Termička obrada metala

- Predavanje –

TERMIČKA OBRADA ČELIKA

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 1

 Termička obrada je tehnološki proces koji se sastoji iz zagrevanja
metala do odredjene temperature, zadržavanja na toj temperaturi i
hladjenja do sobne temperature

Progrevanje Progrevanje
Temperatura

Temperatura

e
anj
je
an

v
gre
ev

Hladje
Hl
gr

Za
ad
Za

jen

nje
je
Zagrevanje

Vreme Vreme

Zamrzavanje

Tok termičke obrade Tok termičke obrade sa hladjenjem ispod 0°C

Cilj termičke obrade metala i legura jeste da se promene neke njihove

mehaničke i fizičko-hemijske osobine, pre svega faznim i strukturnim
promenama u čvrstom stanju; te su promene uglavnom funkcija temperature,
vremena
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 2
 Vrste termičke obrade čelika

U postupke obične termičke obrade spadaju:

¾ Žarenje (difuziono, normalizaciono, meko, potpuno,

rekristalizaciono, za otklanjanje napona);

¾ Kaljenje (zapreminsko ili potpuno, površinsko);

¾ Otpuštanje (nisko, srednje, visoko).

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 3

 Žarenje čelika

Žarenje je vid termičke obrade u toku koje se čelični delovi zagrevaju

do odredjenih povišenih temperatura, drže izvesno vreme na tim
temperaturama i zatim lagano hlade. Time se postiže uspostavljanje
strukturne ravnoteže koja je poremećena nekim prethodnim
postupkom termičke ili mehaničke obrade.
Posle žarenja se dobija perlitno-feritna, perlitna, ili perlitno-cementitna
struktura (zavisno od sastava čelika).

Cilj žarenja je da se popravi obradljivost čelika, da se homogenizuje

neujednačena struktura, uklone unutrašnji naponi, smanji tvrdoća,
poveća plastičnost i žilavost itd.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 4

 Metodi žarenja

dele se na postupke sa faznim promenama:

9 difuzno,
9 normalizaciono,
9 meko i
9 potpuno žarenje

i postupke žarenja bez faznih promena

9 rekristalizaciono žarenje i
9 žarenje radi popuštanja napona.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 5

 Žarenje sa faznim promenama

Difuziono (homogenizaciono) žarenje

Zasniva se na zagrevanju čelika (visoko u austenitnom području), nešto ispod
solidus linije, dugotrajnom progrevanju na toj temperaturi i sporom hladjenju.
Primenjuje se radi:
9 smanjenja nejednorodnost hemijskog sastava kod čeličnih odlivaka,
9 poboljšanja mikrostrukture koja umesto neujednačene (dendritne) postaje
homogena.
1200

Temperatura
1050 - 1200°C
1100 10 - 40 h

Vh
=
A C3

50
1000
Austenit

-1
Temperatura, °C

Cm

00
A

900 AC1

°C
AC

/h
3
800
AC1 AC1,3 723°C 500°C
700

Perlit + Ferit Cementit + Perlit

600

500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Vreme
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 6
 Normalizaciono žarenje (normalizacija)
Izvodi se zagrevanjem čelika ili čeličnog liva do temperature oko 30 do 50°C
iznad gornje kritične temperature A3 za podeutektoidne, odnosno iznad ACm
za nadeutektoidne čelike, zatim progrevanjem pri toj temperaturi i najzad
hladjenjem na mirnom vazduhu.
Cilj normalizacije je da se dobije ravnomerna i sitnozrnasta struktura.
Uglavnom se normalizuju valjaonički proizvodi, čelični odlivci, otkovci i
zavareni spojevi od debelih čeličnih delova rdjave zavarljivosti.
1200

Temperatura

30-50°C
1100

Austenit
1000 AC3 (A Cm)
Na
Temperatura, °C

mi
Cm

rno
A

900 m AC1
AC va
zd
3
uh
800 u
AC1 AC1,3 727°C
700

Perlit + Ferit Cementit + Perlit

600

500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Vreme
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 7
 Meko (sferoidalno) žarenje
Izvodi se zagrevanjem oko donje kritične temperature (A1), zadržavanjem nekoliko
desetina sati na toj temperaturi i zatim se delovi sporo hlade do sobne temperature.
Kao rezultat ove obrade dobija se struktura mekšeg-zrnastog (globularnog)
cementita, umesto lamelarnog koji je tvrdji.
Primenjuje se radi poboljšanja obradljivosti rezanjem, naročito otkovaka od
visokougljeničnih i legiranih čelika. Pri obradi rezanjem lamelarnog perlita, nož seče
tvrde lamele Fe3C, a kod globularnog razmiče zrna i seče mekšu feritnu osnovu.

