Hauard Lavkraft

SLUĈAJ ĈARLSA DEKSTERA VORDA

(sa pogovorom: Natprirodna strava u knjiţevnosti od istog pisca)

Pr e v e l a s a e ng l e s ko g
Gordana Velmar-Janković

e K N J IG A : ♥ B l a c ky m a c a ♥

BI GZ
 Glava prva

O IZVESNOM ISHODU
I O IZVESNOM PROLOGU

Iz privatne bolnice za umobolne u blizini Providenisa, Rod Ajlend, nestala je

nedavno jedna krajnje neobiĉna osoba. Pacijenta je, pod imenom Ĉarls Dekster
Vord, u bolniĉki pritvor, teška srca, smestio ojaĊeni otac koji je budnim okom
pratio kako njegovo ludilo od puke ekscentriĉnosti prerasta u mraĉnu maniju sa
nagoveštajima ubilaĉkih teţnji i sa ĉudnovatim promenama u sadrţajima svesti. I
lekari priznaju da ih je njegov sluĉaj priliĉno zbunio, jer su ispoljene nastranosti
bile i fiziološke i psihološke prirode.
Prvo, pacijent je bio neshvatljivo star za svojih dvadeset šest godina. Duševni
poremećaj, istina, moţe da izazove naglo starenje, ali je lice ovog mladića imalo
onaj prevejani izraz koji obiĉno dobijaju samo ljudi u poznoj starosti. Drugo, u
njegovim organskim procesima uoĉene su ĉudne nesrazme nosti koje su u medicini
bile potpuno nepoznate. Disanje i rad srca odvijali su se u zbunjujućem neskladu,
glas se gubio i prelazio u šapat, varenje je bilo nepojmljivo usporeno i svedeno na
najmanju moguću meru, a nervne reakcije na uobiĉajne nadraţaje odudarale su od
svih dosad zabeleţenih sluĉajeva, i onih normalnih i onih patoloških. Koţa je bila
gotovo mrtvaĉki hladna i suva, a ćelijski sklop tkiva preterano sirov i razlabavljen.
Ĉak je i velika maslinastozelena belega od roĊenja na njegovom desnom bedru bila
išĉezla, a na grudima se pojavio vrlo neobiĉan mladeţ ili crnkasta pega kojoj pre
toga nije bilo ni traga. Ukratko, s vi se lekari slaţu da je kod Vorda proces
metabolizma bio usporen do neviĊenih razmera.
Ĉarls Vord je i u psihološkom pogledu predstavljao jedinstven sluĉaj. Njegovo
ludilo nije imalo nikakve sliĉnosti sa bilo kojom vrstom duševne bolesti opisanom i u
onim najnovijim i najpodrobnijim dosjeima, pa je zato i shvaćeno kao mentalna moć koja
bi od njega stvorila genija ili voĊu da nije dobila tako ĉudne, iskrivljene i groteskne oblike.
Doktor Vilet, porodiĉni lekar Vordovih, tvrdi da se sveukupna umna sposobnost
pacijenta, sudeći po odzivu na sve što je izvan sfera njegovog ludila, znatno povećala posle
pojave bolesti. Vord je, istina, odvajkada uĉio i odvajkada se bavio istraţivanjem starina,
ali ĉak ni u svojim najblistavijim ranim radovima nije pokazivao takvu ĉudesnu
pronicljivost, takav posmatraĉki dar i takvu sposobnost poniranja u suštinu stvari kakve je
ispoljio u toku ispitivanja kojima su ga podvrgli lekari za duševne bolesti. Mladićev um je,
ĉinilo se, bio toliko blistav, toliko lucidan, da je uistinu bilo teško izdati zvaniĉan nalog za
upućivanje u bolnicu; i tek je na osnovu svedoĉenja drugih i na osnovu bezbrojnih,
nenormalnih praznina u njegovom skladištu informacija, koje su toliko odudarale od
njegove inteligencije, ipak na kraju smešten u ludnicu. Sve do nestanka, Ĉarls Vord je bio
proţdrljiv ĉitaĉ, sjajan sagovornik i zanimljiv kozer, koliko mu je to dopuštao jedva ĉujni
glas; i oštroumni posmatraĉi koji, naravno, nisu mogli da predvide njegovo bekstvo,
sasvim su nepristrasno proricali da će on vrlo brzo biti otpušten iz bolniĉkog pritvora.

Jedino je doktor Vilet, koji je prisustvovao roĊenju Ĉarlsa Vorda i od tada budno pratio
deĉakov telesni i umni razvoj, strepeo, ĉini se, od pomisli na tu buduću slobodu. Doţiveo
je strašne stvari i došao do uţasnog otkrića, a nije smeo da ga poveri svojim sumnjiĉavim
kolegama. Uostalom, i on je pomalo zagonetan u toj svojoj povezanosti sa sluĉajem Vord.
Pošto je poslednji video pacijenta pre bekstva, pojavio se posle tog poslednjeg razgovora s
njim u stanju koje je odraţavalo mešavinu uţasa i olakšanja, a toga su se mnogi prisetili
kada se, tri sata kasnije, pronela vest o Vordovom bekstvu. I samo to bekstvo jedno je od
nerazjašnjenih ĉuda u bolnici doktora Vejta. Prozor otvoren nad usekom od šezdeset
stopa nikako nije mogao da objasni ovaj beg, ali je ĉinjenica da je mladić posle razgovora
sa Viletom nepobitno išĉezao. Ni Vilet javno ne nudi nikakvo objašnjenje iako je, ĉini se,
na neki ĉudan naĉin sada u duši spokojniji no što je bio pre pacijentovog bekstva. Istina,
neki slute da bi on rado rekao i mnogo više kad bi bio siguran da će se u njegovu priĉu
poverovati. On je zatekao Vorda u bolniĉkoj sobi, a ipak su bolniĉari po njegovom odlasku
zaludu kucali na ta vrata. A kada su ih otvorili, pacijenta tu više nije bilo, u sobi su ih
doĉekali samo otvoren prozor i ledeni aprilski vetar što je duvao u oblaku sićušne
plaviĉastosive prašine koja ih je gotovo ugušila. Таĉnо je da su psi zavijali, ali se to
dešavalo dok se Vilet još nalazio u sobi, a psi posle nikoga nisu uhvatili i više nisu
pokazivali nikakvu uznemirenost. Vordovom ocu je vest odmah saopštena telefonom i on
je, ĉini se, bio više ţalostan nego iznenaĊen. Ali pre no što ga je pozvao liĉno doktor Vejt,
sa gospodinom Vordom je razgovarao Vilet; obojica su poricala da bilo šta znaju o bekstvu
i da su bilo na koji naĉin sauĉestvovali u njemu. Od nekih prisnih i pouzdanih prijatelja
doktora Vileta i Vorda starijeg dobijene su izvesne tanušne niti vodilje, ali su i one suviše
fantastiĉne da bi se u njih poverovalo. Ostaje jedino ĉinjenica da do dana današnjeg nije
otkriven nikakav trag nestalog umobolnika.
Ĉarls Vord se bavio starinama od najranijeg detinjstva i tu sklonost, bez sumnje, duguje
staroj varoši u kojoj je ţiveo, kao i ostacima prošlosti koji su ispunjavali svaki kutak starog
porodiĉnog zdanja u Ulici vidikovac, na vrhu brda. Tokom godina, njegova privrţenost
starinama postajala je sve veća, tako da su istorija, genealogija i izuĉavanje kolonijalne
arhitekture, nameštaja i umetniĉkih predmeta istisli, naposletku, sve ostalo iz delokruga
njegovog interesovanja. Ove sklonosti valja upamtiti jer su od znaĉaja za prouĉavanje
njegovog ludila; one, dabome, ne saĉinjavaju apsolutno jezgro tog ludila, ali igraju veliku
ulogu u površinskoj formi bolesti. Praznine u znanju, koje su lekari za duševne bolesti
odmah uoĉili, bile su, sve, vezane za stvari iz savremenosti i nepromenljivo su
nadoknaĊivane isto toliko ogromnim ali, spolja gledano, i prikrivenim znanjem vezanim
za stvari iz prošlosti i drevnog doba, kad god bi se to znanje podstaklo veštim
ispitivanjem: ispitivaĉu se moglo priĉiniti da je pacijent doslovno prenesen u neko
preĊašnje vreme posredstvom neshvatljive samohipnoze. Najĉudnije je bilo to da Vorda
više nisu interesovale starine o kojima je toliko znao. Prestao je, izgleda, da ih ceni baš
zato što je toliko znao o njima, i svi njegovi napori, u poslednje vreme, bili su oĉigledno
usmereni na to da ovlada onim opštim, najprostijim ĉinjenicama iz modernog sveta koje
su bile tako potpuno i toliko oĉevidno izbrisane iz njegove svesti. To da je došlo do
brisanja velikih razmera trudio se da prikrije koliko je god mogao; meĊutim, svima koji su
ga posmatrali bilo je jasno da je celokupni program ĉitanja i razgovora podreĊen Vordovoj
oĉajniĉkoj ţelji da posisa ona saznanja o sopstvenom ţivotu i o obiĉnoj praktiĉnoj i
kulturnoj pozadini dvadesetog veka koja je bezuslovno morao da ima budući da se rodio
1902. godine i obrazovao u školama našeg doba. Lekari za duševne bolesti se sad pitaju na
koji se naĉin odbegli pacijent, s obzirom na to da mu je skladište data u velikoj meri
okrnjeno, bori sa sloţenim svetom današnjice; preovlaĊuje mišljenje da se najverovatnije
„pritajio“ u nekome smernom i netegobnom poloţaju i da će u njemu ostati sve dok mu se
skladište savremenih informacija ne popuni i ne dostigne normalnu ravan.
Poĉetak Vordovog ludila je predmet ţustre rasprave meĊu lekarima za duševne
bolesti. Doktor Limen, istaknuti bostonski psihijatar, smešta ga u period 1919 - 1920,
dakle u poslednju godinu deĉakovog školovanja u Akademiji „Mouzis Braun“, kada je
odjednom sa izuĉavanja prošlosti prešao na izuĉavanje okultnog i odbio da se prijavi na
koledţ, sa obrazloţenjem da za svoj raĉun vrši istraţivanja od mnogo većeg znaĉaja. Ova
pretpostavka se, bez sumnje, temelji na ĉinjenici da je Vord baš u to vreme promenio
svoje navike i роĉeо uporno da traga po gradskoj arhivi i po starim grobljima za izvesnim
grobom iskopanim 1771. godine; u pitanju je bio grob jednog pretka, Dţozefa Karvena,
ĉija je dokumenta, kako je tvrdio, pronašao iza zidnih ploĉica u jednoj vrlo staroj kući
Olni Korta, na Stempers Hilu, u kojoj je, kao što bejaše poznato, ţiveo Karven.
Neosporno je to da se u zimu 1919 -1920. godine u Vordu zbila velika promena;
baš tada je naglo prekinuo da se bavi antikvitetima i gotovo oĉajniĉki uronio u
prouĉavanje oblasti okultnog, i kod kuće i u inostranstvu.
Sa svim tim se ne slaţe jedino doktor Vilet, a svoj sud zasniva na prisnom i
neprekidnom druţenju sa pacijentom, kao i na nekim zastrašujućim istraţivanjima i
otkrićima do kojih je sam došao u vezi sa njim. I to što je doktor doţiveo ostavilo je dubok
trag; glas mu drhti kad priĉa o tome, ruka mu drhti kad pokuša da piše o tome. Vilet
priznaje da bi promena nastala 1919 -1920. godine mogla, po pravilu, da oznaĉi poĉetak
postupnog propadanja Ĉarlsa Vorda koje je dostiglo vrhunac u uţasnom, beskrajno
tuţnom, neprirodnom otuĊenju 1928. godine, ali na osnovu liĉnog posmatranja misli da u
ovom sluĉaju postoji jedna tanana ali i znaĉajna osobenost. Mada otvoreno priznaje da je
mladić po temperamentu oduvek bio neuravnoteţen, bezrazloţno podloţan pojavama
koje ga okruţuju i isto toliko bezrazloţno oduševljen njima, on odbija mogućnost da je
rana promena oznaĉila stvarni prelaz iz duševnog zdravlja u ludilo i veruje u Vordovu
izjavu da je otkrio ili ponovo otkrio nešto što će, po svemu sudeći, za ljudsku misao biti od
ĉudesnog, neprocenjivog znaĉaja.
Pravo ludilo, tvrdi Vilet, nastupilo je sa kasnijom promenom: onda kad je Vord
pronašao portret i stare rukopise Dţozefa Karvena; kad se vratio sa putovanja u neka
ĉudnovata inostrana mesta i pod neobiĉnim, tajanstvenim okolnostima izgovorio neke
strahotne bajalice; kad je sasvim jasno oznaĉio odgovore na te bajalice i u samrtnim
mukama ili u nekome neobjašnjivom duševnom stanju napisao jedno oĉajniĉko pismo;
kad je prošao talas vampirizma i zlokobnog ogovaranja u Potakitu; kad je njegova
memorija poĉela da iskljuĉuje slike iz savremenog sveta i glas poĉeo da mu se gubi a
fiziĉki izgled trpeo promenu koju su, kasnije, zapazili toliki ljudi.
Tek je u to vreme, istiĉe Vilet sa neuobiĉajnom ţestinom, Vord роĉео haotiĉno da
se ponaša, iako bi njegova tvrdnja u vezi sa presudnim otkrićem mogla biti potkrepljena
dovoljno ĉvrstim dokazima. Prvo, dva vrlo razumna radnika bila su prisutna kada je
mladić pronašao stare rukopise Dţozefa Karvena. Drugo, Vord mu je liĉno jednom
prilikom pokazao te hartije i jednu stranicu iz Karvenovog dnevnika, i svaki je taj
dokument po svemu izgledao nepatvoren. Udubljenje u kome je Vord, kako je tvrdio,
pronašao te rukopise uistinu postoji, video ga je, namah, i Vilet, iako u okruţenju u koje
je teško poverovati i koje moţda nikada neće moći da bude provereno. Tu su, zatim, još i
neke zagonetke i koincidencije vezane za Orneova i Haĉinsonova pisma, pa problem
Karvenovog rukopisa i onoga što su detektivi obelodanili o doktoru Alenu; a uz sve to i
strašna poruka ispisana majušnim i drevnim latinskim pismenima koju je Vilet, došavši
svesti posle uţasavajućeg doţivljaja, pronašao u svom dţepu.
Od svega su, meĊutim, najupeĉatljivija dva ishoda do kojih je doktor, pomoću
izvesnog para formula, došao u toku svojih poslednjih istraţivanja, jer su ti ishodi
nedvojbeno potvrdili i autentiĉnost dokumenata i istinitost njihovih ĉudovišnih
podrazumevanja, baš u trenutku kada su ove hartije zauvek izmakle ljudskom pronicanju.
 3

Raniji ţivot Ĉarlsa Vorda treba posmatrati kao nešto što je pripadalo koliko prošlosti
toliko i starinama koje je tako strastveno voleo. U jesen 1918. godine, uz neskriveno
oduševljenje prema vojnoj obuci toga doba, upisao se u Vojnu školu „Mouzis Braun“ koja
se nalazi u neposrednoj blizini njegovog doma. Glavno staro zdanje, sagraĊeno 1819.
godine, oduvek ga je oĉaravalo i podsticalo njegovo istanĉano osećanje za staro, a
prostrani park Vojne akademije privlaĉio je njegovo oko osetljivo na lepotu predela.
Društvenim delatnostima se malo bavio i vreme uglavnom provodio kod kuće, u
besciljnim šetnjama, na ĉasovima, na veţbama, i u traganju za antikvarskim i genealoškim
podacima u Gradskoj većnici, u Narodnoj biblioteci, u Ateneumu, u Istorijskom
udruţenju, u bibliotekama Dţona Kartera Brauna i Dţona Heja, na Braunovom univerzi-
tetu i u tek otvorenoj biblioteci Šepli u Ulici korist. Moţemo i da zamislimo kako je
izgledao u tim danima: visok, vitak i plavokos, pametnih, pronicljivih oĉiju i lako
povijenih leĊa, nemarno odeven, bio je više bezazleno nespretan nego privlaĉan deĉak.
Njegove šetnje su se uvek pretvarale u pustolovni pohod u drevnu prošlost a on je,
zahvaljujući bajnoj staroj varoši, uspevao da sebi doĉara ţivu i povezanu sliku prohujalih
vekova. A kako je njegov dom bio veliko dţordţijansko zdanje na samom vrhu okomitog
brda koje se uzdiţe istoĉno od reke, mogao je sa prozora na poboĉnom delu kuće da, uz
laku vrtoglavicu, preleće pogledom preko svih grozdastih vrhova tornjeva, kupola,
zvonika, krovova i visokih kuća donjeg grada što su stremili ka purpurnim brdima
seoskog predela na onoj drugoj strani. Tu je on bio roĊen i sa toga divnog klasiĉnog trema
od dvostruke opeke dadilja ga je prvi put izvezla u kolicima i provela pored male bele
seoske kuće od koje je, pre dvesta godina, varoš i poĉela da se širi ka dostojanstvenim
koledţima duţ velelepne ulice u kojoj su stara ĉetvorougaona zdanja od opeke i manje
drvene kuće sa uskim dorskim tremovima i teškim stubovima spokojno snevali, postojani
i nepristupaĉni sred svojih raskošnih bašta i bujnih vrtova.
Vozila ga je dadilja i kroz pospanu Kongdon ulicu koja se, useĉena u strmo brdo, pruţala
sloj niţe, sa svojim istoku okrenutim kućama na izdignutim terasama. One manje kuće u
njoj bile su još starije, jer se varoš širila baš od njih i od njih pela uz brdo; u tim se, dakle,
voţnjama dojio koloritom toga neobiĉnog, starinskog kolonijalnog sela. Dadilja bi
zastajala na Terasi zvanoj Vidikovac i tu bi, sedeći na klupi, ćaskala sa ţandarima; a ono
što se kao jedno od prvih sećanja urezalo deĉaku u svest bilo je veliko, ka zapadu
okrenuto, izmaglicom obavijeno, more krovova i kupola i zvonika i dalekih bregova koje
je ugledao jednog zimskog popodneva sa prostranog ograĊenog nasipa a koje se. tako
rumeno i mistiĉno, uzdizalo naspram grozniĉavog, apokaliptiĉnog zalaska sunca i
njegovih ĉudesnih crvenih i zlatnih i purpurnih i zelenih boja.
Ogromna mermerna kupola Drţavne kuće isticala se i izdizala kao masivna silueta, dok je
kip koji ju je ukrašavao na neki fantastiĉan naĉin bio ovenĉan sjajnim krugom
zahvaljujući pukotini otškrinutoj u nekom od niskih, razastrtih oblaka što su šarali
plameno nebo prelivom svojih boja.
Ĉim je malĉice poodrastao, krenuo je u svoje ĉeste ĉuvene šetnje; u poĉetku sa
dadiljom koja ga je nestrpljivo vukla za sobom, a potom i sam, utonuo u sanjarenje i
razmišljanje. Onda se osmelio i išao dalje, niz to gotovo okomito brdo, zalazeći svaki put u
sve starije i sve neobiĉnije ravni stare varoši. Uputio bi se, oklevajući, suviše oprezno, niz
strmu ulicu Dţenkis, koja je svojim zadnjim zidovima i kolonijalnim zabatima izbijala na
ugao senovite Ulice korist, gde bi se našao pred starim drvenim spomenikom sa dverima
izmeĊu dva jonska pilastra, a onda polako šetao pored starih kuća sa zabatima i ostacima
prvobitnih seljaĉkih dvorišta, pa pored kućerine sudije Darfija, njenih razvalina sa još
vidljivim tragovima dţordţijanske velelepnosti. Odatle je ta ĉetvrt prelazila u prljave
sokake, ali su ogromni brestovi bacali prijatne senke na trg i deĉak bi nastavljao put duţ
dugih redova kuća izgraĊenih pre Revolucije1 . Idući pored tih kuća sa velikim središnim
dimnjacima, klasiĉnim portalima i dvostrukim kamenim stepeništima, mali Ĉarls je lako
mogao da zamisli kako su one izgledale u vreme kada je ulica bila nova i kada su crvene
potpetice i vlasulje isticale ţivopisne zabate, sa znacima propadanja sada tako vidljivim.
I prema zapadu se brdo spuštalo isto toliko strmoglavo sve do stare Gradske ulice koju su
osnivaĉi trasirali 1636. godine uz samu ivicu reke. Od nje su se nizali bezbrojni sokaci sa
kosim, zbijenim kućercima neprocenjivo vrednim zbog njihove drevnosti; ali on se, mada
opĉinjen i oĉaran, tek mnogo kasnije usudio da probije kroz njihovu arhaiĉnu okomitost
iz straha da se i ti sokaci i ti kućerci ne pretvore u san ili u vratnice kroz koje se ulazi u
svet neznanih uţasa. Manje mu je strahotan bio nastavak puta duţ Ulice korist i duţ
gvozdene ograde skrovitog groblja svetog Jovana, pored boĉne strane Kolonijalne kuće iz
1761. godine i pored ‚‚Krĉme kod zlatne lopte“ koja se sada raspadala a u koju je navraćao
Vašington.

________________________

1
Rat koji su ameriĉke kolonije vodile sa Engleskom izmeĊu 1775. i 1783. godine i kojim
su Sjedinjene Ameriĉke Drţave dobile nezavisnost. — Prim. prev.
U Ulici susretanje pogledao bi naviše, ka istoku, i video izvijeno stepenište koje je
glavnom drumu omogućavalo da se vere uz padinu, ili bi pogledao naniţe, ka zapadu, i
video staru kolonijalnu školsku zgradu od opeka kako se, preko druma, smeši znaku sa
Šekspirovom glavom na zgradi u kojoj su se pre Revolucije štampali listovi Providence
Gazette i Country Journal. Naišao bi, potom, na gizdavu Prvu baptistiĉku crkvu iz 1775.
godine, ĉija se raskoš ogledala u neuporedivom, kićenom zvoniku i u dţordţijanskim
kupolama koje lebde nad njom štiteći je. Odavde je, ka jugu, okolina postajala sve lepša i
pretvarala se u cvetni bokor ĉudesnih ranih zdanja; ali, i ovde su puteljci i uski prolazi
vodili niz strmu liticu, na zapad; avetinjski u svom arhaiĉnom stilu i zaronjeni u truleţ što
se presijava u duginim bojama, taĉno na onom mestu gde se bezboţni stari dok, sred
poliglotskih poroka i poliglotske prljavštine, priseća svojih veliĉanstvenih dana vezanih za
Istoĉnu Indiju, stajali su, ukotvljeni, istruleli brodovi i dereglije zamućena pogleda, sa
tako preţivelim imenima kao što su Sveţanj, Zlatna poluga, Zlato, Srebro, Novac,
Dablun2 , Soveren3 , Forinta, Dolar, Desetak i Cent.
Ponekad bi se, sad već visok i pustolovnijeg duha, mladi Vord usudio da siĊe u taj
koloplet rasklimatanih kuća, polomljenih greda, varljivih stepenika, isprepletanih
balustrada, crnpurastih lica i neĉuvenih mirisa; krivudao bi od Juţnog kopna do Juţne
vode, istraţujući dokove na kojima su se još dodirivali mali zaliv i zvuĉni parobrodi, a
onda se vraćao na sever, po niţoj ravni, duţ stovarišta sa visokim ušiljenim krovovima,
sagraĊenim 1816. godine, pa preko prostranog trga kod Velikog mosta na kojem i danas,
na nekadašnjim lukovima, ĉvrsto stoji Trţnica iz 1773. Na tome bi trgu zastao da se napoji
omamljujućom krasotom stare varoši koja se uzdizala na strmom predgorju, ukrašena
svojim dţordţijanskim ĉukama i ovenĉana ogromnom novom kupolom crkve verske
sekte Krišĉen sajens 4 kao što je London ovenĉan kupolom crkve svetog Pavla.

_ _ _______________________

2
Dablun — stari španski zlatnik. — Prim. prev.
3
Soveren — funta sterlinga od zlata, nazvana tako zbog vladareve glave na naliĉju
zlatinka. — Prim. prev.
4
Krišĉen sajens — versko uĉenje i crkva zasnovani na teoriji da su bolest i greh
subjektivne pojave i da je duh jedini uzrok. — Prim. prev.
Najviše je voleo da na to mesto stigne u kasno popodne, kada iskošeno sunce optoĉi
zlatom i Trţnicu i vrhove brda i zvonike pa baci ĉini na sanjalaĉke, uz gat ukotvljene
laĊe, kao što je zaĉaravalo i laĊe Providensa kada bi plovile za Indiju. Posmatrao bi taj
prizor sve dok mu se od silnog zanosa ne bi zavrtelo u glavi a onda bi se u suton, na
povratku kući, uzverao uz padinu pored stare bele crkve, penjao sve više i više uskim
strmim stazama i gledao kako zlatni odsjaji izviruju iz sićušnih kockastih ili lepezastih
prozora, visoko izdignutih iznad dvostrukog stepeništa sa neobiĉnom ogradom od
kovanog gvoţĊa.
U drugo doba dana, i u kasnijim godinama, ţudeo je za jakim kontrastima; prvo bi
šetao po trošnim kolonijalnim ĉetvrtima severozapadno od svog doma, dakle po kraju gde
se brdo strmoglavljuje ka niţoj uzvišici Stempers Hila sve do njegovog geta i crnaĉkih
udţerica zbijenih oko mesta sa kojeg su, pre Revolucije, kretala bostonska poštanska kola;
potom po ljupkom juţnjaĉkom carstvu koje presecaju Dţordţeva i Vilijemsova ulica, pa
ulice sa zvuĉnim nazivima kao što su Moć i Blagonaklonost, na ĉijim su padinama ostala
saĉuvana predivna imanja sa ostacima vrtova okruţenim zidovima i strmim zelenim
puteljcima u kojima sahnu nebrojene ĉudesne uspomene. Ta švrljanja su, zajedno sa
pomnim izuĉavanjima koja su ih pratila, mnogo doprinela njegovom ogromnom znanju i
u njemu razvila vrsnog poznavaoca starina; i to ogromno znanje, koje je na kraju iz svesti
Ĉarlsa Vorda izbrisalo ceo savremeni svet, najbolje ilustruje mentalno tle na koje je one
sudbonosne zime 1919 - 1920. godine palo seme da iz njega iznikne tako ĉudan i tako
strašan rod.
Doktor Vilet je ubeĊen da je, sve do te zlosrećne zime u toku koje je došlo do prve
promene, Vordova strast prema starinama u potpunosti bila lišena svake morbidnosti.
Njega su groblja privlaĉila samo svojom skrovitošću i istorijskom vrednošću, i on u sebi
nije nosio ništa što bi moglo da liĉi na nasilje ili na divlji nagon. A onda je postepeno,
prikriveno i podmuklo usledio, ĉini se, neobiĉni nastavak genealoškog trijumfa koji je
Vord ispoljio prethodne godine kada je, meĊu precima svoje majke, otkrio izvesnog
dugovekog ĉoveka po imenu Dţozef Karven, koji je iz Salema došao u Providens meseca
marta 1692. godine i o kome se šapatom prenosio ĉitav niz potpuno neverovatnih i
obespokojavajućih priĉa.
Vordov ĉukunĉukundeda Velkam Poter oţenio se 1785. godine izvesnom „Anom
Tilinghast, kćerkom GospoĊe Ilajze, kćeri kapetana Dţejmsa Tilinghasta“, ali o Aninom
ocu porodica nije saĉuvala ni jedan jedini spomen. Kada je krajem 1918. godine išĉitavao
izvorna gradska dokumenta u rukopisu, mladi genealog Vord je naišao na zabelešku o
dozvoli za legalnu promenu prezimena na osnovu koje je 1772. godine izvesna gospoĊa
Ilajza Karven, udovica Dţozefa Karvena, zajedno sa svojom sedmogodišnjom ćerkom
Anom, ponovo uzela svoje devojaĉko prezime Tilinghast; a to zbog toga što „imja
Sopruţnika Jejo publiĉnom Osuţdeniju podvergnuto bi ĉerez Priĉini etogo ĉto
obelodaneto bi posle smerti jevo a ĉto stara podozrenija potverdi. B eto tolko ţena jego
voverena ne bi, svakogo Sojuza i v misli s Jim osvoboţdena“5 .

_________________________

5
Manje poznate reĉi: publiĉni — javni; priĉina — uzrok; podozrenije — sumnje;
voverena — koja je poverovala; sojuz — veza, savez. — Prim. prev.
Taj dokument je izašao na videlo kada su se, pukim sluĉajem, odlepila dva briţljivo
slepljena lista koja su oduvek, kako se i utvrdilo temeljnom proverom brojevima
obeleţenih strana, vaţila kao jedan, Ĉarlsu Vordu je odmah bilo jasno da je otkrio dotad
nepoznatog ĉukunĉukundedu. Otkriće ga je dvostruko uzbudilo zato što je već bio naĉuo,
a i proĉitao, nejasne aluzije koje su se odnosile na tu liĉnost o kojoj je ostalo saĉuvano tako
malo i to šturih podataka, ako se izuzmu oni obelodanjeni tek u naše doba, pa mu se ĉinilo
da je kovana ĉitava zavera kako bi se ta liĉnost izbrisala iz svih sećanja. Povrh toga, ono
što je izbilo na videlo bilo je tako neobiĉno i izazovno da se ĉovek morao zapitati šta su to
kolonijalni letopisci tako briţno i istrajno pokušavali da prikriju i zaborave, ili je bar
morao podozrevati da su razlozi za jedno takvo brisanje bili daleko znaĉajniji nego što se
ĉinilo. Pre toga se Vord zadovoljavao, u ĉasovima dokolice, samo maštanjem o starom
Dţozefu Karvenu; ali kada je otkrio da je i sam potekao od tog „briţljivo zabašurenog“
osobenjaka, upustio se, na krajnje sistematiĉan naĉin, u traganje za svim raspoloţivim
podacima o njemu. To uzbudljivo istraţivanje donelo mu je najzad rezultate koji su
premašivali i najsmelija oĉekivanja, jer su stara pisma, dnevnici i sveţnjevi neobjavljenih
memoara, pronaĊeni na pauĉinom obavijenim tavanima Providensa i na drugim mestima,
sadrţavali mnoge pasuse koji, neophodni za rasvetljavanje bolnih stvari, nisu zasluţivali
da budu uništeni. Jedno vaţno obaveštenje pristiglo je ĉak iz dalekog Njujorka, gde je deo
kolonijalne prepiske sa Rod Ajlenda pohranjen u jednom muzeju. MeĊutim, onaj uistinu
presudan predmet koji je, po mišljenju doktora Vileta, prouzrokovao Vordovu propast,
sastojao se od sveţnja hartija koji je, u avgustu 1919. godine, mladić pronašao iza zidnih
ploĉa trošne kuće u Olni Kortu. I to je, jamaĉno, otvorilo one mraĉne procepe ĉije je dno
bilo dublje od ponora.
 Glava druga

O IZVESNOM PRETEĈI
I O IZVESNOM UŢASU

Dţozef Karven je, sudeći po delićima legendi otelovljenih u svemu onom što je Vord ĉuo i
otkrio, bio jedan veoma neobiĉan, zagonetan i neshvatljivo strašan ĉovek. Iz Salema je
pobegao u Providens — univerzalno utoĉište ĉudaka, slobodnjaka i pobunjenika — u
trenutku kada se digla uzbuna zbog vradţbina, pobegao iz straha da i njega ne optuţe kao
volšebnika zato što se u osami bavio tajanstvenim hemijskim ili alhemijskim opitima. Taj
tridesetogodišnjak bledog, bezbojnog lica brzo je ispunio uslove potrebne nezavisnom
ţitelju Providensa i kupio zemljište severno od imanja Gregorija Dekstera, u podnoţju
ulice Olni. Kuću je sagradio na Stempers Hilu, zapadno od Gradske ulice, na mestu koje je
kasnije postalo Olni Kort; a onda je 1761. godine, na istom zemljištu, podigao mnogo veću
kuću, i ona tu stoji i dan-danas.
Elem, prva neobiĉnost vezana za Dţozefa Karvena bila je da on, ĉinilo se, nikako ne
stari, da izgleda isto onako kako je izgledao i kad je došao. Godinama se bavio pomorsko-
trgovaĉkim poslovima, ubirao pristanišnu taksu za iskrcavanje tovara sa brodova na
dokovima u blizini zatona Maji End i pozamašnim svotama pomagao da se ponovo
izgrade Veliki most 1713. godine i Samostalna parohijalna crkva na samom brdu; i sve je
vreme imao izgled ĉoveka izmeĊu trideset i trideset pet godina, izgled koji je teško
opisati. Kako je iz decenije u deceniju njegova jedinstvena mladolikost privlaĉila sve veću
paţnju, Karven je tu ĉinjenicu uvek objašnjavao izjavama da potiĉe od dobrog soja i
izdrţljivih predaka i da vodi jednostavan ţivot koji ne moţe da ga iscrpe. Kako se jedna
takva jednostavnost mogla usaglasiti sa neobjašnjivim dolascima i odlascima tajanstvenog
trgovca, i sa ĉudnim svetlucanjima njegovih prozora u gluvo doba noći, to varošanima baš
i nije bilo sasvim jasno, pa bejahu vrlo skloni tome da njegovoj netaknutoj mladosti i
dugoveĉnosti pripišu i neke druge uzroke. Po mišljenju većine, Karvenovoj mladolikosti
umnogome je doprinosilo neprekidno mešanje i kuvanje hemikalija. Naveliko su kolale
glasine o ĉudnovatim materijama koje je iz Londona i sa ostrvlja Karipskog mora dovlaĉio
na svojim laĊama ili nabavljao u Njujorku. Bostonu i Njuportu; a kada je u Providens
došao stari doktor Dţabez Bauen i preko puta Velikog mosta otvorio apoteku sa znakom
Jednoroga i Avana, bez prestanka se priĉalo o lekarijama, kiselinama i metalima koje je
ćutljivi, uzdrţani samotnik stalno kupovao i poruĉivao kod njega. Uvereni da Karven
poseduje ĉudesna i njima neznana medicinska znanja, bolesnici i paćenici svih vrsta
obraćali su mu se za pomoć; pa iako je on, ĉinilo se, njihovu veru podsticao na neki
neobavezan naĉin i uvek im davao ĉudno obojene napitke, uoĉeno je vrlo brzo da su
njegove usluge nesrećnicima retko bivale od koristi. Naposletku, kad je proteklo više od
pedeset godina od dolaska ovog stranca u Providens, a da ĉitavo to razdoblje nije ostavilo
ĉak ni petogodišnju vidljivu promenu ni na njegovom licu ni na njegovom telu, svet je
poĉeo da šapuće sve zloslutnije i da mu sve ĉešće ispunjava ţelju za izdvojenošću koju je
on oduvek otvoreno ispoljavao.
Privatna pisma i dnevnici iz tog perioda obelodanjuju i mnoge druge razloge zbog kojih je
Dţozef Karven izazivao koliko divljenje toliko i strah, i na kraju bio izbegavan kao pošast.
Njegova strast prema grobljima, na kojima su ga viĊali u svako doba dana i noći i u svakoj
prilici, bila je ozloglašena, iako niko nikad nije posvedoĉio da je na tim mestima uĉinio
nešto što bi se uistinu moglo nazvati skrnavljenjem. Karven je na drumu Potakit imao
farmu na kojoj je najĉešće ţiveo u toku leta i na koju je, jašući na konju, dolazio u razliĉite
ĉudne sate dana i noći. Na tom imanju su jedine vidljive sluge, koje su i obraĊivale zemlju
i pazile kuću, bile jedan zlovoljan braĉni par Indijanaca iz plemena Narangasit; muţ
mutav i obeleţen ĉudnim oţiljcima i ţena odbojnog lica, potekla iz mešavine indijanske i
crnaĉke krvi. Prislonjena uz glavnu zgradu, nalazila se laboratorija u kojoj su vršeni
hemijski opiti. Ĉudni raznosaĉi i nosaĉi koji su pred sporednim vratancima istovarali
boce, vreće i sanduke, razmenjivali su utiske o fantastiĉnim staklencima, o loncima za
topljenje i kuvanje, o posudama za pretakanje i destilaciju i o velikim pećima koje su
uspeli da zapaze u donjoj prostoriji punoj polica. I šapatom su proricali da će ćutljivi
„hemiĉar“ — a pod tim su podrazumevali alhemiĉar — vrlo brzo pronaći kamen
mudrosti. Najbliţi susedi te farme — Fenerijevi, udaljeni od nje samo ĉetvrt milje —
naveliko su širili još ĉudnije priĉe o najneverovatnijim zvucima koji, kako su uporno
tvrdili, dopiru noću iz Karvenove kuće. Ĉuju se krici i neprekidni urlici, govorili su oni; i
nimalo im se nije dopadalo ogromno stado koje se tiskalo na pašnjacima, jer toliki broj
grla stoke uistinu nije bio potreban da bi se jedan usamljeni starac i dvoje Indijanaca
snabdeli mesom, mlekom i vunom. A i vrsta stoke se, izgleda, menjala iz sedmice u
sedmicu, jer su nova stada neprekidno otkupljivana od stoĉara iz Kingstauna. Pored toga,
i velika kamena sporedna zgrada, koja je umesto prozora imala visoke uske proreze,
delovala je odvratno i sablaţnjivo.
Dokoliĉari okupljeni oko Velikog mosta svašta su razglabali o Karvenovoj gradskoj
kući u Olni Kortu; ne toliko o onoj lepoj i novoj, sagraĊenoj tek 1765, kada je njen vlasnik
morao imati blizu sto godina, koliko o onoj prvoj, niskoj graĊevini, sa potkrovljem koje
nije imalo prozore i ĉije su ivice bile od šindre, jer je Karven tu drvenu graĊu sa velikom
predostroţnošću spalio ĉim je kuća srušena. Istini za volju, u njoj je bilo manje
tajnovitosti; ali, svetlost u gluvo doba noći, zagonetnost dvojice crnpurastih stranaca koji
su predstavljali i jedinu mušku poslugu, gnusobno, nerazgovetno mumlanje nepojamno
stare domaćice Francuskinje, ogromne koliĉine hrane što su se unosile u kuću u kojoj su
ţivele samo ĉetiri osobe, kakvoća ili boja pojedinih glasova koji su se, u prigušenom
razgovoru, ĉesto mogli ĉuti u razno doba noći — sve je to, povezano sa onim što se već
znalo o farmi u Potakitu, bilo sasvim dovoljno da i ovo mesto izaĊe na rĊav glas.
O Karvenovom domu se pripovedalo i u višim, odabranim krugovima, jer kako se došljak
postepeno uvlaĉio u crkvu i sve ĉešće uĉestvovao u promenama u ţivotu varoši, tako je,
prirodno, postepeno upoznavao i ljude iz višeg staleţa, za ĉije je društvo i razgovor bio
dobro pripremljen i spreman da u njima uţiva. Znalo se da Dţozef Karven potiĉe iz
ugledne porodice, jer Karvenove ili Kervenove iz Salema u Novoj Engleskoj nije trebalo
predstavljati. Ispostavilo se da je Dţozef Karven u najranijoj, mladosti mnogo putovao, da
je izvesno vreme ţiveo u Engleskoj i da je bar dvaput duţe boravio na Dalekom istoku; a
njegov govor i naĉin izraţavanja su, kad bi blagoizvoleo da se njima sluţi, odavali uĉenog
i visoko obrazovanog Engleza. On liĉno, meĊutim, iz nekih samo njemu poznatih razloga,
nije mario za društvo. Iako retkog posetioca nikad nije obeshrabrivao, uvek je oko sebe
podizao takav zid uzdrţanosti da je malo ko uspevao da smisli šta bi mu mogao reći a da
ne zvuĉi budalasto.
I u njegovoj zagonetnoj, zluradoj oholosti nazirao se izvestan prezir, kao da su mu
sva ljudska bića postala dosadna i glupa zato što se on kreće meĊu neobiĉnijim i jaĉim
entitetima. Kada je doktor Ĉekli, iz Bostona, došao 1738. godine na poloţaj glavnog
rektora Kraljeve crkve, poţurio je da poseti onoga o kome je toliko slušao; ali iz kuće je
izašao vrlo brzo zbog nekih zlokobnih nagoveštaja koje je osetio u izlaganju svog
domaćina. Ĉarls Vord je rekao ocu, dok su jedne zimske veĉeri razgovarali o Karvenu, da
bi silno ţeleo da zna šta je tajanstveni starac ispriĉao uĉenom svešteniku, jer svi hroniĉari
navode da je doktor Ĉekli odluĉno odbijao da ponovi i jednu reĉ od onoga što je ĉuo. Taj
ĉestiti ĉovek bio je potpuno preneraţen i uvek je, kad god bi se pomenuo Karven,
naoĉigled prisutnih gubio onu ţivahnu graĊansku uglaĊenost po kojoj je bio nadaleko
ĉuven.
Još je nedvosmisleniji bio razlog zbog kojeg je drugi ĉovek od ukusa i dobrog
društvenog vaspitanja izbegavao oholog samotnika. Gospodin Dţon Merit, stariji i otmen
Englez sa izrazitim sklonostima ka knjiţevnosti i nauci, došao je iz Njuporta u varoš koja
je tako brzo sticala ugled i podigao letnjikovac na mestu zvanom Vrat na kome se danas
uzdiţu najvelelepnije palate. Dţon Merit je ţiveo u visokom stilu i u velikoj udobnosti,
imao prve koĉije i prve livrejisane sluge u varoši, i silno se ponosio svojim teleskopom,
svojim mikroskopom i svojom odabranom bibliotekom engleskih i latinskih knjiga. Ĉuvši
da je Karven vlasnik najbolje biblioteke u Providensu, gospodin Merit mu je odmah otišao
u posetu i bio primljen mnogo srdaĉnije nego većina prethodnih posetilaca. Divljenje što
ga je sa dubokom iskrenošću iskazao prema prostranim, prepunim policama na kojma su
pored grĉkih, latinskih i engleskih klasika stajale gomile filozofskih, matematiĉkih i
nauĉnih knjiga, ukljuĉujući dela Paracelzusa, Agrikole, Van Helmonta, Silvijusa,
Glaubera, Bojla, Berhavea, Bekera i Stala, podstaklo je Karvena da svome gostu predloţi
posetu farmi u Potakitu, iako do tada tamo nikoga nikad nije odveo, pa se njih dvojica
odmah odvezoše koĉijama gospodina Merita.
Gospodin Merit je uvek bio spreman da prizna da u toj seoskoj kući uistinu nije video
ništa strašno, ali je tvrdio da su naslovi knjiga posebnih izdanja posvećenih magiji,
vradţbinama, alhemiji i teologiji, koje je Karven drţao u prednjoj sobi, bili već sami po
sebi dovoljni da ga ispune dugotrajnim gnušanjem. Toj predrasudi je, moţda, doprineo i
izraz lica koji je imao domaćin dok je gostu pokazivao sve te knjige. Neobiĉna zbirka,
pored gomile dela proseĉnih vrednosti na kojima gospodin Merit i nije preterano zavideo
njihovom vlasniku, obuhvatala je gotovo sve kabaliste, demonologe i vraĉeve koji su bili
poznati svetu; bejaše to uistinu prava riznica u okviru mraĉnih i sumnjivih oblasti
alhemije i astrologije. Hermes Trismegistus u Menardovom izdanju, Turba
Philosopharum, Geberovo delo Liber Investi Gatonis , pa Kljuĉ mudrosti, kabalistiĉki
Zohar, kompleti Albertus Magnus, Ars Magna et Ultima Rejmonda Lalija u Zecnerovom
izdanju, Thesaurus Chemicus Rodţera Bekona, Fladov Clavis Alchimiae, Tritemijusov
rukopis De Lapide Philosophico — sve je bilo tu. Srednjovekovni hebrejski i arapski pisci
bili su zastupljeni u velikom broju, a gospodin Merit preblede kao krpa kada je, skinuvši
sa gornje police predivno opremljenu knjigu sa upadljivom nalepnicom Qanooné —
Islam, shvatio da u rukama drţi zabranjeno delo Necronomicon ludog arapskog pisca
Abdule Alhazreda o kome je nekoliko godina ranije u potaji slušao neopisive
ĉudovišnosti, jer su nekako baš u to vreme u jednome ĉudnom ribarskom seocetu,
Kingsportu kod zaliva Masaĉusets, razobliĉeni neĉuveni, grozomorni obredi.
Najĉudnije je, meĊutim, bilo to što je ĉestiti gospodin priznao da ga je, neshvatljivo,
najviše uplašila jedna gotovo beznaĉajna pojedinost. Na ogromnom stolu od mahagonija
leţao je, okrenut naopaĉke, potpuno pohaban i vrlo redak primerak Borelusove knjige, sa
mnogim zagonetnim beleškama na margini i izmeĊu redova, ispisanim Karvenovom
rukom. Knjiga je bila otvorena negde na polovini; i tu je veoma debelim i nervoznim
potezima pera, ispod redova mistiĉnih slova gotice, jedan odeljak bio obeleţen tako
upadljivo da gost naprosto nije odoleo ţelji da vidi o ĉemu je reĉ. Da li mu je paţnju
privukla priroda obeleţenog mesta ili grozniĉava nezgrapnost poteza pera kojima su ti
redovi bili podvuĉeni, to ni sam gospodin Merit nije mogao da kaţe; ali, nešto ga je u tom
spletu silno kosnulo i na neki ĉudan naĉin duboko uznemirilo. I toga se pasusa sećao do
kraja ţivota; prepisao ga je iz sećanja u svoj dnevnik i jednom ĉak pokušao da ga izrecituje
prisnom prijatelju, doktoru Ĉekliju, a onda odustao od te namere videvši do koje su mere
već prve reĉi teksta uzbudile uĉenog i uglaĊenog pastora. Pasus je glasio:
„Suštastvenije ţivotinjskije Soli moguće jeste tako pripremiti i oĉuvati da svaki
umstveni i veštini viĉan ĉelovjek moţe u sobstvenoj sobi za rad imati vasceli Nojev
kovĉeg i prizivati po volji ĉistoje Obliĉije Ţivotinje iz Praha Njezina. Metodom sovsem
sliĉnijem i Filozof mogao bi, ne sluţeći se vradţbinama zloĉinaĉkijem, Obliĉije svakogo
svojego Pretka iz Suštastvenijeh Soli Ljudskoga Praha prizvati u koje telo Jego pretvoreno
bi.“
Ipak, najstrašnije priĉe o Dţozefu Karvenu mrmljale su se u blizini dokova, duţ juţnog
dela Gradske ulice. Mornari su sujeverni ljudi, pa su na laĊama kojima su prevozili
beskonaĉne koliĉine ruma i robova, na šalupama sa melasom, na gusarskim brodovima i
na velikim jedrenjacima sa dve katarke koji su pripadali trgovcima i kapetanima porodica
Braun, Kroford i Tilinghast — pribegavali ĉudnim znakovima zaštite ĉim bi ugledali
vitku, varljivo mladalaĉku figuru ĉoveka sa ţutom kosom i blago povijenim ramenima
kako ulazi u Karvenova skladišta u Dablun ulici ili razgovara sa kapetanima i
nadzornicima tovara na dugaĉkom keju, gde su Karvenove laĊe, uvek nemirne, leţale
ukotvljene ili pak neumorno uplovljavale u luku i isplovljavale iz nje. Karvenovi kapetani
i ĉinovnici mrzeli su svoga gazdu i bojali ga se, a svi njegovi mornari bili su melezi, ološ sa
Martinika, iz Havane ili iz Por Roajala. Brzina kojom su se jedni mornari zamenjivali
drugima budila je, u izvesnom smislu, najjaĉi i najodreĊeniji strah kojim je starac
mladalaĉkog izgleda bio okruţen. Ĉim bi neki od Karvenovih brodova pristao u luku,
posada bi dobijala slobodan izlaz u grad, a neki mornari i nalog da obave odreĊene
nabavke i izvrše ove ili one porudţbine; a kada bi se posada ponovo našla na okupu, bilo
je gotovo sigurno da će u grupi nedostajati jedan ĉovek ili više ljudi. Ĉinjenica da je
najveći broj porudţbina i nabavki bio vezan za farmu na putu Potakit i da je vrlo mali
broj mornara viĊen u povratku sa tog mesta dobijala je sve veći znaĉaj i nije se
zaboravljala; zato je, vremenom, Dţozefu Karvenu bivalo sve teţe da zadrţi svoje tako
ĉudno odabrano brodsko osoblje. Na kraju su mnogi mornari napuštali posao ĉim bi ĉuli
glasine koje su kolale o brodovima ukotvljenim u Providensu, pa je za tajanstvenog
trgovca nastojanje da begunce zameni novim mornarima sa Kariba predstavljalo sve veći i
sve teţi problem.
Već 1760. godine bio je Dţozef Karven odbaĉen ĉovek, osumnjiĉen za mutne, grozovite
radnje i za savezništvo sa demonima koji su ljudima izgledali još gnusobniji i još opasniji
zato što ih nisu mogli ni imenovati, ni razumeti, i što se ĉak ni njihovo postojanje niĉim
nije moglo dokazati. Poslednja kap prepunila je ĉašu kada se 1758. godine proneo glas o
nestanku izvesnog broja vojnika: u martu i aprilu te godine, pripadnici dva kraljeva puka
na putu za Novu Francusku bili su, izvesno vreme, smešteni u Providensu, ali je pri
odlasku ustanovljeno da broj nestalih vojnika znatno prevazilazi uobiĉajni prosek
dezertera. Glasine su se zasnivale na ĉinjenici da su Dţozefa Karvena vrlo ĉesto viĊali u
razgovoru sa strancima u crvenim šinjelima; a kako je broj nestalih vojnika neprekidno
rastao, ljudi se prisetiše da su se sliĉne ĉudne pojave javljale i meĊu Karvenovim
pomorcima. Šta bi se dogodilo da pukovi nisu dobili nareĊenje za pokret, to uistinu niko
ne moţe da kaţe.
U meĊuvremenu su se ovozemaljski poslovi zagonetnog trgovca razvijali sa velikim
uspehom. Karven je drţao monopol u gradskom trgovanju šalitrom, crnim biberom i
cimetom i sa lakoćom je gotovo sve pomorsko-trgovaĉke firme, osim Braunove, pridobio
za uĉešće u uvozu mesinganih predmeta, indiga, pamuka, vunenih tkanina, soli, brodskog
pribora, gvoţĊa, hartije i engleske robe svih vrsta. Dućandţije kakve su bili Dţejms Grin,
ĉiji je dućan u Ĉipsajdu nosio natpis „Kod slona“, Raselovi sa znakom Zlatnog orla na
drugoj strani mosta, ili Klark i Najtingejl, ĉija je radnja nedaleko od Nove kafane nosila
znak Tiganja i Ribe, zavisile su skoro u potpunosti od njega u odnosu na robu koju su
prodavali. A poslovni dogovori sa mesnim destilatorima alkohola, sa mlekarima i
stoĉarima iz indijanskog plemena Narangasit, kao i sa njuportskim voskarima, doprineli
su tome da Karven postane jedan od najvećih izvoznika Kolonije.
Iako ozloglašen i tako reći iskljuĉen iz zajednice, on je u svakoj prilici usrdno
ispunjavao svoje graĊanske duţnosti. Kada je Kolonijalno zdanje izgorelo do temelja, upi-
sao je, kao svoj doprinos, zamašnu svotu novca i tako je, zahvaljujući tom zajmu, 1761.
godine sagraĊeno novo zdanje od opeka da bi i dan-danas stajalo na ĉelu kuća u staroj
glavnoj ulici. Te iste godine pomogao je da se, posle ĉuvene oktobarske oluje, ponovo
izgradi Veliki most. Nadoknadio je bezbroj knjiga Narodnoj biblioteci kada je njena
riznica izgorela u poţaru koji je zahvatio Kolonijalno zdanje i dao ogroman prilog
kupovinom obveznica zajma pomoću kojeg su blatnjavo šetalište i izrovana Gradska ulica
bili poploĉani oblutkom, sa pešaĉkom stazom po sredini. Nekako u isto vreme, sagradio je
jednostavnu ali sjajnu novu kuću sa portalom koji je predstavljao pravi trijumf rezbarstva.
A kada su se privrţenici Vajtfildove sekte kalvinistiĉkih metodista 1743. godine izdvojili
iz brdske crkve doktora Kotona i osnovali, na drugoj strani mosta, Crkvu Ċakona Snoua,
Karven je otišao sa njima, premda je njegov ţar brzo utihnuo a prisustvo u crkvi bivalo
sve reĊe i reĊe. Uprkos tome, nastavio je da neguje poboţnost, kao da je njome ţeleo da
odagna senku koja ga je bila prognala u izolaciju i koja bi ako budno ne pazi na nju, ubrzo
mogla da ugrozi velike poslovne uspehe.
Izgled tog ĉudnog, bledog i bezbojnog ĉoveka, ĉak ni sredoveĉnog a izvesno ipak
starog ĉitav jedan vek, koji je konaĉno nastojao da se izbavi iz oblaka straha i mrţnje
suviše nejasnih da bi se mogli savladati i analizirati, bio je, u isti mah, i patetiĉan i
dramatiĉan i gnusan. Ali, moć bogatstva i spoljnih gestova dovoljno je velika, tako da je
mogla unekoliko da ublaţi neskrivenu odvratnost koju je sredina ispoljavala prema
njemu; a do te male promene došlo je kada su njegovi mornari naglo prestali da
išĉezavaju. Pored toga, Karven je sad oĉigledno obilazio groblja u velikoj tajnosti i sa
pooštrenom opreznošću, jer ga nikada više na njima nisu viĊali, pa su ĉak i glasine o
neobiĉnim zvucima i raznim ujdurmama na njegovoj farmi u Potakitu dobile manje
razmere. MeĊutim, koliĉina hrane koju je trošio bila je i dalje neprirodno velika i zamena
jedne vrste stoke drugom i dalje neprirodno ĉesta. Uprkos tome, sve do naših dana kada je
Ĉarls Vord u biblioteci Šipli pronašao Karvenove knjigovodstvene izveštaje i raĉune,
nikome ţivom nije palo na pamet — osim, moţda, jednom ogorĉenom momku — da
napravi jezivo uporeĊenje izmeĊu velikog broja crnaca koje je tokom 1766. godine uvozio
iz Gvineje i obespokojavajuće malog broja onih za koje je ispostavio uredne raĉune
trgovcima roblja kod Velikog mosta i plantaţerima u pokrajini Narangasit. Ne treba,
dakle, nimalo sumnjati u to da su prepredenost i dovitljivost ovoga gnusnog ĉoveka
postajale gotovo natprirodne ĉim bi se nametnula potreba da se njima sluţi.
Naravno, i dejstvo tih zakasnelih napora da se neke stvari isprave bilo je, neminovno,
slabašno. Karvena su i dalje svi izbegavali, i niko nije imao u njega poverenja; sama
ĉinjenica da je u tako dubokoj starosti ostao mladolik bila je dovoljan razlog za takav stav.
Najzad je i on uvideo da će njegovo veliko bogatstvo kad-tad poĉeti da se krnji; sloţena
ispitivanja i tajanstveni opiti, bez obzira na to u ĉemu su se sastojali i zbog ĉega su se
vršili, zahtevali su bez sumnje ogromna ulaganja; a kako bi ga promena sredine lišila
trgovaĉkih prednosti koje je uspeo da stekne u Providensu, nije mu išlo u raĉun da u tom
ĉasu zapoĉinje novi ţivot u nekome drugom kraju. Razum mu je nalagao da popravi svoje
odnose sa ţiteljima Providensa i da svojim prisustvom više ne izaziva opštu atmosferu
nelagodnosti i ogorĉenja, prekid razgovora i providne izgovore zbog poruĉivanja robe kod
drugih trgovaca. I njegovi ĉinovnici, svedeni na jadnu i bespomoćnu grupicu onih koje
više niko ne bi primio u sluţbu, zadavali su mu velike brige; a pomorce, kapetane i
njihove pomoćnike uspevao je da zadrţi samo zahvaljujući lukavstvu pomoću kojeg je nad
njima sticao izvesnu nadmoć — hipotekom, nekom pismenom obavezom, nekom
priznanicom ili, pak, obaveštenjem koje bi, obelodanjeno i razglašeno, moglo da ugrozi i
njihovo blagostanje i njihov ugled. Hroniĉari su sa strahopoštovanjem zapisivali da
Karven u mnogim sluĉajevima ima gotovo volšebnu moć u otkrivanju porodiĉnih tajni i
da se njima sluţi u vrlo sumnjive i krajnje mraĉne svrhe. U toku poslednjih pet godina
svog ţivota mogao je, ĉini se, do nekih podataka, koje je tako hitro i umešno umeo da
iskoristi za svoje ciljeve, doći samo kroz neposredan razgovor sa odavno mrtvim osobama.
Baš u to vreme, prepredeni uĉenjak pribegao je i poslednjem oĉajniĉkom pokušaju da
povrati poloţaj i ugled u zajednici. Do tada nepopravljiv samotnjak, neoĉekivano je
odluĉio da sklopi probitaĉan brak i za nevestu odabere mladu gospu ĉiji će porodiĉni
ugled spreĉiti njegovo ţigosanje i skinuti sumnju sa njegovog doma. A moţda su ga na
brak navodili i neki drugi, dublji razlozi, koji su bili toliko izvan znane kosmiĉke sfere da
su se mogli nazreti tek u hartijama pronaĊenim sto pedeset godina posle njegove smrti,
premda se prava istina nikada neće saznati. Karven je, razume se, bio savršeno svestan
toga da bi svaki njegov pokušaj udvaranja na uobiĉajen naĉin naišao na uţas i gnev, pa je
zato buduću izabranicu poĉeo da traţi u krugu onih roditelja na koje je mogao da izvrši
pritisak. Ali, ispostavilo se da, s obzirom na njegove vrlo visoke i neobiĉne zahteve u
pogledu lepote, obrazovanja, miraza i društvenog ugleda, takvu devojku baš i nije lako
naći. Naposletku se njegovo traganje i procenjivanje svelo na najuţi izbor: na gazdinstvo
jednog od njegovih najboljih i najstarijih pomorskih kapetana; izbor je pao na udovca
otmena porekla, neokaljane ĉasti, koji se zvao Đuti Tilinghast i ĉija je jedinica Ilajza
ispunjavala sve uslove, osim izgleda da postane bogata naslednica. Kapetan Tilinghast je,
ko zna zašto, bio u Karvenovoj vlasti; i pristao je na taj bogohulni brak posle jednog
uţasnog razgovora voĊenog u ĉetiri oka u kapetanovoj kući u obliku kupole na brdu
Pauer Lejn.
Ilajza Tilinghast je, u to vreme, imala osamnaest godina i bila odgajena gospodski u
onoj meri u kojoj su to dozvoljavale sve nepovoljnije novĉane prilike njenog oca.
PohaĊala je školu Stivena Dţeksona preko puta šetališta, ali je najviše nauĉila od svoje
majke koja je 1757. godine umrla od boginja i koja je svoju jedinicu priljeţno upućivala u
sve veštine i u sve tajne ţivota gospodskog domaćinstva. Jedan Ilajzin vez, koji je izradila
u devetoj godini, visi i dan-danas na zidu Istorijskog udruţenja Rod Ajlenda. Ona je, posle
majĉine smrti, vodila celu kuću uz pomoć samo jedne stare crnkinje. Njena rasprava sa
ocem u vezi sa Karvenovom prosidbom morala je uistinu biti vrlo muĉna, ali nigde nije
zapisana. Izvesno je samo to da je Ilajzina veridba sa mladim Ezrom Vedenom, drugim
pomoćnikom kapetana na Krofordovom poštanskom brodu Enterprise iznenada raskinuta
i da se devojka 7. marta 1763. godine venĉala sa Dţozefom Karvenom u baptistiĉkoj crkvi,
u prisustvu najuglednijeg skupa kojim se grad mogao diĉiti; obred venĉanja obavio je
mladi Semjuel Vinson. U listu Gazette objavljena je, o ovom dogaĊaju, kratka vest, a u
većini primeraka koji su se saĉuvali do danas, ta vest je ili iseĉena ili iscepana. Ĉarls Vord
je, posle upornog i dugotrajnog traganja po arhivi jednoga privatnog kolekcionara,
pronašao jedan jedini kompletan primerak tih novina i sa uţivanjem uoĉio besmislenu
uglaĊenost jezika i naĉina izraţavanja:

,,U veĉer, prošlog ponedeonika, G. Dţozef Karven, iz ove varoši, Trgovac po

zanimanju, venĉao se sa g-Ċicom Ilajzom Tilinghast, kćerkom Kapetana Đutija
Tilinghasta, mladom damom ĉije su izvesne Osobine za svaku Pohvalu što mnogo
doprinose lepoti njene Osobe, jer će zajedno ukrasiti supruţniĉko stanje i ovekoveĉiti
Blaţenstvo ovog braka.“

Zbirka pisama Derfi —Arnold, koju je Ĉarls Vord, uoĉi prvog napada ludila, pronašao u
privatnoj kolekciji Melvila F. Potersa iz Dţordţove ulice, a u kojima su opisani i ovaj i
prethodni period, baca jasnu svetlost na sramotu i uvredu koju je taj neprikladni brak
naneo Providensu. Ali kako se društveni uticaj Tilinghastovih nikako nije mogao
poreći. Dţozef Karven je ipak doţiveo to da mu u kuću dolaze liĉnosti koje ni u snu ne
bi nagnao da preĊu prag njegovog doma. Njega, naravno, ni sada sredina nije prihvatala
u potpunosti a njegova nevesta je, prema opštem shvatanju, bila paćenica u toj silom
nametnutoj špekulaciji, ali je ovaj brak, u svakom sluĉaju, unekoliko odloţio uništenje
konaĉnim ţigosanjem. Naĉin na koji se ĉudni mladoţenja ophodio prema svojoj ţeni
iznenadio je i nju i zajednicu, jer Dţozef je Ilajzi ukazivao izuzetnu paţnju i beskrajnu
ljubaznost. Nova kuća u Olni Kortu bila je sada osloboĊena svih obespokojavajućih po-
java i Karven je, premda je ĉesto odsustvovao i vreme provodio na farmi u Potakitu
koju njegova ţena nijednom nije posetila, više nego ikad u svom dugogodišnjem ţivlje-
nju u Providensu liĉio na normalnog graĊanina. Samo je jedna osoba ostala u
otvorenom neprijateljstvu i nepomirljivom sukobu sa njim — mladi brodski oficir ĉija
je veridba sa Ilajzom Tilinghast bila tako naglo raskinuta. Ezra Veden se javno zaklinjao
na osvetu i sada je, iako po prirodi miran, blag i neţan, gajio sve jaĉu mrţnju i nepo-
pustljivu osvetoljubivost koje nisu predskazivale ništa dobro muţu-uzurpatoru.
Sedmog maja 1765. godine roĊena je Karvenova jedina kći Ana. Krstio ju je preĉasni Dţon
Grejvs iz Kraljeve crkve, kojoj su neposredno posle venĉanja prišli i muţ i ţena i na taj
naĉin uĉinili ustupak jedno drugom, s obzirom na to da je, do tada, jedno pripadalo
kongregacijskoj a drugo baptistiĉkoj crkvi. Vest o Aninom roĊenju je, kao i vest o
venĉanju obavljenom dve godine ranije, bila istrgnuta iz većine primeraka crkvenih i
gradskih anala; Ĉarls Vord je uz najveće teškoće obe zabeleške pronašao tek kad je otkrio
svoje srodstvo sa udovicom koja je promenila prezime; iz tih otkrića poteklo je ono
grozniĉavo interesovanje koje je mladog Vorda i odvelo ka vrhuncu, u ludilo. Krštenicu
je, uistinu, pronašao na vrlo neobiĉan naĉin: prepiskom sa naslednicima privrţenog
doktora Grejvsa koji je, napuštajući svešteniĉku sluţbu posle izbijanja Revolucije, poneo
sobom komplet kopija svih dokumenata. A Vord se dosetio da se obrati tom izvoru
obaveštenja zato što je već tada znao da je njegova pra-pra-prababa Ana Tilinghast Poter
bila ĉlan Episkopske crkve.
Ubrzo posle roĊenja svoje kćeri, dogaĊaja kome se, kako je izgledalo, obradovao sa
ţarom koji se nikako nije uklapao u njegovu uobiĉajnu hladnoću i odbojnost, Karven je
odluĉio da pozira za portret. Taj rad je poverio vrlo darovitom ŠkotlanĊaninu
Alegzanderu koji je u to vreme ţiveo u Njuportu a kasnije postao ĉuven kao prvi uĉitelj
Gilberta Stjuarta. Slikareva kiĉica je, kaţu, verno doĉarala Dţozefa Karvena na slici koja
će ostati na zidu biblioteke u kući u Olni Kortu, ali nijedan od dva stara dnevnika u
kojima se pominje ovaj portret ne nagoveštava šta se sa tom slikom zbilo kasnije i gde je
ona mogla da bude premeštena. U tom je periodu nastrani uĉenjak ispoljavao znake
neuobiĉajne zamišljenosti i sve slobodno vreme provodio na farmi u Potakitu. Po svemu
izgleda, a tako se i tvrdi, da se nalazio u stanju velikog a prikrivenog uzbuĊenja, izuzetne
napetosti ili uţasne nedoumice: kao da oĉekuje neki fenomenalni dogaĊaj, kao da je na
tragu nekoga ĉudesnog otkrića. Hemija ili alhemija su, ĉini se, igrale u svemu tome veliku
ulogu, jer je on iz kuće preneo na farmu gotovo sve svoje knjige posvećene tim oblastima.
Karven je, meĊutim, i dalje izigravao privrţenog sugraĊanina, spremnog da u svakom
trenutku izvrši svoje graĊanske duţnosti i u svakoj prilici podrţavao voĊe kakve su bili
Stiven Hopkins, Dţozef Braun i Bendţamin Vest u svim njihovim nastojanjima da kulturu
varoši uzdignu na viši nivo, budući da je u to vreme taj nivo bio daleko niţi nego u
Njuportu, naroĉito u odnosu na svet lepih umetnosti. Pomogao je Danijelu Dţenkinsu da
1763. godine otvori knjiţaru i od toga dana bio njegova najbolja mušterija, a stalnu
novĉanu potporu je pruţao i prezaduţenom listu Gozette koji je svake srede izlazio sa
znakom oliĉenim u Šekspirovoj glavi. U politici je svesrdno podrţavao guvernera
Hopkinsa u borbi protiv Vordove stranke ĉije je glavno uporište bilo u Njuportu, a njegov
uistinu uzbudljiv govor u Heĉers Holu 1765. godine protiv odvajanja Severnog
Providensa u poseban, nezavisan grad sa pravom glasa u Zakonodavnoj skupštini,
doprineo je više od svega drugog da se predrasude nagomilane protiv njega unekoliko
ublaţe. Jedino se Ezra Veden, koji ga nije ispuštao iz vida, ciniĉno smeškao na tu silnu
spoljnu aktivnost; i otvoreno se kleo da je sve to samo maska iza koje se krije besramno,
nezakonito trgovanje najcrnjim Tartarusovim bezdanima. Osvetoljubivi momak je
sistematiĉno prouĉavao i tog ĉoveka i njegove postupke, kad god bi se nalazio u gradu i u
luci u kojoj bi ĉitave noći provodio kraj ukotvljenih brodova, u malom i uvek spremnom
ribarskom ĉamcu; a ĉim bi ugledao svetlost u Karvenovim skladištima, neumorno bi
pratio trgovĉev veliki ĉamac koji se, s vremena na vreme, neĉujno iskradao iz luke i
plovio kroz zaliv. Ezra Veden je, kad god je to bilo moguće, budno motrio i na farmu u
Potakitu, gde su ga, jednom prilikom, gadno izujedali psi koje je na njega napujdao stari
indijanski braĉni par.

