ових цркава супротности
и тешко савладиве конфронтације које су кулмини-
рале послије Подгоричке скупштине и анексије Црне
Горе Србије, насилном и неканонском ликвидацијом
аутокефалне ЦПЦ њеним присаједињењем Српској
цркви. Од тада је непрекидно на сцени негација,
асимилација и денационализација Црногораца, Црне
Горе и ЦПЦ, као и рат против обнове живота, рада
и мисије Црногорске Цркве. Обновом наше цркве
1993. године Српска православна црква против ње
покреће својеврсни вјерски рат, иако је и сама у
рату са свима који се супротстављају њеној ратној
кампањи у ратовима у бившим југословенским ре-
публикама и покрајини Косово. Стање након рефе-
рендума о црногорском државном-правном статусу
из 2006. године, није се ни у чему промијенило. У
независној Црној Гори, СПЦ наставља своју руши-
лачку мисију против Црне Горе, Црногораца и ЦПЦ.
Суштина њене мисије је у томе, да поред агресивног
етноцидног дјеловања и карактера, она и даље у уло-
зи девастатора, узурпатора и свеукупног деструкто-
ра, држи и управља црногорским црквама, манасти-
рима и имањима, односно православним сакралним
фундусом као значајним дијелом укупне црногорске
културне баштине. Преко СПЦ овај велики дио црно-
горске културне баштине је под ингеренцијама репу-
блике Србије иако је неотуђиви дио интегритета и су-
веренитета суверене и међународно признате државе
Црне Горе која на тај начин има окрњени суверенитет
на властитој државној територији. Узурпацијом црно-
горске црквене имовине Црногорској православној
цркви је онемогућена мисија у властитој земљи и она
се и даље налази у улози жртве. Њена судбина је пре-
седан у европској и свјетској савременој историји.
Иако је 350 година од 1500 до 1851. г. управљала Цр-
ном Гором и предводила је у ослободилачкој епопеји
епохе владиката, она данас, као и потоњих двадесет
година се налази и буквално на улици, ван својих
храмова и светиња као прогнани сужањ у властитој
државној кући која је њен једини истински дом за
кога је давала, даје и даваће своју свијест и савјест,
све своје духовне и материјалне снаге а кроз историју
и бројне људске животе. Нема ни једног разлога
нити оправдања за овај неравноправни и потчињени
положај ЦПЦ у држави Црној Гори.
Да ли у будућности можемо очекивати
помирење између ове двије Цркве?
ЦПЦ се налази у улози искључивог бранио-
ца своје традиције и властитог вриједносног система
слободе и достојанства Црногораца и Црне Горе и
њиховог духовног учитеља и предводника. Она није
ни против кога. Она је за слободу и достојанство,
добро, истину, љепоту и правду Црне Горе и Црно-
гораца и свих људских бића и народа у свијету.
ЦПЦ шири хришћанску мисију и идеју слободе и
достојанства на најдосљеднији и најхуманији могући
начин. Као жртва ЦПЦ не може да умилостиви својег
џелата Српску цркву да не чини што чини. Деструк-
тора Црне Горе и њеног укупног система праведно-
сти, законитости и одрживости може да доведе у ред
и правни поредак правне државе само држава Црна
Гора, инструментима легалне и легитимне правне
државе и повратком властите имовине из сакралног
фундуса и свеукупног властитог суверенитета угро-
женог дјеловањем агресивне СПЦ. Да би се успоста-
вила вјерска толеранција и истински вјерско-црквени
суживот у Црној Гори, потребно је да СПЦ пређе из
империјалног у хришћанско-пацифистички карак-
тер своје мисије, што је врло тешко ако се познаје
осмовјековна историја светосавске цркве. То значи,
да СПЦ треба себе да врати вјерској истини и пуној
истини о себи и о другима, као и да прође као и српски
народ и држава цјеловити пут денацификације од
признања властите кривице, преко молбе за праштање
и катерзе (очишћења) од гријеха до својег потпуног
ослобођења то јесте самоослобођења од политике и
праксе насиља над ЦПЦ, Црногорцима и Црном Го-
ром као и другима који су мете њених напада. СПЦ
још увијек нема тај капацитет. Да ли ће се вратити
Богу, Божјем Сину Исусу Христосу и посветити се
пуној истини о себи, показаће само будућност. СПЦ
би морала напуштити неморал, материјални фетиши-
зам и опијеност материјалним добрима и физичким
ужицима и користољубљу, као и своју посвећеност
и преданост криминогеној пракси и безакоњу. СПЦ
треба да побиједи зло у себи, да би сачувала и себе
и друге од сопственог зла. СПЦ својом искључивом
политике силе и насиља неможе стално покоравати и
држати у покорности друге. Историја нам потврђује
да свака сила за времена, а невоље редом иду. Такав
ће једнога дана бити епилог империјализма Српске
православне цркве.
У последње вријеме евидентне су размир-
нице на релацији црква-држава.- како то комен-
таришете и на који начин се могу ријешити одно-
си између цркве и државе? Како бисте оцијенили
однос који Црна Гора има према ЦПЦ-у?
Нема размирица на релацији црква – држава,
односно ЦПЦ – држава Црна Гора. Постоје различи-
та гледања на рјешавање црногорског православног
црквеног питања. Држава одлаже рјешавање овог
питања, а ЦПЦ жели и тражи да се оно не одлаже на
дуги рок, него да се његовом рјешавању приступи у
догледно, разумно и реално вријеме, без околишења
 15
и непотребног одуговлачења јер се ипак једнога дана
мора ријешити у корист државе Црне Горе, црногор-
ског народа и ЦПЦ. Његовим праведним рјешавањем
Црна Гора ће постати снажнија и стабилнија и још у
већој мјери правна држава у овом дијелу својих ка-
пацитета и вриједности. Да би се то постигло, треба
дати закониту и праведну позицију, а уједно и за-
служени статус Црногорској цркви од стране државе
Црне Горе, а то значи, вратити себи и њој достојанство
у потпуности као и црквену имовину и прекину-
ти пут даљег урушавања, девастације и отуђења
вриједности и светиња у нашој државној кући. Треба
од стране државе ријешити однос Црна Гора – ЦПЦ
као што је то урађено са осталим црквама и вјерским
заједницама код нас, а полазна основа је и доношење
новог Закона о црквама и вјерским заједницама који
мора уважити црногорску традицију и историју, али и
реалност постојања и егзистенцију домицилне ЦПЦ
као примарне, а не маргиналне црквене институције
у односу на Српску цркву као дио цркве друге државе
у нашој држави.
Иако је дуго најављиван, још увијек
није завршен Закон о правном положају цркава
и вјерских заједница у Црној Гори. По Вашем
мишљењу, шта је камен спотицања?
Камен спотицања што још увијек није завр-
шен Закон о црквама и вјерским заједницама би мо-
гао бити и свијест државних фактора да црногорско
православно црквено питање није приоритетно и
примарно у хијерархији наших актуелних држав-
них проблема. Треба имати на уму да је црногорско
православно црквено питање јединствен изузетак у
европској стварности. Нема суверене Црне Горе без
ЦПЦ и Црногораца. Неможе у Црној Гори имати већа
права узурпаторска и асимилаторска СПЦ, која не
признаје темељне вриједности Црне Горе, Црного-
раца и ЦПЦ, од матичне и домицилне, историјске и
свете, аутокефалне Црногорске православне цркве.
Ако се размишља о томе да православни Црногорци
нијесу људи или су то мање од осталих, а да ЦПЦ
није постојала, тражимо да се о томе изјасни црно-
горска власт.
На чему највише замјерате актуелној вла-
сти?
Наше примједбе смо већ истакли. Потребна
је, дакле, већа одлучност државних органа у овом
дијелу њихове неприкосновене суверености. По-
требно, је дакле, праведно ријеше црногорско право-
славно црквено питање повратком црквене имовине
себи,односно црногорској држави, а самим тијем и
Црногорској православној цркви и Црногорцима. Уз
то, нужна је много већа финансијска подршка црно-
горске државе својој Црногорској православној цркви
која је маргинализована до позиције најизразитијег и
слободно се може рећи јединог и искључивог сиро-
маха међу темељним црногорским институцијама.
Од СПЦ се наша власт нема чему доброме нада-
ти ни за њу, нити за Црну Гору. СПЦ спроводи свој
великоцрквени програм као замјену за неостваре-
но још увијек великосрпско веледржавље те у том
смислу она нити је, нити може бити пријатељ и
доброчинитељ Црне Горе и свих њених вриједности
везаних за црногорски народ, културу и цркву и као и
њихов будући опстанак.
Има ли случајева преласка свјештеника
из СПЦ у ЦПЦ?
Бројни су захтјеви за прелазак свјештеника
СПЦ у редове Црногорске православне цркве. Пре-
ласци, међутим, не постоје јер се у њима крије
могућност деструктивне мисије и карактера СПЦ
којим би се урушивала до нестанка Црногорска
православна црква. Кандидата из редова српских
свјештеника који би пријешли у ЦПЦ има 45. Из
њихових редова ЦПЦ је примила само двојицу.
Вјерујете ли да ће Вам аутокефалност
бити кад-тад враћена?
Физичком ликвидацијом ЦПЦ од стране СПЦ
нико нам није одузео систем духовних вриједности
и нашу историјску аутокефалност. Обновом ЦПЦ и
нашег црквеног живота аутокефалност ЦПЦ се пот-
врдила нашом црквеном мисијом и вјерским животом
у цјелини, канонизацијама свјетитеља и хиротонијом
епископа. Да би је потпуно заокружили у актуел-
ном значењу потребно је да се само ријеши питање
повраћаја неправедно одузете црногорске црквене
имовине.
Какав је однос других вјерских заједница
у Црној Гори, посебно Исламске, према ЦПЦ?
Однос других вјерских заједница и Исламске
вјерске заједнице, као и цркава изузев Српске према
Црногорској је традиционално коректан, толерантан
и примјеран.
Како коментаришете то што је недавно
Баранин Иван Занковић искористивши прав-
ну празнину, односно Закон о правном положају
вјерских заједница из 1977. године поднио захтјев
за регистровање четири вјерске заједнице – Црно-
горску католичку цркву, Црногорску протестан-
ску цркву, Црногорску демохришћанску цркву и
Црногорску адвентистичку цркву.
Оваквим појавама не бави се Црногорска
православна црква.
 16
ПРОСЛАВА СВ. ПРЕОБРАЖЕЊА
Јово М. Бећир
ВАШЕ БЛАЖЕНСТВО ВЛАДИКО ЦРНО- -Командант Ловћенског одреда књаз Петар
ГОРСКИ, -наши и француски официри
УВАЖЕНО СВЕШТЕНСТВО, -француски командант артиљерије г-дин
ПОШТОВАНИ ВЈЕРНИЦИ ЦПЦ, Греније
УВАЖЕНИ ПРИПАДНИЦИ МУП-А ЦРНЕ -србијански потпуковник г-дин Полигорић
ГОРЕ, -Шеф штаба Ловћенског одреда, командир
ПОШТОВАНИ ПРИПАДНИЦИ МЕДИЈА И Ломпар
ГОСТИ -вод црногорских пјешака и артиљерије
-вод француских артиљераца
Поздрављам Вас у име Црквеног Одбора -вод српских војника
Његуша и у своје лично име. -официрски кор
Ево нас послије годину дана на истом -вод ордонаса
мјесту и са истом ситуацијом. Ми поред гувна, -војна музика
иза нас Полиција и затворена врата храма Светог -војници изван строја
Преображења. Књаз Петар се опростио са овим ријечима:
Но нико од нас присутних није крив за овак- „Прије него твоје јуначко чело покрије за ваз-
ву ситуацију. да црногорска земља, коју си мили друже, дошао да
Све ово вуче коријене од давнина а поготово браниш спајајући твоје јунаштво са онијем твојијех
од када је ослабљена Црна Гора исцрпљена Балкан- црногорских другова, хоћу да ти се искрено захвалим
ским ратовима ушла на страну Србије и Антанте у и да се за вазда опростим са тобом.
рат против Аустроугарске. Водила је надчовјечанске Тамо горе на небу срешћеш душе савезнич-
борбе против надмоћног непријатеља, жртвујући ких јунака: Белгијанаца, Енглеза, Руса и Срба, па им
себе да би помогла другим. кажи да се заједнички непријатељ повлачи и даће
Заузврат Црна Гора из Првог Свјетског рата брзо подлећи нашим заједничким прегнућем.
изашла је понижена, први пут у својој историји капи- Почивај на овом бријегу извише којега се
тулирала, остала без помоћи Савезника, без државе, уздиже величанствени гроб нашег највећег пјесника
цркве и династије. који је толико волио твоју домовину и њену слободу.
А вјеровала је у своје Савезнике. С помоћу Божјом ћемо брзо сићи у сун-
О томе свједочи и следећи догађај забиљежен чане долине и при обалама гдје тихо умиру валови
у Гласу Црногорца. обраћемо ловорове вијенце и руже, и ти ћеш имати
Наиме, у тренутку када су долазили фран- дио којега си заслужио.
цуски артиљерци на Кук, 22.09.1914. г. рањена су Збогом храбри Французу, вјерни борче за
два француска војника од граната испаљених са праведну и свету ствар. Збогом“.
аустријских утврђења и ратне флоте из Боке. Један од Захвалио му се на опроштајном говору
њих, по имену господин Ват је од рана и умро. Сахра- г-дин Греније, командант француске артиљерије на
на је обављена пред црквом Светог Преображења на Ловћену, који се такође опростио од свог војника.
Ловћену којој су присуствовали: Опростио се и изасланик г-дин командант Ру
Саопштење за јавност 14.8.2013. г.
НЕАДЕКВАТНА ЗАШТИТА НАСЉЕЂА
Споменици материјалне културе уживају вишу правну и техничку заштиту од оних сакрал-
ног и духовног карактера које нико не штити. Та појава убједљиво свједочи о друштву да још није
успоставило равнотежу између материјалних и духовних вриједности и хијерархијски вриједносни
систем. Иако су споменици материјалне културе заштићенији од оних из духовне сфере и они се
руше,ако су у питању материјални разлози. Разум налаже да се и материјално штити у складу са
системом друштвених вриједности и нацио-државних и културних интереса.
Порушен је ових дана стари хотел у главном граду. Његово рушење изазива позорност јавног
мњења, али неупоредиво мање од непрекидног урушавања саме наше државе, нације, духовности и
црквености. Питање хотела је важно, али су важнија државно-национална и духовна питања иденти-
тетског карактера и значаја. Овако од дрвета не видимо шуму. Тек кад више и највише вриједности
заузму своје заслужено мјесто вриједновања проблеми развоја друштва биће све мањи и мањи под
условом да се у складу са својим значајем и приоритетом рјешавају на адекватан начин.
 17
и помоћник шефа штаба Ловћенског одреда г-дин кап
Н. Јовићевић.
Књегиња Ксенија положила је вијенац са
г-ђом Рос.
Значи, овај свети храм и света му земља око
њега примила је овог савезничког војника у своја
њедра уз највећу војну и вјерску почаст државе Црне
Горе.
Исто тако у њеним њедрима нашао је вјечно
почивалиште аустријски војник који је настрадао у
ловћенским гудурама. Сахрањени су један до дру-
гога, савезнички и непријатељски војник, окружени
његушким гробовима.
За све је било мјеста у овом храму, само нема
мјеста за вјернике Црногорске Православне цркве,
чији су је ђедови и очеви подигли и сачували до
данашњих дана.
Но, надам се у Бога да ће Правда побиједити
и врата овог светог храма бити ускоро отворена и за
овај свети дан и вјернике ЦПЦ.
Ловћен, на Св. Преображење, 19.08.2013.

Саопштење за јавност, 28.11.2013. г. институт усвојења и интеграција друштвено збри-

ЦПЦ ПОДРЖАВА
КАМПАЊУ „СВАКО ДИЈЕТЕ
ТРЕБА ПОРОДИЦУ“
Ц П Ц ће у духу своје традиције подржава-
ти, инспирисати и помагати кампању „Свако дијете
треба породицу“ организовану у циљу промоције
хранитељства у Црној Гори. Суочена са овим друштве-
них феноменом и напорима државе и УНИЦЕФ-а да се
хранитељством и усвојењем ријеше питања ђеце која
уживају социјалну заштиту преко специјализованих
установа, ЦПЦ ће учествовати у заједничким напо-
рима да се пружи још израженија брига и већа љубав
овој категорији младих у њиховом одгајању и развоју.
У циљу изградње и развоја њихових личности на ху-
манистичким и племенитим темељима, Ц П Ц ис-
тиче примарност института усвојења ове ђеце као
најпожељнији вид њиховог збрињавања и срећније
будућности. Недостатке хранитељства превазилази
нуте ђеце у нову рођачку или нерођачку породичну
заједницу. На тај начин ова категорија младих добија
умјесто учитељице и васпитача, „нову“ мајку у новом
породичном амбијенту. Поред материјалне, социјалне
и статусне заштите помаже се очувању ђечје душе
која је у систему колективног хранитељства потис-
нута само обезбјеђивањем физичке егзистенције.
Само људска личност са душом је цјеловити човјек и
личност у пуном и правом смислу те ријечи. ЦПЦ ће
истрајавати у заједничким напорима кампање „Свако
дијете треба породицу“ која се води са циљем хума-
ног и племенитог довршавања процеса хранитељства
и све јачег афирмисања усвојења ђеце лишене својих
родитеља. Потврдио је то митрополит Михаило
примајући овим поводом делегацију у којој су били
г. Бењамин Перкс, шеф Представништва УНИЦЕФ-а,
г. Горан Кушевија директор Дирекције за социјално
старање и ђечју заштиту и госпођа Ана Зец коорди-
натор програма УНИЦЕФ-а.
Из канцеларије ЦПЦ

Саопштење за јавност, 28.11.2013. г.

