RELEJNA ZAŠTITA

ZAŠTITA MREŽA
Za zaštitu vodova se koriste sledeće vrste zaštita:
1. Prekostrujna
2. Distantna
3. Diferencijalna
4. Osigurač (nije relej ali je zaštita)

Korišćenje osigurača je široko rasprostranjeno u mrežama naponskog nivoa 0,4kV.

Osigurači se samo izuzetno primenjuju i na višim naponskim nivoima, a najviše do
naponskog nivoa od 35kV, zaključno.
Na vodovima srednjih napona (naponskog nivoa od 10kV do 35kV) se najčešće primenjuje
prekostrujna zaštita.
U mrežama radijalnog tipa se koristi neusmerena prekostrujna zaštita, dok se u petljastim
mrežama mora koristiti i usmerena prekostrujna zaštita.
Primena distantne zaštite je karakteristična za mreže naponskog nivoa 110kV i više, dok je
primena diferencijalne zaštite karakteristična za slučajeve kada se prethodne dve zaštite ne
mogu efikasno i lako primeniti.

Neusmerena prekostrujna zaštita

Ova vrsta zaštite predstavlja najjednostavniju i najčešće primenjivanu zaštitu na

srednjenaponskim vodovima.
Selektivnost zaštite sa strujno nezavisnom karakteristikom se postiže vremenskim i strujnim
podešavanjem zaštite.
Pri podešavanju zaštite uvek se polazi od krajnjih ka zaštitama koje su bliže izvoru napajanja
radijalne mreže(najčešće transformator 110/x, gde je x=35,20,10Kv). Između parova zaštita
(svake dve na red postavljene zaštite) se mora postići određen stepen vremenske selektivnosti
koji se kreće od 0,25s do 0,5 s pri upotrebi statičkih i elektromehaničkih releja, a od 0,6s do
0,8s kod primene primarnih okidača.
Vreme delovanja kod krajnjih zaštita se podešava obično na 0,5s iz različitih razloga:
1. Postojanje osigurača kod krajnjih potrošača
2. Da bi se smanjio broj delovanja zaštite pri prolaznim kvarovima koji nastaju kao
posledica kratkog spoja provodnika i npr. drveća na trasi ili kratkih spojeva koje
izazivaju životinje
3. Da bi se pri uključenju izbeglo delovanje zbog prelaznih procesa
4. Da bi merenje i delovanje zaštitom usledilo tek nakon ustaljenja prelaznih procesa

Da bi uopšte ustanovili da li je moguća upotreba ove zaštite, treba izvršiti proveru.

Najnepovoljniji slučaj je da elementi i delovi elektroenergetskog sistema budu zagrejani do
maksimalne trajno dozvoljene temperature, a da zatim usledi kratak spoj.
Da pri tom ne bi došlo do oštećenja, potrebno je izračunati termičku struju kratkog spoja i
uporediti je sa dozvoljenom termičkom strujom za svaki element.
Termički ekvivalentna struja kratkog spoja se izračunava na osnovu izraza:
1  n 2 
It  n
   I ti 
 t i  i 1 
i 1

gde je:
n - broj uzastopnih kratkih spojeva
Ii – termička struja pri i-tom kratkom spoju
ti – vreme trajanja i-tog kratkog spoja

Kada je izvršeno vremensko podešenje zaštite i izvršena provera da li materijal od koga je vod
napravljen može da podnese termičko naprezanje, prelazi se na izbor strujnog podešenja releja
te zaštite. Podešenje releja se bira na osnovu izraza:
k sigurnosti  k spoja  I pogonskomaksima ln o
I podešenja 
a  pi

gde je:
ksigurnosti – koeficijent sigurnosti
kspoja – koeficijent spoja releja na strujne transformatore (kod spoja na fazne struje iznosi 1, a
kod spoja na razliku struja dva transformatora 3 )
Ipogonskomaksimalno – najveća pogonska struja
a – koeficijent otpuštanja releja (od 0,85 do 0,95)
pi – odnos transformacije Strujnog transformatora za koji je vezan relej (1 za primarne
okidače)

Vrednost Ipogonskomaksimalno se određuje na sledeći način:

I pogonskomaksima ln o  k samopuštan ja  I radnomaksima ln o
gde je:
ksamopuštanja – koeficijent samopuštanja asinhronog motora (od 1 do 6)
Iradnomaksimalno – maksimalna radna struja
Nakon izbora vremenskog i strujnog podešenja prekostrujne zaštite, potrebno je proveriti
osetljivost. Osetljivost se proverava u osnovnoj i rezervnoj zoni štićenja.

Za tu proveru je potrebno simulirati odgovarajuće kratke spojeve na kraju tih zona štićenja.
Deonica voda 1 predstavlja osnovnu zonu štićenja prekostrujne zaštite I> sa početka tog voda.
Rezervna zona za tu zaštitu predstavlja deonica voda 2. Vod 2 je prvenstveno štićen
prekostrujnom zaštitom I> na njegovom početku, ali u slučaju kvara te zaštite, treba da se
deluje zaštitom sa početka voda 1.

Koeficijent osetljivosti je definisan sledećim izrazom:

I kratkogspoja min ima ln o
k osetljivosti 
I podešenja  pi
gde je:
Ikratkogspojaminimalno – minimalna struja kratkog spoja
Za osnovnu zonu štićenja koeficijent osetljivosti treba da ima vrednost veću ili jednaku 1,5, a
za rezervnu 1,2.

Struje tropolnog kratkog spoja su veće od struje dvopolnog kratkog spoja. Zato se pri
proračunu minimalne struje kratkog spoja proračunavaju samo struje pri jednopolnom i
dvopolnom kratkom spoju, pri čemu se u izraz za kosetljivosti uvrštava manja od te dve
vrednosti.
Kod proračuna maksimalnih i minimalnih struja kratkih spojeva, napon ekvivalentnog izvora
na mestu kratkog spoja se množi koeficijentom c čije su vrednosti:

Kod proračuna na visokom naponu proizvod koeficijenta c i nazivnog napona naponskog

izvora ne sme premašiti najviši napon opreme.
Vrednost otpora vodova Rksmin za proračun minimalne struje kratkog spoja se izračunavaju na
osnovu sledećeg izraza:
Rksmin  1  0,004   max  20  R200
gde je:
R200 - otpor voda pri temperaturi od 200
 max - maksimalna dozvoljena temperatura provodnika

Postoje tri vrste mreža s obzirom na uzemljenje zvezdišta transformatora koji pripadaju toj
mreži:
1. mreže sa uzemljenim zvezdištima transformatora (bar jedan transformator ima
uzemljeno zvezdište)
2. mreže sa izolovanim zvezdištem
3. mreže u kojima je zvezdište transformatora uzemljeno preko male impedanse

U mrežama sa uzemljenim zvezdištem transformatora prekostrujni releji I> se postavljaju u

sve 3 faze. Očigledno je da se prekostrujna zaštita voda u ovom slučaju sastoji od 3
prekostrujna i jednog vremenskog releja. Zaštitom se deluje ako se deluje bar jednim od
releja.

Trofazna prekostrujna zaštita

U mrežama sa izolovanim zvezdištem transformatora primenjuje se prekostrujna zaštita u dve
faze, pri čemu se releji u celoj toj mreži postavljaju u te dve iste faze.

Prekostrujna zaštita u dve faze i prekostrujna zaštita sa relejom nulte komponente struje

U mrežama u kojima je zvezdište transformatora uzemljeno preko male impedanse, struje

jednopolnog kratkog spoja su ograničene na maksimalno 300A do 1000A. Takvim načinom
uzemljenja zvezdišta transformatora se ograničavaju nulte struje, pa se samim tim ograničava
i ukupna vrednost struje za najčešće – jednopolne kratke spojeve.
Može se dogoditi da za kratke spojeve na kraju rezervne zone štićenja struje jednopolnog
kratkog spoja budu intenziteta od svega nekoliko desetina ampera, tako da nije moguće
razlikovati stanje sa kratkim spojem od normalnog pogonskog stanja. zato se za detekciju
jednopolnih kratkih spojeva mora upotrebiti dodatni relej nulte komponente struje.
U ovakvim mrežama se na jednom naponskom nivou uzemljuje samo jedan transformator.
Relej nulte komponente struje I0> se podešava u granicama od 20% do 40% nominalne struje
svih strujnih transformatora (pokriva lažnu nultu struju)
Struja podešenja releja nulte komponente je:
I podešenjanulto  k s 0  I n 0 min ima ln ostrujnogtransformatora
gde je:
ks0 – koeficijenti sigurnosti (od 0,2 do 0,4)

Kod primene prekostrujne zaštite u radijalnim mrežama postoji evidentan problem da se

kratki spojevi koji su bliže izvoru napajanja eliminišu tek nakon relativno dugog vremena.
Dodavanjem trenutne prekostrujne zaštite prelazi se na prekostrujnu zaštitu sa kombinovanom
karakteristikom, umesto zaštite sa strujno nezavisnom karakteristikom.
Kod trenutne prekostrujne zažtite postoji mogućnost samo strujnog podešenja, pa se struja
podešenja ove zaštite izračunava na osnovu sledećeg izraza:
k S  I kratkogspojasusednihsabirnica
I podešenja 
pi
gde je:
Ikratkogspojasusednihsabirnica – maksimalna vrednost struje kratkog spoja na susednim sabirnicama
ks – koeficijent sigurnosti (tipična vrednost je 1,4)

Koeficijent otpuštanja a ne postoji u gornjoj formuli jer se kod ovih releja pri
pobuđivanju odmah ima i delovanje. Međutim u slučajevima kada je delovanje trenutne
prekostrujne zaštite uslovljeno delovanjem neke druge zaštite pomoću blokadnih
članova, treba u imeniocu uvrstiti koeficijent a.

