c




EKONOMSKI FAKULTET - ZAGREB

ZBIRKA ZADATAKA IZ MIKROEKONOMIJE




 á
 

Cilj ovog priručnika je olakšati razumijevanje mikroekonomske teorije uporabom računskih zadataka,
grafičkih prikaza i pojašnjenja osnovnih pojmova i teorija. Ovaj je priručnik nastao kao kolekcija od 11
seminara koji se obrađuju na predmetu Mikroekonomija u predavačkoj grupi prof.dr.J.Šohinger. Ovaj
priručnik nije zamjena za udžbenik već samo njegova dopuna jer se ispit sastoji od teoretskog i računskog
dijela.

Priručnik u prvom dijelu svakog poglavlja uz nekoliko teoretskih pitanja polako uvodi studentau
analizu osnovnih mikroekonomskih teorija. Za razumijevanje je potrebno osnovno znanje infinitezimalnog
računa i analitičke geometrije.

Od studenata koji rade po ovom priručniku se očekuje da ga na seminare redovito donose jer će se
na taj način povećati efikasnost nastave (studenti neće morati prepisivati projekcija ili ploče već će vrijeme
korisnije utrošiti na slušanje, razumijevanje i diskusiju s asistentom i kolegama studentima).


















 

c



c

V V
V
c

V VV
Uvodna razmatranja o ponudi i potražnji V V
V
ElastičnostV VV
c

V VV
Ponašanje potrošača V VV
c

V VV
Izvođenje krivulje potražnjeV V
V
Individualna i tržišna potražnja V VV
c

V V
V
Proizvodnja V VV
c

V V
V
Optimizacija alokacije inputa V VV
Funkcija troškovaV VV
c

V V
V
Maksimizacija profita i konkurentska tržištaV V
V
Državne intervencije u tržišnu ravnotežu V VV
Monopol V V V
Monopson V V V
Monopolistička konkurencija V V
V
c

V VV
Diskriminacija cijena V V
V
Oligopol V V

V
Model dominantnog poduzeća V V

V
c

V VV
Teorija igaraV VV
c

V VV
Opća ravnotežaV V
V
c

V VV
Eksternalije i javna dobra V VV
Očekivanja i nesigurnost V VV

 V VV



V VV


á

 



   


c



Kratki podsjetnik osnova matematičke analize

Derivacije:


 

 

 


 
Funkcija f(x) presječena je sekantom koja prolazi kroz 2 točke. Jednadžba pravca koji prolazi dvjema
točkama poznatih koordinata je
â 
â

.
 â „

â
„
Razlika (diferencija) yB i yA je È , a razlika xB i xA je È
, pa se prethodni izraz može zapisati ovako:
È  È „



 „

È
 È

Dakle kvocijent diferencija predstavlja nagib (razlomak uz nezavisnu varijablu x) predstavlja nagib
sekante, a isto tako i funkcije na segmentu od točke A do točke B. Približavanjem točke B točki A
diferencije bi se smanjivale, a kada bi postale beskonačno malene nazivali bismo ih diferencijama i
označavali s K i K
umjesto s È
i È jer bi tada diferencije i diferencijali bili isti brojevi. Tada bi
točka B i točka A postale ista točka, a sekanta h bi postala tangenta :

 




 



 
Sada je nagib pravca kvocijent diferencijala i nazivamo ga derivacijom funkcije u točki A. Taj je nagib
jednak nagibu funkcije u točki A. Sada je jednadžba tangente
   „



 „ â


 

Izračunavanje derivacije funkcije:

 !"#$%!
&'$()#$(&
*)+,-&
y = f(x)

V
á

 



   

I 
y =


I I
y=C y =0 y = 5; y = 0

y=x yI = 1 -

y = kx yI = k y =5x; yI = 5

2 I 2 I
y = kx y =2kx y= 5 x ; y =10x

n I n-1 I 10 I 9
y = kx y = nkx y = 2x ; y = 20x
I 
y = ln x y =

K
K 2
y = f(x)+ g(x) y=
I
+ y = 10x-5 x ;
I
K K y = 10 ʹ 10x

3
y = f(x)g(x) K K
y = (2x)(x );
I I 3 3 3
product rule y =f(x) + g(x) y = 2 x + 6x = 8x
K K



 r
â
r
y=
—
I
y =
y = f(x)/g(x) I 


y=

quotient rule
  r


—


 —







y = g ( z ( x )) K K
y =
I
× y = 10z, z = 3 ʹ 5x;
chain rule K K
I
y = -50

Gradijent

Gradijent je vektor prvih derivacija funkcije više varijabli. Za funkciju f(x,y) gradijent j e:






 ;



Hesseova matrica H je drugi gradijent, odnosno matrica drugih derivacija:











;

 


Ekstremi funkcija:

V
á

 



   





 ;










 ˜ þ
 


 

 ;  ˜ þ

Ekstremi funkcija s ograničenjem

V
á

 



   


c



(%.!)')/+)#')!0)%,%! .$$,%#')1!0$

2%0&3 %3%4$!&5 !6"$0&,%! .&7

Ponuda je općenito ')3# 8) funkcija cijena, a izvodi se iz graničnih troškova tvrtke (MC). Linearna
aproksimacija funkcije ponude je:
(1) p = aq + b

2%0&3 %3%4$!&5 !6"$0&,%#')1!0&7

Potražnja je općenito ,).)0 8) funkcija cijena, a izvodi se iz granične korisnosti (MU). Linearna
aproksimacija funkcije potražnje je:
(2) p = -cq + d

 )9#%3&,%! .)$,%#')1!0),%!&6).$/')1)()0 6)%:;<=),%!&6).6)%,;<7

Ponuda i potražnja se mogu izraziti izrazom q=͙ umjesto p=͙, jer je to zapravo logičnije, s obzirom na to da
je količina funkcija cijene, a ne obratno. Međutim, praktičniji je izraz p=͙, jer je cijena na ordinati, a
uobičajeno je funkciju izraziti preko varijable koja se nalazi na ordinati.pa se tako lakše ucrtava graf. Za
zamjenu osi na grafu parcijalne ravnoteže nema nikakvog logičnog razloga. Takav način crtanja grafa ima
svoje začetke u pogrešnom crtanju tih grafova na samom početku razvoja parcijalne ravnoteže (čiji su
koncept u današnjem smislu razvili neoklasičari). Stoga se i danas nezavisna varijabla, cijena, crta na ordinati,
a zavisna varijabla, količina, na apscisi.

2)6%>-)3&')(!%#&1!)"$0&!)$6%-$?$!))6%3 ,%! .)$,%#')1!0).)!&3@A$@A=)>%3,%.)'3#(%0&

) #)'6$?!%17
Ravnotežna cijena i količina se nalaze na sjecištu ponude i potražnje. One se izračunavaju tako da se
izjednače ponuda i potražnja:


 (
K
K

(3)   

(
K

(
 

(
Oblik krivulja ponude i potražnje: zbog simplifikacije računa, uzimaju se linearne aproksimacije krivulja
ponuda i potražnje, iako empirijskim podacima bolje odgovaraju nelinearne ocjene (pa su tako i ponuda i
potražnja u pravilu konveksne prema ishodištu).

VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV VVVVVVVV
V

     
             

V
á

 



   


á




 "




 #


!

  

c

  




 

2)6%3&%.'&B 0&,%#'%9!0)$,'%$/(%.!0) %#(%'&!%0,'$('&.$7

Otvorena privreda (Slika 1.2) je realističnija situacija, u kojoj je vrlo teško moguće da je autarkična cijena
(cijena na zatvorenom tržištu) jednaka cijeni na svjetskom tržištu. Ta cijena može biti veća (p1) ili manja (p2)
od ravnotežne. Pri tim se cijenama javljaju viškovi, odnosno manjkovi.
á














!

 
c
 



Ako je cijena jednaka p1, tada će se na domaćem tržištu potraživati količina q1 (uvrstiti cijenu p1 u potražnju),
a proizvođači će proizvoditi q2 (uvrstiti cijenu p1 u ponudu). Razliku q1 i q2 će proizvođači izvoziti, jer je to
tržišni višak. Isto tako, ako je cijena jednaka p2, tada će se potraživati količina q4, a proizvoditi q3, pa će na
tržištu biti manjak. Razlika (q4-q3) će se uvesti iz inozemstva.

á%#')1!0)0&.)!)3C.;Dá =),%! .)C3;áD)"'#)0#&,%! . $,%#')1!0 =#&!)B$#&

')(!%#&1! "$0&! $6%-$?$! 

Pri cijeni P = 0 Qs će biti: Qs = -1 (tj. 0, jer su i P i Q uvijek veće ili jednake 0), a Qd = 10.
Pri količini Q = 0, rezervacijska će cijena biti 0 = -2P + 10, tj. P = 5 (to je odsječak d ,a prethodnom grafu). Isto
tako, P = 1 (odsječak b iz grafa 1.2).

V
á

 



   

Izjednačivši ponudu i potražnju dobili smo P = 3,67 i Q = 2,67.

á




'


(%&



V
$%&  

c

 



 

á%#')1!0)/)3#)!%($+)0&.)!)3C.;E,2%-$?$!)3&+0&'$ #$3 8)+),0&"$0&!)!)0+)

@'&!#)A$+0&'$3& 3#%#$!)+)6 !)á%! .)3#)!%()0&%,$3)!)3C3; ,
)A2%0)"$0&!)8&3&5%'+$')#$!)3-%4%.!%+#'1$9# 72%-$6%8&4$#$3#)!%()7
100 ʹ 5p = 50 + 5p
10p = 50
P = 5, tj. 500 kuna (cijena najma stana)
Q = 100 ʹ 5×5 = 75, tj. 75000 stanova

4A&6)0&')(!%#&1) 3,%3#)(-0&!)&"$+%.)#).).'1)()5$63$')3#)!)'$! !)6 !)=0&'1&-$,%+%8$

>').$#&-036%+-%4$0 
6%,'&#,%3#)($+%.)3&,%! .)3#)!%(),%(&8)()F!%(%>').!0%+=)F
).),#)"$0%+3#)'$G$!&$36%'$9#&!$G3#)!%()=6%-$6%8&3&!%($G3#)!%()3)/$.)#$!)6%!#&+0&'&=)6%
>').$#&-0$!&')/+$9-0)0 %#%+&G%8&-$$G,%#')1!0),')#$#$$-$!&7
Pri cijeni od 500 kuna bila je uspostavljena ravnoteža na 75 000 stanova. Ako bi cijena bila 900, ponuda bi
izgledala ovako: Qs = 50+5×9 = 95, tj. 95 000 stanova. Kako je ravnoteža bila uspostavljena na 75 000,
trebalo bi stvoriti novih 20 000 stanova. Rekli smo kako je 50% novogradnja, dakle graditelji bi izgradili 10
000 stanova.
Sada analizirajmo učinke. Potražnja pri p=9 (900 kuna) izgleda ovako:
Qd = 100 ʹ 45 = 55 (55 000 stanova), i plaćat će ih po 900 kuna, ukupno:
Ʌ = 55 000×900 = 49 500 000 kuna. Prije su stanodavci zarađivali:
Ʌ = 75 000×500 = 37 500 000 kuna, dakle 12 milijuna manje. Međutim, ova je mjera uzrokovala veliku
preraspodjelu dohotka, jer je samo 55 tisuća stanova popunjeno, a 40 tisuća je prazno (što znači da je samo
58% iznajmljivača uspjelo plasirati svoje stanove), a osim toga uložilo se u 10 tisuća novih stanova. S druge
strane, plaćanjem više novca za manje stanova nezadovoljstvo raste i među unajmljivačima. Zato
zaključujemo kako je ova Vladina mjera kriva i ne polučuje pozitivne učinke za većinu socijalnih grupa.

&6)0&,%#')1!0)/)) #%"&3#%+ )>'&4D$0&6)á;EC=>.0&3&6%-$?$!)+0&'$ #$3 8)+)
) #%+%4$-)
)A)"'#)0#&6'$( -0 ,%#')1!0&/)(%1!0%+#%+) #%"&3#%+

V
á

 



   

V
V

V
V
V
V
V
V

V
V

VVVVVVVVVVVVVVVV VVV
V VV

c


  


 
 

 

4A2%-$6%4$(%/$-)6%'$3#$-%) #%"&3# )6%!&4$4$-%"&3#)'$!&7

100.000

"A
6%0&"&3#)'$!)H6 !)=6%-$6$0&> 4$#)6,%#'%9)?&(%>,'%4$#6)7
Potrošačev probitak kada nema mostarine je:
CS = (150×100.000)/2 = 7.5 milijuna kuna.
S cestarinom probitak je:
CS' = (150-75)×50/2 = 1.875.000 kuna
Gubitak probitka je:
ѐCS = 7.500.000 ʹ 1.875.000 = 5.625.000

2%0$%.3-0&.&8$G.%>)B)0)4$ /'%6%()%,%+)6&,%6'$( -0$,%#')1!0&=)6%0$4$ /'%6%()-$,%+$")!0&

6'$( -0&,%#')1!0&7
)A 6-)!0)!0&6(%#)!) (%/
Potražnja za domaćim proizvodom će opasti, jer na tržište dolazi supstitut.
4Aá%')3#.%G%#6)>')B)!)
Krivulja potražnje se pomiče prema van, pri čemu raste ravnotežna cijena i količina. Pomak ovisi o
elastičnosti.

"Ac+)!0&!0&#'%96%(),'%$/(%.!0&.%+)8&>,'%$/(%.)=6%0$3&!)#'1$9#&,'&!$% %4-$6 !$1$G"$0&!)

Smanjenje troškova uzrokuje pomicanje krivulje ponude prema van. Ravnotežna količina će porasti, a cijena
pasti.

-)3#$?!%3#

2)6%3&$/')? !)()"0&!%(!)&-)3#$?!%3#7
Cjenovna elastičnost je omjer postotne promjene količine u odnosu na pripadnu postotnu promjenu cijene.
Postoji cjenovna elastičnost ponude i potražnje. Ovo je izraz za izračun obiju elastičnosti:
È
  È
_     (ako su ponuda i potražnja tablično zadani)
È  È


V
á

 



   

È
  
O (ako su ponuda i potražnja zadani funkcijom)
_ 
È  

pri čemu je ȴq = q2-q1, i ȴp = p2 ʹp1.

Pri izračunu elastičnosti funkcija se mora preoblikovati u oblik q=͙, a umjesto ȴq/ȴp računa se derivacija
funkcije q po varijabli p (dq/dp). Ako su potražnja i ponuda zadana tablično, tada se jednostavno uvrste
podaci iz tablice, bez potrebe za izračunom osnovne funkcije i derivacija.

H2)6()&-)3#$?!%3#+%1&4$#$7
Pogledajte sljedeći pravac:

) * +
 


 +
 ) * +
 


 +
 ) * 
+
 + 
 +
 +
 +
 

2 VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV VV2VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV V
Pogledajte npr. graf funkcije potražnje p = 10 ʹ q:

á

 V

„V

V
 
c
 

  



S obzirom na to da je elastičnost postotna promjena, vrlo je važno gdje se nalazimo (kolika je polazišna
cijena i količina, to su p i q u formuli).

U točki C količina je jednaka 0, a kako je količina u nazivniku, elastičnost u točki C(0,10) je jednaka -ь
(savršeno elastično). U točki B cijena je jednaka 0, a količina 10, pa će elastičnost biti jednaka 0. U točki A,
gdje je p = q = 5, a dp/dq = -1, elastičnost je jednaka -1 (jedinična elastičnost potražnje). Dio potražnje
između točaka A i C je elastičan, a dio od A do B je neelastičan.

Sada pogledajmo npr. funkciju ponude p = 3q:

V
á

 



   

á

 V
%


 V


„V


c
!

  



Možemo dokazati da je elastičnost konstantna u svakoj točki i jednaka 1 (to je uvijek slučaj kod linearne
ponude koja prolazi kroz ishodište).

Cjenovna elastičnost potražnje nam govori za koliko se postotaka promijeni tražena količina kada cijena
poraste za 1%. Iako neki autori tvrde kako je elastičnost uvijek pozitivna, mi ćemo reći da je ona negativna u
ovom slučaju, jer svaki porast cijena uzrokuje pad tražene količine. Dakle, cjenovna elastičnost potražnje je
uvijek broj manji ili jednak 0.

Cjenovna elastičnost ponude se računa na potpuno isti način, samo što su dobivene vrijednosti pozitivne, a
tumačenje glasi da porast cijene za 1% uzrokuje porast ponuđene količine za E%.

2)6%3&$/')? !)()- ?!)"0&!%(!)&-)3#$?!%3#7

Lučna elastičnost potražnje i ponude se računa kada su ponuda i potražnja zadane tablično, a intervali
između pojedinih vrijednosti su veliki. Tada se postotna promjena ne računa u odnosu na polazišnu
vrijednost, već na prosjek vrijednosti početne i konačne vrijednosti cijene i količine:

È

 
  È
_       , pri čemu je ȴq = q2-q1, i ȴp = p2 ʹp1
È 
  È 

 

Tumačenje je identično kao u slučaju elastičnosti u točki.

á'%$/(%.%+I3&#'> 0&!)3(0&#36%+#'1$9# =)3(0&#36)0&"$0&!)&+)%>')!$?&!0)#'>%($!$

á%! .)$,%#')1!0)/).%4'%+I +)-%0/&+-0$
3 /).)!&#)4-$?!%J
"$0&!) ,%! .) ,%#')1!0)
  
  
  
  

)AV !),$9$#&0&.!).14 ,%! .&$,%#')1!0&

Formula za izračunavanje jednadžbe pravca ako su poznate 2 točke je:
 â 
r â  rð â ð
ð â ð

V
á

 



   

Odaberite bilo koje 2 točke (recimo da je točka 1 prvi redak, točka 2 drugi. Redak, i recimo da prvo
izračunavamo ponudu):

r     rð 
 
P = 1.5Q Jednadžba ponude

r â   â  rð â 

â 
P = -0.5Q + 20 Jednadžba potražnje

4AV 6%-$6)0&"0&!%(!)&-)3#$?!%3#,%! .&,'$"$0&!$á;7


 ðc _
    (pri cijeni 9 ponuda je 6. Cijene se mijenjaju po 3, a ponuda po 2 jedinice).
 

"AV 6%-$6)0&"0&!%(!)&-)3#$?!%3#,%! .&,'$"$0&!$á;7

 
ðc _     (pri cijeni 12 ponuda je 8. Cijene se mijenjaju po 3, a ponuda po 2 jedinice).



.AV 6%-$6)0&"0&!%(!)&-)3#$?!%3#,%#')1!0&,'$"$0&!$á;7

â

ð` _
O â (pri cijeni 9 potražnja je 22. Cijene se mijenjaju po 3, a potražnja se smanjuje po 6
  
jedinica).

&AV 6%-$6)0&"0&!%(!)&-)3#$?!%3#,%#')1!0&,'$"$0&!$á;7
 
 ð` _      (pri cijeni 12 potražnja je 16. Cijene se mijenjaju po 3, a potražnja se smanjuje po 6
 
jedinica).

5AV 2%-$6$8&4$#$ (%/=%.!%3!%$/(%/7

Svjetska cijena je 9. Tada se u zemlji proizvodi 6, a potražuje 22. Manjak se uvozi, dakle 16 jedinica (22-6).

>AV
6%.'1)()/)#(%'$>')!$"&=6%-$6)8&4$#$')(!%#&1!)"$0&!)$6%-$?$!)7
U tablici nije naveden takav slučaj, ali ako cijena nastavi rasti po 3 n.j., potražnja padati po 6, a ponuda rasti
po 2 jedinice, tada će se S i D izjednačiti na P = 15 pri Q = 10.

GAV 2%-$6)0&- ?!)&-)3#$?!%3#,%#')1!0&6).)"$0&!)')3#&3!)!0@!%(?)!$G0&.$!$")A7


 â 


ð` _
O â ( zbroje se konačna i početna cijena, 3+12, te konačna i početna potražnja,



34 i 16. Potražnja je u tom intervalu pala za 18, a cijena je porasla za 9.

('#6)
0&/)6-0 ?$-)6)6%0&"0&!%(!)&-)3#$?!%3#,%#')1!0&/)!0$G%($+?$,%($+)D=)/).$36%(&D
)AV
6%#('#6)%.- ?$,%(&8)#$"$0&!&%4),'%$/(%.)/)F=9#%8&3&.%>%.$#$3!0$G%(%+,'%.)0%+7
EP,Q = %ѐQ / %ѐP

Čipovi:
-2 = %ѐQ / 10%
%ѐQ = -20%
Prodaja čipova će se smanjiti za 20%.

Diskovi:
-1 = %ѐQ / 10%
%ѐQ = -10%

V
á

 



   

Prodaja diskova će se smanjiti za 10%.

4A2%-$6)0&')/-$6) ,'$G%.$+)7
TR = Q×P
Čipovi: ѐTR = Q2×P2 ʹ Q1×P1 = 0.8Q11.1P1 ʹ Q1P1 = 0.88 Q1P1 - Q1P1 = -12%
Diskovi: ѐTR = Q2×P2 ʹ Q1×P1 = 0.9Q11.1P1 ʹ Q1P1 = 0.99 Q1P1 - Q1P1 = -1%

&6)0&!)!&6%+#'1$9#  0&.!%0>%.$!$,%#'%9&!%#%!),9&!$"&K$0&!)0&$/!%3$-)6 !),%
#%!$c#)#$3#$?)'$3  3#('.$-$6)6%0&"0&!%(!)&-)3#$?!%3#,%! .&4$-)=),%#')1!0&D2%'$3#&8$%(&
,%.)#6&$/(&.$#&-$!&)'!&6'$( -0&,%! .&$,%#')1!0&)6%!#%>)!)"'#)0#&#&,%! .&$,%#')1!0&
Formula za elastičnost je:
 K
(1)   _   
 K
Pretpostavili smo da je ponuda i potražnja linearna, dakle ima sljedeću opću formu:
(2) q = ap + b

Tada je
K
(3) 
K
To uvrstimo u formulu za elastičnost:
Ö
 _  
Ö
(4) Ö Ö
  

Ö
Konstante ćemo se riješiti pomoću formule za izvođenje pravca poznatog koeficijenat smjere i jedne njegove
točke:

(5)  â  Ö  â  Ö ß
Ovaj izraz preuredimo i uvrstimo (4) u (5) te dobijemo:
Ö  Ö
 r
 Ö
Ö
Ö
(6)
Ö  Ö
 Ö

Ö  Ö r

U ovu formulu uvrstimo brojeve za ponudu  Ö   _  Ö 
_  Ö  
 i dobijemo:
  
 


Nakon toga uvrstimo brojeve za potražnju  Ö   _  Ö 

_  Ö  
 i dobijemo:
    



Graf:

V
á

 



   




Î



Î

Î
 
Î

 



 

Formula za elastičnost je:

 

_  O
 

 K
Znamo da je  
_    

 K
 

 O


 
  
 
 
R
Konstante ćemo se riješiti pomoću točke koju imamo zadanu:


  
 

R
R  
Qs = 1,8632P+4130.

Sada ćemo isti postupak koristiti za izračunavanje potražnje:

 K
 
_     

 K
K 

     
K

K   K  
   
R

 â â   O

R
C = 6490
Qd = -0.6211P + 6490

/(&.$#&,%#')1!0 $,%! . /)$3#$3- ?)06)%9#%0&4$%,'&#G%.!$=)-$ /,'&#,%3#)(6 6%!3#)!#!&

&-)3#$?!%3#$5 !6"$0),%! .&$,%#')1!0&)"'#)0#&#&,%! .&$,%#')1!0&

U ovom se slučaju integriranje ne može izbjeći. Prvo se mora izvesti funkcija potražnje i ponude, a nakon
toga se uvrštavaju fiksne točke kako bi se uklonila konstanta integracije:

V
á

 



   

 

_  O
 
 
 O
 
 
 
 Ú

 
 
 

—  —  
— R
 R  
Sada uvrstimo fiksnu točku:

  R
  
R   

Ponuda je konačno:
   
   

Za potražnju ponovimo postupak, ali s drugom elastičnošću:

 

_  O
 
 
â O
 
 
 
â  Ú

 
 
â  

—  —  â 
— R
 R â 
R

 
R



  
R   

  


 

 V
á

 



   




Î



Î

Î
 
Lako se može uočiti kako je ravnotežna točka ista na oba grafa, samo su krivulje drugačije.

2)6%4$$/>-&.)-&,%! .)$,%#')1!0)6%!3#)!#!&&-)3#$?!%3#$
L)6%0&')(!%#&1!)"$0&!)áL=)
6%-$?$!)CL7
 K
 _   
 K
 K
Ö  
 K
K K
 
 Ö Ú

K Ö K
    
Ö
—   — 
— R
Ö
  R 
Ö
  R 
 Ö  R r Ö
Ö

Ö
R
r
Ö
Ö 

Ö Ö
 
r
Ö
Ö 

U slučaju potražnje elastičnost je negativna pa se radi o racionalnoj funkciji čiji je graf hiperbola. Ako se radi
o ponudi, tada je elastičnost pozitivna, a graf ponude će biti izgledati ovako:

,/
,.

,-




V
á

 



   

40)3!$#&,%0)+=$/')? !$# +)?&!0&"0&!%(!&&-)3#$?!%3#$=6'$1!&&-)3#$?!%3#$$.%G%.%(!&
&-)3#$?!%3#$,%#')1!0&!)3-0&.&8%05 !6"$0$J*@,*=,M=A=>.0&0&,*"$0&!),'%$/(%.)I=,M"$0&!),'%$/(%.)N=)
.%G%.)66%0$+')3,%-)1&,%#'%9)?
Cjenovna je elastičnost postotna promjena potraživane količine kao reakcija na 1%-tnu promjenu pripadne
mu cijene.
Formula za izračun:





` _  O . Cjenovna elastičnost potražnje je općenito negativna. Iznimka je Giffenovo dobro kod




kojega je cjenovna elastičnost pozitivna.
Dohodovna je elastičnost postotna promjena potraživane količine kao reakcija na 1%-tnu promjenu dohotka.
Formula za izračun:
 K


` _   . Dohodovna elastičnost može biti u sljedećim intervalima:

K

VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV  

V

VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV VVV
þ —
V

V

VV2 VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV 2VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV VV V

VVV 
V

VVVVVVVVVVVV
V

V

Dakle prema vrijednosti dohodovne elastičnosti dobra možemo zaključiti kakvo je to dobro:


` _   Inferiorno dobro (dobro čija se potrošnja smanjuje porastom dohotka)


` _  Nužno normalno dobro (dobro čija se potrošnja povećava porastom dohotka, ali u manjoj
proporciji od porasta dohotka).

` _  Ü  Luksuzno normalno dobro (porast potrošnje ovog dohotka je veći od porasta dohotka).
Križna je elastičnost postotna promjena potraživane količine kao reakcija na 1%-tnu promjenu cijene drugog
dobra.
Formula za izračun:
 



` _  O . Vrijednost križne elastičnosti govori u kakvom su odnosu dobro x i dobro y:


 

` _  V  X i Y su komplementi



` _  Ü  X i Y su supstituti


     
&6)0&5 !6"$0),%#')1!0&0&.!)6)

_   _   r /')? !)0#&J
 

)A"0&!%(! &-)3#$?!%3#,%#')1!0&/),'%$/(%.%+*

râ    
  


_ 
O â  . Funkcija je cjenovno elastična na cijeloj domeni (ima konstantnu
 
   
 
 

elastičnost).

4A6'$1! &-)3#$?!%3#,%#')1!0&@&-)3#$?!%3# %($3!%3#$%"$0&!$,'%$/(%.)NA

        

_        Proizvodi X i Y su snažni supstituti.
 
    

 



V
á

 



   


"A.%G%.%(! &-)3#$?!%3#,%#')1!0&
    
 


_        Proizvod x je normalno nužno dobro.

 
    

 


2%0$%.3-0&.&8$G6%+4$!)"$0).%4)')3 6%+,-&+&!#$=)6%0$3 ,3#$# #$7

)A&!$36)-%,#$")$#&!$36$'&6&#J
komplementi

4A.'&/)6$0)3#%>
Hrana može biti i supstitut i komplement. Supstituti su kada se nalaze posebno na jelovniku. Međutim, ako
se posluže zajedno, tada su komplementi.

"Aá #)($%!%+$, #(-)6%+!)$3#%0'&-)"$0$. Dva načina transporta između 2 iste destinacije su supstituti.

.A)0)$9 !6) Kako se često služe zajedno, predstavljaju komplemente. Međutim, ako od jaja radite npr.
palačinke, tada su supstituti.