БЕСКРАЈНО ДЕВАСТИРАЊЕ ЦРНОГОРСКИХ СВЕТИЊА
Девастацији црногорских светиња нема краја. Најновији примјер дивље градње на осам вјекова ста-
ром споменику културе, манастиру Режевићу у Паштровићима то најбоље потврђује.
На овој светињи СПЦ без дозволе надлежних опет недозвољено дограђује мијењајући изглед овог
вјерског и историјскога споменика.
Овим поводом се још не оглашавају надлежни, у првом реду тужилачки и правосудни органи који су
експедитивни када је у питању судско процесуирање представника ЦПЦ због уласка у Божје храмове својих
предака, али прећуткују девастаторство СПЦ у Црној Гори.
Још мало па неће остати ни једна вјерска светиња у Црној Гори, којој се неће промијенити изглед.
СПЦ нарушава изглед наших светиња, а преко те форме хоће да промијени суштину, црногорску национал-
ну свијест у српску грубим денационализовањем Црногораца. другим ријечима, девастирањем црногорских
светиња, девастирају се сами Црногорци и њихова свијест. Пошто је некажњена за све досадашње девастације
СПЦ иде даље до краја, до потпуне промјене нашег сакралног и културног наслеђа и коначног затирања наше
националне свијести. Како то и неби радила кад наилази на ћутање као одобравање надлежних. До када?
Митрополит Михаило
 18
Лучинданско-Петровданска академија
ЦПЦ ТРАЖИ ИСТИНУ И РАВНОПРАВНОСТ
Предćедник УО Фондације „Св. Петар Цетињски“
Поштовани чланови и пријатељи Фондације
„Свети Петар Цетињски“,
Уважени гости, Ваше Екселенције, Даме и
Господо
СВЕ ВАС СРДАЧНО ПОЗДРАВЉАМ,
УВЈЕРЕН ДА ЋЕ И НАША ЦРНА ГОРА, КАО И
ОВАЈ СЛОБОДАРСКИ ГРАД - СМОЋИ СНАГЕ
ДА ОБНОВИ ВЛАСТИТО САМОПОУЗДАЊЕ, ДА
ОСАВРЕМЕНИ НАЈБОЉЕ ТЕКОВИНЕ НАШЕГ
ДУХОВНОГ НАСЉЕЂА, ПА И ДА ОСИГУРА
ДРЖАВНО И НАЦИОНАЛНО ДОСТОЈАНСТВО
И ОБЕЗБИЈЕДИ ПУНА ЉУДСКА ПРАВА ЗА
СВАКОГ СВОЈЕГ ГРАЂАНИНА!
Дозволите ми да и овом приликом посебно
поздравим Архиепископа Цетињског и Митрополита
Црногорског Господина Михаила, и да Његовим на-
порима придружим нашу упорност - да у властитој
земљи изборимо пуну равноправност за нашу Свету
аутокефалну Црногорску цркву.
Наше традиционално окупљање не би има-
ло смисла ако бисмо на овај скуп долазили и са
овог скупа одлазили мрзовољни и покуњени, без
обзира што нам садашње околности не уливају на-
рочито повјерење у скорију будућност. Сви ми које
окупља наша хуманитарна организација - Фондација
„Свети Петар Цетињски“, ма колико незадовољни,
увријеђени или обесхрабрени, - имамо јаку моралну
обавезу и према прецима и према потомцима. На то
нас упозорава и наш Свети Патрон, којему није било
лакше са ондашњим него нама са садашњим Црно-
горцима. Ондашњи су били умногоме самовољни,
силобатасти, осветољубиви; данашњи су - пре-
често зловољни, безвољни, снисходљиви и према
најмањим моћницима, а сасвим ријетко - задовољни.
Није ни чудо што се ни они отријежњени, прекаљени
борци за достојанство своје грађанске Домовине,
све ређе јављају и као борци и као добровољци - за
практичну подршку циљевима и пројектима наше
Фондације, иако су свјесни да без широке подршке
добронамјерника не можемо испунити важне задатке
- прије свега у одгоју црногорских младих историо-
графа, стручњака за црногорски језик и књижевност,
па ни за финансирање студената који се припремају
за свјештенички позив у Црногорској цркви.
Проблеми који прате и оптерећују Црну Гору
нијесу само или нијесу превасходно материјалне,
финансијске природе, иако и посредно и непосред-
но утичу на све одлуке владајућег, па и опозиционог
естаблишмента. Црногорска опозиција, међутим, ма
Драгољуб Драго Рашовић
колико међусобно различита и по идејама и генези,
може за себе наћи одређена извињења, али владајућој
коалицији то никако не припада. И зато сва одговор-
ност за овако агресиван, готово заповиједни тон и сет
најновијих антицрногорских акција - пада на савјест
владајућег државног врха.
Митрополит Српске светосавске цркве у
Црној Гори г. Амфилохије Радовић се, не од јуче,
понаша као сувладар Државе Црне Горе, али га
многи црногорски грађани све више препознају као
менаџера Српске цркве. То се не догађа случајно, па
се намеће закључак да између овог „менаџера“ и са-
мог врха извршне власти постоји неки специфични
облик кохабитације.
Велико је назадовање, ако није и вели-
ко изненађење, кад наши државници - против-
но свакој државотворној логици, грађанском мо-
ралу и сваком ставу Универзалне декларације о
људским правима - да водећи државници и поли-
тичари „савјетују“ Црногорску православну цркву
да се сама снађе, да буде упорна у остваривању
својих права, а притом се митрополиту и „менаџеру“
светосавске Српске цркве пружа обилата држав-
на финансијска помоћ и делегацијска подршка
највишега државнога ранга. Као да се заборавља да
је тај исти Амфилохије Радовић, родом из Мораче,
Црногорце безброј пута назвао Титовим бастардима,
копиладима, а црногорски језик - говеђим и брављим
језиком. Да не подćећамо да је, као папига, понављао
како је Црногорска црква у ствари групица невјерника
који су своју организацију регистровали у полицији.
Намјерно се прећуткује и превиђа да је тај
исти Амфилохије деведесетих година прошлога
вијека молио Сверуског патријарха да избрише из оп-
штеправославног регистра - аутокефалну Црногор-
ску цркву, што је срамни преседан који није упамћен
у досадашњој историји Хришћанства. Ваљда је само
тај докуменат, ових дана у цјелини публикован у
нашој штампи, довољан и за Предćедника Црне
Горе да се више не позива на црквене каноне, које
бесрамно газе представници Српске цркве, и не само
ови у Црној Гори! Зар не би требало да се црногор-
ски Предćедник извини својим суграђанима, својим
држављанима, а највише Црногорској државотворној
цркви; да се извини за све оно што је, вјерујући
Амфилохију на ријеч или из прагматичних разло-
га у бројним предизборним приликама - говорио
посљедњих година? Зар не би требало да се извини
црногорској јавности и одустане од даље подршке
 19
тајкунском митрополиту, који умјесто да слиједи и не посустаје. Она и даље може да опстане само уз
шири хришћанско милосрђе - гради хотеле и куле ваша доброчинства, уз подршку добровољним при-
по Подгорици и Црногорском приморју, лажно се лозима, симболично и од ваше чланарине. Ако тога
представљајући као помиритељ, а својим говорима не буде мораћемо да укинемо стипендије студенти-
и изјавама инспирише, подстиче и у свој храм за- ма које помажемо, да обуставимо рад на одређеном
штитнички прима хулиганске-рушитеље који ломе броју пројеката („Монографија о Светом Владими-
све пред собом? Сад је прилика да се поступи по За- ру Дукљанском“, историографски лексикон „100
кону и да се испоштују осуде представника Европске најзнаменитијих Црногораца“, те хрестоматију „По-
Уније који су таксативно навели одговорност митро- литички списи Краља Николе“ и др.).
полита Амфилохија и тражили од власти да процесу- Ја не вјерујем да ће Држава Црна Гора у
ира његов говор мржње и позив на деструкцију свега пуном опсегу помоћи ова значајна издања. Као што
што се коси са његовим погледом на људска права. још нема обнове рада на Црногорској енциклопедији
За сва непочинства и сва кршења закона Дукљанске академије наука и умјетности; као
које Амфилохије врши годинама, па и деценијама, што нема ни уједињења двије академије наука у
ипак највећу одговорност сноси власт. Тужилашт- Црној Гори; као што се жмури пред очигледним
во, Судство, Влада и њен Предćедник, Скупштина и девастацијама и рушитељским амбицијама... И да не
Предćедник Црне Горе!. Амфилохије сад рачуна да набрајам више.
би могао да задржи као праведно стечену својину Ми смо дужни да се својој Домови-
- све окупиране црногорске богомоље (манастире, ни одужујемо, а они који то неће или не умију -
цркве, па и породична гробља), а можда и да себе нека трају у својој немоћи, незнању или у својој
прогласи аутокефалним поглаваром Православне презасићености...
цркве у Црној Гори. Наравно, та историјска неправда Свако изграђује или разграђује своју лич-
и то понижавање црногорског народа и црногорске ност, своју биографију и своју домовинску обавезу.
историје - не би могло да се догоди ако моћници из Наше је да се поклонимо сјенима часних и витешких
коалиционе власти не дају пристанак. А све то постаје предака и да се, будни као и досад, прихватимо за-
МОРА за црногорски народ и застиђе за Државу Црну датака који нас чекају, ма колико нам било тешко, јер
Гору и њену будућност. Историја је иначе неумољива, било је и тежих времена и неизвјеснијих рјешења.
и она не прашта никакве антидржавне и антинарод- Захвални смо свима који помажу наше хума-
не акте и акције, ма колико то било у једном тренут- нитарне акције, пројекте и планове.
ку у интересу било које владајуће или економске Још једном хвала и - гледали се у бољим да-
групације. нима и срећнијим околностима!
Понављамо већ много пута: Црногорци и
Црногорска црква - не траже за себе апсолутна права; Цетиње, 31. X 2013.
они траже само равноправност, у свему равноправ-
ност! Зар није срамно што вјерници и поштоваоци
Црногорске цркве, предвођени својим свјештенством,
не могу да се Богу моле у својем - Цетињском ма-
настиру? И у другим црногорским црквама и мана-
стирима широм Црне Горе ! Зашто се то толерише?
Зашто још увијек стоји на Румији оно провокаторско
чудовиште од ластре, сад већ појачано камењем ?
Не, није требало прихватити идеју да се на Цетињу,
историјској пријестоници слободне Црне Горе, по-
диже лилипут-црквица Црногорске цркве! Зар није
довољан Цетињски манастир? А Влашка црква, а
друге мјесне цркве у околини Цетиња ? Ја мислим да
том будућем храму можда и јесте мјесто на Цетињу,
али само као објекат који ће остати као пријекор
садашњима и опомена будућим државницима да не
дозволе понижење историјског Црногорског народа
и историјског Цетиња! Може ли та будућа црквица
бити и у симболичном смислу замјена за Цетињски
манастир? Не може, и зато је нетреба ни градити.
Па ипак, Фондација „Св. Петар Цетињски“
 20
ПОВОДОМ 20.ГОДИШЊИЦЕ ЦПЦ
ДРАГИ ВЈЕРНИЦИ И ПОШТОВАОЦИ ЦПЦ
ЦРНОГОРЦИ И ЦРНОГОРКЕ,
ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ
УВАЖЕНИ ГОСТИ,
Данашњи вјерски празник је дан пуне тројне
симболике. Уз вјерски Лучиндан данас обиљежавамо
црногорски Петровдан. Поред тога на данашњу
вјерску славу упокојио се у Господу генијални
пјесник и филозоф, владар и реформатор Црне Горе
и Владика аутокефалне ЦПЦ, Петар Други Петровић
Његош чију 200. годишњицу рођења обиљежавамо
ове године. У његову част постали смо богатији за
још један државни црногорски празник – дан његовог
рођења 13. новембар.
Најзад, на данашњи дан обиљежавамо и 20.
годишњицу обнове наше свете цркве.
Сви ти догађаји и оба јубилеја нас обавезују
да их означимо ријечима које се требају чути како би
наша Црна Гора још боље него до сада корачала у
времена која долазе.
Црна Гора, наш једини дом, обиљежава ово
вријеме у својем амбивалентном положају. Импонује
нам што је лидер региона предводећи га у евроатлант-
ским интеграцијама, али нас истовремено забрињава
необновљени црногорски национални идентитет и
запуштена и потиснута духовност Црногораца.
Још увијек се у нашем друштву не увиђа
пресудни значај у савременом свијету и незаобилаз-
на улога духовне и моралне обнове, култа породице,
интегрисане црногорске националне свијести, као
и темељни карактер за све нас, Црногорске цркве,
хришћанске религије и православне вјере.
Пред вратима смо пријема у Нато и при-
ближавамо се просторима предворја уласка у Европ-
ску унију, а још увијек, насупрот томе, заробљени
смо средњовјековним митовима, празновјерјем
безвјерјем и сујевјерјем Светосавске СПЦ и њеним
духовним терором над црногорским друштвом у
цјелини. Више смо него забринути њеним суве-
ренитетом који угрожава црногорски државни и
национални суверенитет, док православну вјеру
Црногораца стално преобликује у агресивно и де-
националнизаторско Светосавље. СПЦ без прекида
мисионари на нестанку црногорског националног
идентитета, на претварању Црногораца у Србе, у ма-
тици и дијаспори, нарочито у Србији и Аргентини, на
ликвидацији и маргинализацији ЦПЦ намећући нам
своју лажну свијест, безакоње и самовољу.
Положај ЦПЦ и вјерских права православ-
них Црногораца карактерише статус qуо.
Нашим Божјим храмовима и девастираним
светињама још увијек господари СПЦ у Црној Гори.
Они су још увијек недоступни за наше
свјештенство и вјернике којима се на тај начин
одузимају вјерска права и слободе.
Материјалну корист од светиња и црквене
имовине у Црној Гори има само СПЦ која одлива
црквени новац из наше државе у Србију.
СПЦ наше сакрално насљеђе као дио
недјељиве црногорске културне баштине угрожава
до степена његове потпуне интеграције у, за нас пот-
пуно одрођено, српско културно добро.
Вјерска неравноправност између Црного-
раца и Срба, између матичне ЦПЦ и узурпаторске
филијале СПЦ у Црној Гори је потпуна.
Вјерска толеранција православних Црного-
раца према узурпаторској СПЦ у Црној Гори темељи
се на увјерењу да ће Црна Гора као правна држава
смоћи снаге да у догледно вријеме ријеши црногорско
православно црквено питање које тешко оптерећује
црногорску државу и друштво у цјелини.
За излазак из нежељеног statusa quoa неоп-
ходна нам је правна заштита државе и њена неупо-
редиво већа материјално-финансијска помоћ и брига.
Само се на тај начин може кренути озбиљно
у процес пуне институционализације ЦПЦ и црно-
горске духовне и моралне обнове.
Упамтимо: центри црногорске духовности,
нијесу новосаграђени српски облакодери и небодери
већ наше недјељиве светиње, Цетињски манастир и
Острог.
Запамтимо за сва времена: Само потпуно
обновљена ЦПЦ, учвршћена црногорска породица
заснована на традиционалном и универзалном мора-
лу и етичком кодексу и реформисана школа са доми-
нантним хуманистичким образовањем су садашњи и
будући темељ опстанка и будућности, а уједно и раз-
лог постојања државе Црне Горе и Црногорског на-
рода и нације.
Окренимо се Црногорци самима себи. Пока-
жимо и себи и другима да смо достојни имена које
носимо. Позивам Вас да својим доброчинством по-
могнете изградњу наших храмова на Цетињу у Под-
горици и у Риćем долу као и превод некретнина на
нашу цркву које смо добили од својих добротвора.
Нека Вам је срећан празник.
Будите благословени!
Цетиње, 31.10.2013.
МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО
 21
БОЖЈИ ДАН
Рођењем Исуса Христа почиње Божје
спаситељско дјело у односу на људски род. Зато
ćећање на овај значајни догађај уноси велику радост
у свако хришћанско срце. Приćетимо се да се Господ
Исус Христос није родио ни у кући, ни у гостионици,
него у једној пећини, ђе су чобани своје овце затва-
рали. Пресвета Богомајка у Витлејемској пећини, у
ноћи између суботе и неђеље, 25. децембра по старом
(јулијанском) календару, односно 7. јануара по ново-
ме, (григоријанском) роди Божјега Сина без бола,
сама га пови у ланене пелене, поклони му се као Богу
и положи у јасле. Према ćедочењу јеванђелиста, тако
се родило Свето дијете, будући Спаситељ свијета,
помиритељ Бога и човјека, који ће учити људе да се
међусобно разумију и поштују, а исто помоћи им да
успоставе склад између човјека и свијета у цјелини.
Остварише се ријечи анђела који је најавио да ће
Марија родити великога, сина највишега, чијему
царству неће бити краја. Он је учинио да се множи
Богољубље и човјекољубље, да расте љубав у нашим
срцима, породицама и домовима. Научио је људе да
срцем пуним хришћанске љубави размишљају: „Не
живим ја, него Христос живи у мени!“ (Галатима
посланица, 2, 20). Личним примјером показао је како
брат брата воли.
„Слава на висини Богу, и на земљи мир,
међу људима добра воља“ (Лука, 2, 14) је пјесма коју
запјеваше анђели, славећи рођење Сина Божјега,
Бога својега, Месију-Спаситеља-Избавитеља и
Искупитеља. У Христовим храмовима широм
свијета та радосна пјесма пјева се непрекидно већ
двије хиљаде година. А храм значи дом, заједничка
кућа у којој треба да расте љубав између људи и Бога,
да би се онда и они могли вољети између себе.
Рођење Исуса Христа за људе представља
рођење Божанског сјаја, Божанске доброте, једине ис-
тине и непролазнога живота. Да би помогао људима,
да заштити њихов мир и срећу, Божји Син је сишао
међу људе да их учи добру и да добро остварују
у себи. Својом племенитом мисијом постао је
Спаситељ и посредник мира између неба и земље. Од
тренутка Његова рођења људи више нијесу сами на
грудви земаљској: Бог је са њима. Живио је на земљи,
међу људима, нешто више од 30 година. Дао је нову
заповијед као највеће и најважније правило живота:
„Нову ви заповијед дајем да љубите један другога,
као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом“
(Јеванђеље по Јовану, 13, 34). Љубав коју хришћанин
носи у себи мора бити усмјерена на ближњега: „Ово
је заповијед моја“, каже Исус Христос, „да имате
љубав међу собом, као што ја имадох љубав за вас.
Од ове љубави нико веће нема, но да душу своју по-
Свјештеник Жарко Л. ЂУРОВИЋ
ложи за пријатеље своје“ (Јеванђеље по Јовану, 15,
12-13).
У Трећој књизи Мојсијевој речено је: „Љуби
ближњега својега и мрзи непријатеље своје“ (19, 18).
Син Божји иде даље и каже: „Љубите непријатеље
своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро
онима који вас мрзе и молите се Богу за оне који вас
гоне“ (Јеванђеље по Матеју, 5, 44).
Као што видимо, Богочовјек од свих својих
ученика и сљедбеника безусловно тражи да љубе не
само ближњега својега, него и непријатеље своје, да
благосиљају оне који их куну, да чине добро онима
који их мрзе, да се гнушају зла и држе добра, да буду
праведни и да оправдају оне који вјерују у Исуса
Христа, да се радују са радоснима и плачу са они-
ма који плачу, да буду синови Оца својега на небеси-
ма. Њихова љубав не смије бити лажна, лицемјерна:
„Никоме не узвраћајте зло за зло; марљиво настојте
чинити добро пред свим људима. Ако је могуће, ко-
лико од вас зависи, живите у миру са свим људима.
Не светите се сами, драги моји, него то оставите Богу,
јер стоји написано: „Моја је освета, ја ћу узвратити“,
говори Господ. Штовише, ако је твој непријатељ гла-
дан, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер ако то чи-
ниш, глава ће му горјети од срама“. Не дај да те зло
надвлада, него зло савладај добром!“ (Римљанима
Посланица, 12, 9 – 21).
Са Христом дође Свјетлост пред којом устук-
ну мрак. Рођење Христово пред људима отвара нове,
неслућене видике. Богочовјек Исус Христос дао је
себе за гријехе људске, да избави људе од свакојега
зла. С Њим се родила нада за вјечни живот. За људски
род борио се Исус Христос. Борио се и побиједио, да-
ровао спасење људима. Зато се празнује Дан Рођења
Исуса Христа и светковаће се док на овој земљи буде
људскога рода.
 22
ЧОЈСТВО У ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ И ОПШТЕМ
ИМОВИНСКОМ ЗАКОНИКУ
Није могуће у потпуности разумјети ду-
ховне и емпиријске засаде Горског вијенца и Луче
микрокозма, без дубљег разумијевања црногорског
етоса, специфичне моралне традиције које се, у
борби непрестаној, коначно дефинисала и имено-
вала као црногорско чојство. Сам појам чојство је
нераздруживо етимолошки и семантички повезан
с најдубљом европском традицијом: у свом латин-
ском коријену чојство је humanitas, а придјевски
облик чојски је humanus, људски, човјечји, човјеков.
Оно је вјековима, можда, једина трајна константа
мале црногорске цивилизације, које је своје потпуно
остварење доживјело у sodalitasu (братству хероја),
гдје су сви становници, независно од пола и узра-
ста, били учесници борбе непрестане, па је и ка-
рактер одбрамбених ратова умногоме био одређен
карактером обичајних и моралних кодекса. У овом
контексту Слободан Томовић примјећује: Чојство
обухвата у једнакој мјери индивидуални и општи ин-
терес, с тим ако неко себе није обавезао на добро
дјело према цјелини он то не може чинити ако себе
није обавезао на добро дјело према својој личности,
уколико не помишља на себе као сврху активности.
Човјек је сврха самоме себи као и другоме. Овдје је
почетак моралности, која није ни алтруистичка ни
егоистичка, већ је зајамчена обостраним интересом.
Стога је свако кршење правила које је угрожавало
обичајне кодексе или штетило општем интересу, на
неки начин сурово кажњавано: лоше карактерне осо-
бине, плахост, похлепа, хвалисање, јавно су извргава-
не порузи, што је условљавало да се дубоке друштве-
не диференцијације не конституишу на статусној или
материјалној него на моралној основи.
Но, слабост а не јакост духа чине темељ
организације људског друштва, тврдио је Хобс, и већ
смо рекли да је парадигма чојства била превисоко
постављена да би је досегла већина старих Црного-
раца. Оно је у ствари еманирало из сурових услова
борбе за опстанак, готово у интуитивном смислу
предмнијевајући да ће само ригидни морални закони
спасити малу угрожену, одсвуд стијешњену, људску
заједницу. У том контексту се створио и комплексан
однос између чојства и јунаштва. Чојски јунак није,
за разлику од обичног јунака, подстакнут само аго-
налном амбицијом да се у рату покаже басташнијим
од других, него мора водити рачуна и о томе како ће
се сваки његов гест одразити и на судбину заједнице.
У том погледу је створена веома ригидна хијерархија,
човјек-јунак, јунак, слабић. Човјек-јунак је идеал
којему се тежи, јер он не савладава само непријатеља
Милорад Поповић
него и сопствено частољубље, срдитост, тврдогла-
вост, и зато у заједници у којој је сваки њен члан од
самог рођења мријет навикнути чојство залог за
вјечно памћење будућих нараштаја.
У малом ратничком друштву сви се међусобно
одмјеравају, сви су окренути једни другима, како због
ограниченог простора у којему егзистирају тако и
због сталне ратне пријетње. Црногорац старога кова
је често био драматично распет између осјећаја части
и интереса заједнице. Он је индивидуалац, на чије
одлуке, када му је угрожено лично достојанство, не
може нико утицати, па ни владика с Цетиња, иако је
био и дио племена које се неким случајевима под-
вргава вољи првосвјештеника. Због повреде личне
части и достојанства многи виђенији Црногорци су
се одметали од свог племена, одлазили у друге земље
или су прелазили у турски табор и узимали ислам.
Већ је речено да је живот изложен стал-
ним опасностима и ужасној немаштини узроковао
да Црногорци веома грубо, па и сурово, извргавају
руглу људске слабости, као што су неотпорност на
свакојаку муку, физичку и душевну бол, неумјереност,
незахвалност, среброљубље, издајство, вјероломство,
брбљивост, хвалисавост, плашљивост, злурадост,
користољубље, непостојаност, колебљивост, мало-
душност. Борба сељака-ратника је непрестана: у
борби с непријатељем стално одмјерава сопствену
смјелост и вољност, пред цијелим племеном и Црном
Гором - за њих су границе Црне Горе биле границе
њиховог свијета – али и са самим собом, пред со-
бом и најближима је требало показати праведност и
постојаност карактера, који не смије бити претјерано
суров, немилосрдан према слабијима, нити одвећ
болећив, сентименталан. У Горском вијенцу човјек
тежи подвигу, он се читавог живот спрема за славне
подвиге, премда је онтолошки распет између слабо-
сти и подвижништва:
Што је човјек, а мора бит човјек?
Тварца једна те је земља вара,
А за њега, види, није земља.
Ови стихови показују драму човјекова удеса
на земљи, који је узрокован слабостима којима смо
земљи привезани, и с друге стране с његовом вели-
чином подвига да се с пуном свијешћу, сопственом
вољом, жртвује за више вриједности, оваплоћене у
личној и колективној слободи. Чојство је било то-
лико узвишено, и тако га је мали број могао досег-
нути, због сталне, преужасне борбе са собом и дру-
гима: у подвојености између анималног и божанског
у сопственој природи. Ова двострукост, психолошка,
 23
метафизичка и егзистенцијална, основна је потка
Његошева мишљења и пјевања, и у томе се он стубо-
ком разликује од осталих јужнословенских пјесника
романтизма, чији су углавном егзалтирани, кат-
кад сентиментални, патетични стихови заводљиви,
али лишени дубљих психолошких и метафизичких
слојева.
Томовић у књизи, Морална традиција Црно-
гораца, износи: Чојство као категоријални морал-
ни облик не слиједи аутоматски из психолошких
коријена човјекове природе. Дакле, човјеков удес,
његов пад и подвиг узроковани су суровом борбом
човјека са самим собом, човјека са човјеком, човјека
са природом, човјека са сопственом трагичном суд-
бином, која се окончава смрћу и ништавилом. Стога,
у Горском вијенцу, Игуман Стефан, мудрац, чији је
лик Његош конципирао по лику свог старог сенатора
Стефана Перкова Вукотића, горко наводи.
Св’јет је овај тиран тиранину
А камоли души благородној!
Он је состав паклене неслоге:
у њ ратује душа са тијелом,
у њ ратује море с бреговима,
у њ ратује зима и топлина,
у њ ратују вјетри с вјетровима, у њ ратује
живина с живином,
у њ ратује народ са народом
у њ ратује човјек са човјеком,
у њ ратују дневи са ноћима,
у њ ратују дуси с небесима.
Т’јело стење под силом душевном
колеба се душа у тијелу;
море стење под силом небесном,
колебљу се у мору небеса;
волна волну ужасно попире
о бријег се ломе обадвије.
Нико срећан, а нико довољан,
нико миран, а нико спокојан;
све се човјек брука са човјеком:
гледа мајмун себе у зрцало.
Ипак, Његош вјерује да у егзистенцијалној
и метафизичкој сфери постоји нека, људском уму
често неразумљива равнотежа: Над свом овом грд-
ном мјешавином/опет умна сила торжествује. У
том наизглед беспоретку, који јасно диференцира
слабе од јаких: слаби се чине још слабијим а снаж-
ни претварају у подвижнике, истинске хероје, који
пркосе свим тешкоћама, па и самој смрти. И самог
Његоша раздире двострукост: филозофски песи-
мизам и борбени ратнички агон предводника малог
анархичног и слободоиштућег народа.
Иште свијет неко дјеиствије,
дужност рађа неко попечење!
Обрана је животом скопчана!
Све природа снабд’јева оружјем
против неке необуздне силе,
против нужде против недовољства;
остро осје одбрањује класје,
трње ружу брани очупати;
зубовах је туште изострила,
а роговах туште зашиљила;
коре, крила и брзине ногах
и цијели ови беспореци
по поретку некоме сљедују.
-------------------------------------
Пâс свакоји своје бреме носи;
нове нужде рађу нове силе,
дјеиствија напрежу духове,
стјесненија сламају громове;
удар нађе искру у камену
без њега би у кам очајала.
------------------------------------
Славно мрите кад мријет морате!
Чест рањена жеже храбра прса.
Чојски и јуначки живот нема друге цијене, и
друге сатисфакције, осим славног имена за дјела која
с бесмртношћу зборе.
Покољење за пјесну створено,
виле ће се грабит у вјекове
да вам в’јенце достојне саплету,
ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит.
------------------------------------------
Крст носити вама је суђено
страшне борбе с својим и с туђином!
Тежак в’јенац, ал’ је воће слатко
Воскрсења не бива без смрти.
Чојски живот и јуначка смрт не васкрса-
ва човјека на небу него га препоручују на земљи за
вјечно сјећање и поштовање. Али, нажалост, људско
памћење је селективно и непоуздано, чак и у среди-
нама које су толико његовале памћења на своје пре-
тке, као што је то било у Црној Гори. Зато Марко
Миљанов вели, да многи јунаци не само да умријеше
тијелом, но и рад њихов умрије. Војвода се под ста-
рост описменио и латио пера да би од заборава са-
чувао ваљане људе и њихова витешка дјела. Зубља
истине свијетли многоме на гробу. Иште спомена, а
ту зубљу нико не види. Па ми се заиста чини да је
дугујем онијем јунацима које познајем лично, али и о
којијема сам изблизу чуо говорити. Могу ли ја овијем
краткијем и невјештијем описом њих обесмрти-
тит? То знам да не могу; али овијем, ка неук човјек,
желим спотаћи наше младе силе да завире у јато
радна бесмртија... те да на ајтар истине изнесу на
видик свијету оне људе чи’ рад њима бесмртност
пружа.
У филозофији чојства човјек може пркосити
 24
смрти и унеколико надвладати ништавило - уколи-
ко остави дјела с којима ће се надахњивати сљедеће
генерације. То је највиши задатак и домет човјеков.
Благо томе ко довијек живи
имао се рашта и родити.
Чојство се, као и сваки категоријални облик
морала, огледало и у различитим облицима самокон-
троле, од пркошења смртним опасностима, сузбијању
претјераног частољубља до непоказивања жалости
за губитком својих најближих. Марко Миљанов је
забиљежио једну карактеристичну причу.
Милован Јаничин Вујошевић из Брскута,
рекâ је: Ја сам, тако ми душе, свакога чојка могâ на
мејдан добит! Питали су га: Како стрико Милова-
не? Милован: Ласно душе ми! Он се наиједи па ме
псује, скачући и бректећи од иједа! Ја не говорим
ништа. Кад сјутрадан, он кâ квасан, стиди се и каје
својијех ријечи! Ето, ја добио, а он изгубио!
Ипак, стари Црногорци су много боље под-
носили бол него што су сузбијали частољубље. И
женама је било срамота да показују жалост за стра-
далим мушким породом. (Црногорке су јавно више
жалиле браћу него синове). Остало је записано како
је Ћетна Јововић, послије велике црногорске побједе
у бици на Граховцу, у којој је изгубила сина, чувеног
јунака попа Луку, позвала књаза Данила да с њим по-
игра по црногорски, да би жалост за погинулим вите-
зовима претворила у славље побједника. Или, било
је случајева да отац погинулог ратника - попут Васа
Крстова Марковића, сељака из Просенога Дола, који
је сахранио сина Ђорђију – кад се врати кући са сах-
ране, скине гусле са зида и запјева неку јуначку епску
пјесму која пркоси смрти.
Црногорци, ипак, нијесу тежили аскетизму:
обожавали су свечане одоре и свијетло оружје, често
били растрошни и изнад својих могућности, нарочито
кад треба дочекати госта или полазника, али је вели-
ка материјална оскудица условила да се лични углед
створен умјереним животом и јуначким дјелима мно-
го више цијени од материјалног благостања. Стога је
класично племенско друштво, које је било утемељено
на вриједностима чојства, много више угрозила прва
класна подвајања у доба краља Николе него непре-
стани вјековни притисак надмоћнијих непријатеља.
Но, нијесу вриједности класичног чојства
могле нестати преко ноћи - као што нијесу ни створе-
не у једном вакту - у новим друштвеним околности-
ма првобитне капиталистичке акумулације, али, како
се мијењао социјални амбијент и снажио државни
централизам тако су и класичне вриједности црно-
горског друштва уступале мјесто новим обичајима
и вриједностима. Чојство се могло развијати и оп-
стати само у потпуном социјалном егалитаризму, у
држави са слабим централизмом, која је, уз то, била
лишена идеолошке и вјерске искључивости. Класич-
ни Црногорац није стимавао човјека по томе каквог
је друштвеног статуса, које је нације и вјере, него
чија му крвца грије прси, колико је ваљан и баста-
шан. Кад је краљ Никола удао своју кћер Јелену за
талијанскога краља Виториа Емануела припремио је
свечани ручак на којему је позвао и народне прваке
да се упознају са младожењом и његовом свитом. Да
би угодио гостима питао је једног од главара, Баћа
Мићуновића, цијени ли он више Латине или Турке.
На изненађење свих присутних Мићуновић му је од-
говорио да више цијени Турке, јер су они најбољи
јунаци послије Црногораца.
Епски пјесници су бираним ријечима описи-
вали Смаил-агу Ченгића, Омер-пашу Латаса, Бабића
Јашара, Сефера Пипера... Нијесу давана муслиман-
ска имена мушким главама новорођених Црного-
раца само због празновјерице, страха од урока - јер
нико не би цијелог вијека носио срамотно име - већ
и због одређенога респекта према Турцима. Познато
је да су се поједини црногорски главари братимили
с турским првацима, а највишу почаст вјековним
крвним непријатељима је показао један војник у
посљедњем рату с Османском империјом, послије
заузимања Скадра 1913. године. Велике силе су на-
редиле црногорској војсци да мора напустити стару
средњевјековну пријестоницу, и док се дуга, измуче-
на и десеткована колона враћала на положаје с којих
је кренула у битку, зачула се пјесма: Збогом Турци и
збогом барјаци/ све ви здраво људи и јунаци.
Примјери чојске традиције били су присутни
све док је постојао традиционални сеоски амбијент,
који је с кољена на кољено преносио поучне приче
и легенде. Један примјер ратничког витештва био је
и споменик који је црногорска војска, послије битке
на Мојковцу, подигла аустроугарском мајору Францу
Корнуги:
Францу Конруги
За часну смрт
Црногорска војска на Мојковцу
Примјер античке самоконтроле показао је и
војни вођа Божићног устанка 1918, Крсто Поповић,
који је једном приликом опколио жандарме који су му
палили родну кућу у цуцком засеоку Јама Војводина.
Он није дозволио својим војницима да пуцају на
жандарме, већ им је рекао да сачекају и виде хоће
ли србијански окупатори насрнути на његову жену
и малољетну ђецу, који су немоћно посматрали како
им гори кућа. И у Другом свјетском рату, који је у
Црној Гори имао елементе и грађанског сукоба, било
је примјера старог црногорског витештва.
Четници су послије повлачења Врховног
штаба са Жабљака заробили младог комунисту,
Вељка Крстајића, и осудили га на смрт. Осуђенику су
 25
дали лопату да сâм себи ископа раку. Док је младић
копао четници су око гроба играли црногорско коло
и пјевали: Ој Жабљаче граде мали/ Пијада те Моша
спали. Младић је одбацио лопату, усправио се и
пркосно запјевао: Није Моша, само реко/ Крстајић
га спали Вељко. Вођа дурмиторских четника, Нико-
ла Бојовић, све је то посматрао поиздаље, на коњу.
Сјахао је с коња, пришао младом комунисти и рекао:
Имаш пола сата да бјежиш, и послије тога ако те
ухватимо бићеш убијен.
Величанствен се примјер класичне црногор-
ске хероике догодио 1947. године на сахрани младог
капетана ОЗН-е Рака Мугоше, који је погинуо у суко-
бу са одметничким вођом црногорских националиста
Крстом Поповићем. Старица је над одром свога сина,
попут Антигоне, величала врлине његовог крвника:
Зар не знаде сине Рако
није Крсто Зрнов свако
није Крсто што му зборе
но је витез Црне Горе:
лакше ће те жалит мајка
што погибе од јунака.
У потоњем рату 1991, у којему су Црногор-
ци, под командом некадашњих титоистичких генера-
ла, учествовали у агресији на Дубровачко приморје,
није било изразитих јуначких дјела. Ово је прва
црногорска војна о којој није срочена ниједна епска
пјесма. Ипак, један официр еx југословенске војске,
капетан бојног брода, Крсто Ђуровић, заповједник
војнопоморске области у Боки Которској, испољио
је стару црногорску чојску храброст. Није послушао
наредбу више војне команде да се топовима с бродо-
ва гранатирају конавоска села, и због тога је убијен
у војном хеликоптеру близу аеродрома Ћилипи,
гдје га је чекао преговарач с хрватске стране, Петар
Пољанић, градоначелник опсадираног Дубровника.
2.
Краљ Никола, у вријеме чије владавине су се
почеле урушавати вриједности и обичаји трибалног
либертерства и потпуне социјалне једнакости, знао
је колики је значај моралне традиције за опстојност
и препознатљивост Црне Горе, у условима грађења
новог друштва које треба бити налик осталим савре-
меним европским нацијама. Да би сачувао елементе
духовне, моралне и социопсихолошке аутентичности
намјеравао је да стара народна схватања уговора, ча-
сти, вршења обавеза, поштовања дате ријечи, итд,
уздигне на ступањ друштвеног правног живота кроз
модерне законе који су сагласни са европским зако-
нодавством. Краљ Никола је овај задатак повјерио,
у оно доба једном од најученијих и најдаровитијих
Јужних Словена, професору права на универзитету
у Одеси, Цавтаћанину Валтазару Богишићу. Велика
правна, културолошка и социолошка ерудиција Вал-
тазара Богишића, али и менталитетска и географска
блискост његових родних Конавала с Црном Гором,
несумњиво су утицали да Општи имовински законик
Књажевине Црне Горе, постане јединствено правно
дјело које се још увијек изучава на многим свјетским
универзитетима.
Богишић је емпиријским методом састављао
анкете, и преко својих извјестилаца консултовао
јавно мњење, о питањима савјести, части, честито-
сти, личног поштења, склоности за вршење дужно-
сти, везивања људи ријечју. На питање Богишића, је
ли народ увјерен да је грешно и стидно не одржати
ријеч, један Богишићев извјестилац је одговорио, да
је то грешно, стидно и безобразно, и човјек који не
држи ријеч не држи се за поштена, нити ко у њега
повјерење има.
У члану 524 ОИЗ-а, изједначава се морална и
правна честитост: Ко се год уговором на што обаве-
же, треба да то и испуни, тј. да свој дуг савјесно и
часно намири, према ономе што је углављено и што
врста посла собом доноси. Дакле, морални и правни
закони су изједначени: непоштовање моралне норме
се често суровије кажњавало него што су то биле саме
законске санкције за, рецимо, не враћање дуга, у нов-
цу или натури. Било је случајева да дужник, који не
изађе на ријеч, онога дана кад је договорено да под-
мири своју јавно изречену обавезу, плати главом, ре-
цимо, за кило дувана или за неку другу једнако мало
вриједну ствар. Повјерилац не убија дужника због
штете коју је претрпио, јер убиство ће му нанијети
много више неприлика него ненамиривање продате
ствари, и драконска казна није мотивисана да би на-
мирили изгуб, већ због тога што је повјерилац увјерен
да га дужник неизмиривањем обавезе жели јавно по-
низити.
Пословица, Кам из рука, ријеч из уста, ла-
пидарно свједочи колико из обичајних регула извире
Богишићев Општи имовински законик. Ова сентенца
сугерише да су они који су склопили посао слободни
људи, и да су обје договорне стране биле свјесне свих
посљедица које проистичу из непоштовања договора.
Изједначавање моралних и правних норми, односно
дате ријечи и правног уговора, недвосмислено су су-
герисале да се неће толерисати било која врста мо-
ралне слабости и дефектности.
Слободан Томовић у књизи, Морална
традиција Црногораца, у том контексту истиче:
Богишић, у свом кодификаторском раду,
није пренебрегао смисао основних етичких максима
којима се квалификује порок, односно врлина, већ
је ове на извјестан начин уздигао до појма научно-
 26
правне свијести. На примјер, исказ у Црногорском
имовинском законику: ЉУДИ СЕ РИЈЕЧЈУ ВЕЗУЈУ,
у ствари је позив да се при сваком уговорном одно-
су – било да се ради о куповини, зајму, наруџбини,
итд. – на основу властитих моралних искустава
обезбиједи поштовање норми научног права и изврши
безболан прелаз од патријархалности на модерно
законодавство.
Ово је морални суд подигнут на степен за-
кона који треба, с висине правног императивизма, да
погоди у срж општеприхваћеног народног увјерења
да је гажење ријечи негација сопствености или
непоштовање властите особе која аутоматски им-
плицира неуважавање других људи, односно њихових
морално-правних и друштвених интереса.
Племенски Црногорац је био сâм себи за-
конодавац, то јест држао је да је морални систем,
кад није у сагласности с правним, изнад наметну-
тих државних регула. Јер, обичајно право се умно-
гоме заснивало на емпиријским примјерима које је
одређивала дата ријеч а не судски трибунали, тако да
су се стари облици племенског у неким сегментима
неминовно морали сукобити с новим вриједностима
кодификованим у централизованој држави која тежи
заокруживању законодавног, административног и
школско-просвјетног поретка. Марко Миљанов, у
Примјерима чојства и јунаштва, наводи не само
разборите одлуке и мишљења него и назадности пле-
менског схватања части кад задата ријеч човјека на-
веде и на неразумну одлуку, па и злочин:
„А зашто уби свога кума, убио те Бог и Све-
ти Јован“. Убица одговори: „Стрико Томо, нагна ме
она рђа Вуја Ведина, те рекох: убићу га, па не мо-
гах лажат! Томо: „Е не био рећ’ што не ваља, а већ
пошто си рекâ, нека си га убио! Јер дату ријеч не
смијеш погазити, е част би своју погазио!“
Свака модерна држава, па и оне у формирању,
упркос засадама трибалног анархизма, у некој мјери
ограничавају човјека, да у сартровском смислу буде
сав слободан и увијек слободан. Стога је само тако
ингениозан и учен законодавац, попут професо-
ра Богишића, могао створити хармоничан законик
који ће сублимирати: најбоље тековине традиције с
достигнућима савремене правне науке; вриједносни
систем народног морала с кодификованим норма-
ма. Члан 1913. ОИЗ, почиње констатацијом: Пошто
је истина истина а претварање лаж..., и тако су-
герише да је све оно што је морално недозвољено
уједно и противправно, иако се свака лаж и пријевара
не могу законски санкционисати. Тако у члану 519.
ОИЗ, стоји синтагма непоштена пријевара, што је у
ствари свјесна обмана с непоштеним циљем, за раз-
лику од обмане која може бити посљедица трговачке
вјештине убјеђивања у квалитет робе или неког пред-
мета који је за продају, али и нехотичног довођења у
заблуду. Овакви случајеви су карактеристични за све
трговачке уговоре, без обзира на мјесто и вријеме, а
у Општем имовинском законику се апострофира не-
поштена пријевара због снажно утемељеног тради-
ционалног моралног суда који се мора пренијети и у
новим законима да би прибавио неопходни ауторитет
у народу. У систему вриједности ратничког друштва
није на лошем гласу само онај који лаже и вара, него
и лакоумни и наивни, јер себе доводе у недоличну,
понижавајућу позицију. Код старих Црногораца рат
и трговина су били мушки послови, и зато су физич-
ка спретност и бистрина ума били на вишој цијени
него физички изглед: пропорционалност тијела и
финоћа црта лица су биле више одлика женске при-
роде. (Вјеровало се да најзгоднија жена не може бити
љепша од најружнијег мушкарца!) Због свакоднев-
ног, па и свакосатног, надметања и борбе за опста-
нак, у ратничком братству нијесу презирали само ку-
кавице него и оне које су сматрали ментално тупим,
празновјерним и наивним. У Горском вијенцу се гла-
вари ругају неписменом попу Мићу, не толико због
тога што не зна читати колико због његове неотреси-
тости. Владика Данило се подсмијава празновјерним
племенским првацима који се препиру око тога
постоје ли враџбине, и је ли нека баба - која на крају
признаје да ју је везир из Скадра послао да помути
црногорска племена међу собом – уистину вјештица.
Цијела драма људске егзистенције старих
Црногораца одвија се између два удаљена свијета,
једног који баштини част а други срамоту. Тај чојски
свијет цијелог свог вијека страхује да би могао изгу-
бити добар глас и повјерење заједнице. Постојала је и
изрека: За срамоту човјек никада није довољно стар.
Томовић с разлогом закључује: Стид је за Црногорце
био нека врста опсесивне неурозе која је посљедица
схватања, да човјек који једном код других изгуби
повјерење нема даље разлога да живи.
Стидљивост у овом случају није само знак
обзирности, или рафинираног сензибилитета, који је
код ратничких горштака израженији него код припад-
ника осталих народа, већ је у знатној мјери посљедица
снажно утемељених моралних начела који еманирају
из сировог стања народне правне свијести. Ингени-
озном синтезом социопсихолошких искустава и тра-
диционалних моралних норми са модерним правним
начелима, Богишић је успио усагласити дух закона
(legalis) са појмом субјективне слободе (moralitas).
Тако се у члану 907 ОИЗ-а наводи:
Уједињена, слободна и истинита воља
свијех уговорника, прави је и главни темељ свакога
уговора, гдје тога нема, нема уопште ни законитога
уговора.
Слобода није дата сама по себи него је задата
 27
нормама средине и унутрашњом човјековом потре-
бом да живи у складу с моралним принципима. Стога
се она у сваком часу преиспитује. Слободоиштући
човјек, онај који се завјетовао на частан живот,
слиједи прописане врлине, иако их упркос свему
увијек не може досећи. Чак и кад их досегне, жи-
вот га непрестано искушава, вуче наниже у брлог
земаљских слабости. Због тога се сопствена слабост,
недовољна опрезност или увиђавност, јављају као
грижа савјести, односно као опсесивни, неуротични
стид због тога што није оправдао замишљену слику
себе, односно оних који га посматрају.
3.
У класичном црногорском свијету ријеч није
била само језички знак за одређени појам, као ни
само начин изражавања, бесједа, говор, придика, раз-
говор, дијалог, обећање, дата обавеза, препирка или
свађа. Ријеч је оно што је у основи свијета и збивања
у њему, морални императив и стваралачка снага.
Пословица, Кам из рука, ријеч из уста, свједочи о
спознаји да је ријеч, односно језик, најсуштинскија
особина човјековог достојанства и самосвијести која
га разликује од осталих животних врста. Постоји још
једна народна изрека: Ако човјеку не ваља ријеч не
вриједи му ништа друго, јер од чапре (коже) му не
можеш направити гуњ нити опуту а ни месо му не
ваља за јело.
Језик чојског Црногорца је језик онога што
промишља и непрестано одмјерава разлику између
слободе и неслободе, добра и зла, и ни у једном
другом језичком идиому се не прави толика разли-
ка између ваљаног и лошег човјека, соја и несоја,
колико је то некада било у Црној Гори. (У поемама
Матије Бећковића има преко сто педесет синонима за
лошег човјека). Због тога је језик старих Црногораца
био тако скрутнут, асоцијативан, често лапидаран. До
двадесетог вијека у Црној Гори није било псовки, јер
се и због најмање увреде потезало оружје. Питали су
једном неког убицу, искусног човјека који је видио
свијета, зашто је због само једне ружне ријечи убио
човјека. Он је одговорио да се за исту ствар у Мин-
хену не би ни окренуо за оним који га је увриједио,
да би га у Београду само ошамарио, али да га је у
окружењу својих племеника морао убити, јер се так-
ве ствари у Црној Гори нијесу праштале.
Језик старих Црногораца је најприје почела
кварити политика. Ријеч политика се први пут почела
у главарским круговима употребљавати на Цетињу у
доба књаза Данила. Неки од неуких сенатора питао је
Стефана Перкова Вукотића: Стеване, богати, што је
то пулитика? Стари сенатор се замислио, и послије
дужег ћутања одговорио: Пулитика ти је лизали-
ца (клизалица). У новим условима централизоване
државе која се почетком 20. вијека трансформисала
у уставну монархију ратничко частољубље пола-
ко прелази у частохлепље које се мјери положајем
у политичкој и војној хијерархији, прије свега бли-
скости Господару, књазу и краљу Николи. Развојем
политичког живота, стварањем званичне опозиције у
цетињском парламенту, као и утицајне емигрантске
групације у Београду, коју су махом чинили млађи
образованији људи, први пут се у Црној Гори, у јавном
обраћању чују погрдне ријечи, ниподаштавања, па и
ругање физичком изгледу, моралним и интелекту-
алним особинама својих противника. Овај манир се
појавио преко политичких памфлета штампаних у
Београду од стране омладинске емиграције, али и из
круга удворичке свите на Ћипуру која се утркивала у
полтронисању краљу Господару. Инаугурисање про-
пагандног дискурса конципираног на комбиновању
истина, полуистина и лажи, створиће, истина у рела-
тивно уском кругу писмених чиновника, дипломата
и официра, нови менталитет интрига и притворства,
налик ономе у сусједним земљама које су касниле у
процесу модернизације, али су, ипак, већ биле иску-
силе некакве елементе грађанског живота.
Црна Гора, дакле, није била припремљена за
турбулентни двадесети вијек који ће јој донијети то-
лико политичких и идеолошких промјена, окупација
и нових државних форми у којима је вољно или
невољно учествовала. Старе племенске вриједности
које су у доба црногорске краљевине још коезигстира-
ле, у новим правно-политичким реалностима, послије
Првог свјетског рата и анексије Црне Горе Србији,
менталитет и култура чојства све више постају си-
ноним за заосталост и неспособност уклапања у нове
друштвене реалности. Нова грађанска класа је умно-
гоме примала и имитирала особине београдске елите,
и успјешност у Београду дуго ће, све до почетка 21.
вијека, бити мјера животне успјешности. Створене су
нове црногорске фасцинације, и умјесто легенди о Го-
сподару и његовом малом двору на Ћипуру, створен
је мит о богатој Србији, житници која више неће до-
пустити да Црногорци опет буду гладни. Београд је,
заиста, као експанзивни центар новостворене велике
државе Јужних Словена, постао привлачан за младе
и амбициозне Црногорце, који су некадашњу рат-
ничку дрскост претворили у изненађујућу социјалну
спретност и прилагодљивост да се етаблирају у но-
вим срединама. Југославија ће, у једном смислу, по-
готово у Титовој Југославији, постати идеалан оквир
за остварење амбиција сиромашних, али окретних и
прилагодљивих монтањара.
Ипак, традиционални етос, као социопсихо-
лошка вертикала црногорског друштва, није се могао
искоријенити из амбијента у којем је настао. Стога,
упркос бруталној репресији карађорђевићевске држа-
 28
ве и новој вјерској државној идеологији светосавља,
у великој мјери је сачуван стари менталитет и си-
стем вриједности који је стваран неколико стољећа.
Прва велика суштинска промјена догодиће се кроз
принудну социјалистичку модернизацију, која је под
паролом, индустријализација + електрификација =
комунизам, направила за релативно кратко вријеме
драматични миграцијски обрт у односу сеоског и
градског становништва. У Црној Гори је, на попису
1951. било 85 посто сеоског становништва, а само
три деценије касније, 1981., према статистици је
више од двије трећине житеља живјело у градовима.
Новопечени радници-самоуправљачи, дојучерашњи
сељаци, постали су полусељаци-полуграђани, којима
је пријао урбани амбијент, станови с купатилима,
спортски и забавни садржаји, и остале погодности
градског живота, премда су сачували многе сељачке
навике и стилове живљења. Прва генерација у граду,
уствари је имала амбивалентан однос према својем
сељачком поријеклу: сентиментално су били везани
за рустикално поднебље, обичаје и легенде, а с друге
стране су, сјећања на патни сељачки живот носили
као својеврсну трауму.
Социјалистичка модернизација преко ма-
совне урбанизације сељаштва, осим економске и
образовне имала је превасходно идеолошке разлоге.
Сељак је емпиријски сумњичавији према друшт-
веним промјенама од осталих социјалних слојева.
Њега је, уз то, теже контролисати од индустријског
радника, пролетера, јер су му за егзистенцију често
пресудније метеоролошке прилике, те сопствена
упорност и вјештина, него ставови партијских ко-
митета. Ригидна комунистичка хијерархија која се
заснивала на премиси, да нијеси оно што мислиш
него оно што други кажи о теби, систематично је
анатемисала сваки индивидуализам, поготово оне
облике који нијесу били прилагођени новом време-
ну и другачијем амбијенту од онога у којему су на-
стали. Упркос свему, социјализам је имао велику
потпору руралног свијета који се претворио у млади
пролетеријат, јер се темељио на класној једнакости и
економском егалитаризму. Главни мотив за сразмјерно
масовно учешће црногорских сељачких синова у
комунистичкој револуцији темељио се на неправди
примитивног капитализма у Првој Југославији, одно-
сно на великој осјетљивости за социјалну неправду
искованој у искуству једне традиционално егалитар-
не заједнице, која је похлепу моћника теже подноси-
ла од саме немаштине. (Стара црногорска пословица
каже: Није ми криво на мали него на криви дио.) Стога
се велики број наших савременика, људи у зрелим го-
динама, који су живјели и стварали у социјализму с
носталгијом сјећају тог времена, јер осим социјалне
једнакости била је прокламована и солидарност -
Помози јаки нејакоме - која је била дубоко урезана
у памћењу Црногораца, као главни агенс вјековног
преживљавања у непријатељском окружењу.
Распадом социјалистичког поретка и
инаугурисањем примитивног неолибералног капита-
лизма, чијој су профилацији умногоме допринијела
ратна догађања и међународне санкције с краја про-
шлог вијека, нестале су и посљедње структурал-
не повезнице са старим црногорским друштвеним
вриједностима. Самоуправни радници су махом по-
стали лумпенпролетери, (при)градска сиротиња, док
је село као чувар традиционалних и језичких по-
себности, у великом дијелу Црне Горе, било већ у
изумирању.
У југословенском и постјугословенском со-
циополитичком и културном контексту – посебно
из визуре Београда - традиција чојства се доима-
ла лажно и патетично, као племенски анахронизам,
који је све више постајао предмет шале и сатире. У
многим позоришним и телевизијским програмима,
сатиричној литератури, те вицевима на рачун наци-
оналног менталитета, створени су стереотипи о тра-
диционалном Црногорцу, као о лијеном, заосталом и
наивном човјеку, или, пак, препреденом манипулан-
ту којему велике ријечи о части и поштењу служе у
сврху пријеваре и обмане.
Симплификација и уопштено потцјењивање
феномена црногорског чојства у двадесетом
вијеку имало је најмање два крупна разлога: у
великосрпској доктрини, у којој су Црногорци само
један провинцијски варијетет српске нације, етич-
ке и општецивилизацијске вриједности чојства
сврставају се у нижи културни и политички тип
– Васа Чубриловић у меморандуму о рјешењу ал-
банског питања експлицитно каже, Црногорци дају
најбоље сокове нашој раси, али су нижи политички
тип – и друго, црногорско друштво, које је у два-
десетом вијеку прошло кроз жрвањ неколико вели-
ких антагонистичких идеологија, још није створило
слојевиту и кохерентну самоспознају за одрживи кул-
турни и национални идентитет.
Наравно, нијесу Црногорци у двадесе-
том вијеку - као неко урођеничко племе у Амазону
- могли бити изопштени и сачувани од великих по-
литичких и цивилизацијских промјена у двадесетом
и на почетку двадесет првог вијека. Ове промјене
су донијеле и много напретка у образовању, култу-
ри живљења, изградњи градске и саобраћајне ин-
фраструктуре, али оне су биле толико нагле и хао-
тичне, најчешће одређене спољним утицајима а не
унутрашњом логиком и потребама, да се у њима (из)
губила спознаја о оним највишим вриједностима ис-
кованим у вишестољетном трајању. Све што је било
овдашње, аутентично, проглашено је културом нижег
 29
реда, па и језик Горског вијенца и Посланица Пе-
тра Првог, проглашен је провинцијалним сељачким
дијалектом. Међу овдашњом политичком и кул-
турном елитом није постојала свијест да, без обзи-
ра на природну еволуцију језика, чије су промјене
условљене објективним социолошким и технолош-
ким промјенама, треба очувати лексику, асоцијативна
и семантичка значења језика на којем су написана
најбриљантнија књижевна дјела јужнословенског
романтизма. Друштвена стварност се ни у чему дру-
гом тако јасно не очитује као у језичкој политици и
језичкој култури просјечно образованих говорника.
Дакако, илузорно је у двадесет првом вијеку
очекивати поновно оживљавање вриједности на
којима се темељила морална традиција Црногора-
ца. Никад се у историји, у различитим временима,
није на исти начин поновила извјесна политичка
идеја, духовна вриједност или културни покрет.
Но, то не значи да су аргументи за ново критичко
преиспитивање чојства мање валидни и мање по-
требни, јер је морална традиција уз државотворност
Црногораца једина несумњива вертикала нацио-
налне самобитности. (Према Бенедикту Андерсону
нација се стално креће кроз историју, то јест она је
истовременост прошлости и будућности у одмах
доступној садашњости). Чојство је и једина аутох-
тона цивилизацијска препознатљивост црногорске
нације, која је несумњиво одјелита од осталих Јужних
Словена, с којима баштини велику језичку блискост
и заједничко памћење у двадесетом вијеку. Онда,
што да радимо с чојством? Ово није само реторичко
питање или однос према традицијским раритетима,
већ питање за будућност, јер на моралним принципи-
ма чојства створена су најзначајнија класична дјела
наше књижевности и културе, Посланице, Петра
Првог, Горски вијенац, Општи имовински законик,
Примјери чојства и јунаштва Марка Миљанова.
Конфузно поимање прошлости једног
друштва умногоме свједочи о његовом несналажењу
у савремености и недостатку сериозних
промишљања будућности. Разумијевање чојства и
његова контекстуализација у различитим времени-
ма је могућа само кроз дијалектичко разумијевање
историје и културе. Дакле, кроз критичко сагледавање
савремених и традицијских феномена потребно је
превредновати и ставити у историјски контекст оно
што је у традицијском моралу патетично и оперет-
но, самим тим и анахроно, али исто тако је нужно
оживјети и реинтерпретирати главни агенс чојства,
чувати другога од себе, што сугерише да је човјек
сврха самом себи а и другоме.
Поновно откривање агоналног морала, тог
изразитог индивидуализма, који, премда се одмјерава
с другима, увијек има јасан и отворен однос према
интересима шире заједнице, многоструко је значајан
за профилисање и опстојност црногорске културне и
националне индивидуалности. Основни постулати
чојства су универзални и свевремени, јер се базирају
на трезвеном и рационалном односу према јавним
интересима, и просвијећено се залажу за друштвену
солидарност, социјалну једнакост, секуларизацију
религије и сношљивост у односу на етничке и вјерске
разлике. Чојство, уз то, није подложно мистицизму,
пријевари, као и похлепи и празном частољубљу.
Критичко изучавање феномена црногорског
чојства, да поновимо, није романтично трагање за
митским прецима, некакво неоромантичко пијанство
о повратку у златни вијек, него рационална потреба
да се у овдашњој општој идеолошкој, моралној, па и
појмовној конфузији, освијетле све његове повијесне,
културне и духовне димензије које могу опстати у
новом времену. Ерго, велики успјеси црногорских
спортиста на међународном плану, гдје репрезента-
тивне селекције побјеђују у утакмицама са сто пута
популацијски бројнијим земљама, управо свједоче да
је код младих спортиста још увијек остало нешто од
старог агоналног менталитета, који је био пресудан
на бојном пољу гдје су стари Црногорци побјеђивали
многоструко бројније непријатеље. (У модерном вре-
мену спортска такмичења су замијенила некадашње
витешке игре и ратове). Критичко освјетљавање
чојства помоћи ће садашњим и будућим генерацијама
да лакше спознају оно што је највредније у нашој
традицији – кроз истовременост прошлости и
будућности у одмах доступној садашњости - као
својеврсном повезницом са универзалном културом,
правима и слободама савременог човјека, која су про-
кламована и у начелима уједињене Европе.
 30
ТРАГОМ ЈЕДНОГ ПОДМЕТАЊА О ЊЕГОШЕВОЈ
НАРОДНОСТИ
У историјској науци за спознавање онога
што је било, како је и зашто нешто било, ко је што
био и чинио, релевантни су, одлучни и пресудни
примарни историјски извори, у којима се налазе
чињенице о томе, те, стога, задатак историчара је да,
у методолошком поступку, примјеном спољашње и
унутрашње критике извора, дође до конструкције и
синтезе о разним феноменима, процесима, односима,
догађајима и личностима у прошлој стварности и, на
концу, о томе да саопште експозицију истраживачког
рада која садржи одговоре на истраживачка питања.
У том погледу, ради поуздане и вјеродостојне пред-
ставе о прошлости, увијек треба имати на уму да су у
томе поступку и у односу на тему истраживања пре-
судни оригинални и аутентични историјски извори.
Када се ради о даљој прошлости писани извори су
опредјељујући. Историчари који се баве, и они који
су се бавили проучавањем личности и дјела Петра
II Петровића Његоша имали су и имају дужност да
методологију историјске науке досљедно примјењују
у својим истраживањима. Наравно, то у пракси увијек
није било тако, упркос обавезујућим правилима
историјског метода. Увијек је било, и биће, историча-
ра, који мисле да је историјска наука средство пропа-
ганде и потврђивања ове или оне идеологије и поли-
тике, иако је историјска наука, по својој дефиницији
и функцији, опредијељена да критички и чињенички
истражује и посматра прошлост, независно од доми-
нантне државне и друштвене идеолошке парадигме.