Primer prekostrujne zaštite sa kombinovanom karakteristikom

Za izbor podešenja trenutnih prekostrujnih zaštita 1 potrebno je simulirati kratke spojeve na

susednim sabirnicama, a to su sabirnice kod zaštite 2.
Pri tome treba izabrati uklopno stanje i vrstu kratkog spoja pri kojem se ima maksimalna
vrednost struje kratkog spoja i uvrstiti je u izraz za struju podešenja.
Čemu služi prekostrujni relej:
1. da ubrza zaštitu na vodu
2. omogućava vremensko stepenovanje mreža na različitim naponskim nivoima
3. za zaštitu transformatora od spoljnih kratkih spojeva

Prekostrujna zaštita blokirana podnaponskim relejom se koristi kada nemamo dovoljnu

vrednost struje kratkog spoja.

Prekostrujna zaštita blokirana podnaponskim relejom

Podnaponski relej pri normalnom pogonu ima otvorene kontakte, pa će se tek pri pojavi
kratkog spoja, kada napon opadne ispod neke zadate vrednosti, njegovi kontakti zatvoriti.
Podnaponski relej se podešava na sledeću vrednost:
k U
U podešenja  S min ima ln oradno
pT  an

gde je:
ks – koeficijent sigurnosti (od 0,8 do 0,9)
Uminimalnoradno – minimalni radni napon
pT – prenosni odnos naponskog transformatora
an – koeficijent otpuštanja
Distantna zaštita

Primer podešenja distantne zaštite dalekovoda

Impedantno podešenje prvog stepena distantne zaštite na vodu V1 je:

Z1V1=0,85*ZV1
gde je:
ZV1 – impedansa voda V1 na kome je zaštita

Prvim stepenom zaštite se deluje bez dodatnog vremenskog kašnjenja:

tIV1=0s

Drugim stepenom distantne zaštite treba da se obuhvate kratki spojevi na suprotnom kraju
voda, a da se istovremeno ne premaši ni jedan prvi stepen zaštite na susednim vodovima:
ZIImin=1,2*ZV1
ZIImax=0,85*(ZV1 + kgr12*0,85*ZV2)
gde je:
kgr12 – koeficijent grananja struja voda V1 i V2
ZV2 – impedansa voda V2

Koeficijent grananja je odnos struja voda V2 i voda V1 pri tropolnom kratkom spoju:
I
kgr12= V 2
IV 1
Ako je transformator T prenosni tada se izbor maksimalnog podešenja vrši kao:
ZIImax=0,85*(ZV1 + kgr1T*0,8*(1-nr)2*ZT)
gde je:
kgr1T – koeficijent grananja struja voda V1 i struje kroz transformator sa strane sabirnica B
ZT – impedansa transformatora T za srednji položaj regulacione sklopke
nr – relativna promena odnosa transformacije

Ako je transformator T distributivni (110/35 , 110/20, 110/10 kV/kV) tada se on privermeno

izostavlja iz razmatranja za izbor podešenja II i III stepena zaštite, ali se kod konačnog izbora
podešenja zaštite mora proveriti da se sa prva tri stepena ne detektuju kratki spojevi na
sabirnicama sa strane sekundara (tercijera).
Moguća su dva slučaja za impedantno podešenje II stepena zaštite voda V1:
ako je ZIIV1min<=ZIIV1max tada je ZIIV1=ZIIV1max a tIIV1=tIV1+Δt
ako je ZIIV1min>ZIIV1max tada je ZIIV1=ZIIV1min a tIIV1=tIV1+2*Δt
gde je Δt – stepen selektivnosti (0,2 do 0,5s).

U trećem stepenu zaštite na vodu V1 bi po mogućnosti trebale da se obuhvate sabirnice C i F.

I ovde imamo minimalnu i maksimalnu vrednost impedanse za izbor podešenja:
ZIIIV1min=1,2*(ZV1 + kgr12*ZV2)
ZIIIV1max=0,85*(ZV1 + kgr12´*ZV2 + kgr13*0,85*ZV3)
gde je:
kgr12´ - koeficijent grananja struja voda V1 i voda V2 (IV2/IV1) pri tropolnom kratkom spoju na
sabirnicama D
kgr13 - koeficijent grananja struja voda V1 i voda V3 (IV3/IV1) pri tropolnom kratkom spoju na
sabirnicama D
ZV3 – impedansa voda V3

Ako je transformator T prenosini, tada je:

ZIIIV1min=1,2*(ZV1 + kgrT*(1+nr)2*ZT)
odnosno, ako je transformator t prenosni:
ZIIIV1max=0,85*(ZV1 + kgr12´´*ZV2 + 0,8*kgr1t*(1-nrt)2*Zt)
gde je:
kgr1t – koeficijent grananja struja voda V1 i struje transformatora t sa strane sabirnica C
(IVt/IV1) pri tropolnom kratkom spoju na sabirnicama E
kgr12´´ - koeficijent grananja struja voda V1 i voda V2 (IV2/IV1) pri tropolnom kratkom spoju
na sabirnicama E
nrt – relativna promena odnosa transformacije transformatora t

Opet imamo dve mogućnosti za izbor podešenja trećeg stepena zaštite:

ako je ZIIIV1min<=ZIIIV1max tada je ZIIIV1=ZIIIV1max a tIIIV1=tIIV1+Δt
ako je ZIIIV1min>ZIIIV1max tada je ZIIIV1=ZIIIV1min a tIIIV1=tIIV1+2*Δt
Kod izbora podešenja četvrtog – pobudnog stepena moraju se „sigurno“ detektovati kratki
spojevi na susednim sabirnicama, a istovremeno se mora obezbediti da pri pojavi kvara u
jednoj od faza, pri minimalnom naponu i maksimalnoj struji, ne dođe do pobuđivanja releja u
preostale dve faze.

ZpobV1min=1,4*ZV1
k s * U radnominimalno
Z pobV1 
max

3 (I radnomaksimalno  I i )

gde je:
ks – koeficijent sigurnosti (0,9)
Uradnominimalno – modul minimalnog radnog napona (obično napon za 15% niži od nominalnog)
Iradnomaksimalno – modul maksimalne radne struje
Ii – modul struje izjednačenja
Kvarovi (obično jednopolni kratki spojevi) se simuliraju na početku i kraju voda na kojem je
postavljena zaštita.
Struja izjednačenja Ii bira se kao najveća između četiri obeležene vrednosti sa slike dole.

Za impedantno podešenje pobudnog stepena ZpobV1 se uzima vrednost ZpobV1max pri čemu
mora biti zadovoljeno:
ZpobV1=ZpobV1max>=ZpobV1min
Konačno impedantno podešenje distantne zaštite mora da bude izabrano uz sledeći uslov:
ZIV1<=ZIIV1<=ZIIIV1<=0,9*ZpobV1
Vreme delovanja pobudnog stepena je znatno veće nego prva tri i obično se bira da iznosi oko
3s.
Koeficijent zemljospoja:
Z V1  Z V1
0

k V1 
3Z V1
gde je:

ZV10 – nulta impedansa voda V1

Podešenje releja se određuje kao:

pi
Zreleja i V1=ZiV1
pu
i=I,II,III kao i ZpobV1
pu – prenosni odnos naponskog transformatora
pi – prenosni odnos strujnog transformatora
Načini za brzo „istovremeno“ isključenje prekidača sa obe strane voda:

1. preklapanjem zona prvih stepena zaštite

2. direktnim daljinskim isključenjem prekidača na suprotnom kraju voda
3. indirektnim daljinskim isključenjem prekidača na suprotnom kraju voda
4. daljinskim ubrzavanjem drugog stepena zaštite na suprotnom kraju voda
(alternativna varijanta je daljinsko produženje zone delovanja prvim stepenom)

1. Impedantno podešenje prvog stepena se podešava na vrednost koja odgovara

impedansi od 110% do 120% dužine voda. Ovakvim izborom podešenja se za kvarove
iza sabirnica B dobija bezrazložno delovanje u zoni preklapanja i zaštite kod sabirnica
A. Problem se ublažava primenom APU-a. Posle ponovnog uključenja deluje se
smanjenim impedantnim podešenjem prvog stepena (85% dužine voda).