H#%0&#%
!>&-%()6'$( -0)72)6%3&$/(%.$7
Engelova krivulja je krivulja koja pokazuje kako se potraživana količina mijenja promjenom dohotka. Crta se
u koordinatnom sustavu koji je jednak sustavu u kojem se crta parcijalna ravnoteža (ponuda i potražnja)
samo što je na ordinati dohodak umjesto cijene. Dok se prilikom crtanja potražnje sve varijable drže
konstantnima (osim cijene tog proizvoda), u ovom je slučaju varijabla dohodak, a sve su ostale varijable

r
fiksirane. Npr. za potražnju oblika
 
_   _   Engelova je krivulja pri cijeni px = 1 i py = 1


jednaka
   . Graf je:
0

 

')5$?6$$/(&.$#&"0&!%(! &-)3#$?!%3#3-0&.&8&,%#')1!0&O

V
á

 



   




1

 
Postupak je sljedeći: treba povući tangentu na krivulju i povući okomicu i horizontalu kroz točku C. Sjecište
okomice s osi x označite s A, a sjecište tangente s istom osi označite s B:



1

 


È
„R „ „

. Kako je očito da je „ duža od  „ , razlomak je manji od 1, pa je

È
 „ „R „
potražnja u točki C neelastična.

')5$?6$$/(&.$#&"0&!%(! &-)3#$?!%3#3-0&.&8&,%! .&O



1

 
Treba povući tangentu na krivulju i povući okomicu i horizontalu kroz točku C. Sjecište okomice s osi x
označite s A, a sjecište tangente s istom osi označite s B:

V
á

 



   





1



È
„R „ „
   . „ je kraća od  „ pa je razlomak veći od 1 te je ponuda u točki C

È
 „ „R  „
elastična.

')5$?6$$/(&.$#&.%G%.%(! &-)3#$?!%3#$/3-0&.&8&
!>&-%(&6'$( -0&O

0


1

 
Ova je Engelova krivulja pravac, pa je postupak nešto drugačiji jer je tangenta na pravac jednaka tom pravcu:

0


1

 
Nožište visine kroz točku C označimo s A. Tada je elastičnost:
 È
„R  „

 . Dohodovna je elastičnost ove Engelove krivulje jedinična. Radi se o normalnom

È  „ „R
dobru.

V
á

 



   


c



á%!)9)!0&,%#'%9)?)


&6)0&4 .1&#36$,')()".)!3J,** ,MM;=%.!%3!%  â


 

4

02 

02 3

c
" 
  

)A 6%0&+8&3&3+0&' '%#$')#$,')()"4 .1&#))6%"$0&!),'%$/(%.)M,%')3#&7

4

02 


02 5



02 

c
  

 #
 


(B1 = budžet 1, itd.)

4A9#%8&3&.%>%.$#$)6%.%G%.)6,%')3#&7
4
0 2 


0 2 
V


02 02 3

c
   $ 

V
á

 



   


"A 6%0&+8&3&3+0&' '%#$')#$,')()"4 .1&#))6%"$0&!),'%$/(%.)*,).!&7

4

02 


V
V  
V

02  02  3

c
!


% 
 




á%#'%9)?6 , 0&.&#&'.1&!#/),')!0&' 4-0))63$%+&69$()?'!&- %4-$1!0&+2%!/ +  ),')!0&

' 4-0)+%1&$/.(%0$#$!)0($9&6 !)+0&3&?!%K$0&!)'!&-),%-$#'$0&6 !)=)"$0&!))63)0&6 !)
/),)6$')!0&%.-$#'&.&#&'.1&!#)%'+$')0#&4 .1&#36%%>')!$?&!0&)6%3 %(%0&.$!)')3,%-%1$()
,)6$')!0),'%$/(%.)
)A)"'#)0#&%(%4 .1&#36%%>')!$?&!0&

7

'

6
4A2%!/ +!),')($)6"$0 P'!&-) >')#$3Q)"'#)0#&!%(%4 .1&#36%%>')!$?&!0&

7
'




'%89'6
"A2%!/ +/)6-0 ?$6)6%0&%())6"$0)!&.%(%-0!%,'%5$#)4$-!)#&').$!%( )6"$0 J /,)6%()!0))63)
,%6-)!0)0 '!&-)"'#)0#&!%($4 .1&#

V
á

 



   


7
'




'%&896
.A2%!/ +3).) (%.$.($0&)6"$0&J'!&- $)63 )"'#)0#&4 .1&#36%%>')!$?&!0&
7
&
%
'




'%89'6

&A2%!/ +,'&6$.)3(&)6"$0&$ .!&(!$+!%($!)+)%40)($!)>').! $>' á'%+)#')!$,%#'%9)?.%4$()

6 ,%!/)5)63)
7
&
%
'




6

5A2%!/ +(0&'!%+6 ," ,%9)-0&6 !)4%!%()$6 ,%!)/)P 5)63>')#$3Q2)6%$/>-&.)!%($

4 .1&#7

V
á

 



   


7
8
&
%
'




86

 !6"$0)6%'$3!%3#$,'$,%#'%9!0$.()0 .%4)')I$N0&.)!)5 !6"$0%+ ;*RMS=,'$?&+ 3 36-%!%3#$
,%#'%9!0$0&.!%>$.' >%>.%4')0&.!)6&=$ /4'%0 3 0&.!)6&
)Aá%, !$#&.%!0 #)4-$" @/).)!&3 ,%.&4-0)!&('$0&.!%3#$=%3#)-%($#'&4)#&$/')? !)#$A/)6'$( -0&
$!.$5&'&!"$0&=/)')/$!&6%'$3!%3#$ ;= ;$ ; #$-)á'%# +)?$#&!),'$+0&'$+),'%$/(%-0!&#%?6&
; ; ;
* M * M * M
 8  16  32
 4  8  16
 2  4  8
 1  2  4
 0.5  1  2

Prvo trebamo zaključiti kakav je oblik funkcije korisnosti. Ona glasi u = x0.5y0.5 tj.  r
_  
 . Zatim
odabiremo vrijednosti x-a i pronalazimo vrijednosti y-a da u bude jednak traženoj vrijednosti.

Neka je proizvoljna točka jednaka (2,2). U toj točki se ostvaruje korisnost u = 2. Ako potrošač želi zadržati istu
razinu korisnosti, a mora otpustiti jedan proizvod x, tada taj proizvod može nadoknaditi samo s 2 proizvoda
y, pa će konzumirati (1,4). Isto tako, ako mora otpustiti jedan proizvod y, morat će ga nadoknaditi s 2
proizvoda x kako bi ostao na istoj razini korisnosti , te će se naći u točki (4,1).

4A2%-$6)0&6%'$3!%3#)6%,%#'%9)?6 , 0&3-0&.&8&6%9)'&.%4)')J@/).)!&3 ,%.&4-0)!&('$0&.!%3#$A

* M 
  2.45
  3
  0

"A!)"'#)0#&%( 5 !6"$0 6%'$3!%3#$ #'%.$+&!/$%!)-!%+3 3#)( 

V
á

 



   


4
;





 3(4(: 3

c
&

 




 




'( 
) 

Dakle ovako izgledaju grafovi korisnosti u ovisnosti o jednoj varijabli (u ovom slučaju:  r
  , ili

 r
  
), te krivulje indiferencije, izvedene za konstantne vrijednosti korisnosti (npr.

 
 _   _ .). Iz toga se izvede graf funkcije korisnosti u 3d sustavu.



s s

 

 



s s
s s


 


 




s s
s s



 

 

s s
c
*&

 




 




'( 
) 

()!)6 , 0&G')! @A$%.0&8 @A0&/$!)6'$( -0)6%'$3!%3#$0&;

)A)"'#)0#&6'$( -0&$!.$5&'&!"$0&/);$;&3 -$6%!(&63!&7
Treba raspisati tablicu vrijednosti (ako želite izbjeći crtanje analizom dinamike funkcije, za koje je potrebno
znati osnove infinitezimalnoga računa).

; ;
   
1 12 1 24
1.5 8 2 12
2 6 3 8
3 4 4 6
4 3 6 4
6 2 8 3
8 1.5 12 2

 V
á

 



   

12 1 24 1

6

<
c
+,


 





 #


$




Na ovom je grafu ucrtan samo skup točaka za U = 12. Lako je uočiti da ćemo povezivanjem tih točaka dobiti
konveksnu krivulju indiferencije. 

Matematički način za dokazivanje konveksnosti je sljedeći:

 



 
â 
 

 
   
Druga derivacije funkcije mora biti veća od nule da bi funkcija bila konveksna. Kako su O i H količine, radi se
o nenegativnim brojevima. Dakle 24/H3 je nužno pozitivno za sve količine hrane veće od nule, pa je i krivulja
indiferencije konveksna.

4A
6%0&.%G%.)60&.!)6=G')!)6%9#)=)%.0&8)T=!)B$#&$!)"'#)0#&4 .1&#36 6'$( -0 

6




%



 % <

c
-.  

  
 

1H + 3O = 12

 Ö



"A)B$#&%,#$+)-! 6%9)' O
Optimalna košara se nalazi tamo gdje je MRSHO = pH/pO.

MRS je apsolutna vrijednost derivacije krivulje indiferencije u točki:


V
á

 



   


12 = HO


Ö
K 

KÖ Ö

To se izjednači s nagibom pravca (ako ostavimo minus ispred derivacije) ili s odnosom cijena (ako uzmemo
apsolutnu vrijednost derivacije).
 
â â
 
 
 



Dobili smo rješenje koje se moglo vidjeti i iz grafičkog prikaza.

.A2%-$6)0&c #%?6$>.0&3&+)63$+$/$')6%'$3!%3#7
  
c  â
  


)A
6%0&4 .1&#0&.!)6="$0&!).%4')*=)"$0&!).%4')M!0=#&)6%0&5 !6"$0)6%'$3!%3#$
0&.!)6) ;*M=!)B$#&6%+4$!)"$0 .%4)')6%0)+)63$+$/$')6%'$3!%3#
Treba riješiti sustav max u(x,y) = xy, uz ograničenje 10x + 5y = 50.
To se može napraviti supstitucijom:
5y = 50 ʹ 10x, ї y= 10 ʹ 2x
u(x) = x(10 ʹ 2x)=10x ʹ 2x2
u'(x) = 10 ʹ 4x = 0 (nužni uvjet za ekstrem funkcije) ї x = 2.5 , y = 5, u = 12.5

4





,$'('
'

$''3 
c
/

%
 


%#   0


 


4A#%,'&.3#)(-0)áKK72)6%3&6%!3#' $')7
PCC je cjenovna krivulja ekspanzije. Ako su jedna cijena i dohodak konstantni, a druga se cijena mijenja,
krivulja PCC povezuje optimalne košare dobara koje nastaju rotiranjem budžeta.


V
á

 



   

4

á11

3

c
1,
 

 
%
 

"A
6%"$0&!),'%$/(%.)*,).!&!)=!)B$#&%,#$+)-! 6%9)' =!)"'#)0#&!%($>')5=$%/!)?$#&áKK6'$( -0 
5x + 5y = 50 ї y = 10 ʹ x
u = x(10-x) = 10x ʹ x2
U' = 10 ʹ 2x = 0 ї x = 5, y = 5, u = 25

4





'
, ,á11

$''3 
c


  


.A#%,'&.3#)(-0)KK72)6%3&6%!3#' $')7
ICC je dohodovna krivulja ekspanzije. Ako su cijene konstantne, a dohodak se mijenja, krivulja ICC nastaje
spajanjem optimalnih košara koje nastaju pomicanjem budžetske krivulje (koje je u ovom slučaju paralelno).
px, py = const., I = var.

4

011

3

c
,
  $  
 
%
 

V
á

 



   


&A
6%.%G%.)6,%')3#&!)H=)"$0&!&%3#)! 6)% /).)#6 4A=!)"'#)0#&>')5=!)B$#&%,#$+)-! 6%9)' $
!)"'#)0#&KK6'$( -0 
Funkcija korisnosti ostaje ista, samo se ograničenje mijenja:
u = xy uz ograničenje 5x + 5y = 75
ograničenje zapravo možemo napisati: y = 15 - x
u = x ( 15 ʹ x) = 15x ʹ x2
u' = 15 ʹ 2x = 0 ї x = 7.5, y = 7.5, u = 56.25
4

'

 011

&$' ,

'
,

'&$''3
c
,
  $  
 
%


40)3!$#&&5&6#.%G%#6)$&5&6#3 ,3#$# "$0&!)0&.!%+>')5 =)6%"$0&!).%4')I%,).!&

4

$''3 
c
!2 $ 
  

 

Iscrtkana strjelica pokazuje efekt dohotka (jer pokazuje pomak od 2 paralelne budžetske crte), a puna
strelica pokazuje efekt supstitucije (kretanje po krivulji indiferencije).

)A,%#'%9)?#'%9$!%()"!)G)+4 '>&'&$,$(%)+4 '>&'&(%-$=)-$!&,$0&)-6%G%-2%!3#' $')06'$( -0&
$!.$5&'&!"$0&J


) 

000

=! >

c
,
 










 # 

4A,%#'%9)? 0&3(&0&.!%,$0&-$3%6%.0)4 6&$-$3%6%.!)')!?&)"'#)0#&6'$( -0&$!.$5&'&!"$0&J

V
á

 



   

 

!

000

 
 
c
*,
 




 

  



(krivulje indiferencije su ravne paralelne crte kada su proizvodi savršeni supstituti)


"Aá%#'%9)?6 , 0&"$,&-&)')(!%=6 ,$#8&-$0&( "$,&- 3)+%)6%.%4$0&$.&3! =$%4')#!%)"'#)0#&
6'$( -0&$!.$5&'&!"$0&

@
)

+
000

#
+

c
+,
 




 

  



á #)'$+)'>)'$!3 3)('9&!$3 ,3#$# #$/))'6)

)A)"'#)0#&6'$( -0&$!.$5&'&!"$0&6%0&%,$3 0 )'6%(&,'&5&'&!"$0&
(odgovor u zadatku 2.6 b)

4A&3 -$6'$( -0&$!.$5&'&!"$0&6%!(&63!&7

Nisu, već su ravne crte, jer se radi o savršenim supstitutima gdje je granična stopa supstitucije konstantna na
svakoj razini i jednaka je 1.

"A
6%, #)'6%9#)=)+)'>)'$!=#&)'6%,%30&. 0&!%(?)!$G0&.$!$")@!0A=6%0 8&6%9)' %.)4')#$7
?




'

 000

'á
c
/,


  



Podebljana linija predstavlja budžetski pravac M + 2P = 20. Kao što se vidi s ove slike, najvišu krivulju
indiferencije Marko doseže kada kupuje samo margarin, jer tada može kupiti 20 margarina. S istim pak
budžetom može kupiti tek 10 maslaca, a pa će Marko uz dane preferencije naravno izabrati margarin. Dakle
optimalna košara je (0,20)

V
á

 



   


.A)"'#)0#&
!>&-%( 6'$( -0 /)%()03- ?)0@,%."AJ

,>+ )
# =


# =


)+
,>+ )

)+

  ? >
 á 

c
12
0 
 


Marko sav novac troši na margarin. Stoga svaki porast dohotka prelazi u konzumaciju toga dobra, pa je
Engelova krivulja simetrala 1. kvadranta.

&A
6%+)'>)'$!,%36 ,$!)!0=6%0 8&6%9)' %.)4')#$7
Budžetski se pravac poklapa s jednom krivuljom indiferencije (jednadžba budžetskog pravca je 2M + 2P =
20). To znači da je Marku potpuno svejedno koju će kombinaciju putra i margarina trošiti, jer će se uvijek
naći na istoj razini korisnosti. Dakle moguće kombinacije su: (0,10), (1, 9), (2,8), (3,7), (4,6), (5,5), (6, 4), (7,
3), (8, 2), (9, 1) i (10, 0).

?



'

 000

'á
c
3
 


$  
$ ' 
#





) 

c%6%.!)')!?&$3%6%.0)4 6&3 3)('9&!$3 ,3#$# #$)"'#)0#&,'$,).! 6'$( -0 KK&6)3&3%6%.

!)')!?&!)-)/$!)),3"$3$
Izgled ovih krivulja ovisi o budžetu. Prvo, krivulje indiferencije kod savršenih supstituta su paralelne, a MRS =
1 na svakoj razini (tj. derivacija dpJ /dpN = -1), tj. položene su pod 45°. Ako su cijene dobara jednake (u ovom
slučaju bi to bilo pN = pJ), tada budžetski pravac izgleda ovako:
 
   
      . Kako su pN i pJ jednake, nagib pravca je -1, dakle budžetska crta se
 
poklapa s krivuljom indiferencije (tamna crta na grafu je sada istovremeno i najviša krivulja indiferencije i
budžetska crta i krivulja ICC). Ê 




h




K

Kh 



K
h





K


K
h

hh   

V
á

 



   

A

011

N

c
c


 45( $  

   
%


Ako je pN > pJ, tada pravac budžeta ima strmiji nagib, pa se najviše krivulje dosežu na osi ordinata (kutno
rješenje, kupuje se samo sok od jabuke). U tom je slučaju ICC na osi y (odnosno J u ovom zadatku).

A

011

V

N

c
( $  

  
%
 

$
' 

) 


Ako je pN < pJ, tada pravac budžeta ima blaži nagib, pa se najviše krivulje dosežu na osi apscisa (kutno
rješenje, kupuje se samo sok od naranče). U tom je slučaju ICC na osi x (odnosno N u ovom zadatku).
A

V

011 N

c
!( $  

  
%
 

$
' 
) 

$0&()$.&3!)"$,&-)3 3)('9&!$6%+,-&+&!#$)B$#&áKK$KK/)#).().%4')
V
á

 



   


A

011


0 

0



N

c
( $  

  
%
  

$  


Kakve god bile cijene lijeve i desne cipele, uvijek će se optimalna košara nalaziti na sredini, bez obzira na
nagib budžeta.

A

á11


0 

0



V N

c
*4  

 
4  

$  
 

Ista stvar vrijedi i za PCC, kao što se vidi iz crteža (podebljane linije su budžetske crte). Dakle, kod savršenih
supstituta PCC i ICC su jednake.

()!$)'6%#'%9&T>%.$9!0&!))-6%G%-!)$4&/)-6%G%-!),$8)=,'$?&+ )'6%,'&5&'$')
4&/)-6%G%-!)=)()!)-6%G%-!),$8)
)A)"'#)0#&,%.($0&6'$( -0&$!.$5&'&!"$0&/))'6)$()!)
+ = + $

0 
0 

?
?

 +$ $
c
+,
 




%%

  

V
á

 



   


Objašnjenje: Marko preferira bezalkoholna pića, pa su njegove krivulje indiferencije više nagnute prema
konzumaciju istih. Ivan preferira alkoholna, pa su njegove krivulje indiferencije nagnute na tu stranu. To
znači daje MRSBA Marka veći od Ivanovog na svakoj razini potrošnje.

4A
6%$3#&"$0&!&('$0&.&/)%4)6 ,")=G%8&-$$!0$G%(&6%9)'&$c4$#$0&.!)6$7
Ako su cijene iste, a oba imaju isti dohodak, tada se obojica suočavaju s budžetskim pravcem:
pAA + pBB = 1000. Optimalno zadovoljstvo se postiže kada je MRSBA = pB/pA. To znači da obojica moraju imati
MRS jednak odnosu cijena pB/pA, pa su im MRS jednaki:

c  „ c „
„
Međutim, kako im se razlikuje funkcija korisnosti, oni će svoje optimalne košare pronalaziti u različitim
točkama: C i D.
+ = + 

V
1 
0 

# 
?
 +$ $
c
-6%


$


 #
  

)'#)$+).%G%.)6%.T6%0&>#'%9$!)+&3%$6' +,$'
)A&3%6%9#)T=)6' +,$'T,%6$-%>')+ )"'#)0#&!0&/$! 6'$( -0 4 .1&#)
4M + 2K = 200
Odnosno M = 50 ʹ 0.5K

? 

'
V
VVVV N>
!.B$'

  C 


c

#   7


# 

4A
6%0&!0&/$!)5 !6"$0)6%'$3!%3#$0&.!)6) @=2A; 2= 6)6(%+3 %.!%3 +&3%$6' +,$'@/)
)'# A72%0 6%+4$!)"$0 8&)'#)%.)4')#$
Nagib budžetskog pravca je konstantan i jednak -0.5, što znači da ako Marta poželi na tržištu zamijeniti 1kg
krumpira, za njega će dobiti ½ kg mesa. Zato kažemo da je granična stopa tržišne supstitucije , MRMS,
jednaka 0.5, jer se po tom pravili može razmjenjivati na tržištu. Istovremeno znamo da je korisnost dana s
u=2M + K. Za neku konstantnu korisnost  krivulja indiferencije će izgledati ovako:
2M = u ʹ K
 
 â
 

V
á

 



   

Iz toga se vidi da bi potrošač 1kg krumpira mijenjao za ½ kg mesa, te bi pritom ostao na istoj razini korisnosti
 . Taj se nagib zove granična stopa supstitucije, MRS, i to je subjektivni pogled na vrednovanje dobara, za
razliku od objektivnog, tržišnog, koji vrijedi za sve sudionike.
Kako su MRMS i MRS jednaki 0.5 na bilo kojoj razini potrošnje, zaključujemo kako je Marti svejedno
koju će košaru odabrati.

"A. 8)!$+),%3&4! ,%! . J)6%3&6 ,$6>6' +,$')=6>3&.%4$0&4&3,-)#!%%('$0&.$3)+%/)

,'($G6>)"'#)0#&!%($4 .1&#
? 
'

VVVVVVVVVVVV 2 VVVVVV

 C 

c
6
  
#  


.A6%0 8&3).)6%+4$!)"$0 )'#)%.)4')#$7
Kako se krivulje indiferencije poklapaju s nagibom od 0.5, tako će postojati 2 krivulje indiferencije: niža, I1, i
viša, I2. Naravno, potrošač maksimizira svoju korisnost uz dani budžet, pa će odabrati onaj dio budžeta koji
donosi korisnost I2. Stoga će Marta jednu od košara u intervalu (30, 40) do (110, 0).

&A/!&!).)0&"$0&!)6' +,$'),%')3-)!)T,%6$-%>')+  8)!,'&6$.))6"$0 2)6%3).)$/>-&.)
)'#$!)4 .1&#36)6'$( -0)=$6%0 6%9)' %.)4$'&7

? 

'


' 0B0 

 ' C 

c
,


 

%

  
 

 V
á

 



   


c



/(%B&!0&6'$( -0&,%#')1!0&

')5$?6$$/(&.$#&U)-')3%( $$"63%( 5 !6"$0 ,%#')1!0&6).)0&I!%'+)-!%.%4'%



A B

„
R





Ö


„
R



Ukupni je efekt promjene cijena dobra 1 jednak razlici između
„ i
 . Efekt dohotka je udaljenost između

R i
 . Efekt supstitucije je udaljenost između
„ i
R . Efekt supstitucije uvijek se sastoji u povećanoj
kupovini jeftinijeg dobra. Ako je efekt dohotka istog predznaka kao i efekt supstitucije (Hicksova funkcija
potražnje sadrži čisti efekt supstitucije), tada je promatrano dobro normalno, kao što je ovdje slučaj. Dakle
pad cijene dobra uzrokovao je porast potrošnje uslijed oba efekta.


V
á

 



   

')5$?6$$/(&.$#&U)-')3%( $$"63%( 5 !6"$0 ,%#')1!0&6).)0&I$!5&'$%'!%.%4'%



B
A

„

R




Ö




„

R



Ukupni je efekt promjene cijena dobra 1 jednak razlici između
„ i
 . Efekt dohotka je udaljenost između

R i
 . Efekt supstitucije je udaljenost između
„ i
R . Efekt supstitucije uvijek se sastoji u povećanoj
kupovini jeftinijeg dobra. Ako efekt dohotka ide u suprotnom smjeru od efekta supstitucije, ali je manjeg
intenziteta od efekta supstitucije (Hicksova funkcija potražnje sadrži čisti efekt supstitucije), tada je
promatrano dobro inferiorno, jer iako padom cijene raste potrošnja toga dobra, efekt dohotka umanjuje taj
porast.


V
á

 



   

3.3. Grafički izvedite Walrasovu i Hicksovu funkciju potražnje kada je X1 Giffenovo dobro.



V

„V

V


„
R








„
R



Ukupni je efekt promjene cijena dobra 1 jednak razlici između
„ i
 . Efekt dohotka je udaljenost

između
R i
 . Efekt supstitucije je udaljenost između
„ i
R . Efekt supstitucije uvijek se sastoji

u povećanoj kupovini jeftinijeg dobra. Ako efekt dohotka ide u suprotnom smjeru od efekta
supstitucije (Hicksova funkcija potražnje sadrži čisti efekt supstitucije) i jačeg je intenziteta od
efekta supstitucije tada pad cijene dobra uzrokuje pad potraživane količine, odnosno Walrasova je
krivulja potražnje rastuća, dok je Hicksova krivulja nepromjenjiva i za inferiorno i za nor malno i za
Giffenovo dobro. Drugim riječima, porast potraživane količine uslijed efekta supstitucije je
nadvladan padom uslijed efekta dohotka.


6%0&
#%?6)')(!%#&1&,%#'%9)?)
6%,).!&"$0&!),'%$/(%.)I =),%#'%9)?%.- ?$%3#)#$
!)$3#%06'$( -0$$!.$5&'&!"$0&=#).)0&!%()%,#$+)-!)#%?6)#%?6) )6%0&+8&.$0&- !%(&
4 .1&#36&"'#&4$#$#%?6)K@#%?6) 6%0%0,%#'%9)?#'%9$"$0&-$.%G%.)6+)63$+$/$')0 8$6%'$3!%3#A
)6%0&.%4'%$55&!%(%=!%'+)-!%$-$$!5&'$%'!% 

V
á

 



   




BG
BI
A BN

„
R


Ako je dobro normalno, tada će potrošač maksimizirati korisnost desno od točke C. Ako je dobro
inferiorno, tada će se potrošač nalaziti desno od točke A i lijevo od točke B, a ako je dobro
Giffenovo, tada će nova potrošačeva ravnoteža biti lijevo od toč ke C.

2)6%3&$/(%.$,%#')1!0)$/6'$( -0&"0&!%(!&&63,)!/$0&7 
U zadacima 3.1, 3.2 i 3.3 PCC krivulja spaja točke A i B. Stoga zaključujemo kako je funkcija potražnje koja
se dobiva iz PCC krivulje Walrasova krivulja potražnje, a njezin je izvod ob jašnjen u spomenutim
zadacima.



PCC

B
A



„

R





„



V
á

 



   

2)6%3&$/(%.$
!>&-%()6'$( -0)$/6'$( -0&.%G%.%(!&&63,)!/$0&7 



„



„



H/(&.$#&U)-')3%(&5 !6"$0&,%#')1!0&/).%4')I$N)6%0&5 !6"$0)6%'$3!%3#$0&.!)6)

 r
_  

 
="$0&!&,'%$/(%.)!)#'1$9# 3 , $, =)%3%4)')3,%-)1&.%G%#6%+ 
* M

Walrasova (Marshallova) se funkcija potražnje dobiva maksimizacijom korisnosti uz ograničenje

dano dohotkom.

þ
 r
_ 
 â





  
á 
r
â


â  â
 


 â ;
á ;
r â
  
Iz prvog retka slijedi:



  

(1)  


To uvrstimo u drugi redak:

V
á

 



   

â

 â
r â
â 


(2)
 



r â
A ovo u ograničenje:
  



   

r

(3)   

     
  r

 r



Ako I, px i py više ne smatramo konstantama tada iznos dobara y postaje funkcija:
 r

r
  
_  _   koju zovemo Marshallovom ili Walrasovom funkcijom potražnje.

Kada uvrstimo (3) u (2) dobijemo Marshallovu funkciju potražnje za dobrom x:


r
(4)
 
_   _  


Dostignuta razina korisnosti je:
â
 
  r â

 r
_   _     
 
 
 
Kako su varijable x i y zamijenjene cijenama i dohotkom (o kojim količine indirektno ovise) ova se funkcija
korisnosti naziva indirektnom funkcijom korisnosti i označava se s .

 /(&.$#& $"63%(  5 !6"$0  ,%#')1!0& )6% 0& 5 !6"$0) 6%'$3!%3#$  r
_  

 
= 1&-0&!) ')/$!)
6%'$3!%3#$  =)5 !6"$0)$/.)#)6)
r
_  


   
þ
 r
_   


  






 
   
r


 




  


 ;  
;
r




 
Iz prvog retka slijedi:


(1)  
 




To uvrstimo u drugi redak:


 â â
r â
 â


(2)
 



r â
A ovo u ograničenje:

V
á

 



   



   



   
 
r

(3)   

     
  r



  r


  

 

 

Ako  , px i py više ne smatramo konstantama tada iznos dobara y postaje funkcija:

  r


 r
_   _    

Ö  koju zovemo Hicksovom funkcijom potražnje.
 