Дакако, у контексту ове приче о улози и дуж-
ности историјске науке, поставља се питање како је
и зашто она, у општем и појединачном смислу, про-
учавала и третирала оно што је свакако предметом
њене опсервације, а то је, поред осталог, и изучавање
живота истакнутих појединца, односно, значајних
историјских личности, које су имале толиког утицаја
да су обиљежили једно вријеме у развоју одређене
државне и друштвене заједнице. Како је Петар II
Петровић Његош истакнута личност Црне Горе XIX
вијека, посебно је био интересантан историјској на-
уци и историографији на нашем простору и шире.
Историографско насљеђе о Његошу је импозантно
и волуминиозно, у квантитативном и квалитатив-
ном смислу. И поред многобројних значајних студија
(расправа), монографија, уџбеника, приручника, чла-
нака, прилога, есеја и других врста научних радова
о Његошу, постоје и они, који чине историографско
насљеђе на јужнословенском простору и шире, а који
су таквог профила и садржине да не представљају
научни допринос у спознаји његове личности и
Новак Аџић
дјела. О Његошу се пуно писало у складу са науч-
ним критеријумима, али се о њему писало и његово
дјело интерпретирало и у ваннаучне сврхе. Писало се
о њему и на такав начин да је Његош и његово дјело
представљано онаквим како су априори хтјели неки
историчари, историографи и други посленици јавне
ријечи да га прикажу, а како би он постао средство
у функцији одређене политике, идеолошких и про-
пагандних пројеката и циљева. У историографском
насљеђу о Петру II Петровићу Његошу сусријећемо
се и са радовима који су оптерећени недостатком
примјене правила историјске методологије, те који су
детерминисани пристрасношћу и намјером истори-
чара и историографа да Његоша (Владику Рада) при-
кажу онаквим каквим они желе да је требао бити или
да је био онакав како се чињенички, фактографски, у
складу са примарним непосредним историјским из-
ворима не може доказати или потврдити да је био.
У том погледу пуно је фалсификата
учињених са циљем да се докаже наводно Његошев
српски национални идентитет, а да му се одрекне
црногорска државотворна, етничка, национална, кул-
турна, језичка, традицијска, обичајна и друга припад-
ност и властито опредјељење, које је више пута и на
више мјеста исказивао. Како би Његоша смјестили
у замишљени српски национални и идеолошки рам
и контекст, неки историографи, у својим радовима,
руководе се тиме да и по цијену провидних фалсифи-
ката и измишљања, домишљања и фантазија, поср-
бе Његоша, како би лакше, преко његове историјске
личности, колективно могли посрбити, односно, де-
национализирати и асимилирати Црногорце. Бројни
агитатори, у циљу посрбљавања Његоша, у својим
радовима конструишу, експлоатишу и пропаганд-
но намећу и очевидне примјере фалсификовања,
подметања и измишљања наводних „доказа“ о
Његошевој националној и етничкој припадности. И
све то под фирмом наводне „научности“ сервирају
научним, стручним и лаичким круговима.
У том смислу подметали су се Његошу на-
писи анонимних аутора и то је проглашавано и при-
писивано Његошу као да је његово ауторско дјело.
Умјесто да се понуде историјски документи сачува-
ни у оригиналу и који су аутентични, објављују се
у пјесничкој форми тврдње како је Његош писао да
је српске народности, а да је притом никад не пону-
ди тај текст, документ, у оригиналној и аутентичној
форми или у факсимилу, да би истраживачи имали
прилике да га провјере и утврде да ли је то или није
Његошева мисао, исказ, дат у књижевној форми или
 31
уопште у било којему писменом облику.
Тако се тврди, и то максимално експлоатише,
да је наводно Његош примјерак календара „Даница“
Вука Стефановића Караџића из 1826. године на
Ловћену на Ђурђевдан, љета 1833. поклонио ужич-
ком епископу Никифору Максимовићу и да му је
написао својеручно посвету, коју није потписао, него
је умјесто потписа написао стихове у којима тобоже
Његош вели, поред осталога, „Српски пишем и збо-
рим/сваком громко говорим/народност ми србин-
ска/ум и душа славјанска“.
Историографија, колико је познато, до сада
није херуистички успјела пронаћи и објавити ориги-
нал и аутентични примјерак поменутог календара, на
којему се налазе наводна Његошева посвета и стихо-
ви. Упркос тој чињеници, пласира се за историјску
науку неодржива конструкција да је то Његошево ау-
торско дјело, иако се они који то тврде нијесу потру-
дили да понуде вјеродостојан доказ за такво нешто.
Најзапаженији агитатор у томе погледу био
је др Љубомир-Дурковић Јакшић и од њега су
најчешће каснији агитатори преузимали конструкт,
који представља акт подметања исказа о Његошевом
етничком и националном опредјељењу и припадно-
сти.
Др Љубомир Дурковић-Јакшић у књизи
„Митрополија Црногорска никада није била ау-
токефална“ (штампано издање, Удружени изда-
вачи: Свети архијерејски синод Српске православ-
не цркве и Митрополија Црногорско-приморска,
Београд - Цетиње 1991., библиотека „Свети Петар
Цетињски“, посебна издања, књига 1; Рецензент:
Епископ шумадијски др Сава, уредио и за штампу
припремио: Градимир Станић, фотографије: Раде
Живковић), пише да се ужички епископ Никифор
„са Његошем „пео и на Ловћен, на Ђурђевдан 1833,
пред одлазак за Србију, и за успомену добио је на
поклон од Његоша Вукову Даницу из 1826, у којој
је Вук објавио свој опис овчарско-кабларских мана-
стира. Том приликом написао му је посвету: „До-
бром христијанину г-д преосвећеном ужичком еп.
Никифору, о Ђурђевудне, На Ловћену, љета 1833“,
па је место потписа написао следеће стихове:
„Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим
сваком громко говорим:
народности ми србинска,
ум и душа славјанска.“
Испод ове Његошеве посвете епископ Ни-
кифор је дописао:
„Ко се попо на вр Ловћена
нек пребива онђена.
С Његошем се туне ближе неба
и сунца које нам свима треба.“,
констатује др Љубомир Дурковић Јакшић,
а у фусноти наведене агитационе књиге, број 98.,
умјесто на извор за такву тврдњу, позива се на самог
себе и ниједног другог историографа. Заправо, да би
своју конструкцију поткријепио, у недостатку извора
и друге литературе, др Љубомир Дурковић-Јакшић,
позива се на своју књигу, Епископ жички Никифор
Максимовић и млади Његош, Краљево, 1980, стр. 25-
56.
И прије Љубомира Дурковића-Јакшића било
је тврдњи да су поменута посвета и стихови Његошево
ауторство, иако и остали писци и приређивачи са-
браних дјела Вука Стефановића Караџића нијесу
нашли за сходно да објаве оригинал или факсимил
оригинала тих тобожњих Његошевих исказа. Прије
Љубомира Дурковића-Јакшића о истом питању пи-
сао је 1963. године, Милисав Д. Протић, протојереј
Српске православне цркве, који је био главни и одго-
ворни уредник часописа „Православље“, у основи на
истовјетан начин као и Љубомир Дурковић Јакшић.
Од Љубомира Дурковића Јакшића каснији
историчари, писци, публицисти преузели су ове сти-
хове, износећи вриједносни суд да је Његош овиме
јасно рекао ко је и што је по етничкој и националној
припадности и опредјељењу. Да би доказали да је
наводно Његош овиме јасно и недвосмислено рекао
да је Србин из поменуте Дурковић-Јакшићеве књиге
вишеструко спорни наводни Његошев стиховани ис-
каз преузели су и Владимир Јовићевић и Будимир
Алексић у књизи „Црногорско питање“, Комови,
Подгорица, 2004 стр. 201.
Поменути дио чланка цитиран по књигама
др Љубомира Дурковића Јакшића заслужује помну и
темељну анализу. Овом приликом ћемо се кратко ос-
врнути на неколико аспеката овога питања.
У црногорској историографији тврдили су да
су поменута посвета и стихови без Његошевог потпи-
са фалсификат, подметање и измишљање, те да се то
не може доказати као Његошево ауторско дјело, проф.
др Војислав П. Никчевић и посебно проф. Сретен
Зековић, који је на ваљан начин оспорио Протићеве
и Дурковић-Јакшићеве наводе, истичући да се у
циљу посрбљавања Црногораца поменути стихови
„дрско приписују Његошу“ без „вјеродостојнога
доказа и Његошевога потписа“. Проф. Сретен
Зековић наводи да Милисав Д. Протић објављује
текст тобожње Његошеве посвете, који гласи: „До-
бром христијанину и учитељу г-д Преосвјашченом
ужичком еп. Никифору, О Ђурђевдану. На Ловћену,
љета 1833.“ Проф. Сретен Зековић потом констатује
 32
да Протићева варијанта посвете има разлике у
односу на Дурковић-Јакшићеву, па у стиховима
које објављује Протић стоји ријеч „верољуб“. За
историјску науку врло је битна Зековићева анализа
која гласи: „Милисав Д. Протић пише да је епископ
Никифор Максимовић, када се врнуо из Црне Горе,
у Чачак донио, као дар од Петра II Петровића
Његоша, Вуков календар Даницу за 1826. годину,
који се налази у библиотеци манастира Сретења
(који је још подавно у рату разурен). Тврди, а не зна
се на основу чега, да је Његош на првој празној стра-
ници тога календара написао посвету, а умјесто
потписа исписао спорне стихове, а испод њих је
стихове додао и сам епископ Никифор (Његош –
владар – преосвештеник – песник, Гласник, служ-
бени лист Српске православне цркве, бр. 11, Бео-
град, новембар 1963, 435). Позивајући се само на рад
М. Д. Протића, ова тобожња Његошева посвета
објављена је, наравно, без факсимила, у Сабраним
дјелима Вука Караџића које је 1972. приредио Го-
луб Добрашиновић, али у издању из 1987. заједно
са Миленком Филиповићем, иста је посвета ис-
пуштена. Не може да се препозна ничесов чвршћи
разлог поради чега би ова спорна посвета у Даници
била објављена у Вуковим Цјелокупнијем дјелима, и
то у радовима о Црној Гори. Увршћен је ту, наво-
дно, што је написана од стране анонимног аутора
у Вуковом календару Даница.
Само поради тога што су ова посвета
и стихови посве спорни, нијесу објављени ни у
једном од толико издања цјелокупних дјела Пе-
тра II Петровића Његоша. У ствари, ријеч је
о кривотвореној подметачини Његошу да би се
његово поетско неетничко и надетничко српство
надопунило и народносно-националним србовањем
кроз ове популарне и пријемчиве стихове. Тога
ради ниједан озбиљан историограф и приређивач
Његошевих дјела није нашао ни најмање основе да
ове стихове накнадно ауторизује као Његошеве
и да их уврсти у неко од толиког броја издања
Цјелокупних дјела Петра II Петровића београд-
ске Просвете и цетињскога Обода, почев од 1951.
Спорне, односно кривотворене подметачине
Његошу нема чак ни у Додатку сабраних дјела под
називом Пјесме ђе су објављене (у погледу аутор-
ства) спорне пјесме“, закључује Сретен Зековић.
Протићеве и Дурковић-Јакшићеве
конструкције и елаборације имају суштинске науч-
не дефекте, односно, не одговарају на есенцијална
питања, која су кључна у покушају рјешавању про-
блема да ли су посвета и стихови Његошеви или не.
То што су они написали и од њих некритички други
аутори преузимали спорно је из више разлога:
Прво, ни Милисав Д. Протић, ни Љубомир
Дурковић-Јакшић, ни сви каснији писци који су
од њих преузимали поменуте стихове и наводну
Његошеву посвету, никада до сада нијесу научним
круговима и јавности понудили оригинални и аутен-
тични примјерак „Данице“ из 1826. године, на којему
се налази, без потписа, наводно Његошева посвета и
стиховани исказ.
Друго, за Његошева живота није познато да
је икада и игдје објављена, штампана ова наводно
Његошева посвета и стихови.
Треће, они тврде да је Његош нешто напи-
сао, а нијесу дошли до изворника којим би то дока-
зали и потврдили да је то Његошево дјело. До сада
историјска наука је ускраћена да може провјерити те
њихове наводе, јер изворника наведеног примјерка
„Данице“ из 1826. године нема или још увијек није
пронађен, те према томе до сада никада није фото-
типски објављен или макар изложен и доступан на
увид заинтересованим истраживачима. Тврдње да
се налазио у библиотеци једног манастира који је у
рату разорен су за историјску науку неозбиљне. Како
нема изворника, односно, примарног историјског из-
вора, документа у оригиналу, копији или факсими-
лу оригинала, историјска наука није у прилици да
може констатовати да су поменути стихови и посве-
та Његошево ауторско дјело. Остављамо могућност
да можда тај примјерак „Данице“ из 1826 и негдје
и постоји са поменутом посветом и стиховима, али
до сада, колико је познато, он није никада објављен,
нити историјска наука зна ђе се налази, ђе се може
пронаћи, да има увид у њега и да се посвети његовом
изучавању.
Четврто, како поменути писци нијесу
објавили прворазредни историјски извор о томе
остаје да историјска наука њима „вјерује на ријеч“,
што је у научном смислу неприхватљиво.
Пето, како нема оригинала или копије ориги-
нала поменуте посвете и стихова, те како и на посве-
ти, све и да је постојала, рецимо, да се претпостави да
је тако (а то до сада ничим није доказано), нема пот-
писа Његошева на поменутом фантомском примјерку
„Данице“, на основу досадашњих сазнања може се
закључити да се ради о бесмисленој конструкцији
која нема упоришта у историјским чињеницама, а
тиме ни значаја за историјску науку. Под, иначе, у
науци неодрживом претпоставком, да је та посвета
постојала и да постоји, не може се научно утврдити
и доказати да је то Његошево дјело, јер на тој посве-
ти и стиховима нема Његошевог потписа. Дакле, не
може се прогласити ауторским дјелом посвета и сти-
хови анонимног аутора, што значи да нема утврђеног
и признатог ауторства тамо ђе нема својеручног пот-
писа на посвети и стиховима онога који нешто пише
или посвећује. Узмимо чак и да је Његош написао по-
 33
менуту посвету и стихове, поставља се питање зашто
их није потписао? Стандард, пракса, добар обичај је
да се текст посвете, власторучно писан, потписује
од стране аутора, писца, посвете или другог текста,
иначе ауторство је спорно, односно, не може се до-
казати, те се, према томе, може констатовати, све
и да је таква посвета са тим и таквим стиховима
постојала, да је то дјело анонимног, непознатог ау-
тора. Приписивати да је Његош написао нешто што
није потписао за историјску науку је потпуно без
значаја, потпуно бесмислено. И у историјској науци
влада принцип: ко нешто тврди, тај мора то и да дока-
же: Овдје конкретно постоји тврдња, али без доказа.
Поставља се питање: КАКВА ЈЕ ТО ПОСВЕТА БЕЗ
ПОТПИСА, МОНОГРАМА, АУТОГРАФА ОНОГА
КОЈИ ПОСВЕЋУЈЕ? И ЗАР НИЈЕ ЛОГИЧНО ДА
СЕ ПОСВЕТА НЕ ЧИНИ НА ТУЂЕМ ДЈЕЛУ, НЕГО
ВАЉДА НА СВОЈЕМУ И КАКВА ЈЕ ТО ПОСВЕТА
АКО НИЈЕ ПОТПИСАНА И ЧИЈИ СУ ТО СТИХО-
ВИ АКО НИЈЕСУ ПОТПИСАНИ ОД СТРАНЕ ОНО-
ГА КОЈИ ИХ ЈЕ НАПИСАО?
Шесто, ако тај оригинални примјерак „Дани-
це“ из 1826. године, са спорном посветом и стихо-
ЊЕГОШ ЈЕ ПЈЕСНИК СЛОБОДЕ, А НЕ ГЕНОЦИДНОСТИ
Његошев „Горски вијенац“ је одређен ду-
хом борбе противу насилног ширења Ислама и
заустављању његове даље пенетрације у хришћанском
свијету. У питању је књижевно дјело са валерама по-
литичке и људске драме која за фундамент има слобо-
ду и ослобођење народа. Он је аутентични израз на-
родног духа али и идеја која изнад времена, простора,
историје и народног живота промишљају биће свијета
и његова правила. У свијету науке и умјетности важи
универзално правило да књижевно дјело не смије
да мијења историју и непобитна историјска факта.
Другим ријечима, књижевно дјело није историјски
извор. Оно не даје историјској науци карактер науч-
ности ни у методолошком, ни теоријском, ни факто-
графском смислу. Ако би то давало, онда не би било
умјетничко-књижевно дјело јер би било лишено
естетске димензије, имагинације, креативитета и на-
чела „Licentia poetica“. За разлику од Гарашанино-
вог „Начертанија“, као освајачког програма, „Горски
вијенац“ носи идеју слободе и у функцији ње „борбе
непрестане“ као метода и начина живота „уздигнутог
до универзалног, природног и космичког плана“. „Бор-
ба непрестана“ је сукоб људи, народа, цивилизација,
идеја и погледа, филозофија, и религија и њихових
схватања човјека, свијета и мишљења. Пошто је у
питању књижевно дјело романтичарске епохе прве
половине 19. вијека оно се мора анализирати превас-
вима, стварно постоји, зашто ево 170 година од свог
постанка није објављен, учињен доступним науци у
форми или оригинала или фототипског издања. Зашто
у том смислу „Даница“, ако је сачуван тај примјерак,
ако постоји, није репринтован, па да се графолош-
ком експертизом може извршити упоређивање са
сачуваним рукописним у оригиналним Његошевим
биљешкама и другим текстовима и утврди да ли је то
Његошев рукопис или није.
Аутори приче да је Његош 1833. написао
посвету и стихове на једном примјерку „Данице“ из
1826. године, који, по свему судећи, није сачуван,
нити постоји, а тиме као такав никад и није постојао,
имали су намјеру њиме да покажу и прикажу како је
Петар II Петровић Његош прецизно за себе рекао да
је Србин, али уплели су се у паукову мрежу, јер су за-
боравили да то и докажу.
Просто ријеч је о још једном неуспјелом
покушају подметања и пројектовања српске народ-
ности Његошу на основу непостојећег историјског
извора.
Борислав Цимеша
ходно у том контексту времена и збивања којима при-
пада. Како својом радњом третира догађаност која
није постојала, оличену у тзв. „истрази потурица“, а
затим и везу Црногораца са Косовском митологијом,
а не историјом јер они нијесу учествовали у Косов-
ском боју 28.6.1389. г. то приступ „Горском вијенцу“
не може бити у фактографском, теоријском и мето-
долошком смислу научно историјски и историограф-
ски већ књижевни, књижевно-критички, књижевно-
историјски, те у језичком смислу семантички и семи-
отички, уважавајући анализовање с разних аспеката
све до структуралистичког, постструктуралистичког,
функционалистичког, постмодерног, футуристичког
и других. Носећи у себи координате и политичког
„Горски вијенац“ је био и остао својеврсни програм
борбе црногорског али и других јужнословенских на-
рода као фрагмента у философско-космогонијском
систему свјетских збивања и процеса.
Суочен са актуелним феноменом
исламизације Његош му посвећује пажњу узимајући
га за предмет „Горског вијенца“ тим више што је во-
дио одрођавању његовог народа односно умирању
имена црногорског. У Његошевој и књижевној ана-
лизи, конструкцији и експликацији овог феномена не
лежи конкретни погађај „Бадње вечери“ и „истраге
потурица“ већ борбе непрестане канонизоване у ста-
ву „нека буде борба непрестана“.
 34
Такође, како је већ наглашено наш од-
нос према „Горском вијенцу“ није релација пре-
ма историјском догађају, већ према измаштаном
књижевном митосу пјесника и његовим књижевним
и философским идејама које граде тај митски кон-
структ.
Његош не би био Његош, велики пјесник и
философ, да у себи и кроз своје дјело носи и гене-
рира мржњу. Он не гаји мржњу ни према Турцима,
ни према Исламу, ни према појединцима или боље
речено представницима народа који су се превјерили
и одродили напуштајући хришћанство и стварајући
свој нови вјерско-религијски и народни иденти-
тет. Његош не криви и осуђује ова три вриједносна
појма и њихове карактеристике већ принцип агресије
и освајања присутан у њиховој дјелатној прак-
си. У својој политичкој и људској драми „Горском
вијенцу“, он осуђује склоност агресије и агресора
да живе потчињавањем других народа, религија и
вјера користећи при томе инструменте физичког и
духовног насиља. Његош није противник Ислама
да би га одбацио као религијско-вјерско учење већ
као средство агресивној велесили да преко њега и
његовог доктринарног ауторитета и капацитета води
освајању и покоравању других. Његошев отпор је от-
пор принципу силе, па Његош није антихуманиста у
својој искључности који на искључност одговара ис-
тим апсолутизмом по начелу „зло чинити ко се од зла
брани, ту злочинства нема никаквога“. Дакле, насиље
„Горског вијенца“ и у „Горском вијенцу“ није насиље
и истрага „Ислама“, „Турака“, „потурица“ него зла
у њима. Зла које повријеђује и угрожава човјеково
право на слободу, живот, опстанак, човјечност и
будућност. Његош устаје против насиља као сред-
ства и супстрата који је функционализовао „Ислам“
и „потурице“ од стране турске империје. При томе
има два основна етичка и универзална постулата који
оправдавају његов идејни став и хоризонт: одбрану,
а не агресију, и легитимитет одбране малог и угро-
женог да неупоредиво моћнијег нападача. Његошева
„истрага“ је примарно истрага зла освајања као прин-
ципа, без обзира о којем је агресору ријеч. Уз то и
након тога, он призива „истрагу истријебљивача“ без
обзира колико је она могућна и реална. У систему
„борбе непрестане“ Његош је пјесник и мислилац
одбране и легитимног и природног отпора мањега
већему од себе („Миш има право на живот као и лаф,
појединац као цјелина).
Злочин над Муслиманима 1913. године био
је злочин милитантског ширења религије, вјере и на-
цио идентитета, управо онога што осуђује Његошев
„Горски вијенац“ и сам Његош и од чега он народ-
ним духом и кроз народни дух укомпонован са уни-
верзалним свјетским погледом и назором на природу,
свијет, човјека, човјечанство и мишљење тражи од-
говор трагајући за слободом и смислом постојања и
живљења у космосу. Његошево окривљивање оних
који су прихватили Ислам није на личном плану
већ у складу и контексту њихове партиципације за
укидањем историјске аутентичности народа којем су
припадали.
Пјесниково позивање на насиље и призивање
насиља није зло ради зла, односно прижељкивање
и организовање зла због зла. Зло код Његоша није
самом себи сврха. Код Његоша се за превјеру има
разложности и разумијевања до одређеног прага
толеранције.
„Горски вијенац“ стихом „Да, нијесу ни криви
толико“ тежи да оправда превјеру, продбраћење, пре-
лазак у Ислам лимитираношћу људских могућности
и способности мишљења и суђења. Такође
подложношћу људским оćећајима и страстима. Пре-
ма пјеснику, Ислам нуди лажна обећања тјелесних
угодности, привилегија, повластица, хедонистичког
на чему постиче значајне успјехе. Осим тога пјесник
у вишем филозофско-пјесничком систему мишљења
и закључивања истиче да човјек подлеже инстинкту
самоодржања. Пјесник има разумијевања и за разне
друге мотиве и разлоге људске комплексности чијим
посредством је наступила конверзија. Узима у об-
зир гријех као и човјеково егзистенцијално својство.
Присутна је и невјера којом су ауторитети исламске
религије у име ње погазивши ријеч под присилом
вршили конверзију („превари га невјера на вјеру“),
синдром присутан и код мучеништва и Св. Владими-
ра Дукљанског али у овом случају окончан физич-
ком жртвом. Пјесниково оправдање иде до спознаје
људске ништавности произашле из разлога одржања
земаљског (телесног) живота и сазнајно-духовне
лимитираности. Из ове људске комплексности стра-
ха за земаљски живот рађа се и поред наслијеђене
слободне воље подложност искушењу као један од
универзалнијих мотива конверзије што потврђују
стихови „слабостима смо земљи привезани/ништав-
на је, него тврда веза.“
Због овог оправдања и разумијевања за ком-
плексност третираног феномена Његошев „Владика
Данило“ као пјесников алтер его постаје мета теш-
ких оптужби кнеза Рада што књижевном дјелу даје
изразиту драмску напетост. Пријекори имају највећу
оштрину. Владика је прво оптужен да разгађа, што
значи да не намјерава да истраје до краја у својим
судбоносним намјерама и одлукама да ријечи претва-
ра у дјела и поведе борбу за слободу.
„Што се мрчи када коват нећеш?/ што збор
купиш као зборит не смијеш?“ чиме је атрибуиран
у мрча (несрећника) и мрчигаћу. Прије овога је кнез
Јанко осудио Главарски збор за неодлучност, инди-
ферентност, одуговлачење акције, стиховима „ко
разгађа, у нас не погађа“. Потом је Вук Мићуновић
придодао спорост рада скупштине Владичиној
инцијативности. „А ја зебем од много мишљења“.
 35
Најзад кнез Раде поентира сабирајући све критике
упућене владици у клетву упућену Владици Дани-
лу „Приђе си им с коца утекао,/да Богда им скапа на
ченгеле!“ Циљ ове клетве и њен смисао је: да Бог да
те објесили Турци. По мишљењу кнеза Рада, влади-
ка Данило то заслужује као најодговорнији за вођење
борбе за слободу чије идеале напушта немањем хра-
брости да почне отворену борбу. Претходно је такође
владика нападан „тено кукаш као кукавица“ иако, у
ствари, он то није, већ својом мудрошћу исказано
у гноми „да не варам народно надање“ рационално
и одговорно промишља о трагичним посљедицама
братоубилачког рата. Кнез Раде диже оптужбу до
кулминације „Жалиш нешто, а не знаш што жалиш;/с
Турцима ратиш, а Турке својакаш,/ домаћима тобож
да с’ умилиш“.
Порука оптужбе за Владику је да он прави
јасну дистанкцију и Турке држи за непријатеље, а
према „потурцима“ гаји сентименталност.
Владика Данило држи кључеве одлуке о бор-
би у својим рукама. Он је свјесан преужасне борбе
која слиједи. Свјесан је и њених посљедица за народ-
но надање, за будућност генерација које тек треба да
дођу. „Сљедоват им ријеком крвавом/ у лађици гроз-
на стаданија, то је бити једно или друго.“ Сљедећи
нараштај ће се морати одредити и опредијелити за
једну од двије стране већ дубоко подијељеног народа.
Зато он просуђује рационално јер пред очима види
братоубилачки рат, а то је потоње што жели. Он зна да
ће „исклати се браћа међу собом“. Владика није не-
одлучан. Страхује он од дубоке унутрашње подјеле.
Она би довела до тога да се многи Црногорци придру-
же својим исламизованим рођацима и браћи. У тра-
диционалном црногорском народу са јаким крвним
и сродничким везама и племенском структуром, као
феноменом „diferentia specifiaa montenegrina“ родбин-
ско-братски оćећаји јачи су од вјерског антагонизма.
На тијем темељима настала је црногорска пословица
„брат је мио које вјере био“. Градећи драмски заплет
пјесник хоће да оправда преужасну борбу из које „на
гробу ће изнићи цвијеће за далеко неко покољење“.
Борба и њено оправдање и смисленост могући су
само ако су претходно исцрпљена сва средства мир-
ног и споразумног разрјешења конфликта. Једино
тако задовољиће се врховни пјесников захтјев и кате-
горички императив „зло чињети ко се од зла брани, ту
злочинства нема никаквога“. Отуда „помирење“ до-
лази као међу фаза између традиције конфронтација
и преужасне борбе која има да наступи. Уосталом „ко
ће коме ако не свој своме“.
И архивски историографски извори као до-
кументациона научна основа потврђују исправност
пјесникове драмске конструкције. У једном таквом
документу неколико муслимана из села Комана, а
међу њима Осман Јусуфов (Conte Radun de Comani)
обавезали су се пред млетачкијем судом у Кото-
ру да ће сузбити сваку групу Турака из Подгорице
која не би бројала више од 60 људи. Поред четири
Турчина из Комана пред млетачким судом у Кото-
ру налазио се и Cassum Velia Turco da Misulich из
Микулића, села у Катунској нахији.“ На овијем фак-
тима почивају пјесникови стихови: „Ко је овај пламен
распалио?/ Одкуд дође та несрећна миса/ О превјери
нашој да се збори? Нијесмо ли браћа и без тога.“
Називајући Црногорце браћом, Скендер-ага истиче
да је и он Црногорац која чињеница треба да потис-
не вјерске разлике као сметњу заједничком животу
и опстанку. Даље Скендер-ага примордијални исказ
потврђује дјелима: „У бојеве јесмо ли заједно?/ Зло
и добро братски дијелимо.“ Ферат Зачир, кавазбаша,
наставља „И ако је земља поуздана/ двије вјере могу
се сложити, /ка у сахан што се чорбе слажу“. Иако
се то први пут чуло, имало је логични контрапункт
о чорбама које се слажу, закључује: „Ми живимо као
досад братски,/ па љубави више не требује“. Његош
надодаје: „Да миримо крви међусобне“ и „крвнице
пушке објесимо“.
Кнез Јанко иронијом одговара Ферату За-
чиру: „Смијешна је ова наша љубав,/ Грдно нам се
очи сусретају.“ Његошевска диоптрија синтезе носи
између редова битну поруку, да је слобода без брата
и браће, заснована на братоубилаштву и братомржњи
немогућа, да је слобода без слободе. Отуда и вишез-
начно значење стиха кда ће „Црна Гора изгуб да на-
мири?“
На Арслан-агину понуду „да се окуме“ Вук
Мандушић истиче да би то радо урадио под усло-
вом да он буде прави кум, да буде „крштено“ кум-
ство по хришћанском обичају, а не „шишано“ по
муслиманском. „Кум ћу бити, а прикумак нигда“.
Тијем се у току драмских тензија довршава једна
етапа књижевне радње на тему братоубилаштва,
братског спора и евентуалног помирења као могућег
разрјешења конфликта. Радња дјела иде својим
даљим драматским током заоштравања сукоба који
је на линији идентитетској кристализован око идеје
слободе и опстанка.
Овај екскурс смо направили ради доказивања
Његошевог слободарства и хуманитета на
принципијелној равни. „Брат је мио које вјере био“,
али је Његошу милија од браће правда, истина, на-
родни опстанак у слободи, у својој вољи, слободној
домовини, својој религији, вјери и култури.
Повлађујући се за начелима, а не за
појединцима Његош је потврдио да је хуманистички
мислилац. Хуманитет је потврдио идејом покушаја
помирења и избјегавања братоубилаштва. Како ниш-
та од ових разложности није уродило плодом, њему
као творцу, драме не преостаје ништа друго већ да
је даљим развијањем радње води кулминацији и
разрјешењу конфликта, а он је кад већ неможе миром
 36
и споразумом могућ само борбом.
Дакле, Његош није антиисламиста, мизан-
троп, геноцидни ум који с позиција православног
фундаментализма разара Ислам, муслимане, Осман-
ску империју, цивилизацију и културу, своје ислами-
зиране сународнике. Оне који другачије мисле и раде
од њега.
Међутијем, има једна зона „Горског вијенца“
која се зове језик. А у Његошеву језику „Горског
вијенца“ постоје тешке ријечи, оптужбе, погрдни ис-
кази, дисквалификативи.
Зло у језику јесте не само немоћ зла на дјелу,
већ и призив злог дјела. Призив зла. Злом у језику се
пориче неоцјењиви дар Творца, Демијурга господара
ријечи. Рђаве ријечи су мјерило „екологије духа“ и
контаминатор хришћанске и сваке друге етике.
Људске ријечи су непроцјењиви дар Творца,
какво нема ни једно људско биће. Па зар, човјек нема
добрих ријечи достојних тога дара? Ријеч је најбоље
средство за изражавање мисли и сјећања. Што се
може мислити о онима који вријеђају слух слушаоца,
другога, тиме и самог себе и најзад, људски понос,
име и достојанство?
Имамо право мислити да се не само Бога не
боје, већ га вријеђају, људи се не стиде и да је њихово
срце нечисто. Нечисто срце човјека препуњено је не-
моралним и нељудским мислима и жељама те тако
срамотне ријечи знају да теку саме по себи што више,
често и махинално. Без знања.
Христ је рекао: Оно што излази на уста – из
срца излази и то погани човјека. Апостол Павле псов-
ку убраја у ред тешких грјехова, а Јован Златоусти го-
вори: „Хоћеш ли да знаш како је велико злоговорити
рђаве и срамотне ријечи? Гледај само како црвене од
твог срама они који те слушају. У таквој ствари што
може бити грђе и презреније од човјека, који срамот-
не ријечи говори. И срамотне жене имају више стида
него такви људи. Боље је избацивати из уста ђубре
него срамне ријечи. Ништа тако људе не чини безоч-
ним као кад они говоре и слушају зле ријечи. Ништа
тако не квари чедност као пламен који се разгори од
рђавих ријечи. Бог је смјестио у твоја уста лијепи ми-
рис, а ти мећеш у њима ријечи смрдљивије од сваког
трупа, убијаш саму душу и чиниш је неосјетљивбом.
Зашто све ово човјек чини? Лупеж краде ради кори-
сти, развратник гријеши да задовољи тијело, а какво
задовољство доносе тешке ријечи? Оне доносе само
штету, кваре морал људи, уносе разврат и од њих
људи постају рђави и зли. Грубошћу се приближавају
животињском стању, губе пажњу сваком добром
утицају.“ Непристојне и тешке ријечи поготово трују
ђецу. Тврдо се урежу у ђечињу душу и ако она сама
или под утицајем родитеља и васпитача не нађе лијек
тој болијести нештедимице је губају. Порок има при-
влачну снагу а прихватање зле ријечи мимо воље
рађа нечисту мисао која води порочном расположењу
и (зло)дјелу. Од одраслих сленгу се уче млађи и мла-
ди и тако се круг шири и затвара. Епидемија злоду-
ха је остварила свој „наум“. Кобан утицај злоријечи
на младе не уздржава одрасле од неупотребе тог
злоћудног говора. Боље је бити и бољи је пред Богом
и човјеком нијем и глув него ли псовач, клеветник,
Стентор, као што је љепша пустиња без зеленила од
мочваре.
У борби са овом духовном болијешћу
треба духовно утицати проповиједима, лич-
ним примјером, васпитањем, истицањем добрих
примјера, откривањем штетног утицаја злојезика,
пажњом усмјереном на себе и друге. И казне могу
бити дио политике против зла у језику. Треба из-
градити систем вриједности који ће ситуирати у
прави контекст вербални деликт. Не може се у име
апсолутних слобода људска слобода и достојанство
злоупотребљавати употребом злог језика. Неби се
смјело у име демократије и пуних слобода свашта ра-
дити са ријечима. Некада су у Црној Гори против злог
језика издаване најстрожије наредбе. Њима се шти-
тио морал и етички црногорски кодекс којим је народ
био на високом ступњу етике јер псовке и другијех
„средстава“ сленга и језичког сваштачинства није
ни било. Псовке и језичко свештачинство појавили
су се тек касније особито послије првог свјетског
рата, након реокупације Црне Горе од стране Србије
и њене анексије српском државном тијелу. Циљ ре-
окупатора је био општа дезагрегација и девастација
црногорског бића и свијести у свему. А полазна тачка
црногорске ентропије имала је бити пали дух и зла
ријеч. Убити црногорску ријеч било је полазиште
за убијство и самоубијество црногорског човјека.
Једина брана том злоуму био је црногорски етички
кодекс одбране чојства, духовног и цјелокупног ин-
тегритета црногорске личности. А тај етички кодекс
је штитио и упозоравао: „Не срамотите узалудно име
и част очева и ђедова својих. Не ружите достојанство,
понос и част властите историје и својег узвишеног
народа! Никаква срамотна ријеч нека не изађе из ва-
ших уста него само добра и поучна. Да ријечи наше
не буду на срамоту нашу, него да језик наш говори
ријечи сагласне са високо моралним животом и пле-
менитим, узвишеним и хуманим дјелима“.
Без свих ових духовних императива
немогућа је морална и духовна обнова Црногораца и
Црне Горе. А она почиње поруком:
Не чините са ријечима оно што не би са
људима!
У „Горском вијенцу“ Његош ставља у уста
својих књижевних јунака тешке, увредљиве ријечи,
дисквалификације, какве су: „некршћу се горе
усмрђеше“. „Оџа риче на равно Цетиње“; „Какво вла-
ше крмска потурице“; „Заудара земља Мухамедом“;
„Но ломите мунар и џамију“. „Нико крупно ка Тур-
чин не лаже“, етц.етц.
 37
Генерални Његошев став о арготизму, дис-
квалификативима, погрдним ријечима гласи: „То
се могло све љепше казати“. Управо овијем стихом
војвода Батрић брани Владику (читај Његоша) иако
се слаже са оптужбама кнеза Рада на владичин рачун.
Говорник нема обзира према владичином положају и
одговорности и поврјеђује му суштински одговорна,
стрпљива и благородна оćећања.
Његошев пјеснички став „То се могло све
љепше казати“ важи за све дисквилификаторе
подједнако. И за Турке и за Црногорце, као и за ис-
ламизиране црногорске сународнике. Скендер-ага
вријеђа Црногорце, називајући их гускама у изјави:
„но што стрепи лаф од гуске, кажи!“... „чуј Влаше
од тебе“; и сами Црногорци вријеђају један другог:
„Дивна писма, јади га убили! Красно ли је на карту
сложено,/ка да су га кокошке чепале.“ Поп Мићо на
то одговара: „Ти се Вуче ка да са мном ругаш?“ У кри-
тици упућеној Црногорцима узнемиреним око бабе-
вјештице Вук Мићуновић дефинише узнемирење
настало овијем поводом ријечју – дисквалифика-
тивом „стока“. Црногорци су за њега „стока“. Ту
дисквалификацију истиче у изјави: „Чудне стоке Бог
их посјекао,/ око што се имала поклати“.На другом
мјесту и истиче се увреда народу и „пучина је стока
једна грдна“. „Будале су с очима слијепе“ Све дис-
квалификативе пјесник именује једном одредницом
„уљегоше у крупне ријечи“. Код Његоша „Два се бра-
та боре око вјере“. А када се боре око вјере логично
је очекивати да се боре и језиком дисквалификација
и искључивости. Но, сукобљене стране не знају
само за сукоб и дисквалификације, негирања
и подругљивости. У Везировом писму се одаје
признање црногорском јунаштву: „Па сам чуо и за
Ваше горе./Породица света пророкова/ зна јунаштву
праведну цијену.“ Султани знају вриједност јунаштва
и имају да га цијене, јер су и сами јунаци. И док на
једној страни чују се увреде „ка из руге то би на по-
четку“ и друга је страна одговарала тако да је дијалог
постизао стање које карактерише „док одједном они
загустише“. Ријеч је код Његоша била средство бор-
бе непрестане, основног принципа „Горског вијенца“
управо као и мач. Потврђују то пјесничке константе:
„ријечања би ли међу вама“; „Би Рогане грдна раз-
говора!“ И као епилог вербалног судара започетог
агоном у језику, односно надгорњавањем између
дијалогиста умало није између њих дошло до „ис-
траге“: „У малу се длаку не искласмо/ да пас пасу
довијек кажује/ за крваво наше саставање“.
Посебно мјесто у тешком „ријечању“ има
Његошев унутрашњи говор пјесничке аутокрити-
ке којом излаже својег алтер ега – Владику Дани-
ла као мету својим Црногорцима: „А ево си удрио,
владико,/ у некакве смућене вјетрове.“ У „Горском
вијенцу“ Његош никоме не остаје дужан. Сви актери
драме су кроз његову диоптрију доживјели у језичко-
семантичкој равни оштри и бескомпромисни суд. Тај
суд погађа и Млетке као представнике Европе и запад-
не цивилизације. Он се доноси кроз излагање Драшка
Поповић од 1402. до углавном 1676 стиха. За Душка
Млечани „од бруке се гледат не могаху“ (1408); „од
богатства бјеху полуђели, ђетињаху исто као бебе“
(1410-1411); „о јунаштву ту не бјеше збора“ (1447);
они су „Погани“ („што погани од људи чините?“ – ст.
1489); „ту не бјеше ниједнога чојка/ један другог који
не држаше/ за тајнога жбира и шпијуна“ (1518-1520).
И сам млетачки дужд је човјек који не држи задату
ријеч: „и посад му не бих вјеровао/ млијеко је да рече
бијело“ (1663-1664). Вук Мићуновић се придружује
крајње негативној Драшковој оцјени Млетака па
за Совра Провидура вели: „Од бруке се гледати не
може“ (1683).
Али језик „Горског вијенца“ није само језик
сукобљавања, поруга и унутрашњег бескомпро-
мисног рата које квалификује стих: „Нек пропоје
пјесма од ужаса“ Језик је то мудрости, синтезе
знања и вјеровања, индивидуалног и колективног
логоса („из главе је цијела народа“). Да језик „Гор-
ског вијенца“ није језик антиосманске мизантропије
уопште мржње потврђују и надахнуте оде, исламско
оријенталној цивилизацији и култури као што је „О
Стамболе земаљско весеље“, или „Не плачи мајко,
дилбер – Фатиму: удата је, не укопата“.
И кад и сам пјесник поручује „То се могло
све љепше казати“ алудирајући на одбрану себе са-
мог он притом асоцира и на све остале књижевне
ликове „Горског вијенца“. Кроз однос према себи он
гради принципијелни однос према другима. Да није
тако Његош би се брукао са собом према гноми игу-
мана Стефана „Све се брука човјек са човјеком/ гледа
мајмун себе у зрцало!“
И могло би се све љепше казати када не би
било живота као драме у књижевној драми. Све се
могло љепше казати али драма би губила на интези-
тету драматског. У свијету идеја за бранитеље Хри-
стова и својег имена радило се о шекспировском
„Бити или не бити“. Насупрот овој граници живота
и смрти за оне друге био је то тренућ (тренутак), „Ђе
пустоше немилосно земљу“. Како је „одбрана с жи-
вотом скопчана“ у граничним животним ситуацијама
није чудно да ријеч погађа убиственије него пуш-
ка. Свијет црногорских агоналиста – хероичара
чији је језик спартанске краткоће (laconica brevitas),
надгорњавања, оштрине и мудрости, пјесник је пре-
точио у изразе, „зла“ јер злом против зла не постаје
се лош, рђав и зао човјек. Али и над тијем царује
Његошево „То се могло све љепше казати“. Казати, а
да се не губи смисао и смјер казанога. У плурализму
језичких поетика, сукобљене стране чине са ријечима
оно што би с људима јер је конфликт непремостив
у књижевно-драматској, филозофској и религијској
равни, али и одају признање једни другима. У више
 38
но полемичком диспуту сукобљене стране вјерно
изражавају своје аутентичне генералне ставове
надилазећи себе у тренуцима када зборе духом про-
рока у заносу. Као што му је и српство средство, тако
је Његошу и језик инструмент борбе непрестане у
свијету у којем влада „Bellum omnium contra omnes“.
Ту сврху борбе непрестане употпуњује црногорска
међусобица не само ради тога „да је више мученија“,
већ да би се остварила Његошева тестаментарност
„Крст носити нама је суђено вјечне борбе својим и
с туђином“. Немилосрдни у међусобном сатирању
Црногорци не могу бити бољи ни према другима,
иновјерцима, или надмоћнијем нападачу. Ако то
може бити утјеха свима које погађа Његошев и уједно
језик његових књижевних ликова, нека буде утјеха.
Угроженост црногорског историјског бића, као слам-
ке на немирном буром узбурканом океану, и херојска
усамљеност кристализована у крику „да је иђе бра-
та у свијету да пожали када би помога“, није могла
тражити рафиниранији приступ у дисквалификацији
противничке стране чију одговорност за конфлик-
тну стварност колективизује. Од онога који поручује
„спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не
претрже“ не може се очекивати да буде универзал-
ни медиг људских душа чије ријечи имају својство
мелема. Искреност је било обиљежје Његошевих ли-
кова, што је њихова врлина, а не мана. За конфрон-
тиране дијалогисте „Горског вијенца“ боље је било
искрено противништво оне друге стране од лажног
пријатељства. Смо кроз то могли су избјећи да им
се не потврди његошевски наук „гледа мајмун себе
у зрцало“.
И да се све љепше казало и тако остварила
неостварена Његошева аутоцензура онда „Горски
вијенац“ и Црногорци, па и сам пјесник не би били
то што јесу – агоналисти који не умију друкчије нако
дим у дим и по својем усуду „ко посрне мудроват му
бране!“
У друштвеним ломовима и ратовима на тлу
бивше, друге Југославије потоње деценије претход-
ног миленијума и стољећа „посрбљени Његош“ по-
литичком манипулацијом и злоупотребом, претворен
у политикантски бојовнички транспарент и икону ве-
ликосрпског шовинизма и светосавског – православ-
ног фундаментализма претворен је у зараћену страну
против Бошњака, Муслимана и Ислама. Истргнути
из контекста поједини Његошеви стихови били су
оружје антиисламске интифаде у новом редизајну
Балкана борбом за власт и очување власти снага реги-
оналног хегемона. И Шекспиров Хамлет би се могао
злоупотријебити ако би се оптужба данског краљевића
„Мајко ти си много увриједила мога оца“ истргла из
контекста и лишила наставак њиховог дијалога који
има доказни карактер изреченог оптужујећег става.
И многи други писци могли би овим методом бити
злоупотријебљени. Деконтекстуирање књижевног
дјела је пут у убијство његовог творца. Тако је по-
кушано и урађено и са Његошем. Писац је „успио“
да преживи такво губилиште. За наук је остала ис-
тина, да се само свестраним, књижевно-критичким,
књижевно-историјским, научним и мултидисципли-
нарним методом и анализом може преиспитивати,
ревалоризовати и редефинисати књижевна баштина.
Манипулаторском духу није било до тога већ да у
сврху политичког прогмаизма и утилитаризма спро-
веде преко злоупотребе Његоша „истрагу потурица и
Турака“ и успостави нови посткомунистички балкан-
ски поредак.
У склопу овог пројекта злом намјером се
жељело и да Његош и Бошњачко-муслиманска страна
постану жртве како би се дошло до циља.
Репризирана је тако још једна епизода бал-
канске драме из 1913. године, са попришта у Санџаку.
Када је прије једног стољећа на јубиларној
100. годишњици Његошеве смрти свечано на Цетињу
приказан „Горски вијенац“ у Краљевском позориш-
ту 3.11.1913. године, приређивачки одбор је из-
вршио скраћивања текста за извођење с напоменом
„изостављено због наших присутних мухамеданаца“.
Водило се, дакле, доста рачуна како се нико не би
оćетио повријеђен на вјерској или националној осно-
ви.
Ово је један од стандарда, упута и мјера
када је у питању сценско-театарски третман „Горског
вијенца“, који увијек сам по себи селективан избор
текста подразумијева.
Прошлост се не може мијењати. А у скло-
пу ње ни садржај ни поруке „Горског вијенца“. Све
оно што у овом дјелу представља трајну вриједност
живјеће и у будућим вјековима упркос политичким
манипулацијама. Писца „Горског вијенца“ и његово
дјело треба препуштити као вриједност res finita са-
мим себи без икаквих злоупотреба.
Истовремено, у научној и на основу ње у
свакој другој равни треба ослободити Бошњаке и
Муслимане Балкана од вјечне историјске кривице
која их претвара у вјечиту жртву.
А то је могуће само тежњом ка пуној истини
и досезањем пуне истине.
И поред разних оптужби Његош и његов
„Горски вијенац“ ни у симболичкој равни, ни у ме-
тафоричком смислу нијесу учествовали у трагедији
Муслимана прије једног вијека у ратним збивањима
првог балканског рата.
Нити су нарушили црногорску традицију и
духовност супротстављену злочину над муслимани-
ма 1913. године.
39
 40
ЦРНОГОРСКА ЦРКВА И ОСМАНСКО ЦАРСТВО
Вишевјековни повијесни односи Османског
царства и Црногорске православне цркве били су
слојевити и комплексни. Детерминисани су укупним
односом и положајем црногорског народа и држа-
ве Црне Горе према Османској империји и њеним
политичким, територијалним и војним посједима
и влашћу на Балкану. Тај однос варирао је кроз
историју, зависно од премоћи или опадања моћи и
утицаја Турске империје на Балкану и од јачања на-
ционалних ослободилачких тежњи народа југоистока
Европе да конституишу властите независне државе и
заокруже свој етнички и државни простор.
Црногорска православна црква још у XVII
стољећу активно се укључила у акције Црногораца
које су означавале отпор политици и премоћи Тур-
ске царевине над значајним дијелом запосједнутих
црногорских подручја, које су потпадале под управ-
ну, политичку и војну власт Османлија. Црногор-
ска црква се, нарочито од краја XVII стољећа, од
Морејског рата, укључила у одбрамбену и ослобо-
дилачку борбу црногорског народа против осман-
ске власти на Балкану, што је значајним дијелом и
рефлексија глобалних европских настојања да се
Османлије потисну из Европе. Идеологију и поли-
тику органа власти у подловћенској Црној Гори, која
је већ дуже вријеме живјела у слободи и фактичкој
независности, слиједила је и Црногорска црква.
Штавише, она је током XVIII и првих деценија XIX
стољећа често била предводник у војно-политичким
сукобима Црногораца са османским војним трупа-
ма на Балкану, с тежњом да се у састав Црне Горе
поврате оне територије којима су одавно господа-
риле турске власти. Црногорски митрополити бира-
ни сувереном вољом црногорског народа за његове
духовне прелате, вјерске поглаваре, са крстом у
једној и мачем у другој руци, дуго су били корифеји
отпора Османлијама и њиховом претензијама за
потчињавањем слободне Црне Горе. Тако је црногор-
ски збор одлучио да се млади архимандрит Радивоје-
Раде Петровић хиротонише за епископа у царску
Русију. То је била одлука донијета из политичких
разлога, јер је Петар II Петровић Његош као погла-
вар аутокефалне Црногорске цркве тражио и добио
ослонац у Русији за своју државну политику у борби
против претензија османског царства на црногорски
државни простор. Након што је у Бечу регулисао са
руским амбасадором Димитрјем Павловичем Татиш-
чевим своје путне исправе, архимандрит Радивоје
Петровић (Петар II Петровић Његош) кренуо је на
пут у Русију и 1. Августа 1833 стигао у Петроград.
Најприје се састао са петроградским митрополитом
Серафимом, који га је смјестио са својим пратиоцима
Новак АЏИЋ
у велику манастирску лавру на дну јужног Невског
проспекта. Послије указане дужне пажње од стра-
не предсједника Светог Синода Руске цркве, Петар
II Петровић Његош примљен је у аудијенцију код
руског министра спољних послова вицеканцелара
грофа Несељродеа. Потом је Његош посјетио обер-
прокуратора руског Св. Синода- Нечајева. Руски цар
Николај Први Романов дао је сагласност да се црно-
горски архимандрит Петар II хиротонише и уведе у
епископски (митрополитски) чин, издавши писмени
налог да Св. Синод обави ту церемонију. Хиротонија
је обављена у Спасопреображенској саборној цркви у
Петрограду 6. (18) августа 1833. године. Чину његове
хиротоније за митрополита црногорске цркве прису-
ствовао је цар Николај и бројни дворјани, те бројни
министри и цио руски Свети Синод-митрополит
Серафин, Нечајев, митрополит Јона Василијевски,
епископ Бендикт и други. Петар II Петровић Његош
се на хиротонији појави у свечаној одежди, грло су
му красили златни ланчићи са златном панагијом
(са ликом Богородице) око врата, украшеном
брилијантима и смарагдима (коју му је поклонио
лично руски цар) и преко ње објешен златни крст са
скупоцјеним украсима-брилијантима и аметистима.
Према процјенама сама панагија имала је вриједност
тадашњих 8.000 рубаља. Након обављене церемоније
хиротоније Петру II издата је повеља о завладичењу,
на којом су се потписали сви епископи који су га
хиротонисали и сам хиротонисани Петар II. Митро-
полит Петар II Петровић Његош је први црногорски
митрополит хиротонисан у Русији. У то вријеме је
Црногорска црква била аутокефална, како је записао
др Александар фон Ројц, руски дворски савјетник и
професор Универзитета, те који је 1832. године, бо-
равио по налогу руског двора у Црној Гори и сачи-
нио извјештај о стању у њој којег је доставио руским
царским властима. Петар II Петровић Његош није
хтио да буде хиротонисан у Сремским Карловцима
у крилу Карловачке српске митрополије и њеног по-
главара Јосипа Рајачића, већ је из политичких разлога
одлучио да тражи хиротонију у Русији, коју је и до-
био. Руска црква је и тим чином показала да признаје
аутокефалност Црногорске цркве.
„Народна религија, која производи и подржа-
ва велика осјећања иде руку под руку са слободом“-
говорио је Хегел. Црногорска црква је вјековима
подстицала и предводила народ црногорски, како би
се постигла и сачувала слобода и независност Црне
Горе. Њени митрополити и прелати судјеловали су
у оружаним борбама и носили сабљу са којом су се,
као и други Црногорци, борили на бојном пољу у
многобројним биткама и ратним окршајима са војним
 41
трупама османских паша, бегова, везира, генерала и
других војних команданата. Тим својим дјеловањем
Црногорска црква је постала специфична и одјелита
у односу на друге помјесне православне цркве у
окружењу. Др Секула Дрљевић, бивши министар
просвјете и црквених послова Књажевине Црне Горе,
писао и о аутокефалној Црногорској цркви и њеној
природи и историјској мисији и у својој књизи „Бал-
кански сукоби 1905-1941“, која је доживјела своје ре-
принт издање 1990. године у Загребу. У тој књизи,
поред осталог, др Секула Дрљевић, у поглављу
насловљеном „Духовни лик Црне Горе“, пише о ау-
токефалности Црногорске православне цркве на
сљедећи начин: „Црногорци, иако кршћани, и то у
главном православни, исповиједају религију „Гор-
ског Вијенца“. Због тога је црногорско православље
црногорославље. Знатно се одијелило од осталога
православља, па и од српскога, које за себе каже, да
је светосавље, иако још ниједан српски писац није
дао дефиницију тога појма. Има још један разлог,
због кога Црногорска и Српска црква не могу никада
постати једна црква. Цијела религиозна мистика
Црногорске цркве садржана је у чудотворству и
светитељству Светог Василија Острошког и Све-
тог Петра Цетињског. Ниједног од њих не признаје
за светитеље српска црква. Постоји и једна важ-
на хисторијска чињеница, коју треба истаћи. За
вријеме турске владавине над Балканом Српска црква
је потпала под Цариградску патријаршију и од ње се
потпуно одијелила тек након првога свјетског рата.
Црногорска црква кроз све вјекове није била ни у каквој
зависности од било које православне цркве, па ни од
Цариградске патријаршије. Да ли је та околност
нешто придонијела, да се црногорско православље
толико удаљи од осталих, није важно. Одлучна је
чињеница, да Црногорци имају своју религију, своје
црногорославље и да су остајући вјерни њему вјерни
самима себи“ (Др Секула Дрљевић, „Балкански суко-
би 1905-1941“, Загреб, 1944. стр. 172-173).
Црногорска црква је своју, најприје де
фацто, а потом и de jure аутокефалност потврдила
јурисдикционом канонском независношћу, нарочито
од 1766. године, након што је османска власт у Ца-
риграду укинула српску Пећку патријаршију и пот-
чинила њене територије Цариградској патријаршији,
која је дјеловала као дио административног држав-
ног апарата Османске царевине. Од када је турска
власт у Цариграду обновила 1557. године Пећку
патријаршију, па све док је није 1766. године укину-
ла, она је дјеловала као саставни дио државног си-
стема Турске империје, проводећи доминантно њену
укупну политику, у првом реду сакупљајући порез од
народа, који је ишао у државну турску касу. Различи-
тим путем од Пећке патријаршије ишла је Црногор-
ска митрополија чије је сједиште било на Цетињу. Од
1766. године, кад је бератом султана Мустафе III уки-
нута Пећка патријаршија и њене дотадашње епархије
подвргнуте Цариградској патријаршији, Црногорска
црква остала је да живи самостално и тај чин није у
њој изазвао потресе. Штавише, од тога доба Црно-
горска црква све јаче показује и потврђује своју ауто-
кефалност, која се, мада није имала томос, јер јој није
био ни потребан, исказивала у првом реду тако што
је њене митрополите, црквене поглаваре, старјешине
и прелате бирао својом слободном вољом и одлуком
на Општецрногрорском збору сам црногорски народ.
Вјековима је то била пракса, стандард и обичај. То
ће се прекинути 1852. године, када је Црна Гора опет
устројена као секуларна држава, и од тада ће све до
краја постојања независне Црне Горе 1918. године
активно суверено право избора црногорског митро-
полита у секуларној држави припадати владару Црне
Горе/Књазу/Краљу, Господару, као носиоцу највише
централне власти у земљи. У доба црногорског
Књажевства и Краљевства митрополите Црногорске
цркве, односно, њене поглаваре бираће и постављати
на ту дужност књаз Данило и књаз/краљ Никола I
Петровић Његош и они ће бити чиновници држав-
не власти у Црној Гори, с обзиром да је у то вријеме
Црногорска црква уживала статус државне цркве, а
православна вјера била државна вјера у Црној Гори.
И сами формални чин хиротоније црногорских ми-
трополита, након укидања Пећке патријаршије, неће
се обављати у Цариграду или од стране прелата у
епархијама Цариградске патријаршије, већ ће се
одвијати у оквиру најприје Карловачке митрополије,
која је дјеловала у оквиру Аустријске царевине, и у
оквиру Руске православне цркве, која је фактички
и канонски признавала аутокефалност Црногорске
цркве током XIX и XX вијека.
За разлику од православне цркве у Србији
која је била под владавином османске империје и
била једна од епархија Цариградске патријаршије,
Црногорска црква није након 1766. године никада
све док је постојала (до 1920) потпадала под власт
Цариградске патријаршије. Напротив, Цариградска
патријаршија и није претендовала над Црногорском
црквом држећи се каноничког правила да цркве-
не границе једне независне државе не могу улазити
у црквене границе цркве која је дјеловала у оквиру
друге независне државе. Цариградска патријаршија
је признавала независност, аутокефалност Црногор-
ске цркве, о чему у историографији постоје бројни
сачувани и објављени примарни историјски извори,
међу којима се посебно истиче атинска Синтагма
(каталог цариградске патријаршије) из 1855. године,
у којој је под бројем 9 наведена аутокефална Црно-
горска црква, као и синодална и патријаршијска ен-
 42
циклика цариградске патријаршије из 1901. године
у којој је митрополит Црногорске цркве Митрофан
Бан интитулиран као аутокефални поглавар помјесне
аутокефалне Црногорске цркве. Цариградска
патријаршија није издала томос Црногорској цркви
о канонском одвајању, издвајању од ње, као што је
то 1879. године учињела са православном црквом у
Краљевини Србији, зато што никада није имала власт
над Црногорском црквом и, према томе, није могла и
имала потребе да путем томоса признаје цркву која
није настала из ње, која се није издвојила из њеног
оквира, јер њему до тада није ни припадала. Али је
Цариградска патријаршија признавала, најприје фак-
тички а потом и формално изричито аутокефалност
Црногорске цркве, нарочито у другој половини XIX
вијека и у првим деценијама XX стољећа, што се
види из бројних посланица, писама, честитки црно-
горском митрополиту Митрофану Бану, упућених
од стране цариградских патријарха. У њима се они
црногорском митрополиту не обраћају са позиција
власти, већ као себи једнаком, у правима и дужно-
стима равном, вјерском прелату и првосвјештенику.
О томе рјечито говоре бројна писма из Цариграда
упућена Митрофану Бану, а која су објављивана у
службеном „Гласу Црногорца“ (1871-1915), часо-
пису „Просвјета“ (1889-1900), те у „Споменици о
25-годишњој архијерејској служби митрополита
Митрофана Бана“, Цетиње, 1910 и бројним другим
историјским изворима и историографској литерату-
ри.
Фактички а и формално аутокефалан статус
и дјеловање Црногорске цркве изван јурисдикције
Цариградске патријаршије трајаће и у вријеме кад
Османско царство није признавало независност Црне
Горе, а посебно ће доћи до изражаја након Берлин-
ског мировног уговора 1878. године, када ће на Бер-
линском конгресу Великих сила и Османско царство,
поред других држава које до тада то нијесу учињеле,
са становишта међународног права и званично при-
знати независност и сувереност Књажевине Црне
Горе. Аутокефалан положај црногорских митропо-
лита и њихову слободу и самосталност у односу на
Цариградску патријаршију и уопште власт Отоман-
ске империје потврђује чињеница да у Црној Гори, за
разлику од Србије, на митрополитски пријесто није
доведен ни један грчки владика-фанариот. Фанари-
отски систем управљања који је дуго био присутан
у цркви на простору Србије која је била под влашћу
Цариградске патријаршије, будући да је Србија била
саставни дио османског царства, никада није био
заступљен у Црној Гори. Српски црквени историчар
др Чедомир Марјановић у књизи „Историја Српске
цркве“, Београд, 2001, стр. 251-252 констатује да
укидање Пећке патријаршије 1766 „У Црној Гори
није учинило никакав потрес. Из Цариграда нису ни
покушавали да пошаљу Грка владику у Црну Гору,
као што су то учинили у свима другим покрајинама,
што значи да су у Цариграду знали о изузетном
положају Црне Горе. Ако узмемо,пак, у обзир да су
грци све владике српске сменили помоћу турских
власти, излази да у Црној Гори нису извршили смену
не из неких других обзира, већ једино због тога што
турска власт, њихова потпора, у Црној Гори није
постојала“. Док у Србији на митрополитском тро-
ну сједе Грци фанариоти (познати „вијек фанариота“
у Србији под турском владавином) и док су они на
кључним позицијама у цркви, које поставља Цари-
градска патријаршија на тај положај, дотле се на челу
Црногорске цркве налазе митрополити које бира са-
мостално црногорски народ на Општецрногорском
збору, као сувереној институцији властите фактички
слободне и независне државе. Српски историчар др
Чедомир Марјановић на страни 364 наведеног дјела
констатује да је до црквеног уједињења, које је от-
почело децембра 1918. у КСХС „Црногорска црква
аутокефална“.
Османско царство када је православни дио
хришћанске религије у питању било је толерантна
држава, која је дозвољавала слободу вјероисповијести
православним народима који су живјели унутар ње.
На простору Црне Горе исламизација је отпочела
концем 15 вијека и трајала је дуго потом, захватила
је један дио територија и становништва настањеног
над њима, али она је углавном била ненасилна и мо-
тивисана је била најчешће економским, имовинским,
политичким, безбједносним и другим мотивима оног