1200
Temperatura
1100

Austenit
1000 AC3 (A Cm)
Temperatura, °C

Cm
A

900 AC1
AC
3 Na
800 18 - 24 h va
zd
AC1 AC1,3 727°C uh
u
700

Perlit + Ferit Cementit + Perlit

600

500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Vreme
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 8
 Potpuno žarenje
Zasniva se na zagrevanju čelika do austenitnog područja (30-50°C iznad tačke AC3 -
ACm), zatim zadržavanju na odabranoj temperaturi i veoma sporom hladjenju u peći u
intervalu faznih promena (A3, ACm,- A1). Dalje hladjenje od A1 do sobne temperature
može biti na vazduhu.
Svrha potpunog žarenja jeste usitnjavanje zrna, otklanjanje nepovoljne Vidmanšetenove
strukture, ujednačavanje strukture, kao i otklanjanje sopstvenih napona, tako da čelik
postane mekši i kovniji.
Primenjuje se kod niskougljeničnih čelika kao priprema za duboko izvlačenje i za
poboljšanje mašinske obradljivosti kod visokougljeničnih čelika.
Kad se kaže samo žarenje bez bližeg odredjenja, misli se na potpuno žarenje.
1200

Temperatura

30 - 50 °C
1100

Austenit
1000
Up AC3 (ACm)
eći
Temperatura, °C

Cm
A

900 AC1
A
C3
800

Na
AC1 AC1,3 723°C

va
700

zd
uh
Perlit + Ferit Cementit + Perlit

u
600

500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Vreme
Sadržaj C, maseni %
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 9
 Izotermalno žarenje
Deo se zagreva 30-50°C iznad gornje kritične temperature AC3, zatim
brzo hladi do temperature nešto iznad 550ºC, zadržava pri toj
temperaturi do završetka perlitne promene i najzad hladi na vazduhu.
Izotermalno žarenje ima prednost u odnosu na potpuno žarenje jer
obezbeđuje skraćeno vreme procesa i dobijanje jednorodnije strukture.

1200

Temperatura

30 - 50 °C
1100

Austenit
1000
AC3 (ACm)
Temperatura, °C

Cm

Brz o
A

900 AC1
AC
3
800
AC1 AC1,3 723°C
Iznad 550°C

Na
700

va
zd
Perlit + Ferit Cementit + Perlit

uh
600

u
500
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Vreme

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 10

 Žarenje bez faznih promena
Rekristalizaciono žarenje
Zasniva se na zagrevanju metala, prethodno plastično deformisanog na hladno, do temperature
više od temperature rekristalizacije, zadržavanju na toj temperaturi i hladjenju proizvoljnom
brzinom.
Temperatura rekristalizacije (Tr) metala i legura zavisi pre svega od njihove temperature
topljenja (Tt, K). Za tehnički čiste metale, ona približno iznosi Tr ≈ 0.4 ⋅ Tt , a za legure tipa
čvrstog rastvora Tr ≈ 0.6 ⋅ Tt ; niskougljenični čelici imaju Tr ≈ 650D C , što predstavlja granicu prerade
na toplo i hladno.
Na ovaj se način otklanjaju posledice deformisanja na hladno niskougljeničnih čelika. Ovim
vidom žarenja omogućuje se dalja prerada presovanjem, valjanjem i vučenjem.
Rekristalizaciono žarenje je kratkotrajno kod tankih preseka, a veoma dugo kod debelih preseka
zbog potrebe jednolikog progrevanja i rekristalizacije po celom preseku.
AC3 (ACm)
Temperatura