 

Kada uvrstimo (3) u (2) dobijemo Hicksovu funkciju potražnje za dobrom x:



  


(4)
r
_   _    
Ö

 
r

Dohodak potreban za ostvarenje ove optimalne kupovine je:
â
 
  r â


r
_   _  
  
  

 
r â
  
 

â
 
 


r
_   _   
  

 â

!.$($. )-!)$#'1$9!),%#')1!0)

á'%+)#')3&#'1$9#&9&8&') !&6%0.'1)($%+)8)6'$( -0),%#')1!0&0&C;Eáá%#')1!0)/)

$/(%/%+,9&!$"&@,%#')1!0)$/$!%/&+3#()A0&C;Eá)"'#)0#&$!.$($. )-!&$#'1$9!&6'$( -0&
,%#')1!0&

á







 
'

#
1
'98& 
c
8#

  
 


2%.6%!6 '&!#!$G3&.%4)'),%#')1!0&/4')0)0 G%'$/%!#)-!%=)6%.0)(!$G.%4)')(&'#$6)-!%

V
á

 



   


c



á'%$/(%.!0)

&6),'%$/(%B)?3#%-)"),'%$/(%.$ 6')#6%+'%6 6).)0&%,'&+)5$63!)á'%$/(%B)?/!).))6%4'%0
/),%3-&!$G').!$6)')3#&%..%H=4'%0,'%$/(&.&!$G3#%-)")$/>-&.)%()6%J=H=====

)A/')? !)0#&>')!$?!$$,'%30&?!$,'%$/(%.').)/)%( ,'%$/(%.! 5 !6"$0 

á;CV=á;WCVW )%( ,'%$/(%.! 5 !6"$0 $+)+%J


L Q APL MPL
0 0 - -
1 10 10 10
2 17 8,5 7
3 22 7,33 5
4 25 6,25 3
5 26 5,2 1
6 25 4,17 -1
7 23 3,29 -2

4A- 3#'$')-$%()5 !6"$0)%,).)0 8&,'$!%3&').)7

Da, jer je svaki idući granični proizvod sve manji i manji.

"A40)3!$#&9#%4$+%>-% /'%6%()#$!&>)#$()!á7
To se može dogoditi zbog gužve, jer kako je oprema fiksna, svi radnici koristili istu opremu i nakon
određenog broja radnika počeli bi si smetati dok prolaze.

á%, !$#&,')/!$!& .%!0%0#)4-$"$J


C á á
á
  - -
  150 150
 400 250 
 600  200
 H 160 190
 910  182
 900 -10 

')!$?!$,'%$/(%.').) ,'%$/(%.!0$?$,%()0&?$,%()!)3)#')!$?!)3#%,)#&G!$?6&3 ,3#$# "$0&

3)#$').)3)#$+)').)3#'%0)@6),$#)-)A0&X2%-$6)0&>')!$?!),'%. 6#$(!%3#6),$#)-)7
Ako je f funkcija proizvodnje koja ovisi o radu i kapitalu, tada imamo:
†
†


 _  
†
†

†


†
 †
 ¼ 
c
  †
†

†
Ovdje nam je dan granični proizvod rada i MRTS. Za određivanje graničnog proizvoda rada i granične stope
tehničke supstitucije, uvrstite vrijednosti u formulu:

V
á

 



   

 
 _i i
  
MPK = 200 čipova na sat.

)-$3-0&.&8&5 !6"$0&,'$6)/ 0 ')3# 8$=6%!3#)!#!$$-$%,).)0 8$,'$!%3!)%,3&>,'%$/(%.!0&7#%3&

.%>)B)3)>')!$?!%+,'%$/(%.!%3#$3()6%>,%0&.$!%>5)6#%')6)6%3&#)05)6#%',%(&8)()=)%3#)-$%3#)0 
!&,'%+$0&!0&!$
V   

  (konstantni prinosi na opseg)


V   

  ß  (opadajući prinosi na opseg)

(V   
  (rastući prinosi na opseg i po faktoru K, konstantni po faktoru L)
 

KV  
 (konstantni prinosi na opseg, opadajući po faktorima)

 

ïV   
 +4K (opadajući prinosi na opseg)

Svi se zadaci rješavaju metodom provjere homogenosti funkcije. Ako se proučavaju prinosi na opseg, tada je
ovo postupak rješavanja: (za funkciju f(x,y))

rá
_ á á
r
_ 
Postupak: umjesto x i y u funkciju se uvrštava ʄ*iʄM. ʄ se izluči, a eksponent na koji je ʄ potencirana je
stupanj homogenosti ɲ. Ako je ɲ>1, prinosi su rastući, za ɲ=1 konstantni, a za ɲ<1 opadajući.
Kod prinosa po faktoru proizvodnje povećava se samo jedan faktor, npr. x:

r
_   

r
_ 
Postupak: umjesto x i y u funkciju se uvrštava ʄ*iM. ʄ se izluči, a eksponent na koji je ʄ potencirana je
stupanj homogenosti ɲ. Ako je ɲ>1, prinosi su rastući, za ɲ=1 konstantni, a za ɲ<1 opadajući.

á'%$/(%.!)5 !6"$0)/)%3%4!)')? !)-)#('#6&
,3$-%!.%%.&5$!$')!)0&%(%+5 !6"$0%+J

    _
 _ =>.0&0&4'%0')? !)-),'%$/(&.&!$G,%.)! =,4'%03)#$').)3#'%0&()$9$!, #').)
á'%$/(%.!)5 !6"$0)!0$G%(%>6%!6 '&!#)=#('#6&G&#)=0&      _
_  
)A,%#'$0&4&-$%40&#('#6&0&.!)6&6%-$?$!&').)$6),$#)-)=6%0)8&%.!0$G,%3#$8$(&8 ')/$! ,'%$/(%.!0&7
K = L, pa se zbrajanjem potencija u oba slučaja dobije 1, i proizvodnja je ista.

4Aá'&#,%3#)($#&.)0&6),$#)-%>')!$?&!!)3)#$').)3#'%0)=),%! .)').)!&%>')!$?&!)2%0)#('#6)
%3#()' 0&($9$>')!$?!$,'%$/(%.').)740)3!$#&
U funkciju se umjesto K uvrsti 9, a umjesto L se uvrsti ʄ. U prvom se slučaju dobije ɲ = 0.5, a drugom ɲ =
0.4. Znači, veću MPL ima HG spot.

&6)0&,'%$/(%.!)5 !6"$0)0&.!)6)2
)Aá%?&(9$32;$;=,%6)1$#&.)3 $á$á2%,).)0 8$
á'% ?)()!0&+G%+%>&!%3#$5 !6"$0&-)6%0& %?$#$.)3 á%,).)0 8$c).)8&+%#%.%6)/)#$$&+,$'$036$J

Rad je fiksan:
    ð     

   
    ð     

  

    



    ð     

     
   ð    

        

Kapital je fiksan:

V
á

 



   


 
 ð     

    

   ð     
    

 
  

   ð     
      
  



   ð       
  
  

Uočljivo je da MP u oba slučaja opada

4A2)6($3 ,'$!%3$!)%,3&>7)3# 8$=6%!3#)!#!$$-$%,).)0 8$7

U funkciju se uvrsti Kʄ i Lʄ:

ð r _ Y rá  rá Y  á
 
á  Y  á ð r _ Y 




Prinosi na opseg su konstantni jer je stupanj homogenosti jednak 1.

H2%0)0&(&/)$/+&B >')!$?!&3#%,&#&G!$?6&3 ,3#$# "$0&@cA$!)>$4)$/%6()!#&7

Izokvanta pokazuje koji je trade off između inputa u proizvodnji određene količine outputa. Izokvante su
konveksne ako su prinosi po faktoru opadajući (MP opada). MRTS govori koliko se inputa na osi Y možemo
odreći ako korištenje inputa na osi X povećamo za jedan, tj. to je apsolutna vrijednost derivacije izokvante.
Ako je izokvanta linearna, inputi su savršeni supstituti, a ako je L oblika, inputi su savršeni komplementi.
0 

0 

0 





0  0  0 

") *
 

 ") *
  +
 6 
D

 
  
c
!#

% 

 

  
  

')!$?!$,'%$/(%.').)0&(&8$%.,'%30&?!%>,'$.)!%0')/$!$/),%3-&!%3#$)3#&-$,'%30&?!$,'%$/(%.=

$-$%,).)7

Ako je MPL veći od APL, to znači da je svaka dodatna jedinica rada produktivnija od prosjeka prethodnih.
Dakle, dodavanjem zadnje jedinice, ukupni se prosjek povećava. Stoga, ako je MP veći od AP, AP raste. Ako
je MP manji od AP, zadnja jedinica kvari prosjek. AP je u maksimumu kada je produktivnost zadnje jedinice
jednaka prosjeku prethodnih jedinica., tj. MP = AP.

 V
á

 



   


Eá



Eá

0

@(C

á(
?á

á

@(C
?á

c
!


% 
 


 
  

Pojašnjenje: Kada je TP u točki I1 (infleksija ili pregib), MP doseže maksimum. Kada je zraka iz ishodišta
tangenta na TP (točka A), AP doseže maksimum. Kada je tangenta na TP vodoravna, TP doseže maksimum
(točka B), a MP = 0. U točki I1 MP doseže minimum. AP ne može biti negativan.

 %.$#&-0,%-$#$?6&6)+,)!0&+%')%.- ?$#$G%8&-$%>-)9)()#$!)#&-&($/$0$=$-$3-)#$,$3+),%#&!"$0)-!$+

>-)3)?$+),$9$#&,'%$/(%.! 5 !6"$0)>-)3%()4$')?)2%-$6%0&$!5%'+)"$0)%%(%05 !6"$0$,%#'&4!%@6)%
!,'%4-$66'$( -0)$/%6()!#$A.)4$(%.$#&-0+%>)%%.)4')#$3#')#&>$0 7
Proizvod ove funkcije su glasovi. Inputi su televizijsko oglašavanje i direktna pošta. Potrebno je znati kako je
ta dva inputa moguće supstituirati. Ako su inputi savršeni supstituti, rezultirajuće izokvante su ravne crte, a
voditelj će koristiti ili samo jedan, ili samo drugi input, ovisno o njihovoj cijeni (kutno rješenje). Ako inputi
nisu savršeni supstituti, izokvante će biti konveksne. Voditelj kampanje će onda koristiti kombinaciju oba
inputa.

('#6) ,'%$/(%.!0$?$,%()6%'$3#$$!, #&6%0$3 3)('9&!$3 ,3#$# #$ . >%+'%6 2%-$6)0&>')!$?!)

3#%,)#&G!$?6&3 ,3#$# "$0&7
Granična stopa tehničke supstitucije (MRTS) je apsolutna vrijednost nagiba izokvante. Ako su inputi savršeni
supstituti, izokvante će biti linearne, ali za izračunavanje nagiba izokvante, a stoga i MRTS, moramo znati
stopu po kojoj se jedan input zamjenjuje drugim.

#%0&5 !6"$0),'%$/(%.!0&72%0)0&')/-$6)$/+&B 5 !6"$0&,'%$/(%.!0& . >%+'%6 $5 !6"$0&

,'%$/(%.!0& 6')#6%+'%6 7


V
á

 



   

Proizvodna funkcija nam govori kako se inputi pretvaraju u proizvode. Promatra se proizvodnja 1 proizvoda
1 tvrtke iz nekoliko inputa (Radna snaga, kapital, materijal). U kratkom roku jedan ili više faktora su
nepromjenjivi. U dugom roku svi su faktori promjenjivi.

 )9#%3& 6')#6%+'%6 ,%(&8)!0&+6%'$9#&!0)$!, #)').)=>')!$?!),'%. 6#$(!%3#').),'(%

,%(&8)()=)!)6%!#%>)3+)!0 0&7
Zato jer u početku dodavanjem radnika dolazi do specijalizacije u odjelima u kojima su najproduktivniji, pa je
svaki radnik brži u svom području. Nakon nekog vremena taj se efekt gubi te dolazi do zagušenja i gužve na
radnom mjestu, pa MPL počinje opadati, te može biti čak i negativan.

 )9#%0&$3#%('&+&!%+%> 8&.)3 ,'$!%3$!)%,3&>6%!3#)!#!$=),%5)6#%' %,).)0 8$7

Prinosi po faktoru proizvodnje se promatraju prilikom rasta korištenja jednoga faktora, dok se ostali drže
konstantnima. Po zakonu opadajućih prinosa, prinosi po faktoru su opadajući. Međutim, ako svi faktori rastu
proporcionalno, output može rasti po konstantnoj, opadajućoj ili rastućoj stopi, čak i ako su prinosi po
faktoru opadajući. To je dobro opisano Cobb-Douglasovom funkcijom proizvodnje. Primjer: Gnojidba zemlje.
Ako dodajete 1ha zemlje po 100 kg umjetnog gnojiva, dodatni prinos će svaki puta biti sve manji. Međutim,
ako svaki puta dodate 100 kg gnojiva i 1 ha zemlje, svaki puta će se količina proizvodnje povećati po
konstantnoj stopi (uz pretpostavku da je zemlja iste kvalitete).

 $3#&,%3-%.)()"6%0$#')1$/),%3-&!$6)/)3-%4%.!%').!%+0&3#%!),'%$/(%.!%0-$!$0$)-$ )3($9&

/)!$+),'%30&?!),'%. 6#$(!%3#').)$-$>')!$?!),'%. 6#$(!%3#').),%3-0&.!0&/),%3-&!&%3%4&76%-$6%
/)+$0&#$#&.)0& )9),'%30&?!),'%$/(%.!%3#,%?&-)%,).)#$#'&4)#&-$/),%3-$#$0%9/),%3-&!$6)7#%%()
3$# )"$0)>%(%'$%>')!$?!%0,'%. 6#$(!%3#,%3-0&.!0&>/),%3-&!$6)6%0&>3#&/),%3-$-$7
Prilikom zapošljavanja morate gledati MPL posljednjeg radnika. U točki gdje je prosječni proizvod jednak
graničnom proizvodu, dodavanje dodatne jedinice inputa će uzrokovati pad prosječnog proizvoda, međutim
zapošljavanje treba nastaviti sve dok ukupni proizvod raste.

2%0)0&')/-$6)$/+&B 5 !6"$0&,'%$/(%.!0&$$/%6()!#&7
Funkcija proizvodnje na apscisi ima input, a na ordinati output. Izokvanta ima i na apscisi i na ordinati
inpute, a udaljenost od ishodišta predstavlja output.

Hc %?&!$3)3#)-!$++$0&!0)!0&+ (0&#)=/)9#%4$!&6)#('#6).'1)-)4$-%6%0$5)6#%'5$63!$+7#%

%.'&B 0&0&-$5)6#%'5$63)!$-$!$0&7
Svi su faktori fiksni u vrlo kratkom roku. Svi su faktori varijabilni u dugom roku. Dakle, u kratkom roku je
barem jedan faktor fiksan. Fiksni faktori u kratkom roku su posljedica odluka učinjenih u prethodnom dugom
roku.

%1&-$0&.!)5 !6"$0),'%$/(%.!0&.)()#$%,).)0 8&=6%!3#)!#!&$')3# 8&,'$!%3&!)%,3&>7

Može: U početku, dodatna jedinica svakog faktora daje rastuće prinose zbog specijalizacije. Nakon što se
iscrpi mogućnost za specijalizaciju, prinosi su konstantni (udvostručenje svih outputa daje dvostruko veći
iznos proizvoda). Nakon nekog vremena, porast inputa po istoj stopi uzrokuje porast outputa po manjoj
stopi (opadajući prinosi na opseg), a to se može dogoditi zbog krize managementa (npr. prelazak iz malog u
srednje ili iz srednjeg u veliko poduzeće).


c
c

Yá

O

 Može li izokvanta rasti? Objasnite!

 Objasnite pojam ͣgranična stopa tehničke supstitucije (MRTS)͞. Što znači MRTS=4?
 Objasnite zašto se granična stopa tehničke supstitucije smanjuje povećanjem supstitucije kapitala
radom?
 Dajte primjer za proizvodni proces za koji kratki rok predstavlja period od jednog dana ili jednog
tjedna, a dugi rok predstavlja period duži od tjedan dana.


V
á

 



   


c



,#$+$/)"$0))-%6)"$0&$!, #)

'%9)63)#)').) #(%'!$"$3#%-)")0&.!)60&2=)#'%9)63)#)').)3#'%0)2,%3)# &.)!0&
3#%-)"+%> 8&,'%$/(&3#$,%+%8 3)#)').)3#'%0)$-$').!$6)=)+%> 8&$G0&$6%+4$!$')#$
6%#('#6)
#'&! #!%6%'$3#$G-0 .36%>').)!)G').)3#'%0)=+$!$+$/$')-$%!)#'%96%(&7
ͣBilo koja kombinacija je moguća͞ upućuje na to da je izokvanta ravna crta. Znači, izokvanta izgleda ovako: K
+ L = 4, tj. K = 4 ʹ l (nagib izokvante je konstantan i jednak -1). Izokoste će imati nagib određen cijenom sata
rada stroja i cijenom radnog sata radnika. Ako je L na apscisi, a K na ordinati, nagib izokoste će biti /  (gdje
je / nadnica, odnosno cijena rada, a  renta, odnosno cijena kapitala). Dobije se 22/110 = -0.2 (minus jer je
izokosta negativno nagnuta: TC(Q) = 22L + 110 K)
Nagib izokvante je veći od nagiba izokoste:

C








 
 

$
V

 @

c
,


 

%


% 
 

Znači, odabire se kutno rješenje, pa bi tvrtka trebala koristiti samo 4 sata rada radne snage (točka A).
Međutim, tvrtka koristi 3 sata L i 4 sata K, pa istu razinu proizvodnje (jer su na istoj izokvanti, koja u cijelosti
prikazuje 1 konstantnu razinu proizvodnje) mogu ostvariti uz višu krivulju izokoste (tj. uz veće troškove). Ti
troškovi po stolcu iznose: 110×1 + 22×3 = 176 To znači da bi tvrtka trebala potpuno ugasiti strojeve i prijeći
na manualni rad. Tada bi troškovi iznosili 4×22 = 88.

á'&#,%3#)($+%.).%B&.%6'$/& !&6%+>%3,%.)'3#( =$.)"$0&!&').),).! /)F=#&3&%?&6 0&

.)8&!)#%0')/$!$%3#)#$. 1&('$0&+&á%6)1$#&>')5$?6$6)6%,'%+0&!) '&-)#$(!$+"$0&!)+)').)$
6),$#)-) #0&?&!)6'$( -0 &63,)!/$0&,%. /&8)
Krivulja ekspanzije poduzeća nastaje spajanjem diralištā izokvanti i izokosti. Prije pada plaća, krivulja
ekspanzije je E1. Nakon što w padnu, izokosta se rotira u pozitivnom smjeru, pa je sa istim troškom moguće
dosegnuti višu krivulju izokvante. Nova krivulja E2 je nagnuta prema inputu koji je pojeftinio.


V
á

 



   

C , 


,

00

VVVVV0C0C

 @

c
 


 



0  

á'%$/(%.!)0&5 !6"$0)0&.!)6)C;2=)#('#6)#'%9$0&.$!$")').)$0&.$!$")6),$#)-)
)A2%-$6$0&>')!$?!$,'%$/(%.').) #%0#%?6$7
†ð
 Y   
†Y
4A2%-$6$0&>')!$?!$,'%$/(%.6),$#)-) #%0#%?6$7
†ð
    
 
†
"A)B$#&>')!$?! 3#%, #&G!$?6&3 ,3#$# "$0& #%0#%?6$



c
    
  

.A('#6),'$/).)!%06%+4$!)"$0$$!, #),'%$/(%.$%,#$+)-!%
6%0&!).!$")
/;=6%-$6)0&'&!#)7
U točki optimuma odnos cijena inputa mora biti jednak graničnoj stopi tehničke supstitucije.

c Y
ë 

ë 
ë
&A2%-$6$0&#'%9)6,'%$/(%.!0& /).)!%+3- ?)0 7
R Y
ë  O 
 O   

5A)"'#)0#&$/')? !)# $/%6%3# =$/%6()!# $%,#$+)-! #%?6 

C







  0

VC.B$@

 @

c


%

% 


V
á

 



   

 !6"$0),'%$/(%.!0&0& ð  
  =)6),$#)-0&!)%'.$!)#$).!$")0&Z;=)'&!#)';
)A),$9$#&0&.!).14 $/%6()!#&/)6%-$?$! ,'%$/(%.!0&C;
  Y 

Y  





4A),$9$#&0&.!).14 $/%6()!#&/)6%-$?$! ,'%$/(%.!0&C;

 Y 
Y   


Y

"A
6%#('#6)$+)!)')3,%-)>)!0 !0=!)B$#&%,#$+)-! 6%+4$!)"$0 $!, #)$+)63$+)-! ,'%$/(%.!0 
Izokosta je: C = wL + rK, dakle 48 = 4L + K
Tada imamo:
max Q (K,L) = 4KL0.5
uz ograničenje
48 = 4L + K (iz ovoga dobijemo K = 48 ʹ 4L)
Uvrstimo ograničenje u funkciju umjesto K:
Q = 4(48 ʹ 4L)L0.5 = 192L0.5 ʹ 16L1.5
Nužni uvjet:
Q' = 24L-0.5 -6L0.5 = 0
6L-0.5(4 ʹ L) = 0
Iz toga se dobiju stacionarne točke:
L1 = 0 (zanimljiva su samo pozitivna rješenja)
L2 = 4
Dovoljni uvjet je:
Q'' = -12L-1.5 -3L-0.5
Q''(0) = 0 (sedlasta točka ʹ ovdje se ne nalazi ni minimum ni maksimum)
Q''(4) = -3 (ovdje se nalazi maksimum)
K = 48 ʹ 4×4 = 32
Maksimalna količina proizvodnje je ð  O  O  
Rješenje je: Max (4,32,256)

C
8




 
 V

C.8F@

@

c
!

%

% 


V
á

 



   

á'%$/(%.!)5 !6"$0)>-)3$C;2
6%0&"$0&!)6),$#)-)T=)"$0&!)').)T=6%-$6$3 +$!$+)-!$
#'%96%($,'%$/(%.!0&0&.$!$")% #, #)7
Do rješenja se može doći na 2 načina, preko ekonomske teorije i metodom dobivanja vezanih ekstrema
pomoću uvrštavanja.

 Y
1.način: c Ovo je uvjet za minimizaciju troškova proizvodnje.
  ë
MPL je derivacija funkcije proizvodnje po radu, a MPK po kapitalu.
†ð
 Y  
†Y
†ð
   Y
†
  
 Y 
 Y 
To se uvrsti u funkciju proizvodnje:
            


     
Ukupni su troškovi jednaki:
R Y
ë
R  O  

 O   


2. način je pomoću sljedeće optimizacije:

þ R  Y
 
uz ograničenje
 Y 

Uvrsti se u početnu funkciju  :
Y

þ
R  

 




R  




K
R 
  
K



  

  

t  

 t  



Iz nužnih se uvjeta dobiju stacionarne točke, a uvrštavanjem u dovoljni uvjet (minori Hesseove matrice)
dobije se da je u tim točkama doista minimum troškova i oni iznose:
R  O  

 O   


V
á

 



   

 !6"$0)#'%96%()

)"'#)0#&#$,$?! 5 !6"$0 #'%96%()=$%/!)?$#&6'$#$?!&#%?6&
Funkcija troškova se najbolje aproksimira polinomom 3. stupnja:

1 
0 

 3 
c


   



  


H2)6%3&>')5$?6$.%4$0&#%?6) 6%0%03 ,'%30&?!$#'%96%($+$!$+)-!$7
Minimum prosječnih troškova se dobije tako da se povuče zraka iz ishodišta koja je tangenta na TC. Točka B
je točka dodira, i u toj su točki AC minimalni.

2)6%3&>')5$?6$.%4$0&#%?6) 6%0%03 ,'%30&?!$()'$0)4$-!$#'%96%($+$!$+)-!$7
Povuče se pravac iz točke d koji je tangenta na TC. Točka A je točka dirališta, i u njoj su AVC minimalni.

á'&#,%3#)($+%.)3 >')!$?!$#'%96%($!&6&#('#6&6%!3#)!#!$$0&.!)6$T,%0&.$!$"$,'%$/(%.!0&
$63!$3 #'%96%($0&.!)6$T
)A2%-$6$3 ,'%30&?!$()'$0)4$-!$$,'%30&?!$ 6 ,!$#'%96%($7
TC = 1000Q + 10000
AC = 1000Q/Q + 10000= 1000 + 10000/Q
VC = 1000Q
AVC = 1000Q/Q = 1000

4A
6%#('#6)1&-$+$!$+$/$')#$
K=4$-$,'%$/(%.$-)+)-%$-$, !%7
Tvrtka bi trebala proizvoditi što veći output zbog toga što je funkcija prosječnih troškova (AC) opadajuća i
aproksimativno se približava 1000 (a kreće od 11 000 kada je Q = 1).

2')#6%'%?!)5 !6"$0)#'%96%()!&6&#('#6&0&.)!)3K; C=>.0&0&K 6 ,!$#'%9)6=)C
6%-$?$!),'%$/(%.!0&
)A2%-$6$3 5$63!$#'%96%($7
FC = C(0) = 190.

4A
6%#('#6),'%$/(%.$,'%$/(%.)=6%-$6$3 ,'%30&?!$()'$0)4$-!$#'%96%($7
Varijabilni su troškovi VC = 53Q = 53×10 = 530

"A2%-$6$3 ,'%30&?!$()'$0)4$-!$#'%96%($7
AVC = 53Q/Q = 53

.A2%-$6$3 ,'%30&?!$5$63!$#'%96%($7
AFC = 190/Q = 190/10 = 19

&A&6)#('#6),%3 .$!%()"6)6%4$,%(&8)-)6),)"$#&#&$63!$3&#'%96%($,%,! /)=)()'$0)4$-!$,).! 

/)=0&.$!$")0&.!).14 3& 6-0 ? 0&$6)+)#!0)6c()6$0&.$!$?!$,%')3#6)+)#!&3#%,&,%(&8)()
6 ,!&#'%96%(&/)!0),$9$#&!%( 0&.!).14 #'%96%()

V
á

 



   

C = (190 + 5) + (53 ʹ 4,5)Q + 3I

')5$?6$,'$6)1$#&6'$( -0 K=

K=K=
K=K$
K

E1
1 



# 
G1

 




V


71



(

1
?1



1

# 
G1

 






 

71
(

c
*4% : :3 ;  & :&
3
%


.

Promatrajte ova 2 grafa usporedno: U točki A je točka infleksije TC i MC su ovdje minimalni. U točki B su AVC
minimalni (jer je zraka iz ishodišta na tangenta na VC u točki B, odnosno zraka iz d na TC), i od ove točke
nadalje MC predstavlja kratkoročnu krivulju ponude. U točki D su AC minimalni (jer je D točka gdje je zraka iz
ishodišta tangenta na TC), a od točke D nadalje MC predstavlja dugoročnu krivulju ponude.

Iz prvog grafa možete vidjeti da važi identitet TC = FC + VC. Kada podijelite taj izraz s Q, dobijete da je AC =
AFC + AVC. Taj se identitet može uočiti vertikalnim zbrajanjem krivulja na drugom grafu.

V
á

 



   



6%#('#6),-)8)5')!9$/  6%!3#)!#!%+$/!%3 =4&/%4/$')!)#%6%-$6%,'%$/(&.&=6)6%8&3&#%
%.')/$#$!)5$63!&=>')!$?!&$,'%30&?!&#'%96%(&7
TC = VC + FC. U ovom slučaju se fiksnim troškovima pridružuje i trošak franšize, FF, koji također ne ovisi o
količini. Stoga, FF nema utjecaja na MC i AVC, ali mijenja AFC (AFC = FC/Q + FF/Q).


6%.'1)()!)+&#!&,%'&/,%0&.$!$"$,'%$/(&.&!&'%4&=6)6%8&#% #0&")#$!)K=K$
K7
Neka je t porezni koeficijent (1 + %poreza/100).
AVC porastu za t ,jer sada imamo porast od tQ, a ne samo Q. Također porastu i MC. Naravno, ako su VC
povećani, mijenjaju se i TC.