2. Prvi stepen zaštite se podešava standardno, a kada se zaštitom sa jednog kraja (npr.
kraja kod sabirnica A) detektuje kvar, šalje se impuls za delovanje prekidača (direktno
na prekidač voda kod sabirnica B) čime se kvar eliminiše.

3. Signal se šalje na prekidač sa kojim se deluje samo pod (dodatnim) uslovom da su

aktivirani pobudni i usmereni član distantne zaštite kod sabirnica B.
4. Impedantno podešenje prvog stepena zaštite se bira tako da odgovara impedansi od
80% do 90% dužine voda. Kada se zaštitom iz postrojenja A deluje u prvom stepenu,
šalje se impuls kojim se prvi stepen zaštite iz postrojenja B prebacuje da odmah radi u
drugom stepenu, a ne tek posle vremena tII.
Diferencijalna zaštita

Za zaštitu vodova koriste se dve vrste diferencijalnih zaštita:uzdužna i poprečna.

Uzdužna diferencijalna zaštita

Kod ove zaštite se koristi logika diferencijalne zaštite. Kod ovog tipa zaštite postoji problem
povezivanja strujnih transformatora sa oba kraja voda budući da oni mogu biti znatno
udaljeni.

Uzdužna diferencijalna zaštita

Na ovoj slici je predstavljena diferencijalna zaštita samo u jednoj od faza. Standardni strujni
transformatori su neprimenljivi jer bi gubici u sekundarnim kolima bili ogromni. Zato se
primenjuju međutransformatori (MT) pomoću kojih se dobijaju struje od 0,1 A do 0,5 A. U
ovom slučaju se, umesto poređenja struja na krajevima diferencijalnog releja, porede naponi
na njegovim krajevima, a tok struja u sekundarnim kolima (obeležen stralicama) je ograničen
samo na postrojenja u kojima se nalaze otpornici R za poređenje napona. U normalnom
pogonu, naponi na otpornicima R su jednaki i nema struje kroz diferencijalni relej. Kada se
dogodi kvar, naponi na otprnicima R nisu više jednaki i zaštitom se deluje.

Glavni nedostatak ove zaštite je primena pilot provodnika koji se mora stalno kontrolisati da,
eventualno, nije prekinut. To se čini pomoću visokofrekventnih impulsa.

Uzdužna diferencijalna zaštita se obično primenjuje za vodove do dužina od oko 15km.

Da bi se prevazišli problemi vezani za korišćenje pilot provodnika, za vezu između zaštita na

krajevima voda se mogu koristiti i telekomunikacioni kanali (radio veza, veza preko
provodnika voda ili veza preko satelita), pa se ova vrsta diferencijalnih zaštita naziva i
visokofrekventna.
Poprečna diferencijalna zaštita

Ova zaštita se primenjuje na paralelnim vodovima. U normalnom pogonu i kod kvarova van tih
paralelnih vodova, struje po paralelnim vodovima su iste, a njihova razlika je brojno jednaka nuli.
Kada se dogodi kvar na jednom od vodova, razlika struja je brojno različita od nule i tada se zaštitom
deluje.

U prvom slučaju, prikazanom na slici 3.21, diferencijalnom zaštitom ΔI> se deluje na zajedničke
prekidače za oba voda (prekidači 1 i 2). To je primer obične poprečne diferencijalne zaštite. Ako se
želi selektivno isključenje voda sa kvarom tada se moraju obezbediti prekidači za svaki od vodova (4
prekidača ukupno) i usmereni releji S – slika 3.22.

Potrebno je obratiti pažnju na jedan detalj na slici 3.22. Neka se dogodio kvar K2. Neka je
diferencijalnom zaštitom kod sabirnica B detektovan taj kvar. Neka je pri tome struja kroz
prekostrujni relej i usmereni relej imala jedan smer. Ako je zatim prekidačem isključen vod sa kvarom
sa strane sabirnica B, tok struje se menja i opet postoji diferencijalna struja zbog čega bi došlo do
delovanja zaštite i na drugom (ispravnom) vodu, pa se zato mora izvršiti blokada. Blokada je
postignuta pri delovanju prekidačem kada se otvara i kolo preko kojeg se napajaju prekostrujni i
usmereni relej.

Kako da pogodim na kom vodu je kvar?

-Preko releja snage (zato što je razlika struja voda određena strujom voda na kom se desio kvar
koja je dominantna (veća) i od nje se oduzima struja drugog voda)

Kod poprečne diferencijalne zaštite vodova postoji problem mrtve zone. Što je mesto kvara dalje od
mesta ugradnje zaštite, to je razlika struja po paralelnim vodovima sve manja, te se za mesta pri kraju
vodova kvarovi ne mogu detektovati.
Objasniti kaskadni rad zaštite?
Ako se kvar dogodi u jednoj od mrtvih zona npr. kvar K2 kod sabirnica B, tada će razlika struja kroz
zaštitu kod sabirnica A biti manja od struje podešenja, tako da će se delovati samo zaštitom kod
sabirnica B. Tako se isključuje samo prekidač 3, a kvar se i dalje napaja sa strane sabirnica A. Sada
je razlika struja kroz zaštitu kod sabirnica A značajna, pa će se delovati tom zaštitom na isključenje
prekidača 1. Ovako delovanje zaštita se naziva kaskadno.

ZAŠTITA TRANSFORMATORA

Kod transformatora se sreću sledeći kvarovi:

- kratki spojevi između namota transformatora
- kratki spojevi između navojaka iste faze
- kratki spojevi sa zemljom (bilo namota, bilo izvoda namota) i
- lokalna tinjanja izolacije zbog previsokih električnih naprezanja ili kao posledica smanjenja
kvaliteta izolacije usled prevelikog zagrevanja

Kao zaštite od kvarova koriste se sledeće zaštite:

1. diferencijalna
2. gasna
3. zemljospojna
4. trenutna prekostrujna
5. distantna i
6. osigurači

Opasna pogonska stanja su:

1. spoljašnji kratki spojevi
2. preopterećenje i
3. isticanje ulja iz kotla

Kao zaštita transformatora od opasnih pogonskih stanja koristi se:

1. prekostrujna zaštita (kao zaštita od spoljnih kratkih spojeva)
2. zaštita od preopterećenja i
3. gasna zaštita (u ovom slučaju kao zaštita od isticanja ulja iz kotla)

Diferencijalna zaštita

Ovom zaštitom se transformator štiti od kratkih spojeva između namota, navoja i kratkih spojeva sa
zemljom. Primena diferencijalne zaštite za zaštitu od kratkih spojeva sa zemljom je efikasna samo u
slučaju kada je direktno (kruto) uzemljeno zvezdište transformatora iz koga se napaja razmatrana
mreža i štićeni transformator. Prema tome, za efikasnu zaštitu od kratkih spojeva sa zemljom nije
neophodno da zvezdište štićenog transformatora bude direktno uzemljeno.
Na slici su zapaženi štićeni transformator (energetski transformator), diferencijalni relej Δi>, glavni
strujni transformatori označeni sa GT1 i GT2 i međutransformatori MT1 i MT2. Brojevima 1 i 2 su
obeleženi ulazi u Δi> relej.

Glavni strujni transformatori i medjutransformatori se dobijaju sprezanjem monofaznih strujnih