AC1

650 - 700 °C
Vreme zavisi Pr
oi
od preseka dela zv
ol
jn
o

Vreme
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 11
 Žarenje za otpuštanje napona
Otpuštanje napona ostvaruje se laganim zagrevanjem dela do temperature ispod tačke A1
(A1,3), zadržavanjem pri toj temperaturi i potonjim još sporijim hladjenjem nego pri
zagrevanju.
Čelične odlivke i odlivke od livenog gvoždja treba žariti radi otpuštanja napona pri
temperaturi 500-600°C
Čelični delovi, obradjeni plastičnom deformacijom na hladno žare se radi smanjenja napona
na znatno nižim temperaturama (250-300°C ispod temperature rekristalizacije).
Ponekad se žarenjem pri temperaturi od 150°C izvodi tzv. stabilizaciono otpuštanje,
uglavnom kod mernih i kontrolnih alata, da bi se postigla neophodna dimenziona stabilnost.
AC3 (ACm)
Temperatura

AC1

150-650°C

Vreme
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 12
 Kaljenje čelika
Kaljenje čelika je termička obrada koja se izvodi zagrevanjem radnog predmeta iznad
temperature Ac3, za podeutektoidne i A1,3 za nadeutektoidne čelike, progrevanjem na toj
temperaturi i hladjenjem brzinom većom od kritične.
1200

600
1100

Austenit
1000 400

Temperatura, °C
Temperatura, °C

Cm
A

900
Ms
30-50°C

A
C3 200
800
AC1 AC1,3 723°C
700
0
Perlit + Ferit Cementit + Perlit Mf
600

-200
500 0.2 0.6 1.0 1.4 1.8
0 0.4 0.8 1.2 1.6
Sadržaj C, maseni % Sadržaj C, maseni %

Kaljenje može biti zapreminsko i površinsko.

Zapreminsko kaljenje može biti martenzitno (M) (kontinualno, stepenasto) i
bejnitno (B) (izotermičko). Redje se koriste i varijante prekidno martenzitno i
kontinualno bejnitno kaljenje, kao i taložno kaljenje i "zamrzavanje".
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 13
Kontinualno (obično) kaljenje

AC3
AC1

A
Izvodi se neprekidnim hladjenjem
komada iz austenitnog područja

Temperatura, °C
do temperature ispod A→F
A →P
martenzitne promene Ms. Brzina
hladjenja se bira tako da se

Površina
spreči difuziona promena A→B

Jezgro
austenita sve do temperature Ms
martenzitnog preobražaja, gde A→M
on potpuno ili delimično prelazi u Martenzit
Mf
martenzit.

Vreme (log)

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 14

Stepenasto martenzitno kaljenje (martempering)

AC3
AC1

Primenjuje se kod ugljeničnih A

čelika tankih preseka (10-12 mm)

Temperatura, °C
ili malih prečnika 8-10 mm. A→F
A→P
Stepenastim kaljenjem smanjuju

Površina
se unutrašnji naponi, deformacije i

Jezgro
A→B
mogućnost pojave prslina.
Ms

A→M
Martenzit
Mf

Vreme (log)

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 15

 Izotermičko bejnitno kaljenje (austempering)

AC3
AC1

A
Čelik bejnitne strukture ima Ferit + perlit (krupni)
manju tvrdoću (40-58 HRC) od

Temperatura, °C
martenzitne, ali je znatno A→F
A→P
Ferit + perlit (sitni)

duktilniji (plastičniji) i žilaviji od

Gornji bejnit

Površina
čelika zakaljenog na martenzit i

ro
A→B

Jezg
otpuštenog na istu tvrdoću. Donji bejnit
Izotermički se kale uglavnom Ms
delovi malih preseka, izradjeni A→M
od ugljeničnih i niskolegiranih Mf Martenzit
čelika.
Vreme (log)

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 16

 Kontinualno bejnitno kaljenje

AC3
AC1

gro
Jez
šina
Ovaj vid kaljenja moguć je

Temperatura, °C

Po vr
jedino za neke čelike čiji KH A→F A→P

dijagram ima istureno koleno.