(%0&5 !6"$0) 6 ,!$G#'%96%()JK@CA;*D* * /')? !)0#&J
)A )'$0)4$-!&#'%96%(&
Varijabilni troškovi su ukupni troškovi bez konstante (fiksni troškovi)
VC(Q) = 3x3 - 5x2 + 4x

4A')!$?!$#'%96%($
Granični su troškovi derivacija ukupnih troškova ili varijabilnih troškova:
MC(Q) = 9x2 - 10x + 4

"A$63!$#'%96%($
Fiksni troškovi su konstanta funkcije ukupnih troškova FC = 8

.Aá'%30&?!$#'%96%($
Kada podijelite funkciju ukupnih troškova s količinom (u ovom slučaju x, ali ponekad može biti i q), dobijete
AC: AC(Q) = 3x2 - 5x + 4 + 8/x

&Aá'%30&?!$()'$0)4$-!$#'%96%($
Podijelite varijabilne troškove količinom (ili jednostavno uzmite prosječne troškove bez dijela koji ima x u
nazivniku): AVC(Q) = 3x2 - 5x + 4

5Aá'%30&?!$5$63!$#'%96%($
Podijelite fiksne troškove količinom (kod funkcije AC to je dio koji ima x u nazivniku): AFC(Q) = 8/x

L
!)-$#$?6$$/(&.$#&5 !6"$0 #'%96%())6%3 >')!$?!$#'%96%($+$!$+)-!$,'$')/$!$,'%$/(%.!0&*;6=$
$/!%3&K+$!;0=#&)6%3 5$63!$#'%96%($K;.á'&#,%3#)(6)0&.)0&5 !6"$0)#'%96%(),%-$!%+
3# ,!0)=#&.)6%!3#)!#!%')3#&6)6%')3#&6%-$?$!),'%$/(%.!0&
Polinom 3. stupnja općenito izgleda ovako (količina može biti x ili q):
(1)
R r





(

K
Ovu krivulju treba prilagoditi potrebama ekonomske analize troškova. To ćemo postići na ovaj način:
K  R

(2)
Ü
Fiksni troškovi su veći ili jednaki 0, a funkcija je rastuća (to osigurava  koji je pozitivan). Znamo i da je u točki
 točka infleksije funkcije, u kojoj su granični troškovi minimalni. Također je zadano da su MC minimalni pri
razini proizvodnje x = k.

Iz 2. se derivacije dobiva točka infleksije:

R  r





(
(3) R  r







â  
â 

Sada ćemo supstituirati b s dobivenim izrazom (i u graničnim i u ukupnim troškovima):

V
á

 



   

R r

 â  

(


(4)
R  r
R r

 â  

(
Na taj smo način ͣnatjerali͞ funkciju da ima točku infleksije u točki proizvodnje k.

Nakon toga je potrebno postići da su granični troškovi uvijek veći ili jednaki 0. Kako su MC parabola U oblika
(što je očito iz jednadžbe MC, jer je vodeći član 3a > 0), možemo reći da je MC = TC'(x)ш0. To znači da ako su
MC = 0, to će biti u slučaju kada je diskriminanta (D) funkcije jednaka 0. MC će pri svakoj razini proizvodnje
biti veći od 0 ako je D<0 (rješenja su kompleksna).
Općenita formula za diskriminantu je: D = b2 ʹ 4ac za funkciju ax2 + bx + c. U našem slučaju će diskriminanta
glasiti (na temelju MC iz (4)):
`       (    (
   
Ako je c = 3ak2, tada su granični troškovi u minimumu jednaki 0. Ako je c > 3ak2, tada su minimalni MC veći
od 0 i neka su jednaki . Tada je c = 3ak2 + j (j je zapravo nadopuna do 0), za j ш 0. Kada je j = 0, imamo prvi
slučaj (minMC =0), a kada je j > 0, minMC > 0.

Funkcija MC tada izgleda ovako:

(5) R  r
R r

 â  

  

(uvrsti se u (4)).
Uvrštavanjem u ukupne troškove dobije se:
r

R r

  

  



K
(6) _  Ü 

_ K

k: količina proizvodnje pri kojoj su MC minimalni.
j: iznos minimalnih MC
d: fiksni troškovi
Na ovaj način oblikovana funkcija ukupnih troškova je prilagođena stvarnim podacima.

 V
á

 



   


c



;

%
 




 



6%0&,'%.)0!)"$0&!)!)#'1$9# 6%!3#)!#!)=)>')!$?!$#'%96%($,'(%%,).)0 =)!)6%!#%>),%?$!0 
')3#$=%.>%(%'$#&!)3-0&.&8),$#)!0)J
)A#0&?&-$,'%+0&!)"$0&!&!)%,#$+)-! 6%-$?$! ,'%$/(%.!0&7
Utječe, jer vrijedi sljedeće:
Ʌ = TR ʹ TC
Ʌ' = 0 (uvjet maksimizacije dobiti)
Ʌ' = TR' ʹ TC' = 0
MR = MC
Međutim, kako je cijena konstantna, a TR = P×Q, tada je TR' = MR = P, pa tada vrijedi, kao i uvijek u savršenoj
konkurenciji, da je uvjet maksimizacije profita sljedeći:
P = MC
Kako se u ovoj jednadžbi promijenila cijena, tada se mijenja i rješenje te jednadžbe, odnosno optimalna
količina proizvodnje.

4A#%3&.%>)B))6%5$63!$#'%96%($,%')3# 7
Kako fiksni troškovi ne utječu na granične troškove (MC je derivacija od TC, a deriviranjem se gubi konstanta,
odnosno FC), tada se ne mijenja optimalna razina proizvodnje. Međutim, kako se profiti računaju kao razlika
ukupnih prihoda i ukupnih troškova, a fiksni su troškovi sastavni dio ukupnih troškova, tako će porast fiksnih
troškova uzrokovati pad dobiti, ali pri nepromijenjenoj razini proizvodnje. Ako se pak FC toliko povećaju da
tvrtka prijeđe u zonu gubitka, tada optimalna količina u dugom roku postaje jednaka 0 jer je tada bolje ne
proizvoditi.

"A6)6%3&$/,%/!)#&"$0&!&$ 6 ,!$G#'%96%()+%1&$/(&3#$6')#6%'%?!)=%.!%3!%. >%'%?!)6'$( -0)

,%! .&7
FC je trošak pri Q = 0. VC = TC-FC. MC je razlika između trenutnog ukupnog troška i ukupnog troška
prethodne jedinice proizvodnje (isto se tako računa i iz VC). AVC = VC/Q.
Dugoročna krivulja ponude: MC iznad AC
Kratkoročna krivulja ponude: MC iznad AVC

('#6),'%$/(%.$3)#%(&,'$#'%96%($+)K; C

)A2%-$6$3 >')!$?!$$5$63!$#'%96%($7
FC = 100, MC = C' = 2Q

4A
6%0&"$0&!)3)#%()=6%-$6%4$3#&3)#%()#'&4)-$,'%$/(&3#$.)+)63$+$/$')#&,'%5$#7
Znamo da je MR = P. Optimalna proizvodnja je u točki gdje su MC = MR = P (u savršenoj konkurenciji). Prema
tome imamo:
2Q = 60
Q = 30.

"A2%-$6$8&4$#$,'%5$#$7
Ʌ = TR ʹ TC = PQ ʹ (100-Q2) = 60×30 - (100 + 900) = 800

.Aá'$6%0%08&3&+$!$+)-!%0"$0&!$,'%$/(%.$#$,%/$#$()!% #, #7
U kratkom roku tvrtka proizvodi ako su joj varijabilni troškovi manji od prihoda. Kratkoročna krivulja ponude
je krivulja MC iznad sjecišta s AVC. Dugoročna krivulja ponude je MC iznad sjecišta s AC (jer u dugom roku
moramo pokrivati i fiksne troškove).
U ovom slučaju su AVC = Q2/Q = Q, a MC = 2Q. Kada je MC > AVC?
2Q>Q

V
á

 



   

Znači, MC su veći od AVC na svakoj razini, pa će proizvođač proizvoditi pri svakoj razini cijena za P>0.

 ).)!)0&5 !6"$0) 6 ,!$G#'%96%()K@:A; : :=#&"$0&!)á;

)A2%-$6)0&%,#$+)-!)')/$!),'%$/(%.!0&,'$6%0%00&.%4$#!)0(&8)@$-$> 4$#)6!)0+)!0$A

To će se ostvariti tamo gdje je zadovoljen uvjet MC = MR:

ß MC = MR
ß MR = P = 20
K
R
ß MC =  
      
K
Pri proizvodnji od q=4 dobit bi trebala biti maksimalna. To treba provjeriti uvrštavanjem ove količine u
funkciju dobiti Ʌ(q):
 r 
r
R r       
(4)
 ß              

Dakle, ostvaruje se gubitak čak i pri najboljem odnosu proizvodnje i potrošnje. Zato treba prestati proizvoditi
jer je poduzeće neefikasno:

E1.'HH 
1
I

EI.

 
c
*
 
  

%
 


Vidljivo je da su troškovi cijelo vrijeme iznad krivulje ukupnih prihoda. U točki gdje su im nagibi isti, tamo su
međusobno najmanje udaljeni, pa je ovdje gubitak U KRATKOM ROKU najmanji (jer u kratkom roku pri
prestanku proizvodnje moramo snositi fiksne troškove TC (0) = 50, a kako je to znatno više od gubitka Ʌ
(4)=18, odlučujemo se ipak proizvoditi). U DUGOM roku ćemo izaći iz industrije, te će nam tada dobit,
naravno, biti jednaka 0, a to je puno bolje od prijašnjih -18.

Funkcija dobiti (odnosno gubitka u ovom slučaju), vrlo se jasno može vidjeti: to je razlika između TR i TC.
Optimizacija se može dobiti na ovaj način:

(5)  r         
  
K
(6)   
      
K
Sada jednostavno uočiti da je za q=5 gubitak još veći (jer je razlika između TC i TR još veća, odnosno troškovi
nakon q=4 rastu brže od prihoda koji rastu po konstantnoj stopi).


V
á

 



   

4A2)6%4$3&%( #('#6 +%>-%$/> 4$#)9),'&#(%'$#$ #('#6 6%0),'%$/(%.$3,%/$#$(!%+! -%+@! -#$
,'%5$#$A7
Tako da se fiksni troškovi smanje za iznos gubitka (18). To je moguće u dugom roku.


 ).)!)0&5 !6"$0)#'%96%()!&6&#('#6&J
R r
  



 á'%$/(%.I3&+%1&,'%.)#$

,%"$0&!$%.6 !),%6%+). 
)A)B$#&%,#$+)-! 6%-$?$! ,'%$/(%.!0&@6%-$?$!)6%0)+)63$+$/$').%4$#A

I. način
MC = MR P
R r





 





  
X1 = 10, x2 = -3 (negativno rješenje nema smisla)

II. način
Funkcija dobiti je:


` r
 

 
 





  
Dalje je isto kao kod metode I.

4A2%-$6%$/!%3$+)63$+)-!).%4$#7
D(10) = 40×10 ʹ 1000/3 +3.5 ×100 -10 ×10 -10 = 306.67 KN

"Aá%+%8 >')5)5 !6"$0) 6 ,!$G#'%96%()$ 6 ,!$G,'$G%.),%6)1$#&>.0&3&5%'+$')%().%4$#

E1(
EI


 E1
9$


 EI



 
c
*!
 

%

% 


Pri proizvodnji od 10 jedinica razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova je najveća, pa se ostvaruje
najveća dobit.

V
á

 



   

'1)(!&$!#&'(&!"$0& #'1$9! ')(!%#&1 

á'%+)#')3&#'1$9#&,9&!$"%+J
)A á%#')1!0) 0& .)!) 3 C ; E á= ) ,%! .) Cc ;   á @6%-$?$!) 0&  +$-$0)'.)+) 4 9&-)A 2%-$6) 0&
')(!%#&1!)"$0&!)$6%-$?$!)7
28-2P = 4+4P
P=4
Q = 4 + 4P = 20 (20 milijardi bušela).

4A '1)() %.- ?$ 3+)!0$#$ ,'%$/(%.!0  ,9&!$"& /) F % 8& ?$!$#$ #)6% .) ')#)'$+) ,-)#$ ,9&!$"  6%0 
!$3 = ) +%>-$ 3  ,'%$/(&3#$= $ #%  ,9&!$"$ 6%0  $+)0   36-).$9#$+) %. ,'&#G%.!$G ,%#$")0) ,'%$/(%.!0$
2%-$6%8&5)'+&'$,'%$/(&3#$7á%6%0%0"$0&!$72%-$6%8&#%3#)0)#$.'1)( 7
Ako se proizvodnja od 20 milijardi umanji za 25%, ratari će proizvoditi 15 milijardi. % milijuna će im dati
država. Po cijeni od 4$ to iznosi 20 milijardi dolara. Ukupna će količina na tržištu ostati ista, pa će i cijena
ostati ista.

"A ) .'1)() !$0& .)-) ,9&!$"  ')#)'$+)= +%')-) 4$ 0  !$9#$#$ $-$ 3,'&+$#$  36-).$9#) %4$()0  -$ ,%'&/!$
%4(&/!$"$72%0$3&,'%4-&+$+%> ,%0)($#$7
Porezni obveznici dobivaju jer država ne mora snositi troškove skladištenja pšenice. Dobivaju i proizvođači
jer ne moraju ulagati u proizvodnju tih 5 milijardi bušela. Potrošačima je sve na istom. Ukupno se može reći
da je svima bolje. Međutim, ova politika je provediva sve dok država ima na zalihama pšenice. Nakon što se
iscrpe zalihe, cijene pšenice će porasti, pa će nestati i učinka ove mjere.

á%! .)!)!&6%+#'1$9# 0&á; Cá%#')1!0)0&á;EC

)A6%-$6)0&')(!%#&1!)"$0&!)$6%-$?$!)7
1+Q=9-Q
Q=4
P=1+4=5

4Ac(0&#36)0&"$0&!)2%-$6$0& (%/=Kc$ác7
Pri cijeni od 3 proizvodilo bi se (uvrsti se u ponudu): 3 = 1 + Q, Q=2.
Potraživalo bi se: 3 = 9 ʹ Q, Q = 6.
Višak potražnje bi se namirio iz uvoza (6 ʹ 2 = 4).

CS = (9-3)×6/2 = 18 (točkasti trokut)

PS = (3-1)×2/2 = 2 (kockasti trokut)
TS = CS + PS = 20 (oba trokuta)

V
á

 



   



9




 V
 "
 
 #








 % 9

c
*-:

%


  






"A
6%.'1)() (&.&")'$! %.!0=6%-$6)4$4$-)"$0&!)=ác=Kc=.%4$#.'1)(&$+'#($#&'&#@UA7
Cijena bi porasla na 4. Tada bi se potraživalo: 4 = 9 ʹ Q, Q = 5.
Nudilo bi se: 4 = 1 + Q, Q = 3.
Razlika bi se uvozila (5 -3=2)

CS=(9-4)×5/2 = 12.5
PS = (4-1)×3/2 = 4.5
TS = CS + PS = 17
Država bi zarađivala na uvozu. Uvoz je 2, a carina 1. Dakle, ukupni bi prihod bio 2×1=2. Na grafu je taj prihod
prikazan šrafiranim pravokutnikom.

Sivi trokuti su DWL: 1 × ½ + 1 × ½ = 1

á
9
 c
V






' ,



 
V




'% 93

c
*/:

%

 %





.A
6%4$.'1)() (&-),'%G$4$#$(! ")'$!  ,%3#%#!%+$/!%3 =6%-$6)4$%!)4$-)=6%-$6$4$4$%Kc=ác=c=
U$,'$G%..'1)(&7
V
á

 



   

Potpuna obustava uvoza je pri cijeni od 5. Kako je svjetska cijena jednaka 3, ovo će biti porez:

3×(1+t/100) = 5
t = 67% (jer je 3 + 67% = 5)

Država ne bi ostvarivala prihode, jer uvoza ne bi bilo. CS i PS bi bili jednaki onima u autarkiji (zatvoreno
gospodarstvo). Mrtvi bi teret bio cijeli veliki trokut s vrhom u točki E.

CS = (9-5)×4/2 = 8
PS = (5-1)×4/2 = 8
TS = 16
DWL = (6-2)×2/2 = 4.
á
9
 c
V






' ,



 
V




'% 93

c
*1:

%

 $
#


 %





&A
6%.'1)() (&.& (%/! 6(%#  $/!%3 %.0&.$!$"&=6%-$6)4$4$-)"$0&!)=ác=Kc=.%4$#.'1)(&$+'#($
#&'&#@UA7

Kvote lome krivulju ponude na svjetskoj razini cijena, po kojima ulazi roba iz inozemstva. Kada se popuni
kvota, daljnju ponudu opet čini domaća ponuda (nova ponuda je podebljana na grafu). Gubitak za društvo je
sivi trokut, a šrafirani paralelogram je uvoznikova renta. Ako država prodaje kvote, tada taj dio pripada
državi.
CS=(9-4)×5/2 = 12.5
PS = (4-1)×3/2 = 4.5
TS = CS + PS = 17
Posjednik kvote bi zarađivao na uvozu (ako država prodaje te kvote, to je prihod uvoznika. Ako ih ne prodaje,
to je uvoznička renta). Uvoz je 2 (jer je kvota 2), pa će uvoznička renta (šrafirani paralelogram) biti jednaka:
(4-3)*(5-3) = 2.

Sivi trokut je DWL: 2 ×1 × ½ = 1

V
á

 



   

á
9
 "
 "5





' ,



 #




'% 93

c
*:

%

 %
 

&6)3 ,%! .)$,%#')1!0)$3#&6)%$ ,'&#G%.!%+/).)#6 J,%! .)!)!&6%+#'1$9# 0&á; C=)

,%#')1!0)á;ECc(0&#36)0&"$0&!)H
)A2%-$6$0&$/(%/=#&6%-$6%0& 6 ,!%4-)>%3#)!0&7
á
9
 "

&




' ,




 #



% 93

c
*6

 #
 
% %


Izvoz = XS ʹ XD = 6 ʹ 2 = 4
Blagostanje je sivo obojano: TS = (7-1)×6/2 + (9ʹ7)×2/2 = 20

4A2)6%4$/)9#$#$-).%+)8&,%#'%9)?&=.'1)() (&.&$/(%/! 6(%# %.0&.$!$"&2)6%8&3&#%%.')/$#$!)

,)'"$0)-! ')(!%#&1 7
Kod izvozne kvote ponuda se lomi i pomiče ulijevo. Kada je izvoz samo 2, formira se cijena od 6 n.j.
Izvoznikova renta je šrafirani paralelogram (2×1 = 2), a mrtvi teret DWL = 2×1/2 = 1.

V
á

 



   

á
9
 "3"35

&


%



' ,



 #3




'% 93

c
*:

%


% %
 


"A&6).'1)() (&.&$/(%/! ")'$! %.!02%-$6$0&,'%5$#.'1)(&=+'#($#&'&#=$!%()"$0&!)7
á
9
 "

&


%



' ,




 #



'% 93

c
*!:

%


% %




Kako bi ostali na razini svjetske cijene nakon carinjenja, izvoznici moraju cijenu spustiti na 6, pa će vani
prodavati po 7. Takvo smanjenje uzrokuje porast prihoda države za šrafirani pravokutnik:
T = (5-3)×1 = 2
Mrtvi teret će biti:
DWL = 2×1×1/2 = 1

.A'1)()')/+)#') (%B&!0&$/(%/!&3 4(&!"$0& $/!%3 %.!02%-$6%8&#%6%9#)#$=$6)6%$/>-&.)!%()

')(!%#&1)7
Šrafirani pravokutnik predstavlja iznos subvencije koju država plaća, dakle količina izvoza × 1n.j.: S = 6
Cijena je za izvoznika prividno 8, jer na 7n.j. koje dobije prodajom, država mu da još 1 n.j.
Sivi trokuti predstavljaju mrtvi teret: lijevi trokut samo predstavlja preraspodjelu, dok je desni čisti gubitak.
Ukupni gubitak iznosi : DWL = 2×1×1/2 = 1.

V
á

 



   

á
9
 "
8
&


%



' ,




 #



%&93

c
*:

%


% %
 #

 

e) Koliki bi bio trošak kada bi država plaćala proizvodnu subvenciju s obzirom na to da se izvozne subvencije
smatraju dumpingom te su stoga neprihvatljive?
á
9
 "
8
&


%



' ,




#




%&93

c
**:

%


% 
 #



Proizvodna subvencija je skuplja (šrafirani pravokutnik), jer se proizvođačima subvencionira i prodaja na

domaćem tržištu. Na taj način se i mrtvi teret povećava (sivi dio):
S = 7×1 = 7
DWL = 1×1 + 2×1×1/2 = 2

6.13.* &6)0&,%#')1!0)0&.!)6)<5=>=),%! .)<=>#

)A!)B$#&) #)'6$?! "$0&! $6%-$?$! 

2 

 


K


Ö  _

(
Ö K

(


(

4A
6%.'1)()!)+&#!&,%3#%#!$,%'&/ $/!%3 ,'%!)B$#&')(!%#&1! "$0&! $6%-$?$! 
V
á

 



   


ð


r
 â(ð

â (ð

ð


r

 â
r


r

(
 

(
r

(

"A2%-$6$0&$/!%3,'$6 ,-0&!%>,%'&/)72%-$6%,-)8)0 ,%#'%9)?$=)6%-$6$,'%$/(%B)?$72%-$6$0& .$%

,%#'%9)?&(%>=)6%-$6$,'%$/(%B)?&(%>,%'&/!%>#&'&#)7

 ð

Iznos poreza:


 â
r
 r 

( 
 r

( 
R  
r
 â Ö
ð 

c  Ö
â 
ð 

Porezni teret potrošača i proizvođača:

 

(
r
 â 

(   â
r



 R 
 r

(
( r

(
 

( 

(
 â
r

c  â 

( r

(  r

(

Udio potrošačeve incidence u ukupnim porezima:

 

(
 r
 â 

(
  â
r

 r

(
( r

(
R
 (
  â
r
 r 

( 
(

(  r
 

Udio proizvođačeve incidence u ukupnim porezima:

 

( 

(
 â
r

 â 
 c

( r

(  r

(
  â
r
 r 

( 
(
 r

( 

.A6%0),%'&/!)3#%,)+)63$+$/$'),%'&/!&,'$G%.&.'1)(&72%-$6%$/!%3&+)63$+)-!$,%'&/!$,'$G%.$7

K
K

K


B
< @ < @<
<@ <@ <@<@< @
< <@
Ä Ä H
  
Ä H
   B Ä  H 

H H
 
B

H H
 
H
Ä H
  B Ä  H 

H H
 

Optimalna porezna stopa:

 V
á

 



   


B
Ä B Ä H
 H 
Ö

ÄHÄ H


Maksimalni porezni prihod:


 r Ö
ÄB 
þ



H
&6%#'1$9#&0&%,$3)!%%($+0&.!).14)+)J
á;HEC@,%#')1!0)A
ác;ECc@,%! .)A

)A)B$#&')(!%#&1! "$0&! $6%-$?$! #&,%#'%9)?&($,'%$/(%B)?&(,'%4$#)6

17 ʹ 0.5Q = 2 + Q
Q = 10
P = 12
CS = (17 ʹ 12)×10/2 = 25
PS = (12 ʹ 2)×10/2 = 50
TS = CS + PS = 75

4A'1)()3&%.- ?$!)+&#! #$#'%9)'$!  $/!%3 %.!%(?)!$G0&.$!$")2%-$6)0&"$0&!)6%0 ,-)8)

,%#'%9)?=6%-$6%.%4$(),'%$/(%B)?$6%-$6%/)')B 0&.'1)()72%-$6$0&,%#'%9)?&($,'%$/(%B)?&(,'%4$#)6=
)6%-$6$0&+'#($#&'&#7
17 ʹ 0.5Q = 2 + Q + 
Q=6
PC = 14
PP = 8
T = 6×6 = 36
CS = 3×6/2 = 9
PS = 6×6/2 = 18
TS = T + CS + PS = 9 + 18 + 36 = 63
DWL = 75 ʹ 63 = 12

"A2%-$6$.$%,%'&/)3!%3$,%#'%9)?=)6%-$6$,'%$/(%B)?7
Kako je cijena prije bila 12, a sada je 14, dok proizvođač dobiva tek 8, očito je da 2 kune trošarine snosi
potrošač, a 4 kune proizvođač.
TC = 2×6 = 12
TP = 4×6 = 24

d) Nacrtajte ovu novu tržišnu ravnotežu


V
á

 



   

P
17 S
14
12
8

2
0

6 10 34 Q

e) Koliki je iznos trošarine koji maksimizira državne prihode?

17 ʹ 0.5Q = 2 + Q + t
Qt = 10 ʹ 2t/3
T = Qt×t
T = (10 ʹ 2t/3)×t = 10t ʹ 2t2/3
T' = 10 -4t/3 = 0
t = 7.5
Qt = 5
T = 37.5

U prethodnom je zadatku izračunato kako je udio koji plaća potrošač, odnosno proizvođač, jednak
sljedećem:
1/(1 + 0.5) = 2/3 (proizvođač)
0.5/(1 + 0.5) = 1/3 (potrošač)
Stoga bi potrošači platili 12.5, a proizvođači 25.


V
á

 



   

Seminar 7

%!%,%-

H%!%,%-$3#,'%$/(%.$ #%?6$
=>.0&3 + K[#%#'&4) ?$!$#$72%-$6$0&,'%5$# #%?6$
%,#$+ +)7

á



 ?1
á ? 
 
 1
  
á1 

?I #
? 

c
+


 # 


% 


 

Ravnoteža se postiže u točki gdje su MC jednaki MR, pri količini QM. Ta se količina može prodati po PM, a
tvrtku ta količina stoji PC po komadu (Tamo gdje okomica siječe AC). Profit čini iscrtkani kvadrat: ʿ = (PM ʹ
PC)×QM

Ako su MC veći od MR, tvrtka se može nalaziti u npr. točki A. Prostor određene sjecištem MR i MC, točkom
A, sjecištem MR s apscisom i QA je gubitak. Tvrtka mora smanjiti proizvodnju ako želi profitirati.

H2)6%3&')? !)+)'1)=)6)6%')/-$6) "$0&!$6%.+%!%,%-$3#)7

Marža je postotak zarade u odnosu na nabavnu vrijednost. Jedinična nabavna vrijednost je zapravo AC, pa se
marža računa ovako:
ʅ = (P-AC)×100/AC
Razlika u cijeni (RUC) je udio zarade u prodajnoj cijeni:
RUC = (P-AC)×100/P
Npr. ako se proizvod prodaje po 200 kuna, a nabavna je cijena 150 kuna, tada je marža: (200ʹ 150)/150 =
33%, a RUC (200 ʹ 150)/200 = 25%.

H2)6%+)'1)%($3$%&-)3#$?!%3#$,%! .&7
(1)Potražnja je dana s: P = -aQ + b
Nagib krivulje potražnje je zapravo derivacija potražnje:
K
(2) 5  
Kð
(3) TR = P×Q = (-aQ + b)×Q
(4) TR' = MR = -2aQ + b
Sada razdvojimo MR na 2 dijela:
(5) MR = -aQ ʹaQ +b
Supstituiramo zadnja dva člana s P (iz (1)):
(6) MR = -aQ + P
Nagib  je zapravo derivacija potražnje (iz (2))
K
(7)    ð
ali kako mi nemamo infinitezimalno male promjene, umjesto d ćemo staviti ȴ.
Kð

V
á

 



   

È
(8)  
ð pri čemu je nagib krivulje potražnje negativan, pa se granični prihod stalno smanjuje
Èð
kako raste količina.
ðÈ  

(9)  
  

 Èð 
 
Kako vrijedi MC = MR, u formulu za maržu umjesto MC uvrstimo MR:
 



  `  
(10)     
` `
R  R
(11)   
` 


`

H )9#%3&#)+0&')6%'$3#$6)%+0&')3!)>&+%!%,%-$3#)7
Što je veća razlika između MC i P, monopolist više zarađuje. Ta je razlika veća što je elastičnost potražnje
manja. Znači, ako je potražnja vrlo elastična, monopolist će zarađivati malo. Ako je Ed = ь, tada je D = MR,
pa monopolist nema profita.

H )9#%!&,%3#%0$#'1$9!)6'$( -0),%! .&6%.+%!%,%-)7

Zato jer ponuda ovisi o kretanjima potražnje.
á

?1
"

?I?I5##5 


c
+4% ?
0  

 
 
 

Sa slike se vidi da se proizvodnja mijenja kako se mijenja potražnja. Spajanjem točaka u kojima se troši i
proizvodi dobije se ponuda.

H%1&-$#('#6)$+)#$+%!%,%-$3#$?6 +%8?)6$)6%!$0&0&.$!)!)#'1$9# 7
Može, jer dok god je ED < ь, postoji monopolistička marža (profite je moguće ostvariti), a to znači da tržište
nije savršeno konkurentno.
HH2%0$3 $/(%'$+%!%,%-$3#$?6&+%8$7
To su zapreke ulasku u industriju: a.) isključiva prava (licence, patenti, copyright) i b.) ekonomije obujma
(prirodni monopoli), to je npr. transport električne energije, industrija aluminija, itd.