дијела становништва које је било подложно том про-
цесу. Током вишевјековног ратног стања и сукоба
црногорске војске са војскама турских намјесника на
Балкану, било је случајева обостраног нетолерант-
ног односа према вјерским објектима и културним
насљеђем, али то није била константа, но, дакако,
поред ратног јунаштва, било је мноштво витешких
примјера чојства и са једне и са друге стране. У пе-
риоду црногорског-турског мира између 1878. и 1912.
године, када ће доћи до успостављања званичних ди-
пломатских односа између Црне Горе и Турске на
реципрочној основи, успоставиће се односи политич-
ке, економске, културне и друге сарадње, а Црна Гора
ће својим законским нормама уредити поштовање
исламске религије и институционално уреди слобо-
ду исповијести припадника исламске вјере у оквиру
њених државних граница. Томе ће нарочиту пажњу
посветити књаз/краљ Никола Петровић Његош, а и
његов пријетходник на владарском трону Црне Горе
књаз Данило Петровић Његош нормираће у Законику
из 1855. године вјерска права и слободе за неправо-
славне поданике црногорске државе.
 43
Говор Сава Илије Перишића приликом откривања Спомен обиљежја погинулим Штитарима за
ослобођење Скадра 1912. године.
ЧУВАТИ ЗАВЈЕТЕ ПРЕДАКА
ПОШТОВАНИ СКУПЕ,
Ево Штитара окупљених још једном пред
овом нашом светињом да одамо још једном дужну
пошту нашим славним прецима.
Ево нас окупљени ту испред ове спомен пло-
че, испред овог строја наших славних скадарских
хероја. Како рекох, ево их ту, и данас у строју баш као
и прије равно сто година, када је велики број Шти-
тара што по позиву, што као добровољци отишао са
пјесмом, да брани част свога рода, част Љешанског
батаљона и своје домовине тадашње Краљевине
Црне Горе. И ако је Вељи рат био одавно завршен
и Црна Гора призната од стране европских држава,
Црногорци нијесу мировали док је гођ било турских
освајача на неким дјеловима Балкана, па су отишли
са циљем да ослободе Скадар од турака.
Борци Орашкоштитарске чете су се масовно
одазвали и отишли су у великом броју али нажалост
њих 35 није се вратило. Од овога броја читав један
вод Штитара њих равно 20 окупаше својом крвљу
Широчке стране и остале околоскадарске висове и
платише најскупљом цијеном тако што положише
своје животе, као и велики број бораца Љешанског
батаљона.
Ми данас можемо само да замислимо Шти-
таре тих дана колико туге, колико суза за очевима,
колико црнине и суза за браћом и синовима, коли-
ко сиједих брада орошених сузама, колико младих
удовица да нејаким женским рукама бране и хране
нејаку сирочад и оронуле старости. Ех боже, боже ко-
лико туге тих дана овђе испод самог Ставора код нас
и наших комшија и браће Орашана.
И ево нас, њихови потомци смо данас са
њима, њихов земни прах је ту на пар метара од нас,
а њихове душе су са нама ту између нас или ту неђе
одмах извише нас. Сви знамо да душе не говоре, али
многи рекоше да чују и осјећају па ако је тако бит
ће им мило да чују нас, да чују своја имена, да се
обрадују што их нијесу заборавили њихови потомци.
Почећу редом:
ту је данас са нама душа Митра Андрина
Вујовића, душе три Сава Перишића, Сава Илина,
Сава Лукина и Сава Стеванова - ђе заједно одоше
стриц и синовац и положише своје животе, са нама
су данас и душе наших 12 Челебића, Илије Прело-
ва, Илије Радојева, Јована Васова, Јована Маркова,
Јована Николина, Јока Николина, Крцуна Томашева,
Митра Јокова, Митра Савова, Николе Петрова, Петра
Филипова, Станка Ђурова - међу овим борцима има
заједно погинулих очева и синова.
Са нама су данас и душе четворице наших
Чичаревића ђе одоше заједно и погибоше два рођена
брата, Ђуро Милошев и Лука Милошев, и отац Шу-
тан Ђуканов и његов син Мило Шутанов.
Позивам и молим све вас да нашим скадар-
ским херојима одамо пошту минутом ћутања.
Нека им је вјечна хвала и слава, а нама остаје
да чувамо успомену на њихова славна имена и дјела
и да пренесемо нашим потомцима да знају ко су
њихови преци и како су челом и прсима чували сло-
боду и бранили сваки камен и сваку груду на овом на-
шем простору. Да им пренесемо да знаду ђе је прије
више од 400 год. заметнута наша прва клица, ђе су
наши преци окусили прве капи мајчиног млијека, ђе
се чуо први пут дјечји плач наших предака, ђе је ство-
рено наше прво огњиште, ђе су заоране прве бразде,
пали први откоси, ђе су проливене прве сузе, прве
капи зноја и крви и ђе су направили прву своју вјечну
кућу, баш овђе испред Светога Луке. Једино тако ће
знати ко су, што су и одакле су ма ђе се нашли на овој
нашој планети.
Да им поручимо да не забора-
ве гробове својих предака, да чувају
свој завичај и своје огњиште како
би се макар у старим данима имали
ђе вратити, јер се ниђе у свијету не
могу осјећати тако комотно и слобод-
но као овђе на својој ђедовини и на
свом прађедовском огњишту, ту ђе су
одувијек биле светиње мајка, отаџбина
и слобода.
Да им поручимо како Шантић
рече „Сунце туђега неба неће вас
гријат као што ово грије, горки су тамо
залогаји хлеба ђе свога нема и ђе брата
 44
није“, нека сазнају да ниђе у свијету нема тако би- Хвала нашим славним прецима који нам
строг и чистога потока, тако чистих планина и њива, вјековима бранише и одбранише и сачуваше ово
тако плавога парчета неба и мора као што то има наш наше парче сунца неба и земље, сачуваше слободу у
завичај и наша Црна Гора, коју су нам сачували и којој уживамо.
оставили наши преци. Хвала им што вјековима никад не признаше
И на крају нека запамте да и много већи на- ни Турскога цара ни Бечког ћесара за господара.
роди Европе немају тако богату и славну историју Још једном хвала и слава нашим скадарским
као што има Црна Гора. Нека знају да се и ова имена херојима.
наших скадарских хероја не налазе само на овој Спо- Вама свима топли поздрав уз најљепше жеље
мен плочи и само у нашим архивима, већ и у архи- и сваку срећу у нашим домовима, и здравље и напре-
вима балканских земаља и архивима многих великих дак нашој омладини и свим будућим нараштајима.
европских земаља. Да пренесемо нашим потомцима На крају захвалност за уложени труд за изра-
да су наши преци својом храброшћу и витештвом че- ду овог пројекта дугујемо Лазару Илину Челебићу и
сто задивили велике европске народе па је тако било Марку Илину Вујовићу, као и браћи Штитарима који
и 1941. године када је један од најмањих европских својим донацијама финансираше његову израду.
народа први или међу првима, 13 јула рекао НЕ мрач-
ним фашистичким силама које су зорно газиле много Штитари, 06. X 2012. год.
веће европске народе. испред цркве Светога Луке
Трагом наше прошлости
Никола Косијер — Поповић
Књижевност Црнојевића епохе има једну значајну, али мало познату личност. То је дијак Ни-
кола Косијер — Поповић. Био је родом из цетињског села Косијера, које се налази у непосредној бли-
зини Сокола, тврђаве и замка зетског господара Ивана Црнојевића. Изгледа да је ту Иван упознао
тог поповског сина, запазио његове способности и узео га код себе. То је морало бити убрзо послије
Ивановог доласка на Цетиње 1482. године. На Цетињу, на Ивановом двору, Никола је почео са пре-
писивачким радом. Тако је наставио стару културну и књижевну традицију Зете. Важи за једног од
наших најплоднијих преписивача уопште. Знамо да је за непуних пет година написао три рукописне
књиге за црквене потребе.
Први пут га сусријећемо као преписивача Минеја из 1483/84. год. Писана је „в дни господара
Ивана Црнојевића“. Овај рукопис је нашао руски слависта В. Макушев 1869. год. у Универзитетској
библиотеци у Милану. Друга му је књига Часловац, писана 1486. године „в дому господара зецкаво
г-на Ивана Црнојевића“. Трећи његов ћирилски рукопис је Псалтир, писан у јесен 1488. године, у
селу Петници, у Дробњацима. Писао га је, како стоји у поговору „в дни триклетаво Цара Пајазита“.
„Али ће дело ово бити однесено далеко; лутаће са писцем својими његовим друговима, немоћна вејка
у бури, да би се једном, привремено, задржало у славонским Лепим Винима,...“ (Милорад Панић —
Суреп, „Кад су живи завидели мртвима“ стр. 62; СКЗ, Београд 1960). Дакле, и он је био међу оних
неколико стотина Зећана који послије пада Зете избјегоше да у туђини потраже спас и уточиште.
Неки пођоше у Италију, у сусједно приморје, или другдје, а дијак Никола склони се у овом славон-
ском манастиру.
Био је и писар (дијак) повеља. То нам свједочи неколико сачуваних из 1492. и 1494. год. које
су издали браћа Црнојевићи — Ђорђе и Стеван. Као дијак био је један од најпознатијих личности
њихове дворске канцеларије.
Остаје отворено питање да ли је он један од оних осам људи који су радили на штампању
прве наше ћирилске инкунабуле. У сваком случају, дао је свој допринос, пошто је већ до тада у раду
на књизи имао богато искуство.
Његова појава и рад рјечито говоре о једном значајном културном раднику наше далеке про-
шлости. Као преписивач књига, као писац предговора и поговора својим рукописним дјелима и
као писар повеља довољно је урадио за оно вријеме, да би се назвао и књижевником. И то првим
књижевником Цетиња. Наши историчари културе нијесу за њега показивали довољно интересовања.
Међутим, треба се њиме више позабавити, и озбиљно га проучити. Јер, проучити његово дјело значи
освијетлити једну деценију књижевног рада у Зети, од премјештања државног средишта на Цетиње
до оснивања Ободске штампарије 1493. год. Без тога би културна историја Црне Горе с краја XV
вијека била непотпуна.
Г.У.
 45
Н. Аџић „Црногорац без домовине, Мило Петровић Његош и црногорско питање, ЦКФ, Цетиње 2013. г.
НЕУНИШТИВОСТ ЦРНОГОРСКОГ ДУХА
За Црну Гору катастрофа је почела тамо ђе
је тријумфовала форма 1918. године. Принц Мило
постаје Црногорац без домовине, или Црногорац
којему је отета отаџбина, па је егзил његова једина
судбина. Како свечано истиче аутор ове знамените
студије „домовина не умире на бојном пољу, већ у
грудима њених синова“. Принц Мило је од оних који
је домовину носио у свијести и срцу због чега није
пристао да она умре или буде убијена и сахрањена.
Истицао је и властитим чином доказивао да су у за-
блуди они који Црну Гору „бесрамно и цинички
сматрају мртвом“.
Црна Гора политичким и војним настанком
није нестала. Остала је да живи у новој форми. У
свијести Црногораца и црногорском бесмртном сло-
бодарском духу.
Принц Мило и његови суборци су нову
форму испунили новим неуништивим садржајем.
Кретање простором супституисали су кретањем вре-
меном, од једног до другог тренутка своје свијести,
у трагању за самим собом. У трагању овај трагач се
потврђивао као величанствена историјска личност,
али и још више од тога, као несавладива историјска
црногорска национална свијест, једна самосвијест
која саму себе непрекидно доказује и самопроиз-
води. Та трагалачка и репродуктивна самосвијест
Црногорца без Црне Горе није пристала да историја
Србије као тражење краја историје Црне Горе њеним
антиисторијским крајем 1918. г. буде коначни крај
црногорске историје.
Историја, а у склопу ње повијест Црне Горе
за њега је бескрајна. Она се ниђе не завршава и не
престоји излаз из ње, није бесмислена и не ишчезава,
јер послије „физичке смрти“, како би рекао Лонгфе-
ло улазимо кроз врата у елезијумски живот нације и
домовине“. У њену прошлост као једног од консти-
туената националног духа. Принц Мило и његови
истомишљеници црногорски повијесни идентитет
виде и налазе као синтезу и кроз суму црногорског
историјског садржаја, којега су испуњавали слобо-
да и слободарство, свијест о независности, борба за
њену одбрану и афирмацију, витештво и ритерски
карактер, чојство, јунаштво, љубав према домовини.
Свијест народа и нације о себи којом се потврђивао
ријечју и дјелом као самостални, посебни,
историјски и државотворни народни индивидуали-
тет – историјски субјект, творац властите повјеснице.
Трагајући за обновом државног и затомљеног на-
Борислав Цимеша
родносно – националног идентитета принц Мило
непрекидно призива национални дух који је дијелом
укотвљен у властитој историјској прошлости Црне
Горе и Црногораца. Свјестан да је Црна Гора угра-
дила у своју и општељудску заједницу слободе више
крви него суза, пара и мастила сви они који су ту крв
настојали да обесмисле, уздизао је црногорску наци-
оналну свијест као бранича Црногораца од физичке и
политичке смрти. Вјеровао је у снагу и незамјенљиву
силу историјске прошлости и смртну моћ витешких
костију и њихов зов. Те кости не дају Црној Гори да
умре и нестане из историје и савремености свијета.
Те кости су излазиле на изборе учествовале и у вели-
чанственом Божићњем устанку, комитским борбама,
белведерском догађају, кријепиле снове заточених
Црногораца на робијама и у егзилу физички далеко
од домовине.
Те витешке кости и неумрле душе витезова,
праведника, апостола Црне Горе и посвећеника, су
били сви живи патриотски Црногорци Миловог кова
и соја. То је био сав онај слободарски дио црногор-
ског народа. То је била Црна Гора у души и срцима
принца Мила и његове плејаде. Била је то црногорска
свијест и самосвијест да је влада мртвих у црногор-
скоме народу јача од владе живих непријатеља Црно-
гораца и Црне Горе. Јер та влада физички мртвих
Црногораца кроз ријеч принца Мила непрекидно је
позивала, призивала и интегрисала бесмртни црно-
горски национални дух на путу према слободи. Та
традиција која долази кроз покољења и суме успоме-
на на проливену крв за отаџбину гајила је и чувала
љубав према црногорском идеалу слободе и позивала
да га бране и одбране од свакојег зла.
Та традиција била је јача од непријатељских
метака и пламена, робијашких ланаца, лажних
бирачких куглица великосрпске демагогије прве
Југославије.
Та свијетла црногорска традиција била је
најмоћније средство у управи над црногорским на-
родним масама јер је представљала аутентичну владу
над њиховим бесмртним душама.
Ту владу над Црногорцима никад нико није
имао изузев њихове свијести о себи и властитој
народносној, националној и државној слободи.
Та је самосвијест била љубав према себи,
човјеку и човјечности, истини и правди. Љубав је та
била јача од мржње српског окупатора и денациона-
латора. Име тој љубави био је вјечни црногорски дух.
 46
Црногорски дух који је хранио и чувао принц овом исконском витезу, јунаку и мудрацу црногорске
Мило није допуштио да Црна Гора и Црногорци се епопеје и драме.
претворе у амебе или да вегетирају попут дрвећа Историјска личност или догађај остаје спо-
којему је извађено срце. Нити као жртвено јагње при- менички по идеји коју носи у будућност. Трагедија
везано за дирек. 1918. године дала је Црној Гори ново значење још
Принц Мило онемогућивао је опасност да продубљенијег и рафиниранијег духа.
вјековима проливена црногорска крв угаси жеђ на- Принц Мило се како резимира аутор овог
ционалног духа. Уједно и да национална енергија не књишког споменика Н. Аџић својим портретом и ли-
изгуби на својој животворности. ком на њему вратио у домовину, а када ће његов зем-
Мило и другима призвани и чувани Црно- ни прах то незнамо.
горски национални дух предвођен вишевјековном Знамо, поуздано једно да он никад није одла-
мудрошћу јасно је отрпио и указивао на проблеме зио из Црне Горе. Остајући јој вјечито вјеран духом
чијим рјешавањем је гарантован наставак не са- и у духу чувао је њен дух као родитеља њене рене-
мог овог духа већ и физичке егзистенције нације сансе.
обновом њене пуне државности. Према његовој То је порука овог Аџићевог књижевног спо-
еманципаторској акцији блажени су они који и на ду- меника подигнутог у част и славу принца Мила и
ховне и земаљске ствари стално мисле и у том правцу протагониста црногорског питања као вјесника обно-
раде. Јер, од Хегела је још познато да сама идеја не- ве слободе Црне Горе.
може сломити голо јаје. Споменик је одувијек порука. Он је вријеме
Олуја Велике Србије брисала је пред собом прошло у времену будућем. То је срж оног што ау-
у намјери да сахрани душе и бесмртни дух Црно- тор ове књиге – споменика жели и хоће како учени
гораца. Поставило се круцијално питање Црногор- прошлошћу и потребама ангажоване будућности ми
ске историјске збиље: Хоће ли се црногорски дух неби нестали а данашње вријеме неби одумрло као
одупријети? Или ће нестати? Да ли ће вјечно влада- неисторијска темпоралност.
ти?
Великосрпски денационализатор се упирао
свим силама да се не измијени новоуспостављени
поредак Аншлуса из 1918. г. Истовремено да се и по
цијену највећег лома и торквемадовске инквизиције
Црногорци лише властитог духа. Милова и његових
сарадника отпорука је била да нико неможе
продријети кроз невидљиве али чвршће од свакојег
челика духовне бедеме црногорскога духа. Прошлост
Црне Горе није била ни мртва ни жива. Она се била
претворила у неуништиви црногорски дух. Претво-
рена у дух није нестала, узела опроштај, невидљиво
ишчезла.
Сви који су јуришали на црногорски дух ра-
дили су да он нестане. Али безуспјешно. Црногорски
дух поручивао је да је надишао вријеме и прешао у
вјечност. И да у тој трансформацији он не влада над
страхом својих припадника, као стубом својег оп-
станка, како то рекао знаменити индијски философ,
мудрац, пјесник и национални вођ Рабиндранат Таго-
ре. Црногорски дух постао је не као сувенир већ жива
светиња црногорске прошлости, традиције, славе и
проливене крви.
У тој тачки је тежиште црногорског
историјског егзодуса и искушења у деценијама по
црногорску повијесницу изгубљеног 20. вијека.
Вођен научном акрибијом и храњен и инспи-
рисан свевременим врелом црногорске посвећености
слободи и људском достојанству, аутор Н. Аџић је
овим дјелом подгиао најљепши могући споменик
 47
ПРИКАЗ
ПРИНЦ БЕЗ ДОМОВИНЕ
Маријан-Машо Миљић
Новак Аџић, Црногорац без домовине
Мило Петровић Његош и црногорско питање,
Цетиње: Црногорски културни форум, 2013, 250 стр.
Стара персијска мудрост каже: „Човјек ова књига.
цијелог свога живота одлаже у море оно што Дјелатност принца Мила више се не
је највредније, знајући да му то море неће вра- може окарактерисати као сепаратистичка или
тити“. Ако се ова метафоричка мисао преведе слично томе, он је тек сад свој на своме витез
на обичан језик, онда можемо закључити да то црногорски а не витез „тужног лика“. Скрива-
море може да буде много шта. У случају принца ну страницу историје коју је отворио професор
Мила од Црне Горе ова мисао асоцира да колико др Шербо Растодер, Новак Аџић је препознао и
се год човјек трудио, да као појединац доприне- њеним трагом се отиснуо у научноистраживач-
се, као кап у мору, општој историји или посебној ку авантуру из које се вратио с књигом о иден-
националној, чак и кад на олтар домовине поло- титетски најдосљеднијем и најосвијештенијем
жи свој живот и дјело, не може очекивати да ће Петровићу.
му узвратити ни опште ни посебно. Књига је заснована на релевантној грађи,
Међутим, не дешава се ријетко да то- провјереним историјским изворима и поузданој
лики песимизам и скептицизам немају реално литератури. Она је истраживачко а не еклектич-
оправдање. ко дјело. Расположиви извори детерминисали су
Принц Мило Петровић све је подредио, њену структуру, која се састоји из више компо-
и себе, будућности своје Црне Горе и Црногора- зиционих цјелина.
ца, државној обнови и срећи свога народа, али Поред изузетног, научно фундираног и
није дочекао ни за живота ни након смрти, да надахнутог предговора, рецензента проф. др
му домовина и народ узврате, да дају достојну Шерба Растодера, који представља својеврсну
цијену његовом петнаестогодишњем политич- пролегомену у књигу, студија др Новака Аџића
ком раду и патриотском ангажману. На том путу се састоји из седам сегмената, са додатком и
пратили су га и сљедбеници и политички про- другим прилозима. Др Аџић обавијештава чита-
тивници, полиција и друге службе Краљевине оца о присутности принца Мила у црногорском
Срба, Хрвата и Словенаца односно Југославије, историографском насљеђу и страним изворима,
која је обездржавила и утамничила Црну Гору. затим о његовом поријеклу и политичком смис-
Он је настојао да са својим блиским сарадни- лу титуле принц од Црне Горе. Он титулу изводи
цима из емиграције пробуди грижу европске по директној линији од брата, владике Данила
савјести због злочина који је починила према Радула-Рада, док је краљевска породица води-
Црној Гори и Црногорцима, али и успавану, за- ла усходном родословном линијом до Дамјана,
претану и застрашену националну свијест. Са другог брата владике Данила.
Николом Петановићем, Јованом Чубрановићем Прије него је озбиљно истакао своју
и алајбарјактаром Марком Зековим Поповићем претензију на црногорски престо и круну, као
он се политичким и демократским средствима принц од Црне Горе, Мило Ђуров Петровић
борио за обнављање и државну рестаурацију Његош се више случајно, из очајања или ина-
Црне Горе, било као монархије или републике. та, по ондашњем изасланику америчке владе у
Иако њихов рад након међународног озакоњења Црној Гори Чарлсу Велингтону Фурлонгу, по-
Краљевине СХС може да, у постојећим четком 1919. у сусрету са америчким мајором
историјским, међународним и јужнословенским Френком Скандландом, када му је приликом
околностима, има и димензију извјесног „дон- сусрета с устаницима, представио: „Princ Milo
кихотизма“, вријеме је показало да њихова поли- of Montenegro“. Иако случајна, ова чињеница је
тичка борба није била узалудна. То је потврдио врло важна за сагледавање и психичке структуре
плебисцит 21. наја 2006. године, то потврђује и и укупног дјеловања црногорског принца и без
 48
пријестола и без домовине. Домовина му је оте-
та, повратак у њу је био немогућ, али је сачувао
част и достојанство лично и династичко, у оре-
олу славе, који се јасно истиче након ове књиге
др Новака Аџића. Аутор је доста пажње посве-
тио принчевом школовању у Русији, учешћу у
балканским и Првом свјетском рату, а нарочи-
то у Божићном устанку. У посебном поглављу
представљени су политичка мисија и политичка
мисао принца Мила од 1919. до 1941. године, на-
кон чега се пасивизирао у повукао из политич-
ког живота.
Пето поглавље је посвећено животу и
судбини црногорског изгнаника, док су у на-
редном дати политички прогласи принца Мила
с коментарима. Посебан осврт аутор је учинио
на принчеву књижицу Независност малих наро-
да и затирање Црне Горе, објављене у Лондону
1931. и друге под насловом Издаја Црне Горе
публиковане само двије године касније. Обје
брошуре су дате у прилогу, у оригиналу и у пре-
воду на црногорски језик.
Посљедње године живота принц Мило
од Црне Горе је провео у Ирској гдје је, као
посљедњи од његових блиских сабораца, умро
22. новембра 1978. у дубокој старости, далеко од
Црне Горе, која иако је била република, за што
се и он ипак борио, ако народ одлучи тако, није
много хајала за витезове црногорске независно-
сти, чак ни за краља Николу.
У закључку је аутор резимирао своје
тезе и судове истичући допринос принца Мила
црногорском државном и националном питању.
Његов дискурс је објективан, строг и критички,
али не без уздржане саосјећајности, јер смо сви
ми данас, Црногорци и остали који су се бори-
ли за независну и међународно признату Црну
Гору, под трновим вијенцем и на неки начин у
егзилу у сопственој домовини. У домовини смо
без домовине, под изгнаничким жигом принца
Мила.
А шта је та домовина, отаџбина неко је
написао још у 19. вијеку, кад је било незамисли-
во у Домовини бити против ње, кад Домовина
није могла бити против Црногораца, својих си-
нова и кћери. А речено је ко има двије домовине
нема ниједну.
Имаш ли мајку, – имаш пуна уста њенога
меднога имена; имаш ли оца, – имаш снагу и
заштиту; имаш ли брата, – имаш узданицу;
имаш ли сестру, – имаш милошту и разговор;
имаш и драгу, – имаш миље срцу, цвијет живо-
ту; имаш ли чедо, – имаш наду на васкрс; имаш
ли своју кућицу, – имаш своју слободичицу; имаш
ли блага, – не зебеш од оскудице; имаш ли шко-
лу, – не зебеш да ће ти ђеца гледати и умним
очима; имаш ли цркву, – знаш којим се путем
земља с небом разговара; имаш ли силу и власт,
– имаш моћ да помажеш и – да гријешиш; имаш
ли имена и гласа, – живиш, у један мах, на више
мјеста; јеси ли стекао славу, – живиш и послије
смрти!...
Али има једно имање, веће од свега тога;
има једно благо нада сва та блага; има једна
тековина, у којој свака друга, ма каква била, и
ма колико вријеђела, само заузима једно мјесто,
по цијени својој, онако, као што заузимају своја
мјеста иконе у светом храму Божјем.
То је тековина нада све друге тековине;
то је благо нада сва блага; она носи име свето;
оно се зове – ОТАЏБИНА!
Домовина се, веле, не воли ни што је
мала ни што је велика него што је наша.
Принц Мило је још без домовине!
Његове кости почивају у Ирској, која има бољи
однос од Црне Горе према својим знаменитим
људима и великанима, она се не удвара својим
непријатељима.
Новак Аџић, аутор књиге коју од вечерас
предајемо јавности и суду критике, сасвим на
њеном крају подсјећа да је ћерка принца Мила,
Милена Петровић Томпсон, поклонила Народ-
ном музеју Црне Горе на Цетињу очев портрет,
рад лондонског сликара Џона Вилијамса Шо-
филда (из 1931). Али кад ће његови посмртни
остаци бити враћени у домовину, није извјесно.
Но, можда им је тамо ђе су не само љепше него
и сигурније.
Аутору др Новаку Аџићу честитам. Ре-
као је, како би казао Аристотел све што треба,
само оно што треба и како треба.
А један египатски натпис из времена Но-
вог царства поручује:
„Књига је вреднија од свих споменика од
свих гробница, украшених осликаним стубови-
ма, јер она сама гради споменике у срцу онога
који је чита“.
Новак Аџић, наш пријатељ, управо је на-
писао такву књигу. А књиге су трајније од људи.
Подгорица, 02. децембар 2013.
 49
Новак Аџић, „Црногорац без домовине“
ПРИНЧЕВИ И ПРИНЦЕПСИ
Књига Новака Аџића „Црногорац без до-
мовине“ ново је дјело овог познатог, веома плод-
ног аутора. Писана је, за њега уобичајено, јасним
и допадљивим стилом и језиком. Но, да би се
проникло у све њене слојеве, и сасвим разумјела
њена порука, није довољно прочитати је само
једном. Јер, за разлику од већине других дјела из
ове области, Аџићева књига одише својеврсном
суптилном побуном против актуелне црногор-
ске историографије. Та се њена несвакидашња
својства исказују, мање или више отворено, на
више начина. Најчешће, ипак, у форми:
аверзије, тј. крајње несклоности према
рецепцији црногорске прошлости коју нуди и
даље готово свеприсутна и веома утицајна двор-
ска историографија, стварана прије два вијека
по мјери и за потребе домаће камариле и њених
споља доведених биографа и хагиографа;
инверзије, тј. преокретања с главе на
ноге начина на који објашњавамо историјску
прошлост, у смислу да афирмише принцип: прво
факта (докази и чињенице) па суд, а не обрнуто
- при чему је суд „чвршћи“ што је факата мање
или их уопште нема;
конверзије, тј. промјене историографске
аргументативне потке, у смислу да умјесто еп-
ске патетике и религијске метафизике дође до
изражаја говор чињеница;
ревизије, тј. поновног ишчитавања
наше прошлости, али не из угла спекулативних
умовања њених накнадних поправљача, већ на
темељу нових, вјеродостојних извора и грађе.
Аџићево историографско превратништ-
во детерминисано је елементима и моменти-
ма његове онтичке структуре, која га поодавно
препознатљиво одваја од осталих црногорских
аутора у овој области - по снази да чини оно
што други не смију или не могу. Јединственост
његове стваралачке личности у овој књизи се
зорно манифестује кроз три њене специфичне
вриједности.
Прва вриједност је то што аутор у њој
Проф. др Радован Радоњић
приљежно демонстрира цицероновско поимање
науке којом се бави. Аџић, наиме, у историји
препознаје и свједока времена, и свјетлост ис-
тине, и живот памћења и вјесника давнине -
чије је правило: свакоме своје дати. И то је оно
што му омогућава:
прво, да ово дјело у цјелини посвети
оном аспекту прошлости поводом којег су наша
досадашња сазнања била непотпуна или по-
грешна до мјере да нас свијест формирана на
њима законито води збрци којом и даље одгова-
рамо на питања ко смо, што смо и зашто смо -
ако уопште јесмо - народ и држава;
друго, да у контексту спознаја остваре-
них овим дјелом понуди још једно откриће гро-
тескне природе наше дворске историографије,
саздане у чињеници да се готово свуда ђе она
види вертикале које су тобоже створиле и одржа-
ле Црну Гору, налазе чиниоци и чињења који ову
земљу и даље безнадежно држе у хоризонтали;
треће, да говором аргумената којим ово
дјело одише макар донекле сузи простор за
дјелатност новокомпованих народних памета-
ра, који својим идолатријско-култоманским си-
муларкумима немилосрдно уништавају готово
све што је умно и разумно у рецепцији наше
историјске прошлости;
четврто, да Црну Гору истовремено по-
има и као исувише велику да би себи могла до-
зволити било какав недоличан однос према било
којем индивидуалном или колективном субјекту
своје историје, и као одвећ малу да би могла
опстати под теретом којекаквих митова, заблу-
да и кривотворина које јој не дозвољавају да у
промишљању свијета и живота – властитог и
иног – изађе из оквира XИX стољећа.
Друга вриједност Аџићеве књиге је
то што се у њој, на релевантном конкрет-
ном примјеру, увјерљиво показује колико је у
историографији важно правити разлику између
форме и суштине. У средишту пажње овог
Аџићевог дјела, наиме, налази се један од чла-
 50
нова породице Петровић Његош, за којега је ка-
рактеристично да је покушајем да своју крвну
везу с династичком кућом „конвертује“ у звање
принца, односно у легитимно право насљеђа
црногорског пријестола, навукао на себе одијум
који се кретао до границе поруге, а да је неким
другим чиновима и учинцима стекао углед и
престиж вјероватно најчаснијег изданка те по-
родице у XX вијеку.
Између више слика које илуструју так-
ву амплитуду у животној путањи ове личности,
сљедећа четири се чине посебно интересантним.
Слика прва: Мила Ђурова Петровића
нема међу великим братственицима, на које мис-
ли њихов пјеснички надахнути pater familias,
када 1915. године свога сина, принца Петра, на-
зива великим војводом захумским и браниоцем
Ловћена. Но, Мила нема ни у егзилу, годину
дана касније, гдје се велики војвода захумски и
бранилац Ловћена нашао заједно са свим својим
укућанима и једним бројем бираних Црногорца
предвођених царем јунака, испуњеним надом да
ће отуда, уз туђу помоћ, вратити оно што је дома
изгубио.
Принц Петар, у егзилу покушава да
коригује дио наука о Црногорцима, који је као ос-
новац стекао у домовини, из домаћих уџбеника
- да “у Црној Гори живе све само чисти и прави
Срби, који говоре српским језиком” и да је “от-
ачаство” црногорско “цијела Црна Гора и све оне
земље, ђе се српски говори, ђе се гусле чују, ђе се
о Марку Краљевићу пјева, ђе се Вук проклиње и
ђе се свети Саво слави” - ради чега на тему раз-
лика међу народима пише у римској Трибуни од
31. маја 1918. године. Мило, иначе официр шко-
лован у руској Војној академији, учесник Првог
балканског рата и борби на Ловћену крајем 1915.
и почетком 1916. године, бира другачији пут.
Умјесто да се прикључи приврженицима идеје
дипломатског притиска свијета на савезнике да
ослободе Црну Гору окупаторског јарма, који ће
се скинути из иностранства, опредјељује се за
страну која више вјерује у „класичне“ учинке
на властитом тлу. Зато се, као припадник Катун-
ских трупа, налази у првим редовима Божићних
устаника.
Принчева закашњела прича
црногорској националној посебности, једнако
као ни Божићни устанак, није дала непосредне
резултате. Милов чин је, међутим, имао нешто
другачије значење од принчевог. Макар утолико,
што се темељи на правилу да испуњење завјета
идеји слободе тражи у залог властиту главу и да
се, као такво, не може остварити са дистанце.
Слика друга: У вријеме када су
официјелни црногорски принчеви дигли руке
од Црне Горе, Мило Петровић, и као емигрант,
наставља борбу за очување њене части и обра-
за. Тако, док велики војвода захумски и брани-
лац Ловћена, у чину карађорђевићевског гене-
рала са мјесечном апанажом од двије стотине
фунти стерлинга, безбрижно крстари Европом,
Мило обзнањује, urbi et orbi, нечасну трговину
„стрика Божа“ с Београдом, поводом подизања
капеле на Ловћену као задужбине династије
Карађорђевића. „Стрико“ је, констатује Мило у
Montenegrin Heraldu од 2. новембра 1925. годи-
не, „за новац способан све на овом земаљском
шару урадити, као што и овога пута тврди трго-
вину са костима Црногорског Владике Рада“,
и то с београдским самсарима који чине све да
увјере црногорски народ „како је тобож такозва-
на ‚Подгоричка скупштина’ била законити фак-
тор уништења Црне Горе“.
Овај дискурс, као што је познато, неће
одвратити, ни поменуте Петровиће, ни мно-
ге друге Црногорце, од ангажовања у борби за
очување српска хегемоније над Црном Гором.
Али, хоће бити упамћен и као прво аргументова-
но упозорење Црногорцима на тај облик српских
асимилаторских аспирација, и као поуздан репер
за стратегију одбране од те пошасти.
Слика трећа: Десетак година након на-
силног присаједињења Црне Горе Србији, међу
Црногорцима као да више није било часника
који се нијесу помирили с тим чином. Једино ко-
мунисти и Мило Петровић, свако на свој начин,
и даље размишљају о безусловном развргавању
уједињења из 1918. и обнови црногорске државе.
Комунисти, саобразно стратешким процјенама
Коминтерне о условима за револуционарни пре-
врат и рјешавање класног и националног питања
у Југославији и на Балкану, након свог IV кон-
греса (1928), преузимају обавезу да „најпуније
помажу све акције маса које воде к образовању
о независне Црне Горе“. Мило Петровић, пак, за
којега Црногорско огледало у августу 1931. годи-
не пише да је једини од чланова куће Петровић
 51
„одбио да ступи у односе са узурпаторском
Србијом“, сматра да за његову домовину неће
бити среће све док не васпостави своју независ-
ност. Зато у својој посланици из децембра 1931.
године од црногорских егзиланата тражи да не
узмакну пред новим налетом безнађа наметну-
тог Октроисаним уставом, којим Александар
Карађорђевић формално-правно санкционише
своју двије године раније заведену диктатуру.
Комунистима, као што је познато, није
пошло за руком да поводом поменутог монар-
хистичког насиља изврше револуционарни пре-
врат. Неће се показати реалном ни тадашња Ми-
лова жеља да ослобађање Црне Горе из хегемо-
нистичког загрљаја Београда буде остварено у
знаку обнове црногорске краљевине, с њим на
челу. Ослободилачки ентузијазам, снажно под-
стакнут тим двјема иницијативама, међутим,
неће престати да пулсира. Напротив.
Слика четврта: Антиципирајући развој
догађаја, битно условљен оријентацијом „сила
осовине“ да свијету наметну свој „нови по-
редак“, као могућу стварну шансу за рјешење
црногорског државног питања, с једне стране,
и полазећи од оцјене да „Црна Гора која је кроз
вјекове била школа слободе на Балкану, данас
не постоји“, с друге, Мило Петровић, у по-
сланици Црногорцима, писаној о Ускрсу 1939.
године, тражи од њих да, „без разлике каквим
партијама припадали“, прегну и створе Црну
Гору „већу и силнију од оне, коју велике силе
(Италија, Велика Британија, Француска и цар-
ска Русија) утврдише својим потписима у Лон-
дону 26. априла 1915. године”, Црну Гору која ће
имати „своје трговачке лађе, своје жељезнице,
фабрике, модерне школе, Универзитет...“. При
томе, поручује Мило својим суграђанима: „Што
се тиче одредбе политичког режима, ви га сами
одредите и изаберите за добро и срећу Црне
Горе. Ја вам се у то нећу мијешати. А ако вам
буде потребан мој савјет или помоћ, увијек сам
готов да вас помогнем“.
Колико се зна, предводници борбе за
слободу Црне Горе, која је ускоро услиједила,
нијесу позвали Мила да им се придружи, нити
је он у тој борби формално био с њима. Фак-
тички, међутим, дух овог принцепса снажно је
прожимао етичку и политичку потку на којој се
та борба темељела. Без таквог духа, тј. без по-
гледа на свијет и живот које он подразумијева,
незамисливи су и пут до слободне Црне Горе и
слободна Црна Гора.
Трећа вриједност Аџићеве књиге је то
што своју причу о Милу Монтенегру нуди упра-
во у години када је свеколика пажња црногорске
културне јавности окренута великом пјеснику
из породице Петровић Његош, с неподијељеним
настојањем да се ова знаменита личност прогла-
си не само за подједнако генијалног поету, вла-
дику и владаоца, већ и за свевремену црногорску
духовну и ину вертикалу, која је створила црно-
горску нацију и увела је „породицу цивилизова-
них друштава“. Ријеч је о томе да Аџић својом
књигом у такав слављенички занос и понос уно-
си, индиректно или директно, три неопходна,
научно и свакако друго благотворна коректива:
најприје, онај да дијалектика односа
човјек-друштво, исказана у Његошевој метафо-
ри о лаву и грмену, важи и за самог Његоша, јер
је он могао бити онолико велики пјесник свог
народа колико је духовно био велик народ из
којега је поникао;
затим, онај да „нединастичка“ раздобља
у црногорској прошлости нијесу никаква „црна
рупа“ наше историје, већ тешко и витешко
вријеме у коме знани и незнани принцепси
исправљају грешке принчева и изнова поди-
жу земљу из рушевина у којима су је династије
остављале;
најзад, онај којим се код промишљања
црногорске историјске прошлости бар донекле
избјегава талас егзалтираних епских излива, под
чијим се наплавинама губи сваки осјећај за реал-
но, укључујући и схватање да човјек – чак и онда
кад је сав „стваралачки заокупљен“ елементи-
ма и моментима метафизичког, односно транс-
ценденталног – стварни смисао свог постојања
потврђује једино у арени „живог живота“, тамо
гдје се као главне узлазне силе и лимитирајући
фактори његовог друштвеног статуса и етичког
хабитуса јављају властити ratio и емоционална
уравнотеженост.
Аутору, комплименти за наведене одлике
и учинке његове књиге.
 52
Говор академика на протестном скупу одржаном 6. октобра 2013. године на Цетињу
БИТИ ...
Господо из Почасног одбора,
Уз изразе дубоког поштовања, одајем вам
признање за услугу коју сте својим постојањем, одно-
сно намијењеном вам улогом у предстојећем слављу
СПЦ у Црној Гори, учинили вјерницима и поштова-
оцима ЦПЦ – и као грађанима животно заинтересо-
ваним за судбину своје државе, и као припадници-
ма нације која је у властитој земљи лишена битног
дијела својих основних људских права и слобода.
Конкретно, ради се о сљедећем.
Прво. Освештење храма СПЦ у Подгорици –
заказано за 7. октобар 2013. године, формално у знаку
прославе хиљадуседамстоте годишњице Миланског
едикта, суштински је важно:
по покушају те Цркве да себе представи као
духовну снагу „отпрва“ присутну на овим простори-
ма, и тиме поткријепи своју тезу да је управо она тво-
рац Црне Горе – иако није ни једно, ни друго;
по настојању да своју екуменистичку мисију,
која подразумијева и општехришћанско помирење
(будући да је смисао документа од прије седам-
наест вјекова био и томе да се, како у њему пише,
„хришћанима, али и свима осталима без изузетка,
даје и потврђује слобода избора и сљедовања вјере“),
оствари без учешћа у том чину других хришћанских
црква у Црној Гори - што није могуће;
по томе што је за омаж документу који је, ко-
лико се зна, усвојен у фебруару, одабрала октобар, и
то управо онај дан у том мјесецу у којем обиљежава
два своја релативно скорашња јубилеја: двадесетпе-
ту годишњице митинга у Титограду, којим је у кон-
тексту „посткомунистичке“ офанзиве за духовну
обнову српства, посредством домицилних антиби-
рократских револуционара, започела нови организо-
вани насртај на црногорско национално и државно
биће ради остваривања старог српског великодржав-
ног пројекта, односно на годишњицу говора њеног
патријарха у коме се каже да ће Црногорци тек виђети
ђе ће стићи са својом независношћу, те хоће ли поста-
ти „Италијани, Ватиканци или можда Албанци“.
Сваки од ових момената једнако показује:
да асимилаторски поход СПЦ на Црну Гору
и даље траје;
да Европа, оличена у бриселским часници-
ма посвећеним њеним интеграционим процесима
– вјероватно усљед, с једне стране, заокупљености
крупнијим питањима и задацима и, с друге,
несхватања суштине „вјерских гибања“ на Балка-
ну - не показује довољно интереса и воље да про-
блем људских права и слобода у Црној Гори сагледа
Проф. Др Радован РАДОЊИЋ
и из угла акутне духовне хегемоније империјално
настројених каноника и њихових црквених филијала
на њеном тлу;
да сиренски звукови хора „свих патријарха
свијета“, произведени по интегралистичким нотама
једновјерности и једнородности, све више пријете
да надјачају глас разума, односно историјски и
теоријски утемељених порука да се у њиховом врту
еденском не налази зелена грана црногорског добра
и опстанка.
Ви, пак, господо, пристанком да у име држа-
ве Црне Горе, уз највише почасти, пружите сву по-
требну логистичку и ину подршку тој и таквој про-
слави, показујете да сте у бити на истој позицији као
и њени идејни творци из врха, како волите да кажете,
„канонске“ цркве.
То нас сазнање, наравно, не радује и не хра-
бри. Сматрамо га, међутим, веома корисним. Не само
за нас.
Друго. Одлуком да поводом освјештења по-
менутог храма будете тамо ђе нас, вјерника и по-
штовалаца ЦПЦ нема, признали сте још двије ства-
ри. Једно признање се односи на то да је подгорич-
ки храм Цркве која не признаје црногорску државу,
нацију, културу и језик, великим дијелом и ваше
дјело, будући да је његова изградња, по одлуци Владе
већински састављене од представника ваше странке,
издашно финансирана из црногорског буџета, и то у
вријеме једне од највећих криза и оскудаца у новијој
историји ове земље. Друго признање односи се на то
да ви и ми, ни вјерски, ни политички нијесмо исто,
и да стога тамо ђе сте ви, ми одиста немамо што да
тражимо. Тим признањем сте, заправо, извели до
краја подјелу међу нама, насталу прије четврт вијека,
када се вођство политичке партије којој припадате,
из добро вам знаних разлога, нашло у првим редо-
вима нагло светосавски продуховљених вођа АБ
револуције, чија се политичка идеологија напаја оним
хришћанством које није побиједило као превратнич-
ка, већ као конзервативна сила, односно као нова пот-
пора угњетавању и експлоатацији, будући да не само
што није одстранило царску моћ, ропство, сиромашт-
во маса и концентрацију господства у мало руку, већ
је ове још више учврстило. Филозофско-етичку потку
тог хришћанства, што такође знате, углавном чине
поруке типа „Благо кроткима, јер ће они наслиједити
земљу“ и „Благо нишчима духом, јер је њихово цар-
ство небеско“. Вјера у Црногораца је, међутим, била
и остала другачија. Бог у којега они вјерују симбол је
правде, слободе и истине. Њихов се свијет, утемељен
 53
ма тим вриједностима, налази у њиховој земљи, гдје
и настоје да га, својим прегнућем, остваре. Отуда им
и филозофско-етичке девизе: „Наду право немат’ ни
у кога, до у Бога и у своје руке“, „А ко чиња, бити ће
најбољи“ и „Прегаоцу Бог даје махове“.
Истрајавајући у вјерском опредјељењу које
промовише биједу и бесправље једних ради јачања
силе и моћи других, ви сте постали заточници-
ма синдрома служења страним господарима ради
господарења сопственим народом и по том основу
постигли оно једино што сте могли: добили неоп-
ходну помоћ од СПЦ за своју политичку промоцију,
а за узврат ову не само прихватили као својег духов-
ног, а добрим дијелом и политичког ментора, већ је
и произвели у силу чија вануставна права, свемоћ и
самовољу у Црној Гори нико нема право, и не може,
да контролише и обузда. Ми смо, пак, вјерујући на-
шем Богу, сматрали својим, и људским, само оно
што сами створимо, поштеним радом у својој земљи
и тим и таквим односом према сусједима. Зато
се ниједан темпларски или други витешки ред у
европској историји не може поредити с црногорским
свјештенством, које своју духовну функцију обавља
у кратким предасима између битка, у којима, раме
уз раме с највећим црногорским подвижницима, и
једнако као и они, крвари и брани част, достојанство
и слободу своје земље. И зато црногорским вјерским
поглаварима тако добро пристају и крст и мач, оба
подједнако у служби одбране вољности и слободе –
своје и својег народа.
Природно је, стога, уважена господо, што
смо вам далеки и неугодни, што су вам вазали ближи
и дражи од слободних људи, што више зазирете од
тога да нас фактички признате и вратите нам оно што
сте нам на правду Бога одузели, него од чињенице
да се ваш ангажман на припреми референдума – који
није био мали ни по обиму, ни по учинку – све више
показује као данајски дар, будући да се Црна Гора,
под вашим вођством, које смо и ми несебично под-
ржавали вјерујући у нешто сасвим друго, објективно
и субјективно, знатно брже приближава светосавском
вјерском забрану и другој српској држави, него што
се креће стазама европских интеграција, утемељеним
на стварним грађанским принципима и садржајима
живота.
Све нас то не радује и не храбри. Напротив!
Али, корисно је да га разјаснимо, те да на основу тога
видимо - и ми и ви - ко је ко и што је што у Црној
Гори, ко у што вјерује, и за што се фактички залаже,
да би они који Црну Гору сматрају једином својом до-
мовином знали што им је чинити.
Треће. Изјавама да вас нико није питао о
томе ко ће, и у којем својству, бити позван на свеча-
ност чији сте високи покровитељ у име државе, те да
сте у неким општинама, на обострано задовољство,
ријешили сва имовинско-правне спорове са СПЦ –
не питајући се притом око чије земље сте се спорили
са неким ко у Црној Гори нема чак ни својство прав-
ног лица и откуд таквоме у посјед црногорска до-
бра - признали сте да се иза приче о свецрногорском
праштању и помирењу, које би симболично требало
да буде свечано објављено чином „заједничког ма-
совног присуства“ освјештењу поменутог храма, не
налази ништа друго до хобсовски схваћени пацтум
субјецтионис, склопљен између вашег мандатора и
СПЦ. И бјелодано сте разоткрили да су тим актом до-
били: Црна Гора - увредљиво провидан покушај своје
врховне власти да преко реченог „помирења“ избјегне
одговорност за противуставну предају релативно ве-
ликог и изузетног значајног дијела њене територије
страном лицу, односно за повраћај ове њеном правом
власнику; СПЦ, пак, Црну Гору - „као на тацни“ – тј.
с правом да своју асимилаторску политику у њој учи-
ни још ефикаснијом и свеобухватнијом.
Добитак остварен таквим дилом, СПЦ не
само што не крије, већ га помпезно слави, поручујући
урби ет орби:
да у њен нови храм у Подгорици, као уоста-
лом и у све с њене стране изграђене или узурпира-
не вјерске објекте у Црној Гори, вјерници ЦПЦ на
челу са својим Митрополитом могу да уђу само као
„пристојно одјевени“ грађани, односно туристи;
да освјештење тог њеног још сасвим не-
довршеног храма, заједно с подсјећањем на
ранохришћански документ чију основну поруку
својим односом према вјерницима и поштоваоци-
ма ЦПЦ флагрантно крши, представља најважнији
догађај у миленијумској историји Црне Горе –
важнији, дакле, од славних битка у Туђемилима, на
Крусима и Граховцу, одлука Берлинског конгреса
1878, Тринаестојулског устанка 1941. или исхода ре-
ферендума од 21. маја 2006. године;
да та грађевина, на свој начин свакако мо-
нументална, али архитетонски и својим духовним
значењем неприлична овом поднебљу, представља
светионик Црне Горе, што значи да у њеној сјенци
треба да буду и Ловћен, и Октоих, и Биљарда, и
Цетињски манастир, и наша јединствена, у Словена
једина аутентична и свјетски призната правна култу-
ра.
Мук којим пратите овако жесток удар
на темељне вриједоности формално секуларне и
грађанске државе Црне Горе и фактички мултиетнич-
ког и мултивјерског црногорског друштва, осим што
потврђује да је Берђајев био у праву кад је говорио да
је добро несагледиво без зла, отвара и онај хоризонт
на коме се, као на лакмусу, оцртава:
да сте олаким попуштањем пред страном си-
 54
лом ради тренутног властитог мира, или остварења ма и политичким порукама „свих патријарха свијета“,
неког својег ефемерног циља и интереса, и себе и нас поготово кад их емитује њихова фрустрација што
довели до тога да нам се трајно насиље намеће као постојање Црне Горе и њене Цркве не дозвољава да
судбина; створе мит о властитој историјској величини и тако
да сте мирењем с позицијом постреферендум- прикрију вјекове смјерног служења другима док је
ске Црне Горе као једине савремене европске државе мала подловћенска земља била једино царство сло-
са ограниченим суверенитетом – опредмећеним у до- боде на простору словенства и православља, увијек
зволи СПЦ да држи под својим кључем како знатан на горњој граници људскости цивилизације другог
дио црногорске културне баштине, тако и гро култних миленијума нове ере;
историјских споменика са земним остацима наших четврто, да безнађе, бесправље,
духовних и свјетовних владара - већ произвели како потчињеност другоме и одвојеност од свијета нијесу
драматично сужење поља властитих ингеренција у и не могу бити ни цијена, ни претпоставка нашег оп-
својој земљи, тако и реални пораст изгледа СПЦ да станка и смисла постојања;
своју политичку и сваку другу моћ ускоро прошири и пето, да на свако своје опредјељење и по-
на преостали дио њене територије; духват, једнако као и на сваку и свачију реакцију на
да је по том основу створена „ровита“ њих, гледамо кроз призму сенекијанског схватања да
црногорска државност, коју сте сами констатовали су и ропства људска, да готово и нема човјека који не
у вријеме потоњих парламентарних избора, већ кон- робује било похоти, било похлепи, било частољубљу,
вертована у угрожену државност, с тенденцијом да се али да је срамно само оно ропство у које се улази
ова, уколико се настави садашњи тренд, ускоро пре- добровољно.
твори у никакву државност. Ми – тако. И толико. Ви, господо, виђите -
Ни ово нас, разумије се, нимало не радује куд ћете, што ћете и с ким ћете.
и не храбри. Напротив! Али, корисно је да га демар- Хвала вам на помоћи да направимо ове
кирамо, како би они којима је одиста стало до Црне дистинкције. Схватите ли њихову суштину, и
Горе, најзад, знали што им и како ваља радити и на добронамјерност, могле би вам бити корисне као и
кога у том послу могу да рачунају. нама.
И још нешто, уважена господо из Почасног
одбора.
Политика којом се неповољна кретања у
социјално-економској сфери покушавају прикрити
стварањем масовних психоза да би са другима на
власти било горе, и која губитак повјерења грађана
у њу надомјешта национално-религијским и иним
ујдурмама, срушила је и много веће државе од
Црне Горе, па би могла и њу. Уздајући се у себе, и
својег Бога, надамо се, ипак, да до тога неће доћи.
Вјерујемо да ће нам потомци живјети у европској,
слободној, независној и демократској држави Црној
Гори, у чијем ће музеју, као сјећање на вас и нас, бити
похрањени крстови које смо носили. С тим што - за
разлику од вас, који сте, под крстом што га носите,
углавном стигли тамо ђе вас ваш пут води - ми нашу
мисију настављамо. Дакако, у складу с нашим светим
пентатеухом, који нас учи:
прво, да је понос једино што собом можемо
понијети на онај свијет;
друго, да је Гледстон био у праву када је,
задивљен чудесним црногорским историјским хо-
дом и проходом, рекао да „величина људске радње и
људског карактера не зависе углавноме од размјера
позорнице на којој се она јавља“;
треће, да у расуђивању о томе ко смо и што
смо, ђе смо и што нам ваља чинити, више вјерујемо
сопственој свијести и савјести, него вјерским поука-
 55
Свети Радивоје
Шта ће Његош у друштву с Николајем Велимировићем, обожаваоцем Адолфа Хитлера? Има ли
Његош ишта заједничко с Јоаникијем Липовцем и другим сарадницима окупатора и четничким убица-
ма из Другог свјетског рата проглашеним за свеце мученике у Српској православној цркви?
Ко Његоша хоће да придружи скупини
имена као што су Слободан Р. Шиљак, Серафим
Џарић, Саво Ј. Шиљак, Нестор Тркуља, Андрија Д.
Шиљак, Будимир Соколовић, Божидар Минић, Вели-
мир Мијатовић, Божидар Јовић, Михаило Јевђевић,
Михаило Ђусић, Момчило Гргуревић, Милорад
Вукојичић, Јован Рапајић и слични? Ко су били они?
Свјештена лица у СПЦ. Већину њих стријељали су
партизани зато што су чинили злочине над народом,
партизанима и партизанским симпатизерима. Сви
су колаборирали с италијанским фашистима или
њемачким нацистима. И сви су жестоко агитовали
против Народно-ослободилачке борбе и против ко-
муниста. Њих, као и поприличан број њима сличних
СПЦ је екскулпирала за дјела колаборације, нацио-
налне издаје и злочина. Као тобожње „жртве кому-
низма“ и „мученике за вјеру“ уздигла их је у свој
светачки „пантеон“. Своје тешко институционално
духовно и морално застрањивање у једном оловном
времену она је тако традирала као своју највреднију
баштину. Злу је намакла светачки нимбус с којим
мисли вјековати. Сада њиме хоће да нагрди и лијепу
Његошеву главу!
Што се хоће попу Радовићу да Његоша „про-
изводи“ у свеца? Има један генерални разлог. Све што
је учинио од када су га поврнули у Црну Гору било је
наопако! Како би онда с Његошем могао поступати –
него наопако! Ваља предочити још неке разлоге. Све-
цима се у православљу проглашавају људи који су
посебно поштовани због своје праведности, добро-
творности, постојаног исповиједања вјере и посред-
ништва између Бога и људи. Свеци су узори врлине.
Но, када СПЦ отправи у „светачка“ небеса бића која
су крајње проблематична по нормалним људским ду-
ховним, моралним и кривично-правним мјерилима,
понекад им мора придружити понекога ко се „узви-
сио над милионима“. Његошем као моћним алибијем
за сва њена сумњива „посвећивања“ она несвјесно от-
крива од какве је антрополошке грађе творила споме-
нуте „свеце“. Глас властите несвјесности објављује
тежину свјетоназорне, духовне, теолошке и моралне
кризе у којој се СПЦ налази већ четврт стољећа. Није
она – како се обично мисли – била у озбиљној кризи у
вријеме тзв. комунизма. Напротив, као никад у својој
повијести она се у том времену била прочистила до
људи од искреног религијског увјерења. Њена кри-
за је почела кад се „ослободила“ у својим жудњама,
фрустрацијама и ресантиманима. Кад јој се у пуној
мјери размахала затомљена воља за моћ, она је постала
зборним мјестом неприхватљивих друштвених стра-
сти под кринком бриге за вјеру и васколико српство.
Спласнуће у озбиљењу сна о „великој Србији“ – на
Миленко А. Перовић
чијим је крилима СПЦ дошла у средиште духовног
и политичког живота Србије, а дијелом и региона –
довело је до потребе за темељним преиспитивањем
како унутрашње организације и оријентације саме
Цркве, тако и њезиног позиционирања у друштву.
Први вјесник тога преиспитивања су открића скан-
далозних сексуалних опачина у њој. Открића су
испливала у јавност, нема сумње, као посљедица
унутрашњих превирања и борби у самој Цркви, не
само око њене опште теолошке, духовне, политичке
и друштвене оријентације, него и око моћи, положаја,
привилегија, намјештења etc. Скандали су открили
зјапећу провалију у самој Цркви између моралних
и религијских вриједности које она прокламује као
вјерска институција с највишим преференцијама на
духовни те друштвени ауторитет и онога што доис-
та чине њезини бројни представници. Црква се данас
дави у материјалном богатству и луксузу, док највећи
дио друштва живи у материјалној биједи. Умјесто
по каритативном раду обиљежјем њезиног општег
стања постале су бесмислене градње мноштва непо-
требних храмова.
Причом о посвећивању Његоша може се
тренутно створити привид моћи и активизма Цркве.
Може та прича скретати пажњу вјерника и лаичке
јавности с моралног пропадања која се шири њеним
организмом. Дио јерархије СПЦ још се није пренуо
из сна о „великој Србији“ уређеној на принципу етно-
филетизма и симоније. То га је довело у неочекивани
сукоб с владајућом политичком гарнитуром у Србији
око питања Косова. Бесправни станар Цетињског ма-
настира – као најекспониранији „борац“ за „велику
Србију“ и тобожње „очување Косова“ – недвосмис-
лено је ћутнут у претензији да води државну поли-
тику Србије. Не баш њежно наćетовали су га – као
што су његове црквене колеге морали ćетовати и за
вакта Краљевине Србије и Краљевине Југославије –
да своје политичко право покуша стећи на парламен-
тарним изборима. Очито, дубоко га је погодило што
су ставили границу његовој размахнутој вољи за моћ.
Толико дубоко да се треба бојати за његово физич-
ко и ментално здравље, јер свакодневним иступима
показује како се оно на галопирајући начин наруша-
ва. Из тога се мучнога и непријатнога стања родила
његова идеја да Радивоја Томовога учини свецем.
Сваки пут кад су га се докопавали попови,
националисти и светосавци, Његош је грдно обршио.
Црној Гори је он значајно културно добро. Морала
би почети да размишља како да га трајно заштити од
галиотских злоупотреба. Најприје га мора заштитити
од онога ко је намислио да Његоша уситни у светога
Радивоја.
 56
ПОВОДОМ ФИЛАНТРОПСКЕ НАГРАДЕ ДОБИТНИЦИМА
„ИСКРЕ“
Поштовани добитници и носиоци искре,
Ваше екселенције, Ваше вископреосвјештенство,
г-дине градоначелниче Пријестонице, драги
пријатељи, даме и господо!
Кажу да добри људи чине топлом и собу
без пећи, крова и прозора. А шта онда рећи о овој,
дому прве читаонице, првог устава и скупштине
црногорске, на чијим се штицама први пут заигра-
ло прије него је и завршена, у освит његове велике
130-годишњице?
Ништа до онога што су објелоданили по-
кретачи идеје о његовом зидању, узиђући га у будуће
црногорско вријеме:
„Зетски дом је својина цијеле Црне Горе и
свијех Црногораца, не само данашњих него и свијех
који ће послије нас доћи.“ Исто смо хтјели за Искру.
Зато је преко године и чувамо овђе и распирујемо
одавде. Јер је и она својина цијеле Црне Горе, као и
сва добра која је подстичу и заслуже, и ништа мање
она која и сама и са Вама заједно овако подстакне.
Ако при свакоме добру, каже писац, одмах
мислиш на захвалност, онда нијеси даровао, већ
продао. А овђе споменута добра су, свакако не про-
дана, али засигурно и занавијек, као и овај дом, пре-
дана. У својину оне и ове, једне и цијеле Црне Горе,
постајући лекције како о преданости, тако и томе шта
– није на продају
У давним и крвавим годинама Великог рата,
једна узор-шећер ових гора, љепотица „са очима
рањене срне“, како написа Институтка из истих клу-
па у свом дневнику, игром судбине Краљица Италије,
Пеђа Вушуровић
његујући рањене и купајући мртве војнике своје нове
домовине, у Територијалној болници бр. 1, у коју је
претворила свој дом на Квириналу, била је упозорена
од стране доктора – радиолога да немају више чист
бијели мантил за Ређину, те да смањи посјете да не
би добила неки бацил – инфекцију.
Увјерен сам да је, поред личног прегалашт-
ва и чињења, и само промовисање оваквих прегнућа
универзалан и пријеки лијек – за онај погубни, крат-
ке инкубације и дуга боловања – у оваква времена и
оваквим временом богато посијан бацил себичности
и саможивља.
Држећи се оног Сенекиног савјета да ћути
сваки онај ко добро дјело чини, па нека прича при-
малац, поздрављам Вас у нади да ће ехо свих ових до-
брочинстава о којима се у овој малом великом Дому
говорило, попут Иванова звона одзвањати Црном
Гором до новог сусрета наредног децембра, будећи
многе да у тмини тренутка разазнају искре учињеног
добра и дахом сопственог доброчинства подстакну
ватру.
Ватру у чијем одсјају ће нам други најбоље
виђети право лице и при којој нам образ не црвени,
већ остаје свијетао.
Као и нада да овдје таквом Црном Гором
живи већина којој је до добра свих и за све, општих
људских вриједности и тог образа, а тиме и саме
Црне Горе изнад свега стало.
У то име, до идуће искре и гријући се на ис-
том пламену оваквих примјера, угодно вече, драги
пријатељи.....