U jesen 1770. godine, Veden je shvatio da se nešto naglo menja i privlaĉi paţnju
radoznalih varošana. Karven je kao kakav pohabani ogrtaĉ zbacio sa lica izraz neizvesno-
sti, napetosti i išĉekivanja i zamenio ga izrazom rĊavo prikrivenog, pobedonosnog zanosa.
Bilo mu je, oĉigledno, teško da se obuzda i ne obelodani ono što je pronašao, saznao ili
postigao; ali potreba za tajnovitošću nadjaĉala je ţelju da svoja radovanja podeli sa
drugima, jer nikada nikom nije ponudio nikakvo objašnjenje. I upravo je posle ove
promene koja se, po svemu sudeći, zbila još poĉetkom jula, zlokobni uĉenjak poĉeo da
zaprepašćuje ljude nagoveštajima da poseduje ona obaveštenja koja su samo njihovi davno
mrtvi preci mogli da mu pruţe i saopšte.
Ali, ova promena ni u kom sluĉaju nije oznaĉila i prestanak Karvenovih potajnih,
grozniĉavih delatnosti. One su se, naprotiv, povećavale iz dana u dan, tako da su njegove
pomorsko-trgovaĉke poslove sve više preuzimali i obavljali kapetani koje je sad drţao u
svojoj vlasti sponama straha isto toliko jakih koliko je jak bio i strah od bankrotstva.
Karven je bio potpuno digao ruke od trgovanja robljem, tvrdeći da je dobit od toga posla
sve manja. Svaki slobodan trenutak provodio je na farmi u Potakitu, premda se, s
vremena na vreme, mogao ĉuti i pokoji glas o njegovom prisustvu na mestima koja su se,
iako baš ne u neposrednoj blizini, ipak nalazila u okolini nekog groblja, pa su se ljudi
skloni razmišljanju pitali da li je uistinu došlo do promene u navikama starog trgovca.
Ezra Veden je, iako su periodi uhoĊenja nuţno bili kratki i povremeni zbog njegovih
Ĉestih odlazaka na duţe plovidbe, nosio u sebi onu osvetniĉku upornost koja je
nedostajala većini praktiĉnih graĊana i farmera, i zato je Karvenove delatnosti
podvrgavao ispitivanju kakvom do tada nisu bile podvrgnute.
Mnogi neuobiĉajeni manevri brodova ĉudnog trgovca primani su zdravo za gotovo iz
prostog razloga što su vremena bila burna a svaki kolonista ĉvrsto rešen da se suprotstavi
odredbama ĉuvenog Zakona o šećeru koji je sputavao slobodnu trgovinu. Krijumĉarenje i
izvrdavanje propisa bili su pravilo u zalivu Naragansit, a noćna iskrcavanja tovara
zabranjene robe najobiĉnija, svakodnevna pojava. Ali Veden se, pošto je iz noći u noć
pratio dereglije i manje šalupe koje su se pod njegovim budnim okom iskradale sa dokova
u Gradskoj ulici gde su se nalazila Karvenova skladišta, brzo uverio da zlokobni
podvaladţija ne radi sve to samo zato da bi izbegao naoruţane brodove Njegovog
veliĉanstva. Pre promene do koje je došlo 1766. godine, njegovi veliki ĉamci bili su
uglavnom puni okovanih crnaca koji su prevoţeni preko Zaliva i iskrcavani na nekim
mraĉnim mestima duţ obale, severno od Potakita, a odatle vuĉeni uz okomitu liticu,
preko kopna dovoĊeni na Karvenovu farmu i tu zatvarani u veliku sporednu kamenu
zgradu koja je, umesto prozora, imala samo uske proreze. Posle velike promene, izmenjen
je celokupni program. Istoga je ĉasa obustavljen uvoz robova, a izvesno vreme izostale su
i ponoćne plovidbe zalivom. A onda je, u proleće 1767. godine, Karven primenio novu
taktiku. Dereglije su se ponovo iskradale sa crnih, tihih dokova, ali su sada kroz zaliv
plovile samo do izvesnog mesta, samo do rta Nankit, tu se sretale sa ĉudnim brodovima
razliĉitih vrsta i veliĉina i od njih preuzimale tajanstveni tovar. Karvenovi mornari bi
onda taj tovar iskrcali na obalu, preko kopna ga prebacili na farmu i tamo ga ubacili u istu
zagonetnu kamenu zgradu u koju je ranije smeštano crnaĉko roblje. Ovaj tovar se, gotovo
u celosti, sastojao od kutija i duguljastih, pravougaonih, vrlo teških sanduka koji su
podsećali na mrtvaĉke kovĉege.
Kad god bi se našao u Providensu, Veden bi iz noći u noć, iz potaje, osmatrao farmu; sa
osmatraĉnice bi odsustvovao samo kada bi tle pokrio sneg koji je izdajniĉki otkrivao sve
tragove, svaki otisak stopala. Ponekad bi se ĉak i u to zimsko vreme, idući drumom ili
prelazeći preko zaleĊene reke, prikradao što je mogao bliţe uţasavajućem mestu da bi
video kakve su tragove ostavili oni koji su tim putem prošli pre njega. Uvidevši da se ta
bdenja ponekad kose sa duţnostima pomorca, Veden je unajmio drugara iz krĉme
Eliejzera Smita i njemu poverio zadatak da u njegovom odsustvu osmatra zlokobnu
farmu. Sada su njih dvojica, neosporno, mogla da pokrenu ĉitavu lavinu neobiĉnih glasina
a to nisu uĉinili samo zato što su znali da bi time upozorili divljaĉ koju su gonili i
upropastili lov. Hteli su da saznaju nešto odreĊeno pa da onda stupe u dejstvo. A ono što
su saznali moralo je biti uistinu porazno, jer je Ĉarls Vord nekoliko puta rekao svojim
roditeljima da beskrajno ţali što je Veden kasnije spalio svoje beleţnice. Sve što se moţe
reći o njihovim otkrićima zasniva se na onom što je Eliejzer Smit ukratko zabeleţio u
svom ne baš mnogo razumljivom dnevniku a što su drugi hroniĉari i pismo pisci stidljivo
ponavljali na osnovu izjava koje su dve uhode dale na kraju: farma u Potakitu bila je samo
spoljni omotaĉ sveobuhvatne, gnusne, pogibeljne opasnosti, po nameri i dosegu tako
duboke, neshvatljive i neopipljive da se mogla jedva nazreti ali nikako i pojmiti.
Došlo se do zakljuĉka da su Veden i Smit bili ubeĊeni da se ispod farme nalazi niz
tunela i katakombi i da u njima, pored starog Indijanca i njegove ţene, boravi i veliki broj
nepoznatih osoba. Kuća je bila stara graĊevina iz sredine sedamnaestog veka, sa ušiljenim
vrhom, sa ogromnim dimnjakom i sa nekoliko kula, a prozori u obliku romba imali su
rešetke; laboratorija se nalazila u zgradi koja se, u izvesnom smislu, naslanjala na kuću i
bila okrenuta severu, i na toj se strani krov spuštao gotovo do samog tla. Ta zgrada je
stajala izdvojena od ostalih; a ipak je, sudeći po razliĉitim glasovima koji su se u njoj
mogli ĉuti u najneobiĉnije sate dana i noći, morala biti povezana sa drugim zgradama
tajnim podzemnim prolazima. Ti glasovi su, pre 1766. godine, bili ĉas sumanuto
mrmljanje, ĉas crnaĉki šapat a ĉas mahniti krici, praćeni neobiĉnim pojanjem ili
bajanjem. Posle te godine, dobili su još neobiĉniji i još uţasniji vid, jer sada je to bila
ĉitava skala zvukova: mrmorenje kao izraz tupog povinovanja, tutnjava kao izraz
pregovaranja, cviljenje kao izraz preklinjanja, dahtanje kao izraz ozlojeĊenosti i uzvici
kao izraz protesta. Glasovi su, izgledalo je, govorili razliĉitim jezicima u kojima se Karven
dobro snalazio, jer se njegov hrapavi glas lako mogao prepoznati kako odgovara,
prekoreva, preti.
Ĉinilo se, dakle, da u kući ţivi više osoba: Karven, neki zatvorenici i straţari tih
zatvorenika. Iz nje su dopirali glasovi koje ni Veden ni Smit nikada do tada nisu ĉuli, iako
su dobro poznavali svetske luke, ali su dopirali i oni koje su bez napora mogli da
prepoznaju kao glasove koji govore na ovom ili onom stranom jeziku. Razgovor je uvek
liĉio na katehizam: Karven je, ĉinilo se, iznuĊivao obaveštenja od uţasnutih ili
pobunjenih zatvorenika.
Veden je u svoju beleţnicu, od reĉi do reĉi, unosio odlomke razgovora koje je
prisluškivao, jer su se engleski, francuski i španski, a on je znao sva tri jezika, ĉesto upo-
trebljavali; ali, beleţnice je spalio, ništa se nije saĉuvalo. Ostala je zapisana samo njegova
izjava da su, osim gnusobnih dijaloga kojima se Karven naslaĊivao i u kojima su se
pominjali davni dogaĊaji vezani za mnoge porodice Providensa, pitanja i odgovori koje je
on uspeo da razume bili uglavnom istorijske i nauĉne prirode i odnosili se na vrlo daleku
prošlost i na vrlo daleka mesta. Jednom prilikom je, na primer, neki ĉas razjaren a Ĉas
zlovoljan stvor ispitivan na francuskom jeziku o pokolju u Limoţu što ga je 1370. godine
izvršio Princ Tame, kao da je za taj zloĉin postojao neki skriveni razlog koji je zatvorenik
morao da zna. Naime, Karven je tog zatvorenika — ako je on uopšte bio zatvorenik —
pitao da li je nareĊenje za pokolj izdato zbog Znaka Jednoroga otkrivenog na oltaru u
drevnoj rimskoj grobnici iza katedrale ili zbog toga što je Princ Tame, na skupu veštica,
izgovorio Tri Reĉi. A pošto nije dobio odgovor, inkvizitor je oĉigledno pribegao kaznenim
merama, jer se zaĉuo strahovit vrisak, posle kojeg je usledila tišina; zatim mrmljanje i tupi
udarci.
Niko nikada nije mogao da posvedoĉi da je takvoj nekoj raspravi bilo na koji naĉin
prisustvovao ili video nešto svojim oĉima, pošto su prozori uvek bili zastrti teškim
draperijama. Samo se jednom, u toku razgovora na nekom nepoznatom jeziku, na zavesi
ukazala senka koja je potresla Vedena, jer ga je podsetila na jednu od lutaka iz predstave
koju je u jesen 1764. godine gledao u Heĉers Holu. Neki ĉovek iz Dţermentauna,
Pensilvanija, izuzetno je vešto izvodio mehaniĉki spektakl a oglašavao ga je ovako:
„Prizori iz slavnog Grada Jerusalema! Predstavljamo Vam Jerusalem, Hram Solomonov,
Njegov Kraljevski Presto, ĉuvene Kule i Brda a i Stradanje Spasitelja našeg od Vrta
Getsemanskog do Raspeća na Brdu zvanom Golgota! Umetniĉko Delo Vajara zasluţuje da
bude viĊeno od Radoznalaca!“ U tom ĉasu je slušalac koji se bio prišunjao do samog
prozora prednje sobe u kojoj se vodio razgovor tako podskoĉio da je indijanski braĉni par
napujdao na njega sve pse na imanju. Posle toga se iz kuće više nikada nije ĉuo razgovor,
pa su Veden i Smit zakljuĉili da je Karven prostor svog delovanja premestio u podzemne
odaje.
A da su takve odaje uistinu postojale bilo je sasvim jasno iz mnogo razloga. Prigušeni
krici i bolno jecanje dopirali su, s vremena na vreme, iz onog što je liĉilo na ĉvrsto tle, sa
mesta koja su bila daleko od svake graĊevine; a na obali reke, tamo gde se gorje strmom
liticom spušta u dolinu Potakit, pronaĊena su, skrivena gustim grmljem, luĉna hrastova
vrata sa teškim okovom koja su bez sumnje bila ulaz u špilju unutar brda. Kada su i kako
te katakombe sagraĊene, to Veden nije mogao da kaţe, ali je ĉesto isticao da grupe
nevidljivih radnika mogu veoma lako stići sa reke do toga mesta. Dţozef Karven je svoje
mornare meleze uistinu iskorišćavao u mnoge svrhe! U toku jakih prolećnih kiša 1769.
godine, Veden i Smit su opet budno motrili na strmu reĉnu obalu išĉekujući ovoga puta
da neku od podzemnih tajni voda iznese na videlo; na kraju im se, kao nagrada za trud,
ukazao neobiĉan prizor: u dubokim jarugama izdubljenim u nasipu gomilale su se u
nedogled ljudske i ţivotinjske kosti. Za jednu takvu pojavu mogla su postojati mnoga
objašnjenja, s obzirom na to da se na obliţnjoj farmi gajila stoka i da su se u blizini
nalazila stara indijanska groblja, ali su Veden i Smit iz svog otkrića izvukli drukĉije
zakljuĉke.
Onda se u januaru 1770. godine, dakle u vreme kada su Veden i Smit uludo raspravljali o
tome šta bi valjalo misliti ili uraditi u vezi sa svim tim zbunjujućim pojavama, dogodio
sluĉaj sa brodom Fortaleza. Razjarena spaljivanjem drţavne patrolne šalupe Liberty u
Njuportu prethodnog leta, carinska flota pod vodstvom admirala Volosa pojaĉala je
budnost i zavela strogu kontrolu stranih brodova; i tako je naoruţani jedrenjak Njegovog
Veliĉanstva Cygnet, kojim je upravljao kapetan Hari Leši, zarobio jednog jutra, posle
kraće potere, deregliju Fortaleza iz Barseone. Španija, ĉiji se zapovednik zvao Manuel
Aruda; laĊa je, kako je pisalo u brodskim knjigama, plovila iz Kaira. Egipat, za Providens.
A kada je na njoj izvršen pretres sa ciljem da se pronaĊe prokrijumĉarena roba, utvrĊena
je zaprepašĉujuća ĉinjenica da se ceo tovar sastoji iskljuĉivo od egipatskih mumija i da je
upućen „Mornaru A.B.C. u“, koji svoju robu treba da preuzme dereglijom kod Rta Nankit.
Kapetan Aruda je odbio da otkrije identitet primaoca, tvrdeći da je to poslovna tajna i da
je ĉuvanje poslovne tajne pitanje ĉasti. Sud Viceadmiraliteta u Njuportu, u nedoumici
kako da postupi u ovom sluĉaju s obzirom na to da je na jednoj strani tovar robe koja se
ne krijumĉari a na drugoj protivzakonita tajnost podataka iz brodskih knjiga, prihvatio je
kompromisno rešenje koje je ponudio viši carinik Robinson: oslobodio je brod, ali mu je
uskratio pristajanje u bilo koju luku u vodama Rod Ajlenda. Kasnije se priĉalo da je brod
viĊen u bostonskom pristaništu, premda nikada javno i zvaniĉno nije ušao u tu luku.
Ovaj krajnje neobiĉan dogaĊaj privukao je izuzetnu paţnju u Providensu, gde je
vladalo opšte mišljenje da izmeĊu tovara egipatskih mumija i zlokobnog Dţozefa Karvena
postoji sasvim odreĊena veza. Kako su njegova egzotiĉna istraţivanja i uvoz nepoznatih
hemikalija bili opštepoznati, a njegova ljubav prema grobljima budila podozrenje svih
ţitelja, nije trebalo mnogo mašte pa da se baš sa njim poveţe ĉudovišni tovar koji nije ni
mogao biti namenjen nekome drugom stanovniku Providensa. Karven se, kao da je bio
svestan tog opravdanog uverenja svojih sugraĊana, u više navrata potrudio da uzgred
pomene veliku hemijsku vrednost balsama pronaĊenih u mumijama; mislio je, moţda, da
će tom napomenom razglašenoj aferi dati prirodniji vid, a onda je naglo prekidao
razgovor, odbijajući da na bilo koji naĉin prizna svoje uĉešće u njoj. Veden i Smit su,
razume se, bili potpuno ubeĊeni u to da je tovar bio namenjen Karvenu i neumorno su
razvijali svoje teorije o njemu i njegovim ĉudovišnim delima.
I sledeće je proleće, kao ono prethodno, obilovalo jakim kišama, i osmatraĉi su uporno
njuškali po reĉnoj obali iza Karvenove farme. Kako su pljuskovi spirali velike delove
zemlje, otkrili su nove gomile kostiju, ĉitave kosturnice, ali nisu naišli na bilo kakav trag
koji bi ukazivao na podzemne odaje ili na tajna skrovišta. MeĊutim, u selu Potakit, samo
milju niţe, na mestu gde reka u slapovima pada preko stenovitih platoa, poĉele su da
kolaju nove glasine. Tu, gde su se dopadljive stare seljaĉke kuće i kućerci verali uz brdo sa
seoskog mosta i gde su ribarski brodići leţali ukotvljeni uz svoje usnule gatove, kruţile su
priĉe o predmetima ili o stvarima koje su plutale niz reku i koje bi se meštanima
ukazivale u trenutku kada bi padale niz slapove. Potakit je dugaĉka reka, krivuda kroz
bezbroj naselja od kojih svako ima svoje groblje, a prolećne kiše su, kako smo već rekli,
bile neuobiĉajeno obilne; u svakom sluĉaju, ribarima oko mosta se nimalo nije dopao is-
kolaĉen pogled jedne od tih stvari koja je klizila niz slap u mirne vode, a ni naĉin na koji
je druga stvar kriknula, iako je po stanju u kome se nalazila pre spadala u one predmete
koji, poznato je, ne vrište. Taj glas je naterao Smita — jer Veden je u tom ĉasu plovio
morem — da u najveĉoj ţurbi zaĊe na obalu reke iza farme, uveren da će baš tamo
pronaći dokaze o postojanju neke prostrane špilje. Ali, nije otkrio ni najmanji trag nekog
prolaza ili nekog otvora na tom delu okomite obale, jer je bujica ostavila iza sebe ĉvrst zid
od mešavine zemlje i grmlja. Smit je ĉak pokušao i da kopa, ali je vrlo brzo digao ruke od
tog posla zbog oĉiglednog neuspeha — a moţda i iz straha od mogućeg uspeha.
Zanimljivo je razmišljati o tome šta bi uporni i osvetoljubivi Veden uradio da se, u to
vreme, našao na kopnu.

U jesen 1770. godine, Veden je zakljuĉio da je kucnuo ĉas da i druge upozna sa svojim
otkrićima, jer je tada već raspolagao mnoštvom ĉinjenica koje su se mogle povezati u
jednu celinu; imao je, osim toga, još jednog oĉevica koji je lako mogao da pobije
eventualnu optuţbu da su ljubomora i ţelja za osvetom podstakle njegovu uobrazilju. Kao
prvu osobu kojoj će se poveriti izabrao je kapetana Dţejmsa Metjusona sa broda Enterprise
zato što ga je ovaj poznavao dovoljno dobro da ne posumnja u verodostojnost priĉe a i
zbog toga što je u varoši bio dovoljno uticajan da ga sugraĊani saslušaju sa poštovanjem i
strpljenjem. Razgovor se vodio u gornjoj prostoriji Sabinove krĉme, nedaleko od dokova, a
sastanku je prisustvovao i Smit da bi potkrepio gotovo sva Vedenova tvrĊenja; na kraju tog
razgovora, kapetan Metjuson je, lepo se videlo, bio duboko potresen. Kao sve ostale
graĊane, i njega su morile zle slutnje u vezi sa Dţozefom Karvenom; i bila mu je potrebna
samo ova potvrda i veći broj podataka pa da u potpunosti poveruje u istinitost poverljivog
izveštaja. Uţasnut i smrknut, kapetan je naredio svojim mladim sagovornicima da o svemu
tome nikome ţivom ne pisnu ni reĉ i saopštio im da će liĉno preneti ovo obaveštenje,
pojedinaĉno, grupi od desetak najuglednijih i najpoznatijih graĊana Providensa; doznaĉe
njihovo mišljenje i poslušaće najmudriji savet koji će mu oni ponuditi. U svakom sluĉaju,
najhitnije je to da cela stvar ostane u najvećoj tajnosti, jer posredi svakako nije nešto sa
ĉim bi mogli da se ponesu i izbore gradska policija ili organizovana grupa graĊana
zaduţena za odrţavanje reda i mira; izuzetno je, dakle, vaţno da lako zapaljiva narodna
masa i dalje ostane u potpunom neznanju jer će se, ako do nje dopre delić cele te priĉe, u
ovim već ionako dovoljno nemirnim vremenima, ponoviti ona straviĉna uzbuna koja se
pre manje od sto godina digla u Salemu i koja je Dţozefa Karvena i dovela u Providens.
 Prave liĉnosti kojima bi, po njegovom mišljenju, trebalo poveriti mraĉnu tajnu bile bi:
doktor Bendţamin Vest, ĉiji je ĉlanak o nedavnom prolasku Venere kroz meridijan bio
jedan od nesumnjivih dokaza njegove uĉenosti i oštroumnosti; predsednik Koledţa,
preĉasni Dţejms Mening, koji se upravo doselio iz Vorena i privremeno smestio u novu
školsku zgradu u Kraljevoj ulici, u oĉekivanju da mu se dovrši kuća na brdu iznad
Prezviterijanskog prolaza; bivši guverner Stiven Hopkins, ĉlan Filozofskog udruţenja u
Njuportu, ĉovek slobodoumnih pogleda, lišen predrasuda; Dţon Karter, izdavaĉ lista
Gazette; sva ĉetiri brata Braun — Dţon, Dţozef, Nikolas i Mouzis — koja su bila visoko
cenjena kao mesni magnati i meĊu kojima je Dţozef vaţio kao izuzetno darovit nauĉnik
amater; stari doktor Dţabez Bauen, ĉovek velike erudicije, koji je iz prve ruke mnogo
znao o Karvenovim ĉudnim kupovinama i nabavkama; i kapetan Ejbreham Vipl,
zapovednik gusarskog broda, neverovatno neustrašiv i energiĉan, kome će se, ukoliko se
za to ukaţe potreba, svakako poveriti ozbiIjan zadatak da rukovodi akcijom. Uostalom, ti
se Ijudi, ako se pokaţu blagonaklonim, mogu napokon i okupiti u cilju zajedniĉkog
dogovaranja i donošenja odluke o tome da li bi o ĉitavoj toj stvari trebalo obavestiti
guvernera Kolonije Dţozefa Vontona ili ne.
Kapetan Metjuson je svoju misiju obavio sa uspehom koji je premašio sva oĉekivanja; u
grupi odabranih, samo su dvojica-trojica bila pomalo skeptiĉna prema avetinjskoj strani
Vedenove priĉe, a svi ostali su jednodušno smatrali da je neophodno preduzeti najhitniju,
tajnu i koordiniranu akciju. Sada je svima njima bilo potpuno jasno da Karven predstavlja
neodreĊenu ali ozbiljnu opasnost, da ugroţava blagostanje varoši i Kolonije, i da zbog toga
mora biti uklonjen po svaku cenu. Krajem decembra 1770. godine, grupa uglednih
graĊana sastala se u domu Stivena Hopkinsa i dugo raspravljala o merama koje bi trebalo
preduzeti. Beleške, koje je Veden predao kapetanu Metjusonu, proĉitane su sa velikom
paţnjom, a onda su na sastanak pozvani i on i Smit da bi u svojstvu svedoka i usmeno
potvrdili izvesne pojedinosti. I pre nego što se sastanak završio, nešto nalik na strah
zahvatilo je ceo skup, iako je kroz taj strah provejavala i nepokolebljiva odluĉnost koju je
najbolje izrazilo prostodušno bogohuljenje kapetana Vipla, ĉije su se psovke i pretnje orile
po celoj kući. Oni o toj stvari neće obavestiti guvernera zato što je, oĉigledno, bilo
potrebno i nešto više od zakonskih mera. Budući da raspolaţe tajanstvenim i raznim
drugim nepoznatim moćima, Karven svakako nije ĉovek koji bi prihvatio upozorenje i
napustio grad. Vrlo bi lako mogao preduzeti niz protivmera a, uostalom, kada bi im se taj
kobni, opasni stvor ĉak i povinovao, njegovo preseljenje na neko drugo mesto bilo bi
samo prenošenje neĉistog bremena iz jedne varoši u drugu. U to je doba vladalo
bezakonje, a oni koji su se godinama oglušivali o kraljeve poreske ukaze i otvoreno im se
rugali svakako nisu bili Ijudi koji će ustuknuti pred mnogo ozbiljnijim zadacima na ĉije ih
izvršenje nagoni sveta duţnost. Na kraju je jednoglasno doneta sledeća odluka: Karvena
treba napasti na njegovoj farmi u Potakitu; velika, organizovana grupa za prepad,
sastavljena od zapovednika gusarskih brodova sezonaša, treba da ga iznenadi i da mu
pruţi poslednju mogućnost da objasni i sebe i svoja dela ili zlodela. Ako se pokaţe da je
posredi ludak koji kricima i glumljenim, izmišljenim razgovorima podraţava razne
glasove, odmah će biti smešten u duševnu bolnicu. Ako se, pak, otkriju ozbiljnije stvari,
ako se ispostavi da podzemne strahote uistinu postoje, onda i on i svi koji su sa njim
moraju da umru. A to se moţe postići bez huke i buke, tako da ni udovica a ni njen otac
ne moraju da znaju šta se stvamo dogodilo.
Dok se u Hopkinsovoj kući razgovaralo o ozbiljnim koracima koje treba preduzeti, u
varoši se zbio dogadaj toliko strašan i neobjašnjiv da se izvesno vreme u najširoj okolini ni
o ĉemu drugom nije govorilo. Jedne kasne januarske noći, u kojoj su, obasjane meseĉevom
svetlošću, blistale debele naslage snega, odjeknuli su preko reke i zaorili se na strmini
brda straviĉni krici koji su probudili celu varoš; bunovni, ijudi su poskakali iz svojih
toplih postelja i istoga ĉasa su se sve glave našle na prozorima; a ţitelji oko Vejbosit Pointa
na sav uţas ugledaše ogromnu belu priliku kako mahnito juri preko bledo osvetljene
ĉistine. Iz daljine je dopirao laveţ pasa koji je ubrzo prigušila buka naglo probudene
varoši. Iz kuća su, u grupama, sa fenjerima i musketama, istrĉavali ljudi da bi videli šta se
dešava, ali sve njihovo traganje bilo je uzaludno a trud nenagraĊen. Ali, sledećeg jutra je
jedno dţinovsko, mišićavo, potpuno nago telo pronaĊeno meĊu zbijenim santama leda na
juţnom nasipu kod Velikog mosta, gde se pored Ebotove pecare pruţao dugaĉki dok; i
pitanje identiteta ovog predmeta leša postade tema beskonaĉnih šaputanja i maštarija.
Šapat se prenosio brzo, manje meĊu mlaĊim Ijudima a mnogo više meĊu starijim svetom,
jer jedino je kod glava porodica to ukoĉeno lice sa oĉima iskolaĉenim od uţasa moglo da
potrefi pravu ţicu i probudi uspomene. Ti stariji su, cepteći, razmenjivali kroz šapat i
mrmljanje isprekidane reĉi preneraţenosti i straha: u tim ukrućenim, gnusobnim crtama
lica nazirala se sliĉnost tako ĉudesna da je gotovo predstavljala istovetnost — istovetnost
sa ĉovekom koji je umro pre ĉitavih pedeset godina.
MeĊu onima koji su pronašli leš nalazio se i Ezra Veden; pošto se prisetio laveţa pasa u
prethodnoj veĉeri, odmah je krenuo ulicom Vejbosit i uputio se preko blatnjavog mosta
odakle je laveţ i dopirao. Išao je sa nekim ĉudnim predosećanjem i nije se iznenadio kada
je, stigavši do ruba naselja gde se ulica ulivala u drum Potakit, naišao, u snegu, na veoma
ĉudne tragove. Potpuno nagog dţina gonili su i psi i mnogi Ijudi u ĉizmama, a tragovi
pasa i njihovih gospodara mogli su se pratiti vrlo lako na povratku. Bilo je oĉigledno da su
tragaĉi od potere odustali zato što su se suviše pribliţili varoši. Veden se zloslutno
osmehivao dok je bez napora sledio tragove u snegu sve do njihovog izvorišta — do farme
Dţozefa Karvena u Potakitu, jer je predosećao, ĉak i znao, da će ga oni dovesti pravo do
nje. Na njegovu veliku ţalost, dvorište je bilo tako izgaţeno da su se tragovi potpuno
izmešali, pa se Veden nije usudio da zemljište paţljivije osmotri usred bela dana. Doktor
Bauen, kod koga je smesta otišao sa novim podacima, izvršio je autopsiju ĉudovišnog leša i
otkrio nastranosti koje su ga duboko porazile. Po svemu je izgledalo da digestivni trakt
gorostasa nikada nije bio u upotrebi, dok je koţno tkivo po celom telu bilo neshvatljivo
sirovo i razlabavljeno, iako uzroke koji su doveli do takvog stanja nije bilo moguće
objasniti. Zaprepašćen onim što je stari doktor šapatom izgovorio o neverovatnoj sliĉnosti
ovog leša sa davno upokojenim kovaĉem Denijelom Grinom, ĉiji je praunuk Aron Hopin
bio nadzornik tovara u Karvenovoj sluţbi, Veden je postavljao prigodna pitanja sve dok
nije saznao gde je Grin sahranjen. Te noći je grupa od desetak ljudi otišla na staro Severno
groblje i otvorila jedan grob. Raka je bila prazna, baš kao što su i pretpostavljali.
U meĊuvremenu su zaverenici, u dogovoru sa vozaĉem poštanskih kola, zadrţavali
poštu Dţozefa Karvena i neposredno pre pojave nagog leša, u njoj pronašli pismo koje mu
je slao neki Dţedaja Orne iz Salema i koje je grupu odabranih graĊana saveznika bacilo u
duboko razmišljanje. Delovi tog pisma, prepisanog i saĉuvanog u porodiĉnoj arhivi u kojoj
ga je Ĉarls Vord i pronašao, glasili su ovako:
„Uveselenijem ispun’h se na izvestije da na Vešĉi Staroj dejstvuješ i ne mnim ĉto bolje
soĉinjeno bi u G. Haĉinsona u Salem-Selu. Svakojako bejaše eto ĉistija Uţastnost v etomu
ĉto H. zazva a on ĉesa prikup’smo samo malenuju ĉasticu. Nikakoje uspešenije ne poluĉih
etijem ĉto Ti mi posla, jal ĉto Neĉto nedostatno bi jal ĉto u Reĉ’ma taĉnost oskudevaše
ĉerez izgovora mojega ili Tvojega prepisanija. Ni sam ne znaem. Jošte hudoţnostju v
hemiĉestvu ne ovladah da Borelusa bi sledit’ mog’o, a VII Kniga Necronomicona koju Ti
mne preporuĉi silnoe zbunenije v men budit. Derţi se Onog ĉto nami skazano bi da
osobito vnimanije obrašĉaemo na eto kogo zazva’t hotimo. Dobro jest Tebe znakomoje ĉta
G. Madera pisa v Beleţenijima svojim za ___________te sam prosuţdenije moţ’š stet jesli
je istina ĉistaja eta grozomorna vešĉ. Jošte ti zborim ne zaz’vaj One ĉto i’ ne mo š ubit’,
One koji uzvratno moţni jesu zazvat’ neĉto sproću Tebe, ibo Ti ondak ni najvećma
hudoţestva polezna ne moţna budut. Išti ĉast od Manijeg jesli Ti se Većije ne Odziva a
vladatelstvom većijim od Tebe raspolaţe. Ustrav’h se kad proĉit’h da znanije imaeš ob
etom ĉto Ben Zaristnatmik v abonostnom kovĉegu derţaše, jer poim’h tko Ti reĉe. I jošte
molenije na Tebe imaem da ljubezen budeš te mi odpišeš kao da Dţedaja jesam a ne kao
da Sajmon jesam. V ovakovom Obšĉestvu ĉelovek u sastojaniju nije duţije ţivot snos’t a Ti
jesi k znaniju svoemu primio Plan moj po kojemu se kao svoj sobstveni vozvrašĉaem Sin.
U nesterpleniju jesam da doslišim ĉto eto Ĉerni Ĉelovek pojmi od Silvanusa Kocidijusa b
Kripti v podnoţiju Zida Rimskogo, i zahvalnostju budet ispolneno serdce moje jesli mne
na pozajmlenije dad’š M.S.-a kojeg spominal jesi.“6
Drugo, nepotpisano pismo iz Filadelfije izazvalo je isto pomno razmišljanje, naroĉito
zbog sledećeg odlomka:
_________________________

6
Manje poznate reĉi: Vešĉ — stvar; Obšeĉstvo — društvo; Ĉast — deo; Ĉest — Ĉast; ibo
— jer. — Prim. prev.
 „Skazanije ob etom da izvestija hoĉeš slat’ v samo Tvojim korabljima uvaţ’h, al’
izvestan nikako nisam doba v koje i’ ţdat moţem. Od Vešĉi ob kojoj govor imados’mo
jošte Neĉto potrebujem ali otvet Tvoj moram s najvećijom taĉnostju pojmiti. Poruĉenije
mi pošilaeš da ni edna Ĉast nedostatna ne sme bit’ jesli najboljšemu Dejstviju teţ’mo, a
sam znaeš da v etom nikakove pouzdanosti ne ima. Veliĉajša Opastnost jest i veliĉajše
Breme eti kovĉeg celij iznosit’, a v Varoši (po cerkvam Sv. Petra, Sv. Pavla i Blaţene
Device) to sovsem nevazmoţno jest. V znaniju svojemu derţim da mnoţstvo
Nedostatoĉnosti bi v vsem etom ĉto u prošedšemu Oktobriju zazv’no bi i da Ti jesi v
poloţeniju bil da mnoţestvo ţivušĉih Uzorkov v upotreblenije vozmeš preţde no
najpravijim metodom ne potrefi Ono u 1766.-tomu godu, i po etomu ja jesam u svijem
Vešĉima sledujušĉi Tebi. S nesterplenijem ţdu Tvoju korablju7 , i svakoje dne izvestija
sbiram na Doku G. Bidla.“
Treće sumnjivo pismo bilo je na nekome nepoznatom jeziku, nepoznata je bila ĉak i
azbuka. U Smitovom dnevniku, koji je pronašao Ĉarls Vord, prepisana je vrlo nespretno
samo jedna neobiĉna kombinacija slova; a struĉnjaci na Braunovom univerzitetu tvrdili su
da je reĉ o abisinskoj azbuci, iako same reĉi nisu uspeli da odgonetnu. Nijedno od tih
pisama nikada nije uruĉeno Karvenu, a nestanak Dţedaje Ornea iz Salema, koji je ubrzo
utvrĊen, ukazivao je na to da su pojedini ljudi iz Providensa preduzeli u tajnosti vrlo
odluĉne korake. I Udruţenje za istoriju Pensilvanije poseduje ĉudno pismo koje je doktor
Šipen primio u vezi sa prisustvom nekoga nemoralnog tipa u Filadelfiji. Ali kako o
preduzetim merama nisu ostale nikakve zabeleške, najvaţnije posledice Vedenovih
otkrića treba potraţiti u grupi proverenih i zakletih mornara i starih, odanih zapovednika
gusarskih brodova, koja su se u tajnosti i samo noću, okupljala u Braunovim stovarištima.
Polako ali sigurno razvijao se plan pohoda na Karvenovu farmu, premda ni posle
napada nije ostao nikakav trag o Karvenovim pogibeljnim tajnim delatnostima i
misterijama.
Iako su preduzete sve mere predostroţnosti, Karven je bez sumnje ipak osetio da se
nešto dešava i priprema, jer je baš u to vreme gotovo stalno imao neuobiĉajeno zabrinut
izraz lica. Njegove koĉije su u svako doba dana i noći viĊane u varoši i na drumu Potakit,
a on je sve više gubio onu usiljenu veselost koju je u poslednje vreme ispoljavao u ţelji da
razbije predrasude svojih sugraĊana. Najbliţi susedi njegove farme, Fenerijevi, primetili
su jedne noći snaţan mlaz svetlosti koji je, uperen pravo u nebo, navirao iz jednog otvora
na krovu one iste zagonetne kamene zgrade sa visokim, neobiĉno uskim prorezima; i
odmah o tome obavestili Dţona Brauna u Providensu.

_________________________

7
Korablja — brod, laĊa.
Gospodin Braun je kao voĊa odabrane grupe, koja je Karvenu pretila istrebljenjem,
nagovestio Fenerijevima da se preduzimaju izvesne mere. Smatrao je da oni moraju biti
obavešteni kao neizbeţni oĉevici pohoda na farmu; a taj poduhvat je objasnio rekavši da je
Karven poznata uhoda carinskih vlasti u Njuportu protiv kojih se, javno ili tajno, bori
svaki moreplovac, svaki trgovac i svaki farmer u Providensu. Da li su u tu lukavo sroĉenu
laţ poverovali susedi koji su imali prilike da vide svakovrsne ĉudnovatosti na farmi nije
izvesno, no Fenerijevi su, bez sumnje, bili spremni da svako zlo poveţu sa nastranim
komšijom i rado su se prihvatili duţnosti koju im je poverio gospodin Braun: da nadziru
Karvenovu farmu i da ga redovno izveštavaju o onom što se na njoj dogaĊa.

Pretpostavka da je Karven, sudeći bar po prvi put viĊenim svetlosnim mlazevima, na

oprezu i da preduzima neuobiĉajene korake, ubrzala je odluku o konaĉnoj akciji koju su
tako briţljivo bili zamislili ĉlanovi grupe uglednih i ozbiljnih graĊana. Na osnovu
Smitovog dnevnika moţe se zakljuĉiti da se ĉeta od oko stotinjak ljudi okupila u deset sati
uveĉe, u petak 12. aprila 1771. godine, u velikoj sali Terstenove krĉme sa znakom Zlatnog
lava, na Vejbosit rtu, preko puta mosta. U vodećoj grupi uglednika nalazili su se, pored
operativnog rukovodioca Dţona Brauna, doktor Bauen, sa torbom punom hirurških
instrumenata, predsednik Mening, bez velike vlasulje (najveće u kolonijama) po kojoj je
bio nadaleko ĉuven, guverner Hopkins, obavijen tamnim ogrtaĉem, u pratnji svoga brata
moreplovca koga je, uz saglasnost ostalih, posvetio u tajnu u poslednjem trenutku, Dţon
Karter, kapetan Metjuson i kapetan Vipl, glavnokomandujući napada. Pošto su se u
izdvojenoj prostoriji voĊe dogovorile o svim pojedinostima, kapetan Vipl je izašao u
veliku salu, pozvao okupljene mornare na zakletvu i dao im poslednja uputstva. Eliejzer
Smit je zajedno sa voĊama oĉekivao Ezru Vedena, koji je dobio zadatak da prati Karvena i
izvesti skup o njegovom odlasku na farmu.
Oko deset i trideset zaĉula se na Velikom mostu jaka tutnjava, praćena topotom konja;
i u tom ĉasu više nije trebalo ĉekati Vedena pa znati da je ĉovek osuĊen na propast
krenuo u svoju poslednju noć poroĉnih, bezboţniĉkih maĊijanja. Trenutak kasnije, dok je
preko mosta blatnjavog doka još odjekivao zvuk koĉija koje su se udaljavale, pojavio se
Veden. Uĉesnici pohoda su se tiho postrojili na ulici, prebacujući preko ramena
kremenjaĉe, muskete, puške za ptice i harpune za lov na kitove koje su poneli od kuće. Sa
njima su bili Veden i Smit a od graĊana-zaverenika kapetan Vipl u svojstvu komandanta,
kapetan Hopkins, Dţon Karter, predsednik Mening, kapetan Metjuson, doktor Bauen i
Mouzis Braun, koji je stigao u poslednji ĉas i koji nije prisustvovao sastanku u krĉmi.
Poĉasni graĊani i stotinjak mornara su smesta krenuli u dugaĉkoj koloni, spremni na sve,
ali i sa malom zebnjom u srcu koja se pojavila u trenutku kada su iza sebe ostavili
blatnjavi dok i poĉeli da se penju uz blagi uspon Široke ulice što vodi ka drumu Potakit.
 A kad su prošli pored crkve Eldera Snoua, neki su se pohodnici osvrnuli i pogledom
oprostili od Providensa koji je leţao pod zvezdama ranog proleća. Zvonici i zabati, crni,
bajnih oblika, uzdizali su se u ĉudesnoj tišini, a iz malih zatona severno od mosta dopirao
je blag, slan povetarac. Najsjajnija zvezda u sazveţĊu Lire, Vega, svetlela je iznad visokog
brda nadnetog nad vodom, dok je krunu njegovog drveća presecala linija krovova
nezavršene zgrade Koledţa. U podnoţju brda i duţ uskih uspinjućih putanja na padini
spokojno je snevala stara varoš, stari Providens, za ĉiji će spas, bezbednost i zdravlje ubrzo
biti zauvek uništene mnoge ĉudovišne i bogohulne rabote.
Sat i ĉetvrt kasnije, pohodnici su, kako je bilo i dogovoreno, stigli pred kuću porodice
Fener, gde su im domaćini podneli izveštaj o budućoj ţrtvi. Karven je na svoju farmu
stigao pre više od pola sata; i odmah po njegovom dolasku blesnuo je, u pravcu neba,
ĉudan mlaz svetlosti, premda nijedan vidljivi prozor nije bio osvetljen. Uostalom, u toj
kući je, u poslednje vreme, uvek vladao mrkli mrak. U tom trenutku pojavio se na jugu
još jedan ogroman, snaţan bjesak i uĉesnici pohoda shvatiše da su se uistinu pribliţili
pozornici na kojoj se odigravaju svakojaka neprirodna i strašna ĉuda. Kapetan Vipl je
naredio svojim ljudima da se podele u tri grupe: prva grupa od dvadeset ljudi pod
vodstvom Eliejzera Smita će izbiti na obalu i braniti pristan u sluĉaju da Karvenu stigne
pojaĉanje s mora, i tamo će ostati sve dok po glasniku ne dobije nalog da ostalima
pritekne u pomoć; druga grupa od dvadeset ljudi pod vodstvom kapetana Hopkinsa će se
neĉujno spustiti u reĉnu dolinu iza Karvenove farme i sekirama ili barutom će razvaliti
hrastova vrata useĉena u visoku strmu liticu; a treća grupa će opkoliti kuću i obliţnje
sporedne zgrade. Jednu trećinu „divizije“ predvodi kapetan Metjuson do zagonetne
kamene zgrade sa visokim uskim prorezima, drugu trećinu kapetan Vipl do glavne kuće,
dok će treća trećina napraviti obruĉ oko svih zgrada i tu saĉekati znak za juriš.
Ĉeta kraj reke će izvaliti vrata u litici na jedan zviţduk pištaljke i potom zarobiti sve što
pokuša da izaĊe iz prostora iza tih vrata. Na zvuk dva zviţduka pištaljke, ući će kroz otvor
da bi se suprotstavila neprijatelju ili se pridruţila ostalim saborcima. Ĉeta kod kamene
zgrade će takode ĉekati na ugovorene znake: na prvi zviţduk pištaljke provaliće u zgradu
a na drugi sići u podzemni prolaz koji će, pretpostavlja se, otkriti odmah po ulasku; a onda
će uleteti u ţarište bitke koja će se, po svoj prilici, odigrati u pećinama. Treći signal, u
sluĉaju uzbune, sastojaće se iz tri zviţduka pištaljke i oznaĉiće poziv rezervnim snagama
koje će u nepoznate dubine ući i iz glavne kuće i iz kamene zgrade. Kapetan Vipl je tako
bezgraniĉno verovao u postojanje katakombi da prilikom razrade operativnog plana neku
drugu mogućnost nije ni imao u vidu. A kako je njegova pištaljka proizvodila neobiĉno
jak i rezak zvuk, nije strahovao od nesporazuma ili pometnje u signalizaciji. Za poslednju
rezervu na pristanu koja je, naravno, bila gotovo izvan domašaja zvukova sa farme,
predvideo je posebnog glasnika u sluĉaju da mu zatreba i njihova pomoć. Mouzis Braun i
Dţon Karter krenuli su sa kapetanom Hopkinsom na obalu reke, a predsednik Mening sa
kapetanom Metjusonom prema kamenoj zgradi. Doktor Bauen i Ezra Veden su ostali u
udarnoj grupi kapetana Vipla koja je trebalo da izvrši prepad na glavnu kuću. A taj napad
će uslediti ĉim glasnik kapetana Hopkinsa izvesti kapetana Vipla da je grupa na reci
spremna za upad kroz vrata u litici. Komandant će tada dunuti u pištaljku i jednim
zviţdukom dati znak za pokret, pa će i sve ostale grupe rasporeĊene na raznim stranama
istovremeno krenuti u napad na trima taĉkama. Oko jedan sat po ponoći, sve tri grupe
napustile su farmu Fenerijevih: jedna se uputila na pristan da bi osujetila iskrcavanje s
mora, druga se spustila u reĉnu dolinu da bi pronašla hrastova vrata useĉena u liticu, a
treća se razdelila da bi opkolila zgrade na Karvenovoj farmi.
Eliejzer Smit, koji se nalazio u ĉeti odreĊenoj da nadgleda pristan, beleţi u svom
dnevniku da je marš bio jednoliĉan i da su na steni u zalivu dugo Ĉekali; tišinu bdenja
prvo je razbilo nešto što je liĉilo na daleki zvuk pištaljke, a potom ĉudna, prigušena
mešavina urlika i krikova, pa pucanj koji je, ĉinilo se, dolazio iz istog pravca. Kasnije se
jednom mornaru uĉinilo da ĉuje pušĉanu paljbu, a onda je, još kasnije, i Smit osetio
damare titanskih gromoglasnih reĉi koje su odzvanjale negde visoko gore u vazduhu.
Pred samo svitanje, pojavio se, sam, potpuno unezveren glasnik iskolaĉenih oĉiju, iz ĉije
se odeće širio neki nepoznat, nepojamno strašan smrad; izbezumljeni ĉovek je naloţio
mornarima u ĉeti da se u tišini raziĊu kućama i da nikada više ne razmišljaju i ne govore o
onome koji je bio Dţozef Karven, a ni o njegovim sumnjivim noćnim rabotama. Nešto je
u drţanju glasnika odavalo probuĊenu svest o grehu, a to se reĉima nije moglo preneti.
Tog mornara poznavali su mnogi iz ĉete, ali su sad i oni imali utisak da se u njegovoj duši
zbilo nešto mraĉno i nerazumljivo, da je ona izgubila ili dobila nešto što ga je zauvek
razdvojilo od njih. Isti utisak su kasnije ostavljali i drugi stari drugari koji su te noći zašli
u zonu strave. I oni su, u većini, izgubili ili dobili nešto nemerljivo i neopisivo. Videli su
ili ĉuli ili osetili nešto što nije za ljude i to nisu mogli da zaborave. Od njih nikada nije
potekla nijedna glasina, jer i najprostiji instinkti smrtnika imaju neke strašne granice. Od
toga jednog glasnika prešao je na ĉetu kraj pristana uţasan, neiskaziv strah koji je
momcima gotovo zapeĉatio usne. Malo je, dakle, glasina ikada poteklo od njih, a dnevnik
Eliejzera Smita je jedini saĉuvani pisani dokument o pohodu u koji je veća grupa ljudi
krenula od „Znaka zlatnog lava pod zvezdama“.
Ĉarls Vord je, meĊutim, naišao na još jedan, priliĉno neodreĊen opis tog pohoda u
Fenerijevoj prepisci, koju je otkrio u Novom Londonu gde je ţivela druga grana porodice.
Ĉini se da su Fenerijevi, iz ĉije se kuće, iz daljine, mogla videti farma osuĊena na propast,
pratili pogledom kolonu napadaĉa i sasvim razgovetno ĉuli besan laveţ Karvenovih pasa,
praćen prvim reskim zviţdukom iz pištaljke koji je bio znak za pokret. Za tim prvim
zviţdukom usledili su, jedan za drugim, nekoliki mlazovi svetlosti iz kamene zgrade a u
sledećem trenutku, posle drugog zviţduka koji je bio znak za opšti napad, zaĉula se
prigušena paljba iz musketa, praćena straviĉnim urlikom koji je Luk, Fener u svom pismu
predstavio kao „Vaaarrr — R’vaaarrr“! Taj krik je, meĊutim, imao i neko svojstvo koje se
nije moglo preneti pisanom reĉju i Luk Fener navodi da se na taj zvuk njegova majka
onesvestila. Kasnije su se ĉuli manje glasni i sve prigušeniji zvuci paljbe iz vatrenog
oruţja, a potom i jaka eksplozija baruta koja je doprla odnekud sa reke. Nije prošao ni
ĉitav sat, a svi psi su poĉeli besomuĉno da laju i zavijaju, tle se potreslo od ĉudne tutnjave,
toliko jake da su se zanjihali ĉiraci na kaminu. Osetio se oštar miris sumpora; a otac Luka
Fenera je izjavio da je ĉuo i treći zviţduk pištaljke, znak krajnje opasnosti, što ostali nisu
mogli da potvrde. Onda se ponovo zaĉula prigušena paljba iz musketa, a za njom se
prolomio dubok vrisak, manje oštar ali još strašniji od prethodnih — uz promukao,
hrapav, gadan kašalj koji kao da je dolazio iz plastiĉnog grla.
Onda se na mestu gde leţi Karvenova farma pojavila stvar u plamenu, zaĉuli su se
krici uţasnutih ljudi. Muskete su sevale i praštale a plamena stvar se sruĉila na tle. Za
njom se pojavila druga stvar u plamenu i odjeknuo je savršeno prepoznatljiv, straviĉan
ljudski vrisak. Fener je napisao da je lepo razaznao i reĉi koje su mahnito pokuljale kao u
nastupu ludila: „Svevišnji, zaštiti jagnje svoje!“ Potom su odjeknuli novi pucnji, pa se i
druga plamena stvar sruĉila na tle. Onda je nastupila tišina i potrajala oko ĉetvrt sata; tada
je mali Artur Fener, Lukov brat, uzviknuo da vidi „crvenu maglu“, da se ona diţe sa
daleke uklete farme i ide gore ka zvezdama. Niko sem deteta to ne moţe da posvedoĉi, ali
Luk navodi da se Arturova izjava poklopila sa panikom i grĉevitim uţasom koji su obuzeli
tri maĉke u sobi, povili im leĊa i ukrutili dlaku.
Posle nepunih pet minuta, podigao se ledeni vetar i vazduh ispunio nekim
nepodnošljivim smradom koji samo zahvaljujući sveţini mora nisu osetili mornari u ĉeti
kraj pristana i budne duše u selu Patakit. Taj smrad je Fenerijevima bio potpuno nepoznat
i izazivao je sveobuhvatni, bezobliĉni strah koji je prevazilazio strah od smrti, od rake, od
mrtvaĉnice. Odmah potom zaĉuo se uţasavajući glas koji niko od prisutnih nesrećnika
nikada više nije mogao da zaboravi. Grmeo je iz samih nebesa kao glas strašnog suda, a
stakla na prozorima su zveckala dok su njegovi odjeci lagano išĉezavali. Bio je dubok i
melodiĉan; moćan kao glas orgulja, ali i zao, zlokoban, kao što su zle i zlokobne
arabljanske knjige. Šta je govorio, to niko ne moţe da kaţe, jer govorio je nekim
neznanim jezikom, a Luk Fener je u svom pismu ovako predstavio njegove demonske
intonacije: „DEESMEES - JESHET - BONE- DOSEFE - DUVEMA - ENTTEMOSS“. Sve
do 1919. godine, niko ţivi nije tu grubu transkripciju povezao ni sa jednim znaĉenjem
dostupnim znanju smrtnika, ali je Ĉarls Vord bio bled kao krpa kada je prepoznao ono što
je Mirandola sa grozom proglasio najvećom stravom meĊu bajalicama crne magije.
Tom opakom ĉudu na Karvenovoj farmi odazvao se jedan ljudski vrisak ili vrisak hora
glasova, posle ĉega je nepoznati smrad postao još sloţeniji jer se u njega uvukao drugi
zadah, isto toliko nepodnošljiv. U tom se zaĉulo cviljenje koje se po svemu razlikovalo od
prethodnog vriska i koje se, u rastućim i opadajućim naletima, razvlaĉilo, prelazeći u
arlaukanje. Na mahove bi postajalo gotovo artikulisano, iako oni koji su ga slušali nisu
mogli da razaznaju nijednu reĉ a već u sledećem trenutku prelazilo u dijaboliĉni,
histeriĉni smeh. Tada se iz resa ljudskih grla otrgao urlik krajnje, preispoljne strave i
pravog pravcatog ludila, urlik jak i jasan uprkos dubini iz koje je šiknuo. Posle njega, sve
je utonulo u tamu i muk. Dim koji štipa oĉi dizao se u spiralama ka nebu i zaklanjao
zvezde. Sutradan ujutru, meĊutim, nije bilo ni traga od vatre i plamena, niti se mogla
uoĉiti ijedna srušena ili oštećena zgrada.
U osvit zore, dva izbezumljena glasnika ĉija je odeća bila natopljena ĉudovišnim i
neprepoznatljivim zadasima, zakucala su na vrata Fenerijevih, zatraţili burence ruma i
bogato ga platili. Jedan od njih rekao je Fencrijevima da je sluĉaj Dţozefa Karvena
okonĉan i da dogaĊaje koji su se zbili te noći nikada više ne treba pominjati. NareĊenje je
bilo izreĉeno osionim tonom, ali je izraz lica onoga koji ga je izdao nudio neko strahotno
opravdanje i gušio svako ogorĉenje.