H2%0$5)6#%'$ #0&? !)(&-$?$! +%!%,%-$3#$?6&+%8$7

Elastičnost tržišne potražnje (što je manja, veća je moć), broj tvrtki (što ih je više, veća je elastičnost jer si
tvrtke konkuriraju, a njihovi si proizvodi međusobno predstavljaju supstitute. Otprije se zna da postojanje
supstituta povećava elastičnost potražnje) te kako druge tvrtke reagiraju na podizanje cijena

V
á

 



   

H2)6%,'%+0&!&,%#')1!0& #0&? !)+%!%,%-$3#$?6 +%87
Ako je potražnja P = -aQ + b, tada je TR = (P×Q) = (-aQ + b)Q = -aQ2 + bQ. Iz toga slijedi da su MR = -2aQ + b.
Kod monopola vrijedi da su MC = MR. Dobivena količina se uvrsti u potražnju i dobije se cijena koju potrošači
plaćaju. Što je nagib krivulje potražnje veći, veća je i monopolistička moć.

H !6"$0),'%30&?!%>,'$G%.)+%!%,%-$3#)0&á;EC=)#'%96%($3 K;C 

a.) koja je razina cijena i proizvodnje i koliki su profiti?
AR je zapravo krivulja potražnje. TR = P×Q = 100Q ʹ 0.01Q2. Dakle, MR = 100 ʹ 0.02Q. MC = C' = 50.
MR = MC
100 ʹ 0.02Q = 50
Q = 2500
P = 100 ʹ 0.01×2500 = 75
ʿ = P×Q ʹ TC = 75×2500 ʹ 30 000 -50×2500 = 32500

á





&'
% 1
' ?1

?I#

''

c
+ 


 


  7
:

Iscrtkani pravokutnik predstavlja profit.

H')!$?!$#'%9)60&=5$63!$3 #'%96%($=)%(%0&#)4-$"),'%30&?!$G,'$G%.)J

 H         

C          
)A/(&.$#&0&.!).14 6'$( -0&,%#')1!0&$!)"'#)0#&,%#')1!0 $6'$( -0 >')!$?!%>,'$G%.)
AR je zapravo P, tj. krivulja potražnje. Uzmemo bilo koje 2 točke, npr. (2,24) i (4,21). Formula za krivulju
potražnje ako imamo 2 točke je:
 â 
â  rð â ð
ð â ð
 â 
â  rð â 
â
â ð
 Potražnja
 râ  ð
 ð â ð 
 ð
 âð


V
á

 



   


á

&

?I#

VVVVVVVVVVVVV 98 
c
+!

  


 0


0
$ 
%#


$  


4A!)B$#&%,#$+)-! "$0&! $6%-$?$! =#&,'%5$#+%!%,%-$3#&
MR = MC
27 ʹ 3Q = 10
3Q = 17
Q = 5.67
P = 27 ʹ 1.5×5.67 = 18.5
TR = 18.5×5.67 = 104.83
Kada su MC konstantni, a FC = 0, tada vrijedi AC = MC
ʿ = P×Q ʹ MC×Q = 104.83 ʹ 56.7 = 48.17

"A6)6()4$"$0&!)4$-) 6%!6 '&!"$0$7

U savršenoj konkurenciji krivulja MC iznad sjecišta s krivuljom AVC u kratkom roku predstavlja ponudu.
Ravnoteža se uspostavlja na sjecištu ponude i potražnje, odnosno AR = MC (P = MC = MR)
 â ð

ð  

Cijena je 10 jer su MC = 10.
Ova je količina znatno veća od one kod monopola.

.A#%4$4$-%6).)4$+%!%,%-$3#4$%,'$3$-0&!,'%$/(%.$#$,%á;

á á
 
& &
 
 
8$' 
 
 
 

VV?I# ?I#

'(%&9 8 '(%&9(8

á



 N 




c
+@

A 




V
á

 



   


Ako je cijena jednaka 10, monopolist će izgubiti sav profit i proizvodit će kao u savršenoj konkurenciji.
Pitanje je samo hoće li ostati u industriji. Rješenje bi bilo smanjivanje graničnih troškova (na taj bi se način
otvorio prostor profita između P i AC).

H0&.!%++0&3# ,%3#%0$6 8)!3#)()6%0),%#')1 0 &-&6#'$?! &!&'>$0 ,%#')1!0%+C;Eá

3()6$á'%$/(%B)?0&&-&6#')!)?$0$3  6 ,!$#'%96%($ C
)A2%-$6)0&%,#$+)-!),'%$/(%.!0)/)+%!%,%-$3# =6%-$6)0&"$0&!)$6%-$6%3()6%6 8)!3#(%6 , 0&3#' 0&7
Prvo treba izvesti tržišnu krivulju potražnje. Individualne krivulje potražnje se zbrajaju horizontalno:

á

'

''''''

c
+*8#






$
   
%



 # 

Pri cijeni 0 traži se 500 jedinica (10 kućanstava×50/1) gdje je 1 nagib individualne krivulje potražnje. Tada je
tržišna krivulja potražnje jednaka P = 50 ʹ (50/500)×Q = P = 50 ʹ 0.1Q

MC = TC' = 1
TR = 50Q ʹ 0.1Q2
MR = 50 ʹ 0.2Q
MR = MC
50 ʹ 0.2Q = 1
2Q = 490
Q = 245
Q po kućanstvu = Q/10 = 24.5
P = 50 ʹ 24.5 = 25.5
ʿ = 245×25.5 ʹ 500 ʹ 245 = 5502.5
VV
á


'


'$'

$ 

1.'2H
 ?1.

?I#

VVVVV''9'
c
++  
   

%?:


V
á

 



   


4A
6%3&.'1)() +$0&9)3)1&-0%+.)%!&+%> 8$+'#($#&'&#=6%-$6)4$+%')-)4$#$"$0&!)$6%-$?$!)7
Mrtvi teret nastaje zbog smanjenja nuđene količine ( to je dio koji nitko ne dobiva, odnosno pad ukupnog
blagostanja u usporedbi sa savršenom konkurencijom).
Mrtvi teret ne postoji u savršenoj konkurenciji, gdje vrijedi P = MC. Dakle, ako država želi minimizirati DWL
(mrtvi teret), cijena se mora postaviti na razinu P = MC:
MC = 1 = P
1 = 50 ʹ 0.1Q
Q = 490
Profit monopoliste:
ʿ = 490×1 ʹ 500 ʹ 490 = -500 (monopolist ostvaruje gubitke)
Potrošačev višak je:
CS = (50-1)×490/2 =12005
V
á


'




( 1.'2H
 ?1.

 '9'

c
+-&





 



%


'0#



) 

U savršenoj konkurenciji cijena je jednaka 1, a količina 490. Monopolist ostvaruje gubitke (iscrtkani
pravokutnik) jer je cijena konstantno ispod AC, ali nema trokuta DWL (mrtvi teret).

"A
6%'&> -)#%'$!&1&-& ,'%,)3#$#$&-&6#')! =!)6%0 8&')/$! ,%3#)($#$"$0&! 7
Kod monopola se razina profita gleda kao razlika između cijene i prosječnog troška pomnožena s količinom:
ʿ = TR ʹ TC = P×Q ʹ AC×Q = Q×(P-AC). Znači, profiti će biti jednaki 0 (najmanji profit koji nije negativan) kada
je cijena jednaka prosječnom trošku:

AC = P


  
 ð
ð
 ð  
ð
  
Dobiju se 2 rješenja, Q = 10.4 i Q = 479.6
Kako su pri količini Q = 10.4 MC opadajući, taj dio zanemarujemo (jer taj dio ne može predstavljati ponudu,
već samo dio iznad AVC), pa je rješenje Q = 479.6
Uvrštavajući u potražnju dobije se da je P = 2.04
Pri toj cijeni ʿ = 0, a DWL je trokut koji razlika između ove cijene i cijene u s.k. te razlika između ove količine i
količine u s.k:
DWL = (2.04 ʹ 1)×(490 ʹ 479.6)/2 = 5.4
Koliki je potrošačev višak?
CS = (50 ʹ 2.04)×479.6/2 = 11500, odnosno 1150$ po kućanstvu.

V
á

 



   


VV
á


'




( 1.'2H
 ?1.

 &9$%9'

c
+/ 
 # 
 
 


%

 

Kada je D = S, prostora profita više nema jer je cijena jednaka prosječnom trošku. Monopolistu je oduzet sav
profit, ali ne stvara gubitke. Međutim, postoji mali DWL (sivi trokut).

N

Ê

K 



h
K
h


K



h






h

K



h

K





 
 
h


.A2%-$6$4$+%')%4$#$,) 9)-6%0$4$,%6'$()%5$63!$#'%9)6&-&6#')!&=).)3&"$0&!)%.'1$!)')/$!$,'$6%0%0
U!&,%3#%0$7
FC = 500
Po kućanstvu: 500/10 = 50

Prije smo izračunali da je CS = 12005 u s.k. To je po kućanstvu 1200,50. Ako se od toga oduzme 50 n.j.
paušala, još uvijek ostane 1150,50 po kućanstvu, što je bolje od slučaja kada postoji DWL (zadatak pod c.))

%!%,3%!

H2)6%+%!%,3%!$3#%.'&B 0&6%-$6%,'%$/(%.)6 ,$#$=$6%-$6$+ 0&,'%5$#@ 3,%'&.$3)3)('9&!%+

6%!6 '&!"$0%+A%8&-$6 ,$#$($9&$-$+)!0&%.6%!6 '&!#!%>6 ,")7
Kod monopsona postoji 1 kupac i više ponuđača.

á



 VV?11."
áJ

á
á #.?Iá
V



c
+1;



V
á

 



   

P* je cijena koju bi monopolist mogao platiti, a Pm je cijena koju stvarno plaća proizvođaču. Razliku trpa sebi
u džep. U savršenoj konkurenciji (s.k.) količina je veća, a proizvođači dobivaju više (dakle, odgovor na pitanje
je: monopsonist kupuje manje i plaća manje).

Ravnoteža se u monopsonu ostvaruje na sjecištu krivulja MRP (granična vrijednost, odnosno potražnja
monopoliste) i MC (granični izdatak ili trošak, ponekad se označava s ME). Tamo gdje okomica siječe AC,
formira se cijena koju monopsonist plaća.

MC je promjena u ukupnim izdacima kako se mijenja količina proizvoda Q. Kod tvrtke koja kupuje inpute
koje kupuju i druge tvrtke, ME = MV (i u monopolu i u s.k.). Kod monopsonista je, međutim, MC iznad AC.

H)"'#)0#&>')5%(&,)'"$0)-!&')(!%#&1&/)3)('9&!%6%!6 '&!#!%#'1$9#&$!, #)$#'1$9#&,'%$/(%.)J

á á
 V "
V V
V V
V " V
V V #

#

      

") *     K
*

+ ") *     K
*
)


c
+c







H#%0&+%!%,3%!$3#$?6)+%87%1&-$#('#6)$+)#$+%!%,3%!$3#$?6 +%8?)6$6).!$0&0&.$!)!)
#'1$9# 7
Monopsonistička moć je mogućnost kupca da kontrolira tržište faktora. Ako postoji malo kupaca, oni će
također imati nešto monopsonističke moći, ali manje nego kada su sami.

H2%0$3 $/(%'$+%!%,3%!$3#$?6&+%8$7
Oni ovise o kupovnoj strani tržišta:
a) elastičnost ponude (što je manja, veća je moć)
b) broj kupaca
c) kako kupci surađuju

HH2%0$3 .' 9#(&!$#'%96%($+%!%,3%!)7

6%4$3&.%4$#+%!%,3%!$3#),%.$0&-$-),'%$/(%B)?$+)=4$-$
3&#$#'%96%($+%>-$&-$+$!$')#$7
U s.k. potrošačev višak je šrafirani trokut. Proizvođačev višak je sve između ponude i cijene u s.k. Kod
monopsona monopsonist proizvođačima oduzme sivi pravokutnik. Sada je potrošačev (koji je u ovom slučaju
monopsonistov) višak sastavljen od šrafiranog pravokutnika i šrafiranog trokuta. Međutim, sivi trokut FEH je
gubitak za monopsonista, tako da ovakva optimizacija ima smisla samo ako je sivi trokut manji od sivog
pravokutnika. Mrtvi teret (DWL), odnosno gubitak za cijelo društvo, je sivi trokut i bijeli trokut ispod njega.
Ako se profit (zbroj sivog i šrafiranog pravokutnika) podijeli proizvođačima, društveni gubitak će i dalje ostati
isti, samo će se preraspodjela promijeniti.

V
á

 



   

á


?11."

,
 #.?Iá

VVVVV

c
+.  




H')!$?!$,'$G%..%.)#!%>,'%$/(%.)+%!%,3%!$3#)0&EC6 ,!$$/.)"$3 
;C

)A6%-$6)0&"$0&!)6%0 ,-)8)+%!%,3%!$3#72%-$6)0&6%-$?$!)6%0 6 , 0&7)"'#)0#&>')5O
S =AC = Q
MC = 2Q
D = MRP = P = 600 ʹ 2Q
MC = MRP (iz toga dobijemo količinu koju m. kupuje)
600 ʹ 2Q = 2Q
Q = 150
Količina se uvrsti u ponudu, AC, kako bi se dobila cijena:
P = Q = 150
á

%
 





' <#.? Iá

V

'

c
+:

%



 

4A6%-$6$,'%5$#%3#()' 0&+%!%,3%!$3#7
ʿ = Q×MRP(Q) ʹ Q×AC(Q) = 300×150 ʹ 150×150 = 22500

"A2%-$6)4$4$-)"$0&!)$6%-$?$!) 367
S=D
Ili
MRP = AC
600 ʹ 2Q = Q
Q = 200
P = Q = 200

.A6%-$6$0& 6 ,!$,'%4$#)6 367

TS = 600×200/2 = 60000

V
á

 



   

DWL = (300-150)×(200-150)/2 = 3750

&A2%-$6$0& 6 ,!$Kc 3- ?)0 +%!%,3%!)7

CS kod monopsoniste je trokut iznad profita + profit:
CS = (600-300)×150/2 + 22500 = 45000

5A
6%.'1)()%.- ?$,%!$9#$#$9#&#!$ #0&")0+%!%,3%!)$!)#0&')+%!%,3%!$3#).)3(%0 .%4$#,%.$0&-$
,'%.)()?$+)=G%8&-$3&,%!$9#$#$9#&#!$ #0&")0+%!%,3%!)7
Neće, jer DWL je moguće ukloniti tek povećanjem količina.

%!%,%-$3#$?6)6%!6 '&!"$0)

Há'%$/(%B)?6%0$0&0&.$!$!)#'1$9# $+),%#')1!0 á; D* $#'%96%(&K;* E* * 

&+)!$6)6($G,'&,'&6) -)36 !%($G,'%$/(%B)?)!)%(%#'1$9# &

)A2%-$6%8&,'%$/(%.$#$%()0,'%$/(%B)?)6%3&,%!)9)6)%+%!%,%-$3#7 
Treba vidjeti postoji li na tržištu mogućnost zarade profita. Ako postoji, novi će ući na tržište.
R
 â 



R 
 â 


â


 â


 R
Ö



 

4A
6%,%3#%0$+%> 8!%3#/),'%$/(%.! .$5&'&!"$0)"$0 =G%8&-$!)%(%#'1$9#&.%8$0%9
,'%$/(%B)?)7

Profit je pozitivan i za očekivati je da će na njega dolaziti novi sudionici.

"A. >%+'%6 !)#'1$9#& -)/&!%($,'%$/(%B)?$6%0$! .&3-$?!&,'%$/(%.&$,%#')1!0),).)!),

;D* %8&-$%()0,'%$/(%B)?%,3#)#$72%-$6%8&,'%$/(%.$#$7 

R  
 





  


  R

Ö  


Proizvođač će imati nulte profite, proizvodit će 3 proizvoda, a cijena će drastično pasti. Više neće
biti poticaja za ulazak novih poduzeća.

d) Grafički prikažite ravnotežu ovog poduzeća u kratkom i dugom roku.

V
á

 



   


&LA2%-$6$0&> 4$#)64-)>%3#)!0)/4%> 3,%3#)(-0)!0)+%!%,%-$3#$?6$=)!&3)('9&!%6%!6 '&!#!&

')(!%#&1&7
R 
 â 


â


R
Ö

 
   

`Y 

 â
ß
â 


 â 

ß
 

Há'%$/(%B)?$+),%#')1!0 á; D* $#'%96%(&K;* VE* * &+)!$6)6($G

,'&,'&6) -)36 !%($G,'%$/(%B)?)!)%(%#'1$9#&
6%,%3#%0$+%> 8!%3#/),'%$/(%.! 
.$5&'&!"$0)"$0 =G%8&-$!)%(%#'1$9#&.%8$0%9,'%$/(%B)?)7 
R
 â



â


 R
â 


 â




Ö 
 
 

„R
â 





„R r    

Ovo je tržište već zasićeno jer je u optimalnom slučaju profit 0. St oga nema poticaja novim
proizvođačima da ulaze na ovo tržište.

V
á

 



   


H2%.. >%'%?!&')(!%#&1& +%!%,%-$3#$?6%06%!6 '&!"$0$6).)0&,%#')1!0)#)!>&!#)!)

K=
%,#$+$/$')0 -$3&,'%5$#$7

K„ K„R
„  „R  (1)
Kð Kð

K
K
R

Kð ð Kð ð
K
K
R (2)
ð
ð
R
Kð Kð
 ð
ð ð

K
K
R
ð „  ð „R (3)
Kð Kð

Iz (1) uvrsti u (3):

 R
ð ⠄R ð ⠄R
ð ð
 R
ð ð Oð (4)
ð ð
 R
 R
ð ð

  R (5)
Potonji izraz je uvjet maksimizacije profita.

V
á

 



   


c



$36'$+$!)"$0)"$0&!)

40)3!$#&>')5$?6$.$36'$+$!)"$0 "$0&!)3# ,!0)=#&%/!)?$#&6%0&.$0&-%(&,'%$/(%B)? /$+)%.

,%#'%9)?)
Svaki proizvod se licitira dok se ne dobije najveća moguća cijena. Na taj način se pokupi sav potrošačev višak:

á

 ?1

?I#.I 



c
-(






 

Površinu A eksploatira svaki monopolist, dok se površinu B može eksploatirati samo kod diskriminacije cijena
1. stupnja.

40)3!$#&>')5$?6$.$36'$+$!)"$0 "$0&!)3# ,!0)=#&%/!)?$#&,'%5$#&/)')/-$?$#&,'%.)!&6%-$?$!&

V

„V
uV
V
u VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV„ V
V
c
-(






 
 

Kada su MC i AC konstantno opadajući (kao kod prirodnog monopola), tada tvrtke daju različite popuste za
različite količine roba. Na taj način eksploatiraju dio površine B, ali ne u cijelosti. To je slučaj kod kupovine na
veliko. Na slici: za prvu količinu, zarada je kockasto šrafirani pravokutnik, za drugu sivi, a za treći iscrtkani
pravokutnik.

40)3!$#&>')5$?6$.$36'$+$!)"$0 "$0&!)3# ,!0),%+%8 >')5$6%!)

Na različitim tržištima tvrtka optimizira za svako tržište posebno:

V
á

 



   


á á

?1

VVVVVVVVVV ?I#.I
?I #.I
 

c
-(






 
 

Na svakom se tržištu oblikuje zasebna cijena i količina, a troškovi su jednaki na oba tržišta.

$36'$+$!)"$0)"$0&!)0&+%> 8))6%3&6 ,"$+%> ')/('3#)#$!)#)0!)?$!#)0&)'4$#')1)!&+%> 8)

)A )G#0&()($%6%+,)!$0).)3&,'%(&.&!)0+)!0&3 4%#)$/()!6 8&/)6)'#&6%0&3 0&5#$!$0&
Na taj se način odvajaju biznismeni, jer oni putuju u jednom danu. Poznato je da je potražnja tvrtki manje
elastična od potražnje pojedinca, pa se na taj način eksploatira ta razlika.

4A.%3#)(-0)!0&"&+&!#)6 ,"$+)6)%%4)(&/!)3#)(6),'$-$6%+6 ,%($!&"&+&!#).

Na taj se način kupci razvrstavaju geografski.
Transportni troškovi se obračunavaju čak i ako samo preuzmete robu.

"A,'%.)()!0&+$63&')36 ,%!$+)6%0$.)0 T)6%3&,%9)-0 ,'%$/(%B)? .

Razdvajaju se kupci koji su cjenovno osjetljiviji od onih koji su manje cjenovno osjetljivi.

.A6')#6))6"$0),),$'!)#$G' ?!$6)
Razdvajaju se oni kojima je elastičnost potražnje manja od onih kojima je elastičnost potražnje veća. Oni
kojima je E veća će kupiti veće zalihe (to je intertemporalna diskriminacija).

&A,-)3#$?!)%,&')"$0)
Doktor može nagađati kakvo je imovno stanje pacijenta i zaračunati cijenu plastične operacije različito za
različite pacijente.
5A- 63 /!$.%.)"$) #%+%4$-$+)3&,'%.)0  //!)#!%(&8 +)'1 %.%3!%(!&%,'&+&
Oni koji su skloni luksuzu manje su cjenovno osjetljivi, pa mogu platiti znatno veću cijenu.


6"$036)6 8),'%.)0&3'&4'!&1-$"&=6%+).,%6%+).á%#')1!0)/)#$+1-$")+)0&.)!)3á;E
Cá'%$/(%.!0)3()6&.%.)#!&1-$"&$/!%3$6 !)@K;A=)5$63!$#'%96%($3 K;

)A2%-$6%4$/)').$%%()0,'%$/(%B)?)6%0&3)+!)#'1$9# $,%!)9)3&6)%%4$?!$+%!%,%-$3#

U tom bi slučaju tvrtka bila klasični monopolist:

MC = MR

MR = 400 ʹ Q

400 ʹ Q = 100

Q = 300

V
á

 



   

P = 400 ʹ 150 = 250

ѓ = 300×250 ʹ 300×100 ʹ 5000 = 40 000

4A
6"$036)0&6 8)$,)6%.- ?$-) ,'$-$?$#$) 6"$0 ,'%.)0 8$0&.! ,%0&.! 1-$" ,%! B)? 6%0$!)0($9&
,%! .$+&#%.%+!$/%/&+36&) 6"$0&@,%?&(9$%.(&8&"$0&!&$,'$+$? 8$3&'&/&'()"$036%0"$0&!$3()6%>
6 ,")A2 ,"$!&/!)0 6%-$6%3&1-$"),'%.)0&2%-$6$3 ,'%5$#$,'%.)()?)7

Prosječni prihod, odnosno potražnja, postaje granični prihod, jer svatko ima vlastitu cijenu:

MC = AR

400 - 0.5Q = 100

Q = 600

Cijena je varijabilna, za svaku jedinicu drugačija. Zato se prihod ne može računati kao pravokutnik već kao
površina između potražnje i graničnog troška, umanjena za iznos fiksnog troška.

Ʌ = (400 ʹ 100)×600/2 ʹ 5000 = 85 000

"Aá'%.)()?!)6%!!&6%>('&+&!)3G()#$.)0&) 6"$036),'%.)0),'&/)G#0&(!)/)%.'1)()!0&#&%.- ?$

.)()#$')/-$?$#&$/!%3&')4)#)!)')/-$?$#&$/!%3&6 ,%($!&J.%6%+).)/)')? !)()%4$0&.! "$0&! =%.
.%.' > =)%..%6%+).)#'&8 "$0&! 2%0&4$#%4$-&,'%.)0!&"$0&!&$6%-$6$4$4$%
6 ,!$,'%5$#7

V
á

 



   


Za količinu x = 150:

P = 400 ʹ 0.5×150 = 325

Za količinu x = 300:

P = 400 ʹ 0.5×300 = 250

Za količinu x = 450:

P = 400 ʹ 0.5×450 = 175

TR = 150×325 + (300 ʹ 150)×250 + (450 ʹ 300)×175 = 112 500

Ukupni troškovi (za svih 450 proizvedenih komada)

TC = 100x + 5000 = 100×450 + 5000 = 40 000

Ʌ = 112 500 ʹ 40 000 = 72 500

Profit je manji nego kod monopolističke diskriminacije 1. stupnja (aukcija), ali je veći nego u običnom
monopolu.

 U,'%$/(%.$4$-%6%0 6%-$?$! ) #%+%4$-),%K;!)3()6%0')/$!$,'%$/(%.!0&$63!$3 

#'%96%($0&.!)6$2%-$6%4$3&#'&4)-%,'%.)()#$ 
'%,$=)6%-$6% c
D =)6%3 ,%#')1!0&.)!&
0&.!).14)+)J
C
;Eá

C;Eá
)A2%-$6%8&3&6%+).),'%.)()#$!)3()6%+#'1$9# $ /6%0 "$0&! 7
Prvo se izrazi potražnja u obliku ͣP=͞. Na svakom se tržištu izračuna MR i izjednači s MC. Tamo će se
maksimizirati dobit:

V
á

 



   

ð
  

ð
Ê  

ð

  ð 

ðÊ

Ê  ðÊ

ð
     

ðÊ
 Ê    

ð  
ðÊ  
 
    _ Ê    
 

            



 Ê           


(fiksni se troškovi raspoređuju s obzirom na količinu proizvodnje. Zato se od profita u Europi oduzima
6000/8000*20000, tj. 75% od fiksnih troškova. Analogno vrijedi i za američke profite).
Ukupna zarada BMW-a je 110000.
á


''




'

'





'

 ?I; #;?I,  #,
V
V
V &'''98 
c
-!(







% ?  #


Profit na europskom tržištu je jednak crvenom točkastom pravokutniku umanjenom za ukupne fiksne
troškove (jer na grafu nemamo graf prosječnih troškova, već samo MC, u kojem nisu sadržani FC. Da su FC =
0, tada bi AC bili jednaki MC).

Profit na američkom tržištu je jednak površini sivog pravokutnika umanjenoj za FC.

V
á

 



   


4A
6%3&!)+&#!&"$0&!)J
Q = QE + QU
Potražnje se zbrajaju vodoravno za konkurentna dobra. Kada potražnje nemaju istu rezervacijsku cijenu,
tada se dobije prelomljena krivulja potražnje (pogledajte sljedeću sliku). Kada je cijena između 45 i 55, na
Europskom tržištu nema potražnje, pa je ukupna potražnja jednaka američkoj, tj. P = 55 ʹ Q/100. Kada cijena
padne na 45, potrošači počinju potraživati BMW automobile i na europskom tržištu (zapravo čim cijena
padne tik ispod 45). Kada uvrstimo cijenu 45 u američku potražnju dobijemo količinu pri kojoj se uključuje i
Europa u potražnju:
45 = 55 ʹ Q/100
Q = 1000
Točka A je dakle A(1000, 45), i od te točke nadalje potražnju čine i Europa i SAD. Točku B ćemo dobiti pri
cijeni P = 0. Pri toj cijeni u SAD-u se potražuje 5500, a u Europi 18000 komada, zajedno 23500. Točka B je:
B(23500,0). Provlačenjem pravca kroz te dvije točke dobit ćemo ukupnu potražnju:
 â 
â  r â 
 â 
Dobije se:
P = 47 ʹ Q/500
Sada možemo reći da je potražnja:
 ð
 ð  _   
 

ð
 ð   _   

 
Gornji crveni pravac je potražnja, a donji je MR.
Pretpostavimo da je proizvodnja u domeni druge funkcije potražnje (Q>1000). Kao vježbu riješite slučaj ako
se pretpostavi da je proizvodnja manja od 1000.
MR = (PQ)' = (47-Q2/500)' = 47 ʹ Q/250
47 ʹ Q/250 = 15
Q = 8000
P = 31
Na svakom tržištu se kupuje:
ð
    ð   

ðÊ
    ð  


            



 Ê           


Ukupna zarada BMW-a je 108000, a prodali su jednaki broj automobila. Dobit od cjenovne diskriminacije je
za 2000 veća.

V
á

 



   

á


''


& „('
'








'

 #; ?IE #,#E

 '(
V
VV'''%8&'8' 
c
-#


%




%  

0#

 
 

Profit na europskom tržištu je jednak iscrtkanom pravokutniku umanjenom za 70% (zato jer 5600
automobila prodanih u Europi čini 70% BMW-ove proizvodnje od 8000) ukupnih fiksnih troškova (jer na
grafu nemamo graf prosječnih troškova, već samo MC, u kojim nisu sadržani FC. Da su FC = 0, tada bi AC bili
jednaki MC). Profit na američkom tržištu je jednak površini kockastog pravokutnika umanjenoj za ostatak FC.