Ријеч Сретена Вујовића на парастосу Блаженопочившег Владике Антонија 19.11.2013. године

ВЛАДИКА АНТОНИЈЕ ЈЕ НОСИО КРСТ ЦРНОГОРСКЕ ГОЛГОТЕ
Уважени вјерници и Поштоваоци
Црногорске православне цркве,
Ево нас поново ту, окупљених око нашег првог владике у обновљеној Црногорској
православној цркви, почившег Антонија, да се приćетимо и не заборавимо колико тежак крст му је
био намијењен за ову црногорску Голготу.
Мало је ко могао и претпоставити колика снага је сакривена у том човјеку, који није ни
једног тренутка посумњао у своју одлучност да формално обнови цркву Божјом вољом створену.
Кажем „формално“ зато што је вјерујућим људима потпуно јасно да овоземаљска бића немају право
било на који начин поништити Вољу Свевишњега. То не схватају, или не желе схватити, они који
се представљају као Божје слуге и сљедбеници Апостола. То смо, нажалост имали прилику да се
увјеримо приликом недавне демонстрације силе и насиља у Подгорици, чак и од стране Васељенског
Патријарха, који „заборавља“ да је управо Васељенска Патријаршија између осталих признала
аутокефалност наше цркве. Што требају помислити вјерујући људи када се са тако високе адресе
крши једна од Божјих заповјести „Не свједочи лажно“.
Но на нама је да увјеримо нашег почившег Владику да се нијесмо разбјежали након што су
ударали и још увијек „ударају Пастира Божјег“.
Вјерујем да му душа већ дуго царује у Царству Небеском, зато нека му је вјечна слава и хва-
ла!
 57
ПОЗДРАВНА РИЈЕЧ
У ИСТОРИЈСКОЈ
МОШТАНИЦИ
Имам изузетну част да поздравим Митро-
полита Црногорског Михаила и владику аргентин-
ског Горазда и све вас присутне у овом историјском
дану.
Историјски дан из много разлога, ово
мјесто се сматра једним од најстаријих урбаних
насеља Оногошта што ćедочи овај стари римски
мост на Моштаници и ово прастаро гробље.
Испред ове цркве почива Бајо Мићуновић
и велики црногорски јунаци који су несебично
жртвовали себе за слободу, вјеру и част Црне Горе.
Надахнути примјером како се воли, чува и брани Домовина ćећамо се њих и њиховог неумрлог дјела. Молимо
се за њихове душе.
Данас дочекујемо Црногорског Вла-
дику као што су и наши славни преци до-
чекивали његове предходнике. Наш Влади-
ка Михаило ćеди на пријесто светог Петра
Цетињског јер пријесто није – украшени
трон од злата – но камени пријесто слободне
Црне Горе и слободних Црногораца.
Поштујемо прво себе и своју
историју и бранићемо је часно и поносно, а
наша срца и врата наших цркви и домова су
отворена за све честите људе.
Срећни смо што ће од данас у овој
цркви, као што је и прије 1918. године, слу-
жити свјештенство Црногорске православ-
не цркве молећи се за спас наших душа и
вјечну Црну Гору! Живјели!