I tako jedino ta pisma koja je Luk Fener napisao u potaji i koja je po bespogovornom
nalogu njegov roĊak u Konektikatu trebalo odmah da uništi, ostaju da priĉaju o onom što
se ĉulo i videlo. Neposlušnost roĊaka, zahvaljujući kome su pisma ipak saĉuvana, spasla je
taj dogaĊaj od milosrdnog zaborava. Ĉarls Vord je postojećim podacima dodao još samo
jednu pojedinost koju je, posle dugotrajnog i upornog ispitivanja ţitelja Potakita, uz
obrazloţenje da to ĉini iz ĉisto porodiĉnih razloga, uspeo da iskamĉi od njih. Stari Ĉarls
Slokam iz tog sela rekao mu je da je njegov ded pominjao ĉudne glasine o nekom
ugljenisanom lešu pronaĊenom u polju sedam dana pošto je objavljena vest o smrti
Dţozefa Karvena. A ono što je ove glasine dugo podgrejavalo bilo je mišljenje da taj leš,
onoliko koliko se bar moglo zakljuĉiti po sagorelim ostacima i zgrĉenom poloţaju tela,
nije liĉio ni na ĉoveka ni na ţivotinju od one vrste koja je bila poznata seljacima u
Potakitu.

Nijednog od onih koji su uĉestvovali u straviĉnom napadu niko nikada nije mogao
nagnati da prozbori ijednu reĉ o tome; i svi delići postojećih podataka potiĉu od ljudi koji
se nisu nalazili u borbenoj grupi. Nešto se mraĉno i zastrašujuće nazire u briţljivosti sa
kojom su uĉesnici napada uništavali sve tragove, pa i najmanje aluzije na taj dogaĊaj.
Poginulo je osam mornara, a njihove porodice su se, iako im tela nisu predata,
zadovoljile zvaniĉnom izjavom da su mladi ljudi izgubili ţivote u okršaju sa carinskim
vlastima. Ista izjava odnosila se i na veliki broj povreĊenih moreplovaca ĉije su rane
pokrivali debeli zavoji i koje je viĊao iskljuĉivo doktor Bauen, i sam uĉesnik pohoda. Naj-
teţe je bilo objasniti nepojamni smrad koji se širio od svih napadaĉa i o kome se priĉalo
nedeljama i mesecima. Od uglednih graĊana, voĊa pohoda, najteţe su bili povreĊeni
kapetan Vipl i Mouzis Braun, a pisma njihovih ţena svedoĉe o zbunjenosti koju su
izazivali neprirodna ćutljivost ranjenika i njihova neshvatljiva briga da svoje rane nikome
ne pokaţu. U psihološkom pogledu, svi uĉesnici su naglo ostarili, uozbiljili se i izgledali
duboko potreseni. Sva je sreća što su to bili snaţni ljudi od akcije i jednostavni pravoverni
zanesenjaci, jer bi uistinu rĊavo prošli da su bili istanĉaniji u samoposmatranju i mentalno
sloţeniji. Predsednik Mening je izgledao najviše poremećen, ali je ĉak i on uspeo da
prevaziĊe pakao u sebi, da odagna najmraĉnije senke i da sećanje ublaţi molitvama. Sve te
voĊe će kasnije odigrati presudnu ulogu buntovnika, i to je moţda njihova velika sreća.
Dvanaest meseci kasnije, kapetan Vipl se našao na ĉelu gomile koja je spalila deregliju
Gaspee i u tom odvaţnom ĉinu mogao bi se nazreti još jedan njegov pokušaj da iz svesti
potpuno izbriše sve nezdrave slike. Udovici Dţozefa Karvena isporuĉen je zakovan olovni
kovĉeg ĉudnog oblika u kome je, reĉeno je, leţalo telo njenog muţa. A on je, kako su joj
objasnili, poginuo u borbi sa carinicima, pa zbog toga nije ni uputno ni mudro upuštati se
u pojedinosti sukoba. Više od toga niko nikad nije izustio o smrti Dţozefa Karvena i Ĉarls
Vord je svoju teoriju o tome razvijao na samo jednom nagoveštaju. Taj nagoveštaj bila je
tanušna nit izvuĉena iz drhtavo podvuĉenog odlomka u zaplenjenom pismu koje je
Dţedaja Orne poslao Karvenu i koje je delimiĉno prepisao Ezra Veden. Prepis je pronaĊen
kod Smitovih potomaka i na nama je da zakljuĉimo da li ga je Veden svome drugu
Eliejzeru dao, posle svega, kao kljuĉ za odgonetanje svih nakaznosti koje su se odigrale ili
ga je, pak, što je mnogo verovatnije, Smit imao od ranije i svojom rukom podvukao
nekoliko redova na osnovu onoga što je od svog prijatelja uspeo da izvuĉe oštroumnim
nagaĊanjem i vešto postavljenim pitanjima. Podvuĉeni pasus glasi ovako:

Jošte ti zborim ne zaz’vaj One ĉto i’ ne mo’š ubit’, One koji uzvratno moţni jesu
zazvat’ neĉto sproću Tebe, ibo Ti ondak ni najvećma hudoţestva polezna ne
moţna budut. Išti ĉast od Manijeg jesli Ti se Većije ne Odziva a vladatelstvom
većijirn od Tebe raspolaţe.

Dok je u svetlosti ovog odlomka razmišljao koje je to nestale i neoznaĉene saveznike

pobeĊeni ĉovek pokušavao da prizove u krajnjoj nevolji, Ĉarls Vord se sigurno pitao da li
je Dţozefa Karvena ubio neki od graĊana Providensa.
Hotimiĉnim, sistematiĉnim brisanjem sećanja na mrtvog ĉoveka iz anala i iz ţivota
Providensa umnogome su doprineli uticajni ljudi koji su predvodili napad na farmu. Oni
u poĉetku nisu nameravali da budu tako strogi i temeljni i trudili su se da udovica, njen
otac i njeno dete ne saznaju pravo stanje stvari; ali, kapetan Tilinghast je kao oštrouman
ĉovek odmah naslutio istinu koja ga je ispunila stravom i nagnala da podnese zahtev za
promenu prezimena svoje kćeri i svoje unuke, da spali biblioteku i sve preostale hartije i
ureţe natpis na kamenu ploĉu iznad groba Dţozefa Karvena. On je dobro poznavao
kapetana Vipla i verovatno je od toga prostodušnog moreplovca uspeo, za razliku od
mnogih drugih, da izvuĉe više nagoveštaja o nestanku mrskog vraĉa. Od tog vremena je
utiranje tragova i sećanja na Karvena bivalo sve okrutnije i na kraju se proteglo i na
gradsku arhivu i na komplete lista Gazette. A to bi se po duhu moglo uporediti samo sa
potpunim mukom kojim je bilo obavijeno ime Oskara Vajlda ĉitavu jednu deceniju pošto
je pao u nemilost, a po dometu samo sa sudbinom grešnog kralja od Runagura u priĉi
lorda Dansenija koga su bogovi osudili ne samo na to da zauvek nestane nego i da zauvek
nestane tako kao da nikada nije ni postojao.
GospoĊa Tilinghast, kako se posle 1772. godine zvala Karvenova udovica, prodala je
kuću u Olni Kortu i preselila se kod oca u Pauer Lejn, gde je ţivela sve do svoje smrti
1817. godine. Farma u Potakitu, a nje su se klonili svi ţivi, raspadala se, ĉinilo se, sama od
sebe neobjašnjivom brzinom. Već 1780. godine od nje su ostali samo kamen i opeka a
1800. godine se i ti ostaci pretvoriše u bezobliĉnu gomilu ruševina. Niko se nije usuĊivao
da se probije kroz gusto, zapleteno grmlje na reĉnoj obali iza kojeg su moţda stajala
hrastova vrata urezana u liticu, niti je iko ikad pokušao da uokviri konaĉnu sliku svih
onih prizora sred kojih se Dţozef Karven oprostio sa uţasima koje je pleo.
Jedino su vrlo paţljivi slušaoci mogli da ĉuju kako stameni stari kapetan Vipl, s
vremena na vreme, mrmlja sebi u bradu: „Ĉuma ga ubila da ga ubije, tog . . .“ , ali se niko
ne bi nasmejao kada bi dreknuo: „Prokletnik da je proklet i stoput proklet . . . im’o je taj
nešto skriveno u rukavu! I za pola krune bih mu ja zapalio . . . kuću . . .“

Glava treća

O IZVESNOM ISTRAŢIVANJU
I O IZVESNOM PRIZIVANJU

Ĉarls Vord je, kao što smo videli, tek 1918. godine saznao da vodi poreklo od Dţozefa
Karvena. Ĉinjenica da se odmah strasno zainteresovao za sve što je bilo u vezi sa
davnašnjom tajnom ne treba da nas ĉudi; svaki i najnejasniji glas o Karvenu dobijao je za
njega sve veći znaĉaj jer je u njemu kolala Karvenova krv. Jedan genealog radoznala duha
i bujne mašte nije ni mogao da postupi drukĉije nego da se odmah baci na strastveno i
sistematiĉno prikupljanje podataka o Dţozefu Karvenu.
On, u poĉetku, svoja traganja nije ni pokušavao da obavije tajnovitošću, pa je ĉak i
doktor Limen u nedoumici oko toga da li su se prvi znaci ludila pojavili pre kraja 1919.
godine ili posle toga. O svom radu je otvoreno razgovarao sa porodicom — iako njegovu
majku nimalo nije radovalo saznanje da vodi poreklo od ĉoveka kakav je bio Dţozef
Karven — i sa osobljem raznih muzeja i biblioteka koje je posećivao. A kada se obraćao
ĉlanovima onih porodica koje su mu, kako je pretpostavljao, mogle pruţiti ţeljene
podatke, nije krio ni razloge ni cilj svoje molbe i delio je njihovu naglo podstaknutu
sumnjiĉavost sa kojom su se odnosili prema izveštajima iz starih dnevnika i pisama. Nije
krio ni svoju neutoljivu ţelju da sazna šta se uistinu dogodilo pre sto pedeset godina u
kući na farmi u Potakitu koju je bez uspeha pokušavao da pronaĊe, i šta je Dţozel Karven
bio uistinu.
Kada je naišao na Smitov dnevnik i proĉitao pismo Dţedaje Ornea, odluĉio je da ode u
Salem i pokuša da otkrije rane Karvenove delatnosti i njegova tamošnja poznanstva, što je
i uĉinio za vreme uskršnjeg raspusta 1919. godine. U Institutu „Eseks“, u koji je navraćao
i u toku svojih ranijih boravaka u bajnoj staroj varoši sa trošnim puritanskim zabatima i
zbijenim krovovima, bio je primljen ljubazno i srdaĉno i tu pronašao mnogo podataka o
Karvenu. Otkrio je da je njegov predak roĊen u Salem selu, današnjem Denversu, sedam
milja daleko od grada, 18. februara 1662. ili 1663; da je već u petnaestoj godini pobegao
na more i da se ponovo pojavio tek posle devet godina; ponašao se, izraţavao i odevao kao
pravi Englez i nastanio u samom Salemu. Sa porodicom nije bio u prisnoj vezi i najviše je
vremena provodio u ĉitanju neobiĉnih knjiga koje je doneo iz Evrope i u opitima vršenim
sa nepoznatim, ĉudnim hemikalijama koje su mu brodovima stizale iz Engleske,
Francuske i Holandije. Neki njegovi odlasci u prirodu bili su predmet razgovora mesnih
radoznalaca koji su ih povezivali sa glasinama o vatrama što izbijaju na brdima u pozno
doba noći.
Jedini Karvenovi prisni prijatelji bejahu neki Edvard Haĉinson iz Salem sela i neki
Sajmon Ome iz Salema. Ĉesto je bivao u njihovom društvu, a znalo se i to da se njih
trojica meĊusobno posećuju. Haĉinsonova kuća, udaljena od varoši i smeštena na samom
rubu šume, nije se baš mnogo dopadala ozbiljnim ljudima jer su iz nje, noću, dopirali neki
ĉudni zvuci. Priĉalo se da Haĉinson prima vrlo neobiĉne posetioce i da svetlosti koje su se
mogle videti kroz njegove prozore nisu uvek iste boje. Ĉinjenica da je raspolagao
neverovatnim podacima o davno mrtvim osobama i o davno zaboravljenim dogaĊajima i
da se njima razmetao bila je, po opštem mišljenju, i nemoralna i nezdrava; tome je
doprinela i vest da je išĉezao nekako baš u vreme kada je izbila uzbuna oko vradţbina. U
isto vreme otišao je i Dţozef Karven, ali se vrlo brzo doznalo da se preselio u Providens.
Sajmon Orne je u Salemu ţiveo sve do 1720. godine, kada je na sebe skrenuo paţnju time
što nikako ne stari, što je i dalje mladolik kao nekad. Posle toga išĉezao je i on, a trideset
godina kasnije pojavio se njegov sin, oĉeva slika i prilika, i zatraţio nasledenu porodiĉnu
imovinu. Zahtevu je udovoljeno na osnovu dokumenata koja su bila napisana dobro
poznatim rukopisom Sajmona Ornea, pa je Dţedaja Orne nastavio da ţivi u Salemu do
1771, kada su izvesna pisma graĊana Providensa, upućena preĉasnom Tomasu Barnardu i
drugima, uticala na to da bude uklonjen na neko nepoznato mesto.
Dokumenta o tim ĉudnim zbivanjima, saĉuvana u Institutu „Eseks“, u sudu i u Gradskoj
arhivi, sadrţavala su i bezazlena opšta mesta kao što su podaci iz zemljišnih knjiga i razni
raĉuni, ali i tajne, krišom ubaĉene tekstove izazovnije prirode. U spisima sa suĊenja
onima koji su se bavili vradţbinama mogle su se otkriti neke zanimljive aluzije; Hepsiba
Loson se 10. jula 1692. godine zakleo pred sudijom Hotornom da se „ĉetr’es veštica i Princ
Tame sastaše u šumi iza kuće G. Haĉinsona“, a neka Emili Hau je 8. avgusta pred sudijom
Gednijem izjavila da ,,G. Dţ. B. v Noći obeleţi Znakom Đavolijim Bridţet S. Dţonatan.
Sajmona O., Deliverens V., Dţozefa K., Suzen P., Mitabl K. i Deboru B.“ Bio je tu i
katalog iz Haĉinsonove sablaţnjive biblioteke — a da je ona sablaţnjiva utvrĊeno je posle
njegovog nestanka — kao i jedan nedovršen rukopis pisan njegovom rukom, ali šifrom
koju niko nije mogao da odgonetne. Vord je fotografisao taj rukopis i ozbiljno se latio
odgonetanja šifre. U avgustu sledeće godine, radio je na tome sve istrajnije i sve
grozniĉavije, a iz njegovog govora i ponašanja moglo se zakljuĉiti da je kljuĉ šifre otkrio u
oktobru ili u novembru. On liĉno, meĊutim, nikada nije rekao da mu je to pošlo za
rukom.
Ali, najveći znaĉaj, u tom trenutku, imao je Orneov materijal. Vordu je trebalo vrlo
malo vremena da na osnovu istovetnog naĉina izraţavanja i samog rukopisa dokaţe
ĉinjenicu koju je ionako već smatrao utvrĊenom zahvaljujući Orneovom pismu
upućenom Karvenu: da su, naime, Sajmon Orne i njegov toboţnji sin Dţedaja jedna te ista
liĉnost. Orne je pisao prijatelju da dugo ţiveti u Salemu nije nimalo bezbedno i da je zato
pribegao tridesetogodišnjem boravku u tuĊini, posle ĉega se, kao predstavnik mlaĊe
generacije, vratio u varoš i zatraţio „nasleĊenu“ zemlju i imovinu. Orne je oĉigledno
krajnje briţljivo uništio najveći deo svoje prepiske, ali graĊani koji su stupili u dejstvo
1771. godine uspeli su da pronaĊu i saĉuvaju dva-tri pisma i neke hartije koje su ih
zaprepastile. U njima su otkrili zagonetne formule i dijagrame pisane Orneovom rukom a
i rukom drugih osoba. Vord je ceo taj materijal paţljivo prepisao, a pojedine delove i
fotografisao; u hartijama je pronašao i jedno izuzetno zagonetno pismo koje je, kako je
ubrzo utvrdio uporeĊujući rukopis i potpis sa rukopisom i potpisom u dokumentima iz
Drţavne arhive, pisao liĉno Dţozef Karven.
To Karvenovo pismo, iako u njemu nije naznaĉena godina, oĉigledno nije bilo odgovor
na ono koje mu je uputio Orne i koje se našlo u zaplenjenoj pošti; Vord je na osnovu
svoje evidencije zakljuĉio da je pisano oko 1750. godine.

Moţda i nije neumesno preneti tekst u celini kao uzorak stila i jezika ĉoveka ĉija je
povest bila tako mraĉna i uţasavajuća. Primalac pisma oznaĉen je kao „Sajmon“, ali je ta
reĉ precrtana (da li ju je precrtao Karven ili Orne, to Vord nije mogao da kaţe):
 Providens, pervoga maija

Ljubezni brate moj,

Poĉitaemi prijatelju, iskrena i gluboka Ţelanija Jemu kojemu Sluge jesmo v
nastojaniju k Mošĉi Veĉitoj. Tek ĉto imad’ h Otkrovenije ob Vešĉi, al’ u Najveĉijoj
Nevoljnosti ĉto nuţdno mi je i Tebi pren’ti. Nikako mi ţelanije nije slediti Te v
Odlaţeniju Daleko ĉerez mojijeh godina ĉto jesu mnoge, A Providens jošte Onu
Surovost ne imaet u lovstvu na vešĉi Neobiknovenije a i pri Izvoţdeniju na Sud. Vezama
tverdim jesam sojuţen za Korabljije i za Jespap, pa mi nije ĉinit’ istoe ĉto i Ti ĉiniš a jošte
na farmi mojoj u Potakitu imaet pod zemljoju Ti znaeš ĉto, i eto ne bi bilo v moguĉnosti
ţdat da ja vozvrašĉus aki Netko Vtori.
Skazah ja Tebe da spreman jesam za teţku sudbu a i za eto da dolgo dejstvujem s
celju da Vozvratim se posle Nestajanija. V prošedšoj noĉi Reĉi naid’h kojima zazv’h
YOGGE-SOTHOTE a eti Obraz pervi raz prozbori ob
etom ĉto Ibn Šakabak v_________nap’sa. I Ono skaza da Psalm III v Liber-Damnatus-u
kluĉ soderţi. Kad Suna v Pjatoj Kući jeste a Saturn v povolnijem poloţeniju jeste,
Pentagram Vatre izĉertaj i tri raza devjati stih izreci i povtori jego u oĉi Svih Svetijeh i na
Veliku Pjatnicu i Vešĉ roţdena biti ĉe i vozgajena v Spoljnijem Sferama.
I iz Semena Staršego roţden bit’ĉe Onaj ĉto Osvrnut’ĉe se i vzglednut v Nazad ne
znajušĉi ĉto traţit.
Obaĉe, eto ne budet sluţit’ Niĉtomu jesli Nasledstvenika ne budet i jesli Sol iliti metod na
koji se Sol spravljati ima, Jemu na dohvatije Ruke ne budet. Priznanije svoje trebujem
iskazat’ da v etom upravleniju ĉto neophodimo jeste niĉto poduzeo nisam pa ĉerez toga ni
Otkrio mnoţestvo nisam. Izredno je teţko uiti v Proces, ĉerez etogo ĉto on mnoţestvo
Uzorkov trebujet, a mne verlo teţko stet’koliko bi Dostatno bilo, uz vse onije mornare ĉto
ih sa Kariba dobavi’. Ljubovedenije vse je to većije v ljud’ma okolo men’ al’ v ja jih na
odstojaniju derţati umem. Onije ĉto uĉevni i imajušĉi jesu opakiji ot Puka ibo se Reĉ’ma
ĉto i’ tije kazuju bolše veruje. Podozrenije imaem ĉto eti paroh i G. Merit pripovesti ob
men' izpripovedali jesu, obaĉe niĉto jošte opasno nije. Hemiĉesko vešĉestvo mne lahko
poluĉit, v Varoši II Farmaceuta dobra imejut, dr Bauen i Sem Kerju. Uputstvija Borelusa
sledujem a Pomošĉ trebujem v VII Knigi Abdula Al-Hazreda. Vse ĉto mne uspejet
poluĉit i Ti abije poluĉit budeš. A dokle eto ne sluĉi se, vnimanije posvjati Reĉ’ma ĉto i’
ovdi vospominali jesmo. Skazal jesam jih taĉno, a esli budeš v ţelaniju Jega smotriš,
Zapisanije ĉto ga u Smotuljak eti stavi’, upotrebuj. Stihe skazuj sovsem polakše v oĉi
Svijeh Sveti’ i na Velikuju Pjatnicu.
Jesili Reĉi skazane Odzivlenije ne izaz’vu, obaĉe v vremeni ĉto prihodit roţden budet
Onaj koji osvrnuti ĉe se i Sol ili Vešĉestvo za Sol upotrebi ti ĉe a ĉto Ti ostavit’ Mu budeš.
(Jov. XIV, XIV)
 Uveselenije jest v serdcu moem ĉto v Salemu jesi i u nadeţdi jesam da poĉti videti ĉu
Te. Ibo otliĉnogo konja imaem, namerenije moje jest koĉije kupit’, kokovoje i u G. Merita
zdes jesu, no puti verlo tjaţeli. Jesli v ohoti za putešestvije nalaziš sebe, ne mimogredi
mne. Poĉtanskijem putom iz Bostona, pa ĉerez Dedhem, Rentem i Altboro pojdi, na
etijem mestam krĉmi vse dobrije. V krĉme G. Balhama v Rentemu otdihaj, ibo tu vse
posteli lušĉe jesu no u G. Heĉa, a kod G. Heĉa pitanije vozmi, ibo jego pitanije lušĉe. Kod
Vodopadenija Potakit pojdi putom za Potakit, a pored Krĉme G. Sejlsa. Dom moj preko
puta Krĉmi G. E. Olnija nahodit se, ponad Gradskoj ulici, na Vostok ot Ševernoj storoni
Olni Korta.
Ljubezni Gospodin, Vaš starejši i Vam odanij prijatelj i sluga pokornjejši v Almonsin
Metraton.8
Dţozefus K.
Upušĉeno G. Sajmonu Orneo
Vilijems-Lejn, v Salemu

Ovo pismo je, zaĉudo, dalo Vordu prvu odrednicu Karvenovog doma u Providensu.
Otkriće je bilo dvostruko uzbudljivo: ukazivalo je na to da Karvenova novija kuća,
podignuta 1761. godine tik uz staru, stoji kao oronula graĊevina i dan-danas u Olni Kortu;
i da je Vord tu starinu, švrljajući po Stempers Hilu, već odavno zapazio. Mesto je, u stvari,
bilo u neposrednoj blizini njegovog doma; kuća se nalazila na višoj ravni brda i u njoj je
sada boravila jedna crnaĉka porodica koju su meštani cenili zato što im je povremeno
prala rublje, spremala stanove i ĉistila kotlove. Ĉinjenica da je u dalekom Salemu
pronašao tako neoĉekivan dokaz o znaĉaju koji ta dobro poznata jatagan-mala ima u
porodiĉnoj istoriji toliko je uzbudila Vorda da je ĉvrsto odluĉio da to mesto temeljno
istraţi ĉim se vrati kući. Mistiĉniji delovi pisma, koje je shvatio kao izraz nastranog
simbolizma, potpuno su ga pomeli, iako je, onako uzbuĊen i ljubopitljiv, odmah zapisao
da odlomak iz Svetog pisma koji se u njemu pominje — Jov 14.14. — glasi: „Kada umre
ĉovjek, hoće li oţivjeti? Sve dane vremena koje mi je odredeno ĉekaću dokle mi doĊe
promjena.“
_________________________

Manje poznate reĉi: Korablja = laĊa; Jespap=roba; bolše=više; ibo=jer; sojuţen=vezan;

8

Vtori=drugi; Obraz=lik; raz=put; obaĉe=ipak; aki=kao; vešĉestvo=materija; sluĉi se=dogodi

se; Velika Pjatnica = Veliki petak; ljubovedenije=radoznalost; abije=odmah; zdes=(ruski)
ovde; tjaţeli=teški, tegobni; ohota=ţelja, volja: otdihaj=odniori se; pitanije=hrana;
lušĉe=bolje; nahodit se=nalazi se. — Prim. prev.

Mladi Vord se vratio kući u stanju prijatne uzbuĊenosti i sledeću subotu je proveo u
dugom i podrobnom istraţivanju stare kuće u Olni Kortu. Ta zgrada, sada sklona padu,
nikada nije bila zdanje u pravom smislu ove reĉi, nego samo skromna drvena
dvoipospratna varoška kuća u poznatom kolonijalnom stilu Providensa, sa glatkim
ušiljenim krovom, širokim središnim dimnjakom, umetniĉki rezbarenim vratnicama,
rešetkastim, lepezastim prozorima, trougaonim zabatom i kićenim dorskim stubovima. A
kako se, spolja gledano, malo izmenila, Vordu se ĉinilo da zuri u nešto vrlo blisko
pojavama na koje je naišao u svom traganju.
Dobro je poznavao njene sadašnje stanare crnce, pa su ga stari Ejsa i njegova stamena ţena
Hana vrlo usrdno proveli kroz celu kuću. Kuća je, unutra, doţivela mnogo veće promene
nego što je to nagoveštavao njen spoljni izgled, i Vord je sa ţaljenjem ustanovio da je uni-
štena bar polovina duboreznih ukrasa iznad kamina sa zavojitim šarama urni i tapaciranih
udubljenja u kojima su se krili ormani; i fine zidne oplate, kao i pervaz rama kamina, bili
su primetno oštećeni, raseĉeni ili, pak, prekriveni jevtinim tapetama. Sve u svemu,
pregled nije ispunio Vordova oĉekivanja, ali je ipak bilo uzbudljivo stajati meĊu zidovima
doma dalekog pretka, jednog tako strašnog ĉoveka kakav je, sudeći po svemu, bio Dţozef
Karven. Na izlasku, Vord je sa uzbuĊenjem uoĉio da je monogram sa prastarog
mesinganog zvekira na ulaznim vratima vrlo paţljivo izbrisan.
Od tada je, sve do kraja školske godine, Ĉarls Vord svoje slobodno vreme provodio u
fotografisanju ili prepisivanju faksimila Haĉinsonove šifre i u prikupljanju podataka o
Karvenu. Šifra se i dalje opirala odgonetanju, ali su zato novi podaci bili izuzetno
zanimljivi i nudili kljuĉeve za odgonetanje drugih datosti, pa je mladić bio spreman da
otputuje u Novi London i u Njujork i tamo prouĉi stara pisma koja su se, po nekim
nagoveštajima, nalazila baš u tim gradovima. To njegovo putovanje bilo je vrlo plodo-
nosno jer je pronašao pisma Luka Fenera sa straviĉnim opisom napada na farmu u
Potakitu, a i prepisku Najtingejla i Talbota u kojoj se pominjao portret uraĊen na zidu
Karvenove biblioteke. Pomenuti portret ga je silno zainteresovao jer je ţudeo da sazna
kako je izgledao taj Dţozef Karven. Zato je odluĉio da ponovo pretraţi kuću u Olni Kortu
ne bi li ipak pronašao tragove lika njenog nekadašnjeg vlasnika, tragove koji se moţda
kriju iza oljuštenih slojeva moleraja ili iza slojeva plesnivih zidnih tapeta.
Prilikom toga drugog pregleda, poĉetkom avgusta, vrlo je briţljivo pretraţio zidove
svih soba koje su po svojim razmerama mogle da budu nekadašnja biblioteka omraţenog
posednika. Posebnu paţnju posvetio je velikim ispupĉenim ili izdubljenim poljima sa
duboreznim ukrasima iznad kamina i ţestoko se uzbudio kada je, već posle sat-dva, u
prostranoj odaji u prizemlju otkrio, iznad ognjišta, deo oljuštenog zida i ispod njega
nekolike slojeve boje tamnije od ostalih boja u kući kao i od drveta koje je pokrivala. I
ĉim je, vrlo paţljivo i oprezno, tankim noţem zasekao površinski sloj, shvatio je da je
pronašao uljani portret velikih dimenzija. U strahu da sliku ne ošteti, odoleo je ţelji da
nastavi sa grebanjem i otišao da zatraţi pomoć struĉnjaka. Posle tri dana vratio se sa
umetnikom od velikog iskustva, gospodinom Volterom Dvajtom, ĉiji se slikarski atelje
nalazio u podnoţju Koledţ Hila; i taj vrsni restaurator slika odmah je prionuo na posao
sluţeći se posebnim metodama i naroĉitim hemijskim sredstvima.
Restauracija je napredovala iz dana u dan, a Ĉarls Vord je sa sve većim interesovanjem
posmatrao crte i senke koje su se posle dugog zaborava postepeno otkrivale njegovom
pogledu. Dvajt je posao zapoĉeo sa donje strane, krenuo je od podnoţja slike; a kako je
ona bila pravougaonog oblika po duţini, lice modela se dugo nije ukazalo, premda je
bivalo sve jasnije da je posredi suvonjav, lepo graĊen ĉovek: tamnoplavi ţaket, veţeni
prsluk, uske i pripijene kratke ĉakšire od crnog satena i bele svilene ĉarape; sedeo je u
izrezbarenoj stolici, a kroz prozor u pozadini videli su se dokovi i ukotvljene laĊe. A kada
se najzad pojavila i glava, ukazala se na njoj divna kitnjasta vlasulja; lice je bilo mršavo,
spokojno, neupadljivo, obiĉno i na neki naĉin vrlo poznato i Vordu i Dvajtu. Ali, i
restaurator i mladi naruĉilac posla tek su se na kraju iznenaĊeno upiljili u to mršavo,
bledunjavo lice i sa strahopoštovanjem shvatili kakvu je dramatiĉnu majstoriju izvelo
nasleĊe. Poslednji uljani preliv i poslednji potez fine strugaljke otkrili su u potpunosti
izraz koji su skrivali vekovi. Ĉarls Dekster Vord, koji je toliko vremena provodio u
prošlosti, neoĉekivano se suoĉio sa likom svog uţasavajućeg ĉukunĉukundede i u njemu
prepoznao sopstveni lik.
Kada je doveo roditelje da vide ĉudo koje je otkrio, njegov otac je na licu mesta
odluĉio da tu sliku kupi, uprkos tome što je sa njom trebalo preneti i ceo zid. Sliĉnost
ĉoveka koji je pozirao slikaru i Ĉarlsa Vorda bila je uistinu ĉudesna i pored ogromne
razlike u godinama; svima je bilo jasno da se posredstvom nekog opsenarskog atavizma
Dţozef Karven otelovio u Ĉarlsu Vordu posle sto pedeset godina. GospoĊa Vord nije liĉila
na svog pretka, ali se priseĉala da su neki njeni roĊaci imali facijalne karakteristike koje
su, kako se utvrdilo, delili njen sin i davno upokojeni Karven. Ona se nije obradovala tom
otkriću i odmah je rekla muţu da sliku ne unosi u kuću, da je spali zato što u njoj, kako je
tvrdila, ima neĉeg nezdravog i da to nezdravo izbija i iz sliĉnosti koju ima sa Ĉarlsom. Ali,
gospodin Vord je bio praktiĉan, poslovan ĉovek — proizvoĊaĉ pamuka sa bezbroj
tvornica u Riverpointu i dolini Pokit — i nije se obazirao na ţenska predosećanja. Slika je
na njega ostavila snaţan utisak najviše zbog sliĉnosti sa njegovim jedincem, koji svakako
zasluţuje da je dobije na poklon. Sa tim mišljenjem se, nije potrebno ni pominjati, Ĉarls
sloţio sa najvećim ţarom. Nekoliko dana kasnije, gospodin Vord je stupio u vezu sa
sopstvenikom kuće, omanjom osobom sa licem glodara i grlenim naglaskom, pa mu je taj
ĉovek prodao ceo okvir kamina i ĉitav zid iznad kamina zajedno sa slikom po ceni
ugovorenoj po kratkom postupku kome je pribegao kupac u ţelji da što pre prekine bujicu
sladunjavih reĉi i cenkanje.
Sada je još trebalo sve to preneti u Vordovu kuću, gde su već bile obavljene sve pripreme
za postavljanje i prepravku laţnog elektriĉnog kamina u Ĉarlsovoj radnoj sobi na trećem
spratu. Mladiću je poveren zadatak da nadgleda preseljenje zida sa slikom, pa je on 28.
avgusta dva struĉna radnika iz dekoraterske firme Kraker doveo u Olni Kort, gde su
krajnje paţljivo poskidali okvir kamina i zid iznad njega na kojem je stajao portret i sve to
kamionom kompanije preneli u Vordovu kuću. U staroj zgradi u Olni Kortu ostao je
prazan prostor sa golim ciglama kojima je bio obeleţen pravac dimnjaka i u tom prostoru
je mladi Vord odjednom ugledao kockasto udubljenje u veliĉini jedne kvadratne stope
koje je, do tada, zaklanjala slika ili, taĉnije, glava ĉoveka na slici. Znatiţeljan da vidi šta bi
takvo jedno udubljenje moglo da krije ili sadrţi, prišao je bliţe i pogledao unutra; u njemu
je, ispod debelih naslaga prašine i gareţi, ugledao neke poţutele hartije, obiĉnu pisanku i
nekoliko istrulelih traka kojima je nekad taj sveţanj bio povezan. Pošto je oduvao gornji
sloj prašine i šljake, Ĉarls je uzeo u ruke debelu svesku i zagledao se u natpis na omotu.
Na omotu je, ispisano rukopisom koji je već imao prilike da vidi u Institutu „Eseks“,
stajalo: „Dnevnik i Pribeleţenija Dţoz. Karvena, iz Providensa, ranše nastanjetog v
Salemu“. Silno uzbuĊen svojim otkrićem, Vord je pokazao svesku ljubopitljivim
radnicima koji su stajali pored njega. Njihovo svedoĉenje je nedvosmisleno, oni od reĉi do
reĉi potvrĊuju Ĉarlsovu priĉu o tome kako je pronašao ta dokumenta; na njihovu izjavu se
oslanja i doktor Vilet i njome potkrepljuje tvrĊenje da mladić nije bio lud u vreme kada se
prepustio nastranostima. Ostale hartije su takoĊe bile ispisane Karvenovom rukom, a
meĊu njima je naroĉito zloslutno zvuĉala sledeća posveta: „Posvešĉeno Jemu Kto Dojdet v
Posledstviju, i Kakţe Dospet S Eti Storoni Vremenu i Sferu“. Drugi dokument je bio u
šiframa; u onim istim, nadao se Vord, kojima se sluţio Haĉinson i koje su njega, Ĉarlsa
Vorda, do sada toliko zbunjivale. Treći dokument, koji ga je silno obradovao, sadrţavao
je, ĉinilo se, kljuĉ šifre, dok su se ĉetvrti i peti odnosili na sledeća lica: „Edv. Haĉinson,
Armiger“ i „Dţedaja Orne“ ili „Upušĉeno Jih Nasledstvenicima iliti Etima Zastupajušĉima
gornjih lic“. Na šestom, poslednjem dokumentu stajao je sledeći natpis: „Dţozef Karven
— jego Ţivot i Putešestvija Meţdu godov 1678 i 1687: Kuda Putešestvoval, Gde Bavilsa,
Kogo Sretal i Ĉto Ponjal.“
 3

Stigli smo do onih dogaĊaja i do onog vremena kada je, po uverenju većine lekara za
duševne bolesti, Ĉarls Vord poĉeo da ludi. Mladić je, odmah po svom otkriću, pregledao
prve stranice debele sveske i ostale rukopise i oĉigledno pronašao u njima nešto što ga je
strahovito uzbudilo. On je prisutnim radnicima pokazao natpise, ali je od njih tekst sakrio
sa toliko uznemirenosti i briţljivosti da se to ne moţe objasniti ni antikvarskim, ni
genealoškim znaĉajem samog otkrića. Pošto se vratio kući, Ĉarls je roditeljima ispriĉao
novost na neki vrlo smeten naĉin, kao da ţeli da im nagovesti neprocenjivu vaţnost
otkrića i u isto vreme prikrije sve dokaze. Njima nije pokazao ni naslove; rekao je samo da
je pronašao neka dokumenta pisana rukom Dţozefa Karvena „uglavnom u šiframa“, koje
će morati paţljivo da prouĉi kako bi otkrio njihovo pravo znaĉenje. A malo je verovatno
da bi radnicima i pokazao ono što im je pokazao, da oni nisu ispoljili ţivu ljubopitljivost.
Ţeleo je bez sumnje da izbegne mogućnost da svojom ćutljivošću podstakne njihovo
brbljanje o celoj stvari.
Tu noć je Ĉarls Vord presedeo u svojoj sobi ĉitajući svesku i hartije koje je pronašao i tog
se posla nije okanio ni kad je osvanuo dan. Na njegov izriĉit zahtev, sluga mu je doruĉak i
ruĉak odneo gore na treći sprat, a sutradan posle podne se samo nakratko pojavio kada su
radnici postavljali portret i okvir kamina u njegovoj radnoj sobi. Sledeće noći spavao je
obuĉen, na mahove, i u meĊuvremenu se grozniĉavo hvatao u koštac sa odgonetanjem
šifrovanog rukopisa. Ujutro ga je majka zatekla u fotografisanju faksimila Haĉinsonove
šifre koju joj je pre toga pokazivao više puta, ali je na njeno pitanje odgovorio da se
Karvenov kljuĉ ne moţe primeniti na nju. Tog popodneva je digao ruke od svog rada i,
potpuno oĉaran, posmatrao kako radnici postavljaju uramljenu sliku zajedno sa zidom
iznad laţnog kamina sa vešto ubaĉenim elektriĉnim panjem, kao da uistinu postoji
dimnjak za taj kamin, i kako panel ploĉu na kojoj stoji slika reţu i uĉvršćuju šarkama da bi
se orman u udubljenju iza nje mogao nesmetano otvarati i zatvarati. Ĉim su radnici otišli,
preneo je svoje spise u radnu sobu i nadneo se nad njih, pogledavajući ĉas u šifru a ĉas u
portret, a on mu je uzvraćao pogledom koji je, kao iz ogledala, dodavao godine, pa i
vekove. Prisećajući se sinovljevog ponašanja, Ĉarlsovi roditelji su izneli zanimljive
pojedinosti o taktici koju je on u to vreme poĉeo da primenjuje. Od posluge je retko krio
pronaĊene hartije, jer je s pravom pretpostavljao da nju taj zamršeni i arhaiĉan Karvenov
rukopis u potpunosti prevazilazi. U odnosu na roditelje bio je, meĊutim, mnogo oprezniji;
ĉim bi otac ili majka ušli u sobu, prekrio bi nekim papirom sve rukopise ispred sebe i
otkrivene ostavljao samo šifrovane spise i gomile zagonetnih simbola i nepoznatih’
ideografa (poput onog sa posvetom „Posvešĉeno Jemu Kto Dojdet v Posledstviju“ i tako
dalje). Preko noći je sve drţao pod kljuĉem u svome starom kabinetu, a to isto je ĉinio i
kada bi izašao iz sobe. Ubrzo je, meĊutim, ponovo uveo nekadašnje radne sate i vratio se
starim navikama; sve je ponovo ušlo u nekadašnju koloteĉinu, jedino su, izgleda, izostale
duge šetnje i naglo presahla druga interesovanja. Poĉetak školske godine i upis u viši
razred bili su mu, po svemu sudeći, strahovito dosadni, pa je sve ĉešće izraţavao rešenost
da ne nastavlja studije i ne pohaĊa koledţ. Ĉekaju ga, govorio je, veoma vaţna, izuzetna
istraţivanja koja će mu omogućiti mnogo sigurniji put ka uspehu, nauĉnom saznanju i
filologiji nego bilo koji univerzitet na svetu.
Naravno, samo je neko oduvek marljiv, unekoliko nastran i samotan mogao danima da
radi na ovaj naĉin i da pri tom ne privuĉe paţnju drugih. Vord je po prirodi bio i uĉenjak i
samotnik, pa su zato njegovi roditelji bili ne toliko iznenaĊeni koliko rastuţeni
tamnovanjem i tajnovitošću kojima je pribegavao u poslednje vreme. GospoĊa i gospodin
Vord su bez sumnje smatrali da je krajnje ĉudno to što im on ne pokazuje ni delić
briţljivo skrivanog blaga i što im ne saopštava ni jedan jedini podatak o rukopisu koji
dešifruje. A njihov sin je svoju uzdrţanost objašnjavao ţeljom da rezultate svog otkrića
objavi tek kad ih poveţe i dobije odreĊeniju sliku. Ali kako su proticale nedelje i nedelje a
nisu donosile promene, odnosi mladića i roditelja postajali su sve usiljeniji i napetiji, ĉemu
je doprinosila i majka koja je otvoreno osuĊivala sva ta ĉeprkanja po prošlosti Dţozefa
Karvena.
U oktobru je Vord ponovo poĉeo da obilazi biblioteke, ali ne više kao nekadašnji
istraţivaĉ starina. Sada je istraţivao nove oblasti: magiju i vradţbine, okultizam i
demonologiju; a kada su izvori Providensa bili nedovoljni, odlazio bi vozom u Boston i
uţivao u riznici velike biblioteke na Trgu Kopli, Harvardske ĉitaonice i istraţivaĉke
biblioteke u Bruklinu, koje poseduju izuzetno retke rukopise posvećene biblijskim
temama. Ĉarls je kupio veliki broj polica i postavio ih u svoju radnu sobu za nove knjige
koje su se bavile sablaţnjivim i vrlo tajanstvenim temama, a za vreme Boţiĉnih praznika
obavio je niz kruţnih putovanja van varoši, ukljuĉujući i odlazak u Salem u kome je
neumorno proveravao neka dokumenta u Institutu „Eseks“ .
Sredinom januara 1920. godine, u ponašanju Ĉarlsa Vorda pojavio se novi element
trijumfa koji nije ni pokušavao da objasni, i niko ga više nije zaticao u odgonetanju
Haĉinsonove šifre. U to vreme bavio se novim, dvojakim poslom — hemijskim
istraţivanjima i podrobnim ispitivanjem arhive; za poĉetak, pretvorio je prazno potkrovlje
u laboratoriju, a kasnije je preturao po statistikama Providensa. Mesni prodavci lekarija i
drugih vrsta robe predali su, prilikom kasnijih ispitivanja, krajnje ĉudne, gotovo be-
smislene spiskove supstanci i instrumenata koje je on, u to vreme, kupovao od njih, a
nameštenici u Gradskoj većnici i u raznim bibliotekama jednodušni su u pogledu ne-
dvosmislenog cilja kome je teţio u drugoj oblasti interesovanja. Grozniĉavo je i neumorno
tragao za grobom Dţozefa Karvena sa ĉije je kamene nadgrobne ploĉe starija generacija
tako vešto izbrisala ime i utrla sve oznake.
 Malo-pomalo, u Vordovoj porodici je jaĉalo uverenje da nešto tu nije kako valja. Ĉarls
je i ranije ispoljavao izvesne ĉudljivosti i menjao raspoloţenja, ali su te promene, sve u
svemu, ipak bile beznaĉajne; sada su, meĊutim, sve veća tajnost kojom se obavijao i
potpuna usredsreĊenost na neobiĉna traganja bile ĉudnovate ĉak i za njega. Školovanje se
pretvorilo u puku formalnost, pa iako nije padao na ispitima, svima je bilo jasno da su
preĊašnja marljivost i predanost uĉenju naprosto išĉezle. Ĉarls je ili sedeo u svojoj novoj
laboratoriji nad alhemijskim knjigama ili piljio u stara gradska dosjea umrlica u donjoj
varoši ili je, pak, prilepljen uz debele knjiţurine posvećene okultnim naukama, ĉamio u
svojoj radnoj sobi u kojoj je zaprepašćujuće sliĉno — i, ĉinilo se, sve sliĉnije — lice
Dţozefa Karvena zurilo u njega sa visokog severnog zida iznad kamina.
Krajem marta, Vord je, pored istraţivanja arhiva, poĉeo da tumara po svim starim
gradskim grobljima. Kasnije se, na osnovu izjava nameštenika Gradske većnice,
obelodanilo da je on upravo u to vreme naišao na jedan veoma vaţan trag: prestao je da
traţi grob Dţozefa Karvena a poĉeo da traţi grob nekog Naftalija Filda. Pošto su i sami
pregledali dosjea koja je tada ĉitao, istraţitelji su naišli na deo izveštaja o Karvenovom
pogrebu koji je nekim ĉudnim sluĉajem izbegao uništenje i u kojem je pisalo da je
neobiĉni olovni kovĉeg zakopan „10 St. Juţ. i 5. St. Zap. od groba Naftalija Filda na
__________“. Ĉinjenica da je u tome jedinom saĉuvanom dokumentu bio izbrisan poda-
tak na kome je groblju sahranjen pokojnik, u velikoj je meri oteţala traganje, pa se ĉinilo
da je i grob Naftalija Filda isto toliko nedokuĉiv koliko i grob Dţozefa Karvena; kako,
meĊutim, u prvom sluĉaju tragovi nisu sistematiĉno brisani i uništavani, strasno
zainteresovan ĉovek je mogao da zakljuĉi da se oni mogu otkriti i pored izbrisane oznake
groblja. Zbog toga je, dakle, Ĉarls Vord krenuo da švrlja po grobljima; zaobišao je jedino
nekadašnje Kraljevo parohijsko groblje, jer je iz drugih statistiĉkih podataka shvatio da je
jedini varošanin po imenu Naftali Fild, sahranjen 1729. godine, bio baptista.

Doktor Vilet je, na zahtev Vorda starijeg, koji mu je preneo sve podatke o Karvenu
prikupljene od Ĉarlsa u vreme kada on od svojih roditelja ništa nije tajio, razgovarao sa
mladićem negde u toku maja. Taj razgovor je bio beznaĉajan i nije doneo nikakve
rezultate; Vilet je sve vreme osećao da Ĉarls savršeno vlada sobom i da je obuzet stvarima
od velikog znaĉaja, a na kraju je uspeo samo to da ćutljivog i krajnje uzdrţanog mladog
sagovornika nagna na izvesno racionalno objašnjenje svoga promenjenog ponašanja. Taj
bledunjavi mladi ĉovek bezizraznog lica, koji se retko kad zbunjivao, bio je, ĉinilo se,
spreman da priĉa o svojim traganjima ali ne i da otkrije cilj tih traganja. Potvrdio je
doktoru Viletu da dokumenti njegovoga dalekog pretka uistinu sadrţe izvesne neslućene
tajne iz ĉisto nauĉnih oblasti i da bi se njihov domet, mada su dokumenti pisani šifrom,
mogao uporediti samo sa otkrićima fratra Bekona, ukoliko ne prevazilazi i njih. Ta
saznanja će, meĊutim, ostati neiskorišćena ako se ne poveţu sa uĉenjem koje se danas
smatra potpuno zastarelim, pa bi zbog toga i svaki pokušaj da se ona, u sadašnjem
trenutku, obelodane svetu u kome vlada moderna nauka bio bespredmetan i izgubio svoj
istinski, vrlo dramatiĉan znaĉaj. Da bi, dakle, zauzela mesto koje im i pripada u istoriji
ljudske misli, ona se prethodno moraju povezati sa prošlošću iz koje su potekla, s tim što
to povezivanje mora da obavi neko ko tu prošlost dobro poznaje. Zato se on, Ĉarls Vord,
posvetio tom zadatku sa ciljem da što pre ovlada drevnim veštinama koje dobar tumaĉ
Karvenovih dokumenata treba da poseduje i iskreno se nada da će, u dogledno vreme,
uspeti da i javno obelodani stvari od najvećeg znaĉaja za ĉoveĉanstvo i ljudsku misao,
revolucionarnije od preokreta koji je doneo Ajnštajn, izjavio je mladi Vord doktoru
Viletu.
Što se, pak, tiĉe njegovog traganja po grobljima — cilj istraţivanja je odmah otvoreno
izneo, jedino je prećutao rezultate — izjavio je da je duboko uveren da oskvrnavljena
nadgrobna ploĉa Dţozefa Karvena nosi neke mistiĉne simbole urezane po njegovoj volji; a
njih su iz pukog neznanja saĉuvali oni što su mu sa ploĉe briţljivo izbrisali ime; ti simboli
su od bitne vaţnosti za konaĉno rešenje sistema šifara. Karven je, po njegovom mišljenju,
ţeleo da saĉuva svoju tajnu i zato je podatke izloţio i raspodelio na neki uistinu ĉudan
naĉin. Kada je doktor Vilet zatraţio da vidi te zagonetne dokumente, Vord se tome oštro
usprotivio i pokušao da mu zamaţe oĉi prepisima Haĉinsonove šifre i Orneovih formula i
dijagrama; na kraju mu je ĉak pokazao i korice nekih Karvenovih spisa koje je pronašao
— Dnevnik i Pribeleţenija, šifru i šifrovanu poruku sa formulama Posvešĉeno Jemu Kto
Dojdet v Posledstviju.
U jednom trenutku je otvorio dnevnik na strani koju je paţljivo odabrao kao nevaţnu
i dopustio Viletu da baci letimiĉan pogled na Karvenov rukopis. Doktor je odmah uoĉio
neĉitko i nezgrapno ispisana slova i, osetivši dah sedamnaestog veka — premda je Karven
ţiveo i u onom osamnaestom — koji je provejavao iz neobiĉnog stila i arhaiĉnog naĉina
izraţavanja, odmah bio uveren u to da se pred njim nalazi nepatvoren dokument iz
prošlosti. Sam tekst je delovao priliĉno beznaĉajno i zato je Viletu ostao u sećanju samo
jedan odlomak:
„Sreda, 16. okt. 1754. Dnes šalupa moja Wahefal odplovi iz Londre sa XX novijeh
ĉelovekov sokuplenih na Karibah, i Špancov sa Martinika i Olandezov iz Surinama.
Moţno budet da etije Olandezi za dezertirovanije spremni jesu, ibo izvestija mnoţestvena
slihali ob men’ no budu se staral da eti ostanut. Za G. Najta Dekstera 120 Komadov
glatkogo vunenogo Kamelota, 100 Komadov sortiranogo Kamelhara, 20 Komadov
grubogo Sukna, 50 Komadov Flamanskije Vunenije Tkanin, po 300 Komadov ponjava ot
sojinog vlakna i Indiskije Pamuĉnije Tkanin. Za G. Grina, 50 Galon ulja ot Korenice, 20
Bala Kadife, 15 Osušenijeh Stabala Korenice, 10 Dimlenih Jazikov, Za G. Periga 1
Komplet Šila. Za G. Najtingejla, 50 Risi pervoklasnogo pisadšego Papira. Prošedše noĉi
skazah tri raza SABAOTH no Nitko ne prijehal. Nuţdno mne da znanije bolše imaem no
G. H. v Transilvanii, proĉe do Jego teţko dojti i verlo neobiknoveno jest da Jemu
nevazmoţno mne dat’na Upotreblenije vse ĉto On s uspešenijem koristoval za etijeh sto
prošedših godov. Ot Sajmona dolgo ne poluĉih nikakvego otveta, no nadeţdu da izvestija
ot Jego dojdut jošte imaem.“9
Kada je došao dotle, doktor Vilet je okrenuo list ali ga je mladi Vord spreĉio da dalje
ĉita i gotovo mu istrgao svesku iz ruku. Sve što je doktor uspeo da vidi na toj sledećoj
strani bile su neke reĉenice ili neke izreke koje su mu se, zaĉudo, urezale u sećanje.
Glasile su ovako: „Stih iz Liber-Damnatus-a ĉto nuţdno skazivat’v oĉi Svije’ Sveti’,
Nadeţdu budit ĉto Vešĉ vozrastit’ Izvan Sfer. Zazvat budet Jego Kto Dojdet jesli uspejem
sozdat suštestvovanije Jego ibo On mnit budet ob Prošedših Vešĉ i vzglednut budet v
Nazad v vse etije prošedšije god, no ĉerez togo mne nuţdno imaet Spremnije Soli Iliti Ono
iz Ĉego Soli proishodit.“10
Vilet je video samo toliko, a ipak mu se uĉinilo da je i taj letimiĉan pogled dao neki
novi uţas naslikanom licu Dţozefa Karvena koje je sa zida iznad kamina zurilo u njih. I
od toga dana mu se neprekidno priĉinjavalo — iako ga je lekarska uĉenost uveravala da je
posredi ĉista tvorevina mašte — da oĉi portreta budno prate sva kretanja mladog Ĉarlsa
Vorda po sobi. Pre nego što je izašao iz sobe, Vilet je zastao pred slikom, udubio se u nju i,
ĉudeći se, po ko zna koji put, njenoj sliĉnosti sa Ĉarlsom, urezivao u sećanje svaku i
najmanju pojedinost zagonetnog, bezbojnog lica Dţozefa Karvena, ĉak i njegov jedva
vidljiv oţiljak ili jamicu na glatkom ĉelu iznad desnog oka. Na kraju je zakljuĉio da je
slikar Alegzander bio uistinu umetnik dostojan Škotske i svoga slavnog uĉenika Gilberta
Stjuarta.
Umireni doktorovim reĉima da Ĉarlsovo mentalno zdravlje nije ni u kakvoj opasnosti
i da se njihov sin bavi istraţivanjima koja mogu biti od istinskog znaĉaja, Vordovi su
ispoljili izvesnu popustljivost kada je sledećeg dana Ĉarls odluĉno odbio da se upiše u
koledţ. Izjavio je da ga ĉekaju mnogo vaţnija prouĉavanja i izrazio ţelju da iduće godine
otputuje u inostranstvo da bi pribavio podatke iz izvora koji ne postoje u Americi. Njegov
otac je ovu drugu ţelju odbio kao neosnovanu za osamnaestogodišnjeg deĉaka, ali je
prihvatio odluku da ne nastavi univerzitetske studije. I tako je, posle ne baš blistavo
poloţene mature u Vojnoj Školi „Mouzis Braun“, nastao za Ĉarlsa trogodišnji period
pomnog izuĉavanja okultnih nauka i tumaranja po grobljima. Budući da su ga u to vreme
već svi smatrali nastranim momkom, on se i više nego ranije klonio porodiĉnih prijatelja,
iskljuĉivo se bavio svojim poslom i s vremena na vreme putovao u druge gradove da bi
tamo prebirao po raznim arhivama.
_ _ _______________________

9
Manje poznate reĉi: ibo — jer; slišat — ĉuti; izvestije — vest; nevazmoţno — nemoguće;
neobiknoveno—neobiĉno; poluĉih — dobih; otvet — odgovor; raz — put.
10
Manje poznate reĉi: Vešĉ — stvar; ĉerez — radi, zbog; sozdat — stvoriti;
suštestvovanije — postojanje; ibo — jer; proishodit — nastaju. — Prim. prev.

Jednom je otišao na jug da bi obavio razgovor sa nekim ĉudnim starim melezom koji je
ţiveo u moĉvari i o kome je jedan list objavio neobiĉan ĉlanak. Drugi put je posetio seoce
u Edirondeksu odakle su pristizali izveštaji o vrlo ĉudnovatim obredima. Ali, roditelji su
mu i dalje zabranjivali odlazak u Evropu, u Stari svet, za kojim je toliko ţudeo.
Kada je u aprilu 1923. godine postao punoletan i nasledio manju svotu od dede po majci,
Vord je ĉvrsto odluĉio da krene na putovanje po Evropi koje mu je do tada bilo
uskraćeno. O pojedinostima tog putovanja nije govorio ništa, jedino je napomenuo da će
ga potrebe izuĉavanja odvesti na mnoga mesta i roditeljima obećao da će im pisati
potanko i redovno. A oni su, svesni toga da ga ovoga puta neće odvratiti od te ĉvrste
namere, prestali da se opiru i pomogli mu koliko god su mogli. U junu je otplovio brodom
za Liverpul uz blagoslov oca i majke koji su ga dopratili do Bostona i mahali mu sa
pristaništa Bela zvezda u Ĉarlstaunu sve dok laĊa nije išĉezla sa vidika. Iz prvih pisama
saznali su da je njihov sin bezbedno stigao u London i da je u ulici Grejt Rasel pronašao
tako dobar smeštaj da je, kloneći se svih porodiĉnih poznanstava, odluĉio da se zadrţi u
tom gradu sve dok ne iscrpe izvore Britanskog muzeja, bar u onim oblastima koje su njega
interesovale. O svom svakodnevnom ţivotu pisao je vrlo šturo, jer nije ni imao o ĉemu da
piše. Sve vreme provodio je u izuĉavanju i eksperimentisanju, pa je uzgred pomenuo i
laboratoriju koju je smestio u jednu od soba u iznajmljenom stanu. Ĉinjenicu da nijednom
reĉju nije pomenuo šetnje po bajnom starom gradu tako punom starina, drevnih kupola i
tornjeva, spletova puteva i drvoreda ĉije mistiĉne spirale dozivaju i iznenaĊuju putnike,
njegovi roditelji su primili kao neosporan pokazatelj do kojeg su stepena i njegov duh i
njegova svest obuzela nova interesovanja.
U junu 1924, jednim kratkim pismom izvestio ih je o svom odlasku u Pariz u koji je
pre toga leteo dva ili tri puta zbog materijala u Bibliothèque Nationale. U toku sledeća tri
meseca slao im je samo dopisnice, naveo novu adresu u ulici Sen Ţak i pomenuo neko
posebno istraţivanje retkih rukopisa u biblioteci privatnog kolekcionara ĉije ime nije
otkrio. I dalje je izbegavao sve poznanike i niko od ameriĉkih turista nije po povratku iz
Evrope mogao da kaţe da ga je sreo bilo u Londonu, bilo u Parizu. Onda je zavladalo
ćutanje, posle kojeg su Vordovi tek u oktobru primili od njega razglednicu iz Praga, sa
obaveštenjem da se u tome starom gradu nalazi zbog savetovanja sa jednim ĉovekom u
dubokoj starosti koji je, kako pretpostavlja, poslednji ţivi posednik nekoliko krajnje
zanimljivih i neobiĉnih obaveštenja vezanih za srednji vek. Pošto je naznaĉio adresu u
Nojštatu i izjavio da se odatle neće seliti sve do sledećeg januara, u januaru je poslao
veliku razglednicu iz Beĉa napominjući da je tu na proputovanju i da ide dalje u istoĉnije
krajeve u koje ga je, kao gosta, pozvao jedan od onih nauĉnika sa kojima se dopisuje i koji
se, kao on, strasno bave okultnim.
Sledeća karta stigla je iz Klausenburga u Transilvaniji i u njoj se Vord hvalio izuzetnim
napredovanjem ka cilju: tih dana odlazi u posetu baronu Ferenciju, ĉije imanje leţi u
planinama istoĉno od Rakusa, pa mu zbog toga svu poštu treba slati u Rakus a na ime
pomenutog plemića. Nedelju dana kasnije stigla je još jedna dopisnica iz Rakusa sa
obaveštenjem da su ga u tom selu doĉekale baronove koĉije i da njima odmah kreće u
planine; i to je bila poslednja poruka za duţe vreme, jer na uĉestala pisma roditelja nije
odgovarao sve do maja kada im je pisao zato da bi majku odvratio od plana da se naĊu u
Londonu, Parizu ili Rimu u toku leta kada su Vordovi nameravali da doputuju u Evropu.
Isticao je da su njegova istraţivanja takva da ni na koji naĉin ne moţe da napusti sadašnje
boravište, a zamak barona Ferencija nije pogodan za starije goste. Nalazi se na strmoj
litici usred mraĉnih šumovitih planina i toga se podruĉja seljaci klone u toj meri da se
gosti, neizbeţno, osećaju veoma nelagodno. Osim toga, ni sam baron nije liĉnost koja bi
se mogla dopasti uzornim, konzervativnim i otmenim ljudima Nove Engleske. On je i po
izgledu i po ponašanju jedan ĉudan, nastran ĉovek, a njegova starost je tako duboka da
uliva nespokojstvo. Zato bi bilo bolje, pisao je Ĉarls, da saĉekaju njegov povratak u
Providens, jer će se on, najverovatnije, vratiti u dogledno vreme.
Ali, vratio se tek u maju 1925. godine. Pošto je prethodno poslao još nekoliko
dopisnica, taj mladi nezasiti putnik uplovio je bez ikakve najave u njujoršku luku na
brodu Homeric i dugaĉak put do Providensa prevalio motornim vozilom, upijajući ţudno
u sebe zelene valovite breţuljke, miomirisne voćnjake u cvatu i bele varoši sa tornjevima
u tome bujnom prolećnom danu; uţivao je celim svojim bićem u staroj Novoj Engleskoj
prvi put posle pune dve godine. A kad je motorno vozilo prešlo Poketik i ušlo u Rod
Ajlend obavijen vilinskim zlatnim sjajem kasnog proleĉnog popodneva, njegovo srce je
zakucalo još brţe a pri ulasku u Providens, kroz aleje brestova, ostao je bez daha pred
lepotom što se pruţala pred njim uprkos mraĉnih dubina onih zabranjenih znanja u koje
je bio uronio. Na uzdignutom trgu na kome se susreću Široka i Carska ulica, ugledao je
pred sobom i pod sobom, u ţarkom plamenu zalazećeg sunca divne, tako dobro poznate,
kuće, kupole i zvonike stare varoši; i ljubopitljivo je okretao glavu levo i desno dok se
vozilo kotrljalo niz brdo do poslednje stanice iza Biltmora, a na vidiku se ukazivali
ogromna kupola i blago zelenilo brda s druge strane reke, a visoki kolonijalni vrh tornja
Prve baptistiĉke crkve ocrtavao u ruţiĉastim obrisima, pod ĉarobnom svetlošću dana na
smiraju u pozadini bujnog prolećnog rastinja.
Stari Providens! Ova varoš i tajanstvene sile njegove duge istorije doveli su Ĉarlsa Vorda
na ovaj svet, zbog njih je on i postojao! Oni su ga odvukli nazad u tajanstveno carstvo
ĉudesa ĉije meĊe nije mogao da postavi nijedan prorok. Tu, pred njim, leţala je i poslednja
tajna astrologije, alhemije i magije. Tajna ĉudesna ili uţasavajuća, već kako je ko shvata,
za koju su ga sve ove godine pripremala neumorna putovanja i istraţivanja. U taksiju je
obišao Poštanski trg koji gleda na reku, pa staru Trţnicu, pa poĉetak zaliva, a onda su ga
kola povezla uz strmu krivudavu padinu ulice Voterman, sve do Vidikovca, odakle su ga
velika blistava kupola i poslednjim sunĉevim zracima obasjani jonski stubovi crkve
Krišĉen sajens još više mamili ka severu. Odatle je trebalo da preĊe još samo kratak put
duţ prelepih starih poseda koje je znao od najranijeg detinjstva i preko starinske kaldrme
po kojoj su tako ĉesto gazile njegove deĉje noţice. I, na kraju, mala bela seljaĉka kuća na
desnoj strani a na levoj klasiĉan trem gospodstvenog zdanja od opeke u kome se rodio. Bio
je suton kada se Ĉarls Dekster Vord vratio kući.