transformatora. Sekundarni namoti glavnih strujnih transformatora su povezani u zvezdu i
uzemljeni (zbog sigurnosnih razloga). Zbog takvog izbora sprege i sa sekundarne strane glavnih
strujnih transformatora, u nekim slučajevima, može da se uspostavi tok nulte komponente struje.
zato je neophodno da, u slučajevima kada se sa sekundarne strane glavnih strujnih transformatora
može uspostaviti tok nulte komponente struje, strana međutransformatora ka glavnim strujnim
transformatorima bude povezana u zvezdu i uzemljena kako bi se omogućio nesmetan tok ove
komponente struje. Istovremeno, drugi namot međutransformatora mora biti povezan u trougao
kako bi se eliminisao tok nulte komponente struje ka Δi> releju. Nakon izbora sprege, potrebno je
izabrati odgovarajući satni broj sprege i prenosni odnos međutransformatora tako da fazori struja
sa obe strane Δi> releja u direktnom i inverznom režimu budu isti.
Neka je sprega i satni broj sprege štićenog transformatora Dy5 (namot štićenog
transformatora povezan u trougao se nalazi sa strane gde je glavni strujni
transformator GT1). Iz tabele vidimo da su u tom slučaju međutransformatori MT1 i
MT2 sprege i satnog broja Yy0 i Yd7, respektivno.
Izborom ovakvog međutransformatora MT1 ne unosi se fazni pomeraj u odnosu na
vrednosti koje se mere glavnim strujnim transformatorom. Stoga je fazni stav struje
koja sa strane 1 ulazi u diferencijalni relej jednak nuli (nema pomeraja u odnosu na
struju koja teče ka štićenom transformatoru). Da bi se odredio fazni stav struje koja sa
strane 2 ulazi u diferencijalni relej potrebno je odrediti fazni pomeraj koji se unosi
spregom štićenog i međutransformatora MT2. Satni broj sprege štićenog
transformatora je kss=5, pa su fazori struje sa strane glavnog strujnog transformatora
GT2 pomereni za 5 sati. Međutransformatorom MT2 fazni stav struje se pomera
dodatno za još 7sati, u odnosu na glavni strujni transformator GT2, što čini ukupno 12
sati u odnosu na fazni stav struje kod glavnog strujnog transformatora GT1. Prema
tome, nema faznog pomeraja između struja koje ulaze u Δi> relej u direktnom režimu.
Analogna razmatranja važe kada je u pitanju inverzni režim.
U razmatranjima vezanim za nulti režim moguća su dva slučaja. Prvi se odnosi na
situaciju kada je mesto kvara sa strane gde je glavni strujni transformator GT1. Tada
kroz namote transformatora ne teče nulta komponenta struje, pa je nema ni kroz glavni
strujni transformator sa te strane (pa ni kroz međutransformator MT1, a samim tim ni
sa strane 1 Δi> releja). Nulti režim se ne prenosi ni kroz štićeni transformator na drugu
stranu, tako da se nulta komponenta struje ne pojavljuje ni sa strane 2 Δi> releja. U
drugom slučaju, ako je mesto kvara sa strane gde je glavni strujni transformator GT2,
nulta komponenta struje se preslikava na sekundarnu stranu ovog transformatora, ali se
zbog sprege međutransformatora ne prenosi na stranu 2 Δi> releja. Nulta komponenta
struje se ne pojavljuje ni sa strane 1 Δi> releja jer se ne prenosi kroz štićeni
transformator.

Prenosni odnos međutransformatora se izračunava na osnovu sledećeg izraza:

S
i 3U  p
p MT  1 
i2 k sp  i r
i1, i2 – struje primarne, odnosno, sekundarne strane međutransformatora (primarna
strana je uvek ona strana koja je vezana za glavne strujne transformatore)
S – nominalna snaga namota štićenog transformatora sa čije se strane postavlja
međutransformator
U – nominalni napon tog namota
p – prenosni odnos glavnih strujnih transformatora uz taj namot
ksp – koeficijent spoja sekundara međutransformatora (primar je uvek vezan u zvezdu);
vrednost ksp=1 kada su namoti sekundara vezani u zvezdu, a ksp=1/ 3 kada su namoti
sekundara vezani u trougao (kada su namoti vezani u trougao odnos između fazne i
linijske struje je upravo jednak 1/ 3 pa se to mora kompenzovati kroz prenosni odnos
međutransformatora)
ir – nominalna struja releja (obično 1A ili 5A)
Gasna zaštita

Konstrukcijom Buhholtz releja omogućena je detekcija i lokalnih tinjanja izolacije i kratkih

spojeva. Relej se sastoji od dva plovka smeštena u cevi između transformatorskog i
dilatacionog suda. U normalnom pogonu oba plovka su u ulju, a kontakti su otvoreni. Kod
lakših kvarova gasovi se polako stvaraju i dižu ka releju gde se u okolini gornjeg plovka
skupljaju. Kada se skupi dovoljna količina gasova, nivo ulja u releju oko gornjeg plovka će
opasti, zbog čega će se plovak spustiti i kontakti za signalizaciju zatvoriti. Potrebna količina
gasova za delovanje releja se kreće oko 100 cm3 do 280 cm3.

Kod težih kvarova gasova u kotlu naglo povećavaju pritisak i ulje pod pritiskom struji iz kotla
ka dilatacionom sudu. Struja ulja kroz relej mehanički deluje na donji plovak pri čemu se
odmah zatvaraju kontakti za isključenje transformatora. Kod nekih konstrukcija ovog releja
umesto donjeg plovka se koristi pokretna membrana. Na releju se podešava pri kojoj brzini
ulja dolazi do delovanja. Relej se podešava da deluje pri brzini ulja od 0,75 m/s do 1,6 m/s.

Prilikom montaže ovog releja potrebno je obratiti pažnju na sledeće stvari:

1. da ceo transformator bude malo nagnut (svega za 1o do 2o) kako bi se gasovi skupljali
kod cevi koja polazi ka dilatacionom sudu i
2. da cev između kotla i dilatacionog suda bude nagnuta oko 10o (kao što je prikazano na
slici)
Zaštita od kratkih spojeva sa zemljom

Šema zaštite transformatora od kratkih spojeva sa zemljom prikazana je na slici.

Rad zaštite je zasnovan na detekciji nulte komponente struje. Kada se mesto kvara ne nalazi
između strujnih transformatora sa slike, struja kroz Δi0> relej je jednaka nuli. U slučaju
kratkog spoja K1 sa slike kroz relej teče struja proporcionalna nultoj komponenti struje na
mestu kratkog spoja. Struja podešenja za relej Δi0> mora biti veća od struje debalansa pri
spoljnom kratkom spoju na najnepovoljnijem mestu (obično je to mesto na sabirnicama
transformatora). Preciznije podešavanje proradne struje releja je moguće ako se transformator
sa strane namota spregnutog u zvezdu preko kabla – u tom slučaju je moguće koristiti
obuhvatni transformator za dobijanje nulte komponente struje.

Da li je struja ista ako strujni transformator stavimo ispred ili iza otprnika Z sa gornje
slike?
Struja je ista ali nije isti napon, ako je postavljen kao na slici onda je strujni
transformator na potencijalu uzemljivača, a ako je iznad onda je na potencijalu
proizvoda otpornosti Z i struje koja protiče kroz Z.

Potrebno je obratiti pažnju na još jedan detalj kod ove zaštite. Mesto montaže strujnog
transformatora kojim se meri struja u zvezdištu transformatora je između impedanse za
uzemljenje Z i uzemljivača. Ovakvim načinom montaže se obezbeđuje da za vreme trajanja
kvara strujni transformator bude na (praktično) nultom potencijalu. Izuzetak od ovog pravila
postoji u transformatorskim stanicama 110/x sa dva transformatora čiji su sekundarni namoti
uzemljeni preko jedne (zajedničke) impedanse za uzemljenje – slika dole.
Ovakav način uzemljenja se primenjuje da bi se pri paralelnom radu transformatora zadržala
ili neznatno povećala vrednost nulte komponente struje kvara. U tom slučaju se strujni
transformatori postavljaju između zvezdišta transformatora i impedanse za uzemljenje – na
gornjoj slici istaknuti su samo ti transformatori.

Jedna varijanta ove zaštite prikazana je na slici dole. To je takozvana kotlovska zaštita ili
zaštita kućišta. Transformatorski sud – kotao je izolovan od zemlje i vezan na zaštitno
uzemljenje. Otpornost zaštitnog uzemljenja je RZ . Da bi se obezbedila funkcionalnost ove
zaštite dovoljno je da otpornost RZ bude reda nekoliko Ω, što se relativno lako obezbeđuje
primenom uzemljivača u obliku vertikalnog štapa. RT je otpornost preko koga je uzemljeno
zvezdište transformatora.
Kada se dogodi kratak spoj K, unutar kotla, struja teče iz namota preko kotla i veze kotla i
otpornika RZ, pa dolazi do delovanja prekostrujnim relejom I>. Kada se dogodi kratak spoj K2
izvan kotla, struja se zatvara preko otpora RT prema zvezdištu transformatora, pazaštita ne
deluje.

Trenutna prekostrujna zaštita

Koja je zaštita rezervna ili alternativna diferencijalnoj zaštiti?

Trenutna prekostrujna zaštita je rezervna ili alternativna diferencijalnoj zaštiti.

Ovom zaštitom se eliminišu međufazni kratki spojevi na priključcima transformatora i u

transformatoru.
Podešenje ove zaštite se izvodi prema sledećem izrazu:
I
I podešenja  k S KSmax
pi
gde je:
ks – koeficijent sigurnosti (1,2 do 1,5)
IKsmax – maksimalna vrednost struje kroz zaštitu pri kratkom spoji na sabirnicama sa
suprotnog kraja od mesta ugradnje zaštite (mesto kvara K3) i
pi – prenosni odnos strujnog transformatora

Zašto u prethodnom izrazu nema a u imeniocu?

Zato što zaštita deluje trenutno – ne može da ostane pobuđena.