Никшић 10.11.2013. год

Момчило Душанов Мићуновић

Орден Часног Крста

У неђељу, На дан Св. Праведног Јова, 19. маја
2013. министар иностраних послова Црногорске Право-
славне Цркве Његово Високопреосвјештенство Архие-
пископ Которски и Приморски, Господин Симеон, у Ка-
пели Св. Петра Цетињског у Котору, одликовао је секре-
тара Светога Синода ЦПЦ, господина Сретена Вујовића
Орденом Часног Крста Црногорске Православне Цркве,
у присуству свјештеника и вјерника. У свом обраћању
поводом тога Архиепископ Симеон истакао је заслуге
господина Вујовића и његове званичне дјелатности за
црквено Министарство иностраних послова и Св. Сино-
да. Са овим одликовањем Господин Вујовић се сврстава
у ред проминентних достојанственика, дипломата и ви-
соких црквених великодостојника.
 58
Истраживања
НОВЕ СТУДИЈЕ
Недавно је изашла из штампе драгоцјена
студија Вукашина Јанковића „Истина о поријеклу
делије Јанковића Вука или големога Расплачевић
Вука“ као значајан прилог домаћој историографији.
Ова студија отклања митске наносе о идентитету ове
историјске личности с краја 17 и почетка 18 вијека.
Након полазних премиса о непроучености архива у
односу на ову повијесну тему и доказа да је било боја
на Царевом лазу, аутор аналитично, акрибично и по-
уздано истражује, систематизује, хијерархизује писа-
не изворе, сучељава публиковану грађу и објављује
непознате архивске документе вођене начелом
утврђивања историјске истине.
Пред обиљем Јанковићеви доказа исказала
се немоћ хипотеза и „тврдњи“ заснованих на њима.
Чињенице и логика историјског процеса потиснули
су, у интересу истине, своје опоненте. У томе смислу
Промоција 42. књиге проф. Сретена Зековића, 3.12.2013 у Библиотеци Његош на Цетињу
КРИВОТВОРСТВО СИМА МИЛУТИНОВИЋА
Књигу Сретена Зековића Симо Милутиновић, Петар I, Његош са поднасловом Кривотворство Сима
Милутиновића, у издању Црногорског културног круга Цетиње, промовисали су њезини рецензенти др: Ад-
нан Чиргић и мр проф Марјан Машо Миљић, а затијем др Горан Секуловић и аутор књиге.
ПРВИ ПУТ ПРОБЛЕМАТИЗОВАН
НАСЛОВ ОГЛЕДАЛО СРПСКО И
ПОСВЕТА У ЛУЧИ МИКРОКОЗМА
Клиширани Његошеви јубилеји
Тешко је наћи мању земљу с више јубилеја
као што је Црна Гора. Кад је у питању њезина
књижевност, онда је ван конкуренције овогодишњи
јубилеј–двјестагодишњица рођења најзначајнијег
црногорског пјесника Петра II Петровића Његоша. Но,
ако би се који друштвени аналитичар или културолог
потрудио да направи преглед прослава досадашњих
јубилеја који се тичу Његоша (попут 100-годишњице
рођења, 100-годишњице смрти, 100-годишњице од
објављивања Горског вијенца и сл.), дошао би си-
гурно до поразних резултата који се односе на наше
вријеме. Пучке манифестације, рециклажа одавно
познатих ставова, прештампавање већ објављених
књига, бројна дешавања под Његошевим именом, а
без стварне везе с Његошем – главно су обиљежје
овогодишњега јубилеја. Данашња Црна Гора и њене
институције очигледно нијесу дорасле прослави сво-
га највећег пјесника. О томе рјечито говори и податак
да данас немамо ниједнога његошолога млађе или
средње генерације.
Јанковићева студија, заслужује пажњу вођена Хусо-
вом поруком:
„Говорим истину, тражим истину, љубим
истину...“ У том правцу она је прилог више науч-
ноистраживачким тежњама за остварењем истине
и принципа истине, при досегнутом и актуелном
стању свестране истражености предмета научног
истраживања.
Вођен методологијом и принципима науч-
но-истраживачког приступа у историографији, аутор
је, уз све присутне лимите које је навео у полазној
премиси, остварио постављени истраживачки зада-
так и циљ – доказао истину о идентитету третира-
не историјске личности који је толико преокупирао
пажњу великог броја културних, научних и јавних
радника у низу генерација.
Борислав Цимеша
Књига се по много чему издваја из
јубилеја
Но, вечерас промовишемо једну књигу која
се по много чему издваја из описанога стања. Ријеч
је о књизи Симо Милутиновић, Петар I и Његош
Сретена Ћена Зековића, који нас је навикао на бар
по једну књигу годишње. За разлику од више пута и
ове године некритички поновљених ставова о Симу
Милутиновићу као Његошеву духовном учитељу
који му је малтене удануо дух поезије, Ћено Зековић
указује на другачије утицаје Милутиновића на
Његоша. И не само то, он у овој књизи показује коли-
ко је била негативна цјелокупна Симова дјелатност
у Црној Гори. Врло је битно нагласити да до својих
закључака Ћено Зековић у овој књизи не долази
позивајући се само на црногорске филологе и истори-
чаре индипендисте, попут Војислава Никчевића или
Данила Радојевића, што би недобронамјерног могло
довести у сумњу у објективност његовог приступа.
Напротив, он цитира налазе наших историчара култу-
ре разних идеолошких припадности – и Р. Меденицу,
и Н. Банашевића, и К. Томића, и Бранка Павићевића,
и В. Недића, и В. Ђерића, и Воја Никчевића, Д.
Радојевића, и Р. Драгићевића, и Ж. Ђурковића, и Ј.
Миловића и да не набрајам даље.
 59
Књига бача ново свијетло на С.
Милутиновића
Књига Ћена Зековића бача ново свијетло на
дјелатност С. Милутиновића Сарајлију у Црној Гори.
Кад кажем ново свијетло, то значи да је такав став
о Симу новина у нашој науци, али је ова књига прва
која је томе проблему посвећена у цјелости. Осим
тога, у њој има и потпуних новина на које Ћено овђе
први пут указује. И досад су били познати негативни
ставови појединих научника о Симу и о његову одно-
су према двојици црногорских владара – Петру I и
Петру II. Но ти су ставови били мање-више узгред-
но изречени, и остајали су затомљени пред аполо-
гетским студијама о Симу као Његошевом учитељу.
Ћено Зековић је све те позитивне ставове аналитички
претресао и на једном мјесту објединио и свој став
о негативном Симовом утицају, али и ставове својих
претходника.
Књига је тако подијељена на три дијела. У
првом, уводном дијелу, дају се кратке биографске
црте Симове те указује на мање познате или готово
непознате податке о Његошеву односу према њему.
Други дио књиге даје анализу Симова односа пре-
ма Петру I и његовом дјелу, те осврт на некритички
третман тога односа од стране савремених научника.
Трећи дио књиге третира однос С. Милутиновића и
Његошева дјела.
Више но убједљиво доказан фалсификат
Посвете у Лучи
Посебно је интересантно Ћеново указивање
на Симово кривотворење Луче микрокозма, односно
Посвете у Лучи која је Симу упућена. То је питање
врло подробно анализирао. Анализа С. Зековића
даје материјала да се посумња у изворност Посве-
те у Лучи микрокозма. Бројни аргументи које је на-
вео дјелују више но убједљиво – нарочито због тога
што као помагало у расвјетљавању тога проблема
користио и Његошеву преписку, посебно ону која се
односи на штампање Луче. Нажалост, ни о томе ни
о бројним другим проблемима наше писмености не
може се изрећи дефинитиван суд, јер су небројени
наши рукописи изгубљени, уништени, заборављени
или чаме по нашим и туђим архивима без наде да ће
се за њих заинтересовати актуелни црногорски ис-
траживачи. Тако ће и коначно рјешење овога питања
чекати све док се не нађе изворник Његошева дјела.
А до тада ће остати свакако незаобилазна основана
сумња коју је С. Зековић навео и подробно анали-
зирао упоређујући посвету Пушкину с Посветом
Милутиновићу, упоређујући остале дјелове Луче
с њезином Посветом, те указао на могућих седам
поглавља Луче умјесто шест колико их има у пу-
бликованим варијантама. Недобронамјеран однос
Милутиновића и према Његошу и према црногор-
ском духовном насљеђу, до детаља приказан у овој
књизи, даје више него добре разлоге да се посумња у
изворност Посвете. Вјерујем да ће евентуални про-
налазак рукописа потврдити Ћенове закључке. Но
до тада сигурно ће у нашој науци више бити оних
који ће прије вјеровати на ријеч Радовану Лалићу
кад каже да је свом учитељу увек говорио с пуно
поштовања“, него Ћену Зековићу који цитира доку-
мента у којима Његош Сима назива ништа чојком,
јавним издајником и шпијуном аустријским. Но то не
умањује Ћенове резултате. Напротив, говори само у
тужном стању наше науке која се некритички пово-
ди за застарјелим схватањима претходника. Али то је
само подстрек за Ћена Зековића, који ће – нема у то
сумње – догодине у ово доба промовисати још једну
нову књигу.
Др Аднан Чиргић

КЊИГА ПО МНОГО ЧЕМУ ПАРАДИГМАТИЧНА

Када се говори о стваралаштву Сретена Ћена Зековића не бих стављао акценат на број
његових књига, већ на њихов неспорни квалитет. Ова најновија књига проф. С. Зековића по свом
квалитету сублимира резултате и вриједности многих дисциплина, не само историографије, него и
филозофије, њених дисциплина, нпр. гносеологије, а изнад свега етике, јер је ова књига касично па-
радигматска по много чему, узор и примјер за све што та ријеч значи. Парадигматична је и по томе
што нас упућује на црногорску судбину у прошлости и данас.
Ћено Зековић у свом стваралаштву не остаје тамо ђе други застају, на пола пута, као наша
историографија, а што је основ његове науке. Зековић иде даље, до саме сржи, истине, битка. Ова
књига је не само историографски поучна, него се може читати као најбоља детективска литература.
Има и кафкијанску атмосферу, доводи нас пред кафкијанским бесмислом. Ћено Зековић је савјест
црногорске историографије. Припрема материјал за критичку историографију и науку о Црној Гори.
Црногорска наука и институције би требало да обрате позорност на Ћеново стваралаштво у
интересу суверене државе Црне Горе. Ова књига би требала да уђе у све уџбенике, јер је врло поучна.
Ако се држава не ангажује на афирмацији оваквих књига, може се довести у питање и њен опстанак.
Др Горан Секуловић
 60
НЕКРИТИЧКА ИСТОРИОГРАФИЈА ЗАСНОВАНА НА
ФАЛСИФИКАТИМА
Питање појаве фалсификата црногорске прошлости и садашњости сушт(аствен)о није
нерјешиви проблем из научних, н(ег)о из идеолошко-политичких разлога који се жилаво продужавају све
до данас, али то не може нити смије бити (за)брана науци да истражује истину.
Црногорска културна баштина остала је без
више изворника, оригинала докумената, списа и
књижевних дјела. Навешћу мимогред она значајнија,
која су у вези са насловом ове моје промовисане
књиге.
Црногорска културна баштина без много
изворника и манускрипта
Међу њима су Црногорски анали преименто-
вани, а то значи, преиначени у Цетињски љетопис
(нови часопис ЦКФ Цетиње Црногорски анали у 4
броја у 2013. врће му изворни назив). Затим два го-
вора Св. Петра Црногорскога, одржана у јуну и сеп-
тембру 1796. пред одлазак у бојеве на Мартинићима
и Крусима. Нема ничесовога изворника ни за више
епских појки које се без ичесовог чврстог доказа и
архивалија неосновано приписују Петру I Светом,
а нарочито Синови Иванбегови и Ослобод (у првом
издању Симове Пјеваније) преиментован (у другом
издању Пјеваније) у Свеослобод, а у Огледалу гор-
ском преиначен у Српски бадњи вече које чине при-
марни извор за мит о наводној „истрази потурица“
(ово су знавене Симове кованице које не одговарају
црногорском језику).
Не постоји изворник, оригинал тестамента
Петра I ни „потвржденије главара црногорскијех“ о
избору Његоша за владику-господара црногорско-
га које је „стопио“ Симо Милутиновић, што је сму-
тила и искористила Његошева опозиција, којој се и
Симо придружио, али је морао да бјежи из ЦГ пред
Његошевом поћером, којом неприликом га је назвао
„ништа чојком и аустријским шпијуном“. Не постоји
изворник ни било чесов доказ, архивалија да је Пе-
тар I аутор тзв. Кратке историје Црне Горе која му
се неосновано приписује, а која је такођер примар-
ни извор наводне „истраге потурица“. Такођер се
Владици Светоме приписује Историја Црне Горе
С. Милутиновића, која је тобоже сачињена на осно-
ву „уснога причања“ Владичиног и некијех старијих
Црногораца по оном „рече ми наки чоек“. Чак ни
за Законик Петра I нема манускрипта. Још нам је
непознат и изворник његовога пројекта стварања
нове Славено-илирске државе (Царства), што
је омогућило да се исти у литератури преиначи у
Славено-српско Царство које се већ код митропо-
лита Страцимировића јавља као тежња за обновом
Душановог царства што је потврдио и програм Веље
Србије Начертаније. (По Петру I та нова држава тре-
ба да обухвати Црну Гору, као матичну земљу, Боку
Которску, Херцеговину и Далмацију чији је главни
град Дубровник чији је начелник управе митрополит
црногорски. Значи, ту уопште нема „турске Србије“,
па и не може бити „Славеносрпско царство). Није са-
чувана ни „записна књига“ која је, по одредби Закони-
ка, вођена по областима и са бројевима у зв. Народној
канцеларији Петра I (као почетка црногорске архиве),
а која би нам разријешила многе фалсификате.
Супрот(ив)но изворном називу Његошеве
„Државне куће“ преиментована, преиначена је
у Биљарду, да би се прикрио Његошев процес
секуларизације („државна кућа“ означава да је
Његош и просторно и суштински одвојио цркву од
државе, свјетовну од црковне архиве, свјетовну власт
од свјештенства).
Мноштво Његошевих пјесама је објављено
без изворника и на посве сумњив начин. Нема ма-
нускрипта ни Његошевог Горског вијенца, а доцније
је пронађена 1/3 његова, која такођер одступа од
објављеног издања, док за Посвету праха оца Србије
у њему још није пронађен манускрипт (иако оне тач-
кице и празан простор у њој означава цензуром изба-
чене стихове). Нестао је и манускрипт Шћепана Ма-
лог (којега је Његош у повратку из Беча у Трсту пре-
дао да му га штампа сумњиви Андрија Стојковић су
више имена и над којим није имао ничесову контролу
до његовог штампања у Загребу 1851). И на врху,
прстостављањем Сима Милутиновића, за вавијек су
нестали манускрипти Његошевог Огледала горског
(преиментованог у Огледало српско) и Луче микро-
козма у којој је Симо фалсификовао Посвету у њој.
Уништење изворника укрива њихове
грубе фалсификате
Зашто инсистирам на изворницима и ману-
скриптима? У већини наведених и другијех примјера
непостојања изворника извршено је грубље њихово
преиначење и кривотворење у циљу њиховог
посрбичења баш због тога што се ти фалсификати
не могу сравнити са изворницима. То су радили, на
основу (све)српског државно-полицијског програ-
ма, извањци који су били на важним функцијама у
Црној Гори, од којих су најистицајнији Срби Мило-
 61
рад Медаковић и Симо Милутиновић. То је био
устаљени метод фалсификовања црногорскијех до-
кумената, списа и дјела: отуђити, присвојити и(ли)
уништити изворник, па га објављивати преиначеног
и кривотвореног према свом нахођењу и посрбичи-
ти га. Такви се фалсификати некритички објављују
све до данас, а традиционална, односно некритичка,
боље рећи, „режимска наука“, публицистика, жур-
налистика и издаваштво се на њима у битном за-
снива, па их зато суминује, покрива, штити и упорно
кријумчари. То уједно и јест главни и битни разлог и
мотив неподобности и непожељности оних који их
откривају и указују на њих и да се њихови захтјеви
за критичко преиспитивање и „вртање на изворнике“
упорно заобилазе и прећуткују.
„Научни пат“ или ваннаучни случај?
Ипак, постављам битно питање: да ли наука
треба да буде доведена у „научни пат“ и призна своју
немоћ пред чешћом појавом „изгубљења“, отуђења,
крађе и уништавања изворника црногорских до-
кумената, списа и дјела, као круцијалног разлога за
неутврђивање њиховога фалсификовања?! Ако се
фалсификат не може утврдити без изворника, како се
тврди и у савременој историографији, може се пот-
врдити његова измишљеност, те како се онда без њега
може прихватити такав документ као провјерљива и
валидна архивалија и уопште историографски основ
за његово прихватање у историографији. Зар не би та-
кав документ требао да буде само ваннаучни случај?!
Јер, ови лик и начин фалсификовања не може се ре-
лативизовати, оправдати и признати позивањем на
било коју теорију истине.
Том I и II 4-ротомне едиције проф. Сретена Зековића „Династи(ја) Петровић Његош помеђу
црногрорцизма и интегрализ(а)ма“
РИЈЕЧ АУТОРА О ЕДИЦИЈИ (У ТОМУ I)
У издању Црногорског културног круга Цетиње иźљегли су у децембру 2013. I и II том књиге
Сретена Зековића Династи(ја) Петровић Његош помеђу црногрорцизма и интегрализ(а)ма, а 42. и 43. по
реду његова ауторска књига
Едиција Династи(ја) Петровић Његош
помеђу црногрорцизма и интегрализ(а)ма
концепцијски, методолошки, тематски осмишљена и
предвиђена је као четворотома књига:
I том - Владике-господари Данило, Сава и
Василије Петровић;
II том - Свети Петар Црногорски;
III том – Петар II Петровић Његош и
IV том – Књаз Данило I и књаз-краљ Никола
I Петровић Његош.
Фалсификатима измијењена етничка
припадност
Због тога сам у мојој ранијој књизи Фалси-
фикати црногорске прошлости на крају као Закључак
дао само двије ćљедеће реченице: „Значи, довољно је
да српски агенти отуђе, униште изворнике архивских
ćедочанстава црногорскијех великодостојника, да их
етнички, народ(нос)но-национално преимен(т)ују,
преиначе, фалсификују, или да их подметну као ано-
нимне илити пак као њихове, и да они, а преко њих
и остали Црногорци, изгубе своју, а ’добију’ другу
(туђу) етничку, народносно-националну припадност,
свијест и име“.
„Српска нација у Црној Гори је
измишљена“ (и) на основу фалсификата
Тачна је тврдња др Живка Андријашевића да
је „српска нација у Црној Гори измишљена“, али он то
необазриво приписује династима Петровић Његош,
умјесто фалсификатима њихових докумената, списа
и дјела, а осталим дијелом њиховим источним (об)
ликом неетничког, односно наднародносно-нацио-
налног србинизма (србинства, српства) као српскога
јужнословенства илити јужнословенског српства
насупрот илиризма као западне идеје интегрализ-
ма. Заиста је то „феномен“, изузетна појава у нашој
историографији, која се упорно репродукује. Сушта-
ствено то није нерјешиви проблем из научних, н(ег)
о из идеолошко-политичких разлога који се жилаво
продужавају све до данас, али то не може нити смије
бити (за)брана науци да истражује истину.
Сретен Зековић
КРИТИКА КРИТИКЕ
ТРАДИЦИОНАЛИСТИЧКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈЕ
У овој едицији подробно и на верифико-
ваним историографским основама, уз захтјев за
„вртање на изворнике“, уважавањем само аутентич-
них, оригиналних и провјерљивих изворника, изво-
ра првог реда, елаборирао сам њезину основну тезу,
која има далекосежне изведбе и посљедице у одно-
су на „историјску трајницу“ конфундирања Црне
 62
Горе и Црногораца у туђе империјалне истор(иолог)
ије већином на основу злоупотребе и кривотворења
етничке свијести и бића династа Петровић Његош
у складу са свесрпским и другим државним и на-
ционалним програмима, богомољско-вјерским
фундаментализмима, фалсификатима, њиховим
кријумчарењем, компромисерством и легализацијом
у „режимској (етаблираној) науци“.
Теза гласи: у црногорском традиционалном
друштву, до Његоша, што се поклапа са појавом Сима
Милутиновића у Црној Гори, Начертанија (озвани-
ченог 1844) и његове агентурне мреже, није било
„помена српскога имена“ (српски, Срби, српство)
који би се односио на Црну Гору и Црногорце, на-
рочито, не у етничком смислу, изузимајући, наравно,
накнадна преиначења и кривотворења изворнијех
ćедочанстава, њихових идеолошко-политички поде-
шених интерпретација, уништавањем изворника, ма-
нускрипта и њиховим преиначеним (посрбиченим)
издањима и п(р)отурањем анонимних и измишљених
фалсификата.
Но, и са и послије Његоша је то посве
спорно, сумњиво и проблематично, нарочито у
интерпретацијама, али је извјесно да су сви династи
Петровићи имали аутентичну црногорску народ(нос)
но-националну (етничку) свијест, жилави готово
рефлексни црногорцизам, а интерполована, кривотво-
рена и злоупотријебљено тумачена присутна „српска
свијест“, „српство у Црној Гори“ није била „српски
етнички идентитет Црногораца“, него разни облици
црногорскога интегрализма.
Ова основна теза може се (и) форму-
лисати: темељна критика традиционалистичке
историографије нужно указује и доводи до спознаје
да је она династима Петровић Његош неосновано,
без верификованог историографског основа, без ау-
тентичних, оригиналних и проверљивих архивалија,
приписала „самопродукцију српства као српског на-
ционалног идентитета Црногораца“, тзв. српства,
односно свесрпства или великосрпства као тобоже
етничке категорије из које је компромисно настало
и тзв „комунистичко (све)српство“ и његова теорија
о народ(нос)но-националном двојству Црногора-
ца које се укоријенило и укоровило све до данас из
империјалних идеолошко-политичких, а не науч-
них, разлога и побуда. Иако изричито не фигури-
ра под називом „комунистичко српство“ (из прве
Југославије), оно се суштински еволуирано задржава
све до данас, а најчешће под визуром критике тра-
диционалистичке историографије и науке уопште,
али тако да не дира и не ремети њезину досадашњу
компромисерску основу и равнотежу помеђу црно-
горског и српског идентитета, одржавајући их стално
на њиховој „историјској клацкалици“ чије тежиште
и основа у битном остају непромијењени. У истој,
обрнутој равни је и „комунистичко црногорство“
или црногорство по мјери комунистичког српства.
Свака критика критике традиционалистичке
историографије је неподобна и изложена разним об-
лицима екскомуникације и дискриминације у науци,
јавном и приватном животу.
У ћескобној (с)вези са главном тезом и
концепцијом су и тезе: конфундирање Црне Горе и
Црногораца у туђе империјалне истори(олог)ије; на
историјској клацкалици (све)српства и (само)криви-
це Петровића и Црногораца; у служби настављања
и аболиције „комунистичког српства“ илити, као
његова комплементарност, „комунистичког црно-
горства“; Црногорци у трајном процјепу порицања
и самодоказивања, негирања њиховога негирања, у
ослободилачкој антитези, негацији и афирмацији у
слободи и за слободу као слободни људи. „Комуни-
стичко српство“ и(ли) „комунистичко црногорство“
је идеолошко-политички компромис(ерство) са кла-
сичним (импријалним) (све)српством и бјелаштавом
под видом измирења и превазилажења „подјела“, али
то науци не може бити (за)брана за истраживање ис-
тине и демистификације безусловног српства као
свесрпства, односно вељесрпства и интегралистичке
идеје србинизма као српскога јужнословенства.
Речена основна теза је елаборирана и у
склопу ретроактивне примјене т(р)ајнога држав-
ног пројекта посрбичења Црногораца преко раз-
них фалсификата. Главни наум ове књиге је крити-
ка критичке историографије, односно критичко
преиспитивање свих таквих „помена српскога име-
на у Црној Гори“ на основу захтјева за „вртање на
извор(ник)е“, односно за поштовање научно-методо-
лошких принципа аутентичности, оригиналности
и провјерљивости. То је и мјера почет(а)ка стварне
критичке историографије и њезин савремени им-
ператив, који се подједнако гуши и „традиционал-
ним српством“ (као свесрпством) и „комунистичким
српством“ и „комунистичким црногорством“. То је
учињено посебно за сваког династа Петровић Његош
и за сваки појединачни примјер („случај“) „помена
црногорскога и српског имена“, инсистирајући на
провјерљивости извора утврђивањем њихове аутен-
тичности и оригиналности, на основу иоле чврстијих
доказа, да би могли бити историографски основ за
давање тврдњи и извођења из њих закључака.
На основу тога, а не пуким и простим
њиховим „набрајањем“, закључио сам и да је упо-
треба црногорских етникума и национима код ди-
наста Петровић Његош, онодобних нашијенаца и
извањаца законитост која се манифестује у великом
броју и у неупоредивој несразмјери према евентуал-
ним „поменима српског имена у Црној Гори“, који
 63
су фалсификати или врло спорни илити неадекват-
но преведени алити имају значење „српске вјере“,
„српскога вјерског обреда“, (све)српског (об)лика
јужнословенскога интегрализма (србинизма) оли се
односе на други, извањски народ српски, олити су
лоше интерпретирани алити су, пак, спор(адич)ни.
Изопачење пријетходно реченога односа и
уопште приписивање династима Петровић српску
етничку свијест Црногораца као њихов српски
народ(нос)но-национални (етнички) идентитад и
избјегавање утврђивања изворника је највећи глобал-
ни фалсификат црногорске историје, вршен и ретро-
активном примјеном свесрпскога државно-национал-
ног програма.
Битно је инсистирати на аналитичко-
емпиријском објективном утврђивању фаза,
ступњева, учесталости, општости, нужности, одно-
сно законитости (историјској тенденцији) самога
постојања присуства тог феномена (српске свијести
и српства у Црној Гори). Само ако се тај феномен
тако искаже може се зборити о његовој унутрашњој
историјској законитости и узимати га као црногор-
ску, посебно етничку самопродукцију, као ствар-
ни израз етничке свијести Црногораца. Уколико
је та појава спорна и(ли) спорадична (спор/адич/
на), непреовлађујућа у односу на законито (опште,
нужно и стално) исказивање аутентичних Црногора-
ца, онда је она не само спорна, сумњива, но и неод-
ржива као етнички феномен, а препознавати се само
као интерполована свијест и империјална идеолош-
ко-политичка и вјерско-богомољска интерполација
и индоктринација. То и јесте задатак науке. Није
ријеч о пуком набрајању, „рачунању“, ни само ста-
тистичком објашњењу (проćека), него о каузалном
објашњењу на основу утврђене историјске закони-
тости (тенденције). Тијем се даје научно-казало
објашњење.
Речени метод узрочног објашњења и присту-
па допуњава се херменеутичком и критичком анали-
зом, те и феноменолошком редукцијом продирања у
његов ноуменон, умно суштаство, да би се увиђело:
је ли, како и колико, са своје стране, повратно по-
дупире и оправдава самобитну етногенезу Црного-
раца или, пак, саму српску етничку свијест. Тако се
ови различити методи уствари налазе у заједничкој
тачци – откривање законитости (и на основу њих
научнога објашњења тога феномена), на једном, и
разумијевања и осмишљавања суштаства тог фено-
мена, на другој банди.
Сумарно наводећи, на основу мог
истраживања и пронађених случајева, могу рећи да
помена црногорскога имена (етнонима, национима)
до Његоша и Начертанија има 536. Помена српско-
га имена у истом раздобљу који се односе на други,
извањски народ и државу: 11.+ 3 (2 груби фалсифи-
кати, а 1 споран, отворен), 12 (у којима се мијеша
и поистовјећују Словени и Срби) + 6 + 15 (за који
постоји изворник) + 24 (без изворника)= 71. Поме-
ни славеносерби, славеносерски: 4 + 5 (оригинал-
них писама) +10 (без изворника):19. Однос помена
црногорскога и српскога имена је преко 7 пута већи
у корист првога, рачунајући збирно, без узимања у
обзир утврђене фалсифике, спорне случајеве, без из-
ворника, и оних код којих се очито (неспорно) односе
на други народ и државу, на личности у Србији које
несумњиво припадају Србима, а без тога преко 17
пута већи у прилог црногорског имена (етникума, ет-
нонима). То указује на велику учесталост, односно
законитост те појаве, док се помен српско га имена
јавља не само већином као спорни, но и спорадич-
но, односно занемарљиво, чак, и у односу на други,
извањски народ и државу.
У овој 4-томској књизи елаборирао сам тезу
и закључак да су све владике-господари Петровић
Његош (до Његоша) и онодобни Црногорци имали
јасну етничку свијест о црногорској самобитно-
сти. Много пута(х) изричито зборе о црногорском
народу и нацији и посве их јасно разграничавају од
Срба и осталијех етноса. Изразита свијест о црно-
горском етничком бивству потискује и истискује
њихове спор(адич)не, неизворне и неетничке „по-
мене српскога имена“, па је без основа и идеолош-
ки инатска тврдња да је „српска свијест и српство у
Црној Гори израз српског етничког бића Црногораца“
и њиховога „српског националног идентитета“.
У Његошевим писмима и ćедочанствима
препознао сам 587 етнонима-национима Црногорци,
црногорски народ и нација, а „помена српског име-
на“ у његовој кореспонденцији 44 случаја. У Гор-
ском вијенцу 43, у Ćћепану Малом 103, у Огледалу
горском 50, у Пјесмама 15, укупно 202. Његошев
преовлађујући књижевни црногорцизам и црногор-
ска национална оćећања примарнија (одвојена) су од
интегралистичког српства (србинизма) и значајног
и грубог преиначавања и кривотворења његових
књижевних дјела.
Свим тим сам проблематизовао не само
мњење о петровићевској самопродукцији „српства
као српског националног идентитета Црногораца“,
но и о српству у Црној Гори и општенито о српству,
о начертанијевско-карађорђевићевско-бољшевичкој
доктрини о „Црногорцима као дијелу српскога (на)
рода“, значи, традици(онали)стичкога и комуни-
стичког српства, које реархаизирају историчари,
баш, како је наглашено и у анонимном Кратком
опису о Зети и Црној Гори (1774)- првом писаном
свесрпском националном програму.
Сретен Зековић
 64
У име Дукљанске академије наука и умјетности, потпредćедник Академик Сретен Перовић
МИРКО КОВАЧ ВЕЛИКАН УМЈЕТНИЧКЕ РИЈЕЧИ
Ожалошћена фамилијо Ковач
Уважени ожалошћени пријатељи и поштова-
оци академика Мирка Ковача
Један од најистакнутијих црногорских и
јужнословенских романсијера, драмских писа-
ца, есејиста и филмских сценариста, редовни члан
Дукљанске академије наука и умјетности и члан
других академија, добитник Његошеве награде
2009, године, Мирко Ковач (Петровићи-Никшић,
1938-2013, Ровињ) завршио је животни пут у својем
дому у Ровињу 19. јуна т.г. У Ровињу је нашао уто-
чиште деведесетих година, принуђен да избјегне из
острашћеног милошевићевског Београда, у којему је
у претходним годинама био цијењен и подржаван, а
потом - изложен психичком и физичком злостављању.
Мирко Ковач је од почетка особена појава
у новоштокавском језичком ареалу. Његов први ро-
ман „Губилиште“, објављен у Новом Саду 1962,
жестоко је нападан, негиран и потцјењиван, да би
тај исти роман, седамнаест година касније, био
објављен у репрезентативној Антологији црногорске
књижевности (XI коло Библиотеке „Луча“, 1979), уз
опширну анализу узрока напада на Ковача и - његовог
неспоразума са догматским гледањем на књижевност
и друштвени развој у ондашњој заједничкој Држави.
У писму којим захваљује што је његов роман „Гу-
билиште“ уврштен у Л у ч у, Ковач је уреднику те
едиције написао и ово: „Мој роман у Новом Саду
објављен је екавским наречјем, а изворни текст је био
ијекавски. Молим те - ијекавизирај и врати му стари
сјај!“
Оно, међутим, што је обиљежило књижевну
путању Мирка Ковача, добитника готово свих реле-
вантних књижевних награда у бившој Држави, али и
више интернационалних признања, свакако је његов
став да писац припада свима који га читају, иако је
себе сматрао црногорским и био вазда заступљен у
црногорским антологијама прозе, али је себе сматрао
и српским, босанским и хрватским аутором, како су и
историчари тих књижевности њега третирали
Мирко Ковач је у свом капиталном белетри-
стичком опусу (десетак романа и збирки приповједака
- у више издања) изградио посебан критички однос
према свим традиционалним вриједностима: полити-
ке, друштва, породице, морала, љубави, еротике, и по
томе нема ни претка ни потомка у јужнословенским
литературама. Замјерана му је морбидност, суперкри-
тичност, сарказам, иронија, ниподаштавање реалних
социјалних околности. Али су сви његови критичари,
као и љубитељи његовог повременог натурализма,
признавали изванредну његову маштовитост, његову
тзв. косу интелигенцију, која је знатно позитивнија
од оне у дјелима Миодрага Булатовића. Посебна
вриједност његове литературе је изванредан језик и
рафиниран стил.
Најснажнији антиратни и
антимилошевићевски ангажман налази се у Коваче-
вим текстовима које је за разне „југословенске“ ли-
стове и часописе писао у потоњој деценији XX вијека.
У том смислу чувена је његова књига преписке (пис-
ма) са Филипом Давидом, те његова дугогодишња
сарадња са сплитским „Фералом“ и Брковићевим
„Црногорским књижевним листом“. У броју ЦКЛ
од 15. априла 2006, дакле уочи самог Референдума,
објављен је његов уводник под насловом „ДРЖАВА“.
Критикујући неразумијевање које Европа чини према
Црној Гори, у овом тексту Ковач констатује: „Није
први пут у повијести да се Црној Гори намећу тешки
услови за остварење њених историјских, људских и
грађанских права... Европа је наш континент, оквир
могуће уније, па је посве исправно што Црна Гора,
упркос свему, упркос неразумијевању бриселске
бирократије, тежи тој унији, јер то истодобно значи
усвајање многих вриједних демократских тековина.“
Писац који није имао ни београдски ни за-
гребачки породично-економски и културолош-
ки педигре, који је морао да се избори и за пуки
егзистенцијални статус у несентименталном велегра-
ду, стварао је - као и већина црногорских аутора - да
би надвладао своју незавидну друштвену позицију,
која је постајала комплекснија и компликованија са
рапидним списатељским напредовањем младога ау-
тора. Али управо из таквих или нешто солиднијих
услова настала су сва главна Ковачева дјела: рома-
ни „Губилиште“ (1962), „Моја сестра Елида“ (1965),
„Животопис Малвине Трипковић“ (1971), „Ругање с
душом“ (1976), „Врата од утробе“ (1978) и друга.
У потоње вријеме Мирко Ковач је дао
немјерљив допринос нашој сценској умјетности:
у Црногорском народном позоришту с великим
успјехом изведена су његова драмска дјела с моти-
вима из црногорске историје - „Лажни цар“ / Шћепан
Мали (2003) у режији Бранислава Мићуновића и
„Данило“ /Књаз Данило (2007) у режији Радмиле
Војводић..
Одлазак нашег академика, великана кри-
тичке и умјетничке ријечи, огроман је губитак за
црногорску културу и укупан књижевни фонд на
јужнословенским просторима, али и за развојне то-
кове савремене европске литературе.
Хвала Мирку Ковачу, умјетнику и човјеку,
за све оно што је учинио својим изванредним тален-
том, хуманим ангажманом и мудрим порукама које је
оставио савременицима и покољењима која долазе.
Цетиње, 22. VIII 2013.
 65
Митрополит ЦПЦ Михаило у 25. X 2013 ЗЦГМ
посјети нашим исељеницима у МАКЕДОНИЈА ЗА ЊЕГОША
Канади // МАКЕДОНИЈА О
ЊЕГОШУ
Митрополит Црногорске православне цркве
Михаило у посјети је Канади, гдје ће се срести са
црногорским исељеницима.
Разговор са представницима наше дијаспоре
биће одржан у Црногорском културном друштву у
Торонту.
Владика Михаило је 12. јуна отпутовао у ка-
нонску визиту црквеној дијаспори у Италији, Амери-
ци и Канади. Црквена дијаспора Црногорске Право-
славне Цркве у Италији, са сједиштем у Риму и своја
три свештеника успјешно има организован свој ду-
ховни живот са Црногорцима у Риму и том дијелу
Италије, док један свештеник постављен је да за по-
требе ЦПЦ обавља службу на Сардинији.
Црквена Општина у Канади, граду Торонту
је веома добро организована. Вјерници и поштоваоци
ЦПЦ из Торонта више пута годишње сакупљају при-
логе за помоћ Црногорској цркви и акцијама које она
организује.
На фотографији је Црквени Одбор ЦПЦ а у
Торонту, који је на тамошњем аеродрому „Pearson“ са
својим пријатељима, у суботу дочекао Владику Ми-
хаила. Ту су Бранко Алексић, Дино Колар, Невенка
Рашовић, Војо Рашовић, Илија Стојановић, Зоран В.
Раичевић, Илијана Стојановић, Милисав Стојановић
и Весна Кадовић.
За данас је предвиђено окупљање Црно-
гораца из Торонта и Канаде испред Грчке цркве у
Онтарију, гдје ће Владика Михаило учествовати на
православној служби, након чега је предвиђено вели-
ко дружење и одлазак за Торонто на заједнички ру-
чак.
Јуна 2013.г.
Заједница Црногораца у Републици
Македонији (ЗЦГМ), дјелујући у складу са својим
програмом и настојањем да очува сваки важни
идентитетски симбол отаџбинског поријекла својих
чланова, досљедно се труди да на достојан начин
обиљежи значајне датуме из црногорске националне
и мултиетнонационалне историје и културе. Својим
пуним ангажовањем ЗЦГМ се укључује у Просла-
ву 200-годишњице рођењског пјесника Петра II
Петровића Његоша (1813-1851) програмом који је
насловљен именом „МАКЕДОНИЈА ЗА ЊЕГОША -
Македонија о Његошу“.
Програм обиљежавања 200-годишњице
Његошевог рођења ЗЦГМ остварује уз пуну
сарадњу са македонским и црногорским научним и
просвјетним институцијама и установама, уз учешће
истакнутих македонских културно-просвјетних
стручњака, међу којима су и личности црногорскога
етничког поријекла. Програм ће се остваривати чи-
тавог новембра т.г. и биће пропраћен одговарајућом
пажњом електронских и штампаних медија у Репу-
блици Македонији и Држави Црној Гори.
Значајно је да манифестационо обиљежавање
200-годишњице рођења највећег црногорског
пјесника, знаменитог државотворца и државника,
поглавара Црногорске аутокефалне цркве – почиње
управо у скопској Основној школи „ЊЕГОШ“ , уз
присуство и симболично учешће чланова ЗЦГМ;
Митрополит ЦПЦ најавио почетак градње
три црквена објекта
Повећао се број новокрштених,
долазе и Срби
Митрополит Црногорске православне
цркве Михаило казао је да се ове године повећао
број новокрштених у ЦПЦ, те да на крштење
долазе из свих крајева Црне Горе, али и изван
наше земље.
- Има и Срба који траже да се крсте у
нашој цркви и да буду уписани као Срби. Ја им
кажем да могу бити уписани како хоће - могу да
буду Енглези, Французи, само ако су православ-
ни. Недавно је породица из Шапца - отац, мајка
и петоро дјеце - дошла да их крсти ЦПЦ - рекао
је митрополит Михаило.
 66
ЗЦГМ организује Научни скуп о Његошу - у
суорганизацији са Филолошким факултетом Универ-
зитета „Кирил и Методиј“ у Скопју. На овом Скупу
ће учествовати више професора са Катедре за ма-
кедонски језик и јужнословенску литературу. У по-
себном програму, на Филолошком факултету биће
представљена књига проф. др Наума Радическог
„Црногорска књижевност у македонскоме огледалу“,
веома вриједна књига коју је недавно издао Институт
за црногорски језик и књижевност у Подгорици.;
На Дан посвећен Његошу у Македонској
академији наука и умјетности, такође уз сарадњу са
ЗЦГМ и уз учешће македонских и црногорских ака-
демика (Матеја Матевски, Катица Ћулавкова, Сретен
Перовић и др.), биће промовисано обновљено издање
„Горског вијенца“ на македонском језику, у високо
цијењеном пријеводу утемељитеља МАНУ академи-
ка Блажа Конеског. Тим поводом, у Македонској ки-
нотеци биће приказан дугометражни документарни
филм „Ноћ скупља два вијека“ еминентног црногор-
ског филмског редитеља Бранка Балетића.
МЕДАЉА „БЛАЖЕ КОНЕСКИ“ ЗА СРЕТЕНА ПЕРОВИЋА
У поводу 46-то годишњице постојања Ма-
кедонске Академија Наука и Умјетности (МАНУ) на
дан њеног основања, 10.10.2013 године одржана је
пригодна свечаност на којој је уводно излагање имао
академик Блаже Ристовски.
У свечаном дијелу ове манифестације
додјељене су двије златне медаље „Блаже Коне-
ски“ и то првом амбасадору Републике Француске у
независној Македонији Патрику Крисману и акаде-
мику ДАНУ и МАНУ Сретену Перовићу. Пригодну
ријеч о Сретену Перовићу имао је секретар одјела за
културу МАНУ академик Луан Старова који је између
осталог казао: „Има нека чудна повезаност између
македонског академика Блажа Конеског чије име
У оквиру ове манифестације биће приређена
Изложба књига о Његошу, у сарадњи Библиотеке
МАНУ и Библиотеке „Радосав Љумовић“ из Подго-
рице;
ЗЦГМ ће и овим поводом наставити оби-
лазак градских и мјесних библиотека у Републици
Македонији, донирајући им значајна издања Инсти-
тута за црногорски језик и књижевност, Дукљанске
академије наука и умјетности и књиге македонских
пјесника у црногорском пријеводу академика Срете-
на Перовића, као и његова оригинална дјела.
Суорганизатори из Македоније су: Удружење
македонско-црногорског пријатељства, Основна шко-
ла „Његош“. Филолошки факултет „Блаже Конески“
– Скопје, МАНУ, НУБ „Свети Климент Охридски“ –
Битола и македонска Кинотека, а из Црне Горе црно-
горска Кинотека, библиотека „Радосав Љумовић“
– Подгорица и Удружење црногорско-македонског
пријатељства из Подгорице.
Овај пројект подржали су: Винарија „Тик-
веш“, КИ-ЕМ, КОНИЦА Минолта, СЕМОК.
носи признање годишњем лауреату академику Срете-
ну Перовићу. И Блажа Конеског, модификатора маке-
донске граматике и једног од оснивача МАНУ и ака-
демика Сретена Перовића учесника у најзначајнијим
процесима афирмације црногорског језика, лите-
ратуре и културе одликују заједничка посвећеност
поезији. И можда је још значајније што су подјелили
истинско стваралачко пријатељство својствено вели-
ким пријатељствима тога вида у најбољој балканској
и медитеранској традицији.
Ово значајно признање академику Перовићу
уручио је предсједник МАНУ, академик Владо Кам-
бовски.
 67
ПОСЈЕТА СВЕТОЈ ГОРИ
Заједнички истраживачки тим Заједнице
Црногораца у Македонији, Фондације Свети Петар
Цетињски, Дукљанске Академије наука и умјетности
и Музеја из Струге који припрема документацију
ПРОСЛАВА СВ. ВАСИЛИЈА
ОСТРОШКОГ
Трећу годину за редом ЗЦГМ у сарадњи са
Македонском православном црквом организује про-
славу Светог Василије Острошког у Македонији.
Свечана литургија одржана је 12.05.2013 године у
цркви Светог Јована у Скопје и за разлику од свих
досадашњих на захтјев кума Слободана Вукићевића
свештеници су дио литургије пјевали на црногорском
језику.
Из године у годину ова манифестација
постаје све посјећенија тако да је простор у коме
смо се окупљали био претијесан да прими све по-
сетиоце. Карактеристично за ову годину је и то
што је Заједница Иницијатору и првој куми Снежа-
ни Станишић као овогодишњем куму Слободану
Вукићевићу поклонила по једну слику манастира
која су претходно свештеници освештали.
По завршетку литургије кум је организовао
закуску и за ову прилику специјално из Црне Горе
донио манастирску лозу, црногорски вранац као и
његушки сир, пршуту, скоруп и кртолу, тако да су при-
У свом инспиративном обраћању, по пријему
златне медаље академик Перовић је истичући
хиљадугодишње историјске, културне и надасве
пријатељске између грађана Македоније и грађана
Црне Горе посебно истакао:
„Улогу мајки, сестара и супруга Македонаца и
Црногораца које су васпитавајући своју ђецу успјели
да сачувају македонски и црногорски идентитет код
свих генерација у току више стотина година борећи
се против свих покушаја за присилну асимилацију.“
Делегација ЗЦГМ присуствовала је овом
чину и била врло поносна на признање које је
додијељено почасном члану Заједнице академику
Сретену Перовићу.
Скопје, 14.10.2013
за израду монографије о Светом Владимиру
Дукљанском у периоду од 08 до 15.09.2013 године
посјетио је више манастира на Светој Гори трагајући
за фрескама и дијелом моштију Св. Владимира.
У име Фондације, која је и финансирала ово
путовање учествовао је њен предсједник Драгољуб
Рашовић, у име ДАНУ њен подпредсједник академик
Сретен Перовић, у име ЗЦГМ Мирољуб Орландић и
Душан Ивановић, а у име музеја др. Саша Цветков-
ски, историчар умјетности и м-р Гоце Ристески, хим-
нограф, као и још двојица млађих истраживача.
Циљ истраживања је у потпуности
испуњен јер су досадашње информације у потпу-
ности потврђене, документоване и исте ће бити дио
монографије.
Скопје, 16.09.2013
сутни имали прилику да се почасте на црногорској
трпези.
Овогодишњи кум предао је кумство за наред-
ну годину чланици ЗЦГМ Тањи Митевској рођеној
Стругар, која се прихватила кумства и преузела оба-
везу организације прославе за идућу годину.
По први пут су гости Заједнице на ову про-
слави били представници основне школе Његош из
Скопља и основне организације удружења бораца
Блажо Јоков Орландић из скопске општине Ђорче
Петров.
Скопје, 13.05.2013
 68
ПРВА СЕСИЈА ПРОЈЕКТА О
ПРАВИМА МАЊИНА
У организацији Европске Уније и Савјета
Европе у конгресној Сали хотела „Арка“ у Скопју
дана 21.05.2013 године одржана је прва сесија
пројекта унапређење људска права и заштита мањина
у Југоисточној Европи на тему: „Међународни
стандарди за заштиту мањинских права и њихова
имплементација на националном нивоу - достигнућа
и изазови“. Овај пројект отпочет је прошле године,
његово сједиште је Подгорица, а ово је била прва
сесија организована у Македонији.
На овом скупу говорили су проф.др Рубин
Земон, национални координатор пројекта, Markus
Jeeger, супервизор пројекта, Весна Бабић Петровска,
директор Агенције за права мањина , Атула Касуми,
државни секретар секретаријата за спровођење Ох-
ридског оквирног договора, проф.др. Мелина Гризо,
Драги Целески, заменик народног правобраниоца,
проф.др. Јован Ананаиев, члан комисије за заштиту
од дискриминације и члан Европске Комисије против
расизма и нетолеранције и Светлана Гелева, руково-
дилац у сектору за мултилатералне односе у МНР.
У раду ове сесије активно су учествова-
ли представници мањина из цивилног сектора у
име ЗЦГМ у раду скупа учествовали су Мирољуб
Орландић и Медо Балић.
Скопје, 22.05.2013