-$>%,%-

Lá%#')1!0)/)!&6$+,'%$/(%.%+0&á;D)C 4)#'1$9# ,%3#%0&#('#6&6%0&$+)0 $.&!#$?!&
#'%96%(&JK;"=K;
)A!)B$#&6%-$?$! ="$0&! $,'%5$# 3)('9&!%06%!6 '&!"$0$
R
â ð

(

â(
ð




 (

 O ð â R O ð

â(
â(

 O( â O( 

4A2%-$6)0&6%-$?$!)="$0&!)$,'%5$#)6%!)#'1$9# ,%3#%0$3)+%0&.!)%.#$G#('#6$=$,%3#)($3&6)%
+%!%,%-$3#7
 R
 Oð â ð 

ð

 â ð


â  ð

(

V
á

 



   


â(
ð


â(

(
 â


 



â(

(
â(
O â O(
r
â ( 
   

"A
6%#('#6&!&3 ')B 0 =)$>')0 6%-$?$!)+)=!)B$#&'&)6"$036&6'$( -0&=')(!%#&1!&6%-$?$!&="$0&! $
,'%5$#&
Radi se o Cournotovoj ravnoteži.
â ð
ð  ß


 â ð â ðð

ð â (ð 
† 
â ð â ð 

â ( 
†ð

â(
ð â ð
reakcijska krivulja tvrtke 1
 

â(
ð â ð
analogno, ovo je reakcijska krivulja tvrtke 2
 
 
â(

â(
ð â  â ð


   

â(
ð


â(
ð 

r
â (
ð ð
ð

â
r
â (



(

 
r
â (

( r
â ( r
â (


( O â O( Ovo je profit industrije. Profit jedne tvrtke je pola ovog

  

iznosa, odnosno 256.
Graf: točka A predstavlja ravnotežu u Cournotovom modelu duopola.

V
á

 



   

 V

(

V
V
V
V
V

â(


â(
 VVVVVV„V

â( V
VVVV

V
V
VVVVVV

â(
â(
â(
â(
VVVVVVV VV VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV VVVVVV
  
c
-* 
 
 
  

.A
6%3&,'()#('#6),%3#)($6)%(%B)=6%-$6$8&4$#$,'%5$#="$0&!)#&6%-$?$!)6%0 8&,'%$/(%.$#$7
Tvrtka 1 zna reakcijsku krivulju tvrtke 2, te ju uvrštava u svoju funkciju profita.
 
(

  ð 
ð  ð


ð  (ð 
  

(
  ð
ð 
 
† 
(
 ð

†ð 

( 
ð   ð

 

(
(
( 
ð  
  ð

    
 r
(
ð  ð
 
 
r
(

(
 


 

 
r
(


 
r
(




&A&6)#('#6&%3! 0 6)'#&-)B$#&')(!%#&1! "$0&! $6%-$?$! 

Optimizacija je ista kao i u monopolu, samo što svaka tvrtka proizvodi pola monopolističke količine. Cijena je
kao u monopolu, a svaki zarađuje pola monopolističkog profita:

V
á

 



   


(
(
ð  _  _ ð  _ 
 

(
(


(
  



   


(

(
( r
( 
  _   ( 
  

  _ 
r
(



5A
6%3&#('#6)%.- ?$()')#$ 6)'#&- =$%,#$+$/$')#$ 36-). 3,%/!)#%+6%-$?$!%+6%0 #('#6)
,'%$/(%.$=!)B$#&á=C$,'%5$#

(
ð  ð

 

(
ð 

 
(

( r
(
ð   
 
  


( r
( r
(

ð






(




r
â (




r
â (




r
â (




Gubitak profita industrije zbog varanja:  

r
(

r
(



r
(


  

H$!. 3#'$0$3 #('#6&á%#')1!0)0&EC=>.0&0&C;C C !6"$0&#'%96%()3 K@CA; C$
K@CA; C
)A
6%0&!)#'1$9# ,'$3 #!)3)+%#('#6)=6%-$6)4$4$-),'%$/(%.!0)$,'%5$#7
P = 10 ʹ Q
TR = P×Q = (10 ʹ Q)Q = 10Q ʹ Q2
MR = 10 ʹ 2Q
MC1 = 2
MR = MC1
10 ʹ 2Q = 2
Q=4
P = 10 ʹ 4 = 6
ʿ = 6×4 ʹ (4 + 2×4) = 12

4A
6%!)#'1$9# ,%3#%0$3)+%#('#6)=6%-$6$4$4$%,'%5$#=6%-$?$!)$"$0&!)7
MC1 = 3
MR = MC1
10 ʹ 2Q = 3

V
á

 



   

Q = 3.5
P = 10 ʹ 3.5 = 6.5
ʿ = 6.5×3.5 ʹ (3 + 3×3.5) = 9.25

"A
6%#('#6&!&3 ')B 0 =>.0&8&4$#$')(!%#&1)7@K% '!%#A)B$#&6%-$?$!&=,'%5$#$>')5$?6%'0&9&!0&
ʿ1 = P×Q ʹ C1 = (10 ʹ Q1 ʹ Q2)×Q1 ʹ 4 ʹ 2Q1
ʿ1 = -Q12 + 8Q1 ʹ Q1Q2 - 4
Reakcijska krivulja:
†  
 ð

ð    ð   ð
†ð 
ʿ2 = P×Q2 ʹ C2 = (10 ʹ Q1 ʹ Q2)×Q2 ʹ 3 ʹ 3Q2
ʿ2 = -Q22 + 7Q2 ʹ Q1Q2 - 3
Reakcijska krivulja:
†  
âð 
â ð   ð   â ð
†ð  
Ravnoteža: (uvrsti se jedna r.k. u drugu):
 

ð     ð 
 
ð  

ð  â O 

ð 
P = 10 ʹ 5 = 5
ʿ1 = 5×3 ʹ (4 + 2×3) = 5
ʿ2 = 5×2 ʹ (3 + 3×2) = 1
ʿ=6


8






$'





& 

c
-+ 
 
 
  


$  


.A2%-$6%8&#('#6)4$#$3,'&+!),-)#$#$/)6 ,!0 #('#6&)6%3 ').!0)!$0&.%/(%-0&!)=)-$,'& /$+)!0&

0&3#7

To je razlika u profitima u monopolu i oligopolu. Smatra se da se vrijednost tvrtke procjenjuje kao

desetogodišnji iznos profita (jedna od pretpostavki). Dakle, tu razliku treba pomnožiti s 10.
Profiti u monopolu kada je tvrtka 1 jedina na tržištu su bili 12 (izračunati pod a), a sada ostvaruje 5. Razlika je
7, koja pomnožena s 10 daje 70.

V
á

 



   

Treća bi tvrtka bila spremna platiti tek godišnje profite pomnožene s 10, a to je 1×10 = 10, jer treća tvrtka ne
bi mogla uspostaviti monopol.

&A
6%#('#6).%4'%,%/!)0&#'1$9#&=,%3#)($#8&3&6)%(%.$#&-0@c#)"6&-4&'>%((%B)A).)8& 3(%0 
5 !6"$0 ,'%5$#) ('3#$#$'&)6"$0 #('#6&

ʿ1 = -Q12 + 8Q1 ʹ Q1Q2 - 4

 

ʿ1 = -Q12 + 8Q1 ʹ Q1    â ð  - 4
 
 
  ð
 ð 

† 
 ð
     ð   
†ð

ð        

        
        
ß   
        
   ß    

U dugom roku će istisnuti drugu firmu, pa ju ne treba ni kupiti.

%!%,%-$3#,'%$/(%.$,'$
K;K;á%#')1!0)0&C;Eá
)Aá'%!)B$#&"$0&! $6%-$?$! 6%0)+)63$+$/$').%4$#+%!%,%-$3#&
MR = MC
Ili
Max ʿ = PQ ʹ C(Q)
ʿ = (53 ʹ Q)Q ʹ 5Q
ʿ = 48Q ʹ Q2
K
 
ð    ð  
Kð
     

  
       

4A)#'1$9#& -)/$.' >)#('#6)&6)0&C,'%$/(%.,'(&=)C,'%$/(%..' >&#('#6&40&#('#6&$+)0 

$3#&#'%96%(&36)1$#&5 !6"$0 ,'%5$#)
Q1 + Q2 = 53 ʹ P
ʿ1 = PQ1 ʹ C(Q1)
ʿ2 = PQ2 ʹ C(Q2)
ʿ1 = (53 ʹ Q1 ʹ Q2)×Q1 ʹ 5Q1 = 53Q1 ʹ Q12 ʹ Q1Q2 ʹ 5Q1 = 48Q1 ʹ Q1Q2 ʹ Q12
ʿ2 = (53 ʹ Q1 ʹ Q2)×Q2 ʹ 5Q2 = 53Q2 ʹ Q22 ʹ Q1Q2 ʹ 5Q2 = 48Q2 ʹ Q1Q2 ʹ Q22

"A&)6"$036&6'$( -0&J

  

â ð â ð   ð  â ð
ð 
  

â ð â ð   ð  â ð
ð 

V
á

 



   


.A2%0)0&K% '!%#%()')(!%#&1)7)B$#&"$0&!&=6%-$?$!&$,'%5$#&

 

ð  â   â ð  
ð
  
ð 

ð  â O  

ð 
 â  
ʿ1 = ʿ2 = 21×16 ʹ 5×16 = 256
ʿ = 256 + 256 = 512

&A
6%,%3#%0$!,'%$/(%B)?)=!)B$')(!%#&1 J

 â  ði
i 

i ði â R rði
i ði â ðði â â ði â â ð  ði â ði
† i
 â ð â â ði â â ð â  
†ði
Reakcijska krivulja svakog poduzeća:

ði   rð

ði 
ði

ð

Kako su troškovi isti, Q1 = Q2 = ͙ = Qn, pa se dobije:

V
á

 



   


ði  â r â  ði



ði


ð ði

 â O 



Ukupni su profiti jednaki:
 ð â R ðß O ði ß â  O ði ß
 



  â 
 
; O  O 
 â  


 


 
 
â 
 ; O 
  r
 


U savršenoj konkurenciji je broj igrača beskonačan, pa se prodaje —þ 
  
komada. Tada je



cijena jednaka P = 53 ʹ 48 = 5.

)#'1$9# ,%3#%0&#('#6&3$3#$+#'%96%($+)>.0&3 
K;K;=$3 %?)()0 3&3,%#')1!0%+á;E
C
)A#%3&.%>)B))6%0&.)!%.!0$G/!)'&)6"$036 6'$( -0 .' >%>)7@!&6)0&#('#6)c#)"6&-4&'>%((%B)=
/!)?$.).%!%3$%.- 6&,'$0&#('#6&A)B$#&'&)6"$036&6'$( -0&3()6&#('#6&
Tvrtka 1 maksimizira svoj profit poznavajući reakciju drugoga:
max Ʌ1 = PQ1 ʹ C(Q1)
uz ograničenje:
Q2 = 24 ʹ Q1/2 (reakcija tvrtke 2)
(Reakciju smo dobili na ovaj način: Ʌ2 =PQ2 ʹ 5Q2 =(53 ʹ Q2 ʹ Q1) Q2 ʹ 5Q2 =48Q2 ʹ Q22 ʹ Q1Q2 )

Sada se uvrsti reakcija u profit:

max Ʌ1 = (53 ʹ Q1 ʹ Q2) Q1 ʹ 5Q1 = (53 ʹ Q1 ʹ 24 +Q1/2) Q1 ʹ 5Q1
Ʌ1 =29Q1 ʹ Q12/2 ʹ 5Q1 = 24Q1 ʹ Q12/2
† 
  ð    ð  
†ð

ð    

ð  
    

Profit 1. firme:
Ʌ1 = PQ1 ʹ C1 = 17×24 ʹ 5×24 = 288

Profit 2. firme:
Ʌ2 = PQ2 ʹ C2 = 17×12 ʹ 5×12 = 144

Profit industrije:
Ʌ = 144 + 288 = 432

4A2%-$6%8&3()6)%.!0$G,'%$/(%.$#$=$,%6%0%0"$0&!$=)6%3()6$%.!0$G(0&' 0&.)0&c#)"6&-4&'>%((%B)7
Tada će svaki od njih proizvoditi po 24 jedinice, pa će cijena biti P = 53 ʹ 24 ʹ 24 = 5, a to je jednako MC. To
znači da se dosegla razina proizvodnje u savršenoj konkurenciji.

V
á

 



   

Točka ravnoteže ne postoji, jer ju je nemoguće doseći ako obojica žele biti Stackelbergov vođa.

#('#6&,'%$/(%.&$3#),'%$/(%.)$0&.$!&3 !)#'1$9# 0$G%($3 #'%96%($K;C$K;C@C$

C3 6%-$?$!&,'%$/(%.)6%0&,'%$/(%.&Aá%#')1!0)0&á;EC=C;C C
)A!)B$#&K% '!%#')(!%#&1 
Ʌ1 =PQ1 ʹ 30Q1 =(150 ʹ Q1 ʹ Q2) Q1 ʹ 30Q2 = 150Q1 ʹ Q12 ʹ Q1Q2 ʹ 30Q1
Ʌ1 = 120Q1 ʹ Q12 ʹ Q1Q2
Reakcijske krivulje:
†  
  ð ð     ð   ð
†ð 
†  
  ð  ð    ð   ð
†ð  
Ravnoteža:
 

ð  â   â ð  
ð
  
ð 

ð  â O  

ð

 â
 
Profit 1. firme:
Ʌ1 = PQ1 ʹ C1 = 70×40 ʹ 30×40 = 1600

Profit 2. firme:
Ʌ2 = PQ2 ʹ C2 = 70×40 ʹ 30×40 = 1600

Ukupni profit (profit industrije) je 3200.

4A&6)#('#6&%3! 0 6)'#&-2%-$6)8&4$#$,'%$/(%.!0)="$0&!)$,'%5$#7
P = 150 ʹ Q
Ʌ = PQ ʹ 30Q, gdje je Q zbroj količina Q1 i Q2. To je zajednički profit. U kartelu tvrtke čine 1 monopol.
Ʌ = 150Q ʹ Q2 ʹ 30Q = 120Q - Q2

 â ð 
ð
ð 
 â 


 O  â  
Kako su im profitne funkcije iste, svaki zarađuje 1800.

"A
6%0&!)#'1$9# 3)+%,'%$/(%B)?6)6()4$4$-)3$# )"$0)7
Rješenje bi bilo isto kao u prethodnom slučaju, samo bi prvi zadržao sve.

.A
6%3&5$'+&.%>%(%'&6)% 6)'#&- =)-$0&.!)5$'+)()')=6%-$6)8&4$#$,'%$/(%.!0)=,'%5$#$"$0&!)7
Već smo izračunali da je dogovorena količina u kartelu 60, što znači 30 komada po tvrtki. Drugi to uvrštava u
svoju reakcijsku krivulju (izračunate kod Cournot-ravnoteže):
Q2 = 60 ʹ Q1/2 = 60 ʹ 30/2 = 45
Q = 30 + 45 = 75
P = 150 ʹ 75 = 75
Ʌ1 = PQ1 ʹ 30Q1
Ʌ2 = PQ2 ʹ 30Q2

V
á

 



   

Ʌ1 = 70×30-30×30 = 1350
Ʌ2 = 75×45-30×45 = 2025

&A2%-$6%0&#('#6) #%+3- ?)0  6')-)%.#('#6&=$6%-$6%0&,'%5$#$')-)7

Da je sporazum održan, u kartelu bi svaki zarađivao 1800 (izračunato pod c). U ovom slučaju zarađuje 1350,
što znači da gubi 450. Druga tvrtka zarađuje 2025 umjesto 1800, što znači 225 više. Ako se pogleda zajedno,
tada industrija gubi 225 (jer 1. gubi 450, a 2. dobiva samo 225, pa je razlika 225).
Kupcima je bolje jer se proizvodi više uz nižu cijenu.

)#'1$9# ,%3#%0&.($0&#('#6&6%0&3$+ -#)!%,%(-)?&,%#&/&=#&,'%.)0 .$5&'&!"$')!&,'%$/(%.&$

6%0$3 4-$36$3 ,3#$# #$=#&$>')0 "$0&!)+)á%#')1!0)/),'%$/(%.%+#('#6&0&.)!)3:;E, ,=
)/)#('#6 3:;E, ,6 ,!$#'%96%($3 JK;: $K;: 
)A6%0&+3&+%.&- . %,%-)').$7
Ovo je Bertrandov model duopola.

4A)B$#& &'#')!.%( ')(!%#&1 

Prvo moramo naći profitne funkcije za svaku tvrtku:
Ʌ1 = p1×q1 ʹ TC1
Ʌ1 = p1(12 ʹ 3p1 + 2p2) - 6(12 ʹ 3p1 + 2p2) ʹ 10 = -3p12 + 2p1p2 + 30p1 ʹ 12p2 -82
† 
â 
  
 
† 
Reakcijska krivulja tvrtke 1:

  
  


Ʌ2 = p2×q2 ʹ TC2
Ʌ2 = p2(15 ʹ 4p2 + 3p1) - 4(15 ʹ 4p2 + 3p1) ʹ 8 = -4p22 + 3p1p2 + 31p2 ʹ 12p1 -68
† 
â

  
 
† 
Reakcijska krivulja tvrtke 2:

   

  

Rješavanjem sustava jednadžbi dobije se:

  

   

 




  
 



  

  

 

   

Uvrštavanjem u funkcije profita dobije se:

Ʌ1 = -3×7.192 + 2×7.19×6.57 + 30×7.19 ʹ 12×6.57 -82 = -5.75
Ʌ2 = -4×6.572 + 3×6.57×7.19 + 31×6.57 ʹ 12×7.19 -68 = 8.61

"A)"'#)0#&'&)6"$036&6'$( -0&$#%?6 ')(!%#&1&%/!)?$#&3



V
á

 



   

á




 I I
 
%$'& 
 

$8&'

'&$9á

c
--"
 


%.&-.%+$!)!#!%>,%. /&8)

)#'1$9# !&6%>,'%$/(%.),%3#%0$ 6 ,!),%#')1!0), ;E*/)0&.!$?6$>')!$?!$#'%9)6

,')#$#&-0\0&]K;*D')!$?!$#'%9)6.%+$!)!#!%>,%. /&8)0& K;*D
)A2)6%>-)3$,%#')1!0).%+$!)!#!%>,%. /&8)7 
Potražnja dominantnog poduzeća se dobiva vodoravnim oduzimanjem zajedničkog graničnog
troška pratiteljâ od tržišne potražnje. Da bi se krivulje mogle oduzimati vodoravno, prvo se moraju
iskazati inverzno. Pritom se sve novčane vrijednosti (troškovi, cijene, itd.) trebaju označavati
simbolom P:
 
 
R  

  

   

 

R         
    

4A2%-$6%8&,'%$/(%.$#$.%+$!)!#!%,%. /&8&7 
Dominantno poduzeće se ponaša kao monopolist na svom dijelu potražnje, dakle proizvodi tamo
gdje je MR = MC:
  

R   


 


Ö  

"Aá%6%0%08&"$0&!$,'%.)()#$ 3(%0&,'%$/(%.&7
Ö        

.A6%-$6%8&,'%$/(%.$#$,')#$#&-0$7 
Pratitelji se ponašaju kao savršena konkurentna poduzeća i preuzimaju cijenu dominantnog
poduzeća, stoga će svoju količinu proizvodnje odrediti na način da je P* = ɇMC:

V
á

 



   


R 




Ö  

e) Nacrtajte ovu tržišnu situaciju.

V
á

 



   

c


&%'$0)$>)')

)#'1$9# 3 #('#6&=
$ c()6)#('#6)+%1&,'%$/(%.$#$($3%6%6()-$#&#! '%4 @A$!$36%6()-$#&#! 
'%4 @Aá'%5$#$3 !)(&.&!$ $3,-)#!%0#)4-$"$J

  
   
   

   


   

   

)A#%8&3&.%>%.$#$)6%3&#('#6&(%.&+)*$+$!3#')#&>$0%+@3#')#&>$0)!$36%>'$/$6)A7
Način na koji se gleda u tom slučaju je ovaj: svaka tvrtka pogleda koja je opcija najgora ako odaberu H ili L.
Tada odaberu bolju od tih opcija. Način na koji to promatra tvrtka A je: Ako odabere H, tada može dobiti ili
30 ili 50, ovisno o tome kako će odigrati B. Skeptična tvrtka A računa kako će ispasti varijanta koja je po nju
lošija, pa računa sa 30 (to je min). Ako odabere L, tada su mogućnosti 40 i 20. Na isti način računa da će
dobiti samo 20 (također min). Nakon toga odabire koja joj je od tih opcija bolja, i zaključuje da joj je bolje
odlučiti se za H, jer će tada i u najgorem slučaju dobiti za 10 više (to je max). Zato se i zove maximin
strategijom: najveći od svih minimuma.

Tvrtka B zaključuje kako joj je najgora opcija kod H 30, a kod L 20. Zato odabire H, jer joj on u najgorem
slučaju donosi za 10 više od najgoreg slučaja L. Ako se obojica povode za maximin strategijom (ͣklasični
management͞), tada će obojica proizvoditi visokokvalitetne proizvode (30,30).

B
H L
 1 35
H
1  50
A
60 20
L
40 20

4A40&#('#6&1&-&+)63$+$/$')#$,'%5$#&=)-$
$+),'&.!%3# ,-)!$')!0 2%0&0&'0&9&!0&7
A zna da ako odabere H, B će uzeti L jer je 35 bolje od 30. To znači da bi A zarađivala 50. Ako odabere L, B će
odabrati H jer je 60>20. Tada bi A zarađivala 40. A se zato odlučuje za H jer je 50>40.

B
H L
30  
H
30 1 
A
60 20
L
40 20

"A
6% $+),'&.!%3# ,-)!$')!0 =6%0&0&'0&9&!0&7
B zna da ako odabere opciju H, A će odabrati L jer joj je 40>30, i tada će B zarađivati 60. Ako B odabere L,
tada će se A odlučiti za H jer 50>20. Tada bi B zarađivala 35. Kako je 60 bolje od 35, B će se odlučiti za opciju
H koja mu donosi 60.

V
á

 



   


B
H L
30 35
H
30 50
A
 *1 20
L
!1  20

.A
6%1&-$#&,'&.!%3#=#%8&()36%9#)#$=0&'+%')#&/),%3-$#$(&8$#$+)/+%#'$#&$>'  5)/&J 5)/$3&
%.- ? 0&6%-$6%8&3&!%(") -%1$#$  4'/)()!0&,-)!$')!0)=) 5)/$%.- ? 0 6%0$8&3&,'%$/(%.
,'%$/(%.$#$2%0)8&#('#6),%#'%9$#$($9&!) 4'/)()!0&,-)!$')!0)72%-$6%8&,%#'%9$#$7%8&-$#('#6)$9#)
,%#'%9$#$!) 4'/)()!0&,-)!$')!0)740)3!$#&
Ako je A prva, pod b.) smo izračunali da bi njezin profit bio 50. Ako je B prvi (izračunato pod c.)), tada bi A
imala 40, znači za 10 manje. Zaključujemo kako bi A bila spremna potrošiti do 10 n.j. na ubrzavanje
planiranja, jer joj se više od toga ne isplati (50 ʹ 40 = 10).
Ako je B prva, B će zaraditi 60 (pod c)). Ako je A prva, B će zaraditi 35, dakle bit će spremna uložiti do 25 kako
bi bila prva (60 ʹ 35 = 25).

Nakon što A shvati da B ulaže više, odlučit će da neće ništa ulagati jer se B isplati uložiti do 25, a A do 10
(naime, zašto bi ulagala kad će ju B tako i onako pobijediti jer više ulaže).

Ako tvrtka B shvati da će A čekati s ulaganjem, potrošit će tek toliko da obeshrabri A da ulaže u istraživanje i
razvoj. Znači, uložit će tek nešto malo više od 10 (koliko je A spremna ulagati). Na taj način će B biti prva na
potezu i ostvarit će se rješenje (40, 60), s tim da se 60 mora umanjiti za iznos ulaganja.

)#'1$9# ?%6%-).&!)-)/&3&.($0&#('#6&%> ,'%$/(%.$#$($3%6%6()-$#&#! $!$36%6()-$#&#! 

?%6%-). )!)0&$3,-)#!)#)4-$")J

  
   
 D  

D   

   

   

)A)B$#&)3G%( ')(!%#&1 
Nashova je ravnoteža ona ravnoteža koju nitko nije voljan promijeniti.
Ako 2 izabere H, 1 će odabrati L i nitko neće htjeti promijeniti rezultat. (jer je 900>50, a 600>-30)
Ako 2 izabere L, 1 će odabrati H, pa ni taj ishod nitko neće htjeti promijeniti (jer je 800>50, a 100>-20)
Zaključujemo kako postoje 2 Nashove ravnoteže:

2
L H
-30  *11
L
-20 /11 
1
 -11 50
H
11  50

4A
6%3 .$'&6#%'$6%!/&'()#$(!$$(%.&3&+)*$+$!3#')#&>$0%+=6%0 8&%,"$0 %.)4')#$7
Ovako odlučuje tvrtka 1:
Ako 1 odabere L, najgora je opcija -20.
Ako 1 odabere H, najgora opcija će biti 50.
Znači, 1 se odlučuje za veću od najgorih opcija, a to je 50 (odabrat će H)

V
á

 



   


Tvrtka 2:
Ako 2 odabere L, najgora opcija je -30.
Ako 2 odabere H, najgora je opcija 50.
Po maximin strategiji tvrtka 2 se odlučuje za opciju 50 jer je 50>-30.

Obje se tvrtke odlučuju za opciju H:

2
L H
-30 600
L
-20 900
1
800  1
H
100 1 

"A2%-$6$0&3 ').!$?6$,'%5$#7
Suradnički se profit računa tako da se zbroje profiti obje tvrtke unutar jedne opcije:
2
L H
-50 1500
L
1
900 100
H

Vidi se da je najbolja suradnička opcija kada 1 proizvodi L, a 2 H.

Znači ovako bi izgledao suradnički ishod:

2
L H
-30  *11
L
-20 /11 
1
800 50
H
100 50

.A2%0)#('#6)($9&,'%5$#$')%.3 ').!0&72%-$6%8&#)#('#6)4$#$3,'&+!),-)#$#$.' >%0.)0& (0&'$ 

3 ').!0 7
Tvrtka 1 ovom opcijom dobiva 900-100 = 800. Tvrtka 2 gubi (uspoređujući se sa svojom najboljom opcijom)
800 ʹ 600 = 200. Znači tvrtka 1 će trebati nadoknaditi tvrtki 2 barem tih izgubljenih 200. Ako tvrtka 2 sazna
kolika je razlika u profitima 1. tvrtke, tada će pokušati izvući što više može od tvrtke 2 (do najviše 800, kolika
je zarada tvrtke 1 ako se odabere opcija (H, L), a ne (L, H)).

($0&(&-$6& 6 8&3&!)#0&?  >-&.)!%3#$!)00)?)#&'+$!)JDG$DGc()6)4$')G%8&-$

4%-0 &+$3$0 3#)($#$ ,'($$-$ .' >$#&'+$!2%+4$!)"$0)%.- 6)(%.$.%3-0&.&8$G,%.)#)6)%>-&.)!%3#$J

   
   
   

   
 
   

   

)A6%0)0&)3G%()')(!%#&1)7
U rješenju (18, 18) za TV2 će biti bolje ako se prebaci na 2. termin s boljom emisijom (20>18), a isto vrijedi i
za TV1. Rješenje (23,20) je situacija koju nitko ne želi mijenjati (20>18, 23>16). Dakle, to je jedna Nashova

V
á

 



   

ravnoteža. Rješenje (4,23) ne odgovara TV1, pa se želi prebaciti na prvi termin. Rješenje (16,16) ne odgovara
ni TV 1 ni TV 2. Dakle, postoji samo jedna Nashova ravnoteža.

TV2
1. 2.
18  1
1.
18  
TV1
23 16
2.
4 16

4A
6%3&$>')?$4%0&'$/$6)=6%0)4$4$-)!0$G%()3#')#&>$0)7
Radi se o maximin strategiji:

TV1:
Najgora opcija ako odabere 1. termin je 18, a najgora opcija ako odabere 2. termin je 4. Zato odabire prvi
termin jer je tamo najmanja opcija za 14 veća od najmanje opcije 2. termina.

TV2:
Najgora opcija u prvom terminu je 18, a u drugom 16. Postaja odabire opciju 1 jer je profit najslabije opcije
za 2 veći.

Zaključak: oboje stavljaju bolju emisiju u prvi termin:

TV2
1. 2.
 - 20
1.
-  23
TV1
23 16
2.
4 16

"A,%3#%0$-$.%+$!)!#!)3#')#&>$0)4$-%6%0&#('#6& %(%03$# )"$0$7

 JOpcija 1 daje veće rezultate od opcije 2 ma što god drugi igrač odabrao (18>4, 23>16), stoga TV1 ima
dominantnu strategiju u opciji 1.
 J Opcija 1 je bolja od opcije 2 ako TV1 odabere 2 (23>16), ali ako TV1 odabere 1, tada je opcija 1 lošija od
opcije 2 (18<20). Dakle, TV2 nema dominantnu strategiju.