Smatra se da će se efikasno delovati ovom zaštitom za slučaj kvarova unutar transformatora

(mesto kvara K2) ukoliko se pri simulaciji međufaznog kratkog spoja sa minimalnom
vrednošću struje na mestu K1 dobije vrednost struje koja je bar 2 puta veća od struje Ipodešenja.
Termička zaštita

Praktična realizacija zaštite od preopterćenja transformatora kojom bi se kvalitetno uvažilo i

prethodno i aktuelno opterećenje ostvarena je korišćenjem tzv. termičke slike transformatora.
Načelna konstrukcija termičke slike transformatora je prikazana na slici ispod.

Zašto se struja skida s jedne faze?

Zato što je dovoljno, režim na višem naponu je uravnotežen.

Šta će nam međutransformator MT na slici iznad?

Treba, ako se desi struja kratkog spoja, međutransformator MT se zasiti i zaštiti grejač
od pregorevanja.

Princip rada termičke slike transformatora je vrlo jednostavan. Odgovarajući relej je vezan na
red sa sondom čiji je otpor promenljiv sa temperaturom. Pošto je sonda potopljena u ulje,
preko temperature ulja se uzima u obzir prethodno opterećenje transformatora. Pomoću
grejača koji je postavljen neposredno ispod sonde uzima se u obzir aktuelno opterećenje.
Međutransformator Mt se pravi tako da zasićuje pri strujama koje su po intenzitetu veće od
dvostruke nominalne struje grejača da bi se zaštitio grejač pri kratkim spojevima.

U praksi se umesto termičke slike transformatora koristi relej termičke slike koji se podešava
tako da ima karakteristike koje odgovaraju štićenom transformatoru.

Relej termičke slike se sastoji iz manjeg i većeg tela koji su obeleženi sa m i M, respektivno.
Preko tela m, koje je direktno grejano grejačem, se uzima u obzir zagrevanje namota, dok se
preko tela mase M uzima u obzir zagrevanje transformatora kao celine. Širinom i dužinom
dela koji povezuje tela m i M uzima se u obzir prenošenje toplote sa namota kroz izolaciju na
ostale delove transformatora. Usled zagrevanja tela m i M dolazi do širenja dela releja gde je
postavljena opruga, usled čega se oslobađa lisnata opruga i zatvaraju kontakti za isključenje.
Za zaštitu transformatora se uobičajeno koriste takve konstrukcije releja kod kojih je
vremenska konstanta zagrevanja tela m oko 10 minuta, dok je vremenska konstanta
zagrevanja tela M oko 120 minuta.

Nedostatak ove zaštite je to što se ulje sporo hladi i termički relej neće otpustiti
kontakte.
Da bi se prevazišao ovaj nedostatak koristi se kompleksna termička zaštita. Kod ove zaštite
vezuju se na red prekostrujni i relej termičke slike, tako da se deluje samo ako oba releja
deluje. Ova zaštita je prikazana na prethodnoj strani.

Izbor podešenja releja kompleksne zaštite se izvodi na sledeći način: relej It1> se podešava na
vrednost za 5% do 10% veću od nominalne struje transformatora i njim se uključuju redni
kontakti prema releju termičke slike, ventilacija i signalizacija dostignute temperature; relej
It2> se podešava približno na vrednost dvostruke nominalne struje transformatora i pomoću
njega se transformator štiti od većih (pre)opterećenja. Pomenuti releji su prekostrujni, sa
vremenskim podešenjem koje se kreće u granicama od 3s do 6s za prvi, a od 10s do 20s za
drugi relej.

Termička zaštita kod tronamotajnih transformatora se postavlja samo na primaru i sekundaru,

ako se tercijar ne koristi za napajanje potrošnje. Kod tronamotajnih transformatora kod kojih
se potrošnja napaja i sa sekundara i sa tercijara, štite se sva tri namota.

Zaštita od struja spoljnih kratkih spojeva

Pri pojavi kratkih spojeva u blizini transformatora može se dogoditi da kroz

kransformator teku struje velikog intenziteta koje mogu dovesti do oštećenja. Termičke
zaštite u ovom slučaju nisu dovoljno efikasne budući da se njima deluje relativno sporo,
Trenutna prekostrujna zaštita je, takođe, neosetljiva na ove kvarove. Zato se uvodi
zaštita od struja spoljnih kratkih spojeva. Ona se realizuje pomoću prekostrujnih releja
postavljenih sa jedne ili obe strane transformatora (u zavisnosti da li postoji jednostrano
ili dvostrano napajanje transformatora). Dvostrano napajanje postoji i pri paralelnom
radu transformatora.

Ova zaštita se, po pravilu, izvodi kao trofazna, a podešenje releja ove zaštite se bira tako da se
njom ne deluje kod struja preopterćenja:
k S  I pogonsko maksimalno
I podešenja 
a  pi
gde je:
Ipogonsko maksimalno – maksimalna pogonska struja pri kojoj ne treba da se deluje zaštitom
a – koeficijent otpuštanja releja
kS – koeficijent sigurnosti i
pi – prenosni odnos strujnog transformatora

Da bi se relejom sigurno delovalo potrebno je proveriti da li koeficijent osetljivosti kos ima

dovoljnu vrednost:
I KS min
k OS 
I podešenja  p i
IKsmin – minimalna vrednost struje kratkog spoja (to je obično 1pks ili 2pks)

Osnovni nedostatak prekostrujne zaštite transformatora je isti kao i kod ostalih prekostrujnih
zaštita – relativno dugo vremensko kašnjenje (od 2s do 3s) pri eliminaciji kvara, budući da se
mora obezbediti selektivnost u odnosu na ostale prekostrujne zaštite. Problem je što se u
nekim slučajevima ne može obezbediti dobra selektivnost, a ni dovoljna osetljivost.

Da bi se prevazišao ovaj problem koristi se distantna zaštita. Postoje dva slučaja u

primeni distantne zaštite:
1. kada su distantni releji postavljeni sa obe strane trensformatora i
2. kada postoji distantni relej samo sa jedne strane

Sa koje strane se postavlja distantna zaštita kada postoji sa samo jedne strane?
Postavlja se sa niženaponske strane jer je montaža jeftinija.

Kada se distantni releji postavljaju sa obe strane prvi stepen se podešava:

ZI=0,8*(1-nr)2 *ZT
drugi stepen:
ZII=1,2*(1+nr)2 *ZT
a treći stepen:
ZII=1,2*((1+nr)2 *ZT +kgr*Zvoda)
gde je:
kgr*Zvoda – proizvod koeficijenta grananja i impedanse voda sa suprotne strane transformatora
kod koga je ovaj proizvod najveći.

Distantna zaštita predstavlja brzu rezervnu zaštitu diferencijalnoj zaštiti. Vreme

delovanja viših stepena se postiže za 0,3s do 0,5s u odnosu na prethodni stepen.
ZAŠTITA GENERATORA

Prema vrsti i mestu, razlikuju se sledeći kvarovi generatora:

- kratak spoj između namota statora
- kratak spoj sa zemljom statorskog namota
- kratak spoj između navojaka jedne faze statorskog namota
- kratak spoj sa zemljom pobudnog namota i
- kratak spoj između navoja pobudnog namota

Opasna pogonska stanja su:

- preveliko strujno opterećenje (ono nastaje gotovo isključivo kao posledica
preopterećenja reaktivnom snagom)
- nedozvoljeno zagrevanje
- velike struje kroz generator usled spoljnih kratkih spojeva
- nesimetrično opterećenje (nema nultog režima na generatoru)
- previsok napon
- rad generatora u motornom režimu
- asinhroni rad i
- prevelika brzina obrtanja.

Asinhroni rad generatora?

Kad ispadne iz sinhronizma on radi podsinhrono.

Zaštita od kratkih spojeva između statorskih namota

Kratak spoj između statorskih namota nastaje između provodnika različitih faza.
Na ovoj slici je prikazan slučaj dvopolnog kratkog spoja između namota faza L1 i L2. Kroz
mesto kvara teče struja koja je suma struje koju proizvodi generator Ig i struje Iees koja teče
iz ostalog dela elektroenergetskog sistema.

U slučaju dvopolnog kratkog spoja struja generatora Ig=Ig2 je:

3E
I g2 
Zd  Zi
E – elektromotorna sila generatora
Zi – impedansa generatora za inverzni režim i
Zd – impedansa generatora u direktnom režimu (to može biti impedansa za subtranzijentni,
tranzijentni ili ustaljeni period)

dok je struja generatora Ig=Ig3 u slučaju tropolnog kratkog spoja:

E
I g3 
Zd
Gornji izrazi važe za slučaj kvara na glavama namota. Ako se kvar desi na namotu generatora
na relativnoj udaljenosti α od zvezdišta (0≤α≤1), elektromotorna sila koja izaziva struju kvara
iznosi α∙Ef. Orijentaciono vrednost struje kratkog spoja može se izračunati na osnovu sledećeg
izraza:
1
Ig=Igna glavi namota∙

gde je Igna glavi namota izračunato pomoću prethodnih izraza za dvopolni i tropolni kratak spoj.