Grupa lekara za duševne bolesti ĉija shvatanja nisu toliko akademska kao shvatanja
doktora Limena i njegovih saradnika, smatra da su Vordova putovanja po Evropi oznaĉila
poĉetak njegovog istinskog ludila. Procenjujući da njegovo ponašanje po povratku iz
Evrope ne nagoveštava strahovitu promenu, doktor Vilet ne usvaja to mišljenje, on
uporno i dalje tvrdi da je promena nastupila kasnije, a mladićeve nastranosti po povratku s
puta pripisuje obredima koje je upraţnjavao u inostranstvu; iako veoma ĉudni, bez
sumnje, ti obredi ni na koji naĉin nisu nagoveštavali duševno oboljenje mladog ĉoveka
koji ih je vršio. Vord se, mada vidno ostareo i ogrubeo, ponašao potpuno normalno u
svakodnevnom ţivotu i imao sasvim normalne reakcije; u razgovorima sa doktorom
Viletom ispoljavao je savršenu psihiĉku ravnoteţu koju nijedan ludak — pa ni onaj u
poĉetnom stadijumu bolesti — ne bi mogao da simulira duţe vreme. Ono što je navodilo
na misao o ludilu u tom periodu bili su zvuci koji su se u svako doba dana i noći mogli
ĉuti iz Vordove laboratorije u potkrovlju, u kojoj je boravio gotovo sve vreme. Bilo je tu
pojanja, izgovaranja i ponavljanja nejasnih reĉi, a i gromkih deklamovanja stihova u
neprirodno ţestokom ritmu; glas jeste bio Vordov, bez ikakve sumnje, ali se u boji toga
glasa i u naglašavanju izgovorenih formula naziralo nešto što je ledilo krv u ţilama onih
koji su slušali. Pored toga, uoĉeno je da maĉak Nig, dostojanstveni ljubimac kuće, naglo
ţivne, povije rep a leĊa izvije u luk ĉim zaĉuje neke od tih tonova.
I mirisi koji bi, s vremena na vreme, dopirali iz laboratorije bili su sasvim neobiĉni,
katkada ubitaĉni i nepodnošljivi, a najĉešće aromatiĉni, sa nekim nedokuĉivim,
ošamućujućim svojstvima koja kao da su imala moć da izazivaju fantastiĉne,
fantazmagoriĉne slike. Ljudima koji bi ih osetili priĉinilo bi se istog ĉasa da vide
fatamorgane — nepregledne predele sa ĉudnim uzvišenjima ili beskrajne aleje sa
sfingama i krilatim konjima koje su se pruţale u nedogled. Vord uopšte više nije odlazio u
nekadašnje šetnje i uobiĉajena tumaranja, nego je prionuo na marljivo prouĉavanje
neobiĉnih knjiga koje je doneo sa sobom i na isto toliko neobiĉne rabote u zakljuĉanim
odajama. A sve je to objašnjavao tvrdnjom da su evropski izvori znatno proširili vidokrug
njegovog rada i da će zahvaljujući njima, kroz koju godinu, doći do velikog otkrića. Kako
je naglo ostario, taj novi izgled je do zapanjujućeg stepena povećao njegovu sliĉnost sa
portretom Dţozefa Karvena koji je visio u biblioteci, tako da je doktor Vilet — kad god bi
ga pozvali u posetu — zastajao pred slikom i ĉudio se toj neverovatnoj sliĉnosti, jer ona se
gotovo graniĉila sa istovetnošću, zakljuĉujući da je sada još jedino po jamici iznad desnog
oka koju je imalo lice davno pokojnog volšebnika moguće razlikovati portret od ţivog i
mladog Ĉarlsa Vorda. Za doktora Vileta su te posete, podsticane molbama Ĉarlsovih
roditelja, bile priliĉno ĉudne. Iako ga je mladi ĉovek uvek rado primao, Vilet je bio
svestan toga da nikada ne uspeva da pronikne u unutrašnje biće svog domaćina, a u
njegovim odajama je zapaţao vrlo neobiĉne predmete: male voštane kipove grotesknih
oblika na policama ili na stolovima i napola izbrisane tragove krugova, trouglova i
pentagrama iscrtanih kredom ili ugljem u samom središtu velike sobe. A u toku noći je i
dalje iz potkrovlja dopirala grmljavina bajanja i neobiĉnih ritmova, tako da je posle
izvesnog vremena bilo nemoguće zadrţati poslugu u kući i ućutkati glasine o Ĉarlsovom
ludilu koje su u potaji kolale Providensom.
U januaru 1927, dogodilo se nešto veoma ĉudno. Jedne noći oko ponoći, dok je Ĉarls vršio
obrede ĉiji su tajanstveni, ĉas niski a ĉas visoki, tonovi zlokobno odjekivali po donjim
spratovima, podigao se sa zaliva ledeni vetar, zatreslo se tle iz potpuno nerazumljivih
razloga i taj neobjašnjivi potres osetili su svi susedi. I maĉak Nag je ispoljio neverovatne
znake straha, a svi psi u krugu od jedne milje lajali su i urlikali u jedan glas. Na to se
podigla strahovita oluja sa grmljavinom i sevanjem munja, pojava krajnje neobiĉna za to
zimsko doba. Prasak gromova bio je tako strašan da su gospoĊa i gospodin Vord pomislili
kako je grom udario u potkrovlje. Potrĉali su uz stepenice da vide kakva je šteta
priĉinjena, ali ih je na vratima doĉekao Ĉarls — bled, odluĉan i na neki naĉin zloslutan, sa
izrazom uţasne mešavine trijumfa i ozbiljnosti na licu — uveravajući ih da grom nije
udario u kuću i da će se oluja brzo stišati. Pošto su pogledali kroz prozor, videli su da je
njihov sin u pravu: sev munja se lagano udaljavao a drveće postepeno uspravljalo, ne
svijajući se više pod ĉudnim naletom ledenog vetra iz zaliva. Grmljavina je jenjavala i
njena potmula ali sada već sasvim blaga jeka utihnula je već u sledećem ĉasu. Nebo se
razvedrilo, pojavile su se zvezde a peĉat trijumfa na licu Ĉarlsa Vorda postao još
neobiĉniji.
Ĉitava dva meseca posle ovog ĉudnog dogaĊaja, a moţda i duţe, Vord se, manje nego
obiĉno, zatvarao u svoju laboratoriju.
 U tom je periodu ispoljavao izuzetno interesovanje za meteorološke prilike i
neprekidno se raspitivao kada proleće poĉinje da otkravljuje tle. Jedne noći, krajem
marta, izašao je iz kuće posle ponoći i nije se vratio sve do jutra kada je njegova budna
majka zaĉula brektanje motora pred ulazom. Pošto je ĉula i prigušene kletve, gospoĊa
Vord je ustala iz postelje, prišla prozoru i ugledala kako ĉetiri tamne prilike skidaju, pod
Ĉarlsovim nadzorom, duguljast, teţak sanduk sa kamiona i kako ga unose u kuću na
sporedan ulaz, posle ĉega je ĉula teško dahtanje, nesigurne korake na stepeništu i,
napokon, neki mukli udar u potkrovlju; nastala je kratka tišina a onda su na stepeništu
ponovo odjeknuli koraci, ovoga puta u silasku, i iz kuće su izašla ĉetiri ĉoveka i odvezla se
svojim teretnjakom.
Sutradan se Ĉarls ponovo zatvorio u potkrovlje i pozatvarao kapke na svim prozorima u
laboratoriji. Nikome nije otvarao vrata i uporno je odbijao ponuĊenu hranu. Oko podneva
se zaĉuo neki uvrnuti zvuk praćen straviĉnim krikom i padom nekog tela ili nekog većeg
predmeta, ali kada je gospoĊa Vord zalupala na vrata, njen sin joj je posle izvesnog
vremena slabašnim glasom rekao da je sve u redu i da se nije dogodilo nikakvo zlo.
Grozomoran i neopisiv smrad koji sada dopire iz njegove laboratorije potpuno je
neškodljiv ali, na ţalost, neminovan. Prvo i najvaţnije je da ga svi ostave na miru, rekao
je, a on će kasnije sići da sa njima veĉera. I zaista se uveĉe, posle tog popodneva
ispunjenog ĉudnim šištećim zvucima što su sve vreme dopirali iza zakljuĉanih vrata,
konaĉno i pojavio, sav unezveren i ispijen, i odmah izjavio da svakome ţivom zabranjuje
ulazak u laboratoriju pod bilo kojim izgovorom. To je, u stvari, bio poĉetak one nove
taktike koju je primenjivao sve ĉešće i tajnovitosti kojom se obavijao sve više, jer od te
veĉeri ni jednoj jedinoj osobi nije dopuštao da uĊe bilo u tajanstvenu tavansku radionicu,
bilo u susedno skladište u odaji koju je ispraznio, oĉistio i namestio pojedinim komadima
nameštaja, pridodavši tako i spavaću sobu svome carstvu u koje je pristup svima bio
zabranjen. U tom je, dakle, prostoru ţiveo sa knjigama koje je doneo iz biblioteke na
donjem spratu sve do onoga dana kada je kupio drvenu kućicu ili, taĉnije, jedan bungalov
u Potakitu i tamo preselio svu svoju istraţivaĉku opremu.
Te veĉeri je Ĉarls prvi uzeo u ruke novine i srednju stranu kao sluĉajno, a pred oĉima
roditelja, oštetio tako da se nije mogla ĉitati. Kasnije je doktor Vilet, pošto je na osnovu
izjava svih ukućana proverio datum tih novina, pronašao u redakciji lista Journal
neoštećeni primerak i utvrdio da je na uništenoj strani bio objavljen sledeći ĉlanak:

Na Severnom groblju zateĉeni na delu noćni kopaĉi. Robert Hart, noćni ĉuvar na
Severnom groblju, zatekao je jutros grupu ljudi sa teretnim vozilom na najstarijem
delu groblja i, oĉigledno, svojom pojavom ih uplašio i rasterao pre nego što su obavili
posao, ma kakav taj posao bio.
Te ljude je otkrio oko ĉetiri ujutro, kada je zaĉuo zvuk brektanja motora. Odmah
je krenuo u obilazak i ubrzo, nedaleko od glavnog druma, opazio veliki kamion; ali,
 ma koliko da se oprezno prikrao, odao ga je bat koraka, pa su nepoznati pljaĉkaši hi-
tro ubacili u kamion veliki sanduk i odvezli se pre nego što je Hartu pošlo za rukom
da ih uhvati. Kako, meĊutim, nijedan grob nije oskvmavljen, ĉuvar je uveren da je te
ljude omeo u pokušaju da zakopaju taj veliki sanduk.
Kopaĉi su, oĉigledno, na svom poslu proveli duţe vreme pre nego što ih je otkrio
Hart, jer je on odmah pronašao ogromnu, tek iskopanu jamu na mestu koje je dosta
udaljeno od druma i sa kojeg su već odavno išĉezle sve stare nadgrobne ploĉe. Ta ja-
ma, po dimenzijama sasvim sliĉna raki, bila je prazna a samo mesto iskopavanja nije
odgovaralo nijednom pogrebu ubeleţenom u grobljanske knjige.
Narednik Rajli iz Druge policijske stanice izvršio je uviĊaj i izjavio da su, po
njegovom mišljenju, tu jamu iskopali ljudi koji trguju zabranjenim alkoholnim
pićima, a budući da je rupa iskopana na grozovit ali i vrlo dovitljiv naĉin,
pretpostavlja da je to uraĊeno u nameri da se za krijumĉareni alkohol obezbedi
valjano skrovište na mestu koje niko neće pretraţivati. Odgovarajući na njegova
pitanja, noćni ĉuvar Hart je rekao kako misli da je teretno vozilo pobeglo u pravcu
Avenije Rošambo, ali da to ne moţe da potvrdi sa potpunom sigurnošću.

Nekoliko sledećih dana porodica Vord je Ĉarlsa retko viĊala. Sada kada je u svom
carstvu imao i spavaću sobu, provodio je u tom prostoru, potpuno sam, i sve noći; hrana
mu se, po njegovom izriĉitom zahtevu, ostavljala pred vratima a on bi posluţavnik
uzimao tek kada bi se sluga udaljio. Jednoliĉno, glasno ĉitanje formula, pojanje i
recitovanje stihova u odreĊenom ritmu, ponavljali su se u jednakim vremenskim
razmacima, dok su se u druga doba razaznavali zvuci zveckanja stakla, hemikalija koje
šište, vode koja teĉe i petroleja koji gori. A kroz vrata su se, s vremena na vreme, probijali
mirisi ili, taĉnije, nepoznati zadasi, ni po ĉemu sliĉni onima ranije uoĉenim; a izraz
napetosti koji se lako mogao zapaziti na licu mladog samotnika, kad god bi nakratko
izlazio iz svojih odaja, bio je takav da je neminovno izazivao raznovrsna nagaĊanja.
Jednom prilikom je Ĉarls na brzinu otišao u Ateneum zbog neke knjige koja mu jc bila
potrebna, a drugom prilikom je unajmio kurira da mu iz Bostona donese debelu
knjiţurinu koja je ulivala strah. Situacija u kući postajala je sve ĉudnija, pa su se i Ĉarlsovi
roditelji i doktor Vilet našli u grdnoj nedoumici; nisu naprosto znali šta da misle i šta da
preduzmu u vezi sa svim tim.

A onda se petnaestog aprila opet desilo nešto ĉudno što je po stepenu ĉudnosti
premašivalo dotadašnje dogadaje, a doktor Vilet toj iznenadnoj, strašnoj promeni
pripisuje veliki znaĉaj. Toga dana je bio Veliki petak; taj podatak je, po uverenju posluge,
bio izuzetno vaţan a po mišljenju lekara i ostalih potpuno nebitna sluĉajnost. U kasno po-
podne, mladi Vord je poĉeo da ponavlja neke formule ili izreke neuobiĉajeno glasno i u
isto vreme je spaljivao izvesnu supstancu tako reskog mirisa da su zagušljiva isparenja
odjednom ispunila celu kuću. Formula koju je izgovarao njen sin bila je toliko razgovetna
da ju je gospoĊa Vord, koja se našla u hodniku ispred zakljuĉanih vrata, mahinalno
upamtila tako stojeći i osluškujući — upamtila a, kasnije, na traţenje doktora Vileta i
pribeleţila. Ta formula, za koju su Viletu struĉnjaci rekli da liĉi na onu koja se moţe naći
u mistiĉnim spisima „Elifasa Levija“, toga zagonetnog stvora koji je zvirnuo kroz pukotinu
zabranjenih dveri i na mah ugledao uţasavajuće onostrane procepe, glasi ovako:

Per Adonai Eloim, Adonai Jekova, Adonai Sabaoth, Metraton Ou Agla Methon,
verbum pythonicum, mysterium salamandrae, conventus sylvorum, antra gnomorum,
daemonia Coeli God, Almonsin, Gibor, Jehosua, Evam, Zariathnatmik, Veni, veni,
veni.
Formulu je izgovarao puna dva sata bez promena i bez prekida, a onda su odjednom
psi iz susedstva u isti mah poĉeli pandemoniĉno da zavijaju. Uţas koji je to zavijanje
izazvalo u celom kraju moţe se oceniti po prostoru što ga je ova pojava dobila sutradan u
novinama, premda je ona za Vordove ukućane bila manje strašna od smrada koji je pratio
sumanuti laveţ — gnusobnog smrada koji je proţeo sve i uvukao se u sve a koji niko u toj
kući nije osetio ni do tada ni od tada. Usred te kuţne poplave ukazao se blesak nalik na
sev munje koji bi, da nije izbio u po bela dana, zaslepeo sve; potom se zaĉuo glas koji niko
od onih što su ga ĉuli nikada ne bi mogao da zaboravi, toliko je bio i gromovit i dalek u
isti mah, toliko nepojamno dubok i sablasno nesliĉan glasu Ĉarlsa Vorda. Taj glas je
potresao kuću iz temelja i sasvim se jasno ĉuo bar na dva najbliţa imanja gde je zaglušio
ĉak i strahotno zavijanje pasa. GospoĊa Vord, koja je u krajnjem oĉajanju osluškivala
stojeći pred vratima sinovljeve zakljuĉane laboratorije, tresla se od uţasa kada je shvatila
pakleno znaĉenje tog glasa, jer ona je, zahvaljujući Ĉarlsovim priĉama, znala koliko je taj
glas poznat po zlu u knjigama crne magije, kao što je, na osnovu pisama Luka Fenera,
znala i na koji je naĉin grmeo u prostorima iznad, na propast osuĊene, farme u Potakitu
one noći kada je uništen Dţozef Karven. Ne, ona se nikako nije mogla prevariti i nikako
nije mogla pogrešno protumaĉiti tu izreku iz noćnih mora, jer ju je njen Ĉarls suviše ţivo
opisivao u onim ranijim danima kada je sa roditeljima otvoreno razgovarao o svojim
istraţivanjima vezanim za Dţozefa Karvena. A ipak je to bio samo odlomak iz jednog
arhaiĉnog i zaboravljenog jezika koji je glasio: „DIES MIES JESCHET BOENE DOESEF
DUOVEMA ENITEMAUS“.
Odmah posle grmljavine, dnevna je svetlost naglo utonula u tminu, iako je do zalaska
sunca preostajao još ĉitav sat, a potom je naišao talas novog smrada koji se razlikovao od
prvog ali koji je bio isto toliko nepoznat i nepodnošljiv.
Ĉarls je sada ponovo pojao i recitovao, njegova majka je mogla da ĉuje slogove koji su njoj
zvuĉali kao ,,Yu-nash — Yog — Sothoth — he Iglb — fi — thro-dag“ a završavali se
uzvikom „Yah“! ĉija je manijakalna jaĉina narastala do krešĉenda od kojeg su pucale
bubne opne. Sekundu kasnije, sve prethodne utiske izbrisao je leleĉući vrisak koji je izbio
mahnito i praskavo i postepeno prešao u dijaboliĉan, histeriĉan smeh. GospoĊa Vord je sa
mešavinom straha i slepe majĉinske hrabrosti zalupala na zakljuĉana vrata koja su je delila
od sina, ali se iz laboratorije niko nije odazvao. Ponovo je zalupala, još jaĉe, i ukoĉila se u
mestu jer se u tom trenutku zaĉuo još jedan vrisak; ovoga puta je, meĊutim, sasvim
izvesno to bio glas njenog sina i njegov vrisak se odjednom stopio sa odjecima histeriĉnog
kikotanja drugog glasa. Tada se gospoĊa Vord onesvestila, mada danas ne zna taĉan uzrok
tog iznenadnog gubitka svesti. Memorija ponekad zaista milosrdno briše pojedine
straviĉne trenutke.
Gospodin Vord se sa posla vratio u šest i ĉetvrt i kako svoju ţenu nije zatekao na
donjem spratu, saznao je od prestravljene posluge da se ona najverovatnije nalazi ispred
Ĉarlsove laboratorije, odakle su se doskora ĉuli zvuĉi neobiĉniji od svih dotadanjih.
Gospodin Vord je odmah ustrĉao uz stepenice, zatekao svoju ţenu na podu hodnika
ispred laboratorije i, videvši da se onesvestila, pohitao po vodu. I dok je, pljuskajući je
hladnom vodom po licu, sa ogromnim olakšanjem gledao kako se vraća sebi i kako,
potpuno zbunjena, otvara oĉi, osetio je iznenada kako i njega obuzima ledena jeza i kako
je i sam na ivici iste one nesvestice iz koje se upravo budi njegova ţena. Toboţnja tišina u
laboratoriji nije bila onakva kakva se ĉinila, iz nje je dopiralo prigušeno mrmljanje,
razgovor koji se vodio suviše tiho da bi se razumele reĉi ali koji je sam po sebi bio sasvim
dovoljan da pomuti svest.
To da Ĉarls ĉesto mrmlja neobiĉne formule nije, naravno, bila nikakva novost, ali ovo
mrmljanje je izvan svake sumnje bilo potpuno razliĉito. Iza tih zatvorenih vrata vodio se
dijalog ili je, pak, mladi ĉovek podraţavao dva glasa koja su razmenjivala pitanja i
odgovore. Jedan glas je neosporno bio Ĉarlsov glas, a onaj drugi je imao takvu dubinu i
takvu šupljikavost da Ĉarls ta glasovna svojstva ni uz svu veštinu obredne mimikrije ne
bi mogao da izmami iz sebe. U tom glasu je bilo neĉeg tako gnusobnog, bogohulnog i
ĉudovišnog da se Teodor Haulend Vord — da ga u tom trenutku nije trgao krik njegove
ţene i u njemu pokrenuo sve odbrambene instinkte — ne bi i dalje mogao hvaliti time da
nikada u ţivotu nije pao u nesvest. Zgrabio je ţenu u naruĉje i sneo je u prizemlje pre
nego što je uspela da ĉuje glasove koji su njega tako uţasno potresli. Ipak, nije bio
dovoljno hitar u svom bekstvu: ĉuo je još nešto i zbog toga posrnuo i zamalo ispustio
dragoceni teret. Kako su krik gospoĊe Vord sem njega oĉigledno ĉuli i neki drugi, iz
odaje odeljene zakljuĉanim vratima zaĉule su se prve prepoznatljive reĉi u tome
straviĉnom, nepojamnom razgovoru. One su oznaĉile upozorenje koje je izgovorio
uznemireni Ĉarlsov glas, ali su njihovi nagoveštaji ispunili nesrećnog oca nepojamnim
uţasom. Te dve izgovorene reĉi bile su kratke: „Pssst! Piši!“
Gospodin i gospoĊa Vord su posle toga dugo razgovarali i gospodin Vord je ĉvrsto
odluĉio da još iste veĉeri obavi sa Ĉarlsom vrlo ozbiljan i otvoren razgovor. Bez obzira na
to koliko je vaţan posao kome se posvetio, njegovo ponašanje se više nije moglo podneti,
jer su poslednja dogaĊanja prelazila sve granice normalnosti i poĉela da ugroţavaju i
kućni red i kućni mir, a pre svega duševno i nervno stanje ukućana. Mora biti da je Ĉarls
uistinu izgubio razum, jer samo je ĉisto ludilo moglo da proizvede divlje urlike i
izmišljene razgovore uz podraţavanje raznih glasova, kao što se dogodilo toga
popodneva. Sve to treba prekinuti odmah, jer će se u suprotnom gospoĊa Vord teško
razboleti, a ni od posluge niko neće ostati u kući strave.
Gospodin Vord je ustao od stola i krenuo uz stepenice ka Ĉarlsovoj laboratoriji. Na
trećem spratu ga je, meĊutim, zaustavio zvuk koji je dopirao iz Ĉarlsove biblioteke, iako
je on, u poslednje vreme, uopšte nije koristio. Gospodin Vord je otvorio vrata: po podu
su, rasturene, leţale knjige i hartije porazbacane na sve strane a njegov sin je, u velikom
uzbuĊenju, trpao u naruĉje gomile knjiga raznih veliĉina i oblika. Izgledao je strahovito
iznuren i unezveren, a ĉuvši oĉev glas ispustio je ceo naramak na tle. Na oštro nareĊenje
Vorda starijeg, Ĉarls je seo i mirno saslušao ukore koje je bio odavno zasluţio. Oca nije
prekidao, nije mu se suprotstavljao. A posle oĉitane lekcije, sloţio se sa svim izreĉenim,
smerno priznao da je otac u pravu i da su njegovi glasovi, mrmljanja, bajanja i hemijski
smradovi uistinu neoprostive neugodnosti za sve ukućane. Potpuno se sloţio sa tim da u
kući mora da zavlada mir, ali je uporno zahtevao da se i dalje poštuje njegova privatnost i
usamljeniĉki naĉin ţivota. Njegov budući rad, rekao je ocu, biće uglavnom vezan za
knjige; a ukoliko se u kasnijoj fazi istraţivanja ukaţe potreba, on će za vršenje izvesnih
obreda pronaći prostorije na nekome drugom mestu. Izrazio je svoje najdublje kajanje
zbog toga što je i nehotice prestravio majku i prouzrokovao njenu nesvesticu, i objasnio
da je razgovor koji se kasnije ĉuo bio deo sloţenog simbolizma namenjenog tome da
stvori odreĊenu duhovnu klimu. Nerazumljivi hemijski izrazi kojima se sluţio zbunjivali
su gospodina Vorda, ali se sa sinom rastao uveren da je mladić neporecivo duševno zdrav
i savršeno priseban, i pored zagonetne, teške napetosti. Iz samog razgovora nije,
meĊutim, mogao da izvede nikakve zakljuĉke pa, kada je Ĉarls pokupio knjige i izašao iz
sobe, ni dalje nije znao šta da misli o celoj stvari. Ona je bila isto toliko zagonetna koliko
je zagonetna bila i smrt sirotog starog maĉka Niga koga su sat ranije našli u prizemlju
sveg zgrĉenog, iskolaĉenih oĉiju i ĉeljusti iskrivljene od straha.
Podstaknut nekim neodreĊenim detektivskim instinktom, zbunjeni otac se sad
ljubopitljivo zagledao u prazne police ne bi li utvrdio šta je sve njegov sin preneo u pot-
krovlje. Ĉarlsova biblioteka bila je strogo razvrstana, tako da je Vord ĉak i uz letimiĉan
pogled mogao da vidi koje knjige, ili bar koja vrsta knjiga, nedostaju u tim praznim
rafovima. Na svoje veliko iznenaĊenje, ustanovio je da iz oblasti okultnih nauka i
antikviteta ne nedostaje ni jedna jedina i da fale samo one koje je Ĉarls odneo još odavno.
Knjige koje je te veĉeri uzeo sa polica bile su, od prve do poslednje, posvećene
savremenim temama i zbivanjima — nauĉne, istorijske, geografske knjige, priruĉnici
knjiţevnosti, filozofska dela i neki skorašnji brojevi novina i ĉasopisa. Kako je ta promena
u ĉitalaĉkim navikama i interesovanjima Ĉarlsa Vorda bila uistinu krajnje neobiĉna, nje-
gov otac je dugo stajao pred praznim policama i osećao kako sve dublje tone u vrtlog
zbunjenosti, zaprepašćenosti i neke sveobuhvatne ĉudnosti. To osećanje ĉudnosti liĉilo je
na tešku moru i razdiralo mu je grudi dok je pretraţivao biblioteku pokušavajući da
utvrdi šta je to tako naopako oko njega. Nešto je uistinu bilo i zlo i naopako i to zlo je bilo
koliko duhovno toliko i opipljivo. Od trenutka kada je kroĉio u tu sobu znao je da nešto
nije kako valja, a onda mu je napokon sinulo u ĉemu je stvar. Na severnom zidu
biblioteke i dalje je stajao stari duborezni ukras iznad kamina prenet iz kuće u Olni
Kortu, ali je ispucali i nesavršeno restaurirani, ogromni portret Dţozefa Karvena bio
potpuno uništen. Zub vremena i neujednaĉeno zagrevanje prostorije konaĉno su uĉinili
svoje i u meĊuvremenu se, otkako je soba ĉišćena poslednji put, dogodilo ono najgore.
Pošto se postepeno ljuštio i u ljuspama odlepljivao od drvenog rama i drvene poleĊine,
borao se i krivio sve više i više, da bi se na kraju raspao u paramparĉad nekom
iznenadnom i zlokobnom neĉujnom brzinom, portret Dţozefa Karvena se zauvek
odrekao svoga nemog i neumornog bdenja nad mladim ĉovekom sa kojim ga je vezivala
zaprepašćujuća sliĉnost i sada je leţao na podu zdrobljen pa pretvoren u tanki sloj sitne,
fine, plaviĉastosive prašine.
Glava ĉetvrta

O IZVESNOM MENJANJU
I O IZVESNOM LUDILU

U toku sedmice posle toga znamenitog Velikog petka, ukućani su viĊali Ĉarlsa mnogo
ĉešće, jer je danima prenosio knjige iz biblioteke u laboratoriju i obratno. Bio je vrlo
miran i razuman, ali je u pogledu imao nešto što se nimalo nije dopadalo njegovoj majci; i
ispoljavao je neverovatnu proţdrljivost, tako da je kuvarica bila iznenaĊena njegovim
neuobiĉajenim zahtevima.
Obavešten o zvucima i dogaĊajima koji su se zbili na Veliki petak, doktor Vilet je
sledećeg utorka obavio dugaĉak razgovor sa mladim ĉovekom, u biblioteci gde Karvenov
portret više nije zurio u njih. I ovaj je razgovor završen bez zakljuĉaka, ali je Vilet i danas
spreman da se zakune da je još u tom trenutku Ĉarls bio duševno zdrav i pri ĉistoj pameti.
Ponovo je obećao da će u dogledno vreme obelodaniti veliko otkriće i govorio o potrebi
da laboratoriju preseli na neko drugo mesto. Na doktorovo veliko ĉuĊenje, nije izraţavao
nikakvo ţaljenje za išĉezlim portretom koji je sam otkrio i sa velikim oduševljenjem
preselio u svoj dom, ĉak je sa humorom govorio o iznenadnom raspadanju slike.
Poĉetkom sledeće nedelje, Ĉarls je sve ĉešće izbivao iz kuće, a dobra stara crnkinja
Hana, koja je jednoga dana došla kod Vordovih zbog velikog prolećnog spremanja kuće,
pomenula je uzgred da on ĉesto dolazi u staru kuću u Olni Kortu sa velikim koferom i da
u podrumu vrši neke ĉudne radnje. Iako je i sad, kao uvek, ljubazan i dareţljiv prema njoj
i njenom muţu, njima se ipak ĉini da je nekako zabrinutiji nego ranije, što njoj teško pada
jer ga zna otkako se rodio.
Drugi izveštaj o njegovim delatnostima pristigao je iz Potakita, od jednog prijatelja
porodice Vord koji ga je ĉesto viĊao. Ĉarls je, izgleda, u to vreme neumorno traţio neku
priobalnu kuću u Potakitu, a kasnija ispitivanja doktora Vileta potvrdila su pretpostavku
da je tamo odlazio sa ciljem da osigura prilaz zagraĊenom delu reĉne obale, da je šetao
idući ka severu i vraćao se tek posle duţeg vremena.
Krajem maja oţiveli su obredni zvuci u laboratoriji na tavanu na koje je gospodin
Vord oštro reagovao a Ĉarls priliĉno odsutno obećao da se to više neće ponoviti. Ipak,
ponovilo se jednog jutra i bilo vrlo sliĉno izmišljenom razgovoru koji se ĉuo na dan
Velikog petka. Mladi ĉovek se raspravljao ili ţustro prepirao sam sa sobom, a onda se
odjednom, savršeno jasno, zaĉulo niz uzvika razliĉitih tonova koji su delovali tako kao da
neko postavlja zahteve a neko drugi te zahteve odbija. GospoĊa Vord je pohitala gore i
oslušnula na vratima. Nije ĉula mnogo, samo reĉi „mora biti spremno za tri meseca“, ali
ĉim je zakucala, svi zvuci su utihnuli. A Ĉarls je, kada ga je otac kasnije ispitivao, rekao da
je reĉ o sukobima sfera svesti koji se mogu izbeći samo posredstvom velikih veština i koje
će on pokušati da prebaci u neku drugu oblast. Sredinom juna zbio se, u toku noći, još
jedan ĉudan dogaĊaj. Predveĉe se gore u laboratoriji zaĉula buka i lupa i gospodin Vord je
upravo krenuo da izvidi u ĉemu je stvar kada se odjednom sve utišalo. U ponoć, kada su
roditelji već bili otišli na spavanje, sobar je baš zakljuĉavao ulazna vrata a u to se, po
njegovim reĉima, u dnu stepeništa pojavio Ĉarls, nekako nesiguran na nogama, sa velikim
kovĉegom u ruci, i rukom mu dao znak da ţeli da izaĊe iz kuće. Mladić nije izgovorio
nijednu reĉ, ali je ĉestiti Jorkširac u trenu ugledao njegove grozniĉave oĉi i od tog pogleda
bezrazloţno uzdrhtao. Otvorio je vrata i mladi Vord je izašao; sutradan je sobar saopštio
gospoĊi Vord da napušta sluţbu, jer je u pogledu mladog gospodara video nešto strašno i
sablaţnjivo. A kako nijedan gospodar ne sme tako da pogleda ĉestitu osobu koja mu odano
sluţi, on u toj kući neće provesti još jednu noć. GospoĊa Vord ga je odmah isplatila i nije
ozbiljno shvatila njegovu priĉu. TvrĊenje da se Ĉarls u ponoć pojavio u tako neobiĉnom
stanju bilo je zaista smešno i potpuno izmišljeno, jer ona je, sve dok u kasne sate nije
utonula u san, slušala zvuke i šumove koji su dopirali gore iz laboratorije, pa joj se ĉak
ĉinilo da po sobi neko šetka, jeca i uzdiše, što je za nju bio dokaz da je njenog sina obuzelo
duboko oĉajanje. Uostalom, gospoĊa Vord je svake noći osluškivala i bila se već navikla
na te zvuke i na te šumove, pogotovu što je tajnovitost kojom se njen sin obavijao
potisnula iz njene svesti sve ostalo. Sledeće veĉeri je, kao i jednom ranije, Ĉarls Vord prvi
zgrabio novine i opet je nekim sluĉajem izgubio srednju stranu. Te se pojedinosti niko
nije prisetio sve dok kasnije doktor Vilet nije poĉeo da istraţuje i povezuje pokidane niti u
ovoj priĉi. I ponovo je u redakciji lista Journal pronašao strane koje je Ĉarls navodno
izgubio i na njima obeleţio dva zanimljiva ĉlanka. Prvi je glasio ovako:

Još jedno iskopavanje na groblju

Jutros je Robert Hart, noćni ĉuvar na Severnom groblju, otkrio da su se pljaĉkaši

leševa ponovo latili posla u starom delu ovog groblja. Grob Ezre Vedena, koji je roĊen
1740. i koji je umro, 1824. godine, bar koliko se moglo saznati iz njegove izvaljene i
divljaĉki razbijene nadgrobne ploĉe, bio je iskopan i ispraţnjen a taj posao je oĉigledno
obavljen ašovom ukradenim iz obliţnje šupe sa alatom.

Ma šta da je u grobu ostalo posle više od sto godina, iz njega je nestalo sve osim dva-tri
ocepka istrulelog drveta. Policija je u neposrednoj blizini oskrnavljenog groba otkrila
samo jedan par otisaka stopala koji ukazuju na ĉizme ĉoveka istanĉanog ukusa.
Hart je sklon tome da ovaj dogaĊaj poveţe sa jamom iskopanom prošlog marta, kada je
grupa ljudi, zateĉena na delu, pobegla teretnim vozilom pošto je prethodno iskopala
duboku rupu. Narednik Rajli iz Druge policijske stanice odbacuje, meĊutim, ovu
pretpostavku i podvlaĉi da izmeĊu ta dva sluĉaja postoji bitna razlika. U martu je
iskopavanje izvršeno na mestu na kome ne postoji nijedan grob, a ovoga puta je opljaĉkan
jedan jasno obeleţen i briţljivo odrţavan grob sa vrlo odreĊenim ciljem i sa svesnom
opakošću koju nedvosmisleno dokazuje naĉin na koji je još do juĉe netaknuta nadgrobna
ploĉa razbijena, gotovo smrskana.
Obavešteni o zlodelu, ĉlanovi porodice Veden izrazili su ĉuĊenje i najdublje ţaljenje; i
nisu mogli da se sete nijednog jedinog neprijatelja koji bi bio u stanju da oskrnavi grob
njihovog pretka. Jedino se Hazard Veden iz Endţelove ulice broj 598 priseća da je po
porodiĉnoj legendi Ezra Veden bio, ali nikako na neĉasan naĉin, umešan u neke veoma
ĉudne dogaĊaje pre Revolucije; o nekom današnjem neprijateljstvu ili o nekoj tajni iz
prošlosti on zaista ništa ne zna. Sluĉaj je poveren inspektoru Kaningemu i on se nada da
će vrlo brzo moći da pred javnost iznese niz dragocenih podataka.

Drugi ĉlanak je glasio:

Buĉni psi u Potakitu

Ţitelje Potakita probudio je jutros oko tri sata mahniti laveţ pasa, a taj laveţ je, ĉini se,
bio najjaĉi pored reke severno od Rodsa na reci Potakit. Sudeći po izjavama onih koji su
ga ĉuli, to zavijanje i ti pseći urlici bili su uistinu veoma ĉudni; Fred Lemdin, noćni ĉuvar
Rodsa, izjavljuje da se straviĉni laveţ mešao sa neĉim što je podsećalo na krike ĉoveka u
agoniji ili u samrtnom strahu. Vrlo jaka i kratkotrajna oluja sa grmljavinom i sevanjem
munja, koja se izgleda podigla sa reĉne obale, okonĉala je ovu uznemirujuću pojavu.
Neobiĉan i nepodnošljiv smrad, koji je verovatno potekao iz buradi sa petrolejom, usko se
povezuje sa ovim dogaĊajem, pa je sasvim verovatna pretpostavka da je on jedan od uz-
roka strahovite uznemirenosti pasa.

Prisećajući se da je Ĉarls Vord u to vreme gotovo stalno izgledao unezveren i

prestravljen, svi se slaţu da je on tada moţda i ţeleo da se nekome poveri ili ispovedi, ali
da ga je od toga hvatao i neopisiv strah. Morbidno osluškivanje njegove majke u toku noći
iznelo je na videlo ĉinjenicu da je mladić pravio ĉeste kratke izlete pod okriljem tame, a
lekari za duševne bolesti ga, u većini, danas jednodušno optuţuju za gnusne sluĉajeve
vampirizma o kojima je u svoje vreme štampa pisala krajnje senzacionalistiĉki ali koji
nikada nisu rasvetljeni u potpunosti. Ţrtve tih sluĉajeva koji su toliko poznati da nije
potrebno iznositi pojedinosti, bili su ljudi svih doba starosti i svih društvenih slojeva ali
su, ĉini se, uglavnom poticali iz dva kraja: iz centra grada, dakle iz okoline Vordovog
doma, i iz predgraĊa koje se graniĉilo sa Potakitom. Ţrtve vampiristiĉkih napada bili su i
zakasneli putnici i ljudi koji su spavali kraj otvorenih prozora, a oni koji su preţiveli zato
da bi ispriĉali priĉu jednodušno tvrde da je napadaĉ bio neko suvonjavo, gipko ĉudovište
sa plamtećim, grozniĉavim oĉima koje se na ţrtvu bacalo u jednom skoku, zarivalo joj
zube u vrat ili u mišicu i proţdrljivo se naslaĊivalo njenom krvlju i njenim mesom.
Doktor Vilet, koji odluĉno odbija mogućnost da je Ĉarls Vord baš u to vreme uronio u
ludilo, uzdrţava se od svakog pokušaja da te strahote objasni. On kaţe da o tome ima
sopstvenu teoriju i sve potvrdne izjave pobija na neki vrlo ĉudan naĉin: „Ne tvrdim da
znam ko je ili šta je izvršio te napade i te zloĉine, ali spremno izjavljujem da je Ĉarls Vord
bio potpuno nevin u celoj stvari. Iz nekih sam razloga siguran da se on nije napajao
tuĊom krvlju, jer njegova sve veća malokrvnost i sve izraţenije bledilo to dokazuju bolje
od svakoga verbalnog argumenta. Ĉarls se, istina je, bavio strašnim stvarima, ali je to
skupo platio, i nikada nije bio ni ĉudovište, ni zloĉinac. Što se ostalog tiĉe, o tome ne
ţelim da mislim. Nastala je jedna velika promena i ja sam duboko uveren da je Ĉarls Vord
umro sa njom. U svakom sluĉaju, umrla je njegova duša, jer to ludo telo koje je išĉezlo iz
Vejtove bolnice ima neku drugu dušu.“
Vilet govori sa autoritetom, jer je uistinu ĉesto boravio u kući Vordovih, leĉeći
gospoĊu Vord ĉiji su prepregnuti nervi naglo popuštali. Noćna osluškivanja raĊala su
morbidne halucinacije o kojima je govorila doktoru Viletu a on je, u vezi sa njima, pred
njom zbijao šale a o njima duboko razmišljao ĉim bi ostao sam. Sve opsene i sva
priviĊanja odnosili su se na zvuke koje je gospoĊa Vord navodno ĉula a koji su uvek
dopirali ili iz laboratorije ili iz spavaće sobe na tavanu, i na prigušene uzdahe i jecanje u
nedoba noći. Poĉetkom jula, Vilet je naredio gospoĊi Vord da ode na neodreĊeno vreme
u Atlantik Siti radi oporavka, a gospodinu Vordu i unezverenom, nedokuĉivom Ĉarlsu
naloţio da joj šalju samo vesela pisma. I ona po svoj prilici tome nametnutom, prisilnom
bekstvu moţe da zahvali što je ostala ţiva i što je saĉuvala zdrav razum.

Ĉim mu je majka otputovala, Ĉarls Vord je poĉeo da pregovara o kupovini bungalova

u Potakitu. Iako je posredi bila jedna prljava i mala drvena kuća sa betonskom garaţom,
nasaĊena visoko iznad retko naseljenog dela reĉne obale Rodsa, mladić iz neobjašnjivih
razloga nije hteo da kupi ništa drugo sem nje. Agencije koje su se bavile kupoprodajom
nekretnina nije ostavio na miru sve dok jedna od njih nije uspela da taj neugledni
bungalov otkupi od neodluĉnog vlasnika po vrlo visokoj ceni; ĉim se kuća ispraznila,
Ĉarls je poĉeo da se u nju useljava pod okriljem tame, prenoseći zatvorenim kamionom
celokupnu laboratoriju sa tavana, ukljuĉujući i knjige, kako one stare, beskrajno
tajanstvene, tako i one savremene koje je izvukao iz svoje biblioteke. Kamion je tovario u
sitne noćne sate i njegov se otac priseća prigušenih kletvi i bata koraka po kući one noći
kada su stvari preseljene. Posle toga, Ĉarls se ponovo uselio u svoje nekadašnje odaje na
trećem spratu i nikada se više nije penjao u potkrovlje.
U bungalov u Potakitu Ĉarls je preneo svoju celokupnu tajnovitost kojom se pre toga
obavijao boraveći u carstvu potkrovlja, s tim što je sada, po svemu sudeći, imao i dva
sauĉesnika, dva ĉudna stvora sa kojima je delio svoje tajne: jednoga portugalskog mulata
lupeškog izgleda koji mu je bio sluga i nekoga suvonjavog stranca sa tamnim naoĉarima i
gustom, ofarbanom bradom, koji je oĉigledno imao status kolege i saradnika. Susedi su
bezuspešno pokušavali da zapodenu bilo kakav razgovor sa te dve ĉudne osobe. Mulat
Gomez je slabo govorio engleski, a bradati ĉovek koji se predstavljao kao doktor Alen,
namerno je sledio njegov primer. Sam Vord se trudio da bude malo pristupaĉniji, ali je i
dalje izazivao radoznalost svojim buĉnim hemijskim opitima. Ubrzo su poĉele da kolaju
ĉudne priĉe o tome kako u bungalovu svetlosti gore po ĉitavu noć; a kasnije, kada je ta
svetlost iznenada nestala, rašĉule su se još ĉudnije priĉe o porudţbinama ogromnih
koliĉina mesa kod raznih mesara i o prigušenim uzvicima, recitovanju, ritmiĉkom pojanju
i kricima koji su, izgleda, dopirali iz vrlo dubokog podruma ispod bungalova. To novo i
krajnje neobiĉno domaćinstvo duboko su prezirali svi ĉestiti graĊani iz najbliţe okoline i
nije za ĉuĊenje podatak da su se vrlo brzo pojavili mraĉni nagoveštaji koji su crnaĉko
naselje povezivali sa pravom epidemijom vampirskih napada i ubistava, pogotovu što je
radijus te napasti sada bio ograniĉen na Potakit i okolne ulice Edţvuda.
Ĉarls Vord je najviše vremena provodio u bungalovu i samo je ponekad spavao kod
kuće, pod oĉevim krovom. Dvaput je iz grada otišao na jednonedeljno putovanje ĉija
odredišta još nisu utvrĊena. Postajao je sve bleĊi i sve mršaviji, a gubio je, ĉinilo se, onu
svoju nekadašnju ubedljivost dok je doktoru Viletu ponavljao prastaru priĉu o znaĉaju
istraţivanja i o skorom velikom otkriću. Vilet ga je ĉesto posećivao u oĉevoj kući, jer je
Vord stariji, potpuno zbunjen i duboko zabrinut, ţeleo da njegov sin, iako već odrastao i
nezavisan, bude, koliko god je to moguće, pod stalnim nadzorom lekara. Doktor Vilet
uporno tvrdi da je mladi ĉovek ĉak i u to vreme bio duševno zdrav i kao dokaz te tvrdnje
navodi bezbrojne i beskrajne razgovore koje je vodio sa njim.
U septembru su se pojave vampirizma proredile, ali se januara sledeće godine mladi
Vord jedva izvukao iz velike nevolje. U Potakitu se već duţe vremena priĉalo o tome
kako pred bungalov stalno dolaze kamioni, a jedan nepredviĊen zastoj u saobraćaju
sasvim je sluĉajno izneo na videlo deo onoga što su ta vozila prenosila. Na usamljenom
mestu, nedaleko od Doline nade, dogodio se jedan od ĉestih i surovih napada iz zasede na
kamione koje su vršili „pljaĉkaši — krijumĉari alkoholnih pića“, a to znaĉi pošiljki
zabranjene robe, prvenstveno alkohola. Ovoga puta su, meĊutim, ti pljaĉkaši doţiveli
strašan šok: kada su se dokopali dugaĉkih sanduka iz kamiona i otvorili ih pronašli su u
njima, umesto krijumĉarenog alkohola, stvari tako straviĉne i gnusobne da jedno takvo
otkriće nije moglo ostane tajna ni meĊu pripadnicima podzemlja. Lopovi su na brzu
brzinu zakopali ono što su pronašli, ali je policija naĉula šta se dogodilo i krenula u
briţljivu istragu. A kada je ubrzo uhapsila nekog probisveta i obećala da ga neće okriviti
ni za kakav dodatni prestup, on je na kraju pristao da ĉetu konjiĉkih policajaca odvede na
lice mesta; i oni su tu, u na brzinu iskopanom skrovištu, pronašli neopisivo gnusne i
sramotne stvari. Ali, ni za nacionalno ni za internacionalno osećanje uljudnosti ne bi bilo
dobro da je javnost ikada saznala šta su uistinu otkrili ti grozom obuzeti policajci. U ovom
sluĉaju grešku nisu mogli da naprave ni oni najravnodušniji i najlenji, pa su grozniĉavom
brzinom u Vašington upućeni dugaĉki telegrami.
Sanduci su, kako se ispostavilo, bili upućeni Ĉarlsu Vordu na adresu njegovog bungalova
u Potakitu, tako da su mu predstavnici federalnih vlasti odmah otišli u strogo sluţbenu
posetu. Mladog Vorda su zatekli, bledog i zabrinutog, u društvu dvojice njegovih
saradnika i od njega dobili objašnjenje koje je, izgleda, bilo valjan dokaz njegove
neduţnosti: njemu su ti anatomski primerci bili potrebni kao sastavni deo istraţivaĉkog
programa, ĉiji znaĉaj i opravdanost mogu da potvrde svi oni koji ga poznaju od ranije ili
bar poslednjih desetak godina; zbog toga je on te primerke, odreĊene vrste i u odreĊenom
broju, poruĉio od firmi u koje je imao poverenja i bio uveren da će te stvari isporuĉiti na
potpuno legalan naĉin. O identitetu tih ljudskih uzoraka nije znao apsolutno ništa i bio je
duboko poraţen kad su mu inspektori predoĉili ĉudovišne posledice i katastrofalno
dejstvo koje bi na javno mnjenje i na nacionalno dostojanstvo moglo da ima
obelodanjenje jednoga takvog sluĉaja. Ĉarlsovu izjavu ĉvrsto je potkrepio i njegov bradati
kolega, doktor Alen, ĉiji je ĉudno šupljikav glas bio ĉak i ubedljiviji od Vordovih
nervoznih tonova. Na kraju, vlasti nisu preduzele nikakve mere protiv njih, jedino su
inspektori briţljivo zapisali ime i adresu u Njujorku koju im je dao Ĉarls i postarali se za
to da se ti ljudski ostaci na najbrţi moguĉi naĉin i bez halabuke vrate u grobove i da
javnost nikada ne sazna kako su bogohulno bili uznemireni u svome veĉnom poĉivalištu.
Dana 9. februara 1928. godine, doktor Vilet je od Ĉarlsa Vorda primio jedno pismo
koje je po njegovoj proceni od izuzetne vaţnosti i oko kojeg se ĉesto prepirao sa
doktorom Limenom. Dok je Limien ĉvrsto ubeĊen u to da je ono pouzdan dokaz jednog
sasvim jasnog sluĉaja duševne bolesti dementia praecox, Vilet to pismo ocenjuje kao
poslednje savršeno zdravo i razumno kazivanje nesrećnog mladića. I posebnu paţnju
posvećuje ĉinjenici da su i rukopis i naĉin izraţavanja, iako nagoveštavaju izvesne znake
nervnog rastrojstva, neosporno rukopis i naĉin izraţavanja Ĉarlsa Dekstera Vorda. Tekst
tog pisma glasi ovako:

Ulica Vidikovac Providens

Dragi doktore Vilete,
Osećam da je najzad kucnuo ĉas da obelodanim ono što sam Vam tako davno obećao i
našta ste me Vi tako ĉesto navodili. Strpljenje koje ste pokazali u dugom ĉekanju i
poverenje koje ste ukazivali mome umu i mom integritetu su stvari koje ću duboko ceniti
do kraja ţivota i na kojima ću Vam biti veĉno i duboko zahvalan.
I sad kad sam spreman da progovorim, moram, sav poniţen, da priznam da trijumf o
kome sam toliko sanjao nikada neću doţiveti. Umesto trijumfa, doţiveo sam uţas i moj
sledeći razgovor sa Vama neće biti klicanje pobedi nego molba za pomoć i za savet kako
da spasem sebe i svet od strave koja prevazilazi sve ljudske zamisli, pretpostavke i
predviĊanja. Vi se svakako sećate šta Luk Fener u svojim pismima kaţe o napadu na
farmu u Potakitu. Sve se to moţe ubrzo ponoviti! Od nas zavisi više nego što se reĉima
moţe iskazati — sudbina civilizacije, prirodnog prava, a moţda ĉak i sudbina sunĉevog
sistema i ĉitavog univerzuma. Ja sam izneo na videlo jednu ĉudovišnu abnormalnost, a
uĉinio sam to u interesu nauke i njenog napretka. A sada mi Vi u interesu ţivota i
prirode morate pomoći da to otkriće vratim natrag u mrak iz kojeg je i poteklo.
Kuću u Potakitu napustio sam zauvek, i mi po svaku cenu moramo da uništimo i
iskorenimo sve što tamo postoji, i ţivo i mrtvo. Ja Vam tvrdim da tamo više nikada neću
otići, a Vas molim da, ako ikad ĉujete da se nalazim u bungalovu, ne poverujete u to.
Zašto tako govorim poveriću Vam kad se budemo videli. Domu sam se vratio zauvek i
molim da me posetite što pre i da mi poklonite bar pet-šest sati svog slobodnog vremena
da biste me saslušali i ĉuli šta imam da kaţem. A to će trajati dugo i verujte da nikad niste
imali veću i vaţniju profesionalnu duţnost od ove. Moj ţivot i moj razum su još jedine
dve stvari koje su ostale u ravnoteţi.
Ocu se ne usuĊujem da kaţem, on naprosto neće moći da pojmi ĉitavu tu strašnu stvar.
Ali, rekao sam mu da preti opasnost, tako da je već unajmio ĉetiri ĉoveka iz detektivske
agencije da motre na kuću. Ni sam ne znam koliko će oni moći da pomognu, jer treba da
se bore sa silama koje ĉak ni Vi ne moţete da zamislite, a kamoli da priznate. Zato doĊite
brzo ako ţelite da me zateknete ţivog i saznate kako ćete mi pomoći da kosmos spasemo
od ĉistog pakla.
DoĊite u bilo koje vreme, ja iz kuće neću izlaziti! Nemojte mi telefonirati, jer nikad se
ne zna ko bi mogao ili šta bi moglo da osujeti Vaš dolazak. Molimo se svim bogovima da
naš sastanak ništa ne osujeti. U dubokom oĉajanju i u krajnjoj ozbiljnosti,

Ĉarls Dekster Vord

P.S. Pucajte u doktora Alena odmah i njegovo telo rastvorite u kiselini. Nemojte ga
spaljivati!

Doktor Vilet je ovu poruku primio oko deset i trideset pre podne i svoj posao odmah
rasporedio tako da drugi deo popodneva i celo veĉe posveti razgovoru sa Ĉarlsom, pa da
ĉak sastanak produţi do u pozne noćne sate ako to bude potrebno. Planirao je da krene
oko ĉetiri a dotle je, celoga dana, toliko bio obuzet pretpostavkama i pomnim
razmišljanjem da je većinu poslova obavljao potpuno mehaniĉki. Nekom tuĊincu bi
pismo moglo da zvuĉi potpuno luĊaĉki, ali Vilet je suviše ĉesto imao prilike da upozna
Ĉarlsove nastranosti da bi njegovu poruku odbacio kao puko bulaţnjenje ili ĉistu
sumanutost. Da je oko svega toga lebdelo nešto veoma ĉudnovato, poteklo iz drevne pro-
šlosti i strašno samo po sebi, u to je bio sasvim siguran, a upozorenje vezano za doktora
Alena nije bilo neoĉekivano s obzirom na ono što se po Potakitu priĉalo o Vordovom
zagonetnom kolegi. Vilet toga ĉoveka nikada nije video ali je mnogo slušao o njegovom
izgledu i ponašanju, i neprekidno se pitao kakve to oĉi kriju tamne naoĉari o kojima se
toliko priĉa.
Doktor Vilet je taĉno u öetiri stigao kod Vordovih i bio neprijatno iznenaĊen saznanjem
da Ĉarls nije ostao pri svojoj odluci i da je izašao iz kuće. Ĉuvari — detektivi bili su na
licu mesta, ali su izjavili da je mladi Vord, kako izgleda, iznenada izašao iz svoje
povuĉenosti. Tog jutra je obavio jedan telefonski razgovor, svaĊao se i protestvovao, i
nekome nepoznatom glasu odgovarao reĉenicama kao što su „Vrlo sam umoran, moram
malo da se odmorim“, „Izvesno vreme ne mogu da primim nikoga“, ,,Molim vas da
odloţite konaĉnu akciju dok ne postignem neku vrstu kompromisa“ i „Ţao mi je, zaista,
ali ću jedno vreme morati da se povuĉem iz svega, razgovaraću sa vama kasnije.“ A onda
se, prikupivši verovatno hrabrost putem meditacije, iskrao iz kuće tako neĉujno da niko
nije primetio njegov odlazak a ni znao da je otišao sve dok se oko jedan sat u podne nije
vratio i ušao u kuću bez reĉi. Popeo se na gornji sprat i tamo ga je po svoj prilici ponovo
obuzeo strah, jer su ĉuli kako je kriknuo piskavim, uţasnutim glasom onog trenutka kada
je kroĉio u svoju biblioteku, a za tim krikom usledilo je neko gušanje, dahtanje i
krkljanje. Ali kada je sobar otišao da vidi šta se dogaĊa, na vratima se pojavio Ĉarls sa
toboţe spokojnim izrazom lica i bez reĉi mu rukom dao znak da se udalji, premda je
naĉin na koji je to uĉinio uţasnuo prepadnutog sobara. Onda je oĉigledno napravio novi
raspored knjiga na policama, jer se ĉulo tandrkanje, lupa i škripa, posle ĉega se ponovo
pojavio u prizemlju i izašao iz kuće. Viletovo pitanje da li mu je ostavljena neka poruka
bilo je uzaludno, poruke nije bilo. Sobara je strahovito uznemirio Ĉarlsov izgled i
njegovo ponašanje, pa je sa dubokom zabrinutošću upitao porodiĉnog lekara ima li
ikakve nade da se poremećeni ţivci mladog gospodina izleĉe.
Doktor Vilet je skoro dva sata ĉekao Ĉarlsa Vorda u njegovoj biblioteci, razgledajući
paţljivo prašnjave police sa ogromnim prazninama i besno se smeškao na drveno postolje
iznad kamina na severnom zidu odakle su ga još pre nepunu godinu dana uporno gledale
oĉi i bezliĉno lice Dţozefa Karvena. Posle izvesnog vremena poĉele su da se navlaĉe senke
i ohrabrujuće svetlosti zalaska sunca ustupile su mesto tami koja je unosila neodreĊen ali
sve veĉi strah. U to se vratio gospodin Vord, koji se iznenadio i razgnevio zbog Ĉarlsovog
neoĉekivanog odlaska posle svih napora koje je uloţio da bi ga zaštitio. Kako ništa nije
znao o sastanku koji je Ĉarls zakazao doktoru, obećao je Viletu da će ga obavestiti ĉim se
njegov sin vrati kući. Poţelevši prijatelju laku noć, izrazio je duboku zabrinutost zbog
Ĉarlsovog stanja i preklinjao ga da uĉini sve što moţe da bi ga povratio. Vilet je sa velikim
olakšanjem pobegao iz biblioteke, jer mu se ĉinilo da kroz tu odaju provejava nešto
strahobno i bezboţno, kao da je išĉezla slika ostavila za sobom zaveštanje zla. Uostalom,
njemu se taj portret nikada nije dopadao, pa mu se ĉak i sada, iako je imao ĉeliĉne ţivce,
priĉinjavalo da iz toga praznog prostora vreba nešto što ga nagoni da što pre izleti na ĉist
vazduh.