.A&6)3& '&.!$"$.%>%(%'&%6%')3,%'&.)J %4&8).)8&&+$3$0 3#)($#$ ,'($#&'+$!&-$#%

6'&.$4$-!%72%0&4$%!.)4$-%'0&9&!0&7
Jest, jer je opcija 1 za TV1 dominantna strategija, i TV1 ju odabire u svakom slučaju.
Tada TV2 odabire 2. termin, i nađu se u Nashovoj ravnoteži:

TV2
1. 2.
18  1
1.
18  
TV1
23 16
2.
4 16

N


h 

Î
Nh




K


K  

h 



 

h 

K  
h 



h  
h 

Nh



)/+)#')3&. %,%- ,'%$/(%.!0$G%+%>&!%>.%4')=>.0&%40&#('#6&$+)0 K;á%#')1!0)0&á;

EC=)C;C C
2%!6 '&!##)6%B&',%/!)0&%(&,%.)#6&

V
á

 



   


)A2)6%4$$/>-&.)-)$3,-)#!)#)4-$"))6%3 6%-$?$!&($9&6')#!$"$4'%0)7
Profit tvrtke 1 je jednak: ʿ1 = P×Q ʹ MC×Q1 = (30 ʹ Q1 ʹ Q2)×Q1
Profit tvrtke 2 je jednak: ʿ2 = P×Q ʹ MC×Q2 = (30 ʹ Q1 ʹ Q2)×Q2

Tvrtka 2
0 5 10 15 20 25 30
0 125 200 225 200 125 0
0
0 0 0 0 0 0 0
0 100 150 150 100 0 0
5
125 100 75 50 25 0 0
0 75 100 75 0 0 0
10
200 150 100 50 0 0 0
0 50 50 0 0 0 0
Tvrtka 1 15
225 150 75 0 0 0 0
0 25 0 0 0 0 0
20
200 100 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0
25
125 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0
30
0 0 0 0 0 0 0

4A
6%%40&%.- ? 0 $3#%('&+&!%=.%6%0&>8&'0&9&!0).%8$7
Nesuradnička simultana ravnoteža je Cournotova ravnoteža. Igrajući količinama, igrači će se naći u točki koja
predstavlja Cournotovu ravnotežu. Treba izračunati reakcijske krivulje, a potom naći ravnotežnu točku:
ʿ1 = P×Q ʹ MC×Q1 = (30 ʹ Q1 ʹ Q2)×Q1
† 
  ð ð  ð    ð
†ð
ʿ2 = P×Q ʹ MC×Q2 = (30 ʹ Q1 ʹ Q2)×Q2
† 
 â ð  â ð  ð   â  ð
†ð
Q1 = 10, Q2 = 10, P = 30 ʹ 10 ʹ 10 = 10
ʿ1 = 10×10 = 100
ʿ2 = 10×10 = 100
Odabrat će ovo rješenje:
Tvrtka 2
0 5 10 15 20 25 30
0 125 200 225 200 125 0
0
0 0 0 0 0 0 0
0 100 150 150 100 0 0
5
125 100 75 50 25 0 0
0 75  11 75 0 0 0
10
200 150 11  50 0 0 0
0 50 50 0 0 0 0
Tvrtka 1 15
225 150 75 0 0 0 0
0 25 0 0 0 0 0
20
200 100 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0
25
125 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0
30
0 0 0 0 0 0 0
V
á

 



   


To je rješenje također i Nashova ravnoteža, jer je 100 bolje od 75 i 75 za igrača 2, a isto tako i za igrača 1.

"A
6%#('#6)+%')%40)($#$3(%0% #, #,'$0&6%!6 '&!#)=6%-$6%8&,'%$/(%.$#$$6%-$6)8&,%()9%0
,'&#,%3#)("$4$#$6%!6 '&!#%(),'%$/(%.!0)7&-$#%,'&.!%3#$-$+)!)@%40)($#$% #, #,'($A7
Ako ćete oglasiti odmah, odabrat ćete Q1 = 15, jer će u tom slučaju konkurent odabrati 7.5. To je
Stackelbergova ravnoteža.

ʿ1 = P×Q ʹ MC×Q1 = (30 ʹ Q1 ʹ Q2)×Q1 = r ð 
 ð ð  ð  ð

 
 â ð   ð 
ð
ð  â   O  
ʿ1 = 15×7.5 = 112.5
ʿ2 = 7.5×7.5 = 56.25

 ).)!)0&3-0&.&8)%#,-)#!)#)4-$")$>')?)
$ 6%0$4$')0 $/+&B %,"$0&$J
  
   
   

  H 


   

   

)A2%0$8&4$#$'&/ -#)#$>'&7
Prvo moramo potražiti dominantne strategije, jer one olakšavaju cijelu analizu. A ima dominantnu strategiju
u opciji 1, jer je 100>80, a 70>60. B ima dominantnu strategiju u opciji 2, jer je 50>40, a 100>90. Dakle, A
odabire 1, a B odabire 2.

B
1. 2.
40  1
1.
100 +1 
A
90 100
2.
80 60

4A2%0$4$'&/ -#)#4$% 3 ').!$?6%0')(!%#&1$7
U suradničkoj se ravnoteži zbrajaju profiti:

B
1. 2.
140 120 
1.
 
A
+1 160
2.
Najbolja je opcija A2,B1:

B
1. 2.
40 50
1.
100 70
A
 /1 100
2.
-1  60

V
á

 



   


"A)B$#&)3G%( ')(!%#&1 O
Nashova ravnoteža je opcija koju nitko ne želi promijeniti. To je rješenje 70,50:

B
1. 2.
40  1
1.
100 +1 
A
90 100
2.
80 60

.A2%0&4$4$-%'0&9&!0&6).)4$$>')?4$%,'($7
Kako oba igrača imaju dominantne strategije, rješenje ne bi ovisilo o tome tko igra prvi, već bi rješenje bilo
isto kao pod a.)

>')?
$$>')? $+)0 %,"$0&=)$3G%.$3 /).)!$ $3,-)#!%0#)4-$"$J
B
1 2 3
3 2 2
1 3 2 1
5 9 8
A
2 1 2 5
4 2 5
3 1 4 3

)Aá%3#%0$-$.%+$!)!#!)3#')#&>$0)$>')?)
$ 7
Ne postoji niti jedna opcija koja daje najbolja rješenja ma što god drugi igrač odigrao.

4A2%0)0&)3G%()')(!%#&1)7
Od svih 9 opcija pravila Nashove ravnoteže su zadovoljena samo ako oboje odaberu 1. opciju:
Ako A odabere 1, B će odabrati 1.
Ako B odabere 1, A će odabrati 1. To znači da tu ravnotežu nitko nije spreman mijenjati.

B
1 3 2
  2 2
1  2 1
 5 9 8
A
2 1 2 5
4 2 5
3 1 4 3

Iako postoje opcije koje bi bile bolje za obojicu, jedino se iz kombinacije (3,3) nitko neće htjeti maknuti. Zato
će u dugom roku igra završiti u Nashovoj ravnoteži.

"A
6%$>')?$3 ')B 0 =6%0 8&$>' %.)4')#$7

V
á

 



   

B
1 2 3
6 4 3
1
6 11 13
A
2
5 6 8
3

Prema ovim podacima, zajedno će odabrati ovo rješenje:

B
1 2 3
3 2 2
1 3 2 1 
5 9 -
A
2 1 2 
4 2  5
3 1 4 3
Pri čemu će se profit raspodijeliti ovisno o tome tko je bolji pregovarač (ukupni profit je 13).

H ).)!)0&3-0&.&8)$3,-)#!)#)4-$")J
B
1 2 3
2 7 6
1 3 7 5
A
8 4 9
2 2 1 2
)A2%0)0&.%+$!)!#!)3#')#&>$0)7
Za tvrtku A opcija 1 je bolja od svakog rezultata opcije 2. B nema dominantnu strategiju.

4A2%0)0&)3G%()')(!%#&1)7
Kada B odabere 2, A odabire 1, i kada A odabere a, B odabere 2, i nitko ne želi promijeniti tu odluku. To je
Nashova ravnoteža.

B
1 2 3
3 +  5
1 2  + 6
A
2 1 2
2 8 4 9

 V
á

 



   


c



,8)')(!%#&1)

#%0&6'$( -0),'%$/(%.!$G+%> 8!%3#$@ááA7

Krivulja proizvodnih mogućnosti je zadnja granica iznad koje proizvodnja, uz dane fiksne količine rada i
kapitala, nije u stanju ići. Oblik i nagib krivulje proizvodnih mogućnosti ovisi o prinosima u proizvodnji. Nagib
PPF-a je dan s graničnom stopom transformacije, MRT, koja je jednaka omjeru graničnih troškova u
proizvodnji tih dobara..

/(&.$#&áá6'$( -0 6%.%,).)0 8$G,'$!%3)

Krivulja proizvodnih mogućnosti kod %,).)0 8$G,'$!%3),%5)6#%' se izvodi na sljedeći način:

Nacrtajmo funkciju proizvodnje za dobro X (ili za Y) ako se mijenja K (ili L), dok drugi faktor ostaje fiksnim
(funkcija ima opadajuće prinose po faktoru). Pogledajte sliku 10.1. Sada zamijenimo osi (slika 10.2), pa
pomnožimo kapital odnosno rad s njegovom cijenom (nadnica w ili renta, r). Na ovaj smo način dobili
funkciju troškova (slika 10.3). Kada deriviramo funkciju troškova, dobijemo funkciju graničnih troškova, koja
zapravo predstavlja ponudu poduzeća (slika 10.4)
3(4 C(@
 
J J
3(4 C (@


J J
C (@ C(@  
3(4
c
1&


% 
  7
$

 c
1B 7
0



  


V
á

 



   


1.C ( ".?1(
1.@L ".?1

J
C (
J
@ L

3 (4 3(4 

3(4
c
1&

   c
1!B 7
0



  





K

h

 





 
 
h
!

h
/

"
h
#
Ovako definiramo nagib krivulje PPF (na taj način PPF sadrži ponude oba dobra, pa se može reći da PPF
predstavlja ponudu u općoj ravnoteži).
R  c

(*)  .
R  c
Pogledajte točku A: Kada se proizvodi samo Y, X je 0, a MCx je 0 kada je X jednako 0 (pogledajte graf). NA taj
je način MRT = ь:


R  
(Ώ) —þ   ,

˜  R

R  
a to znači da je tangenta na PPFu točki A vodoravna

Da smo u točki B, proizvodilo bi se samo X, pa bi Y bio 0. Tada je MCY jednak 0, pa je MRT = ь:

R  R  j
—þ  

˜  R

 
Dakle, tangenta na PPF u točki B je okomita. U bilo kojoj drugoj točki, granični troškovi su pozitivni realni
brojevi, pa je MRT također pozitivni realni broj (naravno, kod crtanja se dodaje predznak -). Pogledajte točku
C.
4
4

1


3 3

c
1&  7
$;  

 7
$




)"'#)0#&áá6'$( -0 6%0)'&5-&6#$')6%!3#)!#!&,'$!%3&,%5)6#%' 


V
á

 



   


Ako su ,'$!%3$,%5)6#%' 6%!3#)!#!$, proizvodna funkcija je ravna crta (slika 1). Kada transformiramo
funkciju proizvodnje u funkciju troškova, opet se dobije ravna crta (slika 2). Derivacija pravca je konstanta,
pa su granični troškovi paralelni s apscisom (slika 3), odnosno konstantni su na svakoj razini proizvodnje. Ako
su MCx i MCy konstantni, tada je i njihov odnos, odnosno MRT, konstantan, pa je PPF ravna crta (slika 4).
3(4 C (@L
 
J J
3(4 C (@ L

J J
 C (@ C(@ 3 (43(4

c
1*&


% 
 



$ c
1+&

   



$0



$


 



".?1( 4
".?1( 
 4


?1(
?1

3(4   33

c
1-,



0



  
 c
1/& 



$;  







$





K

h

 





 
 
h
!

h
/

"
h
#

)$3#$!)?$!%4').$#&3- ?)06).),'$!%3$,%5)6#%' ')3# 

Treći je slučaj kada su prinosi po faktoru rastući. Opet izvedemo funkciju troškova iz funkcije proizvodnje
(koja nam treba zato jer pomoću nje utvrđujemo kakvi su prinosi) (slike 10.10 i 10.11). Naravno, očito je
kako troškovi u tom slučaju rastu sve manjim intenzitetom kako raste proizvodnja (slika 10.12). Kada se
proizvodi samo proizvod Y, MCy je 0, pa je MRT beskonačan. Kada se proizvodi samo X, MCx je 0, pa je MRT
također 0 (pogledajte (*)). Kada se proizvodi i X i Y, MRT je neki realni broj. Iz tih se zaključaka može izvesti
PPF krivulja (slika 10.13):

V
á

 



   


3(4 C (@L
 
J J
3(4 C (@ L

CJ(@JC(@  3 (43(4

c
11&


% 
   7
$

 c
1&

    7
$0



$
  

".?1( 4
".?1 
V 4

3(4   3(3

c
17
0



  
 c
1&  7
$;  

 7
$




2%!3#' 6"$0%+6'$( -0&,'%$/(%.!$G+%> 8!%3#$,%6'$(&!)0&,%! .).()0 .%4)')

!)-%>!%#%+&=
$/(&.$#&,%#')1! 3#')!  %,8%0')(!%#&1$
Potražnja se izvodi iz opadajuće granične korisnosti. Ako imamo funkciju korisnosti u(x,y), tada je granična
korisnost jednaka:

†
Ê

†

†
Ê  
†
Iz toga slijedi:
†  Ê
†

†  Ê  †
Ê
†
 Ê  †
† Ê

†
Ê 

V
á

 



   


Zadnji izraz predstavlja krivulju indiferencije (jer je to derivacija y-a po x-u, a to je upravo sustav u kojem
crtamo PPF i krivulje indiferencije). Znači, potražnja za dobrima X i Y je sadržana u krivulji indiferencije.

á'$6)1$#& ,%')4%+áá6'$( -0&$6'$( -0)$!.$5&'&!"$0&%,8 ')(!%#&1  >%3,%.)'3#( 6%0&,'%$/(%.$

$#'%9$3)+%I$N=#&6%0&,%30&. 0&3)+%').$6),$#)-
Sada pogledajmo što se događa kada nacrtamo PPF i krivulju indiferencije na isti graf (uzeli smo PPF za
opadajuće prinose po faktoru):
4 V



0
?
 3
c
1!7




Dobije se točka optimuma u točki A. Optimalna potrošnja i proizvodnja se formiraju na diralištu najviše
krivulje indiferencije i PPF krivulje u točki A. Ako ovakvu PPF krivulju aproksimiramo elipsom oblika:

 

  , gdje x0 i y0 predstavljaju maksimalne količine proizvoda x i y koje je moguće proizvesti uz dane

  
resurse, te ako uzmemo da je funkcija korisnosti jednaka 
_ ß 

 
, tada se matematički može doći
do rješenja maksimizacijom funkcije korisnosti uz ograničenje dano PPF krivuljom:

Max 
_  ß 

 

Uz ograničenje:

 



  
Rješenje se dobije uporabom Lagrangeova multiplikatora i vektora prvih derivacija (gradijenta):

_  ß  
 ß
 





 



 ;
  ;


;


 
ß
 ; ;
  ;
 
Varijable su x, y i ʄ, a jednadžbe su prvi redak ovog uvjeta, drugi redak uvjeta te ograničenje (elipsa). Iz
sustava 3 jednadžbe s 3 nepoznanice dobiju se stacionarne točke:




   

V
á

 



   


Znači, proizvodnja i potrošnja u autarkiji ovisi o sklonosti prema određenom proizvodu (ɲ, 1-ɲ) te o njegovoj
maksimalnoj proizvodnji.

Nagib krivulje indiferencije i nagib PPF-a u točki A nam govori kako se formira cijena tih dvaju dobara
(zapravo samo njihov odnos). U autarkiji je krivulja proizvodnih mogućnosti (PPF) i krivulja potrošnih
mogućnosti (CPF) jedna te ista krivulja, jer se ne možemo maknuti od one proizvodnje koju sami
ostvarujemo, s obzirom na to da su granice zatvorene.

H&6)3&>')!$"&%#(%'&=$#'>%($!),%3#)!&3-%4%.!)á'$6)1$#&&5&6#&>')5$?6$

4

á



1
07
0
?
 ?7 3

c
17
  





Otvaraju se granice i trguje se po svjetskim cijenama. Njihov je odnos px/py. (Čim postoji razlika u odnosu
svjetskih i domaćih cijena, isplativo je trgovati.) Taj odnos cijena predstavlja nagib pravca cijena u slobodnoj
trgovini, MF . Troši se C1, a proizvodi P1. Izvozi se crvena iscrtkana linija , a uvozi plava iscrtkana linija. Doseže
se zelena krivulja indiferencije, IF.

2)6%")'$!&=6(%#&$3 4(&!"$0&.0&- 0 !)>%3,%.)'3#(%7

Carine i subvencije mijenjaju odnose cijena, a to negativno utječe na uvoz i izvoz. Ako se carini samo uvoz ili
samo izvoz, oba ta slučaja smanjuju i uvoz i izvoz, a time se smanjuje zadovoljstvo građana, pa se pada na
nižu krivulju indiferencije. Odnos cijena nakon uvođenja carine je između autarkičnog odnosa cijena i odnosa
cijena u otvorenom gospodarstvu. Što je carinski teret veći, to je gospodarstvo bliže autarkičnom, a razina
korisnosti je sve niža.

L
6%.'1)()%.- ?$ (&3#$ (%/! ")'$! !)I=$-$$/(%/! ")'$! !)N@,%6)1$#&.)#%$+)$3#$&5&6#OA=
!)"'#)0#&!%( ')(!%#&1 
Država odluči nametnuti carinu na uvoz X-a ( pa će nova cijena biti px(1+t), što će reći da X poskupljuje) ili na
izvoz Y-a (pa će nova cijena biti py/(1+t), jer izvozno dobro pojeftinjuje). Odnos cijena je u oba slučaja
px(1+t)/py, dakle pravac nagiba između MF i MA. Znamo da će se nova točka potrošnje nalaziti na jednom
pravcu. To je ICC pravac, pravac konstantne ekspanzije potrošnje ili dohodovne ekspanzije (plavo).
ICC se konstruira tako da se kroz točku C', gdje je pravac nagiba px(1+t)/py (M͛͛T ) tangencijalan na početnu
krivulju indiferencije, provuče zraka iz ishodišta.

V
á

 



   


4

á
?MM E


1M011

1
07
0
?
 ?7 3

c
1*,

4
 % #

 7

0 0



 

4

á
 ?MM
1M E
á



1
M
1M
1

0M  07
E
0

 ? ? ? 3
 M E 7
c
1+


 7
 0 


$ 0


 

Crveni pravac cijena M͛T je najviši pravac nagiba px(1+t)/py koji PPF može dosegnuti. U točki P2 proizvodnja će
biti ͚optimalna͛ po tim cijenama. Proizvodi se više X-a. Istovremeno se doseže I͛T i prividno bi potrošnja bila u
C͛2. Prividno zato jer bi to impliciralo promjenu svjetskih cijena. No mi uvozimo PO STARIM CIJENAMA na
koje naplaćujemo carinu doma i prihod od razlike u cijeni odlazi U NAŠ PRORAČUN, a ne ide u inozemne
ruke. Financiranjem javnih dobara i usluga država vraća taj novac gospodarstvu, on nije izgubljen. Znači,
nalazit ćemo se negdje između I͛T i IF

V
á

 



   


4

á
?MME
1M 
á

1M

1M 1 
07
0M
0
E
 ? ?M E ?7E ?7 3

c
1-,

% #

 
 7
 

Zato ćemo novu proizvodnju P2 vrednovati po svjetskim cijenama po kojima roba dolazi u zemlju. To je zeleni
pravac MFT. Smanjivanje efikasnosti je sada očito, jer taj pravac siječe PPF.

4

á
?MM E

á

1M

1M  1
1 
07
0M E 0E
0
 ? ?ME ?E ?7E ?7 3

c
1/c
 7
 0 


$ 0




Na sjecištu ICC i MFT dobivamo do sada skrivenu, ali stvarnu točku potrošnje, C2. Kroz nju treba provući
pravac cijena s carinom, MT (ljubičasto), kako bismo mogli konstruirati IT (jer je u toj točki, kao i na bilo kojoj
točki pravca ICC, pravac nagiba px/(1+t)py tangenta na krivulju indiferencije).
Sada će se proizvoditi P2, a trošiti C2. Izvozit će se manje Y-a, i uvoziti manje X-a.

V
á

 



   


L&6)3&.'1)() +0&3#%")'$!0&!0)%.- ?$ (&3#$3 4(&!"$0&!)$/(%/á'$6)1$#&&5&6#&>')5$?6$

4

á ?MM E
á



1M 
1
1M
1 07
? 0 3
?7

c
117
 
% %
 #



Kod izvozne se subvencije poticajnim sredstvima još više poboljšavaju uvjeti razmjene, kako bi izvoz rastao.
Trokut razmjene se poveća, međutim, kako je u svijetu i dalje prisutna cijena kao i prije, proizvodnja koja se
optimizira u skladu s domaćim poticajima se valorizira kroz svjetsku cijenu. Tamo gdje taj budžetski pravac
siječe novu ICC krivulju nalazi se točka C2, točka potrošnje. Kroz nju se povuče budžet s nagibom cijena sa
subvencijama, kako bi se mogla konstruirati krivulja indiferencije.

L2)6%0&$/(%/!)3 4(&!"$0)/)4')!0&!)%.3#')!&UD)=.'1)() (&.&,'%$/(%.! 3 4(&!"$0 

á'$6)1$#&!%( %,8 ')(!%#&1 
Kako se subvencionira cijela proizvodnja, a ne samo izvoz, ne dolazi do efekta supstitucije, pa zelena krivulja
indiferencije koja prolazi kroz P2 siječe početnu ICC u C2, a ne u C''2. Na taj način se doseže viša razina
korisnosti.

Kod proizvodne subvencije trokut razmjene je manji nego kod izvozne subvencije.

4

á ?MM E
á



1M 
1 1
1M
07
1MM 
? 0
 ?7 3

c
17
 
% 
 #




2%0)0&')/-$6)$/+&B %,8&$,)'"$0)-!&')(!%#&1&7

V
á

 



   


Parcijalna ravnoteža promatra 1 tržište, zanemarujući utjecaj ostalih tržišta. Opća ravnoteža analizira utjecaj
povezanih tržišta. Pritom su cijene dane relativno, za razliku od parcijalne ravnoteže gdje su dane apsolutno.

#%0&7
R 
 
R 
MRT je nagib PPF krivulje.
MRT je nagib koji pokazuje kako se jedno dobro može transformirati u drugo dobro preusmjeravajući inpute
iz proizvodnje jednoga u proizvodnju drugog dobra.
Isto tako, ukupni trošak svih inputa je jednak jer država posjeduje fiksnu količinu kapitala i rada.

 )9#%.%4')!$3 &5$6)3!%')3,%'&B&!)+&B ,%#'%9)?$+)6)%0&^c7

R 
Tamo gdje je MRTтMRS vrijedi W . Pareto optimalna realokacija se postiže kada je MCX = pX, i
R  
MCY = pY. Tada je i njihov omjer jednak. Ako to nije tako, realokacija nije optimalna.

%1&-$áá4$#$!&6%!6)(!)7
Ako prinosi nisu opadajući, granica proizvodnih mogućnosti ne mora biti konkavna.

á'&#,%3#)($#&.)3 /-)#%@ A$3'&4'% @cA3 ,3#$# #$=0&'%4%0&6%'$3#$+%6)%3'&.3#()P%4')!&Q %.

$!5-)"$0&á'&#,%3#)($+%=#)6%B&'=.)0&,%! .)%4).%4') 6')#6%+'%6 5$63!)@C ;H$Cc;A=).)3&
,%#')1!0)/)!0$+).&5$!$')3-0&.&8$+0&.!).14)+)J
á ;HDC ác$ác;DCc á 

)AV 2%0&3 ')(!%#&1!&"$0&!&/-)#)$3'&4')7
U kratkom je roku količina zlata fiksna (QZ=75). U formuli zamijenimo QZ s tom količinom zlata:
PZ=975-75+0.5PS

U kratkom roku količina srebra je fiksna i iznosi 300. Zamijenimo QS u jednadžbi s tim iznosom:
PS=600-300+0.5PZ

Kako sada imamo dvije jednadžbe s dvije nepoznanice, možemo ih riješiti metodom supstitucije.
PS=600-300+(0.5)(900-0,5PS)=1000 USD

Sada cijenu srebra umetnite u jednadžbu cijene zlata:

PZ=975-75+(0.5)(100)=1400 USD

4AV á'&#,%3#)($#&.)0&!%(%%#6'$8&/-)#) .(%3#' ?$-%!0&>%( ,%! . !)0&.$!$")2)6%8&#%%#6'$8&

.0&-%()#$!)"$0&!&/-)#)$3'&4')7
Kada se količina zlata poveća za 75 jedinica, sa 75 na 150, moramo ponovno riješiti naš sustav jednadžbi:

PZ=975-150+0.5PS, ili PZ=825+(0.5)(300+0.5PZ)=1300 USD

Cijena srebra je: PS=600-300+(0.5)(1300)=950 USD

H &+-0)
$/&+-0) ,'%$/(%.&($!%$3$' &+-0)
$+)!)')3,%-)>)!0 0&.$!$")').)=.%6/&+-0)
$+)0&.$!$")').)á'$0&')/+0&!&/&+-0)
0&#'%9$-)$,'%$/(%.$-)6$-%>')+)3$')$-$#)')($!)=)
/&+-0) 0&#'%9$-)6$-%>')+)3$')$-$#)')($!)
Zemlja A Zemlja B
jedinice rada po kilogramu sira 10 10

 V
á

 



   


jedinice rada po litri vina 50 30

)AV 2%0)/&+-0)$+)6%+,)')#$(! ,'&.!%3# ,'%$/(%.!0$6%0&>.%4')7

Za proizvodnju dodatne litre vina zemlja A treba 50 jedinica rada i mora, zbog toga, proizvoditi pet kilograma
sira manje. Oportunitetni trošak litre vina je pet kilograma sira. Za zemlju B oportunitetni trošak litre vina je
tri kilograma sira. Kako zemlja B ima manju oportunitetni trošak ona bi trebala proizvoditi vino, a zemlja A bi
trebala proizvoditi sir.

4AV &5$!$')0#&6'$( -0 ,'%$/(%.!$G+%> 8!%3#$3()6&/&+-0&@>')5$?6$$ %4-$6 5 !6"$0&A

Točku proizvodnje prije razmjene označite sa PT, a točku proizvodnje nakon razmjene označite sa P). Za
zemlju A je proizvodna granica određena sa 10S + 50V = 800 ili S = 80 ʹ 5W. Za zemlju B proizvodna granica
dana je sljedećim izrazom: 10C + 30W= 600, ili C = 60 - 3W. Nagib krivulje proizvodnih mogućnosti za zemlju
A je -5 što je cijena vina podijeljena s cijenom sira. U zemlji B taj je nagib -3. Dakle, u zemlji A cijena vina je 5,
a u zemlji B cijena vina je 3. Nakon razmjene cijena će se naći negdje u sredini.
Točka proizvodnje nakon razmjene nalazi se na krivulji zajedničke granice proizvodne mogućnosti čiji je
nagib jednak omjeru svjetskih cijena(npr. -4). Zemlja A će proizvoditi samo sir (80), a zemlja B će proizvoditi
samo vino (20). Svaka od zemalja tako može trošiti količinu dobra koja leži izvan granica njenih proizvodnih
mogućnosti. DA su se krivo specijalizirali, bili bi u točki E 2 (A: 16 vina, B: 60 sira).
c
V c
V

8  V
  V
% 
 
 ,
8
 ,
%
 

% V %% V

c
1 


&
  c
1c &
  

"AV %6)1$#&.)3 %40&/&+-0&,'%5$#$')-&%.')/+0&!&

Obje zemlje su profitirale od razmjene jer sada mogu trošiti više dobara (i sira i vina, sir: 80>(40+30), vino:
20>(10+8)) nego su to mogle prije razmjene.