Vrednost struje kratkog spoja Iess zavisi od mesta kratkog spoja u generatoru, broja
generatora koji su u pogonu u ostalom delu elektroenergetskog sistema i od impedanse
između tih generatora.
Električni luk je neminovni pratilac kratkih spojeva, pa se na mestu kratkog spoja stvara
velika količina toplote koja dovodi do značajnih oštećenja na mestu kratkog spoja. Zbog toga
se postavlja zahtev da se generator, u slučaju pojave kratkog spoja između namota, što je
moguće brže isključi od ostatka elektroenergetskog sistema kako bi se prekinula struja Iees,
ali i da se što je moguće pre demagnetiše i zaustavi (obeće vrlo malom brzinom) kako bi se
prekinulo napajanje mesta kratkog spoja sa strane samog generatora. Treba imati u vidu da se
rotor generatora ne sme zaustaviti pre potpunog hlađenja generatora jer bi to dovelo do
krivljenja vratila generatora.

Kako se demagnetiše generator?

Kada se desi kratak spoj prvo se isključi prekidač a zatim nije dovoljno isključiti
pobudu već kroz nju treba propustiti struju u suprotnom smeru takvu da poništi struju
Ig u generatoru.

Kao kriterijum za detektovanje ovih kratkih spojeva mogla bi se iskoristiti pojava značajnog
povećanja struje, te bi se kao zaštita mogla koristiti prekostrujna zaštita. Da ne bi dolazilo do
nepotrebnog delovanja ovom zaštitom pri kratkim spojevima u okruženju generatora,
vremensko podešenje prekostrujne zaštite generatora mora biti relativno dugo (obično je to
preko 2s, što je s obzirom na vrednosti kratkih spojeva u generatoru isuviše dugo). Zato se
prekostrujna zaštita može koristiti kao rezervna zaštita, dok se kao osnovna zaštita mora
upotrebiti neka efikasnija zaštita.
Kao efikasna zaštita od kratkih spojeva između statorskih namota upotrebljava se
diferencijalna zaštita.

Koje su četiri šeme za diferencijalnu zaštitu generatora?

Zaštita od kratkog spoja sa zemljom statorskog namota

Zvezdište generatora se ne uzemljuje, jer u slučaju 1pks nema sile koja bi rotor zadržala
u ležištu.

Zazori između statora i rotora su mali što je posledica magnetomotorne sile.

Ovo je dosta čest tip kvar koji se pojavljuje u pogonu generatora. Uobičajeno je da su
zvezdišta generatora izolovana ili uzemljena preko otpornika čiji je otpor relativno velik, tako
da se struje jednopolnog kratkog spoja drže u granicama relativno bezopasnim za generator.
Na sledećoj slici prikazan je generator kod koga je zvezdište izolovano. Neka se razmatra
situacija sa jednopolnim kratkim spojem na relativnoj udaljenosti α od zvezdišta.

Pošto je impedansa generatora za direktni i inverzni režim zanemarljiva u odnosu na

impedansu u nultom režimu (koju dominantno čine kapacitivni otpori), može se uzeti da je
struja jednopolnog kratkog spoja jednaka:
Ig1=-jω∙C1∙3∙α∙Ud
gde je:
C1 – ukupni kapacitet prema zemlji i
Ud – direktna komponenta faznog napona generatora

Na osnovu gornjeg izraza, može se konstatovati da je, u slučaju jednopolnog kratkog spoja,
struja Ig1 fazno pomerena za ugao od 90o u odnosu na napon.

Struja jednopolnog kratkog spoja je direktno proporcionalna kapacitetu i udaljenosti mesta

kratkog spoja od zvezdišta generatora. Ako je α=1, tj. kod jednopolnog kratkog spoja na kraju
namota generatora, struja je maksimalna, pri čemu je zvezdište na potencijalu koji je jednak
Uf, dok su fazni naponi na krajevima ostala dva namota po vrednosti jednaki linijskim
naponima. Kod jednopolnog kratkog spoja u zvezdištu generatora (α=0) nema nikakvih
promena u naponima. U tom slučaju, zvezdište generatora je kruto uzemljeno i u slučaju još
jednog jednopolnog kratkog spoja na namotu, došlo bi do pojave velikih struja kratkog spoja.

Ako je zvezdište generatora uzemljeno preko radnog otpora R – slika na sledećoj stranici, pri
naponu zvezdišta -α∙Uf, struja jednopolnog kratkog spoja iznosi:

Ig1=-α∙Uf∙(1/R+j∙3∙ω∙C1)

Kao kriterijum za delovanje zaštite može se uzeti pojava napona zvezdišta -α∙Uf i/ili pojava
struje jednopolnog kratkog spoja.
Zaštitom se deluje na isključenje i demagnetizaciju generatora.
Najčešće se koristi zaštita sa naponskim relejima. Dva moguća načina realizacije ove zaštite
su prikazana na sledećoj slici. Zaštita od kratkih spojeva sa zemljom se realizuje pomoću
naponskog releja nulte komponente napona. U prvoj varijanti, relej U0> se napaja preko
transformatora priključenog na napon zvezdišta generatora prema zemlji. Ova varijanta je na
slici prikazana punom linijom. U drugoj varijanti, nulta komponenta napona se dobija sa
sekundara mernog transformatora čiji su namoti sekundara povezani u otvoreni trougao. Ova
varijanta je prikazana tačkastim linijama.

Kakve je veze transformator prikazan isprekidanom linijom na slici?

uzemljena zvezda-otvoreni trougao.
Zaštitom se deluje u slučaju jednopolnog kratkog spoja u statorskom namotu (K1), na spojnim
elementima između generatora i transformatora (K2) i na primarnoj strani blok transformatora
(K3). Vrednost nulte komponente napona koja se meri zaštitom je u normalnom pogonu
približno jednaka nuli, dok je kod jednopolnog kratkog spoja jednaka naponu zvezdišta
generatora.

Zbog postojanja kapaciteta između višenaponskog i niženaponskog namota transformatora,

nulti režim iz elektroenergetskog sistema se prenosi i na generator, što može izazvati
nepotrebno delovanje prethodno pomenutom zaštitom. Na sledećoj slici označeni su kapaciteti
između namota transformatora C0, kapaciteti generatorskog namota Cg, spojnih vodova od
generatora do transformatora Cv i namota nižeg napona transformatora CT prema zemlji.
Sabiranjem vrednosti ovih kapaciteta dobija se kapacitet C1.
Zašto na prethodnoj slici nema 3R nego samo jedno R?
Ovo je pofazna šema – struje kroz otpornik će se sabirati pa se na ovoj šemi prikazuje
samo jedno R.

Napon izolovanog zvezdišta generatora U0:

C0
U0=U´0
C 0  C1
C0 – kapacitet između višenaponskog i niženaponskog namota blok transformatora.

Nulta komponenta struje koja teče od elektroenergetskog sistema ka generatoru iznosi:

Ig1=-α∙Uf∙(1/R+j∙3∙ω∙C1)

Napon U´0 vaći je od napona U0 za pad napona na kapacitetu C0:

1  C  1 
U´ 0  U 0  j  U 0   1  1   j  

3    C0   C0  3    R  C0 

Napon zvezdišta generatora pri jednopolnom kratkom spoju sa višenaponske strane blok
transformatora iznosi:
1
U0   U´ 0
2 2
 C1   1 
1     
 C0   3    R  C0 

Štićenje celog namota (tzv. 100% zaštita) može se postići npr. korišćenjem napona
trećeg harmonika (frekvencije 150Hz) koji se normalno javlja u naponu generatora u
iznosu od nekoliko procenata. Dok je zvezdište izolovano, struja težeg harmonika se ne
može zatvoriti preko generatora. Kada dođe do jednopolnog kratkog spoja, strujno kolo
se zatvara, a struja se detektuje relejom vezanim preko filtera koji propušta frekvenciju
od 150Hz.
Zaštita od kratkih spojeva između navoja iste faze statorskog namota

Do kratkog spoja između navoja iste faze može doći zbog proboja izolacije između navoja u
istom žljebu ili između navoja koji se ukrštaju na glavi namota. Takođe, dva jednopolna
kratka spoja na različitim mestima iste faze predstavljaju ovu vrstu kvara. I jednopolni kratak
spoj sa relativno malim strujama može dovesti do proboja izolacije između navoja iste faze.

Kod ovog tipa kvara struja se zatvara samo unutar kratko spojenih navoja, tako da se sama
struja kvara ne može detektovati ni prekostrujnom ni diferencijalnom zaštitom.

Kao kriterijum za detekciju ovog kvara mora se koristiti nesimetrija napona generatora. Zbog
izvesnog broja kratko spojenih navoja javlja se nulta komponenta napona. Ukoliko se na
veštački način stvori zvezdište na priključcima generatora, dobiće se razlika potencijala
između toga zvezdišta i zvezdišta generatora. Kada ta razlika potencijala premaši neku
vrednost, deluje se naponskim relejom. U ovu svrhu može biti upotrebljen i prekostrujni relej
koji se vezuje na red sa nekom impedansom između pomenutih zvezdišta. Veštačko zvezdište
se pravi da bi se izbegao uticaj eventualne nulte komponente napona iz elektroenergetskog
sistema.