ЗАВРШНО ВЕЧЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „МАКЕДОНИЈА О

ЊЕГОШУ“
У организацији Македонске Академије На-
ука и Умјетности, Македонске Кинотеке и Заједнице
Црногораца у РМ одржано је завршно вече,
једномјесечне манифестације „МАКЕДОНИЈА О
ЊЕГОШУ“. Ово вече одржано је 29.11.2013 године
у фоајеу и киносали Македонске Кинотеке у Скопју
и имало је три одвојене цјелине. У фоајеу су били из-
ложени постери свих осам досадашњих насловних
страница пријевода Горскога Вијенца са црногорског
на македонски језик.
Други дио манифестације отворила је ди-
ректорица Македонске Кинотеке Мими Гјоргоска –
Илиевска која је у својој поздравној ријечи посебно У продужетку вечери присутнима је промо-
истакла важност ових манифестација за афирмацију тивно приказан документарни филм „Ноћ скупља два
култура Македонаца и Црногораца. вијека“ режисера Бранка Балетића са македонским
Промоцијом фототипског издања првог пре- пријеводом.
вода са црногорског на македонски језик академи-
ка Блажа Конеског из 1947 године у издању МАНУ
а у поводу обиљежавања 200-годишњице рођења
Његоша присутнима се обратила академик Катица
Ћулавкова која је уједно и аутор предговора за ово
издање.
Из обимне промоције под насловом „Гор-
ски Вијенац“ на македонском језику прочитан
са временске и вредносне дистанце, издвајамо:
„Црногорски вијенац је језични и духовни улог у
конституисање црногорског културног идентитета
који, супростављајући се вањским колонизаторима,
супроставио се и унутрашњем колонизатору који је На самом крају присутнима се обратио
подривао успостављене традиционалне, културне, предсједник ЗЦГМ Мирољуб Орландић исказујући
религијске и етничке параметре.“ посебну захвалност МАНУ, Македонској Кинотеци,
 69
Филолошком Факултету у Скопљу, ОШ Његош као
и црногорској Кинотеци, Институту за црногорски
језик и књижевност и посебно Славиши Шћекићу
који је приказани филм превео са црногорског на ма-
кедонски језик и позајмио свој глас показујући како
један од грађана Црне Горе одлично говори македон-
ски језик.
Заједница дугује захвалност и фирмама и
појединцима који су подржали ову манифестацију а
прије свега МАНУ која је свим присутнима поклони-
ла по један примјерак књиге која је вечерас промови-
сана, као и винарији Тиквеш, хотелу Канет, Коница
Минолти и Семоку.
Сви волонтери и професионалци који су
доприњели реализацији ове манифестације добили
су боцу вина коју је за ову прилику издала ЗЦГМ и
винарија Тиквеш и то типа Вранац special selection
под именом „Ноћ скупља вијека“ са оригиналним
цртежом Његошевог лика црногорског сликара
Небојше Каварића.
Скопје, 02.12.2013 год

ПРОСЛАВА ДВА ЈУБИЛЕЈА

У ШКОЛИ ЊЕГОШ

У поводу 60 година постојања основ-

не школе Његош из скопске општине Гази Баба и
200-стоте годишњице рођења патрона школе Петра
II Петровића Његоша, 01.11.2013 године одржа-
на је у организацији ученика и наставника шко-
ле манифестација посвијећена и једном и другом
јубилеју.
Делегација Заједнице, са осталим гостима
и домаћинима положила је цвијеће пред Његошевом
бистом у дворишту школе.
Директорица школе Велика Динева пред-
ставницима ЗЦГМ уручила је плакету за узајамно
успјешну сарадњу, док су представници ЗЦГМ
делегацијама општине Гази Баба и школе Његош
уручили дио Његошевог текста исписан на старосло-
венском језику, примјерке специјалне едиције вина
„Ноћ скупља вијека“ која је у поводу манифестације
„Македонија о Његошу“ а у част 200 година од
Његошевог рођења издала ЗЦГМ као и примјерке
ДВД издања документарног филма „Ноћ скупља два
вијека“ Бранка Балетића.
На овом манифестацијом отпочео је мјесец
организованих активности у славу Његоша у РМ.
Скопје, 04.11.2013
Млади црногорски умјетници
Вијести из дијаспоре, приредили Сретен Вујовић, Милица, Ивана и Лазар Мухадиновић
официјелни коресподент МИП ЦПЦ и Зоран
Станојевић
 70
ОТВОРЕНО ПИСМО
Миланским едиктом, године 313, тврди, помирење може бити само на плуралистичкој
хришћанство је признато као званична религија. основи, што подразумијева да Српска православна
Прослава Миланског едикта је историјски чин свих црква признаје црногорски народ и нацију и Црно-
хришћана у Црној Гори и ван ње, у којој мјесто мора горску православну цркву и да буду у свему равно-
имати и Црногорска православна црква. правни (поштуј ме, да бих те поштовао).
Истовремено освјештава се храм Српске Измирење је једино могуће ако СПЦ буде
православне цркве у Црној Гори а тврди се да је у искључиво обављала вјерску функцију без икакве
питању храм Православне цркве. политике, идеологије и посрбљавања Црногораца и
Ако је тачно да се освјештава храм Право- других народа које се врши преко светосавља.
славне цркве, зашто није позвана Црногорска право- Прослава како је замишљена и непоштовање
славна црква? ових начела не значи измирење, него поновно
Ако је, како се тврди од представника држа- продубљивање подјела и настављање сукоба у Црној
ве и Митрополије Српске православне цркве у Гори.
Црној Гори, то скуп помирења онда зашто скупу не 7.10.2013.г.
присуствује свјештенство признате Црногорске пра- АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ И
вославне цркве. МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКИ
Ако је ово скуп помирења у Црној Гори како се МИХАИЛО
IN MEMORIAM
ДР РАДОСЛАВ РОТКОВИЋ
(1928-2013)
У години која је истекла напуштио је овоземаљски живот
бард црногорске хуманистичке мисли, научник, књижевник, пу-
блициста, полихистор, академик, енциклопедиста и лексикограф
др. Радослав Ротковић. Био је члан ДАНУ, Матице црногорске,
ПЕН-а и ЦДНК. А прије тога уредник у ТВ Црне Горе и у Лекси-
графском заводу Црне Горе. Оставио је за собом волуминиозно
дјело као свој аманет Црногорцима да чувају Црну Гору, ЦПЦ и
своје црногорско име, понос и достојанство. Његова бројна дјела
надживјеће вријеме настанка и трајно ćедоче о црногорском трајању као што то чини његова ка-
питална студија „Одакле су дошли преци црногораца“. био је надалеко познати монтенегринолог и
поборник аутокефалне ЦПЦ и суверене Црне Горе. Нека му душа у рају почива.
РЕДАКЦИЈА ЛУЧИНДАНА