Sledećeg jutra Vilet je od gospodina Vorda primio poruku da se Ĉarls još nije vratio kući i
da mu je doktor Alen telefonom saopštio da će njegov sin izvesno vreme boraviti u
Potakitu gde ga niko ne sme uznemiravati. A to je naroĉito vaţno zato što on, Alen, mora
odmah da otputuje na neodreĊeno vreme i što će Ĉarls sam nadgledati celokupno
istraţivanje. Sin šalje ocu srdaĉne pozdrave i istinski ţali što mu je iznenadnom
promenom planova zadao brige. Gospodin Vord je tom prilikom prvi put ĉuo glas doktora
Alena i taj glas ga je na neki neodreĊen naĉin podsetio na nešto što nije mogao da odredi a
što ga je uprkos tome duboko uznemirilo i ispunilo ĉudnom zebnjom.
Suoĉen sa zbunjujućim i protivreĉnim porukama, doktor Vilet je bio u nedoumici kako da
postupi. U iskrenost i ozbiljnost Ĉarlsovog pisma nije posumnjao ni jednog trenutka, ali
kako je trebalo da shvati kršenje ĉvrsto zadatog obećanja? Mladi Vord mu je pisao da su
njegova istraţivanja postala bogohulna i da ugroţavaju svet; tvrdio je da i laboratoriju i
bradatog kolegu treba uništiti po svaku cenu i da se on liĉno više nikada neće vratiti u
Potakit; a ipak je, sudeći po poslednjim telefonskim porukama, sve to zaboravio i ponovo
se našao u jezgru zagonetke. Zdrav razum je nalagao doktoru da od svega digne ruke i
mladića prepusti njegovim nastranostima, ali mu instinkt nije dozvoljavao da izbriše
utisak koji je na njega ostavilo Ĉarlsovo oĉajniĉko pismo. Pošto ga je ponovo proĉitao,
zakljuĉio je da ono nije ni tako besmisleno ni tako suludo kako su bombastiĉni naĉin
izraţavanja i kasnija poricanja mogla da nagoveste. Uţas koji je provejavao iz pisma bio je
suviše dubok, suviše iskren i, povezan sa svim onim što je doktoru već bilo poznato,
oţivljavao suviše slikovito nagoveštaje ĉudovišnosti van prostora i vremena da bi se ĉovek
zadovoljio ciniĉnim objašnjenjem. Neka nepojamna strava je, bez sumnje, postojala i, bez
obzira na to koliko male bile mogućnosti da se ona shvati i sagleda, morao je da bude
spreman na dejstvovanje u svakom trenutku.
Doktor Vilet je razmišljao nedelju dana i sve više bio sklon tome da poseti Ĉarlsa u
njegovom bungalovu u Potakitu. Do tada se niko nije usudio da zaĊe u zabranjeno
skrovište, pa je ĉak i gospodin Vord o unutrašnjem rasporedu bungalova znao samo toliko
koliko je njegov sin hteo da mu kaţe. Vilet je osećao da mora da razgovara sa svojim
mladim pacijentom, utoliko pre što su gospodin i gospoĊa Vord sada dobijali od njega
samo kratka bezliĉna pisamca otkucana na pisaćoj mašini. Odluĉio je, dakle, da dejstvuje
i, uprkos neprijatnom osećanju koje su u njemu budile stare legende o Dţozefu Karvenu i
nedavna upozorenja Ĉarlsa Vorda, odvaţno krenuo ka bungalovu na litici iznad reke.
Znao je kojim putem treba da ide jer je iz ĉiste ljubopitljivosti, i ranije obilazio to
mesto, ne ulazeći, naravno, u zagonetnu kuću od drveta. I tako je, dok se jednoga ranog
popodneva krajem februara vozio u svome malom automobilu Širokom ulicom mislio na
onu grupu na sve spremnih ljudi koji su pre sto pedeset godina tim istim putem kretali na
izvršenje jednog strašnog zadatka ĉija tajna moţda nikada neće biti odgonetnuta.
Voţnja kroz napušteno predgraĊe bila je kratka i pred njim su se vrlo brzo ukazali
ţivopisni Edţvud i dremljivi Potakit. Vilet je skrenuo desno u ulicu Lokvud i nastavio da
vozi seoskim putem dokle god je to bilo moguće; onda je zaustavio kola i pešice krenuo
ka severu do mesta gde se litica nadnosila nad prelepe okuke reke iza koje su se prostirale
doline u izmaglici. MeĊu retkim kućama lako je uoĉio na uzvišici s leve strane, usamljeni
bungalov sa betonskom garaţom. Ţustrim korakom uputio se zapuštenom pošljunĉanom
stazom, snaţno zalupao na vrata i oštro se, bez ustezanja, obratio ogavnom Portugalcu —
mulatu koji je ta vrata jedva odškrinuo.
Rekao je da sa Ĉarlsom Vordom mora da razgovara smesta i neodloţno zbog jedne
vrlo vaţne stvari, da neće prihvatiti nikakav izgovor i da će, u sluĉaju da ne bude
primljen, odmah o tome izvestiti Vorda starijeg. Mulat je i dalje oklevao i svom teţinom
se naslanjao na vrata. A kad je doktor povišenim tonom ponovio svoj zahtev, iz mraĉne
unutrašnjosti zaĉuo se šupljikavi, hrapavi šapat od kojeg su posetioca podišli ţmarci. —
Nek’uĊe. Toni — reĉe taj glas — razgovarati moţe se i sad. — Taj šapat je ulivao zebnju,
ali je pravi strah izazvalo ono što je usledilo. Vrata su zaškripala i na pragu se pojavio onaj
koji je govorio tim ĉudnim, hrapavim niskim tonovima — glavom i bradom Ĉarls Dekster
Vord.
Doktor Vilet se razgovora, koji je vodio tog popodneva u bungalovu i koji je potom
briţljivo zabeleţio, seća sa svim potankostima zato što baš tom periodu pridaje veliki
znaĉaj. I on konaĉno priznaje da je tada došlo do suštinske promene kod Ĉarlsa Dekstera
Vorda i da se baš tada mladićev mozak beznadeţno otuĊio od mozga ĉiji je razvoj doktor
pratio punih dvadeset šest godina. Zbog prepirke sa doktorom Limenom, Vilet nastoji da
bude još precizniji, pa tvrdi da je ludilo savladalo Ĉarlsa Vorda u vreme kada je
roditeljima poĉeo da šalje cedulje otkucane na pisaćoj mašini, jer te cedulje nisu pisane u
poznatom Vordovom stilu, a ni u stilu njegovog poslednjg oĉajniĉkog pisma koje je poslao
starom doktoru. One su pisane nekim ĉudnim, arhaiĉnim jezikom, kao da je iz pomućene
svesti potekla bujica onih saznanja i utisaka koje je Ĉarls sticao podstaknut deĉaĉkom
strašću prema prošlosti i starinama. Onaj koji ih je pisao ulagao je bez sumnje veliki napor
pokušavajući da bude savremen, ali mu to nije polazilo za rukom jer su i njegov duh i
njegov jezik pripadali prošlosti.
Prošlost je provejavala iz svake reĉi i iz svakog pokreta Ĉarlsa Vorda i toga dana kada
je u mraĉnom bungalovu primio doktora Vileta. Duboko se poklonio gostu i teatralnim
pokretom ruke ponudio mu stolicu, a onda uţurbano i odseĉno, progovorio istim ĉudnim
šapatom koji je odmah pokušao da objasni na sledeći besmislen naĉin:
— Jektiĉav postah, nek’ proklet da je reĉni vozduh taj. A vi sa reke, gle, doĊoste od
strane oca mojega da vidite šta me, eto, spopade. Nadu gajim da vi reći nećete ništa što
njega zabrinuti bi moglo.
Vilet je sa najvećom paţnjom pratio te hrapave tonove koji su podsećali na zvuke
struganja i grebanja i još pomnije posmatrao lice sagovornika. U tom poznatom licu
video je i nešto nepoznato, pa se odjednom setio priĉe Vordovih roditelja o strahu što
ga je njihov sobar iz Jorkšira osetio jedne noći ugledavši svoga mladog gospodara.
Viletu je bilo krivo što je soba toliko mraĉna, ali nije zamolio domaćina da rasklopi
kapke na prozorima. Upitao ga je samo zbog ĉega nije odrţao obećanje i zašto je pore-
kao ono što mu je još pre nedelju dana napisao u pismu.
— To i htedoh objasniti — odgovorio je domaćin. — Poznato vami je da ţivci mi
popustiše, zato ĉinim i kazujem ĉudne stvari koje objasniti ne mogu. Pominjah ĉesto,
ja pred velikim otkrivenijem sam, što mi i duh moj ĉini kolebljivim. Verovatno, drugi
bi se prep’o tog što ja otkrih, no ja odustat’ ne budem. Bejah budala kad vratih se kući
i ĉuvarima okruţih, ta mesto moje ovde jeste kad već tol'ko daleko stigoh.
Ljubopitljivi susedi moji ne misle o meni lepo, te mene moţda slabost neka natera pa
poverovah što oni o meni kazivaše. Ja zlo neko ne ĉinim jer radim kako valja.
Ljubezbudite i šest meseci saĉekajte, i ja ću vam pokazati sve vredno strpljenja vašega.
 Poznato vami je da mnogo vaţnih drevnih tajni nauĉih iz izvora sigurnijih od
knjiga svih, ocenite vi znaĉaj koji ja dati mogu istoriji, filosofiji i nauki, za to sredstva
meni su samo dostupna. I predak moj imadaše sve kad nerazumna il’ bezumna
prigvirivala doĊoše i ubiše ga. Ja to opet imam, il’ nesavršeno imam od toga deo. Sad se
dogoditi to ne sme, najmanje ne zbog glupih bojazni mojih. Zaboravite molim,
uvaţeni, sve što vam napisah i ne bojte se mesta ovog, iĉeg i ikog u kući ovoj. Doktor
Alen jeste ĉovek sposobnosti izvanrednih, dugujem njemu molbu za oproštaj ako
nešto loše pisah o njemu. Mnogo ţalim da ostadoh bez njega i dragocene pomoći
njegove, al’ eto on drugde negde obaviti mora neke vaţne stvari. Ţar njegov ravan je
ţaru mojem u svim stvarima,pa se ja valjda prepadnut od posla prepadoh i od njega
koji je u našemu radu najbolji pomagaĉ meni.
Kad je Vord zaćutao, doktor se našao u ĉudu, ne znajući ni šta da misli ni šta da kaţe.
Osećao se priliĉno budalasto pred tim spokojnim odbacivanjem pisma, ali je sebi ipak
morao da prizna da je domaćinovo izlaganje ĉudno i tuĊe i izveštaĉeno i neosporno ludo
bar isto toliko koliko je njegovo poslednje pismo bilo tragiĉno po svojoj iskrenosti,
nepatvorenosti i sliĉnosti sa onim Ĉarlsom Vordom koga je poznavao od roĊenja. Vilet je
pokušao da skrene razgovor na nekadašnje dane i da mladog ĉoveka podseti na protekle
dogaĊaje koji su mogli da povrate raniju prisnost meĊu njima, ali se njegov pokušaj
završio groteskno. Uostalom, i svi kasniji razgovori koje su psihijatri vodili sa Vordom u
bolnici završavali su se na isti naĉin. Pojedini vaţni delovi skladišta mentalnih slika
Ĉarlsa Vorda, uglavnom oni koji su bili vezani za savremeno doba i za njegov liĉni ţivot,
kao da su bili neobjašnjivo izbrisani iz njegove svesti, dok je na drugoj strani znanje
steĉeno izuĉavanjem starina i prošlosti u prvoj mladosti izviralo iz duboke podsvesti i
potpuno potiskivalo sve savremeno i sve individualno. To nepogrešno znanje vezano za
prohujala vremena bilo je nenormalno i bogohulno, i mladi domaćin se svojski trudio da
ga na sve moguće naĉine prikrije. A kada bi Vilet pomenuo neki omiljeni predmet
njegovih nekadašnjih deĉaĉkih istraţivanja, Vord je sipao takve gomile podataka,
podataka kojima jedan smrtnik nije mogao da raspolaţe, da se doktor jeţio od te sumanute
reĉitosti.
Nije, uistinu, bilo ni zdravo ni normalno znati jedno takvo mnoštvo pojedinosti o
tome kako je debelom šerifu spala sa glave perika na predstavi odrţanoj u utorak, 11.
februara 1762. godine u Pozorišnoj akademiji gospodina Daglasa u Kraljevoj ulici; ili o
tome kako su glumci na svoju ruku toliko iskasapili tekst Stilovog komada Savesni
ljubavnik da su svi kliktali od radosti kada je već posle ĉetrnaest dana pozorište zatvoreno
po odluci upravnog odbora u kome su sedeli sve sami baptisti. Podatak o tome da su
bostonska poštanska kola Tomasa Sebina bila „vraški neudobna“ mogao se išĉeprkati iz
starih pisama; ali kako je zdrav, normalan izuĉavalac prošlosti mogao da zna da je škripa
tek postavljene table sa oznakom u obliku gizdave krune, koju je E. Olni istakao kada je
svojoj krĉmi nadenuo ime „Kafana kod Krune“, vrlo mnogo podsećala na prve akorde
nove dţez kompozicije koja danas preko radio-aparata odjekuje u svim kućama Potakita?
Ali Vord nije dozvolio Viletu da dugo proverava njegove nepojamne sposobnosti.
Savremene i liĉne teme vešto je izvrdavao kratkim i šturim replikama, a pri pomenu
starina i antikvarske strasti ispoljavao neprikrivenu dosadu. Bilo je sasvim jasno da ţeli
samo jedno: da zadovolji svog posetioca i da ovaj ode što pre i bez namere da ponovo
navrati. Zato je predloţio da mu pokaţe celu kuću i proveo ga kroz sve prostorije, od
podruma do tavana. Motreći pomno na sve strane, doktor je zapazio da ono malo
vidljivih, potpuno beznaĉajnih knjiga nikada ne bi popunilo ogromne praznine na
Vordovim policama u porodiĉnoj kući i da je poluprazna toboţnja „laboratorija“ sasvim
providna obmana. Doktor je bio ubeĊen da se i biblioteka i laboratorija nalaze na nekome
drugom mestu, ali gde — to nije mogao ni da nasluti. Poraţen svojom neuspelom posetom
i uzaludnim traganjem, Vilet se pre veĉeri vratio u grad i sve ispriĉao gospodinu Vordu.
Na kraju razgovora sloţili su se da je mladić sišao s uma i odluĉili da u tom trenutku ne
preduzimaju drastiĉne mere. Od svega je najvaţnije da gospoĊa Vord bude pošteĊena
bolnog saznanja, a tome će doprineti i bezliĉna, ĉudna, na pisaćoj mašini otkucana
pisamca koja joj šalje sin.
Sada je gospodin Vord odluĉio da bez najave poseti Ĉarlsa. Doktor Vilet ga je jedne veĉeri
dovezao svojim kolima do bungalova i ostao u njima da strpljivo ĉeka njegov povratak.
Poseta je potrajala vrlo dugo, a otac se pojavio potpuno zbunjen i duboko ojaĊen. U kuću
je primljen gotovo na isti naĉin kao Vilet, samo je ovoga puta posetilac, koji je na silu ušao
u hodnik, naredio Portugalcu da se smesta udalji; i strahovito je dugo ĉekao da se pojavi
Ĉarls; a kada se napokon pojavio, taj naglo ostareli i oronuli mladić nije ispoljio ni
trunĉicu neţnosti i ljubavi prema ocu. Prostorija je bila slabo osvetljena, a on se ipak sve
vreme tuţio da ga bolno zaslepljuje jaka svetlost. Govorio je sasvim tiho, tvrdeći da ga boli
grlo, a u tome hrapavom šapatu je i ovoga puta bilo nešto toliko uznemirujuće da ga
gospodin Vord nije mogao odagnati iz svojih misli.
Pošto su na kraju ipak odluĉili da preduzmu sve što mogu za Ĉarlsovo mentalno spasenje,
gospodin Vord i doktor Vilet su se bacili na prikupljanje podataka svih vrsta. Glasine iz
Potakita bile su prve na redu, a do njih doći i nije bilo teško s obzirom na to da su obojica
imala prijatelje u tom kraju. Vilet je prikupio više obaveštenja — ljudi su bili spremniji da
razgovaraju sa lekarom nego sa ocem — a iz svega što je uspeo da ĉuje izveo je zakljuĉak
da mladi Vord uistinu vodi neki veoma ĉudan ţivot. Ţitelji Potakita su ukućane iz
bungalova bez dvoumljenja povezivali sa pojavama vampirizma od prethodnog leta, a
dolasci i odlasci teretnih vozila sa tajanstvenim tovarom bili su stalna tema njihovih
mraĉnih nagaĊanja. Mesni trgovci pominjali su neobiĉne porudţbine koje im je donosio
zlokobni mulat i posebno isticali porudţbine ogromnih koliĉina mesa i sveţe krvi koje su
za potrebe vlasnika bungalova morali da nabavljaju u dvema mesarnicama nedaleko od
Potakita. Takve koliĉine hrane za troĉlano domaćinstvo su uistinu bile neobjašnjive i
obespokojavajuće.
Govorilo se i o zvucima koji dopiru iz nekih podzemnih prostora. Te priĉe je bilo teţe
proveriti, ali su svi nagoveštaji ipak ukazivali na neospornu ĉinjenicu — da se u noćne
sate iz mraĉnog bungalova Ĉuje buka sliĉna onoj koja prati izvesne obrede. Ti zvuci su,
naravno, mogli da potiĉu iz podruma, ali su meštani uporno tvrdili da dolaze iz mnogo
većih dubina. Prisećajući se starih priĉa o katakombama Dţozefa Karvena i uzimajući
zdravo za gotovo to da je bungalov odabran baš zato što se nalazi na nekadašnjem
Karvenovom zemljištu — a to su potvrĊivala i dokumenta pronaĊena iza slike — Vilet i
gospodin Vord su tim priĉama poklonili posebnu paţnju i bacili se, mada bez uspeha, na
traganje za vratima urezanim u liticu iznad reĉne obale koja su se pominjala u starim
rukopisima. Što se tiĉe stanara u Ĉarlsovom bungalovu, obojici je bilo savršeno jasno da se
meštani gnušaju Portugalca mulata, da se doktora Alena pribojavaju, a da bledog mladog
uĉenjaka ne vole i da ga se klone. A on se, po opštem mišljenju, strahovito izmenio u toku
poslednje dve-tri nedelje, više se nije ni trudio da u kratkim susretima bude koliko-toliko
pristupaĉan prema susedima i govorio je uvek i iskljuĉivo istim hrapavim, šupljikavim
gnusnim šapatom.
Ti delići koje su gospodin Vord i doktor Vilet uspeli da prikupe zbrda-zdola bili su
ĉesta tema dugaĉkih i ozbiljnih razgovora. Oni su pokušavali da, sluţeći se dedukcijom,
indukcijom i imaginacijom, sve poznate date iz Ĉarlsovog ţivota poslednjih godina,
ukljuĉujući i oĉajniĉko pismo koje je doktor tek sada pokazao svom prijatelju, poveţu sa
oskudnim raspoloţivim materijalnim dokazima koji su se ticali starog Dţozefa Karvena. I
dali bi mnogo štošta da su mogli da proĉitaju dokumenta koja je Ĉarls pronašao u Olni
Kortu jer je kljuĉ mladićevog ludila oĉigledno leţao baš u onome što je iz tih hartija
saznao o starom volšebniku i njegovim mraĉnim rabotama.

Ipak, sledeći potez u ovome ĉudnom sluĉaju nije uĉinio ni gospodin Vord ni doktor Vilet.
Dok su se otac i porodiĉni lekar, koje je duboko porazila i hladno odbacila jedna senka
suviše bezobliĉna i neopipljiva da bi se sa njom uhvatili u koštac, odmarali na
„lovorikama“ sa zebnjom u srcu, mladi Vord je sve reĊe i reĊe slao roditeljima cedulje ot-
kucane na pisaćoj mašini. A onda je osvanuo prvi dan u mesecu, dan kada banke sreĊuju
finansijska dokumenta iz prethodnog meseca i paţljivo ih proveravaju. Toga dana su u
pojedinim bankama nameštenici zbunjeno vrteli glavama i neprekidno telefonirali jedni
drugima. Revizori koji su Ĉarlsa Vorda poznavali iz viĊenja uputili su se u bungalov da
njegovog vlasnika ispitaju zbog ĉega su svi ĉekovi koje je izdao prethodnog meseca
nevešto izvedeni falsifikati. Ĉarlsu Vordu je nekako ipak pošlo za fukom da objasni tu
neobiĉnu pojavu i da ih razuveri, premda ne u potpunosti; objasnio im je neprijatnim
hrapavim glasom, odnosno šupljikavim šapatom, da mu je ruka usled nedavnog nervnog
šoka toliko oštećena da više uopšte nije u stanju ni da normalno piše, ni da se njome sluţi
kao ranije. On ne moţe, reĉe im, nijedno slovo da oblikuje bez krajnjeg napora, što
dokazuje i ĉinjenica da sva svoja pisma, ĉak i ona koja šalje ocu i majci, kuca na mašini, a
to će njegovi roditelji sasvim sigurno i potvrditi. Ta okolnost nije zbunila istraţitelje,
sliĉne stvari dogaĊale su se u njihovom poslu i pre toga; nisu ih zbunile ni glasine koje su
iz Potakita doprle i do njih. Istraţitelje je zaprepastio nepovezan i smeten govor Ĉarlsa
Vorda koji je ovom prilikom otkrio potpuni gubitak pamćenja u vezi sa vrlo vaţnim
novĉanim operacijama koje je još pre dva-tri meseca drţao u malom prstu. Nešto u svemu
tome ipak nije bilo u redu, jer i pored prividne doslednosti u naĉinu na koji je objasnio
nemio sluĉaj, nije naveo nijedan normalan razlog za nevešto prikrivane praznine koje su
se pojavljivale u vezi sa pitanjima od bitnog znaĉaja. Osim toga, svi ti ljudi su, iako
domaćina nisu prisno poznavali, ipak uoĉili veliku promenu i u njegovom naĉinu
izraţavanja i u njegovom ponašanju. Ĉuli su, dakako, da se nekada strastveno bavio
starinama, ali ĉak se ni najbeznadeţniji antikvar ne sluţi tako zastarelom frazeologijom,
niti reĉi zamenjuje davno prevaziĊenim kretnjama. Sve u svemu, ta kombinacija
promuklosti i oduzetih ruku, slabo pamćenje ili totalna zaboravnost, promene u
ponašanju i govoru, ukazivali su bez sumnje na vrlo ozbiljan poremećaj ili na vrlo tešku
bolest zbog koje su ĉudne glasine i poĉele da kolaju po Potakitu. Ĉim su izašli iz Ĉarlsovog
bungalova. revizori su zakljuĉili da je razgovor sa Vordom starijim neizbeţan i neodloţan.
I tako je 6. marta 1928. godine u kancelariji gospodina Vorda odrţan dugaĉak i vrlo
ozbiljan sastanak, posle kojeg je potpuno zblanut otac hitno pozvao doktora Vileta a ovaj
ga zatekao u stanju bespomoćne pomirenosti sa sudbinom. Vilet je paţljivo prouĉio
ĉekove nalik na falsifikate i neĉitak, iskrivljen i nezgrapan potpis na njima, a onda ga, u
mislima, uporedio sa rukopisom poslednjeg oĉajniĉkog Ĉarlsovog pisma. Promena je
neosporno bila velika i korenita, a ipak je u tome novom naĉinu pisanja postojalo i nešto
njemu dobro poznato. Taj rukopis je bio neĉitak, nezgrapan i arhaiĉan na neki veoma
ĉudan naĉin i, ĉinilo se, saĉinjen od poteza koji su se potpuno razlikovali od onih kojima
se u pisanju Ĉarls Vord sluţio oduvek. Taj uistinu neobiĉan rukopis je on već negde video,
ali gde? — pitao se doktor Vilet. No bez obzira na to, Ĉarls je zaista bio lud, u to se više
nije moglo sumnjati, i samim tim više nije mogao da vodi ni finansije ni imanje. A kako
nije mogao da komunicira sa spoljnim svetom, trebalo je preduzeti hitne mere za njegovo
leĉenje i nadziranje. U tom ĉasu pozvani su u pomoć lekari za duševne bolesti, doktori
Pek i Vejt iz Providensa i doktor Limen iz Bostona, kojima su gospoda Vord i Vilet
podrobno izloţila mogući tok bolesti. Uĉesnici toga skupa dugo su većali u sada
nekorišćenoj biblioteci mladog Vorda, proveravajući koje je sve knjige i hartije ostavio u
njoj, da bi dobili bar kakvu-takvu predstavu o njegovim mentalnim nastranostima. Pošto
su paţljivo razmotrili sve indicije i materijale, kao i mladićevo pismo Viletu, zakljuĉili su
da je ono što je izuĉavao Ĉarls Vord već samo po sebi dovoljno da poremeti i izopaĉi
intelekt svakog ĉoveka; ţudeli su za tim da pogledaju knjige i dokumenta kojima se tako
dugo bavio, ali su znali da do njih mogu doći, ako ikada i doĊu, tek posle predstave koju
će morati da izvedu u bungalovu. Vilet se na posao bacio sa grozniĉavom energijom:
zatraţio je izjavu od radnika koji su bili prisutni kada je Ĉarls pronašao hartije u Olni
Kortu i ustanovio koji su ĉlanci nedostajali na uništenim stranama lista Journal.
U ĉetvrtak, 8. marta, doktori Vilet, Pek, Limen i Vejt su, u pratnji gospodina Vorda,
posetili Ĉarlsa bez najave, ne krijući razlog svog dolaska i podrobno ispitujući budućeg
pacijenta. Ali Ĉarls, koji ih je pustio da ĉekaju vrlo dugo i koji je, kada se veoma uzbuĊen
napokon pojavio, širio oko sebe ĉudne i kuţne laboratorijske smradove, nije ni pokušao
da se opire; otvoreno je priznao da je zbog potpune predanosti teško razumljivim
izuĉavanjima unekoliko izgubio pamćenje i duševnu ravnoteţu; nije pruţao nikakav otpor
odluĉnim zahtevima da se preseli i, uprkos slabom pamćenju, ispoljio visok stepen
inteligencije. Njegov stav i njegovo izlaganje bi moţda i naterali lekare da potpuno
zbunjeni napuste kuću neobavljena posla da ih njegov arhaiĉan naĉin izraţavanja i
oĉigledna zamena modernih ideja nekadašnjim idejama nisu uverili u to da je pred njima
ĉovek poremećena uma. Ĉarls je grupi lekara ponovio ono što je godinama govorio
roditeljima i Viletu, a poslednje oĉajniĉko pismo napisano mesec dana ranije odbacio kao
posledicu prenapetih ţivaca i trenutne histerije. I dalje je uporno tvrdio da u mraĉnom
bungalovu ne postoji ni neka druga biblioteka, ni neka druga laboratorija, osim onih koje
im je pokazao, ali je bivao sve neodreĊeniji i teţe razumljiv u pokušaju da objasni zašto se
u kući ne osećaju smradovi kojima je bila natopljena njegova odeća. Što se tiĉe glasina
koje su kolale o njemu, proglasio ih je ĉistim izmišljotinama koje su potekle iz puke
radoznalosti. A kada su ga upitali za boravište doktora Alena, odgovorio je da nije
ovlašćen da govori u njegovo ime i svoje posetioce uveravao da će se njegov bradati
kolega sa tamnim naoĉarima vratiti ĉim se za to ukaţe potreba. Dok je isplaćivao tupog
Portugalca Brava, koji je odbio da odgovara na postavljena pitanja, i dok je zatvarao
bungalov u kome su se i dalje krile mnoge noćne tajne, Ĉarls Vord nije pokazivao nikakve
znake nervoze, jedino je povremeno zastajao kao da osluškuje neke neĉujne zvuke.
Ponašao se kao ĉovek koji se prepustio filozofskoj pomirenosti sa sudbinom, uveren da je
njegovo preseljenje privremeno i kratkotrajno, i da će sebe poštedeti neprilika ako bunga-
lov napusti bez otpora. Bio je oĉigledno ubeĊen da će svojom neokrnjenom oštroumnošću
i velikom pameću uspeti da prevlada sve nevolje u koje su ga uvalili slabo pamćenje,
izgubljen glas, izmenjen rukopis, tajanstveno i nastrano ponašanje. Dogovoreno je da se
njegovoj majci ništa ne govori o promeni u njegovom ţivotu i da joj ubuduće pisamca
otkucana na mašini u sinovljevo ime šalje gospodin Vord. Ĉarlsa su odveli u vrlo udobnu
privatnu bolnicu, koja je bila smeštena u ţivopisnom zalivu Konanikat Aljenda i koju je
vodio doktor Vejt, i tamo ga je grupa lekara zainteresovanih za neobiĉan sluĉaj podvrgla
briţljivim, temeljnim pregledima i ispitivanju. Tako su kod njega vrlo brzo otkrivene
fiziĉke nastranosti: usporen metabolizam, promene na koţi, potpuni nesklad u ţivĉanim
reakcijama. Ti katastrofalni nalazi najviše su porazili doktora Vileta jer je on, leĉeći Ĉarlsa
od roĊenja, do tanĉina znao njegov organizam, pa je zato sa nepogrešivom taĉnošću jedini
i mogao da oceni razmere raspada celokupnog organizma. Preneraţenog doktora
zaprepastila je i ĉinjenica da je sa Ĉarlsovog bedra išĉezao maslinastozeleni beleg a da mu
se na grudima pojavio veliki crni mladeţ ili neka vrsta peĉata koji pre toga nije imao i
zbog kojeg se Vilet pitao nije li taj mladi ĉovek bio podvrgnut „veštiĉjem, Ċavoljem
obeleţavanju“ koje se, sudeći po raznoraznim priĉama, vršilo na bezboţniĉkim noćnim
skupovima u divljini ili na potpuno pustim mestima. Neprekidno mu je u pameti bio zapis
sa suĊenja vešcima i vešticama u Salemu koji mu je Ĉarls svojevremeno pokazao i koji je
glasio: ,,G. Dţ. B. u Noći toj znakom Đavoljijem obeleţi Bridţet S. Dţonatan, Sajmona O.,
Deliverens V., Dţozefa K., Suzen P., Mitabl K. i Deboru B.“ I neprekidno se pitao zašto ga
Ĉarlsovo lice toliko potresa; a onda je odjednom shvatio uzrok svog uţasa: iznad
mladićevog desnog oka pojavilo se nešto što do tada nikada nije primetio: bledi oţiljak ili
rupica, jamica — onakav isti kakav je stari Dţozef Karven imao na portretu koji se raspao.
Moţda je taj oţiljak bio potvrda da su i Ĉarls Dekster Vord i Dţozef Karven bili
podvrgnuti nekome gnusnom obrednom ţigosanju ili kalemljenju u vreme kada su se
bavili okultnim.
Mladi Vord je sve više zbunjivao i zgranjavao lekare u bolnici, pa su oni zaveli strogi
nadzor nad poštom i sva pisma upućena na njegovo ime ili na ime doktora Alena
isporuĉivana su liĉno gospodinu Vordu u porodiĉnu kuću. Vilet nije verovao u tu meru
predostroţnosti, bio je ĉak uveren da će se pisma i eventualne poruke razmenjivati putem
nepoznatih glasnika. Ali, u drugoj polovini marta stiglo je iz Praga pismo za doktora
Alena, pismo nad kojim su se Vord stariji i Vilet duboko zamislili. Rukopis je bio neĉitak i
nezgrapan, a naĉin izraţavanja krajnje arhaiĉan; to pismo oĉigledno nije pisao stranac, a
jezik je ipak po svemu neshvatljivo odstupao od savremenog engleskog jezika i, premda
samo u nagoveštajima, podsećao na onaj kojim je sada govorio Ĉarls Vord. Pismo je
glasilo:

Kleinstrasse 11, Altstadt, Prag feb 11, 1928

Ljubezni brate moj po Almousin-Metratonu!
Izvestije dnes primi’ob etom ĉto roţdeno bi iz Soli koju Ti posla’. A l eto ĉto Ti posla’
ošibka bi i eto vkazuje da Nadgrobnije Ploĉi promjenete behu jošte Barnabus kad za men’
Uzorke poluĉi. Eto da se dostokratno sluĉiva i sam znaeš prema Vešĉi koju poluĉio jesi v
1769-tom godu iz zemljišta Kapele Kraljeve i v 1690-tom godu iz Starejšega Grobljija i tu
te mog’o je biti Vešĉi kraj. I sam sebe beh takovu Vešĉ nahod’l v Misire preţde 75 let: ţig
na men’ eta Vešĉ utisla beše ĉto ga Deĉko spazi na men’ ovde v 1924-tom godu. I preţde
zborih Ti da ne zaziv’š Ono ĉto Ti nije v moznosti Ubiti, ne zazivlji ni Soli ni iz mertvih a
ni s etoju Storonu iz Sfer i nikogda ne budi sovsem izvestan jesli se podozrenije u Teb’ javi
v eto Koga to imaeš. Nadgrobnije Ploĉi sade jesu izmenjete na devet od 10 Grobljija.
Vavek podozrenije imaj dok na svoj vopros otvet ne poluĉiš. Dnes izvestije poluĉih i od
H.-a koji sa Soldatimi nepriliĉnosti imeeše. V veliĉajšem On jeste ţaleniju ĉto Transil-
vanija iz Ugarskih v Vlašće — Rumunjske ruke dospela jeste, da abije bi promenil Sedište
svojejo da v Zamku ne imeet polno Onoga ĉto mi znaem’. Podozrenije ne imaem ĉto on i
Tebe pisal ob etom. V sledujušĉem pošilaniju moem Neĉto biti će ĉto iz Grobnice s
Vostoka proishodit i v etome budeš udovoljstvije velikoje najti. Vospominaj se
nepremeno da B. F. -a jako ţelaju i jesli bude Tebi moguĉe vozmi Jego i za men’. Tebe
toţe Dţ. G. iz Filadelfiji bolše znakom nego ĉto men’ jest. Esli hotiš, pervo Jego Ti vozmi,
al’ u korišteniju Jego ne smeeš bit polno surovostan, ibo moţe stat’verlo teţak a mne
dolţnost jeste s Jim razgovarat’na Kraje.1 1
Yogg—Sothot Neblod Zin Sajmon O.
Upušĉeno G. Dţ. K. v Providens
__________________
11
Manje poznate reĉi: dostokratno — ĉesto; ošibka — pogreška; udovoljstvije —
zadovoljstvo; vopros — pitanje; otvet — odgovor; znakom — poznat; poluĉi — dobi;
nepremeno — neprestano. — Prim. prev.

Potpuno sluĊeni, gospodin Vord i doktor Vilet su dugo buljili u taj delić dokaza o ĉistom
ludilu; i tek su postepeno, uz ogroman napor, uspeli da shvate šta to pismo, u stvari,
nagoveštava. Zao duh zbivanja u Potakitu nije, dakle, Ĉarls Vord nego odsutni doktor
Alen. Time bi se, dakle, mogle objasniti neshvatljive poruke i odluke koje mladi ĉovek
pominje u svome poslednjem oĉajniĉkom pismu. Ali šta znaĉi to što je na koverti
primalac oznaĉen kao doktor Alen a na kraju pisma kao „G. Dţ. K.“? Bilo je uistinu teško
izbeći jedini logiĉan zakljuĉak, ali i ĉudovišnost ima granica. Ko je bio „Sajmon O.“?
Starac koga je Ĉarls posetio u Pragu pre ĉetiri godine? Moţda — ali i pre puna dva veka
postojao je neki Sajmon O. — Sajmon Orne iliti Dţedaja Orne iz Salema, koji je nestao
1771. godine i ĉiji je ĉudnovati rukopis doktor Vilet sada nepogrešno prepoznao na
osnovu fotografisanih kopija Orneovih formula koje mu je jednom prilikom pokazao
Ĉarls. Koji su se to uţasi i tajne, protivreĉnosti i delanja protiv prirode ponovo pojavili
posle sto pedeset godina da bi kinjili i satrli stari Providens, tu varoš sa ĉudesnim
tornjevima i bajnim kupolama?
 Ne znajući šta da misle i šta da rade, otac i lekar odoše kod Ĉarlsa u bolnicu; i tu su ga,
blago i oprezno, ispitivali o doktoru Alenu, o putovanju u Prag i o tome šta je saznao o
Sajmonu ili Dţedaji Orneu iz Salema. Na sva ta pitanja Ĉarls je, uĉtivo uzdrţan, kroz
kašalj odgovorio onim svojim hrapavim šapatom da doktor Alen odrţava izvanredne
spiritistiĉke veze sa izvesnim ljudima iz prošlosti i da prijatelj iz Praga sa kojim se bradati
nauĉnik moţda dopisuje verovatno poseduje sliĉne sposobnosti. Pošto su izašli iz bolnice,
gospodin Vord i doktor Vilet su sa jadom i jedom u srcu zakljuĉili da su u stvari oni bili
podrobno ispitani i da je zatvoreni mladić, ne odavši im nijedan podatak od znaĉaja, vrlo
vešto izmamio od njih sve što je sadrţavalo pismo iz Praga.
Doktori Pek, Vejt i Limen nisu pridali neku vaţnost ĉudnom pismu upućenom
bradatom kolegi mladoga Vorda, jer su iz iskustva znali da monomanijaci sa srodnim
nastranostima teţe udruţivanju; zakljuĉili su, dakle, da su Ĉarls ili Alen pronašli nekog
izgnanika iz otadţbine srodnog njima — nekoga ko je moţda video Orneov rukopis i sada
ga podraţava, izigravajući reinkarniranog davnašnjeg pokojnika. Uostalom, moţda je reĉ
o samom Alenu, moţda je on naveo mladića na to da ga prihvati kao otelovljenje davno
mrtvog Dţozefa Karvena. Takvi su sluĉajevi poznati u psihijatrijskoj praksi, pa se zbog
toga trezveni doktori nisu osvrtali na Viletovu sve veću uznemirenost zbog sadašnjeg
rukopisa Ĉarlsa Vorda koji se, sudeći po uzorcima dobijenim raznim lukavstvima, toliko
izmenio u poslednje vreme. Viletu se ĉinilo da je najzad utvrdio zašto mu je on tako
ĉudno poznat — liĉio je unekoliko na davno išĉezli rukopis starog Dţozefa Karvena; ostali
lekari su, meĊutim, mislili da je reĉ samo o jednoj fazi podraţavanja koja se povremeno
javlja u maniji te vrste i zato su odbili da tom Viletovom zakljuĉku pridaju bilo kakav
znaĉaj. Uvidevši da baš ništa ne moţe da pokoleba trezvenost njegovih kolega, Vilet je
zamolio gospodina Vorda da im ne pominje pismo koje je na adresu doktora Alena stiglo
2. aprila iz Rakusa, Transilvanija. Adresa na koverti bila je ispisana rukopisom koji je
toliko liĉio na Haĉinsonov rukopis u šifrovanim spisima da su otac i njegov prijatelj dugo
stajali nemi od uţasa pre nego Što su razbili peĉat. Ovo pismo je glasilo:

Zamak Ferenczy Mart 7, 1928

Draţejši K.,
Edna ĉeta ot 20 policaja prijde mne da prozbori ob etom ĉto meţdu seljakam se pripoveda
ob mojoj ţizni. Nuţdno mne kopat’dubljije kako bi se manjije slišilo. Ovije Vlasi-Rumuni
prokletstveno gnave me, ibo napadni jesu, a Ugre lasno jeste raznijem prepitanijem i
pićem podkupit’.V prošedšem mesjace M. obskrbil mne ednim sarkofagom sa 5 Sfingi s
Akropola gde Onaj kog Zazv’h reĉe da budet i takţe 3 raza razgovara’h sa Onijem ĉto
vnutri pokopano beše. Budu posilat eto direktno S.O.-u v Prag, a potom Tebe. Eto delaju
na mojeju svojeglavu golovu no Ti znaeš kako hodit eto sa Takovim. Mudar Ti proishodi
ibo v Tebe sad manjije imeet no preţde, ibo i ne bejaše nuţdno derţati Onije Straţare v
Oblike — a jošte i bolše jedut no vrednost ĉto im jeste. Pri etom Mnoţestvo ot etih našli
bi da nekoje Nesĉastije prijehalo jeste, ĉto Vas Dva luĉše znaete. Moţno Tebe sad selit’ se i
na nekoje vtoroje mesto i dejstvovat gdi nevoljstva nikakova imati ne bud’š, sa Ubijstvima
jesli Ti nuţna budut. Nadeţdu imaem da Niĉto Te vskorše nagnati neće na etoje
Dosadnoje Postuplenije. Blagopoluĉan jesam ĉto bolše trgovinu toliku ne imaeš sa Onijem
Izvan, ibo vavek Ti je otale Smertna Opasnost pretila, a i sam sebe znaeš ĉto sluĉilo se
kogda Zaštiĉenije potreboval jesi ot Jego koji’ za eto voljan ne bi. Nadvladan ja beh kogda
Ti Formule pronajde s celju da ih Onaj Vtori skaziva s Uspešenijem a Borelus mnenije
imade da celj etu postići moţno jest jesli Pravu Reĉ najdemo. A jeli etije Reći Deĉko
dostokratno kazivaet? Peĉalan jesam ĉto gadljiv vstavaet, a dok kod men’ovde bi’ za
petnajest mesjacov popeĉenije imah ĉerez jegove preĉustvitelnosti, no izvestno Ti znaeš
pravo postuplenije sa Nim. Na molĉanije ne budeš Jego nagnal sa Formulami, eto moţno
jest jesli i vtorie Formuli budut zaziv’ne iz Soli. No u Tebe jošte jesu jaki i Ruki i Noţ i
Pistol, a Grobi tjaţelo nije kopat’ ni kiselini tjaţeo zgoret’. Skaza mne O. da Ti Jemu B.F.-a
obeća. V posledstviju i ja jego imati moram. B. vskorše Tebe dohodit i moţno Jemu dati
Tebe ot ete Ĉerne Vešĉi iz Memfisa a prema ţelaniju. Veliĉajše vnimanije obrašĉaj na eto
ĉto zozv’ti hotiš a i ot Deĉka ĉuvaj sebe. Za edin god vse spremno biti će da zazv’ne budut
Legije Odozdo i etoje ĉto ondak budet naše biti će sovsem bez granicah. Poveri mne, ibo
znaeš da O. i ja imali jesmo etijeh 150 goda bolše od Tebe da soznanije ob etijem Vešĉam
steĉemo.1 2

Nephreu — Ka nai Hadoth Edv. H.

Upušĉeno Dţ. Karvenu v Providens

Ako su gospodin Vord i doktor Vilet i odustali od namere da to pismo pokaţu lekarima za
duševne bolesti, nisu odustali od namere da u vezi sa njim sami preduzmu odreĊene
korake. Nikakav uĉeni sofizam nije mogao da pobije ĉinjenicu da je nepoznati doktor
Alen sa neobiĉnom bradom i sa tamnim naoĉarima, koga je Ĉarls u svom oĉajniĉkom
pismu oznaĉio kao ĉudovišnu opasnost, u stalnoj i zlokobnoj prepisci sa dva zagonetna
stvora koja je Vord posetio u toku svog putovanja po Evropi i koja su otvoreno tvrdila da
su preţiveli ili otelovljeni Karvenovi nekadašnji saradnici iz Salema. A ni ĉinjenicu da taj
doktor Alen, kao reinkarnacija Dţozefa Karvena, smišlja — sam ili po neĉijem nalogu —
kako da ubije „deĉka“ koji, oĉigledno, nije niko drugi do Ĉarls Dekster Vord. Priprema se
nešto neopisivo strašno, i bez obzira na to ko je svu tu stravu pokrenuo, sada je išĉezli
doktor Alen izvršilac paklenog plana. Zato je, zahvaljujući nebesima na tome što je Ĉarls
u ovom ĉasu bezbedan u bolnici, gospodin Vord bez odlaganja unajmio detektive sa
nalogom da saznaju sve što se saznati moţe o zagonetnom bradatom doktoru; da ispitaju
odakle je došao, šta Potakit zna o njemu i, ako ikako mogu, otkriju njegovo sadašnje
boravište. Dao je ljudima jedan od kljuĉeva bungalova koje mu je Ĉarls predao odlazeći u
bolnicu i naloţio im da temeljno pretraţe Alenovu praznu sobu koju je Ĉarls, dok su mu
pakovali stvari, oznaĉio kao doktorovu. Gospodin Vord je sa detektivima razgovarao u
nekadašnjoj biblioteci svoga sina i svi su oni osetili veliko olakšanje kada su napokon
izašli iz nje, jer im se ĉinilo da odajom provejava neki neobjašnjivi dah Zla. Moţda zbog
svega što su ĉuli o zloglasnom starom volšebniku ĉija je slika nekada zurila u posetioce sa
zida iznad kamina, a moţda iz nekih drugih beznaĉajnih razloga. Kako bilo da bilo, svi su
oni osetili neopipljivo, nedodirljivo kuţno isparenje koje se širilo iz praznog prostora
iznad kamina i na mahove postizalo gotovo materijalnu emanaciju.

_________________________

12
Manje poznate reĉi: blagopoluĉan: srećan; peĉalan — tuţan; vstavaet — postaje;
popeĉenije — briga; preĉustviteljnost — preosetljivost: molĉanije - ćutanje; vnimanije —
paţnja; vešĉ — stvar; poveri mne — veruj mi. — Prim. prev.

Glava peta

O IZVESNOJ STRAVI I O
IZVESNOJ KATAKLIZMI

Zatim se zbio jedan grozan dogaĊaj koji je na duši Martinusa Biknela Vileta ostavio
neizbrisiv ţig straha i zbog kojeg je taj već star ĉovek preko noći ostario za još deset
godina. Doktor Vilet i gospodin Vord su došli do mnogih zajedniĉkih zakljuĉaka, ali su
znali da bi većinu tih zakljuĉaka lekari za duševne bolesti bez dvoumljenja izvrgli ruglu.
Zakljuĉili su, izmeĊu ostalog, da je u svetu oţiveo neki straviĉni pokret u ĉiju se
neposrednu povezanost sa vradţbinama i prizivanjem duhova starijim ĉak i od Salemskih
maĊijanja nije moglo sumnjati. Da su najmanje dva ţiva ĉoveka — o onome trećem se
nisu usuĊivali da misle — na neki tajanstven naĉin u posedu umova ili liĉnosti koje su
ţivele i delovale oko 1690. godine a moţda još i pre toga, bila je nepobitna ĉinjenica
uprkos svim poznatim zakonima prirode. Šta su ta gnusna stvorenja — pa i Ĉarls Vord —
uistinu radila ili pokušavala da urade moglo se dokuĉiti iz njihovih pisama i iz
nepovezanih podataka, koliko starih toliko i novih, koji su, prikupljeni tu i tamo, bacili
malo svetlosti na ceo sluĉaj. Ti stvorovi su pljaĉkali grobove iz svih vremena i vekova, pa i
grobove najumnijih i najvećih ljudi, u nadi da će iz njihovog praha i pepela oţiveti one
ostatke svesti i znanja koji su ih proslavili za njihova ţivota.
Ta ĉudovišta u ljudskom obliku, ta ĉudovišta iz noćnih mora, trgovala su strahobno i
gnusno kostima nekada slavnih ljudi i razmenjivala ih meĊu sobom sa onom mirnom
proraĉunatošću sa kojom Ċaci razmenjuju knjige; a ono što su uspevali da izvuku iz tog
viševekovnog praha bejahu moć i mudrost kakve u kosmosu, koncentrisane u jednom
ĉoveku ili u grupi ljudi, još nisu viĊene. Oni su pronašli skaradne, grozovite naĉine da
svoj mozak saĉuvaju u jednom istom telu ili u nekoliko razliĉitih tela; i, oĉigledno, uspeli
u tome da prizovu svest mrtvih ĉije su ostatke pokupili i da njihovu svest pretoĉe u svoju.
Bilo je dakle, neke istine u onome što je stari Borelus, sklon himerama, napisao: da se iz
suštastvenih soli ljudskog praha moţe prizvati i oţiveti duh onih koji vekovima poĉivaju
u svojim grobovima. Postojala je izreka, formula za prizivanje i oţivljavanje takvog duha,
ali i formula da se on ponovo vrati u preĊašnje stanje, u smrt; i taj je proces sada tako
usavršen da se sa uspehom mogao i primeniti. Ali, u prizivanju duhova nuţna je krajnja
opreznost, jer obeleţja na starim grobovima nisu uvek pouzdana.
Vilet i gospodin Vord su cvokotali dok su izvlaĉili zakljuĉak po zakljuĉak. Stvari —
oblici, utvare ili glasovi — mogu da budu prizvane sa mnogih nepoznatih mesta i iz
mnogih grobova, ali se tom procesu mora pristupiti sa izuzetnom opreznošću. Dţozef
Karven je bez sumnje prizvao mnogo od onoga zabranjenog, ali šta je radio Ĉarls?
Koje su to sile „izvan sfera“ doprle do njega iz vremena Dţozefa Karvena i njegovu
svest usmerile na davno zaboravljene pojedinosti? Njega je neko usmerio u izvesnom
pravcu, i on je to usmerenje iskoristio. Razgovarao je sa grozomornim starcem u Pragu i
mesecima ţiveo sa gnusnim stvorom u planinama Transilvanije. I na kraju je, mora biti,
pronašao grob Dţozefa Karvena. Oni ĉlanci u novinama i ono što je njegova majka ĉula u
toku dugih besanih noći bili su suviše znaĉajni podaci da bi se mogli zanemariti. A onda
je prizvao nešto i to nešto je došlo. Onaj gromoviti glas na Veliki petak i oni
neujednaĉeni, razliĉiti tonovi što su dopirali iz zakljuĉane laboratorije u potkrovlju —
našta su oni liĉili tako duboki i šupljikavi? Da nisu oni bili predznak pojave uţasavajućeg
stranca, doktora Alena, ĉiji glas zvuĉi tako sablasno? Da, zbog toga je gospodin Vord
osetio neobjašnjivu stravu onda kada je jedan jedini put telefonom razgovarao sa tim
ĉovekom — ako je to uopšte i bio ĉovek.
Koja se to paklena svest, koji se to pakleni glas, koja se to morbidna senka aveti odazvala
Ĉarlsu Vordu dok je iza zabravljenih vrata vršio tajanstvene obrede? Oni glasovi koji su se
prepirali, ona reĉenica da „sve mora biti spremno za tri meseca“, o Boţe sveti! Zar se to
nije dogodilo baš uoĉi prve pojave vampirizma? Skvrnavljenje i pljaĉkanje groba Ezre
Vedena i krici koji su se posle toga ĉuli u Potakitu — a Ezrin je mozak, zar ne, smislio
osvetu i otkrio mesto davnih vradţbina i huljenja, mesto kojeg su se svi tako pomno
klonili? A potom, bungalov i bradati stranac i glasine i strah. OjaĊeni otac i stari lekar
nisu bili kadri da objasne Ĉarlsovo ludilo, ali su obojica bila uverena u to da je Dţozef
Karven na neki naĉin oţiveo i da se ponovo bavi nekadašnjim grozotama. Zar je uistinu
moguće da postoje takve demonske sile? Doktor Alen je u te strahote upetljan do guše i
detektivi moraju da išĉeprkaju nešto više o onome koji svojim postojanjem ugroţava ţivot
mladog Ĉarlsa. U meĊuvremenu treba po svaku cenu pronaći podzemne špilje ispod
bungalova, jer je i njihovo postojanje sada izvan svake sumnje. Gospodin Vord i doktor
Vilet su, imajući u vidu sumnjiĉavost lekara za duševne bolesti, odluĉili da se sami i bez
njihovog znanja upuste u dalja istraţivanja i da se sledećeg jutra naĊu u bungalovu sa
torbom punom alata za iskopavanje.
Jutro 6. aprila bilo je vedro i njih dvojica su se pred bungalovom našla taĉno u deset
sati. Gospodin Vord je otkljuĉao kuću, posle ĉega su se vrlo oprezno ušunjali unutra. Po
velikom neredu koji je vladao u sobi doktora Alena zakljuĉili su da su detektivi već bili u
njoj i da su, nadali su se, naišli na neki trag koji bi im mogao biti od koristi. Kako je glavni
posao trebalo, naravno, obaviti u podrumu, bez dvoumljenja su sišli dole i napravili onaj
isti krug koji su zaludu napravili i u pratnji mladog i ludog vlasnika bungalova. Sve ih je
zbunjivalo: svaki pedalj zemljanog poda i kamenih zidova delovao je tako netaknuto i
neoštećeno da je Vilet poĉeo da razmišlja ovako: ako je bivši vlasnik taj podrum iskopao i
ne sluteći da se ispod njega nalaze katakombe, onda je ulaz u njih morao biti izveden na
savremen naĉin a po zamisli Ĉarlsa Vorda i njegovog sauĉesnika, jer su jedino oni
posedovali podatke o nekadašnjim zasvoĊenim podzemnim odajama.
Doktor je pokušao da iz Ĉarlsovog ugla zamisli naĉin na koji su kopaĉi pristupili poslu, ali
ga taj pokušaj nije nadahnuo novim idejama. Zato je odluĉio da krene putem eliminacije i
temeljno, pedalj po pedalj, pretraţi celu donju površinu i u vertikalnoj i u horizontalnoj
ravni. Na kraju mu je neispitan ostao samo slivnik i šaht ispred luţnica. Pošto je uz gotovo
nadljudski napor napokon ipak uspeo da pomeri šaht, ustanovio je da se on okreće po
horizontalnoj liniji stoţera. Ispod njega, naišao je na uglaĉanu betonsku površinu sa
gvozdenim kanalizacionim otvorom na koji se gospodin Vord bacio svim svojim ţarom.
Poklopac nije bilo teško podiĉi i on ga je već bio dopola pomerio kada je doktor Vilet
primetio da se sa njegovim prijateljem dešava nešto veoma ĉudno. Gospodin Vord se,
potpuno ošamućen, klatio levo-desno na rubu nesvestice i doktor je odjednom po
smrdljivom vazduhu koji je dopirao odozdo iz crne jame shvatio uzrok njegove muĉnine.
Odmah je poloţio prijatelja na pod i povratio ga hladnom vodom. Gospodin Vord je
teškom mukom otvorio oĉi, gotovo zatrovan talasima smrada iz podzemne prostorije.
Vilet je izleteo na ulicu, uhvatio taksi i bolesnika, koji se tome protivio jedva ĉujnim
glasom, poslao kući. Posle toga, izvadio je iz torbe elektriĉnu baklju, stavio preko nosa i
preko usta sterilnu gazu i zavirio u te tek otkrivene dubine. Smradni vazduh je sada bio
nešto blaţi i Vilet je uperio mlaz svetlosti u. mraĉnu jamu nalik na pakao, crnu kao reka
Stiks. Ugledao je cilindriĉan spust od oko deset stopa, silazište sa betonskom ogradom i
gvozdenim lestvicama koje su se oslanjale na stare kamene stepenice, a te stepenice su
nekada morale voditi do mesta na juţnoj strani sadašnjeg bungalova.
 Vilet otvoreno priznaje da se tog trenutka setio legende o starom Karvenu i da ga je ta
misao spreĉila da odmah siĊe u taj smrdljivi bezdan. Mislio je na pisma Luka Fenera i na
njegov opis poslednje ĉudovišne noći na Karvenovoj farmi. Ali, preovladalo je osećanje
duţnosti; uskoĉio je u jamu sa velikom torbom u koju je nameravao da potrpa hartije i
druge stvari ukoliko ih nekim sluĉajem pronaĊe. Lagano, koliko su mu to dopuštale
godine, silazio je niz lestvice i posle izvesnog vremena stigao do blatnjavih stepenica.
Zakljuĉio je da se našao u prastarim zidinama jer su vlaţni zidovi bili obloţeni debelim
slojem mahovine koja se taloţila vekovima. Stepenice su se spuštale sve niţe i niţe, i to ne
spiralno, nego u dva-tri oštra zavoja, a bile su tako uske da je njima mogao da se spušta
samo jedan ĉovek. Izbrojao je trideset stepenika kada je zaĉuo neki slabašan zvuk, posle
kojeg mu više nije bilo do brojanja.
Zvuk je bio bezboţan; jedan od onih niskih tonova koji, i ne hoteći, podmuklo vreĊaju
prirodu. Nazvati ga tihim lelekom, samrtniĉkim cviljenjem ili bespomoćnim zavijanjem
hora izmuĉenih besvesnih duša znaĉilo bi pogrešno opisati srţ njegove gnusnosti i
povremenih visokih gornjih tonova koji su budili grozu. Da li je taj zvuk osluškivao mladi
Vord onoga dana kada su ga iz kuće od drveta selili u bolnicu? Taj zvuk, najstrašniji od
svih koje je Vilet ikada ĉuo, dopirao je iz nekoga neodreĊenog pravca u trenutku kad je
doktor stigao u podnoţje stepeništa i svetiljku uperio u visoke zidove hodnika sa
kiklopskim svodovima i bezbrojnim crnim zasvoĊenim ulazima. Hodnik u kome je stajao
bio je visok oko ĉetrnaest a širok deset do dvanaest stopa, sa podom od kamenih ploĉa i
gizdavom tavanicom. Duţinu tog hodnika ili predvorja nije mogao da odredi, jer se u
najcrnjem mraku pruţao u nedogled. Pojedini zasvoĊeni ulazi imali su vrata od starih
zidnih ploĉa kolonijalnog tipa, dok su neki, opet, bili bez vrata.
Pošto je savladao strah koji su u njemu izazvali smrad i jeĉanje, Vilet je krenuo od
jednog do drugog zasvoĊenog ulaza i iza njih otkrio odaje srednje veliĉine sa tavanicom
od kamena, korišćene u ĉudne svrhe; u većini tih odaja stajala su ognjišta, a pravac u
kome su bili usmereni dimnjaci bio bi za savremenog inţenjera izuzetno zanimljiv za
prouĉavanje. Ni do tada ni od tada doktor nije imao prilike da vidi instrumente na koje je
ovde nailazio na svakom koraku i koji su bili prekriveni debelim naslagama prašine i
pauĉine što su se slagale ĉitavih sto pedeset godina. Bilo je oĉigledno da kroz neke od tih
prostorija nije prošla noga savremenog ĉoveka, pa je doktor zakljuĉio da je Dţozef Karven
poslednji vršio u njima svoje opite. Najzad je naišao na odaju koja je delovala savremenije
i ukazivala na to da je neko još nedavno boravio u njoj: police i stolovi, stolice i ormari,
pisaći sto sa hrpama stare, poţutele ali i nove, tek ispisane hartije. Svećnjaci i petrolejske
lampe stajali su na sve strane i Vilet, pronašavši kutiju palidrvaca, upali sve što se upaliti
moglo.
Pri jaĉem osvetljenju shvatio je da je ta odaja bila radna soba ili biblioteka Ĉarlsa
Vorda. Mnoge od uredno poreĊanih knjiga viĊao je i ranije, a veći deo nameštaja neo-
sporno je poticao iz porodiĉne kuće. Vilet se u tom ambijentu osetio mnogo prijatnije i
zbog toga je zaboravio na smrad i cviljenje, iako su oni na ovom mestu bili još jaĉi nego u
podnoţju stepeništa. Njegov prvi zadatak je prema prethodno utvrĊenom planu bio da
pronaĊe dokumenta, naroĉito ona koja je Ĉarls otkrio iza slike u Olni Kortu. Ali kada je
krenuo u traganje za njima, shvatio je da će taj zadatak biti izuzetno teţak, jer je svaka
fascikla u toj nepojamnoj gomili fascikli bila prepuna hartija ispisanih ĉudnim rukopisom
i još ĉudnijim crteţima, što je znaĉilo da bi rad na odgonetanju trajao mesecima a moţda i
godinama. Na jednoj gomili pronašao je debeo sveţanj pisama sa poštanskim markama iz
Praga i Rakusa, i odmah prepoznao Orneov i Haĉinsonov rukopis.
Taj paket je poneo sobom a odmah potom u zakljuĉanom ormaru od mahagonija, koji je
nekada ukrašavao dom Vordovih, naišao na hrpu papira starog Karvena, na dokumenta
što ih je jednom davno video u Ĉarlsovim rukama. Mladi Vord ih je, dakle, briţljivo
ĉuvao u istom sveţnju u kojem ih je i pronašao; u toj hrpi bili su svi natpisi kojih su se
sećali radnici prisutni otkriću, svi osim pisama upućenih Orneu i Haĉinsonu i šifre sa
kljuĉem za njeno odgonetanje. Vilet je sve to strpao u torbu i nastavio da pretraţuje
fascikle. Kako je u ovom trenutku najhitnije bilo duševno stanje mladog Vorda,
usredsredio je svoje traganje na hartije novijeg datuma i u obilju rukopisa uoĉio ĉudnost
koja ga je veoma zbunila: vrlo je malo dokumenata bilo ispisano Ĉarlsovim poznatim
rukopisom, sve te nove hartije poticale su iz perioda od pre dva meseca. Na drugoj strani
leţali su ĉitavi risevi papira sa simbolima i formulama, istorijskim beleškama i filozofskim
napomenama, ispisani istim neĉitkim, nezgrapnim rukopisom koji je bio gotovo istovetan
sa rukopisom Dţozefa Karvena, uprkos tome što su poticali iz sadašnjosti a ne iz prošlosti.
Doktoru Viletu je bilo jasno da je Ĉarls Vord poslednja dva meseca ulagao ogroman napor
u nastojanju da podraţava rukopis pokojnog volšebnika i da je na kraju taj rukopis kopirao
do savršenstva. O nekome trećem rukopisu, koji je mogao da bude Alenov, nije bilo ni
traga. Ako je, dakle, bradati doktor došao u Potakit u svojstvu voĊe, onda je vrlo brzo
mladoga Vorda naterao da dela kao njegov poslušni i pokorni pomoćnik.
U tome novom materijalu pojavljivala se jedna mistiĉna formula — ili, taĉnije, par
formula — tako ĉesto da ju je Vilet nauĉio napamet i pre nego što je obavio posao.
Sastojala se iz dva uporedna stupca: iznad levog stupca stajao je drevni simbol „Zmajeva
glava“, koji se u astrološkim almanasima upotrebljavao kao znak uzlaznog ĉvora, a iznad
desnog stupca odgovarajući znak „Zmajev rep“ ili silazni ĉvor. Te dve formule izgledale su
otprilike ovako:
Y’ AI ’NG ’NGAH OGTHROD AI’F
YOG-SOTHOTH GEB’L—EE’H
H’EE — L’GEB YOG-SOTHOTH
F’AI THRODOG ’NGAH ’NG AI’Y
UAAAH ZHRO
Doktor je gotovo nesvesno shvatio da je druga polovina ista kao prva, s tim što su u
formuli na desnom stupcu slogovi ispreturani; jedina razlika bile su jednosloţne reĉi na
kraju i istovetno napisano ĉudno ime Yog-Sothoth, koje je u raznim oblicima već imao
prilike da vidi u vezi sa celim tim grozovitim sluĉajem. Vilet se kune da su formule
izgledale taĉno tako i da je prva formula probudila u njemu neko nelagodno sećanje koje
je protumaĉio kasnije kada je razmišljao o svim pojedinostima dogaĊaja koji su se odigrali
na onaj strašni Veliki petak prošle godine. Te formule na koje je nailazio tako ĉesto nisu
mu izbijale iz glave, pa je iznenada, potpuno nesvesno, poĉeo da ih izgovara šapatom.
Posle izvesnog vremena je zakljuĉio da je pronašao sva vaţnija dokumenta i odluĉio da
ovaj posao nastavi kada i psihijatre uveri u potrebu podrobnijeg i sistematiĉnijeg
prouĉavanja postojećeg materijala. Sada je još trebalo pronaći skrivenu laboratoriju;
ostavio je torbu sa hartijama u osvetljenoj sobi i ponovo ušao u mraĉan smrdljivi hodnik
ĉiji su svodovi i dalje odjekivali od jednoliĉnog i gnusobnog cviljenja. Sledeće odaje koje je
pretraţio, a one su bile ili potpuno prazne ili pune polomljenih sanduka i olovnih kovĉega
zlokobnog izgleda, ostavile su na njega muĉan utisak; mogao je lepo da zamisli kakve je
sve ĉudovišne radnje obavljao u njima Dţozef Karven. Mislio je na crne robove i mornare
koji su išĉezavali bez traga i glasa, na grobove skvrnavljene u svim delovima sveta i na ono
što su uĉesnici u poslednjem napadu na farmu mogli da vide u njima. Onda je odluĉio da
više ne razmišlja o tome i popeo se velikim kamenim stepenicama, uveren da se njima
moţe doći do neke od Karvenovih sporednih zgrada — moţda i do ozloglašene kamene
kuće sa visokim uskim prorezima, pod uslovom da je stepenište niz koje je sišao vodilo iz
glavne kuće na farmi. Odjednom mu se uĉinilo da se zidovi pred njim razmiĉu i izmiĉu,
smrad i cviljenje postali su još jaĉi. Izbio je na neki otvoren prostor, tako veliki da ga
elektriĉnom bakljom nije mogao osvetliti; a kada je polako i oprezno krenuo preko tog
prostora, naišao je na ĉvrste stubove, drţaĉe krovnih lukova.Onda mu se ukazao krug
stubova, poreĊanih u skupini poput preistorijskih druidskih spomenika, a u središtu, u
podnoţju triju stepenica, i veliki izrezbaren oltar; rezbarije na tom oltaru behu tako
neobiĉne da se on pribliţio i poĉeo da ih razgleda pri svetlosti baklje. Ali ĉim je video šta
je pred njim, ustuknuo je sa grozom, a onda se ponovo zagledao u tamne mrlje koje su se u
tankim linijama spuštale niz stranice oltara. Potom je naišao na zid koji se protezao u
dţinovskom krugu i koji su, tu i tamo, probijali crni portali i zasecale bezbrojne plitke
ćelije sa gvozdenim rešetkama i sa okovima za ruke i noge na lancima uĉvršćenim za
kamen. Te ćelije su bile prazne, ali se i iz njih širio grozomorni smrad; jecanje je postajalo
sve jaĉe, a sada su se ĉuli i neki neujednaĉeni zvuĉi tupih udara.
 2