Zaštita od kratkog spoja sa zemljom pobudnog namota

Pojava kratkog spoja sa zemljom – jednopolnog kratkog spoja u pobudnom namotu je

relativno čest kratak spoj kod generatora. Do jednopolnog kratkog spoja može doći zbog
proboja izolacije rotorskog namota ili zbog oštećenja, proboja ili nečistoće na izolaciji kliznih
prstenova i spojnih vodova.

Pri jednopolnom kratkom spoju pobudnog namota nema neposrednih posledica na rad
generatora jer na mestu kvara ne teče struja. Postoji, međutim, opasnost da dođe do još jednog
jednopolnog kratkog spoja na pobudnom namotu. To bi imalo za posledicu pojavu velikih
struja u pobudnom namotu i veliko zagrevanje ili/i razaranje rotora. Osim toga, pri kratkom
spoju između navoja rotora narušava se simetrija proizvedenog fluksa, što ima za posledicu
pojavu neravnoteže radijalnih sila koje uzrokuju jake vibracije celog generatora. Ove vibracije
povećavaju se sa povećanjem pobude i smanjuju kada se generatoru samanjuje pobuda.
Na slici na prethodnoj strani prikazan je princip delovanja zaštite od jednopolnog kratkog
spoja u pobudnom namotu. Preko odgovarajućeg delitelja napona Dr, kondenzatora Cr i releja
I>, pobudno kolo generatora se priključuje na izvor napajanja. Kao izvor napajanja se koristi
jedan kraj sekundara transformatora, dok se drugi kraj tog sekundara uzemljuje. Napon izvora
napajanja je reda nekoliko desetina volti.

Kog napona je izvor napajanja na slici?

230V.

Napomena: Ako povećamo pobudu i poveća se trešenje generatora i ako smonjimo

pobudu i smanji se trešenje generatora – to je siguran znak za kratak spoj pobudnog
namotaja.

Zaštita od opasnih pogonskih stanja

Termička zaštita

Ovom vrstom zaštite treba da se zaštiti generator od nedozvoljenog zagrevanja koje nastaje
zbog:
- preopterećenja i
- ostalih uzroka koji nisu posledica preopterećenja(zbog dodatnih indukovanih struja u
rotoru, kao i zbog povećanih gubitaka trenja i ventilacije; uzrok može biti i kvar u
sistemu za hlađenje generatora – začepljenje kanala za hlađenje, smanjenje ili
prestanak cirkulacije sredstva, itd.)

Mogućnost preopterećenja generatora aktivnom snagom je obično vrlo mala, jer je ograničena
maksimalnom snagom koju može proizvesti turbina. Moguće preopterećenje reaktivnom
snagom je znatno veće i ono zavisi od maksimalno moguće pobude generatora(generator ne
menja brzinu ali počinje da se greje). Uzimajući u obzir aktivnu i reaktivnu snagu, moguća
su preopterećenja do oko 160% od nominalne snage generatora.

Za opis dinamike zagrevanja generatora koristi se termička konstanta kojom se opisuje

globalno zagrevanje generatora kao celine. zaštitom bi trebalo da se isključi generator nešto
pre nego što namot dostigne maksimalno dozvoljenu temperaturu. U tu svrhu, najpogodniji su
termički prekostrujni releji koji preslikavaju zagrevanje generatora i isključuju ga iz pogona
sa vremenskim kašnjenjem koje zavisi od intenziteta struje.
Kod izbora termičkih releja treba imati u vidu da vremenska konstanta zagrevanja releja treba
da bude što sličnija vremenskoj konstanti zagrevanja štićenog transformatora. Orijentaciono
se može smatrati da je termička konstanta generatora od 10 minuta do 45 minuta.

Zaštita od struja spoljnih kratkih spojeva

U slučaju pojave kratkog spoja na sabirnicama elektrane ili u delu elektroenergetskog sistema
u neposrednoj blizina generatora, kroz generator teku struje velikog intenziteta, pri čemu na
samom generatoru nema kvara.
Ovde se za zaštitu koriste prekostrujna(sa 3 releja) i distantna zaštita.
Distantni relej se napaja strujom iz strujnih transformatora u zvezdištu generatora. Na taj
način je obezbeđeno usmereno delovanje kod kvara u generatoru, transformatoru i mreži.

Zaštita od nesimetričnog opterećenja

Šta je tu problem kod generatora?

Razlažemo nesimetričan režim na simetričan (direktni, inverzni a nultog nema jer
zvezdište generatora nije uzemljeno).
Inverzna struja stvara inverzno obrtno polje. Rotor preseca inverzno obrtno polje sa
100Hz i greje se. (rotor se pregreva!!!)

Zaštita od nesimetričnog opterećenja se izvodi pomoću strujnih releja priključenih na

filter inverzne komponente struje.

Zaštita od previsokog napona

Povećanje napona generatora iznad normalnog maksimalnog pogonskog napona ima za

posledicu povećano naprezanje izolacije generatora i uređaja priključenih na napon
generatora.

Do previsokih napona na generatoru može doći zbog prenapona koji dolaze iz

elektroenergetskog sistema ili zbog povišenja napona koga proizvodi sam generator. Do
povišenja napona koga proizvodi sam generator može doći kad on ne radi paralelno sa ostalim
generatorima u mreži.

Zaštita od povratne snage

Kada se desi da nestane povratne snage?

Ako iz bilo kog razloga nestane dovod pogonske snage energije turbini, ona prestaje da
daje pogonsku snagu generatoru. Sinhroni generator prelazi u motorni režim i sada kao
sinhroni motor pokreće turbinu uzimajući za to potrebnu aktivnu snagu (povratnu
snagu) iz mreže. U ovaj režim se ulazi i kod naglog rasterećenja generatora, pri čemu
dolazi dopovećanja frekvencije.
Koje su posledice?
Ovakvo pogonsko stanje ne predstavlja opasnost za sinhronu mašinu, ali može izazvati
teška oštećenja parnih turbina (vodene turbine nisu ugrožene ovom pojavom). Pošto u
turbinu ne dolazi sveža para, gubici trenja i ventilacije u njoj se troše na zagrevanje
preostale pare, tako da se temperatura lopatica može popeti na nedozvoljeno visoke
vrednosti. To može imati za posledicu njihovo krivljenje i težak kvar cele turbine.

Kao kriterijum za delovanje zaštite uzima se snaga koju generator uzima iz

elektroenergetskog sistema. Ova snaga iznosi oko 2% do 4% od nominalne snage
generatora.
Za zaštitu se primenjuju odgovarajući releji snage, kojima se deluje na isključenje
generatora.

Zaštita od asinhronog rada

Kada generator izgubi sinhronizam, kako se generator kreće?

Nadsinhrono.

Da li generator odaje aktivnu snagu u mrežu?

Odaje aktivnu snagu.

Šta se dešava sa reaktivnom snagom?

Generator vuče reaktivnu snagu iz mreže.

Ako generator koji je priključen na elektroenergetski sistem ispadne iz sinhronizma ili ako mu
nestane pobuda, tada on prelazi u asinhroni rad. U takvom režimu, pogonski momenat turbine
je veći od kočionog momenta generatora, tako da dolazi do povećanja brzine obrtanja.
Kod turbogeneratora, postoji vrlo jak asinhroni protivmomenat tako da se ravnoteža postiže
već kod vrlo malog klizanja rotora (obično manje od jednog procenta od sinhrone brzine).
Hidro mašine kližu od 5% do 8%.

Kao zaštita od asinhronog rada generatora se koristi distantni relej.

ZAŠTITA ELEKTRIČNIH MOTORA

Kvarovi su:
- kratki spojevi između statorskih namotaja i
- kratki spojevi sa zemljom statorskog namota

Opasna pogonska stanja su:

- preopterećenje motora (usled čega nastaje pregrevanje motora; preopterećenje može
nastati kao posledica velikog otpora radne mašine, pogrešnog dimenzionisanja
karakteristika motora, niskog radnog napona, nestanka jedne faze, teškog (predugog)
startovanja, prečestog uključivanja motora, itd.)
- nestanak i ponovni povratak napona (u ovom slučaju postoji opasnost od
nekontrolisanog starta motora, a postoje i problemi koji se odnose na veliku struju
samopuštanja)
- pojava inverznog redosleda faza (pojava inverznog redosleda faza dovodi do
promene smera obrtanja što može imati za rezultat teška oštećenja radnih mašina)
- rad trofaznog motora bez jedne faze; nastavak daljeg rada motora zavise od odnosa
momenta radne mašine i momenta motora; mogu nastati slučajevi zaustavljanja
motora, nastavka pogona sa pojavom preopterećenja ili čak rada bez preopterećenja ali
sa smanjenom korisnom snagom radne mašine; nakom zaustavljanja motor koji se
napaja sa dve faze ne može se ponovo startovati.