ЈОВО КАПИЧИЋ
(19.9.1919-9.12.2013)
У Београду је у 95 години живота 9.12.2013. године завр-
шио животни пут Јово Милов Капичић, црногорски револуци-
онар, истакнути учесник и функционер у партизанском покре-
ту у II-ом свјетском рату, народни херој и генерал ЈНА. Након
рата налазио се на одговорним дужностима ко помоћник мини-
стра унутрашњих послова ФНРЈ и Министар унутрашњих по-
слова НРЦГ. Био је амбасадор Титове Југославије у Мађарској
и Шведској. Распадом Југославије постаје бескомпромисни
заговорник суверене Црне Горе, аутохтоности Црногораца и пуне обнове аутокефалности ЦПЦ.
Сахрањен је на Цетињу 12.12.2013. године. Његова мемоарска казивања сабрана су у књизи Тамаре
Никчевић „Голи отоци Ј. Капичића“.
РЕДАКЦИЈА ЛУЧИНДАНА
 71
СТЕЋЦИ У ЦРНОЈ ГОРИ (3)
На путу од Велимља за Петровиће у селу
Кленак налазе се три мање групе стећака. Прва
цјелина налази се на Главици Глушчевића гдје се са-
чувало 13 стећака (9 плоча и 4 сандука). Они су добро
обрађени и очувани. Оријентисани су по правцу ис-
ток-запад. Четири комада посједују украс у виду усу-
каног ужета, лозице, стилизованих цвјетића и розета.
Стотињак корака источно од ових старих
споменика у густишу храстовог шипражја сакривено
је 37 стећака (19 плоча, 17 сандука и 1 сљемењак).
Мотив декоративног украса на њима су тордира-
на врпца, аркаде, стубови, лозице и стилизова-
ни цвјетићи. Постоји и фигурална представа која
показује сцену лова на јелене.
Источније од ове групе стећака налази се ло-
калитет Руњава главица, гдје се налази девет стећака
(8 плоча и 1 сандук). Стећци показују добар клесарски
рад, али су лоше очувани. Декорисани су 3 примјерак
двије плоче и један сандук. Имају на подужним стра-
нама фриз од лозице и стилизованих цвјетића. Висо-
ки сандук има полукружне аркаде и стубиће, а изнад
и фриз од розета-цвјетова. Постављени су по правцу
исток-запад, осим четири која су оријентисана ду-
жим странама у правцу сјевер-југ.
Од бројних локација стећака које у свом
раду наводи Слободан Раичевић, интересантна је и
локација Заград (Никшићка жупа), за чије се стећке
веже локална легенда. На локалитету који је код
мјештана познат под именом „Ђиласко гробље“ на-
лази се један надгробњак-плоча за коју се говори да
је донешена са сусједног локалитета Дубље. Плоча
је украшена декоративним мотивима геометријског
облика. Мјесна легенда говори да је ово надгробна
плоча Јевросиме-супруге бана Илијана који се овдје
доселио из Грбља, у ствари, Никшине мајке, од којег
Стећак уграђен у зид цркве Св Јован-Дријенак, Никшић
Приредио Предраг Малбаша
потиче племе Никшићи.
Друга, надгробна плоча налази се на гробљу
Дубље. Она је нешто мања од претходне али и она
има клесани украс, бордуру од косих паралелица и
фриз од спирала. На плочи недостаје један дио а по
њеној средини уклесана су три ребра. Раичевић на-
води да „народ вјерује и прича да је ово Никшин над-
гробни споменик“.
Поред Заграда у Никшићкој жупи и на ло-
калитету Миоље Поље налази се значајан локалитет
стећака. Они су сконцентрисани у близини темеља
порушене старе цркве. Најљепши примјерци налазе
се непосредно уз зидове цркве. Знатан дио заклања
густа шикара која израста на рушевинама старог хра-
ма. Њих овдје има око 100 комада. Највише их је у
облику плоче али се у овој групи издваја и неколико
високих сандука. Посебно је репрезентативан један
који је оборен са свог каменог постоља и навучен на
новији гроб. Овај примјерак има богат декоративни
украс, посједује наглашену колонаду стубова на боч-
ним странама које повезују аркаде. Изнад тога у три
фриза исклесан је декоративан украс по мотиву раз-
личит у сваком фризу. Од мотива овдје се срећу круг,
тордирана трака, лук и врпца. Поред поменутих пло-
ча и сандука, на локалитету се разазнаје неколико ко-
мада са благо наглашеном сљеменом осом. Раичевић
такође наводи стуб олтарске мензе, који и сада стоји
на свом првобитном мјесту порушене цркве, за који
он сматра да није ништа друго до један стећак, висо-
ки сандук који је узет са затеченог локалитета старих
надгробњака.
У Петровићима у засеоку Дријенак код
православне цркве св. Јована налази се локалитет
са стећцима. Има их око 20 (12 плоча, 7 сандука и
1 крст). Три плоче уграђене су у поду цркве, а свих
 72
Натпис на надгробној плочи у цркви Св Јован-Дријенак, Никшић
седам сандука у зидове постојећег храма. И чети-
ри пиластра, колико их има на подужним зидовима
са унутрашње стране, у ствари су двије по дужи-
ни преполовљене надгробне плоче, што се види по
бордури која постоји са три стране сваког пиластра.
Обрада свих плоча показује висок степен занатског
умијећа обраде камена. Неколико плоча налази се
са западне стране цркве. Украс посједује 6 плоча, од
којих су двије у поду наоса и двије у функцији пи-
ластара. Истраживачи су од декоративних украса
овдје уочили бордуре са мотивом лозице и тролиста,
спирале и усуканог ужета. Двије надгробне плоче из
пода цркве посједују поред украса и ћирилски нат-
пис. Натпис са плоче до иконостаса говори да је под
њом сахрањен војвода Цвјетко Бањанин, а онај који је
уклесан на плочи са западне стране од плоче војводе
Цвјетка обавјештава нас да под њом почива кнез
Грбан Цвјетковић.
У засеоку Царине (Никшићка жупа), на
десној обали ријеке Грачанице у Ливеровићима нала-
зи се старо гробље које и данас у функцији. Раичевић
наводи да овдје нема стећака у облицима у којима их
знамо, али постоје камени надгробници који су забо-
дени у земљу без клесаног украса. На овом локалите-
ту налазио се споменик Јовице Неимара из 1627. го-
дине, сада смјештен у Завичајном музеју у Никшићу.
Западније од ове локације на растојању од 1,
5 км у правцу Никшића са јужне стране пута и стоји
надгробник за који постоји вјеровање да је мрамор
бана Угрена, по предању оснивача града Оногош-
та. Надгробњак је облика призме и има клесану
декорацију која се састоји од бордуре у виду ужета,
уклесаних крстова, диска и натписа који је знатно
оштећен.
Недалеко од Грахова западно од села Драгаљ,
на хумци која носи назив Подврсник се налази 8
стећака у облику сандука. Три посједују клесану
декорацију, а она се састоји од бордуре са концентрич-
ним круговима, лозица, розета и тордиране врпце. На
локалитету се налази и неколико надгробњака у об-
лику крста. Западније од ове групе стећака налази се
још 9 надгробника и то 8 сандука и 1 стуб.
У селу Броћанац Вилушки које је смјештено
на половини растојања од Вилуса до Петровића
такође се налазе локалитети стећака. У кругу мјесног
гробља има 25 стећака (2 висока репрезентативна
стећка на постољу и 23 плоче). Већина је добре из-
раде. Оријентисани су по правцу исток-запад. Поло-
вина је украшена разним мотивима: лозице, троли-
сти, розете (8 комада), аркаде, људски лик са мачем,
штит, јахач на коњу, антропоморфни крстићи. На
тумулу 250 метара сјеверно од цркве налази се гру-
 73
па од двадесет стећака, махом у облику плоча. Они
су добре израде и очуваности. Оријентисани су по
правцу исток-запад и поређани у низове. Од дваде-
сет, 15 их има уклесан украс. Уобичајени мотив је
лозица са тролистовима, увијено уже и крстови. Не-
што јужније од ових налазе се двије надгробне плоче
добро обрађене и у цијелини очуване. Оријентисане
су по правцу исток-запад. Једна посједује бордуру од
лозице са тролистовима. Ту се налази неколико из-
узетних стећака од којих сандук иде у висину скоро
три метра.
Броћанац Будошки налази се 15 километара
југозападно од Никшића. Поред цркве св. Арханђела
Михаила налази се десетак стећака. Дио стећака са
ове некрополе узидан је у зидове цркве приликом
њене градње. Неки стећци имају клесани украс, а мо-
тиви су увијено уже и спирале.
На путу који води од Блата Матановића пре-
ко Товића за Глибавац у Перај Долу (код Брезови-
ка) са сјеверне стране налази се један надгробник у
облику плоче који је очигледно некада помјерен са
првобитног мјеста. На површини плоче уклесан је
монументални крст од 110 цм. На крајевима крста
укомпоноване су розете. По ободу плоча је оперва-
жена бордуром са мотивом тролиста и мотивом усу-
каног ужета.
На локалитету „Крстача“ узводно од села
Вира на лијевој обали ријеке Зете у Горњем пољу,
налази се монолитни камени надгробњак у облику
крста. Бочни краци крста оријентисани су по прав-
цу сјевер-југ, а постојећи клесани украс распоређен
је са источне и западне стране. Овај крст исклесан
је из једне старије монолитне надгробне плоче која
је имала по ободу фриз са мотивом лозе и тролиста.
Приликом „прекрајања“ плоче у крст као декорација
уклесана су кружна удубљења, дискови и урезани
кругови. Крст је монументалан, са усађеним дијелом
у земљу висине два и по метра и има декорацију и
са западне стране. Њу чине дискови, концентрични
кругови и паралелна ребра.
У свом раду Црква св. Николе и стећци у
Грахову, који је објављен у Старинама Црне Горе
1975. године Слободан Раичевић наводи да се у
непосредној близини цркве св. Николе у Грахову,
налазе остаци некрополе са двадесетак стећака.
Најбројнији су стећци у облику плоче, затим сандука
а некропола посједује и један примјерак сљемењака.
Најједноставнији тип по декорацији и
најуобичајенији за граховску некрополу је надгроб-
ник у облику плоче. Неке од њих немају никакав
клесани украс, а код оних који посједују у питању је
само бордура. Бордура се на овим стећцима јавља као
завршетак иначе неукрашеног стећка плоче или сан-
дука, што је веома карактеристично за ово подручје.
Други облик стећак сандук, такође је карак-
теристичан за ову групу. Сви надгробници овог типа
посједују стилизовану декорацију изведену у плитком
и дубоком рељефу. Најрепрезентативнији је стећак
сандук без постоља, добро усађен и оријентисан,
по дужини, у правцу исток-запад. Раичевић сматра
да би овај стећак по љепоти облика, стилизацији и
одмјерености облика клесане декорације могао да за-
узме важно мјесто међу истакнутим средњовјековним
стећцима. Високи сандук посједује дубоке аркаде и
удубљења кружног облика, спојена канелуром. Овим
начином клесар је кроз синтезу геометријских облика
формирао силуету људске фигуре. Изнад „силуета“
повијају се лозице у наизмјеничним спиралама уок-
вирене правим линијама, које образују један изду-
жени правоугаоник. Повише овог налази се и други
правоугаоник у којем је смјештен фриз исклесаних
цвјетића оивичених са по једним прстеном. У зидо-
ве и ограду цркве св. Николе узидани је 6 стећака
од којих су три плоче и три сандука а штавише и
постојећи стуб часне трпезе у олтару је у ствари један
стећак сандук.
Декоративни украси које срећемо на грахов-
ским стећцима могу се свести на неколико основних
облика: правоугаоници, аркаде, бордуре у обли-
ку ужета, спирале и цвјетови. Одмах пада у очи да
ниједан стећак не посједује фигуралне мотиве који би
се односили на догађаје из природе и свакодневног
живота. На њима није уочен ниједан натпис. Напор
клесара је усредсређен на то да реални облик човјека
путем занемаривања и стилизације, сведе у шематске
односе који ће као садржај декоративног украшавања
често бити понављан.
На локалитету „Гробље“ код цркве св. Нико-
ле, у селу Миловићи око 3 км западно од Велимља, са-
Црква Св Николе на Грахову, Никшић
 74
чувано је 80 стећака. Сви примјерци су у облику сан-
дука, изузев једног који има облик сљемењака. Они
су махом добре израде и очуваности. Оријентисани
су по правцу исток-запад, осим четири који су својим
дужим странама усмјерени правцем сјевер-југ. Кле-
сани украс чине повијене лозице са тролистовима,
розете, обични и стилизовани крстови, аркаде, ром-
боидне мреже, полумјесец, мач, рука и мач, торди-
рана врпца, штит и мач, човјек са штитом и кругови.
Село Мацаваре налази се 6 километара
удаљено од Велимља у правцу сјеверо-запада. У селу
се налази локалитет „Грчко гробље“. На њему има 38
стећака (12 плоча и 26 сандука). Они су махом добре
израде. Утонули су у земљу и обрасли у шипражје.
Поређани су у низове и оријентисани правцем ис-
ток запад. Клесани украс посједује 14 комада (3 пло-
че и 11 сандука). Од мотива заступљени су цик-цак
линије, лозице, аркаде, стубићи, ромбоидне мреже,
тордиране врпце, кругови, крстови и сцена кола.
Западно од Никшића, на удаљености од 3-4
км, налази се локалитет Моштаница. Ту се на локали-
тету сеоске црква и мјесног гробља налазило око сто-
тинак старих надгробњака. Раичевић наводи да се на
овом локалитету налази 70 сандука у облику ниског
сандука, 7 је у облику високог сандука без постоља,
15 у облику стуба и 2 сљемењака. Постоји извјестан
број аморфних облика. Стећци са овог локалитета
употребљавани су као грађевински материјал за се-
оску цркву и стари мост на Моштаници. У највећем
дијелу су постављени по правцу исток-запад, мада
има случајева, истина ријетко, који су оријентисани
правцем сјевер-југ. Клесаним украсом је украшено 17
комада -1 плоча, 13 сандука, 2 сљемењака и 1 стуб.
Њихов украс је тордирана врпца, лозица са листићима
и цвјетовима, розета, аркада, крстови, крстови са три
крака, полумјесец, а од сцена примјећена је предста-
ва кола и лов на јелена.
Светозар Томић наводи да се изнад Убла у
Ријечанима на имању Спасоја Вукова Андријашевића
налази старо гробље, са преко 50 гробова са
необрађеним положеним каменим плочама. Он из-
носи и интересантан податак да је на овој локацији
1905. године пронађен камени праг са латинским
натписом. И Томић и Раичевић на овом локалитету
помињу интересантан надгробник. То је високи сан-
дук са постољем које је из једног дијела. Овај надгроб-
ник на подужним странама има бордуру са усуканим
ужетом. На чеоној, источној страни представљена су
два сокола, а супротно од њих на западној дат је лик
ратника са копљем у руци. Стећци су посађени на
једној могили и оријентисани правцем исток-запад.
ПЛУЖИНЕ
Потребу евидентирања и проучавања стећака
у Пиви, почетком 60-их година прошлог вијека усло-
вили су и убрзали започети послови око изградње хи-
дроенергетског система на ријеци Пиви, којим је било
предвиђено потапање неколико мјеста са стећцима.
Како је систематска акција евидентирања стећака у
Босни и Херцеговини трајала је од 1952. до 1959. го-
дине и како је у тим пословима учествовао босански
истраживач Шефик Бешлагић исти је и од стране Ре-
публичког фонда за културне и научне дјелатности
СР Црне Горе био ангажован на овим пословима и у
Црној Гори. Захваљујући стручној помоћи Завода за
заштиту споменика културе СР Црне Горе на самом
терену, Шефик Бешлагић је у током 1966. и 1967. го-
дине рекогносцирао подручје Пиве. Резултат његовог
рада био је стручни сепарат Стећци у Пиви, објављен
у Старинама Црне Горе 1975. године. На жалост
и након 35. година овај рад професора Бешлагића
представља скоро једини репер и извор информација
о стећцима у овом крају. Бешлагић у свом раду на-
глашава да због нашег несхватања праве вриједности
овог сегмента културне баштине, стећци на црногор-
ским просторима су у веома лошем стању, а на лока-
литетима су већ сасвим нестали.
За разлику од послова екипног стручног
евидентирања стећака у Босни и Херцеговини, гдје
су претходно сакупљени општи информативни пода-
ци преко основних школа и општина, овдје је посао
био отежан. Као оријентација послужила су усмена
обавјештења која су прикупљена у центру општине
Плужине непосредно прије стварања плана прегледа
терена и врло оскудни и штури подаци из литературе,
уколико су они уопште постојали. Из тог разлога и
сам Бешлагић не искључује могућност да је нека не-
кропола стећака измакла његовој пажњи. У току двије
љетње кампање колико је трајало рекогносцирање те-
рена Бешлагић је у Пиви регистровао 23 некрополе
са 611 примјерком стећака.
Неколико година касније тачније 1974. годи-
не, Бешлагић је поново долазио на простор Пиве да
би се упознао са радовима око преноса Пивског ма-
настира. Тада је установио да је у зидовима цркве на
старом локалитету, било 20 читавих стећака у облику
сандука и десетак фрагмената од сандука, који су се
на новој локацији поново уграђени у зидове цркве.
Истом приликом Бешлагић је пронашао, односно ре-
гистровао 3 нове локације.
У времену између првих истраживања
Бешлагића на простору Плужина и његовог понов-
ног доласка у Црну Гору изашла је из штампе велика
монографија „Пива“ аутора др Обрена Благојевића
у којој су наведене и неке нове локације са некропо-
 75
Стећак херцег Стјепана у цркви Под Соколом, Шћепан Поље, Плужине
лама стећака у Пивском крају. Веома је занимљиво
да је на основ тих података апсолвент тадашње Шко-
ле за физичку културу у Сарајеву Милика Поповић,
1974. године одбранио дипломски рад „Мотиви на
стећцима општине Плужине и Жабљак као изво-
ри за проучавање историје физичке културе“. Ше-
фик Бешлагић је у свим завршним разматрањима
1975. године уврстио и све ове локације па коначна
информација коју је он сакупио о стећцима у овом
крају јесте да је на овом подручју евидентирано 35
локалитета са укупно 787 примјерака стећака.
На основу ових радова, уводом у постојећу
документацију и обиласком терена на територији оп-
штине Плужине по свом значају издвајају се сљедеће
локације:
На подручју Шћепан-поља евидентиране
су три локације са стећцима. На благој а пространој
главици у самом пољу, недалеко од пута, налази се
група са 110 стећака, од којих 109 у облику аморф-
них или врло мало притесаних сандука и 1 у облику
ниског и слабо клесаног сљемењака. Надгробници
су оријентисани по правцу исток-запад, у низовима,
осим 3 примјерка који леже по правцу сјевер-југ. До-
ста су оштећени, а осим тога су утонули у земљу или
обрасли коровом. Ни на једном од њих нема украса.
У засеоку Заграђе, на локалитету Грчко
гробље, смјештена је некропола са 14 стећака, од
којих 12 сандука и 2 сљемењака. Надгробници су
добро обрађени, накривљени и дјелимично затрпа-
ни земљом. Постављени су по правцу исток-запад,
осим 4 примјерка који леже окомито на тај правац
оријентације. На овом локалитету Бешлагић је запа-
зио релативно велики сандук а постољем. На његовој
јужној бочној страни се запажају два урезана слова,
а на источној чеоној и сјеверној бочној урезан је ду-
гачак натпис у коме се спомиње војвода Стјепан и
Јеремија Петко крстјанин.
У засеоку Кнежев До налази се некропола са
15 стећака, од којих 14 сандука и 1 сљемењак, који су
углавном слабо обрађени и очувани. Постављени су
по правцу исток-запад, осим 2 примјерка који леже
по правцу сјевер-југ. На водоравној страни једног
сандука оклесан је мотив крста.
У селу Мратиње на брежуљку обраслом шу-
мом, смјештена је група са 9 стећака, од којих 6 у
облику плоча, а 3 у облику сандука. Надгробници су
 76
Стећак у остацима цркве Св Стефана у Шћепан
Пољу, Плужине
доста слабо клесани, постављени су по правцу исток-
запад, данас су у слабом стању и немају украса.
На крајњем западном дијелу подручја општи-
не Плужине, у засеоку Криводо на локалитету Гргу-
рева бара, скоро на самој граници Црне Горе и Босне
и Херцеговине, налази се некропола са 88 стећака, од
чега 51 плоча, 36 сандука и 1 сљемењак. Стећци су
добро обрађени, али су многи примјерци преваљени,
утонули и оштећени атмосферилијама. Оријентисани
су по правцу исток-запад, осим једног примјерка
који лежи по правцу сјевер југ и сврстани су у ни-
зове. Украшено је 14 примјерака, и то 12 сандука и 2
плоче. Декоративни украси на овим стећцима могу се
свести на неколико основних облика: правоугаоници,
аркаде, бордуре у облику ужета, спирале и лозице. На
једном стећку Бешлагић је запазио сцену лова у којој
је ловац на коњу, са штитом и копљем, а испред њега
је јелен на кога са друге стране насрће пас.
На подручју некадашњег насеља Плужи-
на стећци су установљени на три мјеста. Према
обавјештењу старијих мјештана, на мјесту гдје је
била тадашња зграда Општине и у њеној близини,
до средине прошлог вијека, била је некропола са
око 20 стећака у облику сандука. Бешлагић је на тој
локацији нашао само 1 сандук који вири из земље у
близини полицијске станице. Изградњом хидроцен-
трале Мратиње старо насеље Плужине је потопљено.
У засеоку Градац, на бријегу покрај пута, на-
лази се некропола са 13 стећака, од чега 7 плоча и 6
сандука. Надгробници су слабо обрађени, утонули су
у земљу и оштећени. Постављени су у правцу запад
исток и немају украсе.
На локалитету Загребине, налази се некро-
пола са 12 стећака у облику сандука. Надгробни-
ци нијесу уопште клесани, оштећени су и утонули
у земљу. Постављени су по правцу исток-запад и
немају украса.
У области села Пишче у централном дијелу
планине Пиве евидентиране су двије некрополе
стећака. Око сеоске цркве пронађено је 43 стећка,
од чега 8 плоча, 33 сандука и 2 сљемењака, од тога
5 сандука су у темељима једне старе црквице, чији
се остаци налазе западно од данашње цркве. Осим
тога, у зидовима данашње цркве налази се 10 сан-
дука, па Бешлагич овдје региструје 53 стећка. Прво-
битно је некропола бројала сигурно много више али
су неки примерци искориштени за касније надгроб-
нике. Стећци су врло добро клесани али прилично
оштећени. Оријентисани су по правцу исток-запад
и сврстани у низове. Украшено је 17 примјерака, и
то 2 плоче, 14 сандука и 1 сљемењак (од тога броја
6 сандука су узидани у цркву). Поред уобичајних
геометријских и флоралних мотива на једној већој
украшеној плочи Бешлагић је установио натпис који
спомиње неког Грубача.
Друга некропола Пишча је на брду Брвни-
ма, гдје је евидентирано укупно 14 стећака, од чега
13 сандука и 1 сљемењак. Обрада је добра, али су
стећци дјелимично оштећени, преваљени или утону-
ли у земљу. Оријентисани су по правцу исток-запад.
На једном од сандука као украс евидентирана је сва-
стика а на другом дугачак мач.
Западно од Плужина, у селу Столац, не-
крополе стећака нађене су на два мјеста. У засеоку
Доњем Селу, налази се група са 3 стећка у облику
сандука. Њихова обрада и очуваност су осредњи.
Дјелимично су утонули у земљу. Оријентисани су по
правцу исток-запад и не посједују украсе.
На локалитету који је код мјештана познат
под именом Грчко гробље, налази се некропола са 30
стећака, од чега 29 сандука и 1 сљемењак. Надгроб-
ници су добро обрађени, али знатно утонули у земљу
и зарасли шикаром. Оријентисани су по правцу ис-
ток-запад, осим 1 примјерка који лежи по правцу
сјевер-југ. На једном од 5 украшених сандука прика-
зана је фигура жене, са једном испруженом а другом
подбоченом руком
У селу Боричје 3 км источно од Пишча, ре-
гистроване су двије некрополе стећака. На Брвнима,
гдје су катуни мјештана Боричја, налази се некропо-
ла са 9 стећака у облику сандука. Надгробници су
осредње обрађени, и оштећени од климатских усло-
ва. Постављени су по правцу исток-запад и сврстани
су у низове. На овој локацији 4 примјерка стећака
су украшени, углавном правоугаоним бордурама од
повијене лозице.
И у селу Горанско постоје двије некропо-
ле стећака. На пошумљеном брежуљку код засеока
Сињац налази се група са 16 стећака у облику сан-
дука. Надгробници су слабо обрађени, постављени
 77
су по правцу исток-запад и немају украса. Такође се
у зидовима Пивског манастира, на старој локацији,
нашло 20 стећака у облику сандука. Бешлагић оправ-
дано предпоставља да је на мјесту цркве или у њеној
непосредној близини била сама некропола, која је
бројала више стећака. На једном уграђеном сандуку
налази се пластичан мотив повијене лозице са тро-
листовима. Због потапања овог терена, манастирска
црква је демонтирана и пренијета на нову локацију
око 2 км западно од старе локације.
У близини села Борковићи, на локалитету
Мраморје, налази се некропола са 15 стећака, од чега
1 плоча и 14 сандука. Надгробници су врло добро
обрађени, али у лошем стању. Сврстани су у низове и
оријентисани по правцу исток-запад. Украшено је 10
примјерака, и то 1 плоча и 9 сандука. Украси су стан-
дардних правоугаоних и флоралних мотива.
У селу Руднице које се налази високо изнад
кањона ријеке Комарнице евидентиране су три групе
стећака које су у међусобној непосредној близини.
На локалитету који је код мјештана познат под име-
ном „гробље“, налази се велика некропола са укупно
113 стећака, од чега 21 плоча, 90 сандука и 2 крстаче
са плочама и претежно су слабо обрађени. Ови над-
гробници су постављени по правцу исток-запад и
сврстани у низове. Украшено је 6 примјерака, и то
1 плоча и 5 сандука. Око 80 м јужно од претходне
некрополе, на врло благој главици, смјештена је ску-
пина са 7 стећака, од чега 6 сандука и 1 крстача са
припадајућим јој сандуком. Обрада и очуваност ових
надгробника су добри. Оријентација је по правцу ис-
ток-запад, у низовима. Украшена су 2 примјерка, и
то 1 сандук и 1 крстача. Трећа група стећака налази
се око 80 метара западно од прве, на нижем и благо
косом терену. Ту је 11 стећака, од чега 10 плоча и 1
сљемењак. Надгробници су добро обрађени, али су
плоче прилично утонуле. Оријентација је по прав-
цу исток-запад. На овој локацији украшен је само
сљемењак. Он је врло лијепо клесан и очуван. Горе
је нешто шири него доље. На свим вертикалним стра-
нама су обичне аркаде, са тордираним стубовима и
луковима, а изнад ових је фриз од повијене лозице са
спиралним завојима, те изнад овога врпца од косих
паралелица.
У селу Доња Брезна на путу од Плужине
према Никшићу, Бешлагић је стећке забиљежио на
двије локације. На локалитету Стублине, у близу се-
оских кућа, гдје је и мјесно гробље, евидентирана је
некропола са 33 стећка, од чега 23 плоче и 10 санду-
ка. Већина их је слабо обрађена, а неки примјерци су
оштећени и утонули, оријентација је по правцу ис-
ток-запад, у низовима. На овој локацији су украше-
на два сандука. Око 100 м југозападно од претходне
некрополе, на пространој главици која се обрађује и
сије, нађене су 3 утонуле плоче, без украса, добре об-
раде, са оријентацијом по правцу исток-запад.
У селу Горња Брезна уз цркву и гробље
Бешлагић је регистровао 10 стећака, од чега 5 пло-
ча и 5 сандука. Надгробници су добро обрађени, али
су данас оштећени и утонули, те искоришћени за
касније надгробнике. Оријентисани су по правцу ис-
ток-запад. Украшена су 3 примјерка, и то 2 плоче и 1
сандук:
Шефик Бешлагић је у коначном збиру на
простору Пиве регистровао 35 локалитета са укупно
787 примјерака стећака. Ове некрополе стећака везао
је за 24 села, због тога што се фактично налазе на
њиховом подручју, у самом селу, односно засеоку,
или у њиховој околини. То бројно стање данас мора-
мо узети са велико резервом из више разлога. Првен-
ствено због тога што је у међувремену извјестан
број стећака потопљен а могуће и искоришћен као
грађевински материјал. Са друге стране и Бешлагић
наводи да је већ тада један дио стећака претворен
је у новије надгробнике или дотрајао под утицајем
сурових климатских услова па он у томе смислу на-
води примјер са несталим стећцима у Плужинама,
Мратињу и Горњој Брезни, а вјероватно и у Пишчу.
Осим тога, постоји могућност да, и поред најбоље
пажње, том приликом нијесу уочени и евидентиран
неки локалитет са стећцима, прије свега у планин-
ским предјелима, као на примјер на потезу Пишче —
Шћепан-поље, а онда и у самој Жупи, око Буковца,
Смријечња и Будња, или је можда, због утонулости у
земљу и закрчености жбуњем, остао неки примјерак
непримијећен и на евидентираним локацијама.
Исто тако приликом овог рекогносцирања терена
и евидентирања стећака у Пивској области, пажња
је свакако била сконцентрисана на простор који се
непосредно тицао изградње хидроцентрале и тада
будућих акумулационих језера. У сваком случају
можемо сматрати да је првобитно бројно стање
стећака Пиве било знатно или нешто веће и морамо
закључити потребу једног новог, студиозног и свака-
ко обимног рекогносцирања овог терена.
Дугогодишњим активностима на прикупљања
основних података о стећцима Босне и Херцеговине,
увидом и разматрањем прикупљених информација,
Бешлагићу су створени услови да систематизује рас-
положиву грађу. По тој систематизацији сви основ-
ни облици подијељени на двије опште категорије на
лежеће и стојеће стећке. Прву категорију сачињавају
стећци у облику плоча, сандука и сљемењака, а другу
у облику стубова и крстача. Сандуци и сљемењаци
се још дијеле на примјерке са и без постоља. Таква
систематизација основних облика заступљена је и код
стећака Пиве, само што, због знатног броја у земљу
утонулих примјерака сандуке и сљемењаке није било
 78
могуће исказати сасвим прецизно.
Карактеристика некропола стећака у Пиви
је да су усправни стећци у овом подручју заиста
безначајно заступљени, са свега непуних 0, 5% укуп-
ног броја, а да облика стубова уопште нема. Вели-
ки несразмјер лежећих у односу на стојеће стећке је
карактеристичан за читав простор културе стећака а
у Црној Гори он је веома потенциран, због чега нас
оваква ситуација у Пиви не изненађује.
Друга чињеница, која је такођер врло
уочљива када посматрамо расположиве податке, од-
носи се на стећке у облику сандука. Они заузимају
76% цјелокупног броја стећака овога подручја.
Бешлагић наводи да је тај облик доминантан на чи-
тавом простору културе стећака, јер је заступљен са
62°/о, али је у томе погледу стање у Црној Гори на-
рочито наглашено, јер сандуци заузимају чак преко
70°/о цјелокупног фонда. Клесарска обрада сандука
није уједначена. Претежно су правилни и доста до-
бро клесани, али наравно има и доста примјерака
који су слабо или само овлаш кресани.
На подручју Пиве установљено је 10 стећака
у облику сљемењака, што износи 1, 6% укупног
броја. То није далеко од просјека у Црној Гори (3%),
али представља знатну разлику у односу на читав
простор културе стећака гдје просјек износи 8. 8%.
Вјероватно је у своје вријеме било мало мајстора
који су се могли прихватити посла око клесања
сљемењака, услуге око израде ове врсте стећака су
тражиле највеће издатке, а и сам процес је релатив-
но дуго трајао. Те околности би се могле навести као
разлог зашто у Црној Гори, а посебно у Пиви, нема
више сљемењака. Уочљиво је да се сљемењаци на-
лазе на некрополама гдје су стећци релативно лијепо
клесани.
Крстаче представљају све стојеће стећке,
на овом простору и има их укупно 3 примјерка, или
0, 5% укупног броја надгробника. Тај основни об-
лик није уопште карактеристичан за Црну Гору (0,
1%), а и у југословенским релацијама је врло мало
заступљен (0, 5%).
Од укупно евидентираног броја стећака,
њих 79 има исклесане рељефне мотиве на својим
страницама, што износи 12%. То је више од еx-
југословенског просјека (8, 5%), али је мање од црно-
горског (17%).
Бешлагић је установио да је на стећцима
Пиве заступљено више од 30 врста рељефних мотива
али није искључио могућност постојања нешто више
врста мотива, јер су неке странице преваљених и уто-
нулих стећака невидљиве. Дијелећи рељефне украсе
у три основне групе, декорације, симболе и фигурал-
не представе, Бешлагић је стандардизовао и методо-
лошки утемељио анализу рељефних украса на овим
просторима.
За све мотиве декорација може се рећи да
су врло добро клесани, али се сасвим сигурно може
закључити да су црногорски мајстори највише пажње
поклањали мотивима повијене лозице са тролисто-
вима и са спиралицама. У групи мотива са симбо-
личним значењем најбројнији је мотив крста који се
јавља 42 пута у 6 разноврсних облика. Поред крста на
стећцима у Плужинској општини појављују се и мо-
тиви аркада мотив звијезде или розете затим звијезде
окружене обичним или тордираним вијенцем, мотив
полумјесеца, мач и штита, као и мотиви буздована и
лука са стријелом, који су овдје нађени само по један
пут.
Група фигуралних представа је овдје,
као уосталом и у читавој Црној Гори, врло слабо
заступљена. Од појединачних представа постоји једна
мушка и једна женска људска фигура. Прва је врло
једноставно урезана на крстачи у Рудиницама између
лука и крста, а друга је осамљена на водоравној стра-
ни једнога сандука у Столцу са једном подбоченом
и другом горе уздигнутом руком. Овој скупини при-
пада и једна сцена лова са стећка у Криводолу у којој
ловац на коњу, са копљем, прогони јелена, којег с
друге стране напада пас. Сцена је доста оштећена, па
се детаљи не примјећују. Иначе је дата врло слично
осталим таквим сценама које највише сусрећемо у
Херцеговини. На простору општине Плужине реги-
стрована су и стећка са натписима.
Уопштено може се рећи да на стећцима Пиве
нема много врста декоративних мотива, али да се
оне често појављују и да се међу њима бројем и из-
радом истичу повијене лозице са тролистовима или
спиралицама; затим да су симболи најбројнији и да
ту доминирају крстови, а да међу њима има стилизо-
ваних и оригиналних врста, те да су фигуралне пред-
ставе врло слабо заступљене.
По избору и обради многих мотива Пива
највише веза има са стећцима из околине Никшића,
а затим са стећцима источне Херцеговине. Укра-
си стећака Пиве пружају неколико доста сигурних
елемената за утврђивање њихове хронологије и
смјештање у вријеме 14 и 15 вијека.
ПЉЕВЉА
Истраживања стећка у општини Пљевља
никада нису вршена на систематичан или од стране
неке државне институције организован начин. Ипак
Стећцима у Пљеваљском крају бавили су се Нада
Милетић, археолог и историчар умјетности, пионир
модерне босанске археологије која је преко 40. годи-
на радила у Земаљском музеју Босне и Херцеговине
 79
као и Шефик Бешлагић у својим радовима из 1971
године а нешто касније и археолог Митра Церовић.
Неколико некропола са стећцима у пљеваљском
крају обрадила је током 1999. године, Вања Бело-
шевац у то вријеме археолог у општинском музеју.
Припремајући стручни рад за стицање звања кустоса,
Белошевац је користећи се методологијом и претхо-
дим информацијама Милетићке и Бешлагића обради-
ла 14 некропола од којих је у за Марину шуму уради-
ла и каталошки преглед.
На основу ових радова, уводом у постојећу
документацију и обиласком терена на територији оп-
штине Плужине по свом значају издвајају се сљедеће
локације:
У сели Рађевићи недалеко од Пљеваља, на
брежуљку званом Мраморје, налазе се 3 стећка, 2
сандука и 1 сљемењак, који су добро обрађени, али
без украса и прилично оштећени.
У селу Пижури, на локалитету Гробнице,
Ливадице налази се велика некропола са стећцима у
народу позната под називом „грчко“ гробље“. Над-
гробници су доста оштећени и зарасли у шуму. Бело-
шевац на овој некрополи биљежи 230 стећака, од чега
226 сандука и 4 сљемењака. Гробови су поређани на
редове у правцу исток-запад.
У селу Подблаће, у близини основне шко-
ле, на локалитету Рид, налази се већа некропола са
стећцима. Постоји податак да је овдје било укупно
177 стећака, међутим Белошевац констатује да је
њихов број сада далеко мањи. Стећци су поређани у
редове, на правцу исток-запад.
У селу Глисница, удаљеном 20 километара
сјеверо-западно од Пљеваља, налазе се 4 некрополе
са стећцима. На брежуљку у близини основне школе,
у савременом гробљу, налази се некропола од 20-ак
стећака, од чега највише сандука, 3 сљемењака и 1
стуб. Белошевац констатује да је стећак облика стуба
један од најбоље украшених и најљепших примјерака
у овом крају. У засеоку Ровићи, на локалитету Чар-
дак, налази се група од 4 стећка облика сандука,
постављених на правцу исток-запад. У савременом
гробљу такозваном Мировића гробљу налази се гру-
па од 4 стећка облика сандука. У засеоку Завиђен, на
имању Милована Лаковића, налази се некропола од
18 стећака. Надгробници су добро обрађени и имају
облик сандука а 1 је украшен представом мача.
На горњем дијелу некрополе стећака у
Горњем Градцу налазе се 4 велика стећка од чега
3 сандука и 1 сљемењак. Надгробници су добро
обрађени, великих димензија, али немају украса.
Остали дио некрополе смјешетен је одмах уз обалу
Ћехотине, на мјесту гдје се данас налазе куће. У дво-
ришту приватне куће на једној плочи урезана је пред-
става мача. Већина надгробника на овом локалитету
је утонула а неки су дислоцирани па им се не може
одредити тачан број.
У селу Доња Брвеница, 17. километара
удаљеном од Пљеваља, на локалитету Пода у савре-
меном гробљу, налази се некропола стећака. На овој
локацији раније је забиљежено 40 стећака од којих су
3 била облика сандука, а 4 сљемењака. Данас је овај
број далеко мањи, у лошем су стању и оријентисани
су на правцу сјеверозапад-југоисток. На једном
сљемењаку са постољем, урезана је композиција руке
која држи мач.
У селу Крушеву удаљеном од Пљеваља де-
сетак километара налази се некропола са 37 стећака.
Надгробници су прилично слабо обрађени и већина
је неправилног, аморфног облика. Украшена су
само 4 примјерка, од чега 3 сандука и 1 сљемењак.
Постављени су у низове, у већини на правцу исток-
запад, а један мањи број на правцу сјевер-југ.
На локалитету Гробнице у селу Какмуж на-
лази се некропола са 37 стећака. Надгробници су
лоше обрађени и доста оштећени. Постављени су у
низове, у већини на правцу исток-запад, а један мањи
број на правцу сјевер-југ.
У селу Оџак са десне стране пута који води
за Жабљак, на брежуљку у засеоку Љељењак Бело-
шевац биљежи један усамљени стећак у облику сан-
дука. Надгробник је доста оштећен и дислоциран.
Иако је украс на стеку већим дијелом уништен, јасно
се разазнаје да је овај примјерак некада био богато
орнаментисан.
У селу Потпеће, односно његовом засеоку
Горње село, на локалитету Луке налази се некропола
од 78 стећака. Надгробници су доста оштећени и уто-
нули. Постављени су у редове по правцу исток-запад,
а пет примјерака по правцу сјевер-југ.
На локалитету Црквине, Ђурђевића Тара, у
савременом сеоском гробљу налази се мања некро-
пола са стећцима. Надгробници су доста великих
димензија.
У селу Матаруге, на брежуљку званом Мо-
лика, у савременом гробљу, налази се некропола са
32 стећка. Већи број надгробника је неправилног,
аморфног облика, али има неколико веома изузет-
них, богато украшених примјерака облика сандука.
Већина их је постављена по правцу исток-запад.
Само 5 примјерака постављено је по правцу сјевер-
југ. Према подацима ранијих истраживача некада је
на овој локацији било 53. стећака али је данас њихов
број много мањи.
У селу Вруља удаљеном 30 километара од
Пљеваља, на брежуљку званом Марина шума, на сав-
ременом гробљу налази се некропола од 38 стећака.
Већина надгробника је доста оштећено и зарасло у
коров. На самом брежуљку смјештен је 31 надгроб-
 80
Стећак са локалитета Молика, Пљевља
ник, а осталих 7 налази се у подножју, у непосредној
близини локалне амбуланте. И за овој локацији не-
када се налазило више стећака, односно постоји по-
датак да је овдје некада било 53. надгробника. Они
су постављени по правцу исток-запад, са малим
одступањем а само 3. примјерка су постављена по
правцу сјевер-југ. Wензелова у својој студији биљежи
да се на овој некрополи налази стећак на којем је фи-
гура коњаника са ореолом, што је сцена која је ве-
ома ријетко заступљена у ликовном репертоару на
стећцима. За један премјештени надгробник поузда-
но се зна да потиче са ове некрополе а данас се да-
нас налази у у Пљеваљском парку и у секундарној
намјени и употребљен је као допуна за споменик
Милу Перуничићу.
За некрополу у Мариној шуми Белошевац
је примијенила Бешлагићеву типологију на шест ос-
новних облика од којих се на овој локацији налазе
четири облика, плоча, сандука, сљемењак и стуб. Од
наведеног броја на локалитету Марина шума евиден-
тирано је 14 стећака облика плоче, 7 стећака облика
сандука, 13 стећака облика сљемњака, 1 стећак об-
лика стуба и 4 примјерка чији облик није могао бити
одређен пошто су два била скоро сасвим утонула у
земљу, а два потпуно обрасла трњем.
Држећи се правила да све стећке висине до
30 цм висине треба сврстати у плоче, док се не до-
каже супротно Белошевац није искључила могућност
да неки стећак из ове групе а због утонућа у земљу
ипак може припадати групи сандука. На само једном
од 14. плоча регистрован је изведени украс.
Свих 7. регистрованих стећака облика санду-
ка на Мариној шуми су украшени и то 1 примјерак
са двије дуже стране, 3 примјерка са све четири
вертикалне стране, 3 примјерка са свих страна, као
и са горње површине стећака. За само један сандук
може се поуздано тврдити да је имао постоље, четири
стећка спадају у категорију високог сандука, односно
њихова висина прелази 80 цм.
Слемењак је такође лежећи надгробник,
облика правоуглог паралелопипеда чија је горња
површина рјешена у облику крова. На некрополи у
Мариној шуми примијећено је неколико варијанти
стећака типа слемењака, вертикалних страна суже-
них на доље, бачвастог-лучно засведеног крова, ни-
ски плочасти, односно ниског слемењака са благо
наглашеним гребеном, зарубљеног кровног дијела и
са ниским слеменом на четири воде. Од укупно 13
стећака облика слемењака само је 1 неукрашен, док
су 4примјерка су украшена са свих страна. На све
4 побочне стране украшена су 4 стећка, 3 само на
сљемену и 1 на сљемену и једној чеоној страни. Ин-
тересантно је да је од стојећих надгробника на лока-
литету Марина шума регистрован само 1 примјерак
облика стуба.
На локалитету Марина шума сусрећемо са
скоро свим облицима декорација на стећцима почев
од цик-цак бордура, уреза и трака који се срећу на
свим облицима стећака, затим таласастих и тордира-
на трака, спиралних врежа, круга, зракастих кругова,
розета и крстова.
Веома је интересантно да се на три стећка на
којима се појављује крст налазе и представе оружја,
стријела и лук, мач и штит. Углавном влада мишљење
да оваква представа стоји на надгобнику војника, рат-
ника или можда неког локалног великаша, односно
да означава статус и положај покојника или да нагла-
шава знак неког војног реда. На стећцима у Мариној
шуми мотив лука и стријеле је релативно бројан и на-
лази се на укупно 9. примјерака и то на 3. сандука, 4.
слемењака и једној плочи. Представа лука и стријеле
је изведена сасвим једноставним урезивањем, без
наглашавања било каквих детаља и одаје готово исту
руку. Као и остало оружје лук и стријела обиљежавају
гроб неког ратника, познатог стријелца или можда
ловца.
Аркадни стубови су најбројнији мотив на
некрополи у Мариној шуми. Заступљени су на ско-
ро свим већим и репрезентативнијим примјерцима
типа сандука и слемењака (укупно 10). Аркаде
имају облик плитке нише, полукружне засведене
са некада благо наглашеним дијелом гдје стоје сту-
бови који продужавају архиволте. Од овога једино
одступа измјештени „сљемењак из Пљеваља“ који
љепотом израде, масивношћу, дубоким рељефом
и разноврсношћу мотива надвисује све остале и
представља један од најљепших примјерака стећака
уопште.
Самим визуелним изгледом надгобници об-
лика слемењака представљају имитацију куће. Коло-
 81
нада уклесаних аркадних стубова још више појачава
овај утисак. Међутим представа се толико често
понавља да губи своје право значење и прелази у ор-
намент. Уз представу аркадних стубова, на бочним
странама стећка углавном стоје полукружне нише и
то на укупно 7 примјерака.
Представу животиња на стећцима из Вруље
налазимо на само једном стећку облика сљемењака.
У једној од аркадних ниша налази се плитко уре-
зана фигура јелена, а у другој аркадној ниши пред-
става неке животиње, можда пса, данас је прилич-
но оштећена. Нада Милетић у својим запажањима
са овог локалитета наводи и једну композицију
коњаника на слемењаку али постојање оваквог мо-
тива на неком надгробнику Белошевац није запазила
иако је тај мотив и тражила.
Мотив људске фигуре на овим стећцима
је риједак и јавља се на само два примјерка, на
једном надгробнику се јавља мотив полуфигуре, тј.
попрсја. А на другом ситно урезана људска фигура. У
сусједне двије нише урезане су представе животиња,
вјероватно јелена. На бочној страни једног слемењака
налази се представа људске полуфигуре са наглаше-
ним кругом око главе. Поред ових Нада Милетић на-
води, већ поменути непознат стећак из Вруље на ком
је представљен коњаник.
На некрополи у Мариној шуми немамо ни
један надгобник са натписом, чиме је датовање при-
лично отежано, па се при одређивању њене старости
можемо ослонити смо на орнаменталне мотиве. Бело-
шевац ову некрополу стећака на основу уједначеног
начина обраде и прилично јединственог орнамен-
талног система смјешта у 14. вијек и са најдаљим
трајањем до почетка 15-ог вијека.
ЖАБЉАК
Према подацима Анке Жугић у тексту
Угроженост споменика културе на подручју
Жабљака на подручју општине Жабљак налазе
се двије некрополе Новаковићи и Баре Жугића.
Оне обилују великим бројем стећака укупно 337
од којих је украшено 47. Према овим подацима
на овим некрополама украшен је скоро сваки
седми стећак, али треба узети у обзир и велики
број аморфних облика који нијесу украшени.
Село Новаковићи удаљено је од Жабљака
12 км. Сама некропола се налази на благом
узвишењу у близини Рибљег језера, на 1420
 82
метара надморске висине а на картама је уцрта-
на као „грчко гробље“. Некропола је прилично
запуштена и има доста оштећених, нагнутих и
преваљених примјерака. Окренути у правцу ис-
ток-запад. Некропола према ранијим подацима
има 61 стећак (9 плоча, 35 сандука, 10 сљеменика
и 1 сљеменик са постољем), украшених има 24
(2 плоче, 10 сандука, 2 сандука са постољем и 10
сљеменика).
Најчешћи украсни мотиви су: аркаде,
тордиране врпце, фризови, оквири или борду-
ре од косих паралелица. Више пута се јављају
мотиви повијене лозице са спиралицама, одно-
сно тролистовима или само вјенчићима. Осим
тога, јављају се мотиви обичних и стилизованих
крстова и свастика. Врло је мало мотива розета,
полумјесеца и кругова. Јављају се по једанпут
мотиви паралелних ребара, штита, предста-
ве човјека са мачем и штитом и сцене лова. А
оригинална су и два мотива; фриз од лукова
са вјенчићима и преплетна повијена лозица са
акантусовим листовима. Ову некрополу стећака
раније је запазио и Ровински а касније је била
предмет интересовања бројних истраживача као
и некропола у Новаковићима.
На 2 километра Новаковића о у правцу
Његовуђе, у селу Баре Жугића поред самог пута
налази се веома запуштена некропола стећака од
којих су већина оштећени. Скоро сви стећци су
нагнути или преваљени на јужну страну. Има их
око 206 аморфног облика. Некропола има укуп-
но око 276 примјерака међу њима је 10 плоча, 46
сандука, 4 сандука са постољем и 10 сљеменика.
Украшена су 23 примјерка (1 плоча, 14 санду-
ка, 2 сандука са постољем и 6 сљеменика). На
стећцима се јављају мотиви бордура од косих
паралелица, обичне и тордиране врпце, обични и
стилизовани крстови, аркаде, повијена лозица са
тролистовима, цик-цак линије, врпцом спојена
три концентрична круга, розете, полумјесец,
јабука, лукови и стријеле, мачеви и штит, пред-
става кола, узјахан јелен, лов на јелена и убијена
животиња.
Интересантно је и запажање Ровинског
који је обилазећи овај локалитет уочио да на
овом локалитету до прије мање од 100 година
није било сталних насеља, него су били само
катуни. Он каже да је и тада када је он обила-
 83
зио овај терен било тешко наћи 200 кућа, „иако
се у посљедње вријеме све више досељавају
из других мјеста и ниче градић Жабљак. Али
у старо вријеме, судећи по гробљима, овдје
је становништво било бројно и уживало у
благостању, које им је и омогућило да поставе
тако величанствене споменике својим умрлим“.
Постојање у данашње вријеме великих некро-
плоа, као на Језерима, у крајевима сада рела-
тивно ненасељеним, указује да је некада у тим
крајевима било много бројније становништво.
И на Цетињу у дворишту Влашке цркве,
са обије стране пута који води ка њеном порта-
лу, налази се по један монолитни надгробник -
стећак. Стећци су уско повезани са историјатом
цркве који су подигли синови Ивана Боројевића
у спомен оцу и у знак сјећања на дан њиховог
заједничког доласка на Цетињско поље, како
пише Лековић позивајући се на Ердељновића.
Како стоји у натпису изнад портала црква је први
подигнута пут 1450. године. Ристо Драгићевић
у чланку под називом „Неколико потпуно или
дјелимично несталих споменика културе“ на-
води податке које је у листу „Отаџбина“ објавио
Ровински, а који говоре да је при грађењу Влаш-
ке цркве употребљено „150 каменова“, а да је
знатан дио истих утрошен за друге грађевине.
По народном предању на овом мјесту
су синови сахранили Ивана Боројевића и пред
његовим гробом саградили црквицу „од плота“.
Стећци су по овој верзији подигнути као обиљежје
на гробовима родоначелника Доњокрајаца, Ива-
на Боројевића и његове жене Јелице. По другом
предању испод њих су сахрањени народни јунак
Бајо Пивљанин и његова жена или барјактар
Лима, док су по трећем народном предању ис-
под стећака сахрањени војвода Вуксан Николин
и Бајо Пивљанин.
Стећци испред Влашке цркве
представљају посебну варијанту типа сандук,
али су деформисани на специфичан начин. По
једна бочна и чеона страна закошене су тако да
редуцирају површину основе у односу на горњу
површину каменог блока. Стећак са лијеве
стране пута ка цркви је украшен, нешто мало
оштећен, док је други неукрашен и оштећен на
десној бочној страни.
Усљед утицаја атмосфералија његов
 84
украсни мотиви данас се са напором може раз-
азнати. Ширина уреза је 1-2 цм, а неки дјелови
украса израђени су готово у плитком рељефу.
Стране стећка оивичене су бордуром од торди-
раног канапа док је оваква пластична трака изо-
стала на горњој површини. На западној бочној
страни стећка приказано је копљиште са тролис-
ним завршетком и нејасним паром косих уреза
са обе стране при њиховом дну.
На јужној страни стећка приказан је
коњ са јахачем у сједлу усмјерен у правцу запа-
да. Коњаник у руци и под пазухом, држи копље
уздигнуто према горњем лијевом углу поља.
Врх копља, бодеж јасно се разликује од дрве-
ног копљишта, на коме се примјећује натакнути
предмет у облику прстена. Коњ је приказан ста-
тично у тренутку заустављања. Ногама укошен
унапријед необично је повио главу и реп а иза
њега је приказано дрво. Главу јахача је немогуће
реконструисати јер је на том мјесту стећак тешко
оштећен. Комплетна сцена фиксирана је за тло
урезаном линијом. На источном бочном пољу не
постоји никакав украс осим бордуре која оиви-
чава неоштећену површину. На сјеверној страни
представљен је штит ромбоидног облика. Око
његових ивица примјећује се шрафирана украс-
на бордура. Површина штита пресјечена је са
два паралелно и вертикално постављена уреза,
који поред улоге украшавања вјероватно имају
као и бордура утилитарну функцију у његовом
ојачању.
Горње поље украшавано је најмање два
пута. Урезани мач припада првобитном, ориги-
налном украсу. Увучен је у корице са опасачем
на коме се види пређица. О појасу је објешена
украшена торбица, необичног облика, можда
реликвијар или нека врста инсигније. На мачу
се јасно разликују крсница са округлом јабуком
и накрсница једноставног водоравног типа. Мач
је представљен у природној величини. При врху
мача симетрично су урезана два полумјесеца.
Два крста од којих је један урезан преко централ-
ног дијела оштрице мача а други у југозападном
углу поља, несумњиво су из каснијег периода.
Радослав Ротковић у књизи „Саздање
Цетиња“ доводи у везу представу коњаника на
стећку са првим поменом Цетиња у Которском
архиву из кога сазнајемо да један Цетињанин
купује панцирну кошуљу. За разлику од
Лековића који сматра да није ријеч о призору
из свакодневног живота, Ротковић ставља пред-
ставу коњаника у историјски контекст и увјерава
нас да је призор реалан. Александар Беркуљан
у чланку „Гностички симболи у Црној Гори“
тумачи овај призор кроз призму гностичке сим-
болике. Исти аутор у чланку „Прилог причи о
судбини стећака у Црној Гори“ указује на групу,
највјероватније дислоцираних стећака око Са-
борне цркве на Чеву.
Украсни мотиви идентични оним на
стећцима могу се примијетити на многим црква-
ма у околини Цетиња, посебно у Катунској
нахији, а употребљавани су као сполије и на не-
ким објектима у басену Скадарског језера.
ШАВНИК
У општини Шавник Гојко Килибарда
помиње локалитете стећака у Пошћењу и Пре-
вишу али без ближих података о некрополама
и броју надгробника. Приликом обиласка цркве
св. Ђорђа у Тушињи коју је подигао и у којој
је сахрањен црногорски бан Новица Церовић
уочили смо да су и у овој цркви као градивни
материјал коришћени стећци.
Поред овдје изнешених локалитета сас-
вим је могуће да се некрополе стећака налазе
и на неким другим локацијама у Црној Гори
првенствено на територији осталих општина
на сјеверу Црне Горе и западним планинским
масивима изнад Боке Которске. О „мацур-
ским гробљима“ писала је и Драгиња Кујовић
(Евиденција стања споменика Колашина) која
наводи да некропола са каменим монолитима у
облику сандука има и у Горњим Ровцима, Вељем
Дубоком, Лијешњу, Стартешкој Гори, Прекобрђу,
Горњој Љутој, Врујцима, Јаворју, Горњој Мора-
чи. Према стилској анализи украса на каменим
плочама некрополе у селу Бојићи- Горња Мора-
ча, она сматра да би се поменуте некрополе мо-
гле довести у везу са стећцима, на што указују
и неке историјске чињенице. Украс на неколико
надгобника некрополе у селу Бојићи изведен је у
врло плитком рељефу, површински; симболи су
стилизовани соларни и лунарни мотиви, дати у
облику круга и розета, уоквирени линијама или
дати самостално без оквира. Драгиња Кујовић
сматра да „мацурске некрополе“ у Морачи и
 85
Ровцима припадају херцеговачкој школи поло-
жених стећака типа сандука без украса.
Све овдје о прикупљене информације о
црногорским стећцима имају за циљ да прије
свега подсјете на напоре и настојања других ис-
траживача да забиљеже остатке културе стећака
на простору Црне Горе и уједно дају подстрек
свима нама да урадимо оно што је у нашој моћи
да их сачувамо за будуће генерације. Премда је
предмет и повод њиховог стварања била смрт,
данас они најмање подсјећају на то. Сада су они
далеко више свједочанства неког прошлог живо-
та и времена, документи о дјелима наших преда-
ка и тест нашег односа према њиховом значају.
V. ЗАВРШНА РАЗМАТРАЊА
Стећци припадају категорији непокрет-
них културних добара па је међу конзерваторима
често вођена расправа о начину њихове зашти-
те и веома честом измјештању најчешће у пар-
ковима музеја или за то посебно направљеним
лапидаријумима. Мотив за њихово измјештање
Цртеж из цркве у Пошћењу, Шавник
најчешће се налазио у потреби њихове боље за-
штите, очувања од уништења, оштећења и ван-
дализма али и боље презентације.
Ипак постало је очигледно да културно-
историјске вриједности стећака прије свега и
једино долазе до изражаја у амбијенту гдје су
првобитно били постављени. Тако данас без ди-
леме у стручној јавности преовладава став да је
стећак непокретно културно добро које треба да
остане на мјесту свога настанка.
Проблеми с којима се сусрећу стручњаци
у данашњем савременом друштву прили-
ком обраде стећака на терену су запуштеност,
измјештање, узурпирање простора на којима су
стећци смјештени, запуштеност и узурпирање
простора на којима су стећци смјештени,
изградња стамбених објеката који нарушавају
амбијентални изглед некрополе, некрополе са
стећцима унутар којих се налазе активна гробља
и вандализам. Постоји низ фактора који су пре-
судно утицали да се данас већина некропола
стећака налази у запуштеном стању а поред
дјеловања природних сила највећи непријатељи
 86
стећака је непросвјећеност и небрига.
Стање са терена упућује на закључак да
се стећци налазе у једном незавидном положају
у односу на савремена збивања у друштву па је
у циљу њихове заштите неопходно изналазити
конкретне стручне, правне, финансијске и друге
мјере да стећци заштите од пропадања и на пра-
ви начин презентирају јавности.
Поступак заштите и санације стећака
обично се састоји из више фазе. Прва фаза об-
ухвата правну заштиту односно доношење акта
којим се стећци утврђују за културно добро
или им се кроз неки други релевантни модел
обезбјеђује правна заштита. Овим актом се по-
ред самих стећака под правни режим ставља
заштићена околина и одређује контакт зона.
Посебан проблем код заштите стећака
представља именовање титулара или власника
стећка или некрополе стећака који би по пра-
вилу требао да води бригу о њима. У највећем
броју случајева стећци или некрополе стећака се
налазе на државној земљи, у непосредној близи-
ни активних гробаља и на приватним имањима
гдје власници земљишта нијесу заинтересовани
за њихову заштиту и очување. У том смислу као
најбоље ријешење за очување стећака јесте да се
брига о њима повјери локалним или државним
службама надлежним за очување културних до-
бара.
Неки од случајева када може доћи до
измјештања стећака су уколико је дошло до
њиховог природног помјерања или угроже-
ности усљед природних феномена, те уколико
постоје јасни докази да би њихово задржавање
на тренутној локацији представљало озбиљан
ризик за сам стећак. У случајевима када се
одлучује о измјештању, потребно је извршити
детаљно снимање локације, укључујући архео-
лошко истраживање и снимање како надгробни-
ка, тако и гроба. Такође, прије извођења радова
потребно је идентификовати погодну локацију
за измјештање. Наравно поступак измјештања
стећака мора имати и основу у закону.
Техничка заштита стећака обично
подразумјевају мјере превентивне заштите од-
носно нивелацију терена у циљу рјешавања про-
блема утонућа стећка у земљу што је посљедица
њихове велике тежине и порозности терена и
уклањање растиња, коријена дрвета и свега оно-
га што на терену може директно да угрожава
стећке.
Конзерваторски радови на стећцима
најчешће се своде на уклањање наноса земље
и хумуса са стећака, уклањање лишајева и ма-
ховине односно чишћење стећака од органских
и неорганских материја. Посебан процес се
односи на чишћење и санацију пукотина, де-
коративних и евентуално текстуалних елеме-
ната на стећцима. Последња фаза је уређење и
одржавање некрополе или заштићеног простора,
уређење приступних стаза и надзор како би се
створили услови за њихову трајну заштиту.
Документација о стећцима се по прави-
лу ради према јединствено уређеном обрасцу
за читави простор који ужива исти правни ре-
жим. Оваква документација садржи сљедеће
податке о локацији; назив локалитета, општи-
на, насеље, катастарска честица, имовински
подаци, географске координате, надморска ви-
сина, позиција на карти и просторном плану.
Документација такође садржи и податке о библи-
ографским подацима, ранијим истаживањима,
мјесној традицији, топонимима, броју стећака,
типовима, позицији, димензијама, декорацијама
и орнаментима, њиховој очуваности, фото
документацију и сва друга запажања која могу
бити од интереса за очување или истраживањима
о предметној некрополи.
За почетак требало би на једном мјесту,
или конкретно у водећој државној установи
надлежној за заштиту културних добара при-
купити документацију везану за већ извршена
теренска истраживања. Проучавање још неис-
тражених локалитета стећака и рекогносцирање
терена се намеће као велика потреба и прева-
зилази далеко снаге и могућности појединаца.
Оно захтијева сарадњу читавог низа стручњака,
представника разних научних грана (историја,
археологија, историја умјетности, етнологија,
палеографија, лингвистика). Истовремени рад
разних стручњака, координиран из једне уста-
нове, дао би највише гаранције да би се посао
обавио за сразмјерно кратко вријеме и на квали-
тетан начин.
Посебан импулс у заштити стећака дала
је иницијатива потекла од стране Босне и Хер-
 87
цеговине да се стећци као јединствени примјер
људске креације упишу на Листу свјетске кул-
турне баштине. У том смислу представници
Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне
Горе потписали су прошле године у Сарајеву
писмо намјере за успостављање међу институ-
ционалне сарадње на припреми и презентацији
заједничког пројеката „Номинација стећака-
средњовјековних надгробних споменика за упис
на Листу свјетске културне баштине УНЕС-
ЦО“.
Иницијатива и све активности које се у
том смислу подразумијевају требали би до сеп-
тембра 2010. године резултирати уврштавањем
Стећака на Унесцовој тентативној листи свјетске
баштине што би био неки претходни корак у
читавој процедури. Представници институција
за заштиту културног насљеђа из ове четири
државе, такође су формирали административно
тијело за припрему и презентацију заједничког
пројекта израде документа “Номинација
стећака - средњовековних надгробних спомени-
ка - за упис на листу светске културне башти-
не Унесца”. Ово тијело има задатак да заједно са
стручним службама обједини све податке који се
тичу прецизног броја некропола, њиховог рас-
пореда у простору и свих других критеријума
битних за уврштавање некропола стећака у
номинацијски документ.
Као заједничка културна али и национал-
на баштина култура стећака је окупила ове че-
тири земље и повезала их у највећи заједнички
регионални културни пројекат. Нема сумње да
ће и Унесцо у овом пројекту препознати интер-
културални дијалог који истовремен релаксира и
међунационалне односе и да ће му у том смислу
дати пуну подршку.
Иако се у Србији, Хрватској и Црној Гори
налази тек нешто мање од 10% укупног броја
стећака, култура стећака је такође веома важ-
на и за ове државе преко чијих се територијама
преплићу бројне културе и цивилизације. Ис-
товремено заједничка номинација стећка за
упис на Листу Свјетске културне баштине је чин
пријатељства и разумјевања и добра шанса да се
регион бивше Југославије у најбољем свјетлу
прикаже Европи и свијету.
Ову тезу најбоље потврђују ријечи исто-
ричара Дубравка Ловреновића: „За европске, по-
готово средњовјековне културолошке прилике
неуобичајена је чињеница да су се под стећцима
у исто вријеме сахрањивали припадници трију
кршћанских конфесија - православне, католичке
и цркве босанске, што нам даје основа за једну
тезу да се у средњовјековној Босни радило о
једној врсти мекога мултикултурализма, гдје
границе између одређених култура и конфеси-
оналних идентитета нису биле тако оштро
исцртане као у осталом дијелу средњевјековне
Европе“.
Нема дилеме да Стећци испуњавају
најзначајније и најбитније критеријуме од оних
десет које је утврдио Унесцо и да ће се Стећци
у догледно вријеме наћи на Листи свјетске кул-
турне баштине. За Црну Гору је зато јако важно
да што више својих институција и стручњака
укључи у овај процес. Разлога за то има више,
са једне стране потреба заштите стећака у Црној
Гори је цивилизацијска обавеза а са друге стране
имамо јединствену шансу да се наши стручњаци,
руководећи кадрови, правници и државни ор-
гани, као и чланови Националне комисије за
сарадњу са УНЕСЦО-м до детаља упознају са
номинационим поступком и процедурама које
ћемо и појединачно морати проћи приликом
најављене номинације Цетиња на УНЕСЦО-ву
Листу свјетске културне баштине.
На крају може се без сваке сумње
закључити да су Стећци аутохтони
средњовјековни надгробни споменици, укра-
шени пластичним призорима из живота, лова,
витешких турнира и ванредно занимљивим
натписима. Стећци су трагови прошлости и
чувари тајне једног данас загонетног и још
увијек недовољно расвијетљеног време-
на средњовјековне историје Балкана, али и
кључеви за њено откривање. И поред бројних
других народних имена за ове камене надгробне
споменике, назив Стећак остао је онај универ-
зални и најчешће коришћени на цијелом просто-
ру гдје се они могу и наћи. Тешко је изнијети
тачан податак о њиховом броју јер након сваког
обављеног истраживањем констатују нове не-
крополе или појединачни стећци па је бројка од
100 хиљада стећака чини најреалнијом. Највећи
број стећака скоро 70 посто налази се на про-
стору Босне и Херцеговине а оно што забрињава
јесте чињеница да је њих 95 посто у лошем
 88
стању, на граници потпуног пропадања и да им
је неопходна хитна заштита.
Највеће дилеме у истраживању и ана-
лизама стећака своде се на питања њиховог
поријекла, припадности покојника који су
сахрањивани испод стећака, као и симболичких
порука које носе поједине представе уклесане на
њима. Највише података за историчаре дају нат-
писи који карактеришу мањи број стећака и који
говоре о различитим друштвеним слојевима
који су сахрањивани испод стећака.
Када су крајем 18 вијека почеле у Евро-
пи да продиру вијести о постојању једне ориги-
налне умјетности на надгробницима из Босне
и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије,
западни културни свијет био је у то вријеме за-
узет анализом неких сасвим других умјетничких
дјела. Пирамиде, антички храмови и ренесансна
умјетност били су много атрактивније теме како
за истраживаче тако и за љубитеље старине.
Стећци се почињу систематски проуча-
вати од аустроугарске анексије Босне и Херце-
говине и ова истраживања и тумачења најчешће
прате национална и политичка обојеност у циљу
остваривања неких националних или политич-
ких интереса. Највећи значај раних истраживања
културе стећака свако имају ондашњи описи не-
кропола које су тада биле бројније и на жалост
много боље очување него што је то данас. Оно
што је данас сигурно јесте да су се испод стећака
покопавали припадници свих народа који данас
живе на простору данашње Босне и Херцегови-
не, али и преци данашњих Црногораца са про-
стора културе стећака.
У периоду након Другог свјетског рата
започет је и усвојен систем монографских
студија о појединим значајним некрополама или
групама некропола са стећцима а затим објављен
читав низ монографских радова који и данас
представљају основни фонд научно сређене
грађе за шире истраживачке подухвате. Може
се рећи да су овим радовима већ обухваћене
најљепше некрополе и најважнија подручја са
стећцима на простору Босне и Херцеговине али
тако обрађен и публикован материјал из Црне
Горе практично не постоји.
Чак и данас када се на овим просто-
рима властитим снагама обављају савремена
истраживања културног насљеђа, проучавање
стећака а поготово њихова презентација нијесу
ни приближно сразмјерни овом умјетничко
благу и специфичном феномену култа мртвих.
Недовољно истражена територија, парцијално
обрађене локације или територије, без базе по-
датака и обједињене грађе ставили су Црну Гору
на маргину културе стећака не само у географ-
ском него и у стручном дијелу. Иницијатива да
се Стећци као регионално културно добро упи-
шу на Листу свјетске културе баштине ипак ули-
ва оптимизам да ће овај сегмент црногорског
културног насљеђа бити у блиској будућности
темељније истражен и квалитетно заштићен.
Од бројних дјела, сепарата, расправа
текстова написаних о стећцима, књига Ненада
Тановића, „Облици босанских душа“ из 1994.
године, постала је незаобилазно штиво када се
о овој теми разговара али и због контраверзног
епитафа са Стећка Танишиног (1389).
Сам Тановић каже: Али инитимно, ни-
када нисам престао да вјерујем да су једино
натписи које сам прочитао са стећака права
истина о животу. Једначине које сам научио,
и којима се свијет електрона и микрочипо-
ва покоравао, су ме одушевљавале, рачунари
бескрајно радовали, али сам знао да оно што
је данас техничка и технолошка истина сутра
ће бити само музејски експонат. А када би про-
читао натпис са стећка, који је без великих и
малих слова, без подјеле ријечи у реченице и без
реченичних знакова, тада би до мене, у трену
кроз вијекове пренесен, допро истински људски
крик, истовремено и потресан и дирљив, јер се
ту у пар редака стисла цијела животна стаза
покојника, његове склоности и његова повијест
и родовско стабло и грунтовница и љубав према
жени и баштини и чуђење пред смрћу. и страх
пред заборавом.
Управо ове ријечи професора Тановића
износе неумитну чињеницу, да се стећцима мно-
го више нагађало него што се стварно знало и
да се о стећцима пуно више говорило и писало,
него што се систематски истраживало и упозна-
ло.