Vilet je svu svoju paţnju usmerio na taj uţasan smrad i na te ĉudne natprirodne zvuke; i
jedno i drugo bivalo je sve gnusobnije u tom ogromnom predvorju sa stubovima i dopiralo
je, ĉinilo se, negde iz dalekih dubina, iz carstva mrtvih i podzemnih tajni. Pre nego što je
u tim crnim zasvoĊenim ulazima potraţio stepenice koje su, verovao je, vodile u još niţe
prostorije, doktor je uperio mlaz svetlosti u poploĉani kameni pod. Pod je bio poploĉan
tako traljavo da su se tek tu i tamo pojavljivale kamene ploĉe sa ĉudno izbušenim malim
rupama; na jednoj strani leţale su, nemarno poloţene, vrlo dugaĉke lestvice. I uz te
lestvice je, zaĉudo, najviše prianjao gnusni smrad. Krećući se polako i vrlo oprezno, Vilet
je ustanovio da su i smrad i zvuk najjaĉi iznad ĉudno izbušenih kamenih ploĉa, kao da su
one vešto prikriveni tajni prolazi koji vode dole, još dublje, u neku oblast strave i uţasa.
Klekao je pored jedne ploĉe, pokušao da je pomeri obema rukama i shvatio da je taj
ogroman napor urodio plodom. Na zvuk pomeranja ploĉe, jeĉanje odozdo postalo je još
jaĉe i prešlo u pisak, ali je prestravljeni Vilet ipak podigao teški kamen. Od neopisivog
smrada koji ga je zapahnuo istog ĉasa zavrtelo mu se u glavi, no on je odvaţno uperio
svoju baklju u pravougaoni crni razjapljeni ponor.
Oĉekivao je da neke stepenice vode u taj bezdan neopisivog uţasa, ali je doţiveo
veliko razoĉaranje, jer je sred tog smrada i tog jeĉanja opazio samo ciglom pokriven vrh
cilindriĉnog bunara u koji nisu vodile ni stepenice ni lestvice. Pod svetlosnim mlazom
jeĉanje ili cviljenje prešlo je iznenada u straviĉno kevtanje uz koje se ponovo zaĉuo zvuk
slepog, bespomoćnog grebanja i tupih udara. Doktor se tresao, ne ţeleći ĉak ni da zamisli
kakva ga gnusoba vreba iz tog bezdana; ipak, prikupio je hrabrost, legao na pod, nagao se
nad ivicu bunara i, ispruţivši ruku koliko je god mogao, pokušao da vidi šta leţi tu dole. U
prvom trenutku razaznao je samo ljigave, ciglane, mahovinom obrasle zidove, koji su se u
nedogled spuštali u tu potpuno nestvarnu miazmu mraka i smrada i truleţi i mahnitosti; a
onda je video da nešto tamno skakuće nespretno i izbezumljeno gore-dole na dnu
uskog okna na dubini od dvadeset do dvadeset pet stopa ispod mesta na kome je
ležao. Svetiljka mu je zadrhtala u ruci, ali je pogledao još jednom ne bi li video koja
vrsta živog stvora uspeva da opstane u mraku toga čudovišnog bunara od trenutka
kada ga je mladi Vord, koga su lekari izveli iz kuće još pre mesec dana, mirno
ostavio da umire od gladi. Taj stvor je, bez sumnje, bio samo jedan od mnogih
stvorova koji su bili zatvoreni u takvim istim bunarima čijim je izbušenim kamenim
pločama prekriven pod ogromne zasvođene pećine. Ali kako te stvari, ili ti stvorovi,
nisu mogle da se ispruže u tako skučenom prostoru, bile su primorane da puze i
cvile i čekaju i, sve iznurenije, skakuću u toku svih ovih strašnih, beskonačnih
nedelja otkako ih je njihov gospodar napustio bez milosti. Ali, Marinus Biknel Vilet je
gorko zaţalio zbog toga što je još jednom pogledao dole, jer taj vrsni hirurg i veteran u
obdukcionoj sali od tog trenutka više nikada nije bio isti ĉovek.
Teško je objasniti kako je jedan pogled na opipljivi predmet sa merljivim dimenzijama
mogao toliko da potrese i toliko izmeni takvog ĉoveka; jedino što moţemo da kaţemo je
da izvesni obrisi i entiteti imaju moć simbolizma i sugestije koja razarajuće deluje na
perspektivu osetljivog mislioca i šapatom mu prenosi strahotne nagoveštaje mraĉnih i
tajanstvenih kosmiĉkih odnosa i neimenljivih realiteta što se skrivaju iza zaštitniĉke
obmane koju nudi obiĉno viĊenje. Vilet je pri tome drugom pogledu ugledao jedan takav
obris ili jedan takav entitet, jer je sledećih nekoliko minuta bio bez sumnje isto toliko lud
koliko su ludi i pacijenti u privatnoj bolnici doktora Vejta. Ispustio je elektriĉnu baklju iz
ruke koja je odjednom izgubila snagu mišića i moć koordinacije i nije se obazirao na zvuk
krckanja pod zubima koje je svedoĉilo o sudbini baklje na dnu ponora. Vrištao je i vrištao
i vrištao, glasom tako neprirodnim da ga nijedan njegov poznanik ne bi prepoznao; i
premda nije mogao da stane na noge, puzio je i oĉajniĉki se valjao po vlaţnim kamenim
ploĉama ispod kojih je iz više od desetak adskih bunara kuljalo bolno cviljenje i kevtanje
u odzivu na njegove ludaĉke krike. Razdirao je ruke o oštri rapavi kamen i neprestano
udarao glavom o stubove, ali je uprkos svim mukama nastavio da se valja. Onda je, u
smradu i potpunom crnilu, polako došao sebi i odmah zapušio uši da ne ĉuje jednoliĉni
lelek u koji je prešlo sumanuto kevtanje. Bio je u goloj vodi a nije mogao da stvori svetlost
— poraţen, okamenjen, rastrojenih ţivaca u toj dubokoj tmini i nedokuĉivoj stravi,
skrhan sećanjem koje više neće moći da izbriše. A dole, ispod njega, ţivele su i dalje
desetine i desetine onih stvari, a sa jednog okna bila je dignuta ploĉa. Znao je da ono što je
video nikada ne bi moglo da se uzvere uz okomite glatke klizave zidove a ipak je drhtao
na pomisao da postoji moţda neko uporište, neki oslonac za noge koji nije uspeo da opazi.
Šta je bila ta stvar, to Vilet nikada nije rekao. Liĉila je na neke od rezbarenih slika na
gnusnom oltaru, ali je bila ţiva. Priroda je nije stvorila u tom obliku i zato je bila
nedovršena. Njeni ostaci bejahu nepojamni a nakaznost neopisiva. Jedino što Vilet kaţe je
da ta vrsta stvari predstavlja entitete koje je Vord prizvao iz nesavršenih soli i koje je u
kući drţao u obredne ili neke druge svrhe. A da taj entitet ima i odreĊeno znaĉenje i
odreĊen znaĉaj dokazuje ĉinjenica da je njegova slika urezana u ogavni kameni oltar. Na
tom su kamenu bile odslikane i mnogo ogavnije stvari, ali Vilet nije otvorio ostale jame. I
prvo što mu je u onome strašnom trenutku palo na pamet bio je jedan pasus iz rukopisa
starog Karvena koji je davno proĉitao — reĉenica koju je Sajmon ili Dţedaja Orne napisao
u zloslutnom zaplenjenom pismu upućenom pokojnom vešcu: „Svakojako bejaše eto
ĉistaja Uţastnost v etomu ĉto H. zazva a ot ĉesa prikupismo samo maleniju ĉasticu.“
Onda se na tu sliku na neki strašan naĉin nadovezala stara priĉa o izgoreloj, zgrĉenoj
stvari, pronaĊenoj u poljima nedelju dana posle napada na Karvenovu farmu. Ĉarls Vord
mu je jednom prilikom ispriĉao šta je stari Slokam rekao: da ta stvar nije bila ni ĉovek ni
ţivotinja, bar ne od one vrste koju poznaju ţitelji Potakita.
 Te reĉi su doktoru Viletu buĉale u glavi dok se kotrljao po klizavom kamenom podu.
Pošto je bezuspešno Oĉenašom pokušao da ih odagna, osetio je kako mu svest tone u
mnemoniĉku zbrku kao u modernistiĉkoj poemi Pusta zemlja gospodina T.S. Eliota, a iz
te zbrke se odjednom pojavila ona dvostruka formula na koju je naišao u Vordovoj
podzemnoj biblioteci „Y’ai ’ng’ngah, Yog-Sot- hoth“ i koja se završavala izdvojenom reĉju
„Zhro“. Ta formula mu je na neki neshvatljiv naĉin ublaţavala muke, uspeo je ĉak i da se
osovi na noge, ţaleći gorko što je od silnog straha ispustio elektriĉnu svetiljku i što uzalud
pokušava da nazre traĉak svetlosti u tom crnilu ispunjenom ledenim vazduhom.
Nesposoban da misli, naprezao je oĉi u svim pravcima ne bi li ugledao bar neki odblesak
jarkog osvetljenja koje je ostavio u biblioteci. Odjednom mu se priĉinilo da tamo negde,
beskrajno daleko, treperi tanušni svetlucavi trak; bauljajući oprezno, sred smrada i
jeĉanja, ka tome svetlosnom nagoveštaju, sudarao se sa ogromnim stubovima i osećao
izvesno olakšanje što se uprkos svemu ipak udaljava od straviĉne otvorene jame.
Jedanput je drhtavim prstima dodirnuo nešto što je po svoj prilici bilo stepenište koje
vodi ka vraţjem oltaru, pa je od tog mesta pobegao sa gnušanjem. Drugi put je napipao
izbušenu ploĉu koju je prethodno uspeo da podigne i tada je njegova opreznost postala
gotovo bolna. Ali, pošto mu je pošlo za rukom da ponovo doĊe do tog uţasavajućeg
otvora, ništa ga ne sme spreĉiti da nastavi put. Ono što je postojalo tamo dole nije od sebe
davalo ni glasa ni pokreta, iskrckana elektriĉna svetiljka uĉinila je svoje. Vilet je nastavio
da se kotrlja; kad god bi prstima napipao neku od kamenih ploĉa sa izbušenim rupicama,
uzdrhtao bi celim telom, a njegovo bauljanje, ma koliko neĉujno, izazivalo je, s vremena
na vreme, jaĉe stenjanje odozdo. Odjednom je primetio da svetlosni trak ka kome puzi
povremeno gasne i na sav svoj uţas shvatio da se svetiljke i sveće u biblioteci gase jedna za
drugom. Pomisao da će se ponovo naći u mrklom mraku bez ijednog palidrvca u tome
podzemnom svetu košmarnih lavirinata naterala ga je da stane na noge, pa ĉak i da potrĉi
u ţelji da se što više udalji od otvorene jame. Bio je, naravno, savršeno svestan toga da mu,
ukoliko se svetlost potpuno ugasi, kao jedina nada u spas preostaje mogućnost da Vord
stariji, uznemiren njegovim nestankom, pošalje spasioce. U tom je sa otvorenog prostora
ušao u uski hodnik i ustanovio da traĉak svetlosti dopire ispod jednih vrata sa desne
strane. Naglo ih je otvorio i ponovo se našao u tajnoj biblioteci mladog Vorda, drhteći od
olakšanja i zureći u izumirući svetlosni treptaj poslednje petrolejke koji ga je doveo u
bezbednost.
3

Već u sledećem trenutku je hitro napunio gasom sve lampe i kada je odaju ponovo
obasjala jarka svetlost, okrenuo se oko sebe i pogledom potraţio fenjer za nova istraţiva-
nja, jer ie u njemu osećanje duţnosti nadvladalo osećanje strave. Ĉvrsto je odluĉio da
ispita svaki kamen i po svaku cenu otkrije gnusobne uzroke koji su izazvali neobiĉno
ludilo Ĉarlsa Vorda. Fenjer nije pronašao, ali je uzeo najmanju gasnu svetiljku, napunio
dţepove svećama i palidrvcima i poneo kantu sa petrolejom u sluĉaju da iza onog
strahotnog otvorenog prostora sa sramotnim oltarom i bezbrojnim zatvorenim bunarima
otkrije tajnu laboratoriju. Prelazak preko tog prostora zahtevao je nadljudski napor, ali je
on to morao da uĉini po svaku cenu.
Vilet se, dakle, vratio u veliko predvorje sa stubovima, ispunjeno smradom i
agoniĉnim cviljenjem, i uperio svetlost u suprotnom pravcu da mu pogled sluĉajno ne bi
pao na gnusni oltar ili na otvorenu jamu pored koje stoji izbušena kamena ploĉa.
Bezbrojna vrata vodila su uglavnom u male odaje; neke su bile prazne a neke, opet,
pretvorene u skladišta ĉudnih gomila raznoraznih predmeta. Jedna prostorija bila je
prepuna istrulele, prašnjave, iznošene odeće koja je bez sumnje poticala iz doba od pre sto
pedeset godina. U drugoj je pronašao raznu savremenu odeću u koliĉini dovoljnoj da se
odene gomila ljudi. Od svega su mu, meĊutim, najodvratnije bile ogromne bakarne baĉve
i zlokobne inkrustacije na njima. Njih se gadio više nego ĉudno oblikovanih olovnih
pehara koji su, sigurno, sadrţavali neke smrdljive teĉnosti jer su se iz njih širili gnusni
zadasi. Pošto je pretraţio polovinu toga dela, Vilet je naišao na drugi hodnik sa brojnim
vratima, vrlo sliĉan onome iz kojeg je došao.
Najzad je, pretraţivši, bez ikakvih rezultata, tri odaje srednje veliĉine, ušao u jednu
duguljastu prostoriju ĉiji su tankovi i stolovi, peći i moderni instrumenti, knjige i
beskrajno dugaĉke police pune vaza i boca nedvosmisleno ukazivali na to da je konaĉno
pronašao dugo traţenu laboratoriju Ĉarlsa Vorda i, bez sumnje, nekadašnju laboratoriju
starog Dţozefa Karvena.
Pošto je upalio tri svetiljke pune gasa, doktor Vilet je sa velikim interesovanjem
poĉeo da razgleda prostranu odaju i po koliĉini raznih reagensa na policama zakljuĉio da
se mladi Vord u svome zagonetnom poslu najviše bavio nekim granama organske hernije.
Njegovo razoĉaranje je bilo veliko, jer uopšte nije mogao da dokuĉi ĉemu je mogla da sluţi
sva ta oprema u koju je bio ukljuĉen i sto za obdukciju jezivog izgleda. MeĊu knjigama je
pronašao i stari primerak Borelusovog dela pisanog goticom, u kome je Ĉarls podvukao
onaj isti odlomak koji je toliko bio uzbudio ĉestitog gospodina Merita u Karvenovoj kući
na farmi pre sto pedeset godina. Nekadašnji, stariji primerak je sigurno nestao zajedno sa
celokupnom Karvenovom okultnom bibliotekom one noći kada je izvršen prepad na nje-
govu farmu. Laboratorija je imala tri luĉna otvora i doktor je ubrzo ustanovio da dva vode
u mala stovarišta; briţljivo je pretraţio te ĉudne magacine sa gomilom oštećenih kovĉega i
ţestoko se stresao kad je ugledao i odgonetnuo dva-tri natpisa na ploĉicama. I ove su
prostorije bile pune odeće i novih zakovanih sanduka koje nije otvarao. Od svega su,
meĊutim, najzanimljiviji bili neobiĉni ostaci onoga što je, po njegovom mišljenju,
predstavljalo nekadašnju laboratoriju Dţozefa Karvena. Pojedine stvari bile su jako
oštećene, najverovatnije još prilikom noćnog prepada na farmu, ali je doktor ipak
prepoznao hemijsku opremu iz dţordţijanskog perioda.
Treći zasvoĊeni otvor vodio je u odaju velikih razmera duţ ĉijih su zidova visile
police a u samom središtu stajao sto sa dve svetiljke. Vilet je upalio obe i pri jarkoj
svetlosti poĉeo da razgleda police. One gornje bile su uglavnom prazne, ali su zato donje
bile pune malih olovnih pehara neobiĉnog oblika i dveju vrsta; u prvu su spadali oni
visoki, bez drški, nalik na grĉke vaze lekite1 3 , a u drugu oni sa jednom drškom, u obliku
grĉkih vaza zvanih faleroni. Svi su imali metalne poklopce sa ĉudnim simbolima. Doktor
je odmah uoĉio da su ti pehari ili te vaze strogo razvrstani: lekiti na onoj strani sobe gde je
stajala velika drvena tabla sa oznakom Custodes, a faleroni na drugoj strani, pored table sa
oznakom Materia. Sve vaze, osim onih na gornjim polupraznim policama, imale su plo-
ĉicu sa natpisom i brojem koji su oĉigledno bili u vezi sa nekim katalogom, pa je Vilet
odluĉio da kasnije potraţi i taj katalog. U ovom trenutku više ga je interesovao raspored
posuda; zato je nasumice otvorio nekoliko lekita i nekoliko falerona. I jedne i druge vaze
sadrţavale su malu koliĉinu istovetne materije: sitan prah neznatne teţine i raznih nijansi
jednoliĉne, neutralne boje. A kad je bolje zagledao njihovu sadrţinu, ustanovio je da se i u
jednoj i u drugoj vrsti vaza nalazi prah u dve boje: plavkastosivi pored ruţiĉastobelog;
njihovo jedino uoĉljivo svojstvo bila je neprijemĉivost: kada je Vilet i jedan i drugi prah
sasuo na dlan a potom ih vratio u odgovarajući sud, na njegovom dlanu nije ostao ni
najmanji trag.

_________________________

13
Lekiti — vrsta vaza koje su Grci upotrebljavali u sepulkralnom kultu i ritualu, pa je
takva namena odredila sadrţaj i motive njihove umetniĉke, obiĉno figuralne dekoracije.
— Prim. prev.

Zbunjen znaĉenjem dveju oznaka, pitao se zašto su te hemikalije tako strogo odeljene
jedne od drugih. Custodes i Materia su latinski izrazi sa znaĉenjem „Straţari“ i „Materija“,
pomislio je Vilet i tog trenutka mu sinu gde je u vezi sa celom ovom nepojamnom
zagonetkom već video reĉ „straţari“. Video ju je, naravno, u pismu koje je na ime doktora
Alena stiglo od navodnog Edvarda Haĉinsona, a cela reĉenica je glasila: „Ibo ne bejaše
nuţdno derţati Onije straţare v oblike .— a jošte i bolše jedut no vrednost ĉto im jeste.“
Šta je to moglo da znaĉi? I zar se nije još na jednom mestu pominjala reĉ „straţari“, iako je
on to potpuno smetnuo s uma dok je ĉitao Haĉinsonovo pismo? U onim nekadašnjim
danima kada još ništa nije krio od njega, mladi Vord mu je priĉao o dnevniku Eliejzera
Smita u kome je ovaj opisivao kako on i Veden iz prikrajka motre na Karvenovu farmu; u
toj uţasnoj hronici pomenuo je i razgovore koje su prisluškivali pre nego što je stari
volšebnik zauvek nestao pod zemljom. Smit i Veden su tvrdili da su u tim strahotnim
razgovorima, kojima je uvek prisustvovao Dţozef Karven, uĉestvovali zatvorenici i
straţari tih zatvorenika. A straţari su, prema reĉima Edvarda Haĉinsona, ili njegovog
duha, „jeli više nego što su vredeli“, pa sada doktor Alen ne moţe da ih odrţi „u obliku“.
Ali ako oni više nisu u obliku, koliko su bezbedne bile „soli“ kojima se, izgleda, banda
toga vešca sluţila pretvarajući u te soli veliki broj ljudskih tela ili ljudskih kostura koji su
im stajali na raspolaganju?
To su, znaĉi, sadrţavali ti lekiti! Ĉudovišne plodove bezboţniĉkih obreda i rabota,
naterane na pokornost zato da bi, prizvani nekim Ċavolskim bajanjem, pritekli u pomoć
svome bogohulnom gospodaru da ga odbrane ili da straţare dok on ispituje one manje
pokorne. Vilet je uzdrhtao od pomisli na ono što je tako mirno presipao iz suda na dlan i
sa dlana u sud, i u trenutku poţeleo da glavom bezobzirce pobegne iz te špilje sa
gnusobnim policama i njihovim nemim a moţda i budnim straţarima. Onda se prisetio
„Materije“ u bezbrojnim faleronima na drugoj strani sobe: i u njima su bile soli! Ali, ako to
nisu bile soli „straţara“, ĉije su mogle biti? Sveti Boţe! Da li je moguće da tu pred njim
leţe ostaci nekih gorostasnih mislilaca koji su ţiveli u raznim vekovima, njihov prah koji
su ĉudovišta u ljudskom obliku izvukla iz grobnica, dok je ĉitav svet slepo verovao da
mirno i bezbedno poĉivaju u zemlji? A onda ih je, u pokušaju da iz njih iscedi sva znanja u
još sumnjivije svrhe koje će, kako je siroti Ĉarls i nagovestio u svom oĉajniĉkom pismu,
„ugroziti celu civilizaciju, sve prirodne zakone, moţda ĉak i sudbinu sunĉevog sistema i
celokupnog univerzuma“, prizvao jedan ludak?! A Marinus Biknel Vilet je prah tih davnih
pokojnika mirno presipao u svoje ruke!
Pokušavajući da savlada uţas koji ga je bio obuzeo, doktor se pribliţio malim vratima
i poĉeo da razgleda grubo isklesan znak iznad njih. To je bio simbol, i taj simbol ga je
ispunio novom stravom, jer ga je nekada davno jedan njegov morbidni prijatelj, veliki
zanesenjak, nacrtao na hartiji i objasnio mu šta on oznaĉava u mraĉnim bezdanima sna.
Taj takozvani Kotov znak se snevaĉima, u snu, ukazivao iznad zasvoĊenog ulaza u neku
crnu tvrĊavu koja se, usamljena i izdvojena, uzdiţe u sutonu — a Viletu se ni tada nimalo
nije dopalo ono što je njegov prijatelj Rendolf Karter rekao o moćima koje taj znak
poseduje. Ali, zaboravio je sve već u sledećem trenutku, jer je u tom već ionako kuţnom
vazduhu osetio novi, opor i oštar zadah. Taj pre hemijski nego ţivotinjski smrad dopirao
je iz prostorije iza vrata i neosporno bio onaj isti smrad kojim je bila natopljena odeća
Ĉarlsa Vorda onoga dana kada su ga lekari odveli u ludnicu. Tu se, dakle, nalazio mladi
ĉovek kada su došli po njega! Ĉarls je bio mudriji od starog Dţozefa Karvena, on se nije
opirao uljezima. Obodren smelom odlukom da pronikne u sva ĉudesa i u sve košmare toga
podzemnog carstva, Vilet je zgrabio malu svetiljku i prešao preko praga. S onu stranu
zapahnuo ga je talas neiskazivog uţasa, ali doktor nije ustuknuo ni pred nepoznatom
stravom ni pred svojom intuicijom. Ovde, oĉigledno, nije postojalo ništa ţivo što je moglo
da ga povredi i ugrozi, pa zato i neće dozvoliti da ga osećanje uţasa zaustavi u prodoru ka
tome jezivom oblaku koji je obavijao njegovog pacijenta.
Odaja iza vrata bila je srednje veliĉine i od sveg nameštaja imala samo jedan sto, jednu
stolicu i dve grupe neobiĉnih mašina sa utegama i toĉkićima — srednjovekovne sprave za
muĉenje! Na jednoj strani vrata stajala je gomila gnusobnih biĉeva, a iznad njih, na
policama, bili su poreĊani plitki olovni pehari sa postoljem, nalik na grĉke kilikse. Na
drugoj strani vrata stajao je sto sa velikom i jakom lampom sa valjkastim fitiljem,
beleţnicom i olovkom i dva likita sa police iz susedne prostorije, stavljena na neuobi-
ĉajeno mesto, privremeno ili u ţurbi. Vilet je upalio lampu i zagledao se u beleţnicu da bi
video šta je to mladi Vord beleţio u trenutku kada su ga u radu prekinuli neoĉekivani
posetioci; video je, meĊutim, samo sledeće nepovezane odlomke ispisane neĉitkim i
nezgrapnim Karvenovim rukopisom:
,,B. nije um’ro, Pobeg’o u zidine i pronaš’o mesto ispod.“
„Starog V. Mudraca Sabaotha videh i Put spoznah.“„Zaz’vah triraz Yog-Sothotha i
sutradan osvoboţden bih.“
,,F. nastojaše da poništi vsa soznanija ob etom kako se zaz’vaju Oni iz Spoljnjega
Sveta.“
Jaka svetlost lampe sa valjkastim fitiljom osvetlila je celu odaju i doktor je video da je
zid naspram vrata, onaj izmeĊu dve vrste, dve grupe sprava za muĉenje, prekriven
kukama na kojima visi hrpa bezobliĉnih odora sumorne ţućkastobele boje. Mnogo
zanimljivija su, meĊutim, bila druga dva prazna zida sa mistiĉnim simbolima i grubo ure-
zanim izrekama. I na vlaţnom podu ocrtavali su se tragovi rezbarija i Vilet je, gotovo bez
napora, odgonetnuo ogroman pentagram u samom središtu prostorije, u jasno ocrtanom
krugu koji je bio širok oko tri stope; na pola puta izmeĊu ovog ugla i ostalih uglova, u
jednom od ta ĉetiri kruga, nedaleko od ţućkaste odore, stajao je plitki kiliks od one vrste
koju je Vilet opazio na policama iznad biĉeva; a na samom rubu tog kruga, jedan faleron
sa ploĉicom na kojoj je bio urezan broj 118. .Ovaj sud nije bio poklopljen, pa je doktor
ustanovio da je potpuno prazan, što se, na njegov najveći uţas, nije moglo reći i za kiliks:
u njegovom udubljenju leţala je gomila sasušenog, bledozelenog praha koji je nekada
sigurno stajao u vazi. Vilet se teturao dok je malo-pomalo povezivao elemente ovog
prizora. Biĉevi i sprave za muĉenje, prah ili soli iz vaze sa oznakom Materija, dva likita sa
police Custodes, odore, formule na zidovima, beleške u notesu, nagoveštaji iz pisama i
legendi, hiljade pogleda, slutnji i pretpostavki koji su muĉili roditelje i prijatelja Ĉarlsa
Vorda — sve je to talasom neopisive strave obavilo doktora Vileta dok je zurio u taj zelen-
kasti prah koji je leţao u olovnom kiliksu sa postoljem.
Pošto se kako-tako pribrao, poĉeo je da prouĉava formule urezane u zidove. Po
umrljanim i nagorelim slovima, zakljuĉio je da su urezane u doba Dţozefa Karvena, a
njihovo znaĉenje je bez napora mogao da odgonetne svako ko je bio upoznat sa većim
delom materijala o Karvenu ili ko se bavio istorijom magije. U jednoj od formula doktor je
prepoznao ono što je gospoĊa Vord ĉula na Veliki petak prethodne godine dok je iza
zatvorenih vrata osluškivala bajanje i recitovanje svoga sina, a što je, kako je doktoru
objasnio jedan poznati struĉnjak, bilo uţasavajuće prizivanje tajanstvenih bogova izvan
normalnih sfera. Doduše, ove formule nisu u potpunosti odgovarale onome što je gospoĊa
Vord zabeleţila po seĉanju, a ni onome što mu je priznati struĉnjak pokazao u
zabranjenim stranicama „Elifasa Levija“, ali je, uprkos tome, sliĉnost bila nesumnjiva: reĉi
kao Što su Sabaoth, Metraton, Almonsin i Zariatnatmik nagnale su starog doktora da
uzdrhti od uţasa, iako je pre kratkog vremena, u neposrednoj blizini, i video i osetio
nepojamne kosmiĉke grozote.
Ta formula bila je urezana u zid levo od ulaza u prostoriju, dok su na desnom zidu,
gusto ispisane, stajale dve formule koje su se tako ĉesto pojavljivale u beleškama iz
biblioteke. One su, u stvari, bile istovetne i obe su imale drevne simbole „Zmajevu glavu“
i „Zmajev rep“, poznate iz Vordovih ţvrljotina. MeĊutim, pravopis se znatno razlikovao
od savremenog pravopisa, kao da je stari Karven zvuk reĉi beleţio na neki drugi naĉin ili
kao da su se u kasnijim izuĉavanjima pojavile savršenije varijante toga bajanja. Doktor
Vilet je pokušao da u zid urezanu verziju usaglasi sa onom koja mu se i u tom trenutku
uporno vrzmala po glavi, ali nikako nije bio zadovoljan rezultatom. Dok je izreka koju je
zapamtio poĉinjala ,,Y’ai ’ng’ngah, Yog-Sothoth“, ovaj epigraf je zapoĉinjao ovako: „Aye,
engengah, Yogge-Sothotha“, a to se, po njegovom mišljenju, ozbiljno kosilo sa podelom na
slogove druge reĉi.
Budući da mu je drugi tekst bio gotovo urezan u pamćenje, bunila ga je
neusaglašenost prvoga sa drugim, pa je odjednom izgovorio glasno prvu formulu u
nastojanju da zvuk kojeg se sećao usaglasi sa slovima urezanim u zid. Njegov glas je
natprirodno i preteće zazvonio u tom ponoru starodrevnog bogohuljenja, a naglasci su se
stapali sa jednoliĉnom popevkom ili sa ĉarolijom prošlog i nepoznatog ili sa bezboţniĉkim
lelekom iz jama iz kojih se, izdaleka, kroz smrad i tminu, ritmiĉki penjala i spuštala
neljudska hladnoća.
„Y’ AI ’NG’NGAH
YOG — SOTHOTH
H’EE — L’GEB
F’AI’ THRODOG
UAAH!“

Ali, odakle se digao taj ledeni vetar ĉiji se nalet osetio na samom poĉetku pojanja?
Plamen u svetiljkama je tuţno zatreperio a tama odjednom postala tako gusta da su slova
na zidu skoro nestala iz vidokruga. Odnekud se pojavio i dim, a neki opor, oštar zadah
unekoliko je potisnuo smrad iz dalekih bunara, zadah nalik na onaj koji je Vilet već
osetio, ali još jaĉi i još ogavniji. Okrenuo je leĊa natpisima na zidu i suoĉio se sa odajom i
njenom neobiĉnom sadrţinom. I u tom ĉasu video kako se iz kiliksa, u kome je leţao
zloslutni prah sa beliĉastom prevlakom, diţe oblak guste, potpuno neprovidne
zelenkastocrne pare — pare ili dima. O, boţe sveti, šta je taj prah sa police koja nosi
oznaku Materia i šta to on sad pokreće? Da ta formula koju izgovara — prva od dve
formule, formula Zmajeve glave, uzlazni ĉvor — Blagosloveni Svevišnji Spasitelju naš —
nije moţda ...
Doktor Vilet se zateturao a kroz glavu su mu mahnitom brzinom prohujali
nepovezani delići svega što je video, ĉuo i proĉitao o strašnom sluĉaju Dţozefa Karvena i
Ĉarlsa Dekstera Vorda. „I preţde zborih Ti da ne zaziv’š Ono ĉto Ti nije v moţnosti ubiti
... celj postići moţno jest jesli Pravu Reĉ najdemo ... I nikogda ne budi sovsem izvestan ...
I takţe 3 raza razgovara’ sa Onijem ĉto vnutri pokopano beše ...“ Smiluj se Boţe, kakav to
oblik izvire iz ovog dima?

Marinus Biknel Vilet se i nije nadao da će, sem nekolicine blagonaklonih prijatelja,
iko ţivi poverovati u bilo koji deo njegove priĉe, pa zato nije ni pokušao da je ispriĉa izvan
svoga najuţeg kruga. A oni koji su o svemu tome sluĉajno nešto naĉuli, smeškaju se i tvrde
da siroti doktor naglo stari. I kolege mu savetuju da ode na duţi odmor i da se zauvek
okane sluĉajeva koji su povezani sa mentalnim poremećajima. Jedino gospodin Vord zna
da doktor govori ĉistu i straviĉnu istinu. Ta zar nije i on svojim oĉima video otvor u
podrumu bungalova iz kojeg su dopirali nepojamni zvuci? Zar ga Vilet nije otpremio kući,
bolesnog i jedva povraćenog iz nesvesti u jedanaest sati toga kobnog prepodneva? Zar nije
on liĉno zaludu telefonom zvao starog doktora te iste veĉeri i celoga sledećeg jutra, zar se
nije liĉno odvezao do bungalova sutradan u podne i pronašao prijatelja, onesvešćenog ali
na sreću nepovreĊenog, na jednom od kreveta u kući od drveta? Vilet je disao, pa i hrkao,
a oĉi je polako otvorio tek kada mu je svojom rukom ulio u usta malo rakije koju je doneo
iz kola. Onda se stresao i kriknuo: Ta brada ... te oĉi... Boţe, ko si ti?! A valja priznati da je
ĉudno, ĉak veoma ĉudno, bilo to što je tako nešto rekao jednom plavookom, doteranom,
sveţe obrijanom, otmenom gospodinu koga poznaje iz najranije mladosti.
Obasjan podnevnim suncem, bungalov je izgledao isto kao i prethodnog jutra. Na
Viletovoj odeći nije bilo znakova neurednosti, osim nekih jedva vidljivih mrlja na
kolenima; jedino je slab ali opor miris podsetio gospodina Vorda na smrad kojim je odisao
njegov sin onoga dana kad je odveden u bolnicu. Doktor više nije imao elektriĉnu baklju,
ali je njegova torba stajala pored njega, isto toliko prazna koliko je bila i kada je ušao u
bungalov. Pre nego što je prijatelju bilo šta objasnio, Vilet je sa ogromnim naporom,
posrćući, sišao u podrum i pokušao da pomeri ogavni šaht ispred luţnica, ali ovoga puta
pokušaj nije uspeo. Onda je iz torbe sa alatom izvadio dleto i poĉeo, jednu za drugom, da
diţe jogunaste daske. Ispod njih je ponovo ugledao beton, ali od nekog otvora ili proreza
nije bilo ni traga. Ovoga puta se nije pojavilo nešto što bi ošamutilo sluĊenog oca koji je
krenuo u podrum za doktorom; ispod dasaka nalazio se beton i samo beton — nigde
zvuka ni jeĉanja, nigde traga od podzemnog sveta i njegovih uţasa, nigde tajne biblioteke,
nigde Karvenovih hartija, nigde košmarnih jama iz kojih dopiru lelek i smradovi, nigde
laboratorije, nigde polica, nigde formula urezanih u zidove, ni ... Doktor Vilet je
prebledeo, oslonio se na svoga mlaĊeg prijatelja i upitao ga: „Da li si juĉe ... video ono ...
osetio ono?“ A kada je gospodin Vord, i sam zapanjen od ĉuda, smogao snage da mu
potvrdno odgovori klimanjem glave, lekar je ispustio zvuk koji je bio mešavina uzdaha i
dahtanja, pa je i on nekoliko puta klimnuo glavom: ,,U tom sluĉaju, sve ću ti ispriĉati“,
rekao je.
I tako je ĉitav sat, u najsunĉanijoj sobi na spratu, Vilet šapatom priĉao svoju straviĉnu
priĉu zaprepašćenom ocu. Priĉa se završavala trenutkom kada je u zelenkastocrnom
oblaku pare ili dima, koji je izlazio iz kiliksa, ugledao neki oblik; Vilet je bio suviše
umoran da bi se upitao šta se dogodilo posle toga. Dva prijatelja su u dubokom oĉajanju
uţasnuto odmahivala glavom, a gospodin Vord je samo jednom jedva ĉujno upitao: „Misliš
da ima smisla kopati?“ Doktor je ćutao, jer ljudski mozak nije kadar da pruţi odgovor kada
je reĉ o tajanstvenim silama nepoznatih sfera koje tako kobno prodiru na ovu stranu
Velikog Bezdana. Na to je gospodin Vord upitao: „Ali, kuda je to otišlo? Prvo je tebe, znaš
i sam, prenelo ovamo na krevet a onda je na neki naĉin zapeĉatilo otvor i išĉezlo?“ A Vilet
mu je opet odgovorio ćutanjem.
Ali, stvar time nije bila okonĉana. Pred odlazak iz bungalova, doktor Vilet je, traţeći
maramicu, sveće i palidrvca, stavio ruku u dţep i napipao neku cedulju. Bilo je to obiĉno
parĉe hartije, oĉigledno otcepljeno iz jevtine beleţnice koju je zatekao na stolu u
ĉudnovatoj sobi strave tu negde dole ispod zemlje; reĉi su bile ispisane obiĉnom olovkom,
najverovatnije onom koja je stajala pored notesa. Cedulja je bila presavijena krajnje
nemarno i osim slabog oporog mirisa nije imala nijedno obeleţje nekoga drugog sveta. Ali,
sadrţina je predstavljala istinsko ĉudo: rukopis nije bio normalan i savremen; sastojao se iz
poteza pera koji su poticali iz srednjovekovnog mraka i bio neĉitijiv za svetovnjake koji su
se u tom ĉasu naprezali pokušavajući da ga protumaĉe; uprkos tome, taj splet simbola bio
je odnekud poznat i Viletu i gospodinu Vordu.
 Tako je, dakle, izgledala ta na brzinu naţvrljana poruka a tajna koju je krila dala je
novi podstrek poraţenim ljudima, pa su oni istog ĉasa ĉvrstim korakom izašli iz kuće, ušli
u Vordova kola i vozaĉu naredili da ih odveze prvo u neku tihu kafanicu na ruĉak a
potom u biblioteku Dţona Heja na brdu.
U toj biblioteci su, posle ruĉka, lako pronašli dobre priruĉnike iz paleografije i u njih
uronili sve dok iz velikih svećnjaka nije zasijala veĉernja svetlost. Na kraju su i pronašli
ono što su traţili. Slova na cedulji nisu bila nikakav fantastiĉni pronalazak, radilo se o
pismu iz jednog veoma mraĉnog razdoblja — o majušnim i drevnim saksonskim
pismenima iz osmog ili devetog veka, tragu onih nemimih vremena u kojima su se,
potisnuti pojavom hrišćanstva, drevna verovanja i drevni obredi obavljali krišom, dok je
bledi mesec Britanije zagledao, s vremena na vreme, u ĉudne radnje što su se vršile u
rimskim razvalinama Kerleona i Hadrijanovih zidina. Reĉi su poticale iz onog latinskog
jezika po kome se to varvarsko doba i pamti: — „Corwinus necandus est. Cadaver aq(ua)
forti dissolvendum, nec aliq(ui)d retinendum. Tace ut potes.“ — a što bi, u grubom
prpvodu, moglo da znaĉi: „Karven mora biti ubijen. Leš mora biti rastvoren u aqua fortis,
od tela ništa ne sme ostati. O tome nikome ni reĉi ...“
Doktor Vilet i gospodin Vord su sedeli i ćutali, potpuno zbunjeni. Ponovo su se sreli
sa nepoznatim pojavama i bili svesni toga da su iscrpli sve svoje emocije, naroĉito Vilet
koji više nije bio u stanju da prima nove utiske uţasa. Sedeli su, dakle, tako nepomiĉno i
bespomoćno sve dok se bibliotcka nije zatvorila. A onda su se, mrtvi umorni, odvezli u
Vordov dom, gde su do u poznu noć razgovarali ne izvlaĉeći nikakve zaktjuĉke. Doktor
se tek pred zoru malo odmorio, ali nije otišao svojoj kući. I još je kod Vorda bio u nedelju
u podne kada su se telefonom javili detektivi zaduţeni za traganje za doktorom Alenom.
Gospodin Vord, koji je celo jutro nervozno šetao po sobi u kućnom haljetku, javio se
liĉno i, ĉim je ĉuo da su završili izveštaj, rekao ljudima da sutradan rano ujutro doĊu kod
njega. I Vorda i Vileta obradovalo je to što se bar jedna faza nemilog sluĉaja privodi kraju
jer su, mada nisu znali odakle potiĉe ĉudna poruka ispisana majušnim i drevnim latinskim
pismenima, bili ubeĊeni da „Karven“ koga treba uništiti nije niko drugi do bradati stranac
sa tamnim naoĉarima. Ĉarls se bojao; tog ĉoveka i rekao je u svom oĉajniĉkom pismu da
doktor Alen mora biti ubijen a njegov leš rastvoren u kiselini. Povrh toga, Alen je dobijao
pisma od zagonetnih ĉarobnjaka iz Evrope upućena na Karvenovo ime, a sebe je,
oĉigledno, smatrao duhom pokojnog volšebnika. A sada je iz novog i nepoznatog izvora
prispela poruka da „Karven mora biti ubijen i rastvoren u kiselini“. Lanĉani spoj bio je
suviše oĉigiedan da bi bio nestvaran. Uostalom, zar Alen nije nameravao da ubije mladog
Vorda po nalogu onoga nepojamnog stvora koji se zove Haĉinson? Pismo koje su oni
videli nije, naravno, nikada došlo u ruke bradatom strancu, ali su iz teksta lepo mogli da
shvate da Alen kuje plan i da zna kako treba da postupi ako „deĉko“ postane suviše
„gadljiv“. Tog Alena treba, dakle, odmah uhapsiti a ako to iz bilo kojih razloga ne bude
moguće, smestiti ga na neko mesto odakle ni na koji naĉin neće moći da naudi Ĉarlsu
Vordu.
Sa poslednjim ostacima nade da će od jedinog bića kadrog da im pruţi pravo
objašnjenje uspeti da izmame bar neki podatak koji bi rasvetlio te najskrivenije
zagonetke, otac i doktor su toga popodneva obišli zaliv i svratili u bolnicu da posete
mladog pacijenta. Vilet mu je neposredno i krajnje ozbiljno ispriĉao šta je sve otkrio u
bungalovu i primetio da mladić postaje sve bleĊi. Lekar je nastojao da njegova priĉa bude
što dramatiĉnija i pomno je posmatrao Ĉarlsovo lice kada je pomenuo pokrivene jame i
nepojamne hibride u njima. Ali kako Ĉarls na to nije ni trepnuo, Vilet je gnevnim glasom
nastavio da govori o tome da ta jadna stvorenja-stvari umiru od gladi. A kada je mladoga
pacijenta optuţio za najĉudovišniju neĉoveĉnost, sav se najeţio jer su se u odgovoru na tu
optuţbu usne sagovornika iskrivile u podrugljiv osmeh. Ĉinilo se da Ĉarls, pošto je
odustao od beskorisnog tvrĊenja da podzemne odaje ne postoje, celu tu straviĉnu priĉu
prihvatio kao jezivu šalu, jer je onim svojim hrapavim šupljikavim glasom poĉeo da se
kikoće zbog neĉega što ga je u doktorovoj priĉi oĉigledno silno zabavljalo. A onda je,
neoĉekivano, strašnim napuklim glasom, naglašavajući reĉi na neki veoma ĉudan naĉin,
prošaputao: „Nek’ su prokleti, oni jedu, a da jedu potrebno im nije! Prava retkost, uistinu.
Mesec dana bez hrane, kaţete? Boţe blagi, uvaţeni, koje li umerenosti! Nek’ znate, bejaše
ono dobra šala sa sirotim starim Viplom i njegovom svemoćnom pištaljkom! I kako ono
reĉe, sve bi on potamanio, aha? Pa, nek’ proklet je, ogluve on od buke Spolja, a nikad niti
vide niti ĉu ma ĉto iz bunara. Ni sanj’o nije da su oni tamo! Nek’ih Đavo nosi, te
prokletinje urlikaše tamo dole još odonda kad Karvena smaknuše, ima otad’sto pedeset
sedam godina!“
To je bilo sve što je Vilet uspeo da izvuĉe od mladog Vorda. Uţasnut onim što je ĉuo
od njega ali i protiv svoje volje ubeĊen u taĉnost njegovih reĉi, nastavio je sa svojom
priĉom u nadi da bi neki dogaĊaj mogao pacijenta da izvuĉe iz ludaĉke mirnoće koja ga
nije napuštala. Posmatrajući mladićevo lice, doktor je osećao pravu stravu zbog promena
koje su se poslednjih meseci pojavile na njemu. Taj mladi ĉovek je uistinu privukao na
sebe sve neiskazive uţase iz nebesa. Kada je doktor pomenuo odaju sa formulama i
zelenkastim prahom, Ĉarls je pokazao prvi znak uzbuĊenia; na licu mu se ocrtao izraz
zbunjenosti i neverice ĉim je ĉuo šta je Vilet proĉitao na listu beleţnice i za to ponudio
neuverljiv odgovor da su posredi stare beleške bez ikakvog znaĉaja za one koji nisu
duboko uronili u istoriju magije. I dodao: ,,A da znadoste reĉi ĉto zazva’ mogle su ono ĉto
imaĊah u vrĉu, vi ovde bili nebiste da priĉate mi ĉto priĉate. Bejaše to broj 118, i ja
mislim jako vas bi potreslo da gvirnuste u moj spisak u drugoj sobi. Ne zazva’ broj taj
nikad, ali spreman bejah uĉinit’to dana onog kad doĊoste da smestite mene ovde.“
 Tada mu je Vilet pomenuo formulu koju je odrecitovao i zelenkastocrni dim koji se
iznenada pojavio; i u tom trenutku je prvi put ugledao istinski strah na licu Ĉarlsa Vorda.
„Ono doĊe, a vi ovde ţivi ste! “Vord je ove reĉi izgovorio kreštavim glasom, i taj glas kao
da se odjednom oslobodio okova i potonuo u ponore sa tajanstvenim odjekom. Viletu se u
iznenadnom nadahnuću uĉinilo da je shvatio situaciju i u svoj odgovor je utkao
upozorenje iz pisma koje je zapamtio: „Broj 118, skaţeš? Nadgrobnije Ploĉi sade jesu
izmenjete na devet od 10 grobljija. Vavek podozrenije imaj dok na svoj vopros otvet ne
poluĉiš!“ I bez upozorenja izvukao iz dţepa poruku ispisanu majušnim i drevnim
latinskim pismenima i poturio je pacijentu pred oĉi. Bolji rezultat nije mogao poţeleti —
Ĉarls Vord se istog ĉasa onesvestio.
Ceo ovaj razgovor je, naravno, bio voĊen u najvećoj tajnosti, jer bi svi lekari u
duševnoj bolnici optuţili i pacijentovog oca i svog kolegu da jednog ludaka bodre u
njegovim samoobmanama. Doktor Vilet i gospodin Vord su podigli onesvešćenog mladića
i poloţili ga na kauĉ. Dok je polako dolazio sebi, pacijent je mrmljao nešto o tome kako
mora smesta otići Orneu i Haĉinsonu, pa kada se potpuno osvestio, doktor mu reĉe da je
od ta dva ĉudna stvora bar jedan njegov ljuti neprijatelj i da je doktoru Alenu naredio da
ga ubije. Ta izjava nije, meĊutim, izazvala nikakvu vidljivu reakciju, mada su još i pre
toga posetioci opazili izraz progonjenog ĉoveka na mladićevom licu. Tada je Ĉarls odbio
svaki dalji razgovor i njegovi gosti se digoše upozorivši ga još jednom na opasnost koja mu
preti od bradatog Alena; na to im je Ĉarls suvo i kratko odvratio da se na tog ĉoveka
budno pazi i da on nikome ne moţe naneti zlo ĉak i ako to ţeli. Te reĉi su bile propraćene
nekim gadnim kikotom koji je na posetioce ostavio strahovito muĉan utisak. Njih nije
brinula mogućnost da Ĉarls uputi pismenu poruku onome ĉudovišnom paru u Evropi —
znali su da uprava bolnice paţljivo ĉita i pregleda svu poštu i da neće dozvoliti da iz
zgrade izaĊe nijedna sumnjiva poruka.
Postoji, meĊutim, još jedna ĉudna epizoda vezana za Ornea i Haĉinsona, ukoliko su to
zaista bila dva volšebnika izgnana iz otadţbine. Podstaknut nekim neodreĊenim
predosećanjem usred svih uţasa koji su ispunjavali taj period, Vilet se dogovorio sa
jednim meĊunarodnim biroom koji je prikupljao iseĉke iz svetske štampe da mu šalju
izveštaje o zloĉinima i nesrećnim sluĉajevima u Pragu i u istoĉnoj Transilvaniji. Posle
punih šest meseci, uĉinilo mu se da je u gomili papira koje je dobijao i prevodio pronašao
dve stvari od vaţnosti. Prva je bila vest o tome da je u najstarijoj praškoj ĉetvrti usred
noći do temelja uništena jedna kuća i sa njom nestao neki zli starac po imenu Jozef
Nadeh, koji je od davnih vremena ţiveo u njoj potpuno sam. U drugoj vesti, govorilo se o
strašnoj eksploziji u transilvanskim planinama istoĉno od Rakusa u kojoj je do temelja
izgoreo zloglasni zamak Ferenci, zajedno sa svim njegovim stanovnicima; o tom su
zamku, meĊu seljacima i meĊu vojnicima, kolale tako strašne glasine da bi baš tih dana
njegovog vlasnika doveli u Bukurešt na saslušanje da neobjašnjiva nesreća nije zauvek
oduzela ţivot ĉoveku ĉiji je neobiĉno dug ţivot izazivao opšte zaprepašćenje i strah ţitelja
u celom kraju. Doktor Vilet je ubeĊen da je ruka koja je ispisala majušna i drevna latinska
pismena bila kadra da se posluţi i mnogo jaĉim oruţjem; i da je, dok je Karven bio
prepušten sebi, pisac poruke pronašao Ornea i Haĉinsona i obraĉunao se sa njima. O tome
kakva je sudbina zadesila ta dva ĉudovišta doktor se svojski trudio da ne razmišlja.