T1
Kao rezultat kaljenja dobija se A→B
bejnitno-martenzitna struktura
Ms

Bejnit + martenzit
Mf

Vreme (log)

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 17

 Prekidno kaljenje

Prekidno kaljenje omogućuje da

se deformacije delova pri kaljenju
svedu na minimum, izbegnu
prsline i dimenzijske greške.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 18

 Kaljenje na niskim temperaturama

Ovim postupkom postiže se odgovarajuće

povećanje tvrdoće i bolja stabilizacija strukture,
smanjuju se unutrašnji strukturni naponi i time
umanjuje sklonost ka spontanoj promeni
specifične zapremine u toku vremena (tzv.
starenje), što je u nekim slučajevima veoma
značajno. Na primer, pri izradi preciznih mernih
alata potrebno je ostvariti dimenzijsku stabilnost,
koja neće biti poremećena u toku vremena, pa se
oni često kale na niskim temperaturama.
Pri termičkoj obradi čelika na sniženim
temperaturama povećava količina martenzita u
strukturi, što dovodi, pre svega, do:
9 povećanja tvrdoće,
9stabilizacije dimenzija.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 19

 Otpuštanje

Martenzit je suviše krt da bi se čelični delovi sa takvom strukturom mogli

uspešno primeniti u mašinstvu. Osim toga, u njima zaostaju znatni
unutrašnji naponi. Zato se uvek posle kaljenja, izvodi naknadno zagrevanje i
sporo hladjenje - otpuštanje.
Ako se okaljeni (zakaljen) čelik zagreva, aktivira se difuzija atoma, posebno
ugljenika utoliko više, ukoliko je temperatura zagrevanja viša i duže vreme
držanja na toj temperaturi. Ovakav proces termičke obrade, tj. naknadnog
zagrevanja do ispod kritične temperature A1, držanja kraće vreme na toj
temperaturi i zatim laganog hladjenja (na primer, na mirnom vazduhu),
naziva se otpuštanje.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 20

 Zavisno od temperature zagrevanja pri
otpuštanju ugljeničnih čelika, razlikuju se:
9 nisko,
Austenit
9 srednje i 700
∼750
Sorbit
9 visoko otpuštanje.

Temperatura, °C
600 Visoko otpuštanje
Otpušteni
500 ∼500
martenzit
400 Trustit
Srednje otpuštanje
300 Ms

Pri niskom otpuštanju sopstveni 200 Mf ∼250

Martenzit
Martenzit 65HRC
naponi nastali pri kaljenju opadaju uz 100 Nisko otpuštanje

0
neznatno poboljšanje plastičnosti i 10 102 103 104 105 106

održavanje visoke tvrdoće, jačine i

Vreme, (logt), s

otpornosti na habanje.
Uglavnom se koristi za alate, opruge,
kontrolnike. Isto tako, nisko se
otpuštaju delovi posle površinskog
kaljenja, cementacije, cijanizacije ili
karbonitriranja.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 21

 Austenit

Pri srednjem otpuštanju jačina i 700

∼750
Sorbit

Temperatura, °C
600
napon tečenja ostaju isti kao i 500
Otpušteni
∼500
Visoko otpuštanje

martenzit
posle kaljenja, ali raste granica 400 Trustit
Srednje otpuštanje
elastičnosti, otpornost na 300 Ms
Mf
200 ∼250
relaksaciju i dinamička izdržljivost 100
Martenzit 65HRC
Martenzit
Nisko otpuštanje

(zbog pojave spoljašnjih 0

10 102 103 104 105 106

pritiskujućih napona pri hladjenju Vreme, (logt), s

u vodi). Zato se na ovaj način

otpuštaju delovi kao što su opruge
(lisnate, zavojne), poluge za
balansiranje, matrice i sl.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 22

 Austenit
700
∼750
Sorbit

Temperatura, °C
600 Visoko otpuštanje
Otpušteni
500 ∼500
Pri visokom otpuštanju 400
martenzit
Trustit
postiže se najbolja duktilnost i 300 Ms
Srednje otpuštanje

žilavost. 200 Mf ∼250

Martenzit
Martenzit 65HRC
100 Nisko otpuštanje

0
10 102 103 104 105 106

Vreme, (logt), s

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 23

 Poboljšanje

Kaljenje i visoko otpuštanje zajedno se

nazivaju poboljšanje. U poredjenju
sa čelikom u normalizovanom ili
žarenom stanju, kaljenje praćeno
visokim otpuštanjem dovodi do
istovremenog povećanja jačine i
napona tečenja, istegljivosti, suženja i
naročito udarne žilavosti. Pošto se sve
osobine popravljaju, to se termička
obrada kaljenje + visoko otpuštanje
zove poboljšanje.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 24