 ).)!)0&3-0&.&8)áá6'$( -0)/)/&+-0 6%0),'%$/(%.$.%4')J


V
á

 



   


4

4 

3  3

c
1!,

&
 

)A
6%3&,%(&8),'%$/(%.!%3# ,'%$/(%.!0$.%4')I=!)"'#)0#&,%+)6J
4

4 

3 353

c
1 &
   7


% 

 #C 

4A
6%3&3+)!0$,'%$/(%.!%3# ,'%$/(%.!0$.%4')N=!)"'#)0#&,%+)6J
4
4 

4 5

  3 3

c
1* &
  
% 


 #D 


V
á

 



   


"A
6%5)6#%'$,'%$/(%.!0&,%0&5#$!&=,'$6)1$#&,'%+0&!&
4
4 5

4

3 353

c
1+ &
 
 



% 

$  

2%0)0&')/-$6)$/+&B Ká@>')!$"),%#'%9!$G+%> 8!%3#$A$áá6'$( -0&7

U autarkiji te su dvije krivulje identične, jer možemo trošiti koliko i proizvodimo. U otvorenoj pak ekonomiji
proizvodimo unutar ili na PPF-u, proizvodimo u točki P gdje je nagib tangente na PPF (MRT) jednak odnosu
svjetskih cijena proizvodā. Ta tangenta nam govori koje sve kombinacije proizvodā možemo kupiti na
svjetskom tržištu ako proizvodimo u P (CPF). Kao što se vidi sa slike, u otvorenoj je ekonomiji puno više
mogućnosti (narančaste površine).

V
4

 1á7

 áá7
4
á

3  3

c
1-B%

%?&
&
 

V
á

 



   


c



63#&'!)-$0&$0)(!).%4')

#%%.3-0&.&8&>,'&.3#)(-0)&63#&'!)-$0&7
)Aá%-$#$6)3+)!0&!%>$/(%/)6)(&  ')/$- #%3&.%>)B) c
D 7
Smanjena ponuda povećava cijenu, a to uzrokuje povećanu potražnju za supstitutima, npr. čajem. Zbog
povećane potražnje i cijena čaja raste.
4A0 +4%,-)6)#.&6%!"&!#'$')+%#%'$3#)!)) #%"&3#$=#&.%1$($,'%+&#! !&3'&8 
Plakat je stvorio negativnu eksternaliju, jer nitko ne pokriva time uzrokovane troškove.

 )9#%,'$3# ,0)(!%+.%4' 3#()')!&&5$6)3!$ ?$!)67

Zato jer je MC pojedinca manji od MC društva. Pojedinac se zato zadržava i koristi to dobro stvarajući gužvu,
koja umanjuje korist ostalima.

)(!).%4')3 !&6%!6 '&!#!)$!&$36-0 ?$()40)3!$

Ako su dobra nekonkurentna, to znači da je MC uključivanja dodatnog potrošača u njegovu potrošnju jednak
0 (iako MC u proizvodnji dodatne jedinice dobra ne mora biti jednak 0). Primjer: Svjetionik ʹ koliko god
brodova prošlo pored svjetionika, to ne povećava trošak svjetionika, iako je MC različit od 0 (svjetionik troši
energiju protokom vremena).

 )9#%$3G%.+&.$0)!36%>>-)3)?),%!&6).!&+%')4$#$&5$6)3)!7
Medijanski glasač ima srednje preferencije: pola glasača želi veći, a pola manji proračun od medijanskog (po
teoremu Kennetha Arrowa: teorija javnog izbora). Međutim, svi se glasovi mjere jednako, iako bi se, po
pravilu pravednosti, trebalo vagati glasove prema volji potrošača da plate određeno javno dobro. Zato bi
trebalo naći neki trade off između jednakosti i pravednosti.

40)3!$#&#'1$9#&3%5#Z)'&)J
ͣProgrami bi trebali biti besplatni jer bi bili dostupni svima, pa bi to potaknulo inovativnost mladih
programera, a to bi ubrzalo razvoj͞.
U proizvodnji softwarea fiksni su troškovi veliki, a granični minimalni, gotovo jednaki 0. Zato je software
dobro s neisključivom i nekonkurentnom potrošnjom (kao javno dobro). Upravo zbog toga postoje autorska
prava. Kada ih ne bi bilo, nitko ne bi mogao pokriti fiksne troškove, i urušio bi se cijeli sustav proizvodnje
programa.

2%0)0&')/-$6)$/+&B >')!$?!&,'$()#!&6%'$3#$@á =)'>$!)-á'$()#& &!&5$#A$>')!$?!&.' 9#(&!&

6%'$3#$@c =)'>$!)-c%"$)- &!&5$#A7
Granična privatna korist sadržava koristi potrošača pri  
nekoga dobra samo onog pojedinca koji se
promatra. Granična društvena korist u sebi sadrži sve koristi od te potrošnje (bile one pozitivne ili negativne)
u cijeloj zajednici.
Ako je MPB različito od MSB. Tada postoje eksternalije. Ako je MSB>MPB, tada su eksternalije
pozitivne, jer osim koristi za pojedinca, postoje i neke druge koristi koje on ne konzumira. Ako su MSB<MPB,
tada su eksternalije negativne, jer unatoč koristi koju ostvaruje pojedinac, postoje troškovi na teret društva
koji u konačnici umanjuju to blagostanje. To je, npr. neka industrija koja zagađuje vodu. Iako proizvodnja
donosi korist industrijalcu, zagađenje vode se mora sanirati, a to košta, a osim toga narušena je kvaliteta
okoliša, pa to umanjuje zadovoljstvo ljudi iz okolice, itd.

V
á

 



   


H2%0)0&')/-$6)$/+&B >')!$?!%>,'$()#!%>#'%96)@áK=)'>$!)-á'$()#&K%3#A$>')!$?!%>
.' 9#(&!%>#'%96)@cK=)'>$!)-c%"$)-K%3#A7
MPC uključuju samo troškove koje snosi proizvođač pri K nekog dobra. MSC su troškovi koje snosi
društvo zbog proizvodnje toga dobra (ovdje su uključeni MPC i svi ostali eventualni troškovi). Ako su
MSC>MPC, tada su prisutne negativne eksternalije, a ako su MSC<MPC, prisutne su pozitivne eksternalije
(obratno od slučaja sa MPB i MSB).

2)6%3&+%1&!)8$.' 9#(&!%V,'$()#!%%,#$+)-!)6%-$?$!)$"$0&!),'%$/(%.!0&V,%#'%9!0&7
Optimizacije su iste kao i prije (MC se izjednačavaju se s potražnjom, koja je izražena preko cijene).
Optimalne količine i cijene se dobivaju iz sljedećih jednakosti:

Za društveno optimalnu cijenu i količinu: MSB = MC

P = MSC
Za privatno optimalnu cijenu i količinu: P = MPC
MPB = MC

á?&-)'1$($,%'&.(%8!0)6) %8)' ,?&-&%,')9 0 3#)4-)@3()6)6%9!$")G&6#)'A %8)'!&,-)8)# 

3- > 2%9!$")=+&B #$+=!&+).%(%-0!%=,)(%8)',-)8) +0&#!%%,')9$()!0&T,%G&6#)' á?&-)'&($
3 K; C=>.0&0&C4'%06%9!$")c()6)6%9!$").%!%3$,?&-)' T +&. 
)A2%-$6%8&6%9!$"),?&-)'.'1)#$7
Pčelar izjednačava cijenu na tržištu sa svojim graničnim troškovima, kao u savršenoj konkurenciji:
P = MR = MC
20 = 10 + 2Q
Q=5

4A&-$#%&6%!%+36$&5$6)3)!4'%06%9!$")7
Ako je košnica premalo, farmer plaća za oprašivanje. Stoga bi farmer bio spreman platiti 10 $ za svaku
dodatnu košnicu. Granična društvena korist (MSB) je sada 30 (P=20 + 10 za oprašivanje). Društveno efikasna
broj košnica je:
MSB = MC
30 = 10 + 2Q
Q = 10
Znači, pčelarev privatni izbor od 5 košnica nije društveno efikasan (ali privatno jest).

"A2%0&4$,'%+0&!&.%(&-&.%,%3#$/)!0).' 9#(&!&&5$6)3!%3#$7
Najradikalnija bi promjena bilo udruživanje voćareva i pčelareva biznisa. Tako bi se INTERNALIZIRALI
(uključili) eksterni učinci. Ako se ne bi ujedinili, tada bi voćar i pčelar trebali sklopiti ugovor o oprašivanju.

á%#')1!0)/)'$4%+0&.)!)3-0&.&8%+0&.!).14%+J
á;EC
')!$?!$.' 9#(&!$#'%9)6@)'>$!)-c%"$)-K%3#AJ
cK;D C
')!$?!$,'$()#!$#'%9)6@)'>$!)-á'$()#&K%3#AJ
áK;DH HC

)A)B$#&.' 9#(&!%&5$6)3)! -%('$4&
P = MSC
0.50 ʹ 0.0064Q = -5.645 + 0.6509Q
Q = 9.35
P = 0.44

V
á

 



   


4A2%-$6$0&%,#$+)-)! -%('$4&)6%3&>-&.)3)+%3)3#')!&'$4)')72%-$6$0& #%+3- ?)0 >')!$?!$

.' 9#(&!$#'%9)672%-$6$0&>')!$?!$,'$()#!$#'%9)67
Oni ne gledaju eksterne učinke, već samo svoju korist:
P = MPC
0.50 ʹ 0.0064Q = -0.357 + 0.0573Q
Q = 13.45 (a pri društveno efikasnom ulovu bio je tek 9.35)
P = 0.41
MSC (13.45) = 3.11
MPC = P = 0.41 (niži od društvenog troška: MSC = 3.11)
To znači da su prisutne negativne eksternalije (eksterne disekonomije).

)!&3 ,%#')1!0&$!.$($. )-)")/)!&6$+.%4'%+Já;DC=á;EC=$á;EC

)A
6%0&.%4'%6%!6 '&!#!%=!)B$#&6'$( -0 ,%#')1!0&@>')5$?6$AJ
Prvo ih treba nacrtati samostalno. Kod konkurentnog se dobra potražnje zbrajaju horizontalno. Dobije se
prelomljena krivulja potražnje jer se na različitim razinama cijene uključuju različiti kupci.
á



















 ' ' ''

c
8#
 

 


0 #

Krene se crtati od one koja ima najveću rezervacijsku cijenu, a zatim se nastavi lijepiti ih po veličini
rezervacijske cijene. Zato smo krenuli od 300-2Q, nastavili s 200-Q i završili sa 100-0.5Q. Količine se dobiju
tako da se količina pri P = 0 pribraja (kod P = 300 ʹ 2Q to je 150, kod P = 200 ʹ Q dobijemo Q = 200, kao i kod
P = 100 ʹ 0.5Q). Translacija se ne dobiva povlačenjem paralela!

4A
6%0&.%4'%0)(!%=!)B$#&6'$( -0 ,%#')1!0&@>')5$?6$AJ
Prvo ih treba nacrtati samostalno. Kod javnog se dobra potražnje zbrajaju vertikalno. Dobije se prelomljena
krivulja potražnje jer se na različitim razinama proizvodnje uključuju različiti potrošači.

V
á

 



   


á


%






























'

c
8#
 

 
0 #

Ovdje se kreće od proizvodnje. Zbraja se kao u prethodnom slučaju, samo vertikalno.

?&6$()!0)$!&3$> '!%3#

2)6%>-)3$%,8&!$#$$/')//)$/')? !)()!0&%?&6$()!&('$0&.!%3#$7
E(X) = P1X1 + P2X2 +͙+ PnXn
Gdje je X vrijednost ishoda (objektivna, stvarna vrijednost ishoda), a P vjerojatnost da se P dogodi. Suma svih
vjerojatnosti mora biti 1.

2)6%>-)3$%,8&!$#$$/')//)$/')? !)()!0&%?&6$()!&6%'$3!%3#$7
E(U) = P1U1 + P2U2 +͙+ PnUn
Gdje je U korisnost ishoda (subjektivna vrijednost ishoda), a P vjerojatnost da se P dogodi. Suma svih
vjerojatnosti mora biti 1.

V
á

 



   


 ).)!)0&3-0&.&8)#)4-$")$3G%.)J
_ á I 
   K
3- ?)0 0&'%0)#!%3# '$0&.!%3# 2%'$3!%3# 2%'$3!%3# 2%'$3!%3#
$3G%.) $3G%.) $3G%.)/) $3G%.)/) $3G%.)/)
%3%4 
 %3%4   %3%4 K
     
     
     
     

)A2%-$6)0&%?&6$()!)('$0&.!%3#$3G%.)7
E(X) = 0.1×200 + 0.2×100 + 0.4×120 + 0.3×150 = 133 KN

4A2%-$6)0&%?&6$()!)6%'$3!%3#$3G%.)/)%3%4 
7
E(U) = 0.1×430 + 0.2×50 + 0.4×80 + 0.3×160 = 133 KN

"A2%-$6)0&%?&6$()!)6%'$3!%3#$3G%.)/)%3%4  7
E(U) = 0.1×150 + 0.2×120 + 0.4×130 + 0.3×140 = 133 KN

.A2%-$6)0&%?&6$()!)6%'$3!%3#$3G%.)/)%3%4 K7
E(U) = 0.1×200 + 0.2×100 + 0.4×120 + 0.3×150 = 133 KN

&A6%0&!& #')-)!,'&+)'$/$6 7
Prema riziku je neutralna osoba C, jer svakom ishodu pridružuje korisnost koja je proporcionalna njegovoj
vrijednosti. Neutralnost prema riziku se očituje o linearnom X-U dijagramu:

;



'



V

'3

c
c#
 

%


5A6%0&36-%!'$/$6 7
Riziku je nesklona osoba A, jer rjeđe, ali vrjednije ishode precjenjuje, a slabije, ali češće ishode podcjenjuje.
Na X-U dijagramu riziku sklonog pojedinca dobije se konveksna krivulja međuzavisnosti.

V
á

 



   


;





%

8
'

'3

c
!c# 

%



>A6%0&!&36-%!'$/$6 7
Riziku je nesklona osoba B, jer pridaje veću vrijednost češćima, ali manje vrijednim ishodima, dok rijetkim, ali
vrjednijim ishodima ne pridaje toliko subjektivnu vrijednost.
Na grafu se nesklonost prema riziku očituje u konkavnoj X-U krivulji
;
'










'3

c
c#
 

%


á'%30&?!),'%+&#!)!&3'&8) /'%6 0&6 !)9#&#& 0&'%0)#!%3#.)3&!&3'&8).%>%.$ 0&.!%0

>%.$!$,%) #%+%4$- 0&0&.!)6)F)'6%0&3,'&+)!,-)#$#$6 !)>%.$9!0&%3$> ')!0&=()=)

!#&6 !)2)6()0&!0$G%()36-%!%3#,'&+)'$/$6 7
Očekivani trošak prometne nesreće je:
C = 5000 × 20% = 1000

Kako je Marko spreman platiti baš taj rizik, on je neutralan prema riziku. Iva je nesklona riziku, jer je spremna
platiti više od toga, dok je Ante sklon riziku jer ne želi platiti više od 800 kuna.

V
á

 



   



 
Slika 1.1: Ponuda, potražnja i tržišna ravnoteža. ................................ ................................ ................................ ................................ ....................... 9
Slika 1.2: Otvorena privreda ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ .................... 9
Slika 1.3: Potražnja i elastičnost................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ............. 12
Slika 1.4: Ponuda i elastičnost................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ................ 13
Slika 1.5. Grafičko rješenje parcijalne ravnoteže. ................................ ................................ ................................ ................................ .................... 10
Slika 2.1. Budžetski prostor ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ................... 23
Slika 2.2. Porast cijene dobra na ordinati ................................ ................................ ................................ ................................ ............................... 23
Slika 2.3. Porast dohotka ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ....................... 23
Slika 2.4. Pad cijene proizvoda na ordinati ................................ ................................ ................................ ................................ ............................. 24
Slika 2.5. Funkcija korisnosti i krivulje indiferencije (2D presjeci)................................ ................................ ................................ ............................. 27
Slika 2.6. Funkcija korisnosti i krivulje indiferencije (3D presjeci)................................ ................................ ................................ ............................. 27
Slika 2.7. Konstrukcija krivulje indiferencije na temelju tabličnih vrijednosti ................................ ................................ ................................ ............ 28
Slika 2.8. Točka optimalne potrošnje ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ..... 28
Slika 2.9. Optimizacija korisnosti uz budžetsko ograničenje................................ ................................ ................................ ................................ ..... 29
Slika 2.10. Krivulja cjenovne ekspanzije................................ ................................ ................................ ................................ ................................ .. 30
Slika 2.11. Crtanje krivulje PCC ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ .............. 30
Slika 2.12. Krivulja dohodovne ekspanzije ................................ ................................ ................................ ................................ .............................. 30
Slika 2.13. Krivulja dohodovne ekspanzije ................................ ................................ ................................ ................................ .............................. 31
Slika 2.14. Efekt dohotka i efekt supstitucije................................ ................................ ................................ ................................ ........................... 31
Slika 2.15. Krivulje indiferencije: indiferentnost prema jednom dobru................................ ................................ ................................ ..................... 31
Slika 2.16. Krivulje indiferencije: savršeni supstituti ................................ ................................ ................................ ................................ ................ 32
Slika 2.17. Krivulje indiferencije: savršeni komplementi ................................ ................................ ................................ ................................ .......... 32
Slika 2.18. Budžet i konzumacija 2 dobra................................ ................................ ................................ .......................
''%'O %%6+)'6!%#.&5$!&.
Slika 2.19. Kutno rješenje pri potrošnji................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ... 32
Slika 2.20. Engelova krivulja ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ .................. 33
Slika 2.21. Više optimalnih potrošačevih košara (preklapanje budžeta i k. indiferencije)................................ ................................ ........................... 33
Slika 2.22. Specijalni slučaj ICC-a: Dohodovni prostor ekspanzije ................................ ................................ ................................ ............................. 34
Slika 2.23. Dohodovna krivulja ekspanzije kod kutnih rješenja (ordinata)................................ ................................ ................................ ................. 34
Slika 2.24. Dohodovna krivulja ekspanzije kod kutnih rješenja (apscisa)................................ ................................ ................................ ................... 34
Slika 2.25. Dohodovna krivulja ekspanzije kod savršenih komplemenata................................ ................................ ................................ ................. 35
Slika 2.26. Istovjetnost krivulja PCC i ICC kod savršenih komplemenata ................................ ................................ ................................ ................... 35
Slika 2.27. Krivulje indiferencije za različite ukuse................................ ................................ ................................ ................................ ................... 35
Slika 2.28. Utjecaj različitih preferencija na odabir košare................................ ................................ ................................ ................................ ....... 36
Slika 2.29. Utjecaj promjene budžeta na optimalnu košaru ................................ ................................ ............................
''%'O %%6+)'6!%#.&5$!&.
Slika 2.30. Utjecaj promjene cijena na odabir košare ................................ ................................ ................................ .....
''%'O %%6+)'6!%#.&5$!&.
Slika 2.31. Crtanje budžetske crte pomoću cijena i budžeta ................................ ................................ ................................ ................................ .... 36
Slika 2.32. Utjecaj akcijske prodaje na budžetsku crtu................................ ................................ ................................ ................................ ............. 37
Slika 2.33. Kutno rješenje pri optimizaciji potrošnje................................ ................................ ................................ ................................ ................ 37
Slika 3.1. Zbrajanje krivulja potražnje................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ..... 44
Slika 3.2. Crtanje krivulje potražnje i pronalaženje optimalne točke ................................ ................................ ................................ ........................ 11
Slika 4.1. Oblik izokvanti ovisno o odnosu faktora................................ ................................ ................................ ................................ ................... 47
Slika 4.2. Graf funkcija proizvodnje u ovisnosti o jednom faktoru................................ ................................ ................................ ............................ 48
Slika 5.1. Kutno rješenje pri optimizaciji proizvodnje ................................ ................................ ................................ ................................ .............. 50
Slika 5.2. Promjena ravnoteže uslijed promjene cijene jednog faktora................................ ................................ ................................ ..................... 51
Slika 5.3. Optimizacija proizvodnje 1................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ...... 51
Slika 5.4. Optimizacija proizvodnje 2................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ...... 52
Slika 5.5. Graf funkcije troškova s kritičnim točkama................................ ................................ ................................ ................................ ............... 54
Slika 6.1. Izvod AC, AVC, MC, FC, AFC i VC iz funkcije TC................................ ................................ ................................ ................................ .......... 55
Slika 6.2. Grafičko rješenje maskimizacije profita................................ ................................ ................................ ................................ .................... 59
Slika 6.3. Grafičko rješenje maksimizacije profita (bez fiksnih troškova)................................ ................................ ..........
''%'O %%6+)'6!%#.&5$!&.
Slika 6.4. Grafička optimizacija proizvodnje................................ ................................ ................................ ................................ ............................ 60
Slika 6.5. Viškovi u otvorenoj ekonomiji ................................ ................................ ................................ ........................
''%'O %%6+)'6!%#.&5$!&.
Slika 6.6. Odabir pravog instrumenta: carine, subvencije, slobodna trgovina ................................ ................................ ..
''%'O %%6+)'6!%#.&5$!&.
Slika 6.7. Neprohibitivna uvozna carina................................ ................................ ................................ .........................
''%'O %%6+)'6!%#.&5$!&.
Slika 6.8. Analiza parcijalne ravnoteže u otvorenoj ekonomiji ................................ ................................ ................................ ................................ . 62
Slika 6.9. Analiza učinaka uvozne carine................................ ................................ ................................ ................................ ................................ . 62
Slika 6.10. Analiza učinaka prohibitivne uvozne carine................................ ................................ ................................ ................................ ............ 63
Slika 6.11. Analiza učinaka uvozne kvote................................ ................................ ................................ ................................ ................................ 64
Slika 6.12. Ukupni probitak kod izvoza ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ... 64
Slika 6.13 Analiza učinaka izvozne kvote ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ 65
Slika 6.14. Analiza učinaka izvozne carine................................ ................................ ................................ ................................ ............................... 65
Slika 6.15. Analiza učinaka izvozne subvencije................................ ................................ ................................ ................................ ........................ 66
Slika 6.16. Analiza učinaka proizvodne subvencije ................................ ................................ ................................ ................................ .................. 66
Slika 7.1. Optimalna i suboptimalna proizvodnja monopoliste ................................ ................................ ................................ ................................ 70
Slika 7.2. Izvođenje dugoročne krivulje ponude kod monopola ................................ ................................ ................................ ............................... 71

 V
á

 



   


Slika 7.3. Profit monopoliste s konstantno opadajućim AC................................ ................................ ................................ ................................ ...... 72
Slika 7.4. Crtanje krivulje potražnje i krivulje graničnog prihoda iz tabličnih podataka................................ ................................ .............................. 73
Slika 7.5. ͣOtimanje͞ profita monopoliste ................................ ................................ ................................ ................................ .............................. 73
Slika 7.6. Zbrajanje više identičnih krivulja potražnje za konkurentnim dobrom................................ ................................ ................................ ....... 74
Slika 7.7. Postojanje prostora profita između AC i P ................................ ................................ ................................ ................................ ................ 74
Slika 7.8. Fiksiranje cijena na savršeno konkurentnoj razini (gubici monopoliste)................................ ................................ ................................ ..... 75
Slika 7.9. prvo rješenje problema: nulti profit monopoliste uz mali mrtvi teret ................................ ................................ ................................ ........ 76
Slika 7.10. Monopson................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ............................ 76
Slika 7.11. Savršeno konkurentna tržišta ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ 77
Slika 7.12. Troškovi monopsona ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ............ 78
Slika 7.13. Analiza monopsona na primjeru................................ ................................ ................................ ................................ ............................ 78
Slika 8.1. Diskriminacija cijena 1. stupnja ................................ ................................ ................................ ................................ ............................... 82
Slika 8.2. Diskriminacija cijena 2. stupnja ................................ ................................ ................................ ................................ ............................... 82
Slika 8.3. Diskriminacija cijena 3. stupnja ................................ ................................ ................................ ................................ ............................... 83
Slika 8.4. Diskriminacija cijena proizvođača automobila................................ ................................ ................................ ................................ .......... 86
Slika 8.5. Objedinjavanja 2 različita tržišta i time uzrokovani gubici profita ................................ ................................ ................................ .............. 88
Slika 8.6. Cournotove reakcijske krivulje ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ 90
Slika 8.7. Cournotove reakcijske krivulje kod nejednakih troškova tvrtki ................................ ................................ ................................ .................. 92
Slika 8.8. Bertrandova ravnoteža ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ........... 98
Slika 10.1. Funkcija proizvodnje kod opadajućih prinosa................................ ................................ ................................ ................................ ....... 108
Slika 10.2. Rastući granični utrošak faktora ................................ ................................ ................................ ................................ .......................... 108
Slika 10.3. Funkcija troškova................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ................ 109
Slika 10.5. PPF kod rastućih MC, odnosno opadajućih prinosa................................ ................................ ................................ ............................... 109
Slika 10.6. Funkcija proizvodnje kod konstantnih prinosa................................ ................................ ................................ ................................ ...... 110
Slika 10.7. Funkcija troškova kod konstantnih graničnih prinosa................................ ................................ ................................ ............................ 110
Slika 10.8. Konstantni granični troškovi ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ 110
Slika 10.9. PPF kod konstantnih MC, odnosno konstantnih prinosa ................................ ................................ ................................ ....................... 110
Slika 10.10. Funkcija proizvodnje kod rastućih prinosa................................ ................................ ................................ ................................ .......... 111
Slika 10.11. Funkcija troškova kod opadajućih graničnih troškova ................................ ................................ ................................ ......................... 111
Slika 10.12. Opadajući granični troškovi ................................ ................................ ................................ ................................ ............................... 111
Slika 10.13. PPF kod opadajućih MC, odnosno rastućih prinosa ................................ ................................ ................................ ............................. 111
Slika 10.14. Opća ravnoteža u autarkiji................................ ................................ ................................ ................................ ................................ . 112
Slika 10.15. Opća ravnoteža u otvorenoj ekonomiji ................................ ................................ ................................ ................................ .............. 113
Slika 10.16. Konstrukcija ICC krivulje za dobivanje opće ravnoteže pri trg. ograničenjima................................ ................................ ....................... 114
Slika 10.17. Prividna opća ravnoteža kod trgovinskih ograničenja................................ ................................ ................................ .......................... 114
Slika 10.18. Konstrukcija za dobivanje stvarne opće ravnoteže................................ ................................ ................................ .............................. 115
Slika 10.19. Stvarna opća ravnoteža kod trgovinskih ograničenja ................................ ................................ ................................ .......................... 115
Slika 10.20. Opća ravnoteža kod izvozne subvencije ................................ ................................ ................................ ................................ ............. 116
Slika 10.21. Opća ravnoteža od proizvodne subvencije ................................ ................................ ................................ ................................ ......... 116
Slika 10.22. Pojedinačne PPF krivulje Slika 10.23. Svjetska PPF krivulja ................................ ................................ .......... 118
Slika 10.24. Konkavna PPF krivulja ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ....... 119
Slika 10.25. Pomak PPF krivulje kod povećanja proizvodnosti dobra X................................ ................................ ................................ ................... 119
Slika 10.26. Pomak PPF krivulje kod pada proizvodnosti dobra Y ................................ ................................ ................................ .......................... 119
Slika 10.27. Pomak PPF krivulje uslijed pojeftinjenja proizvodnih faktora................................ ................................ ................................ ............... 120
Slika 10.28. Razlika između PPF i CPF krivulje ................................ ................................ ................................ ................................ ....................... 120
Slika 11.1. Zbrajanje potražnji kod konkurentnog dobra ................................ ................................ ................................ ................................ ....... 123
Slika 11.2. Zbrajanje potražnji kod javnog dobra................................ ................................ ................................ ................................ ................... 124
Slika 11.3. Subjekt neutralan prema riziku................................ ................................ ................................ ................................ ............................ 125
Slika 11.4. Subjekt sklon riziku ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ............. 126
Slika 11.5. Subjekt nesklon riziku ................................ ................................ ................................ ................................ ................................ ......... 126





1. Babić, M., Babić, A. (2000). 
K

 
$
K
. Masmedia Zagreb 2000:.
2. Besanko, D., Bräutigam, R.R.: 
 h, New York 2002
3. Brown, K., Jepsen, L.: 
 h
%
h
&, New York 2002

4. Davis, G.B., Rothwell, G.S., Suslow, V.Y.: 
 h
h  h

'
(K , Prentice Hall, New Jersey 1995
5. Ghent, L.S.: 
 
%


) K

*K
, Thomson South-Western, Mason 2005
6. J. H. Hamilton, V.Y.Suslow: 
 h
h  h

+ 
(K , Prentice Hall, New Jersey 2005
7. Jurković, P.(2002). Javne financije. Zagreb: Masmedia
8. Koutsoyannis, A., Moderna mikroekonomika, 2. izdanje, MATE, Zagreb, 1996
9. Krugman, P.R., Obstfeld M. (2000). 
 
( h.
10. Krugman,P.R., Helpmann, E. (1989). Trade policy and market structure. MIT Press, Cambridge, MA, London.
11. Pindyck, R.S., Rubinfeld, D.L.: Microeconomics 6th Edition, Prentice Hall 2005
12. Wetzstein, M.E.: 
 
%

, Thomson South-Western, Mason 2005


V
V

á

 



   



V