Sledećeg jutra je doktor Vilet pohitao kod Vorda da prisustvuje sastanku sa

detektivima. Po njegovom mišljenju, trebalo je po svaku cenu uništiti ili uhapsiti doktora
Alena ili, ako je ĉovek kadar da poveruje u reinkarnaciju, Dţozefa Karvena. O tome je
upravo govorio gospodinu Vordu sa kojim je sedeo u prizemlju kuće; obojica su, naime,
izbegavala gornje spratove zbog one ĉudne muĉnine koju su osećali u njihovim odajama i
koju su sluge pripisivale prokletstvu što ga je za sobom ostavio išĉezli Karvenov portret.
U devet sati pojavila su se tri detektiva i odmah podnela izveštaj: nisu, na ţalost,
uspeli da uĊu u trag Toniju Gomezu, a ni da otkriju nekadašnje ili sadašnje boravište
doktora Alena, ali im je pošlo za rukom da prikupe sijaset podataka u vezi sa zagonetnim
strancem. Doktor Alen je, po mišljenju ţitelja Potakita, bio jedno neprirodno biće, i svi
susedi su tvrdili da je njegova gusta riĊa brada laţna ili bar farbana što je, uostalom,
potvrdivala i ĉinjenica da je u njegovoj sobi u bungalovu pronaĊena ista takva brada,
zajedno sa parom tamnih naoĉara. Alenov glas, a to je na osnovu onoga jednog
telefonskog razgovora sa njim, mogao da posvedoĉi i gospodin Vord, bio je tako dubok i
šupljikav da se nije mogao zaboraviti, a pogled, ĉak i kroz zatamnjene naoĉare sa roţnim
okvirima veoma opak. Trgovac, koji je imao prilike da vidi njegov rukopis, izjavio je da je
to jedan vrlo ĉudan, neĉitak i nezgrapan rukopis, a tu izjavu su potvrdile i olovkom
pisane beleške pronaĊene u njegovoj sobi.
U vezi sa pojavama vampirizma u toku prethodnog leta, ljudi su uglavnom mislili da
je vampir Alen a ne mladi Vord. Izjave su dali i predstavnici vlasti koji su, posle nemilog
dogaĊaja vezanog za pljaĉku kamiona, bili u bungalovu. Oni o doktoru Alenu nisu imali
tako strašno mišljenje, ali su tvrdili da je on a ne Vord pravi gospodar u tome
tajanstvenom bungalovu. Kuća je, prilikom njihove posete, bila potpuno zamraĉena, a
ipak bi uvek lako prepoznali zlokobnog stranca: nosio je ĉudnu bradu i, ĉini se, imao
jedan bledi oţiljak iznad desnog oka zaklonjenog tamnim staklom. Prilikom pretresa
Alenove sobe nisu pronašli ništa posebno sem brade, naoĉara i beleţaka naţvrljanih
obiĉnom olovkom. Doktor Vilet je bacio pogled na te beleške i odmah video da je rukopis
istovetan sa rukopisom dokumenata starog Dţozefa Karvena, ali i sa rukopisom
mnogobrojnih beleţaka mladog Vorda koje je pronašao u nestalim katakombama strave i
uţasa.
 Doktora Vileta i gospodina Vorda je obuzeo neki dubok, tanan i potmuli kosmiĉki
strah od dobijenih podataka koji su se postepeno uklapali u jasniju i celovitiju sliku celog
sluĉaja, i obojica su uzdrhtala od ludaĉke misli koja im se nametnula u istom ĉasu. Laţna
brada i naoĉare, nezgrapan Karvenov rukopis i naĉin izraţavanja, stari portret i bledi
oţiljak iznad desnog oka, potpuno izmenjen mladi ĉovek u bolnici sa tim istim oţiljkom,
duboki, promukli, šupljikav glas preko telefona — zar se svega toga gospodin Vord nije
prisetio u trenutku kada je njegov sin ispuštao one jedva ĉujne zvuke na koje se sada
svodio njegov govor? Ko je ikada video Ĉarlsa i Alena zajedno? Da, jednom su ih zajedno
videli predstavnici vlasti, ali ko ih je video posle toga? Zar se posle Alenovog odlaska
Ĉarls nije odjednom oslobodio svoga nepodnošljivog straha i od tada ţiveo iskljuĉivo u
bungalovu? Karven —Alen —Vord? U kakav su se bogohulni i gnusni spoj preplela dva
stoleća i dve liĉnosti!? A šta reći o prokletoj sliĉnosti Karvenovog portreta sa Ĉarlsom?
Zar nisu oĉi sa platna neprekidno zurile u mladića i pratile ga svuda po sobi? I zašto su
Alen i Ĉarls do savršenstva podraţavali rukopis Dţozefa Karvena, ĉak i onda kad su bili
sami, kada nisu bili na oprezu? Kojim su se to straviĉnim poslom bavili? Išĉezla podzemna
grobnica strave zbog koje je doktor ostario preko noći; ĉudovišta koja umiru od gladi u
kuţnim jamama; uţasavajuće formule iz kojih su potekle nepojamne posledice; poruka
pisana majušnim i drevnim latinskim pismenima, pronadena u Viletovom dţepu;
dokumenta, pisma i sve one priĉe o grobovima, o „solima“ i otkrićima — kakav se
zakljuĉak moţe izvesti iz svega toga? Gospodin Vord je na kraju razgovora postupio vrlo
razumno; i ne trudeći se da shvati zašto to ĉini, dao je detektivima nešto što je trebalo da
pokaţu onim trgovcima u Potakitu koji su imali prilike da vide zlokobnog doktora Alena.
To nešto bila je fotografija njegovog nesrećnog sina na kojoj je otac svojom rukom,
mastilom, paţljivo docrtao naoĉare sa debelim okvirima i gustu šiljatu bradu poput one
koju su ljudi doneli iz Alenove sobe.
Puna dva sata ĉekao je sa doktorom Viletom povratak detektiva u toj kući kroz koju
su sve jaĉe provejavali strah i neko zarazno isparenje a sa praznog zida u biblioteci na
gornjem spratu iz prikrajka vrebalo zlo. Detektivi su se vratili i saopštili: da, fotografija sa
docrtanim naoĉarima i bradom ima dosta sliĉnosti sa doktorom Alenom! Gospodin Vord
je prebledeo, a Vilet maramicom obrisao ĉelo naglo orošeno znojem. Alen —Vord—
Karven — ta misao bila je suviše gnusobna da bi mogla ostati povezana. Šta je to mladić
dozvao iz ništavila i šta mu je to nešto uĉinilo? Šta se uistinu dogodilo od poĉetka strašne
priĉe do ovoga trenutka? Ko je bio taj Alen kome je naloţeno da bije Ĉarlsa Vorda zato
što postaje suviše „gadljiv“? Zašto je njegova buduća ţrtva u svom oĉajniĉkom pismu na
kraju dodala i to da Alen mora biti uništen u kiselini? Kakva je to uţasna promena nastala
kod Ĉarlsa i kada je nastupila poslednja faza njegovog ludila? I zašto je u poruci ispisanoj
majušnim i drevnim latinskim pismenima, o ĉijem poreklu niko nije smeo ni da razmišlja,
pisalo da „Karvena“ treba uništiti na taj isti naĉin? Onoga dana kada je doktor Vilet
primio njegovo oĉajniĉko pismo, mladi Vord je oelog jutra bio strahovito nervozan i
uznemiren, a onda je iznenada došlo do velike promene u njegovom raspoloţenju. Iskrao
se iz kuće neopaţen i odvaţno prošao pored onih koji su dobili zadatak da ga ĉuvaju. Ali,
zar nije uţasnuto kriknuo u trenutku kada se vratio i ušao u svoju radnu sobu? Šta je
zatekao u njoj? Ili — šta se okomilo na njega? Da li je ta utvara, koja je tako smelo i
neopaţeno ušla u kuću, bila utvara iz drugog sveta, utvara strave koja se bacila na mladića
dok je on vrištao od uţasa? Da li je toga dana Ĉarls Vord uopšte izašao iz kuće? Zar sobar
nije pominjao neke ĉudne zvuke?
Vilet je zazvonio i tihim glasom postavio sobaru nekoliko pitanja. Da, toga dana se
sigurno dogodilo nešto strašno: ĉovek je ĉuo buku, razne zvuke, krik, dahtanje, gušanje,
pa zveckanje, pucketanje, tupi pad nekog tela ili predmeta, ili sve to zajedno. A gospodin
Ĉarls nije liĉio na sebe kada je bez reĉi izašao iz biblioteke. Jadni sobar se tresao dok je
priĉao o tome i neprekidno šmrktao zbog zagušljivog vazduha koji je dopirao iz nekog
otvorenog prozora na gornjem spratu. Uţas se konaĉno nastanio u kući, tako da su ĉak i
detektivi, koji ga jedini nisu osećali, bili uznemireni zbog celog ovog neprijatnog sluĉaja.
Doktor Vilet je razmišljao brzo i pomno, a njegove misli su bile strašne. S vremena na
vreme bi promrmljao nekoliko nerazgovetnih reĉi dok je u glavi sastavljao novi,
poraţavajući lanac zakljuĉaka u vezi sa dogaĊajima koji se dešavaju samo u noćnim
morama.
Onda je gospodin Vord dao znak da je sastanak završen i svi su, osim njega i doktora,
izašli iz sobe. Bilo je tek podne, ali su, ĉinilo se, noćne senke veĉ gutale zdanje u kojem se,
kao da je ukleto, pojavljuju utvare. Tada se Vilet obratio svom domaćinu i zamolio ga da
dalje istraţivanje prepusti njemu jer će se, kako predviĊa, pojaviti neki novi, još
straviĉniji elementi, koje će lakše podneti prijatelj a mnogo teţe roĊeni otac. Zato on kao
lekar porodice Vord mora da ima odrešene ruke. Kao prvo, zatraţio je da ga izvesno
vreme ostave samog i na miru gore u napuštenoj biblioteci, gde drevni ram kamina i zid
iznad njega imaju auru grozomorne strave, veće i od one koja je vejala iz lica Dţozefa
Karvena i iz njegovog podmuklog pogleda.
Ošamućen talasima grotesknih morbidnosti i nepojamnih nagoveštaja koji su vodili
pravo u ludilo i koji su ga zapljuskivali sa svih strana, gospodin Vord je — a šta je drugo i
mogao! — pristao na sve postavljene zahteve i doktor Vilet se odmah popeo u napuštenu
sobu sa delom kamina i drvenom zidnom oplatom prenetim iz Olni Korta i zakljuĉao
vrata. Osluškujući pomno, gospodin Vord je ĉuo kako se njegov prijatelj kreće po
biblioteci, kako pretura knjige i stvari, a onda je odjednom zaĉuo zvuk izvlaĉenja, cimanja
i škripe, kao da Vilet sa najveĉim naporom otvara vrata teškog ormana. Zaĉuo je prigušen
krik praćen dahtanjem, pa brzo zatvaranje onoga što se maloĉas otvorilo. Gotovo istog
trenutka su se vrata biblioteke otvorila i zakljuĉala a u holu se, unezveren i samrtniĉki
bled, pojavio doktor i zatraţio drva za potpalu pravog kamina koji je bio ugraĊen u juţni
zid biblioteke. Peć nedovoljno greje, rekao je Vordu, a laţni elektriĉni kamin je od slabe
vajde. Ne usuĊujući se da išta pita, gospodin Vord je izdao nareĊenje i sluga je, cepteći od
glave do pete, uneo u sobu ispunjenu kuţnim vazduhom naramak borovih panjeva i
naslagao ih u loţište. A Vilet je u meĊuvremenu doneo iz napuštene laboratorije gomilu
raznih predmeta koje Ĉarls nije preselio u bungalov. Te predmete gospodin Vord nije
video, jer ih je njegov prijatelj preneo u korpi prekrivenoj krpom.
Vilet se ponovo zatvorio u biblioteku, a njegov domaćin je po oblacima dima koji su
se iz dimnjaka spuštali niz prozore zakljuĉio da je zapalio vatru u kaminu. Kasnije su se,
posle duţeg šuštanja novina, ponovo zaĉuli ĉudni zvuci vuĉenja, cimanja i škripe, praćeni
tupim udarima od kojih su se najeţili svi ukućani zateĉeni u prisluškivanju. Potom su
odjeknula dva prigušena Viletova krika a za njima je usledio šišteći, nepojamno grozovit i
gnusoban zvuk. Onda je dim, koji je vetar valjao iz dimnjaka i nosio nadole, postao
sasvim taman i oporog zadaha, pa su svi ukućani zaţalili što ih vreme nije poštedelo tih
zagušljivih, otrovnih talasa neobiĉnog dima. Gospodinu Vordu se zavrtelo u glavi a sluge
su, hvatajući grĉevito jedan drugog, ne trepćuĉi piljili u taj ĉudnovatni, strašni crni dim
koji se u oblacima spuštao odozgo. Pošto je, kako se njima ĉinilo, protekla ĉitava veĉnost,
ti su se dimni oblaci postepeno rasvetljavali dok su iza zakljuĉanih vrata dopirali
bezobliĉni šumovi struganja, grebanja, ĉišćenja i drugih radnji. A onda se, pošto je jako
zalupio vrata ormana u sobi, pojavio doktor Vilet, tuţan i bled, noseći u rukama korpu
prekrivenu krpom koju je doneo iz laboratorije u potkrovlju. U biblioteci je ostavio
otvoren prozor, pa je u tu ukletu sobu sada prodirao ĉist, sveţ, zdrav vazduh, pomešan sa
novim mirisima sredstava za dezinfekciju. Drevni kamin i zid iznad njega stajali su i dalje
na istom mestu ali nisu više, ĉinilo se, širili zlo; oiviĉeni belim okvirom, delovali su
postojano i spokojno, kao da na tome zidu nikada nije visila velika slika Dţozefa Karvena.
Polako se spuštala noć, ali ovoga puta njene senke nisu unosile potajnu stravu nego samo
blagu setu. Doktor Vilet nikada nije priĉao o tome šta je uradio u biblioteci, a gospodinu
Vordu je rekao samo ovo: „Ne mogu da odgovorim ni na jedno tvoje pitanje, znam jedino
to da postoje razne vrste magije. Izvršio sam oĉišćenje i od sada će se u ovoj kući mirnije
spavati.“
6

Da je „oĉišćenje“ doktora Vileta bilo na svoj naĉin isto toliko strašno i teško iskušenje
koliko i njegovo uţasavajuće lutanje po išĉezlim podzemnim špiljama bungalova dokazuje
ĉinjenica da je stari lekar doţiveo potpuni nervni slom ĉim se te veĉeri vratio kući. Tri
puna dana leţao je u svojoj sobi, premda su, kasnije, njegove sluge šapatom tvrdile da su
ga u sredu posle ponoći ĉule kako gotovo neĉujno otvara ulazna vrata i kako ih još
neĉujnije zatvara. Uobrazilja posluge je, na svu sreću, ograniĉena jer bi se, da nije tako,
raspirile glasine u vezi sa ĉlankom objavljenim sutradan, dakle u ĉetvrtak, u veĉernjem
listu Evening Bulletin:
Pljaĉkaši grobova ponovo u akciji Posle desetomeseĉnog zatišja, koliko je proteklo od
podlog divljaštva i pljaĉke grobnice Veden na Severnom groblju, danas je. u rano jutro,
noćni ĉuvar Robert Hart ponovo opazio jednog pljaĉkaša na istom groblju. Kada je u
jednom trenutku, oko dva sata po ponoći, sasvim sluĉajno, bacio pogled kroz prozor,
primetio je svetlost fenjera ili elektriĉne baklje na severnom delu groblja i, otvorivši
vrata, ugledao neku Ijudsku priliku sa ašovom, koja se jasno ocrtavala naspram obliţnje
elektriĉne svetiljke. Odmah je krenuo u poteru za tom prilikom koja je hitala ka glavnom
ulazu; ĉovek je izleteo na ulicu i izgubio se u senkama pre nego što je ĉuvar uspeo da
stigne i da ga uhvati. I ovaj uljez, kao prvi pljaĉkaši koji su prošle godine skvrnavili
grobove, nije priĉinio nikakvu stvarnu štetu. Na praznom delu grobnice porodice Vord
primećeni su tragovi površinskog iskopavanja, ali ta mala rupa nije imala razmere rake a
svi ostali grobovi bili su netaknuti.
Hart, koji nije kadar da da taĉan opis ovog pljaĉkaša grobova, kaţe da je nepoznati bio
ĉovek niskog rasta i da je, ĉini mu se, imao gustu bradu; smatra, takode, da sva tri sluĉaja
iskopavanja potiĉu iz istog izvora. Policajci iz Druge stanice imaju, meĊutim, drukĉije
mišljenje: po njima, postoji bitna razlika izmeĊu ta tri sluĉaja; prvi i treći su sliĉni, samo
je druga pljaĉka groba izvršena sa istinskim divljaštvom — ukraden je kovĉeg sa ostacima
davno pokojnog Ezre Vedena a nadgrobna ploĉa razbijena u paramparĉad.
Prvi sluĉaj, u kome je osujećen pokušaj da se nešto zakopa, dogodio se pre godinu
dana, prošlog marta, i bio je pripisan krijumĉarima alkoholnih pića koji su, smatra se,
traţili bezbedno skrovište za zabranjenu robu. Po mišljenju narednika Rajlija, ovaj treći
sluĉaj sliĉan je prvom. Nadleţni u Drugoj policijskoj stanici ulaţu velike napore da
pohvataju bandu zloĉinaca koji su odgovorni za ova uĉestala nasilja nad mrtvima.
U ĉetvrtak se doktor Vilet odmarao celog dana kao da prikuplja snagu posle onoga što
je prošlo ili za ono što tek treba da doĊe. Uveĉe je napisao pismo koje je gospodin Vord
primio u petak ujutro i koje je tog potpuno ošamućenog i duboko nesrećnog roditelja
nateralo na ozbiljno razmišljanje. On nije išao na posao posle šoka koji je doţiveo u
ponedeljak kada su mu detektivi podneli izveštaj i kada je njegov prijatelj obavio jezivo
„oĉišćenje“, a Viletovo pismo ga je na izvestan naĉin umirilo i pored sveg oĉajanja kojim
je bilo proţeto, i pored svih novih zagonetki koje je u njemu nazreo. A pismo je glasilo:
 10, Ulica Barnes
Providens
12. april 1928.
Dragi Teodore,
Duţan sam da ti kaţem neke stvari pre nego što sutra uĉinim ono što se uĉiniti mora.
Time će se okonĉati straviĉna dogaĊanja kroz koja smo obojica prošla. lako sam ubeĊen u
to da niko nikada nijednom lopatom na svetu neće uspeti da prodre do onoga ĉudovišnog
mesta koje je poznato samo tebi i meni, bojim se da se nećeš smiriti sve dok te ne uverim
u to da je sluĉaj okonĉan.
Kako me poznaješ od detinjstva, mislim du ĉeš mi poverovati kada kaţem da neke
stvari moraju zauvek da ostanu neizvesne i neispitane. Zato te molim da više ništa ne
preduzimaš u vezi sa Ĉarlsovim sluĉajem i da, što je najvaţnije, njegovoj majci ne govoriš
više od onoga što i sama sluti. Kada ti se sutra budem javio, saznaĉeš da je Ĉarls pobegao
iz bolnice. i to je sve što bi trebalo da ostane u sećanju svih nas — Ĉarls je bio lud i na
kraju je pobegao. Njegovoj majci ćeš, neţno i postepeno, moći da ispriĉaš deo priĉe o
teškoj bolesti tek onda kada prestaneš da joj u Ĉarlsovo ime šalješ mašinom otkucana
pisamca. Savetujem ti da joj se pridruţiš u Atlantik Sitiju, da se i ti malo odmoriš. Sam
Bog zna koliko je posle svih šokova takav odmor potreban i tebi i meni. Ja ću na izvesno
vreme otići na jug da bih se pribrao i prikupio novu snagu.
Još jednom te molim da mi sutra, kada ti se javim, ne postavljaš nikakva pitanja. Moţe
se dogoditi da stvari krenu naopako; u tom sluĉaju ću te o tome i obavestiti, mada ne
verujem u neuspeh. Najbitnije je ovo: više nećeš morati da brineš, jer će Ĉarls biti
potpuno, potpuno bezbedan. On je već i sada ... bezbedniji nego što misliš. Više ne treba
da strahuješ od Alena, više ne treba da se pitaš ko je on ili šta je on. I Alen je, kao slika
Dţozefa Karvena, deo prošlosti i kada ti sutra budem zazvonio na vratima, znaj da takva
osoba više ne postoji i da ono što je napisalo poruku onim majušnim i drevnim latinskim
pismenima nikada više neće uznemiriti ni tebe ni ikoga tvog.
Bitno je da se izvuĉeš iz sete i pomogneš sebi i svojoj ţeni. Moram otvoreno du kaţem
da ti Ĉarlsovo bekstvo neće vratiti sina. Ĉarls je oboleo od jedne ĉudne bolesti, što si,
uostalorn, i sam mogao da zakljuĉiš po neobiĉnim fiziĉkim i mentalnim promenama koje
su nastale kod njega i zato ne gaji nadu da ćeš ga ikada više videti. Neka ti ostane bar
jedna uteha — tvoj Ĉarls nikada nije bio neprijatelj, pa ni ludak u pravom smislu ove reĉi;
on je bio samo jedan plahovit, marljiv i ĉudan deĉak i, kasnije, mladi ĉovek ţeljan znanja,
mladić ĉiji je jedini zloĉin bila Ijubav prema zagonetkama i tajanstvenim pojavama,
prema prošlosti. I tako je, neoĉekivano, otkrio stvari koje smrtnik ne sme da zna, uspeo
da se vrati u daleku prošlost i dosegne do davnh vremena do kojih niko ne sme da
dosegne; a iz tih prohujalih dana iskrslo je nešto što ga je progutalo.
 A sad prelazim na onu stvar zbog koje treba da imaš neograniĉeno poverenje u mene,
jer Ĉarlsova sudbina neće biti obavijena neizvesnošću. Kroz godinu dana ćeš, ako to
budeš ţeleo, moći da smisliš pogodnu priću o tome kako je tvoj sin završio ţivot, budući
da Ĉarlsa više neće biti. Ti moţeš da mu postaviš i nadgrobnu ploĉu na vašoj porodiĉnoj
grobnici na Severnom groblju, taĉno deset stopa zapadno od groba tvoga oca, da bi njome
obeleţio pravi grob našega mladog Ĉarlsa. I ne boj se, ta nadgrobna ploĉa neće
obeleţavati nikakvu nakaznost, nikakav izazov. U tom će grobu leţati prah i pepeo tvoga
neizmenjenog sina roĊenog od krvi i mesa — prah i pepeo pravog Carlsa Dekstera Vorda
sa maslinastim belegom na bedru i bez crnog veštiĉjeg znaka na grudima, bez jamice na
ĉelu iznad desnog oka — onoga Carlsa koji nikada nije uĉinio nikakvo stvarno zlo i koji je
svojim ţivotom platio svoje osećanje „gadljivosti“.
To je sve. Ĉarls će pobeći iz bolnice i ti ćeš mu kroz godinu dana postaviti nadgrobnu
ploĉu. Ali me sutra, molim te, ništa ne pitaj. I veruj da ĉast tvoje stare porodice ostaje
neokaljana, kao što je neokaljana bila u svim prošlim vremenima.
Bodreći te na duhovnu snagu, spokojstvo i pomirenost sa sudbinom, ostajem sa
dubokim sauĉešćem zauvek
tvoj iskren i odan
prijatelj
Marinus B. Vilet

U petak. ujutro, 13. aprila 1928. godine, Marinus Biknel Vilet je posetio Ĉarlsa
Dekstera Vorda u privatnoj bolnici doktora Vejta na Konenikat Ajlendu. Mada nije
pokušao da izbegne posetioca, mladić je bio u sumornom raspoloţenju i nimalo sklon
tome da se upusti u razgovor do kojeg je doktoru bilo toliko stalo. Viletovo otkriće
podzemne špilje i njegov ĉudovišan doţivljaj u njoj stvorili su, naravno, novi izvor
nelagodnosti, pa su ta dva ĉoveka razmenila nekolike nategnute fraze uĉtivosti a potom,
jednostavno, zamukla. A onda se u bolniĉku sobu ušunjala nova napetost, jer je Vord, ĉini
se, pronikao u jezoviti cilj posete koji se krio iza doktorovog lica nalik na masku. Pacijent
je iznenada osetio strah, svestan toga da je izmeĊu prošle i sadašnje posete nastupila
velika promena i da je nekada briţni porodiĉni lekar ustupio mesto okorelom i
neumoljivom osvetniku.
Vord preblede, a doktor reĉe: — Otkrivene su mnoge stvari, pa te zato upozoravam
da je kucnuo ĉas obraĉuna. —Opet kopaste i opet pronaĊoste nove jadniĉke, sirote
domaće ţivotinjke ĉto umirut od golodi? — glasio je podrugljiv odgovor mladog ĉoveka
koji se i dalje pravio neustrašiv.
— Ne, ovoga puta nisam morao da kopam — lagano je odvratio Vilet. — Ljudi koji su
tragali za doktorom Alenom pronašli su u bungalovu laţnu bradu i naoĉare.
 — K’ o bog — reĉe naglo uznemireni pacijent, trudeći se da na duhovit naĉin povredi
posetioca. — Veru imam da stvari ĉto pronaĊoste u mojem bungalovu mnogo prikladnije
jesu od brade i naoĉara koje nosite vi sada!
— Tebi bi one vrlo dobro pristajale — glasio je ravan, duboko promišljen odgovor. —
Kao što su ti uistinu dobro i pristajale!
Viletu se uĉinilo da je posle ovih reĉi neki oblak zaklonio sunce, iako u senkama na
podu nije bilo promena. Ali Vord se smelo izloţio opasnosti:
— Ĉto, zar zbog toga ţurno kuca ĉas obraĉuna? Pretpostavimo da se ĉeloveku s
vremena na vreme moţ’ korisnim uĉinit’ da bude dvostruka persona?
— Ni ovoga puta nisi u pravu. Mene ne interesuje ĉovekova teţnja ka dvojstvu, pod
uslovom da jedan takav ĉovek ima prava da postoji i pod uslovom da ne uništava ono što
ga je prizvalo iz svemira!
Vord je na to dreknuo: — Daklem, uvaţaemi, ĉto pronaĊoste vi i ĉto vi iskate ot mne?
— Pronašao sam nešto u ormanu iza starog kamina iznad kojeg je nekada stajala jedna
slika — odgovorio je Vilet polako kao da bira svaku svoju reĉ. — I to što sam pronašao
spalio sam a pepeo zakopao na mestu koje bi trebalo da bude grob Ĉarlsa Dekstera Vorda.
Ludak se zagrcnuo i skoĉio sa stolice.
— Nek’ ste prokleti, kome rekoste to? I ko poverovati će da bejaše to on kad ja, eto,
ţiv jesam dva meseca već? Ĉto nameravati hoćete?
Iako niskog rasta, Vilet je odjednom zauzeo dostojanstveni stav neumoljivog sudije i
pokretom ruke umirio pacijenta.
— Nikome ništa nisam rekao. Ovo nije obiĉan sluĉaj, ovo je ludilo izvan vremena i
strava s onu stranu sfera koju niko ne bi mogao da shvati niti da se sa njom uhvati u
koštac — ni policija, ni advokati, ni sudije, ni lekari za duševne bolesti. Bogu hvala što je
u meni, nekim sluĉajem, ostala iskra imaginacije i što nisam skrenuo sa pravog puta dok
sam razmišljao o svemu. Mene ti ne moieš da prevariš, Dţozefe Karvene, jer ja znam da je
tvoja prokleta magija delotvorna!
— Znam kako si pleo ĉini izvan godina i vremena i kako si u te mreţe hvatao svog
dvojnika i potomka: znam kako si ga odvukao u prošlost i naterao ga da te prizove iz
ogavnog groba; znam kako te je krio u svojoj laboratoriji dok si ti prouĉavao sve ono što ti
je bilo nepoznato iz savremenosti a noću lutao unaokolo kao vampir; znam kako si se
kasnije pojavio u javnosti sa bradom i naoĉarima pomoću kojih si krio svoju bezboţnu
sliĉnost sa njim; znam šta si odluĉio da uradiš kada je on pokušao da osujeti tvoje
ĉudovišno skvrnavljenje i pljaĉkanje grobova i grobnica u vascelom svetu, znam šta si
smislio kasnije i na koji si naĉin tu zamisao ostvario.
— Skinuo si bradu i naoĉare i prevario ĉuvare pred kućom. Jadnici su mislili da je
Ĉarls ušao u kuću i da je on izašao iz nje; ni sanjali nisu da si ga ti pre toga udavio i njegov
leš sakrio. Ali, nisi raĉunao sa razliĉitim prenosima dveju svesti. Bio si velika budala,
Karvene, kad si zamišljao da ćeš sve uspeti da razrešiš pukom fiziĉkom, vizuelnom
sliĉnošću, istovetnom spoljašnjošću! Zašto nisi mislio na govor, na glas, na rukopis? Zato
se, kao što vidiš, tvoj veliki poduhvat na kraju ipak pretvorio u poraz. Ti znaš bolje od
mene ko je napisao ili šta je napisalo onu poruku majušnim i drevnim latinskim
pismenima, ali budi ubeĊen da ona nije uzalud bila napisana. Postoje gnusnosti i huljenja
koji moraju biti iskorenjeni. Zbog toga verujem da će se pisac poruke pridruţiti Orneu i
Haĉinsonu. Jedan od njih napisao je nekom prilikom: ,,Ne zaz’vaj One ĉto i’ ne mo’š
ubit’“. A ti si već jednom ubijen, moţda na taj isti naĉin, pa će te tvoja zla magija ubiti i po
drugi put. Morao si da znaš, Karvene, da i u delanju protiv Prirode postoje granice. A kako
si ti prešao tu granicu, svi uţasi i sva strava koje si tako dugo pleo biće prizvani da bi te
zauvek uništili.
Doktorovo izlaganje prekinuo je grĉeviti vrisak stvorenja koje je stajalo pred njim.
Beznadeţno zatvoren u samici, bez oruţja i oruĊa, svestan toga da će na najmanji šum ili
znak fiziĉkog nasilja ĉeta bolniĉara priteći Viletu u pomoć, Dţozef Karven je pribegao
svome jedinom starom savezniku: poĉeo je jednim i drugim kaţiprstom da pravi niz
ĉudnih kabalistiĉkih pokreta i dubokim gromkim glasom, koji više nije bio prikriven
laţnom promuklošću, zagrmeo uvodne reĉi straviĉne formule:
,,PER ADONAI ELOIM, ADONAI JEHOVA,
ADONAI SABAOTH, METRATON ...“
Ali, Vilet je bio brţi od njega. Iako su psi u dvorištu poĉeli da zavijaju, iako se
odjednom iz zaliva podigao ledeni vetar, doktor je sveĉanim glasom, u odreĊenom ritmu,
poĉeo da recituje ono što je sve vreme i nameravao da izgovori. Oko za oko — maĊija za
maĊiju ... svestan toga da će tek krajnji ishod pokazati da li je tu lekciju o ponoru nauĉio i
dovoljno dobro i dovoljno taĉno. Jasno i glasno, Marinus Biknel Vilet je izgovorio drugu
formulu iz onog para formula od kojih je prva prizvala pisca majušnih i drevnih latinskih
pismena — zagonetnu bajalicu u znaku Zmajevog repa, silaznog ĉvora:

„OGTHROD AI’F
GEB’L — EE’H
YOG-SOTHOTH
’NGAH’NG AI’Y
ZHRO!“

Na prvu reĉ koju je izgovorio doktor Vilet, pacijent je izgubio glas i zamukao, ne
nastavljajući da recituje već zapoĉetu formulu. Lišeno moći govora, ĉudovište je divlje
zamahalo rukama i mahalo njima sve dok mu se i te ruke nisu oduzele. Ali kad je Vilet
izgovorio uţasavajuće ime Yog-Sothoth, nastupila je prava, jezovita promena. Ono što je
Vilet ugledao nije bilo raspadanje nego probraţavanje ili preoblikovanje, i zato je zatvorio
oĉi iz straha da se ne onesvesti pre nego što završi bajalicu.
Doktor se nije onesvestio, a ĉovek od grešnih trajanja i od zabranjenih tajni više
nikada nije ugrozio svet. Smirilo se vanvremeno ludilo. Sluĉaj Ĉarlsa Dekstera Vorda bio
je okonĉan. Kada je, pre nego što je posrćući izašao iz sobe strave i uţasa, doktor Vilet
otvorio oĉi, shvatio je da je izgovorenu formulu i dobro i taĉno zapamtio. Kao što je bio i
predvideo, kiseline nisu bile potrebne. Dţozef Karven je, baš kao pre godinu dana i
njegova ukleta slika, leţao na podu zdrobljen pa pretvoren u tanki sloj sitne, fine,
plaviĉastosive prašine.
 Pogovor Hauarda Lavkrafta:
Natprirodna strava u knjiţevnosti
(Iz knjige: Dagon)
 1. Najstarija i najjaĉa ĉovekova emocija je strah, a najstarija i najjaĉa vrsta straha je
strah od nepoznatog. Ove ĉinjenice će osporiti mali broj psihologa, a na njihovoj
neospornoj istinitosti utemeljene su, za sva vremena, nepatvorenost i uzvišenost
neobiĉne, straviĉne priĉe kao knjiţevne forme. Oko nje se lome koplja materijalistiĉke
izveštaĉenosti onih koji prianjaju uz ĉesto doţivljene emocije i uz spoljne dogadaje, a i
koplja naivno otuţnog idealizma onih koji zanemaruju estetiĉki motiv i prizivaju
didaktiĉku knjiţevnost da bi ĉitaoca „uzdigli“ do podesnog stepena smejuljećeg
optimizma. Ali, uprkos svem tom otporu, neobiĉna priĉa je preţivela, razvila se i dosegla
blistave visove savršenstva zato što je zasnovana na jednom temeljnom, iskonskom
principu ĉija ĉar, iako ne uvek univerzalna, mora, neminovno i neprekidno, da pokreće i
mori duh istanĉane osetljivosti.
Draţ avetinjsko jezovitog je ograniĉena zato Ššto od ĉitaoca traţi izvestan stepen
maštovitosti i sposobnost ili dar da se otkaĉi od svakodnevnog ţivota. Malo je, meĊutim,
onih koji su dovoljno osloboĊeni ĉarolija svakidašnjice i kadri da se odazovu kucanju što
im dolazi spolja; zato će i priĉe o obiĉnim osećanjima i o obiĉnim dogaĊajima, ili
o već poznatim bolećivim išĉašenjima takvih osećanja i takvih dogaĊaja, uvek zauzimati
povlašćeno mesto u ukusu
i naklonosti većine, moţda i s pravom, budući da te obiĉne stvari saĉinjavaju veći deo
ljudskog iskustva. Ali, oni osetljivi su uvek sa nama i ponekad ĉudni sev mašte prodre u
neki mraĉni, tajnoviti kutak najtrezvenije glave, tako da nikakva racionalizacija i nikakva
frojdovska analiza ne mogu u potpunosti da ponište duboko uzbuĊenje što ga izaziva šapat
kraj ognjišta ili pusta šuma. Ovde su upleteni psihološki obrazac i tradicija, isto toliko
stvarni i duboko ukorenjeni u mentalno iskustvo koliko i svi drugi obrasci i sve druge
tradicije ĉoveĉanstva; stari koliko i religiozno osećanje, prisno povezani sa mnogim
vidovima tog osećanja, isuviše pripadaju našem najskrivenijem biološkom nasleĊu da bi
izgubili prodornu moć koju imaju nad veoma bitnom, iako brojno nevelikom, manjinom
našeg roda.
Ĉovekovi prvi instinkti i ĉovekove prve emocije uobliĉili su njegov odziv na sredinu u
kojoj se zatekao. OdreĊena osećanja zasnovana na zadovoljstvu i na bolu razvijala su se
oko fenomena ĉije je uzroke i posledice mogao da razume, dok su se oko onih koje nije
razumevao — a njegov svet je u prvim danima bio ispunjen njima — plela, sasvim
prirodno, takva otelovljenja, neobiĉna tumaĉenja i osećanja strahopoštovanja i straha koja
nisu ni mogla da mimoiĊu rasu sa tako malobrojnim i jednostavnim idejama i sa tako
ograniĉenim iskustvom. Nepoznato, a to znaĉi nepredvidljivo, postalo je za naše
primitivne pretke jedan strašan i svemoćan izvor i blagodeti i nesreća koje su ljudski rod
snalazile iz zagonetnih i vanzemaljskih razloga i koje su bez sumnje spadale u one sfere
postojanja o kojima ništa ne znamo i kojima ne pripadamo. I fenomen snivanja doprineo
je tome da se izgradi predstava o jednom nestvarnom ili neprirodnom ili natĉulnom svetu;
a u naĉelu, svi uslovi u kojima se razvijao taj divlji ţivot u svojim prapoĉecima tako su
snaţno doprinosili osećanju natprirodnog da uistinu ne bi trebalo da nas ĉudi revnost sa
kojom je ĉovek svoje nasleĊeno suštastvo zasitio religijom i sujeverjem. I ta se zasićenost,
kao pitanje proste nauĉne ĉinjenice, mora smatrati trajnom sve dok je reĉ o podsvesti i o
skrivenim instinktima; jer, iako se oblast nepoznatog hiljadama godina sve više suţavala,
nepresušni majdan tajni guta, i danas, najveći deo spoljneg kosmosa, dok brojni ostaci
snaţnih nasleĊenih asocijacija i dalje prianjaju uz predmete i uz procese koji su nekada
bili nedokuĉive zagonetke, a i do danas su to ostali bez obzira na sva razumna objašnjenja.
Još uvek postoji fiziološka fiksacija drevnih nagona u našem nervnom tkivu zbog koje bi
oni dejstvovali i onda kada bi se naša svest oslobodila svih izvora ĉudesa.
Zbog toga što bol i strah od smrti pamtimo ţivlje nego zadovoljstvo, i zato što su naša
osećanja vezana za blagotvorne vidove nepoznatog bila oduvek podloţna
konvencionalnim religioznim ritualima, ona mraĉnija i zlotvornija strana kosmiĉke
misterije upadljivo je istaknuta u našem folkloru proţetom natprirodnim. Tu teţnju,
naravno, pojaĉava i ĉinjenica da su neizvesnost i opasnost uvek usko povezane, pa se usled
toga svaki nepoznati svet pretvara u svet pretnje i opakih nagoveštaja. Ako se tom
osećanju straha i zla pridoda radoznalost i neizbeţna oĉaranost ĉudom, raĊa se sloţena
mešavina ţestoke emocije i imaginativnog izazova koja će, zbog svoje beskrajne vitalnosti,
neminovno postojati sve dok postoji i ljudska rasa. Deca će se uvek bojati mraka, a ljudi,
ĉija je svest osetljiva na nasleĊeni impuls, uvek će zadrhtati pri pomisli na tajanstvene i
nedokuĉive svetove neobiĉnog ţivota koji, moţda, pulsira tamo negde u strujama s onu
stranu zvezda ili na neki uţasan naĉin pritiskaju našu planetu u straviĉnim razmerama
koje su dostupne samo opaţaju mrtvih i suludih.
S obzirom na ovakvu podlogu, ne treba da nas ĉudi to što je i knjiţevnost proţeta
kosmiĉkim strahom ili kosmiĉkim uţasom. Knjiţevnost strave postojala je oduvek i
postojaće uvek; najbolji dokaz te njene postojanosti je podstrek koji, s vremena na vreme,
navodi pisce, potpuno suprotnih sklonosti, da se u toj oblasti ogledaju izdvojenim
priĉama, kao da time svoju svest ţele da oslobode nekih sablasnih oblika koji bi im se, da
to ne ĉine, stalno priviĊali. Zato je Dikens (Dickens) napisao nekoliko jezivih priĉa;
Brauning (Browning) grozovitu poemu Vitez Roland; Henri Dţems (Henry James) roman
Obrtaj zavrtnja; doktor Holms (Dr. Holmes) tanani roman Elsi Vener; F. Merion Kroford
(F. Marion Crawford) pripovetku Gornja brodska postelja; gospoĊa Šarlota Perkins
Gilmen (Char- lotte Perkins Gilman), socijalna radnica, Ţute tapete a humorista V. V.
Dţekobs (W. W. Jacobs) darovitu melo-dramsku priĉicu Majmunska šapa.
Ovaj rod knjiţevnosti što uliva strah ne bi trebalo brkati sa onim koji na prvi pogled liĉi
na prvi ali se, u psihološkom smislu, duboko razlikuje od njega — sa knjiţevnošću ĉisto
fiziĉkog straha i ovozemaljske grozovitosti. I takvo knjiţevno delo ima, neosporno, svoje
mesto, kao što ga ima i konvencionalna, pa i fantastiĉna ili humoristiĉna priĉa o
duhovima, u kojoj formalizam ili pišĉev znalaĉki mig guši istinsko, nepatvoreno osećanje
za morbidno neprirodno; ali takva dela ne spadaju u knjiţevnost kosmiĉkog straha u
najĉistijem smislu ovog izraza. Prava neobiĉna priĉa sadrţi nešto više od zagonetnog
ubistva, krvavih kostiju ili prilika obavijenih belim ĉaršavom i okovanim zveĉećim
lancima — po utvrĊenom pravilu. Ona mora da bude proţeta izvesnom atmosferom
neobjašnjivog uţasa od kojeg staje dah i straha od spoljnih nepoznatih sila; u njoj mora da
postoji nagoveštaj, izraţen sa ozbiljnošću i sa zloslutnošću koje odgovaraju temi —
nagoveštaj najstrašnije zamisli ljudskog uma o opakom i ĉudnovatom ukidanju ili
poništavanju onih ĉvrsto postavljenih zakona prirode koji su naše jedino obezbeĊenje od
napada haosa i demona neistraţenog i nemerljivog svemira.
Ne treba, naravno, oĉekivati to da se sve neobiĉne priĉe do kraja uklope u neki teorijski
model. Kreativni umovi nisu ujednaĉeni, i najbolja tkanja imaju svoje nedostatke. Osim
toga, mnogi pasusi i onoga najodabranijeg i najblistavijeg dela neobiĉnog stvaraju se
nesvesno; neobiĉno se pojavljuje u pamtljivim odlomcima rasejanim po celom delu, pa
samim tim i sveukupni utisak moţe da bude krajnje razliĉit. Najvaţnija je, bez ikakve
sumnje, atmosfera, jer konaĉno merilo autentiĉnosti nije doteran zaplet nego izazvano
uzbuĊenje. Mogli bismo, u naĉelu, da kaţemo da neobiĉna priĉa, ĉija je namera da prenese
ili proizvede društveni efekat, ili priĉa u kojoj se, na kraju, uţasi objašnjavaju prirodnim
uzrocima, nije nepatvorena priĉa o kosmiĉkoj stravi; ĉinjenica je, meĊutim, da takve
pripovesti ĉesto, u nekim svojim izdvojenim delovima, poseduju primese one atmosfere
koja ispunjava sve uslove istinske natprirodne knjiţevnosti strave i uţasa. I zato neobiĉnu
priĉu treba da procenjujemo ne po nameri njenog tvorca, ni po mehaniĉkom toku zapleta,
nego po emocionalnoj ravni koju ona doseţe na onoj taĉki koja je najmanje ovo-
zemaljska. Ako uspe da izazove prava oseĉanja i pravo uzbuĊenje, onda taj „vrhunac“
treba, samo zbog njegove vrednosti, prihvatiti kao knjiţevnost neobiĉnog, ne obazirući se
na to što tekst, moţda, u produţetku postaje dosadan i što se moţda završava trezveno. Da
li je nešto uistinu neobiĉno vrlo je jednostavno proveriti: da li u ĉitaocu budi ili ne budi
snaţno osećanje uţasa, straha i povezanosti sa nepoznatim sferama i nepoznatim silama;
da li ga nagoni na to da sa strahom osluškuje šumove udaranja crnih krila ili grebuće
zvuke oblika i entiteta na krajnjem rubu poznatog univerzuma. A priĉa je, naravno,
ukoliko potpunije i ujednaĉenije prenosi tu atmosferu, utoliko i bolja kao umetniĉko delo
u datom medijumu.

2. Osvit priĉe strave i uţasa

Kao što se i moţe oĉekivati od knjiţevnog roda koji je tako usko povezan sa iskonskom
emocijom, priĉa strave i uţasa stara je koliko su stari ljudska misao i ljudski govor.
Kosmiĉka strava se pojavljuje kao sastavni deo najranijeg folklora svih rasa, iskristalisana
u najdrevnijim baladama, hronikama i svetim spisima. Taj uţas i taj strah bili su, uistinu,
zapaţena odlika sloţene ceremonijalne magije i njenih obreda u prizivanju demona i
duhova, rituala koji se razvijaju od preistorijskog doba i koji vrhunac dostiţu u Egiptu i
kod semitskih naroda. Nedovršeni knjiţevni radovi kao što su Enohova knjiga i
Solomonov mali kljuĉ savršeno ilustruju moć koju je neobiĉno imalo nad drevnim
istoĉnjaĉkim umom, i na toj se podlozi temelje dugotrajni postojani sistemi i tradicije ĉiji
odjeci dopiru i do naših dana. Tragovi toga transcendentalnog uţasa i straha vidljivi su u
klasiĉnoj knjiţevnosti, a postoje dokazi da su bili najjaĉe izraţeni u baladi koja se razvijala
uporedo sa klasiĉnom strujom i koja je išĉezla zato što nije raspolagala medijumom pisane
reĉi. Srednji vek, uronjen u sanjalaĉki mrak, dao je stravi ogroman podstrek i mogućnost
da se izrazi; Istok i Zapad su, podjednako, nastojali da saĉuvaju i uveliĉaju mraĉno
nasleĊe, nasumiĉni folklor i akademski formulisani kabalizam i magiju koji su se prenosili
s kolena na koleno. Veštice, vukodlaci, vampiri i duhovi zloslutno su navirali sa usana
putujućih pevaĉa i staramajki kraj ognjišta, i trebalo im je malo ohrabrenja da zakoraĉe
preko mede koja opevanu priĉu ili usmeno ispriĉanu pesmu razdvaja od formalne
knjiţevne kompozicije. Na Istoku je neobiĉna priĉa teţila tome da dobije velelepni kolorit
i sjaj koji su je gotovo preobrazili u ĉistu fantaziju. Na Zapadu, gde je mistiĉni Tevtonac
silazio iz crnih severnih šuma a Kelt u pameti imao neobiĉna ţrtvovanja u druidskim
gajevima, neobiĉna priĉa je dobila straviĉnu dubinu i ubedljivu ozbiljnost atmosfere, koja
je udvostruĉila snagu poluispriĉanih a polunagoveštenih uţasa.
Moć zapadnjaĉkog saznanja o stravi potekla je, bez sumnje, od skrivenog ali i
naslućivanog gnusobnog kulta noćnih poklonika ĉiji su ĉudni obiĉaji — preneti iz
prearijskog doba kada je zgurena mongoloidna rasa krstarila Evropom sa svojim stadima i
ĉoporima — bili ukorenjeni u najgnusnijim starodrevnim obredima plodnosti. Ta tajna
religija, koju su seljaci prenosili hiljadama godina s kolena na koleno, uprkos javnoj
vladavini druidskih, grĉko-rimskih i hrišćanskih verovanja u istim oblastima, bila je
obeleţena divljim „ponoćnim skupovima veštica“ u pustim šumama i na vrhovima dalekih
brda, u Valpurgijskim noćima i na praznik Svih svetih, dakle u ona godišnja doba kada se,
po starom obiĉaju, gaje koze, ovce i stoka; postepeno se pretvarala u vrelo bogate riznice
ĉarobnjaka i legendi o vradţbinama i time izazvala isto toliko divljaĉke progone, meĊu
kojima su, pominjem najpoznatiji ameriĉki primer, i ĉuvena proganjanja veštica u Salemu.
Povezan sa tom tajnom religijom, suštinski a moţda i formalno, uţasavajući tajni sistem
izopaĉene teologije ili kulta oboţavanja satane proizveo je i takvu stravu kakva je „Crna
misa“; sva ta verovanja teţila su istom cilju a podsticala su najviše one ĉija su stremljenja
bila prvenstveno nauĉna i filozofska — astrologe, kabaliste i alhemiĉare kao što su Albert
Magnus (Albert Magnus) ili Rejmon Lili (Raymond Lully) kojima ta surova vremena
uistinu obiluju. Tu premoć i tu dubinu srednjovekovnog duha strave u Evropi, pojaĉanog
mraĉnim oĉajanjem izazvanim naletima boleština, najtaĉnije odraţavaju groteskne slike i
groteskni Iikovi krišom urezbareni u najpoznatije i najbolje kasnije gotske crkvene
spomenike; demonski ukrasni oluci na crkvi Notr Dam i Mon Sen Mišel spadaju u
najpoznatije primere. Ne treba zaboraviti da je u ĉitavom tom periodu, i meĊu uĉenima i
meĊu neukima, podjednako, postojala bespogovorna vera u sve oblike natprirodnog, od
najblaţih doktrina hrišĉanstva do najĉudovišnijih morbidnosti vradţbina i crne magije.
Renesansni volšebnici i alhemiĉari — Nostradamus (Nostradamus), Tritemijus
(Trithemius), doktor Dţon Di (John Dee), Robert Fled (Robert Flad) i mnogi drugi —
raĊali su se, uistinu, sa veoma bogatim nasleĊem.
Na tome plodnom tlu izrasli su tipovi i likovi mraĉnog mita i sumorne legende koji, više
ili manje prerušeni ili izmenjeni savremenom tehnikom, ţive i dan-danas u knjiţevnosti
neobiĉnog. Mnogi od njih preuzeti su iz najranijih usmenih predanja i sastavni su deo
baštine ĉoveĉanstva. Utvara koja se pojavljuje i traţi da joj se konaĉno sahrane kosti,
demon-dragan koji dolazi po svoju ţivu nevestu, smrt-neprijatelj ili predvodnik mrtvih
duša koji jaše na noćnom vetru, ĉovek-koji-se-pretvara-u-vuka, zapeĉaćena odaja,
besmrtni ĉarobnjak — sve se to nalazi u onome ĉudnom skupu srednjovekovnih saznanja
koja je pokojni Bejring-Guld (Baring-Gould) sa velikim uspehom prikupio u svojoj knjizi.
Tamo gde je mistiĉna severnjaĉka krv bila najjaĉa, tamo je i atmosfera narodnih priĉa
postajala najupeĉatljivija, jer latinske rase nose primesu duboke racionalnosti pa samim
tim lišavaju i ona svoja najĉudnovatija sujeverja mnogih nagoveštaja bajnosti tako
karakteristiĉne za naša u šumi roĊena i ledom pothranjivana šaputanja.
Kao što je tvorcvina mašte našla otelotvorenje prvo u poeziji, tako se i mi prvo u poeziji
susrećemo sa neprekidnim prodorom neobiĉnog u klasiĉnu knjiţevnost. Zaĉudo, najstariji
uzori su u prozi a ne u stihu; dogaĊaj sa vukodlakom kod Petronija, jezivi odlomak kod
Apuleja, kratko ali ĉuveno pismo Plinija MlaĊeg i ĉudna kompilacija Grka Flegona,
osloboĊenog roba cara Hadrijana. Kod Flegona prvi put nailazimo, u stvari, na onu
gnusobnu priĉu o nevesti-lešu koju je kasnije prepriĉao Proklus i koja je u naše doba
nadahnula Getea (Goethe) za Korintsku nevestu a Vašingtona Ervinga (Washington
Irving) za Nemaĉkog studenta. Ali u vreme kada stari severnjaĉki mitovi dobijaju svoj
knjiţevni oblik i kada se, kasnije, neobiĉno pojavljuje kao stalni element u tadašnjoj
knjiţevnosti, ono je uglavnom u metriĉkom ruhu u kojem je, uostalom, i veći deo
maštovitih ostvarenja srednjeg veka i renesanse. Skandinavske ede i sage odzvanjaju od
kosmiĉke strave i tresu se od pravog pravcatog straha pred Imirom i njegovom
bezobliĉnom ikrom; a naše anglosaksonske priĉe o Beovulfu i kasnije kontinentalne priĉe
o Nibelungu pune su avetinjske neobiĉnosti. Dante (Dante) prvi kreće u osvajanje
klasiĉno jezovite atmosfere a Spenser (Spencer) u svojim veliĉanstvenim strofama beleţi
prisustvo fantastiĉnog uţasa i straha koje bude predeli, dogaĊaji i likovi. Prozna
knjiţevnost nam nudi Malorijevu (Malory) Arturovu smrt, u kojoj su mnoge strašne
situacije preuzete iz ranih balada — ser Galahed pljaĉka mrtvog ĉoveka, oduzima mu maĉ
i sa leša svlaĉi svilu. U elizabetanskoj drami, koja nam daruje Doktora Fausta, veštice u
Makbetu, duha u Hamletu i straviĉnu jezovitost Vebstera (Webster), lako prepoznajemo
moć koju je demonsko imalo nad kolektivnom svešću a koju je povećavao i sasvim realan
strah od postojećih vradţbina ĉiji uţasi potresaju Kontinent a u ušima Engleza poĉinju da
odzvanjaju u vreme kada krstaši Dţemsa Prvog kreću u lov na veštice. Na mistiĉnu prozu
iz koje ĉitaoca uvek nešto vreba nadovezuje se niz rasprava o bajanju i demonologiji koje
podstiĉu maštu ĉitalaĉkog sveta.
Tokom sedamnaestog i poĉetkom osamnaestog veka objavljuje se mnoštvo bledih,
kratkovekih knjiga bajki i narodnih pesama sa mraĉnim koloritom, knjiga koje su daleko
ispod lepe knjiţevnosti. Knjiţice strave i neobiĉnog razmnoţavaju se kao gljive, a sve veće
interesovanje ĉitalaca potvrĊuju fragmenti kao što je Defoova (Defoe) Prikaza izvesne
gospoĊe Vil, jednostavna priĉa o mrtvoj ţeni ĉiji duh pohaĊa njene prijatelje, napisana
zato da bi na prikriven naĉin reklamirala teološku raspravu o smrti koja bez te priĉe ne bi
imala proĊu. Viši društveni slojevi gube veru u neobiĉno i natprirodno i okreću se
klasiĉnom racionalizmu. Ali, zahvaljujući prvim prevodima istoĉnjaĉkih pripovesti, za
vreme vladavine kraljice Ane, dolazi do preporoda romantiĉnog osećanja i taj procvat
dobija konaĉan oblik sredinom veka — nailazi era obeleţena novim uţivanjem u prirodi i
u sjaju prošlih vremena, ĉudnim prizorima, junaĉkim podvizima i neverovatnim
ĉudesima. To osećanje se prvo javlja kod pesnika koji poĉinju da se izraţavaju na nov
naĉin i da pevaju o ĉudima, o neobiĉnostima i o jezi. I, najzad, posle stidljive pojave
nekolikih neobiĉnih scena u romanima toga doba — kao što su Smoletove (Smolett)
Pustolovine Ferdinanda, grofa Fadoma — iz osloboĊenih nagona raĊa se jedna nova škola
knjiţevne proze — „gotska“ škola strašne i fantastiĉne kratke i dugaĉke povesti ĉije će
literarno potomstvo biti tako brojno i u mnogo sluĉajeva tako blistavo po umetniĉkim
vrednostima. Ako bolje razmislimo, uistinu je ĉudno to da je pripovedanju neobiĉnog kao
jednoj ĉvrstoj i akademski priznatoj knjiţevnoj formi trebalo toliko vremena da blesne
punim sjajem. Impuls i atmosfera u oblasti neobiĉnog stari su koliko i ĉovek, a ipak je
tipiĉna neobiĉna priĉa klasiĉne knjiţevnosti dete roĊeno tek u osamnaestom veku.

3. Rani gotski roman

Osijanovi (Ossian) osenĉeni predeli, haotiĉne vizije Vilijema Blejka (William Blake),
groteskni plesovi veštica u romanu Tam O' Šanter Roberta Bernsa (Robert Burns),
zloslutni demonizam u Kolridţovim (Colleridge) poemama Kristabel i Stari mornar,
avetinjska ĉar Kilmenija Dţejmsa Hoga (James Hogg) i uzdrţaniji pristupi kosmiĉkoj stravi
u Lamiji i u drugim Kitsovim (Keats) pripovetkama u distihu, tipiĉne su engleske
ilustracije uskrsnuća neobiĉnog u formalnoj knjiţevnosti. I naši tevtonski roĊaci na
Kontinentu odazvali su se toj sve većoj poplavi; i Burgerov (Burger) Divlji lovac i još
ĉuvenija Lenora, balada o demonu-mladoţenji — oba dela je na engleskom odvaţno
podrţavao Skot (Scott) koji je oduvek gajio duboko poštovanje prema natprirodnom —
samo su delići bogatstva jezovitog koje je nemaĉka pesma poklonila svetu. Tomas Mor
(Thomas Moore) iz tih izvora preraĊuje legendu o statui-nevesti koja se naslaĊuje
grozotama (ovu temu iz davnina preuzeo je kasnije u Iloskoj Veneri Prosper Merime
(Prossper Merimée) i ĉiji odjeci grozovito huĉe u njegovoj baladi. Geteovo besmrtno
remek-delo Faust, koje iz puke bajke prerasta u klasiĉnu, kosmiĉku tragediju, predstavlja
vrhunac do kojeg je dosegao poetski impuls tog nemaĉkog pesnika.
Ali, tome sve jaĉem podstreku dao je konaĉan oblik tek jedan vrlo ţivahan, veseo i
svetovan Englez — niko drugi do Horas Volpol (Horace Walpole) — i postao istinski
tvorac priĉe strave i uţasa kao ustaljene knjiţevne forme. Zaljubljen u srednjovekovni
roman i u misteriju, Volpol je, pošto je svoju vilu u Stroberi Hilu pretvorio u gotski
zamak, objavio 1764. godine Otrantski zamak, priĉu o natprirodnom, i ona je, iako sama
po sebi neubedljiva i osrednjih vrednosti, imala gotovo jedinstven uticaj na knjiţevnost
neobiĉnog. Volpol je roman izdao anonimno, u malom broju primeraka, koje je štampao u
sopstvenoj amaterskoj štampariji u Stroberi Hilu. U predgovoru za to prvo izdanje pisac je,
krijuĉi se ispod maske mitskog „prevodioca“ V. Maršala, preporuĉivao ĉitaocima svoj
roman kao prevod starinske italijanske knjige nastale iz pera srednjovekovnog italijanskog
analiste Onufrija Muralta (Onuphrio Muralto). Tajna autorstva knjige otkrivena je u
predgovoru za drugo izdanje romana. Volpol je tek kasnije priznao da je on pisac dela i
beskrajno je uţivao u ogromnoj popularnosti te svoje knjige koja je doţivela bezbroj
izdanja, dramatizaciju i masovno podraţavanje i u Engleskoj i u Nemaĉkoj.
Dosadnu, izveštaĉenu i melodramsku priĉu još više je okrnjio svojim ţivim i prozaiĉnim
stilom koji ni u jednom trenutku nije u skladu sa istinski neobiĉnom atmosferom. To je
pripovest o Manfredu, nepoštenom princu uzurpatoru koji, ĉvrsto rešen da osnuje
dinastiju, pokušava da se, posle iznenadne i zagonetne smrti jedinca sina Konrada,
oslobodi svoje ţene Ipolite i oţeni nevestom nesrećnog Konrada; a Konrad je na dan svoje
svadbe poginuo tako što ga je u dvorištu zamka prignjeĉio dţinovski šlem ukrašen crnim
perjem koji je sa neba pao na njega. Nevesta-udovica Izabela beţi od Manfreda i njegovih
neĉasnih namera i u podzemnim špiljama zamka sreće mladog, plemenitog spasioca
Teodora koji, premda se predstavlja kao seljak, neobiĉno liĉi na starog plemiĉa Alfonsa
koji je pre Manfreda vladao tom oblašću. Odmah potom, u zamku poĉinju razni
neverovatni dogaĊaji: pojavljuju se delovi dţinovskih štitova, jedan porodiĉni portret
izlazi iz svog okvira, udar groma uništava zdanje, a iz ruševina iskrsava naoruţani
Alfonsov duh. Otkriva se da je Teodor, koji je bio zaljubljen u Manfredovu kći Matildu —
u devojku koju je, greškom, ubio roĊeni otac — Alfonsov sin i zakoniti naslednik poseda.
Na kraju se Teodor ţeni Izabelom i njih dvoje ţive srećno i dugoveĉno; a Manfred, ĉija je
zloća prouzrokovala natprirodnu smrt sina jedinca i izazvala njegova sopstvena
neprirodna muĉenja, odlazi u manastir da okaje grehe, dok se njegova ojaĊena ţena
zamonaši.
Priĉa je, dakle, potpuno nezanimljiva i od poĉetka do kraja lišena prave kosmiĉke strave
koja proţima knjiţevnost neobiĉnog. Ali ţed osamnaestog veka za nagoveštajima
ĉudesnog i za sablasnim starinama bila je tako neutoljiva da su knjigu zdušno i ozbiljno
prihvatili i najzdraviji ĉitaoci, tako da je ona, uprkos suštinskoj blesavosti, uzdignuta na
pijedestal od bitnog znaĉaja za istoriju knjiţevnosti. Od svega je najvaţnije to što je pisac u
ovom delu stvorio novu vrstu prizora, jer su njegovi papirnati likovi i nesuvisli dogaĊaji
pod veštim perom pisaca sa istanĉanijim osećanjem za neobiĉno podstakli razvoj gotske
škole sklone podraţavanju, a ona je, opet, podstakla i nadahnula istinske tkalce kosmiĉke
strave — ĉitav niz umetnika na ĉelu sa Poom (Poe). Ta romaneskna dramska oprema sa-
stojala se pre svega od gotskog zamka, njegovih strahobnih starina, ogromnih
prostranstava, napuštenih ili porušenih krila zdanja, vlaţnih, memljivih hodnika,
tajanstvenih katakombi i galaksija duhova i privlaĉnih legendi, kao jezgra saspensa* i
demonske strave. Ta oprema je, naravno, obuhvatila i tiranskog, osvetoljubivog vlastelina
u ulozi zloĉinca ili nitkova; ĉednu, progonjenu junakinju nalik na sveticu i najĉešće
potpuno nezanimljivu devojku koja, kao ţrtva nasilja, treba da privuĉe ĉitaoĉevu
naklonost; neustrašivog junaka bez mane i straha, uvek visokog roda i uglavnom
prerušenog u poniznog slugu; konvenciju vezanu za zvuĉnost italijanskih imena liĉnosti; i
široku lepezu rekvizita u koje spadaju ĉudne svetlosti, tajni prolazi, naglo ugašene
svetiljke, plesnjivi, poţuteli skriveni rukopisi, škripa šarki, pokretni ćilimi i tome sliĉno.
Sva ta oprema se sa vrlo zanimljivom istovetnošću pojavljuje u celokupnoj istoriji gotskog
romana, a s vremena na vreme i sa izvanrednim efektom; ona, naravno nije nestala ni
dan-danas, iako je zahvaljujući tananoj tehnici sada svedena na manje naivan i manje
oĉigledan oblik. U osamnaestom veku pronaĊena je, dakle, jedna veoma harmoniĉna
sredina i u nju je smeštena nova škola; a taj milieu je svet pisaca brzo i bez dvoumljenja
iskoristio.
Nemaĉki roman se odmah odazvao Volpolovom uticaju i ubrzo postao posloviĉan po
neobiĉnom i jezovitom. U Engleskoj je jedan od prvih podraţavalaca bila proslavljena
gospoda Barbold (Barbauld), tada još gospoĊica Ejkin (Aikin), koja je 1773. godine objavila
nezavršeni rukopis Ser Bernard, u kome je veštom rukom prebirala po strunama istinske
strave.