Zaštita od kratkih spojeva između statorskih namota

Kratka spoj između namota statora nastaje kada se izolacija namota električnim, mehaničkim,
hemijskim ili termičkim putem ošteti. Nabrojana oštećenja mogu nastati kao posledica
prenapona, mehaničkih pomeranja, prodora vlage ili pregrevanja i topljenja izolacije,
respektivno.

Kao najrasprostranjenija zaštita niskonaponskih motora koriste se osigurači. Osigurači su

jeftina zaštita i izuzetno su efikasni kod prekidanja struja kratkih spojeva. Sa druge strane,
kod korišćenja osigurača mogu se pojaviti problemi vezani za težak start motora. problem je i
to što nakon pregorevanja osigurača motor može da ostane u pogonu napajan sa preostale dve
faze.

Kao, bolja, ali i skupla zaštita, koristi se trenutna prekostrujna zaštita. Moguće dve vrste ovih
zaštita. Ako je zvezdište namota transformatora sa koga se napaja razmatrani motor
izolovano, dovoljna je ugradnja strujnih transformatora u dve faze. U protivnom, neophodna
je ugradnja strujnih transformatora u sve tri faze.
Podešenje releja trenutne prekostrujne zaštite se izračunava na osnovu sledećeg izraza:
k k I
I podešenja  S SP motora
pi

gde je:
ks – koeficijent sigurnosti (tipične vrednosti od 1,8 do 2)
ksp – koeficijent spoja (za varijantu sa jednim relejom vrednost koeficijenta je 3 (slučaj pod
a na gornjoj slici), a kod varijante sa dva (tri) releja (slučaj pod b sa gornje slike) ta vrednost
je 1)
Imotora – struja uključenja motora (od 3 do 7 puta veća od nominalne struje) i
pi – prenosni odnos strujnog transformatora

Kod varijante zaštite sa jednim relejom, strujni transformatori se vezuju tako da se sekundarne
struje oduzimaju (zbog detekcije i pri 2pks).

Generalni nedostatak kod primene prekostrujne zaštite je visoko i relativno neprecizno

podešenje.

Kod ove zaštite postoji mala osetljivost kod kratkih spojeva blizu zvezdišta namota motora.
Zato se kao zaštita od kratkih spojeva kod motora većih snaga (iznad 2 MW) koristi
diferencijalna zaštita.

Slika pod b) – zašto trenutna prekostrujna zaštita?

Zato što nemamo ni jedan razlog da stavimo običnu prekostrujnu zaštitu.
Zaštita od kratkog spoja sa zemljom statorskog namota

Ovom zaštitom treba da se detektuje pojava jednopolnog kratkog spoja i spreči eventualno
prerastanje ovog kratkog spoja u dvostruki jednopolni kratki spoj ili dvopolni kratak spoj sa
zemljom.

Kada se primenjuje prva a kada druga šema?

Zaštita se stavlja na početku kabla (kao obuhvatni transformator) koji napaja motor.

Najviši napon na kome se rade motori je 10 kW.

Prva šema (ova šema deluje na intenzitet): zaštita mora da podnese kapacitivne struje
koje idu ka motoru, a mora i da reaguje ako se desi kratak spoj između sabirnica (mesto
ugradnje releja) i motora.

Druga šema: ova šema gleda samo smer struje – bolja šema.
Termička zaštita

Motori su konstruisani tako da normalno mogu da podnesu određena preopterećenja. Motori

bez posledica iz pogonski toplog stanja mogu da podnesu manja preopterećenja (za oko 15%
do 20% veća od nominalnog) relativno dugo – čak do 2 časa, dok veća preopterećenja (za oko
50% veća od nominalnog) mogu da traju kraće – oko 2 minuta.

Kao najmanje kvalitetna zaštita od preopterećenja se koriste osigurači. Kvalitetnija zaštita se

postiže primenom bimetala grejanih direktno ili indirektno strujom motora. Pogodno je
koristiti bimetala koji su prilagođeni tipu motora (termički releji).

Kako se štiti motor od neuspešnog starta?

Kada su u pitanju motori kod kojih je start težak (dugo traje) da bi se izbeglo
nepotrebno delovanje termičkim relejima, mogu se koristiti međutransformatori između
strujnih transformatora i releja koji zasićuju pri strujama većim od dvostruke
nominalne struje motora. Lošije rešenje je kratko spajanje termičkih releja pri startu.
Ovo je loše rešenje jer motor ostaje bez zaštite ako start ne uspe. Bolje rešenje se dobija
primenom dva termička releja (dva bimetala). Jedan od njih se podešava na nominalnu
struju i kratko se spaja pri startu, dok se drugi podešava nešto više, ali tako da se deluje
ako start ne uspe.
Pri intermitentnom pogonu motora (motor malo radi, malo ne radi) podešenje termičkih releja
se izvodi prema dozvoljenoj struji pogona koja se može proceniti na osnovu sledećeg izraza:
t ciklusa
I dozvoljeno  I trajno
t opterećptea
gde je:
Idozvoljeno – dozvoljena struja u toku vremena opterećenja topterećenja
Itrajno – trajno dozvoljena struja i
tciklusa – vreme trajanja ciklusa (zbir vremena trajanja opterećenja i pauze između opterećenja)

Gornji izraz je formiran na osnovu jednakosti toplotnog impulsa u vremenu tciklusa i topterećenja .
Tako npr. ako je tciklusa=1 u relativnim vrednostima, a topterećenja=0,25, tada je Idozvoljeno=2∙Itrajno .

Podnaponska zaštita

Ovo je jedna od zaštita kojom treba da se spreče posledice koje bi nastale zbog nestanka
napona i samostalnog starta motora pri povratki (uspostavljanju) napona. U najvećem broju
slučaja elektromagnetna sklopka (kontaktor) je dovoljna zaštita, budući da će se kontakti
elektromagneta otpustiti čim napon dovoljno opadne. Podnaponskom zaštitom se deluje pri
vrednostima napona od 50% -80% od nominalnog.

Odgovarajućim izborom podešenja podnaponske zaštite (vrednost napona, kao i vreme nakon
koga se deluje) za grupu motora se može podesiti koeficijent samopuštanja u zavisnosti od
trajanja poremećaja, naravno u meri koliko je to moguće za tehnološki proces u kome se ta
grupa motora koristi.

Zaštita od rada pri inverznom redosledu faza

Kako se motor štiti od rada pri inverznom redosledu faza?

Prilikom rekonstrukcija postrojenja, zamena transformatora i kablova dešava se da se
zameni redosled faza. Do pojave zamene redosleda faza može doći i u slučaju prekida
faze uz nepovoljno induktivno i kapacitivno opterećenje po fazama. U režimu sa
prekidom faza, uglovi između fazora više nisu po 120o, nego postoje dva fazora između
kojih je taj ugao manji. Ako je opterećenje u fazi koja prednjači induktivno, a u fazi
koja kasni kapacitivno, može doći do zamene faza i pojave inverznog redosleda faza.

Vrlo je važno imati ovu zaštitu ukoliko suprotan smer obrtanja motora može da dovede
do ozbiljnih posledica. Zaštita može biti mehanička (automatski se deluje na isključenje
motora ako se radna mašina zavrti u suprotnom smeru) ili električna (pomoću filtera
inverzne komponente napona ili struje – koriste se kod nesimetričnog opterećenja
generatora).
Zaštita od rada bez jedne faze

U ovom slučaju postoje dve mogućnosti za detekciju stanja kada motor radi bez jedne faze
(odnosno, kada radi na dve faze). Prva mogućnost je detekcija posledica koje nastaju zbog
rada bez jedne faze.

U ovom slučaju se koristi neka od sledećih zaštita:

1. zaštita u kojoj se koriste diferencijalni strujni magneti; u svakoj fazi postoji po jedan
magnet koji se u uključenom stanju drži pomoću namota sa većim brojem navojaka
kroz koji protiče struja faze na koji je redno vezan; istovremeno na isključenje tog
magneta se deluje pomoću dva namota sa znatno manjimbrojem navojaka kroz koje
protiče struja iz ostale dve faze; kada nestane struje u toj fazi, magnet se isključuje i
zaštitom se deluje na isključenje motora
2. primena frekventnih releja vezanih za napon koji je ispravljen preko diodnih mostova;
kada postoji napajanje u sve tri faze, frekvencija na ulazu u frekvencmetar je 150Hz,
dok se pri nestanku jedne faze ta frekvencija menja na 100Hz; prema tome, pri
smanjenju frekvencije sa 150Hz deluje se zaštitom na isključenje motora.
(iz energetske elektronike: mostovi koji daju jednosmerni napon ali daju i mali deo koji
osciluje sa 150Hz!!!)