 Reaustenitizacija

Mašinski deo, koji je prethodno okaljen sa

Temperatura
uobičajene temperature kaljenja,
naknadno se zagreva do nešto više
temperature i odmah potom kali. U toku AC3 (A Cm)
zagrevanja jedan deo ugljenika difunduje
AC1
na granice zrna i obrazuje fini cementit, a
drugi deo (oko 0.3% C) ostaje rastvoren u
austenitu. To znači da se kao konačna
struktura dobija martenzit sa 0.3% C i fini Prvo Drugo
kaljenje kaljenje
cementit, što predstavlja najbolju
kombinaciju svojstava otpornosti (Rm, R0.2)
i svojstava deformacije (A5 i Z). Vreme

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 25

 Termo-mehanička obrada (TMO) i reaustenitizacija
Termo-mehanička obrada
TMO je zasnovana na plastičnom deformisanju austenita i potonjoj martenzitnoj promeni.
U poredjenju sa konvencionalnim poboljšanjem dobija se viša granica tečenja, te
povećanje jačine na kidanje i duktilnosti.
Na osnovu temperature na kojoj se TMO izvodi razlikujemo:
9 visokotemperatursku termo-mehaničku obradu (VTMO) i
9 niskotemperatursku termo-mehaničku obradu (NTMO).

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 26

 Površinsko kaljenje

Temperatura
AC3

AC1
Površinsko kaljenje je termička obrada
I II III
kojom se zakaljuju samo površinski slojevi
komada, dok njegovo jezgro zadržava
Udaljenost od površine
početnu strukturu. Tako se dobija velika
površinska tvrdoća uz veliku žilavost i
60
manju tvrdoću jezgra što je poželjno kod

Tvrdoća HRC
delova od kojih se traže sledeće osobine: 40

9 velika otpornost površine protiv habanja,

20
9 povećana otpornost protiv udarnog
dinamičkog opterećenja i 0
0 2 4 6 8
9 visoka granica zamaranja površine. Udaljenost od površine, mm

Raspodela temperature i tvrdoće na različitim

udaljenostima od kaljene površine
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 27
 Površinski okaljen sloj zupčanika

Površinsko kaljenje se sastoji iz brzog zagrevanja površinskih slojeva

do temperature kaljenja i zatim brzog hladjenja; pri tome se austenit
u površinskim slojevima preobražava u martenzit.
Prema izvoru toplote razlikujemo:
9 površinsko kaljenje plamenom i
9 indukciono površinsko kaljenje.

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 28

 Površinsko kaljenje plamenom

Površinsko kaljenje plamenom može se izvesti na postupan način ili

izjedna.

a) b)

Primeri površinskog kaljenja cilindričnih površina: a) postupno kaljenje, b) kaljenje izjedna

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 29

Površinsko kaljenje plamenom

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 30

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 31
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 32
Indukciono površinsko kaljenje

Pri indukcionom zagrevanju se na površini

komada generiše struja (Ik) iste frekvencije
ali suprotnog smera od struje koja protiče
kroz induktor (Iind). Površinski slojevi se
najpre zagrevaju sekundarnim strujama, a
zatim se zakaljuju prskanjem vodom ili
potapanjem u kadu.
Za utvrdjivanje dubine prodiranja struje važi
izraz: ρ
δ = 5.03 ⋅ 10 4 ⋅ , mm
f ⋅μ

gde je: f – frekvencija naizmenične struje,

ρ - specifični električni otpor i
μ - magnetni permeabilitet.
Za čelik se gornji izraz može svesti na: Induktor za površinsko indukciono kaljenje
δ = 60 / f
, mm.
Pošto je dubina sloja obrnuto srazmerna
frekvenciji, znači da će dubina progrejanog
sloja opadati sa porastom frekvencije.
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 33
Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 34
Indukciono kaljenje

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 35

Termička obrada metala - Dr Dragan Adamovic 36