* Zadrţavamo, nepreveden, pojam suspense u onom smislu u kojem se podrazumeva u

literaturi o filmu: ţanr filma u kome su situacije u odnosu na rešenje, na rasplet, proţete
izvesnom napetošću, neizvesnošću. — Prim. prev.
Plemić, vlasnik mraĉnog i pustog poseda, privuĉen zvukom zvona i dalekom svetlošću,
ulazi u neki ĉudan drevni zamak sa kulama, na kome se vrata zatvaraju i otvaraju sama od
sebe i u kome ga varljiva plaviĉasta svetlost mami uz tajanstvene stepenice do mrtvih
ruku i oţivljenih starih kipova. Ser Bernard prilazi kovĉegu u kojem leţi mrtva gospa i
ljubi je; u tom trenutku se prizor menja; mraĉna odaja pretvara se u raskošne, jarko
osvetljene, prelepe salone gde gospa vraćena u ţivot prireĊuje gozbu u ĉast svoga spasioca.
Zadivljen ovom priĉom, Volpol je mnogo manje uvaţavao daleko ĉuveniji izdanak svog
Otranta — roman Stari engleski baron koji je 1777. godine objavila Klara Riv (Clara
Reeve). Valja, istini za volju, priznati da njenom romanu nedostaju prave vibracije
onostranog mraka i tajanstvenosti koje odlikuju delo gospoĊe Barbold. Sve u svemu, iako
manje sirova od Volpolovog romana i u umetniĉkom pogledu ekonomiĉnija u stravi po
tome što ima samo jednu utvarnu figuru, ta pripovest je ipak suviše nezanimljiva da bismo
je svrstali u velika knjiţevna dela. I u ovom sluĉaju je junak neustrašivi naslednik zamka
prerušen u seljaka i vraćen na posed zahvaljujući duhu svoga oca; i u ovom sluĉaju je
knjiga doţivela ogroman uspeh, neobiĉnu popularnost, bezbroj izdanja, dramatizaciju i
prevod na francuski. GospoĊica Riv je napisala još jedan roman o neobiĉnom koji, na ţa-
lost, nije objavljen, da bi na kraju bio izgubljen i sam rukopis.
Gotski roman se. dakle, kao knjiţevna forma ustalio u osamnaestom veku i kako se taj vek
bliţi kraju, tako se i dela ovog roda mnoţe u sve većem broju. Roman Utoĉište, koji je
1785. godine napisala gospoĊa Sofija Li (Sophia Lee) sadrţi i jedan istorijski element vezan
za kćerke bliznakinje škotske kraljice Meri; i on se, premda lišen svojstva natprirodnog,
vrlo vešto sluţi Volpolovim prizorima i mehanizmima. Pet godina kasnije, sve postojeće
svetlosti zasenjuje novi blesak — gospoĊa Ana Radklif (Ann Radcliffe, 1764—1823), koja
je svojim slavnim romanima strave i saspensa napravila pravu modu i postavila nove
visoke norme u oblasti atmosfere jezovitosti što budi strah, uprkos tome što je svoje
utvare na kraju nemilosrdno uništavala nategnutim mehaniĉkim objašnjenjima. GospoĊa
Radklif je već poznata spoljna obeleţja obogatila istinskim osećanjem za natprirodno pa ih
je, i u prizoru i u dogaĊanju. sprovela na naĉin koji se graniĉi sa genijalnošću; svako
obeleţje dekora i radnje doprinosi umetniĉki vrednovanom utisku bezgraniĉne
strahotnosti koju je ţelela da prenese svojim ĉitaocima. Neki zlokobni detalji, kao što su:
krvavi trag na stepeništu zamka, jeĉanje što dopire iz daleke podzemne grobnice ili
tajanstvena pesma u šumi obavljenoj noćnom tamom, svakako su najupeĉatljivije slike
strave u gotskom romanu i u svakom pogledu nadmašuju nastrane i zamorne knjige
drugih pisaca. Svojom bujnom vizuelnom maštovitošću, Ana Radklif opisuje ĉudesne
predele i odslikava ih, nikada u krupnom planu, širokim, bajnim potezima kiĉice, i te
vrline dolaze do punog izraţaja u svim njenim neobiĉnim fantazijama. Osnovna slabost
gospoĊe Radklif, pored neobjašnjive navike da romane završava trezvenim,
razoĉaravajućim objašnjenjima, leţi u njenoj isto tako neobjašnjivoj teţnji ka netaĉnim
geografskim i istorijskim podacima i kobnoj sklonosti ka tome da svoje romane ispunjava
budalastim pesmicama koje pridaje ovoj ili onoj liĉnosti.
Gospoda Radklif je napisala šest romana: Zamkovi Atlin i Danbejn (1789), Sicilijanski
roman (1790), Roman u šumi (1792), Udolfove tajne (1794), Italijan (1797) i Gaston de
Blondvil; ovaj roman napisan je 1802. godine a objavljen tek posthumno 1826. Od tih
romana najpoznatiji je Udolfo, koji je i obrazac najbolje rane gotske pripovesti. To je
hronika o mladoj Francuskinji Emili koja se sticajem okolnosti — smrt roditelja i udaja
tetke za prepredenog vlastelina Montinija — seli u stari zamak u Apeninima. Tajanstveni
zvuci, vrata koja se otvaraju i zatvaraju sama od sebe, jezive legende i nepojaman uţas u
udubljenju iza crnog prozirnog zastora — sve se to brzo niţe zato da rastroji junakinju i
njenu odanu pratilju Anet; najzad, posle tetkine smrti, Emili polazi za rukom da pobegne
iz ukletog zamka zahvaljujući zatvoreniku kojeg je pronašla u podzemnim hodnicima. Na
putu ka svome domu, Emili boravi u dvorcu u kome je opsedaju novi uţasi: napušteno
krilo zdanja u kojem je ţivela nekadašnja vlastelinka, odar sa crnim pokrovom i tako
dalje; na kraju, junakinja, uprkos svemu, nalazi spas i sreću u svom draganu Valankuru,
pošto je pre toga razjasnila tajnu kojom je bilo obavijeno njeno roĊenje. Ovaj roman je,
naravno, bio samo nova verzija dobro poznate graĊe, ali je ona tako sjajno i tako vešto
preraĊena da će Udolfo za sva vremena pripadati klasici. Iako su i kod gospoĊe Radklif
likovi beţivotni, to njihovo obeleţje je manje uoĉljivo nego kod njenih prethodnika. A
Ana Radklif je, što se tiĉe stvaranja atmosfere, bespogovorno najveći majstor meĊu
majstorima svoga doba.
Od bezbrojnih podraţavalaca Ane Radklif, ameriĉki romanopisac Ĉarls Brokden Braun
(Charles Brockden Brown) najbliţi joj je i po duhu i po metodu. I Braun je, kao ona,
oštetio svoja dela time što je uvek, na kraju, natprirodno objašnjavao prirodnim; i on je,
kao gospoĊa Radklif, proţimao svoje romane sablasnom atmosferom i snagom koja je
uţasima, sve dok nisu bili prozaiĉno objašnjeni, davala ogromnu ţivotnost. Braun se od
Ane Radklif razlikuje po tome što sa prezrenjem odbacuje spoljna gotska obeleţja i
rekvizite, i što svoje tajne i zagonetke smešta u savremeni ameriĉki dekor. Njegovi romani
sadrţe pojedine nezaboravne strašne prizore koji nadmašuju ĉak i jezovite prizore
gospoĊe Radklif, naroĉito u opisivanju delovanja jednog poremećenog uma. Roman Edgar
Hantli zapoĉinje scenom u kojoj ĉovek-koji-hoda-u-snu kopa grob; roman Ormond priĉa
o jednom ĉlanu zlokobnog tajnog bratstva; i u njemu se, kao u romanu Artur Mervin,
opisuje epidemija ţute groznice kojoj je autor bio svedok i u Filadeifiji i u Njujorku.
Braunova najpoznatija knjiga je Viland; ili Preobraţaj' (1798), u kojoj Nemac iz
Pensilvanije, obuzet verskim fanatizmom, ĉuje „glasove“ pa zatim kolje ţenu i decu,
prinoseći ih na ţrtvu. Njegova sestra Klara, koja priĉu i priĉa, spasava se u poslednjem
trenutku. Scene na šumovitom posedu su izuzetno ţive, a uţasi koje doţivljava Klara
prestravljena avetinjskim glasovima, neobiĉnim pojavama i batom ĉudnih koraka u pustoj
kući, uobliĉeni su sa istinskom umetniĉkom snagom. Iako se, na kraju, ĉitaocu nudi
neubedljivo ventrilokvistiĉko objašnjenje, atmosfera je uţasavajuća, nepatvorena. Karven,
opaki ventrilokvist, tipiĉan je lupeţ Manfredovog ili Montonijevog tipa

4. Vrhunac gotskog romana

Strava i uţas u knjiţevnosti dobijaju novi opaki vid i novu zlost u delu Metjua Gregorija
Luisa (Matthew Gregory Lewis, 1773 — 1818), ĉiji je roman KaluĊer (1796) stekao
ogromnu popularnost i doneo mu nadimak „Kaiuder Luis“. Ovaj mladi pisac, obrazovan u
Nemaĉkoj gde se napajao divljom tevtonskom baštinom koja je gospoĊi Radklif bila
potpuno nepoznata, okrenuo se stravi u tako nasilnim oblicima da o njima njegova neţna
pretkinja nije smela ni da misli, i stvorio remek-delo ţive strave u kome su opšta gotska
svojstva zaĉinjena gomilama grozota. To je priĉa o kaluĊeru Ambroziju koga sa samih
vršaka preohole ĉestitosti sunovraćuje u bezdan zla zao duh u obliĉju devojke Matilde i
koji, dok ĉeka smrt iz ruku neumoljive inkvizicije, pokušava da se spase tako što svoju
dušu prodaje Đavolu, uveren da je ionako već izgubio i telo i tu dušu. Pošto ga je
namamio na pusto mesto. Zloduh mu uz porugu saopštava da je dušu prodao zaludu,
budući da je baš u trenutku kada je sklapao ĉudovišnu pogodbu dobio oproštaj od svih
svojih grehova; a zluradu podlost kruniše time što Ambrozija optuţuje za neprirodne
zloĉine da bi, potom, njegovo telo bacio u provaliju i na taj naĉin njegovu dušu osudio na
veĉno prokletstvo. Roman Sadrţi nekoliko divnih opisa kao što su bajanje u podzemnim
grobnicama pored manastirskog groblja, paljenje manastira i kraj nesrećnog opata. I
sporedan zaplet, u kome markiz de las Sisternas sreće utvaru svoje pretkinje, Krvave
KaluĊerice, sadrţi mnoge uzbudljive scene kao što su pojava oţivljenog leša pored
markizove postelje i kabalistiĉki obred u kome mu Jevrejin Lutalica pomaţe da se oslobodi
mrtvog tlaĉitelja i protera ga u carstvo mrtvih. Uprkos tome, roman KaluĊer je, posmatran
u,celini, uţasno razvuĉen, suviše dugaĉak i suviše rasplinut, a njegovu snagu razaraju
neozbiljnost, brbljivost i nezgrapno, preterano delovanje protiv onih zakona uljudnosti
koje Luis prezire kao puko prenemaganje. Velika je zasluga ovog pisca što svoje utvarne
vizije nikada ne uništava prirodnim objašnjenjima i što baš njemu polazi za rukom da
razbije radklifovsku tradiciju i proširi oblast gotskog romana. Pored Kaludera, Luis je
napisao dramu Duh zamka izvedenu 1798. godine, a kasnije i druge romane u formi
balade; njemu dugujemo i ĉitav niz prevoda sa nemaĉkog.
Engleski i nemaĉki gotski romani pojavljuju se sad u sve većem broju, ali sa vrlo
osrednjim vrednostima. Oni su, u većini, gotovo smešni ĉitaocu istanĉanijeg ukusa, a
ĉuvena satira Opatija Nortenger gospoĊice Ostin (Austin) bila je, bez sumnje, nezasluţena
pokuda onoj školi koja je već tonula u besmislicu i budalaštinu. Ta u jednom vremenskom
razdoblju tako osobena škola je nestajala, ali se u njoj, pre nego što se ugasila, pojavila
figura njenoga poslednjeg i najvećeg predstavnika u liĉnosti Ĉarlsa Roberta Matjurina
(Charles Robert Maturin, 1782—1824), zagonetnog i nastranog irskog sveštenika. Iz
njegovih brojnih, raznovrsnih spisa izdvaja se remek-delo strave Melmot Lutalica (1820),
u kome je gotska pripovest dostigla vrhunac prave, do tada nepoznate, ĉiste natĉulne
strave.
Melmot je priĉa o irskom vlastelinu koji je u sedamnaestom veku, u zalogu za svoju dušu,
iskamĉio od Đavola natprirodno produţenje ţivota. A moţe da bude spasen jedino ako
nekome drugom utrapi ĉudovišnu pogodbu, što mu, naravno, ne polazi za rukom, iako
uporno proganja one koji su iz pukog oĉajanja postali lakomisleni i neobuzdani. Okvir i
okosnica priĉe nepojamno su nevešti i nezgrapni; priĉa je spora i dugaĉka, sa rasplinutim
epizodama, sa priĉama u priĉama, sa glomaznim, nategnutim spojevima i
koincidencijama; uprkos tome, na mnogim mestima u ovom delu izbija snaga koja se ne
moţe nazreti ni u jednome prethodnom delu ove vrste — srodnost sa suštinskim istinama
ljudske prirode, prodiranje u najdublja vrela istinske kosmiĉke strave, belo usijanje i
strastvenost samog autora pretvaraju knjigu u pravi dokument estetiĉkog izraţavanja
vlastite liĉnosti. Nijedan nepristrasan ĉitalac neće posumnjati u to da Melmot predstavlja
ogroman napredak u razvoju priĉe strave. Strah i uţas izvuĉeni su iz carstva
konvencionalnog i uzdignuti su do grozomornog oblaka koji se nadnosi nad samom
sudbinom ĉoveĉanstva. Matjurin izaziva jezu zato što je i sam kadar da je oseti. GospoĊa
Radklif i Luis su lak plen za parodistu, ali bi taj parodista u grozniĉavo uzbudljivoj radnji i
u tome visokom atmosferskom pritisku teško pronašao i jednu jedinu pogrešnu notu u
muzici ovoga Irca kome su tanane emocije i melodije keltskog misticizma posluţile kao
najfinija moguća prirodna oprema za zadatak koji je postavio samome sebi. Matjurin je,
neosporno, stvaralac autentiĉne genijalnosti, što je priznao i Balzak (Balzac) koji je
Melmota svrstao u grupu sa Bajronovim (Byron) Manfredom, Molijerovim (Molière) Don
Ţuanom i Geteovim Faustom, u grupu vrhunskih alegoriĉnih figura moderne evropske
knjiţevnosti; zato je i sam napisao jedan neobiĉan pozorišni komad pod nazivom Izmireni
Melmot, u kome Lutalica uspeva da svoju paklenu pogodbu sa Đavolom prenese na
proneveritelja jedne pariske banke da bi je ovaj, potom, preneo na ĉitav lanac ţrtava, sve
dok se, na jednom raspusnom kockaru, to prokletstvo ne okonĉa. I titani kao što su Skot,
Roseti (Rossetti), Tekeri (Thackerey) i Bodler (Baudelaire) klanjali su se Matjurinu sa
neskrivenim divljenjem, a odreĊeno znaĉenje ima i ĉinjenica da je Oskar Vajld (Oscar
Wilde), pošto je pao u nemilost i otišao u izgnanstvo, odluĉio da svoje poslednje dane u
Parizu proţivi pod laţnim imenom „Sebastijena Melmota“.
Melmot sadrţi scene koje ni danas nisu izgubile moć da prizovu stravu. Roman poĉinje
samrtniĉkom posteljom — neki stari jadnik umire od straha koji su u njemu izazvali nešto
što je video, rukopis koji je proĉitao i porodiĉni portret okaĉen u mraĉnom sobiĉku stare
kuće. Oĉi na toj slici imaju neki ĉudovišni, grozniĉavi sjaj, a na vratima se dvaput
pojavljuje ĉovek neobiĉno sliĉan onome koji je pozirao za portret. Strava provejava kroz
dom Melmotovih, ĉiji je predak ,,Dţ. Melmot — 1646“ pozirao slikaru za portret. Starac
na samrtniĉkoj postelji izjavljuje da je taj ĉovek još ţiv, iako je od njegovog roĊenja
proteklo više od sto pedeset godina. On, odmah zatim, umire, pošto je svome nasledniku,
roĊaku Dţonu, ostavio u amanet da uništi i portret i rukopis. Mladi Dţon ĉita rukopis,
koji je krajem sedamnaestog veka napisao Englez Stenton, i tako saznaje da se jedan
strašan dogaĊaj odigrao u Španiji 1677. godine, kada je pisac dokumenta sreo uţasavajućeg
sunarodnika koji mu je ispriĉao kako je jednog sveštenika ubio na taj naĉin što ga je dugo
gledao ukoĉenim pogledom, i to zbog toga što ga je pop proglasio za najgore zlo. Posle
ponovnog susreta sa ovim sunarodnikom u Londonu, Stentona zatvaraju u ludnicu gde ga
posećuje stranac ĉiji dolazak najavljuje sablasna muzika i ĉije oĉi nemaju pogled smrtnika.
Melmot Lutalica — tako se zove zlokobni posetilac — obećava zatvoreniku slobodu
ukoliko preuzme od njega pogodbu sklopljenu sa Đavolom; ali i Stenton, kao svi oni
kojima se Melmot do tada obraćao, odoleva iskušenju. Opisi uţasa koji vladaju u ludnici a
kojima se Melmot sluţi da bi Stentona naveo na iskušenje, svakako spadaju u
najupeĉatljivije delove knjige. Pošto, posle izvesnog vremena, biva otpušten iz ludnice,
Stenton ostatak ţivota posvećuje traganju za Melmotom i uspeva da pronaĊe njegovu
porodicu. I toj porodici ostavlja rukopis, ĉije poţutele, oštećene stranice ĉita, kasnije,
mladi Dţon. On uništava i portret i rukopis, ali ga u snu pohodi strašni predak i na ruci
mu ostavlja crni i plavi beleg.
Neposredno posle toga, mladog Dţona posećuje Španac Alonso de Monhada koji je, posle
doţivljenog brodoloma, pobegao od prisilnog manastirskog ţivota i od opasne inkvizicije.
Taj ĉovek je strahovito propatio — klasiĉni su opisi raznih vrsta muĉenja kojima je bio
podvrgnut — ali je ipak imao snage da se odupre Melmotu Lutalici kada ga je ovaj, u
najteţem trenutku, posetio u zatvorskoj ćeliji. U kući jednog Jevrejina, koji mu je pruţio
utoĉište, Alonso otkriva rukopis u kome se govori o Melmotovim zlodelima i podvizima,
meĊu koje spada i osvajanje mlade Indijanke Imalej, koja kasnije dolazi u Španiju pod
imenom Done Isidore, a i njegovo straviĉno venĉanje sa njom, ĉiji obred, taĉno u ponoć,
obavlja leš isposnika u polusrušenoj kapeli gnusobnog manastira. Alfonsovo pripovedanje
mladom Dţonu zauzima glavni deo Matjurinove knjige u ĉetiri toma, i ta se nesrazmera
ocenjuje kao jedna od najvećih tehniĉkih grešaka u kompoziciji romana.
Razgovor Dţona i Alfonsa prekida ulazak Melmota Lutalice; ali njegove nekada sjajne i
prodorne oĉi sada su zamućene i ugašene, veĉitog mladića savladala je oronulost. Rok
pogodbe sa Đavolom se bliţi kraju, i on se posle sto pedeset godina vraća kući da bi se u
starom porodiĉnom domu sreo sa svojom sudbinom. Melmot tera sve iz sobe i, uz
upozorenje da bez obzira na zvuke koji bi te noći mogli dopirati iz njegove odaje niko ni
po koju cenu ne ulazi u nju, ostaje da sam samcijat doĉeka svoj kraj. Mladi Dţon i Alfonso
ĉuju urlike i strašan lelek, ali u sobu ne ulaze do jutra kada u ĉitavoj kući zavlada tišina.
Oni otvaraju vrata, ali u sobi nema nikog. Glinasti tragovi stopala vode kroz sporedna
vrata do litice nad morem, a uz sam rub provalije nailaze na trag koji ukazuje na to da je
neko teško telo na silu dovuĉeno do toga mesta. Na steni visi okaĉen Melmotov šal; i to je
sve — jer niko nikada više nije ni video ni ĉuo Melmota Lutalicu.
Tako, dakle, izgleda priĉa; svako će odmah uoĉiti razliku izmeĊu ove preinaĉene,
sugestivne i umetniĉki uobliĉene strave i — da se posluţimo reĉima profesora Dţordţa
Sentslerija — „lukavog ali dosadnog racionalizma Ane Radklif i vrlo ĉesto detinjaste
nastranosti, neukusa i nebriţljivog stila Metjua Luisa“. Matjurinov stil već sam po sebi
zasluţuje sve pohvale, jer ga ubedljiva neposrednost i blistava ţivost uzdiţu iznad
visokoparne izveštaĉenosti njegovih prethodnika. Profesorka Edit Berkhed (Edith
Birkhead) u svojoj istoriji gotskog romana sa pravom beleţi da je ,,i pored svih poznatih
grešaka. Matjurin poslednji i najveći pisac gotskog romana“. Melmot je osvojio široki krug
ĉitalaca, pa je pretoĉen i u dramu, ali ga je njegova kasna pojava u oblasti gotske pripovesti
lišila one burne popularnosti koju su doţiveli romani Udolfo i KaluĊer.

5. Plodovi gotskog romana

U meĊuvremenu nisu bile lenje ni druge ruke, tako da su se pored priliĉno sumorne
gomile bezvrednih knjiga pojavila, i na engleskom i na nemaĉkom jeziku, dela iz oblasti
neobiĉnog koja su uistinu vredna spomena. Klasiĉna po postupku i upadljivo razliĉita od
ostalih po tome što se zasniva više na istoĉnjaĉkoj priĉi nego na volpolovskom gotskom
romanu, ĉuvena je Priĉa o kalifu Vateku bogataša Vilijema Bekforda (William Backford),
napisana na francuskom jeziku ali objavljena u engleskom prevodu pre originala.
Istoĉnjaĉke priĉe, koje je poĉetkom osamnaestog veka u evropsku knjiţevnost uveo Galan
(Galland) francuskim prevodom nepresušno bogate Hiljadu i jedne noći, postale su,
vremenom, velika moda i kao alegorija i kao zabava. Istanĉan humor, koji samo
istoĉnjaĉki um zna tako vešto da ispreplete sa neobiĉnim i ĉudesnim, osvojio je rafinovane
generacije ĉitalaca, pa su se imena Bagdad i Damask pojavljivala u popularnoj knjiţevnosti
isto toliko neumereno koliko će se ubrzo pojavljivati smela italijanska i španska imena.
Vrstan poznavalac istoĉnjaĉkog romana i izuzetno prijemĉiv za atmosferu neobiĉnog,
Bekford je u svojoj fantastiĉnoj knjizi snaţno odrazio nadmenu raskoš, lukavo rušenje
iluzija, blagu svirepost, uglaĊen nitkovluk i jezivu, sablasnu stravu saracenskog duha. Na-
ĉinom na koji zaĉinjava smešno retko uspeva da okrnji snagu zlokobne teme, a priĉu
razvija sa fantazmagoriĉnom pompom, dok smeh izazivaju kosturi što piruju pod
arabljanskim kupolama. Vatek je priĉa o unuku kalifa Haruna koga muĉi ţudnja za
nadzemaljskom moći, za onim zadovoljstvima i saznanjima koja podstiĉu i pokreću
proseĉnog gotskog nitkova ili bajronovskog junaka (a ta dva tipa su u suštini veoma sliĉna)
i koga na iskušenje navodi zao duh terajući ga da traga za podzemnim prestolom moćnih,
legendarnih sultana u groznim predvorjima Eblisa, muhamedanskog Đavola. Opisi
Vatekovih dvorova i zabava, njegove smutljive veštice-majke, sultanije Karatis, i njene
volšebne kule sa pedeset jednookih crnkinja, njegovog hodoĉašća u uklete ruševine
Istáhara (Persepolisa) i Ċavolske neveste Nuronigar koju je na tom putovanju oteo na
prevaru, istaharskih drevnih kula i terasa, kao i straviĉnih dţinovskih Eblisovih hodnika
gde, domamljene primamljivim obećanjima, ţrtve bivaju osuĊene na to da doveka lutaju u
jadu — pravi su trijumfi kolorita neobiĉnog zbog kojih je ova knjiga i dobila ustaljeno
visoko mesto u engleskoj knjiţevnosti. Nisu manje znaĉajne ni tri Vatekove epizode koje
nisu objavljene za pišĉevog ţivota i koje je tek 1909. godine pronašao Luis Melvil (Lewis
Melville) prikupljajući graĊu za svoju knjigu Ţivot i knjiţevno delo Vilijema Bekforda.
MeĊutim, Bekfordu nedostaje onaj suštinski misticizam koji obeleţava najtananije oblike
neobiĉnog, pa zato njegove priĉe imaju izvesnu latinsku krutost i providnost koje
iskljuĉuju pravu, uţasavajuću stravu.
Ali, Bekford ostaje usamljen u toj svojoj privrţenosti Dalekom istoku. Drugi pisci,
bliţi gotskoj tradiciji i evropskom naĉinu ţivota, slede Volpolov put. MeĊu bezbrojnim
proizvoĊaĉima tadašnje knjiţevnosti strave trebalo bi pomenuti teoretiĉara Vilijema
Godvina (William Godwin), koji je posle svoga ĉuvenog iako ne i natprirodnog romana
Kaleb Vilijems (1794) napisao hotimiĉno neobiĉno delo Sveti Leon (1799), u kojem temu
o eliksiru ţivota što ga je pronašlo tajno Bratstvo ruţiĉastog krsta Rozenkrojcevci
ingeniozno razvija i pored toga što mu ne polazi za rukom da pripovest nadahne
uverljivom atmosferom. Taj element rozenkrojcizma koji je pothranjivao talas velikog
interesovanja za magiju, posebno za pomodnu magiju šarlatana Kaliostra, i objavljivanje
knjige Magus (1801) Frensisa Bereta (Francis Barett), ĉudne i saţete rasprave o okultnim
principima i okultnim obredima, ĉije je ponovljeno izdanje izašlo tek 1896. godine,
pojavljuje se u delima Bulver-Litona (Bulwer-Lytton) i u mnogim kasnijim knjigama V.
M. Rejnoldsa (W.M. Reynolds) kao što su, na primer, Faust i demon i Vagner vukodlak.
Iako lišen svojstava natprirodnog, roman Kaleb Vilijems ima mnoga autentiĉna obeleţja
strave. Ta priĉa o slugi koga kinji i proganja gospodar okrivljen za ubistvo, pisana je tako
maštovito i tako vešto da ni danas nije izgubila vrednost. Dramatizovana je pod naslovom
Gvozdeni kovĉeg , i u toj dramskoj formi bila isto toliko ĉuvena kao i roman. Godvin je,
meĊutim, bio suviše savestan uĉitelj i suviše trezven mislilac da bi stvorio istinsko remek-
delo neobiĉnog.
Njegova kći, Šelijeva (Shelley) ţena, bila je mnogo uspešnija od oca i njen jedinstven
roman Frankenštajn; ili moderni Prometej (1817), jedno je od najboljih dela strave i uţasa
svih vremena. Meri Šeli (Mary Shelley) se takmiĉila sa svojim muţem Persijem, lordom
Bajronom i doktorom Dţonom Vilijemom Polidorijem (John William Polidori) i taj
roman stvorila nastojeći da dokaţe nadmoć knjiţevne proze strave, a njen Frankenštajn je
meĊu suparniĉkim povestima i jedini roman obraĊen dosledno od poĉetka do kraja.
Kritika je uporno ali bezuspešno pokušavala da potvrdi pretpostavku o tome da je najbolje
delove romana napisao Šeli a ne njegova ţena. Roman, unekoliko obojen moralistiĉkom
didaktiĉnošću koja mu ne nanosi veliku štetu, pripoveda o veštaĉki stvorenom ljudskom
biću koje je od delova kostura oblikovao Viktor Frankenštajn, mladi student medicine iz
Švajcarske. Ĉudovište, koje je njegov tvorac stvorio u „bezumnoj oholosti genijalnog
uma“, poseduje visok stepen inteligencije, ali je njegov spoljašnji izgled i grozan i gnusan.
Odbaĉeno od ljudi i posle izvesnog vremena sve ogorĉenije, ĉudovište, poĉinje da ubija
sve one koje Frankenštajn voli — ĉlanove porodice, prijatelje. Zatim traţi da mu
Frankenštajn stvori ţenu, a kada njegov tvorac, uţasnut mišlju da bi svet mogla da nastane
sliĉna ĉudovišta, to odbija, ono ga napušta uz strašnu pretnju „da će se naći uz njega u
prvoj braĉnoj noći“. A kada te noći njegova nevesta biva zadavljena, Frankenštajn kreće u
poteru za ĉudovištem i progoni ga ĉak do divljina Arktika. Na kraju, dok na brodu traţi
utoĉište kod ĉoveka koji tu priĉu i priĉa, i Frankenštajna ubija njegov sopstveni izum, plod
drske oholosti. Neke su scene u Frankenštajnu odista nezaboravne, kao na primer scena u
kojoj tek oţivljeno ĉudovište ulazi u sobu svoga tvorca, razmiĉe zastore na njegovoj
postelji i pri ţutoj meseĉevoj svetlosti dugo u njega zuri svojim vodenim oĉima — „ako se
te oĉi oĉima mogu nazvati“. GospoĊa Šeli je napisala i druge romane, pa i veoma zapaţenu
knjigu Poslednji ĉovek, ali više nikada nije ponovila uspeh prvog dela. Roman
Frankenštajn proţet je istinskom kosmiĉkom stravom, bez obzira na to što je pripovest na
pojedinim mestima usporena i razvuĉena. Doktor Polidori je u tom takmiĉenju svoju ideju
razvio u obliku dugaĉke-kratke priĉe pod naslovom Vampir; u njoj srećemo privlaĉnog
lupeţa gotskog ili bajronovskog tipa i uţivamo u izvanrednim pasaţima istinske strave u
koje spada i strahoban noćni doţivljaj u grĉkoj šumi.
U tom istom periodu se i ser Volter Skot (Sir Walter Scott) mnogo bavi natprirodnim
i neobiĉnim, upliće ih u svoje pesme i romane, a, s vremena na vreme, proizvodi i
nezavisne, manje pripovedaĉke celine kao što su Odaja ukrašena tapetama ili Priĉa o
Viliju Lutalici u romanu Redgauntlit; u ovoj drugoj priĉi, snagu avetinjskog i dijaboliĉnog
pojaĉava groteskna jednostavnost govora i atmosfere. Godine 1830. Skot objavljuje Pisma
o demonologiji i vradţbinama; delo koje je i danas jedan od naših najboljih priruĉnika za
upoznavanje sa evropskim veštiĉarenjcm. Vašington Erving je takoĊe slavna figura
povezana sa neobiĉnim; iako su njegovi duhovi najĉešće suviše ćudljivi i smešni da bi se
oko njih isplelo nepatvoreno avetinjsko knjiţevno delo, sklonost tog pisca ka neobiĉnom
dolazi do izraţaja u mnogim njegovim ostvarenjima. Nemaĉki studeni u Priĉama jednog
putnika (1824) vešta je, saţeta i upeĉatljivo preraĊena stara legenda o mrtvoj nevesti; ut-
kana u kosmiĉko tkanje Kopaĉa novca u istoj knjizi, predstavlja više od nagoveštaja
gusarskih pojava u carstvima kojima je nekada krstario Kapetan Kid. I Tomas Mor se
svojom poemom Alciphron pridruţio grupi umetnika sklonih jezovitom, a kasnije je tu
poemu preradio u prozno delo pod naslovom Epikurejac (1827). Iako uglavnom pripoveda
o pustolovinama mladog Atinjanina, koga egipatski sveštenici varaju svojim majstorijama,
Mor uspeva da taj svoj roman proţme nepatvorenom stravom i da uţasima natopi opise
podzemnih strahota i ĉuda koji vladaju u prostorima ispod drevnih hramova Memfisa. I
De Kvinsi (De Quincey) uţiva u groteskama i arabesknim uţasima, ali ĉini to površno i
uĉevno-pompezno tako da se ne moţe prikljuĉiti struĉnjacima za neobiĉno i natprirodno.
U toj eri uzdigao se Vilijem Harison Ejnsvort (William Harrison Ainsworth), ĉiji su
romantiĉni romani prepuni jezomornog i grozomornog. Kapetan Meriet (Capt. Marryat)
pisao je kratke priĉe kao što je Vukodlak, ali je njegov najveći doprinos Avetinjski brod
(1839), zasnovan na legendi o Letećem HolanĊaninu ĉija avetinjska, ukleta laĊa veĉito
plovi oko Rta dobre nade. I Dikens povremeno piše neobiĉne priĉice kao što je Davalac
znakova, priĉa o jezivom predznaku koji se uklapa u opšti obrazac i koji se svojom
verovatnošću povezuje sa psihološkom školom u usponu i sa gotskom školom na izdisaju.
U to vreme je, kao i danas, uostalom, bujalo interesovanje za šarlatanstvo, za spiritizam i
njegove medijume, za hindusku teozofiju i sliĉne stvari, pa je zbog toga i broj neobiĉnih
priĉa sa „psihiĉkom“ i pseudopsihiĉkom osnovom rastao iz dana u dan, ĉemu je doprineo i
popularni Edvard Bulver-Liton; uspeh koji je postigao u tkanju izvesnih ĉudnovatih
ĉarolija na moţe mu se osporiti, uprkos tome što svoja dela proţima visokoparnom
retorikom i praznjikavim romantiĉarstvom.
Kuća i mozak, priĉa koja cilja na rozenkrojcizam i na opaku, besmrtnu figuru,
zamišljenu moţda po Sen Ţemenu, tajanstvenom dvoraninu Luja Ĉetrnaestog, ţivi i dan-
danas kao jedna od najboljih kratkih priĉa o kući duhova koje su ikada napisane. Roman
Zanoni (1842) sadrţi sliĉne ali temeljnije obraĊene elemente, a uvodi jednu nepoznatu
sferu koja pritiska naš svet a koju ĉuva strašni ĉuvar; on progoni sve koji bezuspešno
pokušavaju da preĊu preko zabranjenog praga i zaĊu u taj drugi nepoznati svet. Ovde je
reĉ o jednome dobrostivom bratstvu od kojeg posle mnogo vekova ostaje samo jedan ĉlan;
junak je prastari haldejski volšebnik koji kao veĉiti mladić umire na giljotini za vreme
francuske revolucije. Iako proţet konvencionalnim duhom gotskog romana i opterećen
gustom mreţom simboliĉkih i didaktiĉkih znaĉenja, iako nedovoljno ubedljiv, zato što mu
nedostaje atmosfera i situacije koje su toliko bitne za nestvaran svet, Zanoni je ipak
izvanredan, romantiĉan roman koji će sa velikim interesovanjem ĉitati svaki ne preterano
istanĉan ĉitalac.
U Neobiĉnoj priĉi (1826) Bulver-Liton pokazuje veliki napredak u tkanju neobiĉnih
slika i neobiĉnih raspoloţenja. Taj roman je, i pored ogromne duţine, patvorenog zapleta i
atmosfere homilske pseudonauke namenjene tome da se dopadne trezvenom i naumnom
viktorijanskom ĉitaocu, upeĉatljiv kao pripovest, jer već svojim prvim stranicama budi
interesovanje tog ĉitaoca. I ovde je reĉ o tajanstvenom uţivaocu eliksira ţivota — o
ĉarobnjaku bez duše Margrejvu, ĉiji se mraĉni poduhvati sa dramatiĉnom slikovitošću
ocrtavaju na modernoj pozadini jedne mirne engleske varoši okruţene australijskim
grmljem; i ovde nailazimo na zloslutne nagoveštaje nepoznatog avetinjskog sveta, s tim
što je ovoga puta već poznata tema obraĊena mnogo snaţnije i uspešnije nego u Zanoniju.
Jedan od dva velika pasusa o bajanju, u kojem junak po nalogu svetlucavog zloduha ustaje
usred noći i hoda u snu i u kojem se pisac sluţi egipatskim ĉarobnim štapićem i priziva
strašne utvare u ukletom paviljonu slavnog renesansnog alhemiĉara, uistinu spada u
najuzbudljivije scene strave u knjiţevnosti. Nagoveštava se taĉno toliko koliko je
potrebno, a kaţe se dovoljno malo. Dva puta se nepoznate reĉi prenose ĉoveku koji hoda
u snu, a kada ih on ponovi, tlo se zatrese i svi psi u susedstvu poĉinju da zavijaju i laju na
nejasne amorfne senke što se šunjaju beţeći od meseĉeve svetlosti. Kada mu se, meĊutim,
nepoznate reĉi prišapnu i po treći put, ĉovek što hoda u snu odbija da ih izgovori, kao da
je duša prepoznala praiskonske nedokuĉive uţase skrivene od svesti; na kraju, duh
odsutne dragane, taj dobri anĊeo, razbija zle ĉini. Taj odlomak najbolje ilustruje to koliko
je lord Liton bio kadar da se razvija izvan svog uobiĉajnog romana sjaja i pompeznosti i da
napreduje ka kristalnom suštastvu straha koji spada u oblast poezije. U opisivanju nekih
pojedinosti bajanja, Litonu je mnogo pomoglo prouĉavanje okultnog u toku kojeg je došao
u vezu sa ĉudnim francuskim uĉenjakom i kabalistom Alfonsom Lujom Konstanom
(Alphonse Louis Constant) („Elifas Levi“); ovaj je tvrdio da je pronikao u tajne drevne
magije i uspeo da prizove duh starog grĉkog ĉarobnjaka Apolonija koji je ţiveo u
Neronovo doba.
Te romantiĉne, polugotske i kvazimoralistiĉke tradicije drţali su se gotovo do kraja
devetnaestog veka pisci kao što su Dţozef Šeriden Lefani (Joseph Sheridan Lefanu), Vilki
Kolins (Wilkie Collins), lord H. Rajder Hagard (H. Rider Haggard), ser A. Konan Doji (Sir
A. Conan Doyle), H. Dţ. Vels (H.G. Wells) i Robert Luis Stivenson (Robert Louis
Stevenson), koji je i pored grozne sklonosti ka razmetljivom manirizmu stvorio veĉna
klasiĉna dela Markhajm, Pljaĉkaš leševa i Doktor Dţekil i gospodin Hajd. Moţemo uistinu
da kaţemo da ta škola postoji i danas, jer njoj pripadaju one naše savremene priĉe strave i
uţasa koje se više bave dogaĊajima nego samom atmosferom, koje se obraćaju pre
intelektu nego napetosti izazvanoj zlom ili psihološkoj verovatnosti. Takva priĉa uvek ima
veliku snagu, a zbog svog „ljudskog elementa“ osvaja širi krug ĉitalaca nego istinska
umetniĉka strava, mada nije tako upeĉatljiva kao ova zato što, kao razvodnjen proizvod,
nikada ne postiţe intenzitet zgusnutog suštastva.
Potpuno izdvojena i usamljena, i kao roman i kao knjiţevno delo strave, stoji ĉuvena
knjiga Orkanski visovi (1847) Emili Bronte (Emily Bronte) sa svojim luĊaĉkim procepima
u sumornim, pustim, vetru izloţenim jorkširskim moĉvarama i sa strastvenim, izopaĉenim
junacima ĉije ţivote one kuju. Iako prvenstveno priĉa o ţivotu i o ljudskim strastima u
veĉitoj patnji i veĉitom sukobu, ovaj roman, zahvaljujući epsko-kosmiĉkoj sredini u koju
je smešten, ustupa prostor stravi najnatĉulnije vrste. Hitklif, unekoliko izmenjeni
bajronovski junak-nitkov, ĉudan je i mraĉan siromašak nepoznatih roditelja; pronaĊen još
kao dete na ulici, nije govorio nego samo ĉudno frfljao sve dok ga nije usvojila porodica
koju će on, na kraju, uništiti. Da je Hitklif pre Ċavo nego ljudsko biće nagovešteno je više
puta, a nestvarno nam postaje još bliţe kroz doţivljaje posetioca koji se sa ţalostivim
detetom-duhom sreće na prozoru u koji udaraju crne gole grane. IzmeĊu Hitklifa i Katrin
Ernšo postoji veza dublja i strašnija od ljudske ljubavi. Posle njene smrti, on dva puta
skrnavi njen grob, jer ga neprekidno proganja utvara koja moţe da bude samo duh mlade
ţene. Taj duh se u njegov ţivot uvlaĉi sve dublje i dublje i on, na kraju, slepo veruje u
svoje neminovno mistiĉno spajanje s Katrin. Oseća pribliţavanje neobiĉne promene i
prestaje da uzima hranu. Noću ili luta po moĉvari ili neprekidno otvara veliki stakleni
prozor-vrata pored svoje postelje. A kada umre, ta vrata se pod kišom koja pljušti otvore
sama od sebe, a na Hitklifovom ukoĉenom licu pojavljuje se ĉudan smešak. Hitklifa
sahranjuju u raku pofed groba koji je svakodnevno obilazio punih osamnaest godina, a
mali pastir priĉa da Hitklif šeta sa svojom Katrin po groblju i po moĉvari kad god pada
kiša. I katkada se, u kišnim noćima, sa gornjeg prozora u Orkanskim visovima mogu videti
njihova priljubljena lica. Jezovita strava gospoĊice Bronte nije puki gotski odjek, nego
napregnut izraz ĉovekovog grozovitog odziva na nepoznato. U tom smislu su Orkanski
visovi simbol promene u ovom knjiţevnom rodu i obeleţje jedne nove, zdravije knjiţevne
škole.

6. Utvarna knjiţevnost na kontinentu

Na kontinentu su se strava i uţas u knjiţevnosti razvijali lepo i lako. Proslavljene
kratke priĉe i ĉuveni roman Ernesta Teodora Vilhelma Hofmana (Ernst Theodor Wilhelm
Hoffmann, 1776—1822) posloviĉni su po bogatstvu baštine i po zrelosti forme, iako
naginju lakoumnosti i zastranjivanju, iako im nedostaju uzvišeni trenuci istinske strave od
koje staje dah a koje su uspeli da ostvare i manje istanĉani pisci od Hofmana. Uopšteno
govoreći, ova dela prenose ĉitaocu ono što je pre groteskno nego straviĉno. Od svih
kontinentalnih neobiĉnih priĉa, na najvišoj umetniĉkoj ravni je nemaĉka klasiĉna
pripovest Undina (1814) Fridriha Hajnriha Karla, barona de La Mot-Fukea (Friedrich
Heinrich Karl, Baron de la Motte-Fouqué). Ta priĉa, o vodenoj vili koja se udala za
smrtnika i dobila dušu, ostvarena je prefinjenom zanatskom veštinom zbog koje se istiĉe u
svim oblastima knjiţevnosti, a potekla je, u stvari, iz priĉe koju je u svojoj Raspravi o
duhovima ĉetiri elementa ispriĉao renesansni kritiĉar i alhemiĉar Paracelzus.
Undinu, kćerku moćnog vodenog princa, razmenio je, još kao detešce, roĊeni otac za
ribarevu kći da bi jednoga dana udajom za ĉoveka i ona stekla dušu. U kolibi svog
pooĉima, na samom rubu uklete šume pored mora, Undina upoznaje mladog plemića
Huldbranda, udaje se za njega i odlazi sa njim u zamak njegovih predaka Kingšteten.
Huldbrandu, meĊutim, ubrzo dosadi natprirodno srodstvo njegove ţene, a naroĉito mu
smetaju posete njenog ujaka, pakosnog šumskog vodenog duha Kuleborna. Njegova od-
bojnost prema Undini dostiţe vrhunac kada se strasno zaljubi u Bertoldu koja je, kako se
ispostavlja, prava ribareva kći razmenjena sa Undinom. U toku jedne voţnje Dunavom,
bezazlen postupak odane ţene navodi Huldbranda da u jarosti izgovori neke reĉi koje
prenose Undinu u njen natprirodni vodeni svet. A otuda, po zakonima njene vrste, moţe
da se vrati još samo jednom da bi, voljno ili nevoljno, ubila muţa ukoliko joj on ne bude
veran. Uoĉi Huldbrandovog venĉanja sa Bertoldom, Undina se vraća da bi izvršila tuţnu
duţnost i, sva u suzama, ubija voljenog muţa. Huldbranda sahranjuju na seoskom groblju
meĊu precima, a u grupi oţalošćenih pojavljuje se i jedna sneţnobela ţenska prilika pod
velom koja nestaje odmah posle molitve. Na mestu na kome je stajala izbija srebrno vrelo,
njegove vode okruţe sveţu raku i ponesu je u obliţnje jezero. Seljaci taj izvor pokazuju i
dan-danas i kaţu da su Undina i njen Huldbrand zauvek sjedinjeni u smrti. Mnogi delovi i
atmosfera ove pripovesti potvrĊuju da je Fuke vrsan umetnik u oblasti jezovitog.
Ne toliko poznata kao Undina, ali izuzetna po ubedljivoj realistiĉnosti i po
osloboĊenosti od gotskih shema i majstorija, jeste Ćilibarska veštica Vilhelma Majnholda
(Wilhelm Meinhold), još jedan proizvod nemaĉkog duha sklonog fantastiĉnom, duha
ranoga devetnaestog veka. Ova pripovest, koja se odvija za vreme tridesetogodišnjeg rata,
navodno je rukopis jednog sveštenika, pronaĊen u staroj crkvi; u središtu priĉe je kći
autora tog rukopisa Marija Švajdler, nevino optuţena kao veštica. Devojka je pronašla
majdan ćilibara i to svoje otkriće drţi u tajnosti iz više razloga, premda neobjašnjivo
bogatstvo steĉeno iz tog izvora potkrepljuje optuţbu koju je iz pakosti podigao poznati
lovac na vukove, plemić Vitiĉ Epelman, ĉije je neĉasne namere Marija odbila bez
dvoumljenja. Zlodela prave veštice, koja kasnije umire u zatvoru na strašan natprirodan
naĉin, spremno se pripisuju nesrećnoj devojci; od nje se muĉenjem izmamljuju laţna
priznanja, sudi joj se kao veštici i na kraju je osuĊuju na smrt vezivanjem za kolac i
spaljivanjem; u poslednjem ĉasu, od strašne smrti spasava je mladi plemić iz susedstva.
Majnholdova velika snaga je u tome što naizgled nemarnom realistiĉkom verovatnošću
uspeva da podstakne u nama saspens i pojaĉa osećanje za neviĊeno, pa i da nas uveri u to
da su prateći dogaĊaji istiniti ili bar vrlo blizu istine. Taj njegov realizam je uistinu tako
upeĉatljiv da je jedan popularni ĉasopis udarna mesta iz romana Ćilibarska veštica objavio
kao autentiĉne dogaĊaje koji su se zbili u sedamnaestom veku!
U sadašnjoj generaciji najpoznatijih predstavnika nemaĉkog romana strave izdvaja se
Hans Hajnc Evers (Hanns Heinz Ewers), koji svoje mraĉne zamisli proţima vrsnim
poznavanjem savremene psihologije. Romani kao što su Šegrt jednog vešca i Alrauna, kao
i kratke pripovetke, uzdiţu ga svojim vrednostima do ravni klasika.
U oblasti neobiĉnog, ni Francuska nije zaostajala za Nemaĉkom. Viktor Igo (Victor
Hugo) u pripovetkama Hans sa Islanda i Balzak u priĉama Šagrinska koţa, Serafita i Luj
Lamber, sluţe se natprirodnim u većoj ili manjoj meri, iako samo kao sredstvom za
postizanje humanijeg cilja i bez onoga demonskog intenziteta koji je karakteristiĉan za
umetnike što nose mrak u sebi. Tek kod Teofila Gotjea (Teophile Gautier) nailazimo, ĉini
se, na nepatvoreno francusko osećanje za nestvarni svet, a avetinjsku tajnu u njegovom
delu odmah prepoznajemo kao istinsku i duboku. Kratke priĉe Avatara, Mumijina noga i
Klerimond zaviruju u zabranjene procepe koji mame, kinje i katkada uţasavaju, dok
utvare u Jednoj Kleopatrinoj noći deluju na ĉitaoca ogromnom, prodornom snagom. Gotje
je uspeo da prodre u najskrovitiji kutak duše eonskog Egipta sa njegovim zagrobnim
ţivotom i kiklopovskom arhitekturom i jednom zauvek obznanio veĉni uţas njegovoga
donjeg sveta katakombi, u kojem će do kraja vremena milioni ukoĉenih, mirišljavih leševa
zuriti u crnilo staklenim oĉima, u oĉekivanju da ih prizove i oţivi nešto strašno i
neiskazivo. Gistav Flober (Gustave Flaubert) vešto je nastavio Gotjeovu tradiciju u
orgijama poetskih fantazija kakvo je Iskušenje svetog Antonija i mogao je, da nije imao
tako izrazite realistiĉke predrasude, da postane arhitkaĉ zastrtih uţasa. Kasnije se ta struja
grana u nekoliko tokova i raĊa ĉudne pesnike i zanesenjake simboliĉkih i dekadentnih
škola koji svoja mraĉna interesovanja više ne usredsreĊuju na izvitoperenu ljudsku misao i
na nastrani ljudski nagon nego na postojeće natprirodno, kao što raĊa i istanĉane
pripovedaĉe koji crpe jezovitost neposredno iz kao noć crnih izvora kosmiĉke
nestvarnosti. Najuzvišenija figura iz prve grupe „umetnika greha“ je slavni pesnik Bodler
(Baudelaire), na koga je snaţno uticao Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe), dok je psiholog-
romanopisac Ţoris Karl Uismans (Joris Karl Huysmans) pravo dete kraja osamnaestog
veka, u isti mah i zbir i završetak. U drugoj, ĉisto narativnoj grupi, tradiciju nastavlja
Prosper Merime, koji u Uskoj Veneri uglaĊeno i jezgrovito razvija istu drevnu temu o
nevesti-statui.
Priĉe strave i uţasa gorostasnog i ciniĉnog Gija de Mopasana (Guy de Maupassant),
koje je ovaj stvaralac pisao u vreme kada ga je konaĉno savladalo ludilo, potpuno su
samosvojne i više su morbidni izlivi realistiĉkog uma u patološkom stanju nego zdrav i
maštovit plod vizija jedne prirode sklone fantaziji i osetljive na normalne iluzije nevi-
Ċenog. Uprkos tome, njegove pripovetke su i neobiĉno zanimljive i neobiĉno prodorne,
budući da sa ĉudesnom snagom nagoveštavaju blisku opasnost nepojamnih uţasa i
nemilosrdne pseće odanosti pojedinca, „umetnika greha“ roĊenog pod nesrećnom
zvezdom, na koju ga osuĊuju preteći predstavnici spoljneg mraka. Od svih tih priĉa, Orla
je, po opštem mišljenju, istinsko remek delo. Ta pripovesto ponovnom dolasku u
Francusku jednoga nevidljivog bića koje ţivi na vodi i na mleku, koje pomućuje mozak
drugih i koje je, ĉini se, prethodnik horde vanzemaljskih organizama što na zemlju dolaze
zato da bi pokorili ljudski rod, moţda je uistinu bez premca u toj knjiţevnoj oblasti. Druga
snaţna i mraĉna Mopasanova dela su Ko zna?, Utvara, On, Dnevnik jednog ludaka, Beli
vuk, Na reci i jezoviti stihovi pod naslovom Uţas.
Dva saradnika, Erkman i Šatrijan (Erckmann-Chatrian), obogatila su francusku
knjiţevnost mnogim utvarnim tvorevinama mašte, a snaga kojom su uspeli da ostvare
grozovitu ponoćnu atmosferu je zaista ogromna, i pored teţnje da neobiĉno i natprirodno
objašnjavaju nekim prirodnim rešenjem ili nekim nauĉnim ĉudom; dve-tri kratke priĉe
proţete su većom stravom nego Nevidljivo oko, gde zla stara ĉarobnica tka noćne
hipnotiĉke ĉini i na taj naĉin nagoni goste u jednoj krĉmi da se vešaju o gredu u obliku
krsta. Pripovetke Sovino uvo i Vode smrti obavijene su mrakom u tajnovitošću. Vilije de
L ’IL-Adam (Villiers de l’Isle Adam) takoĊe pripada školi jezovitog, a njegova priĉa
Muĉenje nadom je, po mišljenju mnogih, najizrazitija srceparajuća kratka priĉa u
knjiţevnosti. Ova vrsta je, meĊutim, manje deo tradicije neobiĉnog a više deo takozvane
conte cruel — surove priĉe u kojoj je duboka, tišteća emocija dopunjena tantalovim
mukama, frustracijama i groznim fiziĉkim uţasima. Gotovo potpuno predan ovoj formi je
još ţivi pisac Moriš Level (Maurice Level), ĉije su kratke epizode veoma pogodne za
pozorišnu adaptaciju „trilera“ u stilu Gran ginjola. Francuski duh je, u stvari, mnogo bliţi
tom mraĉnom realizmu nego nagoveštaju neviĊenog, jer ovaj drugi proces traţi
misticizam svojstven severnjaĉkom umu.
Jedna veoma bogata, iako do nedavna skrivena, grana knjiţevnosti neobiĉnog jeste
grana Jevreja, koja hrani i ţivom maštom odrţava baštinu rane istoĉnjaĉke magije,
apokaliptiĉke literature i kataklizme. Semitska svest, kao i ona tevtonska, poseduje, ĉini
se, vidljive sklonosti ka mistici, a bogatstvo podzemnog sveta strave i uţasa koje je
preţivelo u getima i sinagogama svakako je mnogo veće nego što moţemo i da zamislimo.
I sam kabalizam, tako rasprostranjen u srednjem veku, jedan je filozofski sistem pomoću
kojeg se univerzum objašnjava kao emanacija Boţanstva i koji podrazumeva postojanje
neobiĉnih natĉulnih oblasti i bića izvan ovoga vidljivog sveta koji se, namah, mogu otkriti
putem tajanstvenih bajalica. Kabalistiĉki obred povezan je s mistiĉnim tumaĉenjima
Starog zaveta i pripisuje ezoteriĉno znaĉenje svakom slovu hebrejske azbuke; zahvaljujući
toj okolnosti, hebrejsko pismo je dobilo spektralnu uzvišenost i silovitu snagu u
popularnoj knjiţevnosti magije. Jevrejski folklor saĉuvao je mnogo od strave i
tajanstvenosti prošlosti i zato će, ako se temeljnije prouĉi, imati veliki uticaj na knjiţevna
dela neobiĉnog. Najbolji primeri njegove literarne upotrebe su do danas nemaĉki roman
Golem Gustava Mejrinka (Gustave Meyrink) i drama Dibuk jevrejskog pisca sa
pseudonimom „Anski“. Radnja romana Golem, u kome su tajanstveni, proganjajući
nagoveštaji strave i ĉudesa uistinu izvan našeg domašaja, odvija se u Pragu i Mejrink sa
istinskim majstorstvom opisuje stari geto toga grada i njegove sablasne, visoke zabate. Ime
Golem potiĉe od ĉuvenog, veštaĉki stvorenog diva koga su, kako se pretpostavlja, oţiveli
srednjovekovni rabini zahvaljujući jednoj tajanstvenoj formuli. Drama Dibuk, prevedena i
izvedena u Americi 1925. godine — a nedavno izvedena i kao opera — opisuje sa
izuzetnom snagom ĉoveka ĉije je telo zaposela duša pokojnika. I golemi i dibuci su
ustaljeni tipovi i ĉine sastavni deo kasnije jevrejske tradicije.
 7. Edgar Alan Po
Tridesetih godina osamnaestog veka došlo je do iznenadnog rasvetljenja u knjiţevnosti
koje je neposredno uticalo ne samo na istoriju neobiĉne priĉe nego i na istoriju kratke
proze u celini, a posredno uobliĉilo tokove i uspehe jedne velike evropske estetiĉke škole.
Nama Amerikancima dopala je sreća da to rasvetljenje nastane kod nas u liĉnosti našeg
najslavnijeg i nesrećnog sunarodnika — Edgara Alana Poa. Poova slava bila je izloţena
ĉudnim valovima, a danas meĊu „naprednom inteligencijom“ vlada prava moda pokušaja
da se umanji znaĉaj koji Po bespogovorno ima i kao umetnik i kao izvor snaţnih uticaja;
meĊutim, nijedan zreo kritiĉar sklon razmišljanju neće moći da porekne ĉudesnu,
ogromnu vrednost njegovog dela i ubedljivu snagu njegovog uma kao otkrivaoca
umetniĉkih procepa. Taĉno je da se Poov pogled na svet mogao predvideti; ali on je prvi
shvatio kakve mogućnosti pruţa jedno takvo poimanje sveta i dao mu najuzvišeniji oblik i
najcelovitiji izraz. Taĉno je i to da su pisci posle njega stvorili moţda pojedine priĉe koje
imaju veću vrednost od njegovih priĉa; ali mi konaĉno moramo da shvatimo da ih je samo
Po, primerom i poukom, nauĉio umetnosti koju su oni, imajući pred sobom prokrĉen put i
jasnu ideju vodilju, moţda uspeli da ponesu dalje. Bez obzira na svoja ograniĉenja, Po je
uĉinio ono što niko nikada nije uĉinio ili što niko nikada nije ni mogao da uĉini; i njemu
treba da zahvalimo na tome što nam je darovao modernu priĉu strave i njenom konaĉnom
i savršenom stanju.
Pre Poa su pisci neobiĉnog uglavnom delali u mraku, ne razumevajući psihološku
osnovu ĉari strave, sputani više ili manje prilagoĊavanjem nekim besmislenim knjiţevnim
konvencijama kao što su srećan završetak, nagraĊena vrlina i, uopšteno, šuplja moralna
didaktiĉnost, prihvatanje ustaljenih normi i vrednosti, kao i napor pisca da priĉi nametne
sopstvene emocije i prikloni se patvorenim idejama većine. Po je, na drugoj strani,
dosegao suštinsku bezliĉnost istinskog umetnika; znao je da je uloga stvaralaĉke fikcije
samo u tome da izrazi i protumaĉi dogaĊaje i osećaje onakve kakvi jesu, nezavisno od toga
ĉemu teţe ili šta dokazuju — dobro ili zlo, privlaĉno ili odurno, podsticajno ili
obeshrabrujuće, sa stvaraocem koji uvek dejstvuje kao ţiv i nepristrasan hroniĉar a ne kao
uĉitelj, saĉustvovalac ili prodavaĉ mišljenja. Jasno je video da su sve faze ţivota i misli
podjednako dostojne izbora kao umetniĉke teme, a kako je po temperamentu bio sklon
ĉudnosti i sumornosti, odluĉio je da bude tumaĉ onih snaţnih osećanja i ĉestih dogaĊanja
koja doseţu do bola a ne do zadovoljstva, do raspadanja a ne do razvijanja, do uţasa a ne
do spokojstva, i koja su u osnovi ili suprotna ili ravnodušna prema ukusima i
tradicionalnim spoljnim osećanjima ljudskog roda, prema ĉovekovom telesnom i
duševnom zdravlju i normalnom nezadrţivom napretku njegove vrste.
Zato su Poove utvare dobile ubedljivu zluradost koju njihove prethodnice nisu imale
pa su, zahvaljujući njima, zavedene nove norme realizma u analima knjiţevne strave. To
bezliĉno umetniĉko htenje potpomogao je i odreĊeni nauĉni stav tako redak do tada: Po je
prouĉavao ljudsku svest a ne pravila gotskog romana i stvarao je na osnovu analitiĉkog
poznavanja pravih izvora uţasa, pa je to udvostruĉilo snagu njegovih pripovedaka i
oslobodilo ga svih onih besmislica koje su svojstvene ĉisto konvencionalnom kovanju
jeze. Pošto je primer uveden, kasniji stvaraoci bili su, prirodno, primorani da mu se
podrede, jer su samo tako i mogli da uĉestvuju u takmiĉenju, i zbog toga je u glavnom
toku knjiţevnog stvaralaštva zlokobnog i jezovitog i nastupila korenita promena. Po je,
osim toga, dao ton savršenom umetniĉkom radu dovedenom do savršenstva; pa iako nam
danas neka njegova dela izgledaju pomalo melodramska i nedovoljno rafinovana, mi
neprekidno i lako moţemo da pratimo njegov snaţni uticaj u stvarima kao što su
odrţavanje jednog istog raspoloţenja i jedne iste atmosfere, postizanje jednog istog utiska
u priĉi i strogo ujednaĉavanje dogaĊaja koji se neposredno odnose na zaplet i koji će
odigrati presudnu ulogu u vrhunskim trenucima pripovesti. Moţe se, dakle, slobodno reći
da je Po izmislio kratku priĉu u njenom sadašnjem obliku. Ĉinjenica da je bolest,
izopaĉenost i raspadanje uzdigao na ravan tema koje se mogu izraziti na pravi umetniĉki
naĉin bila je beskonaĉno dalekoseţna i po poslediĉnom dejstvu jer je, kada ju je ţudno
šĉepao, prigrlio i ojaĉao Poov slavni oboţavalac Šari Pjer Bodler, postala srţ glavnih
estetiĉkih pokreta u Francuskoj, tako da se Po u izvesnom smislu moţe posmatrati kao
preteĉa dekadenata i simbolista.
Pesnik i kritiĉar po prirodi i po vrhunskom dostignuću, logiĉar i filozof po sklonosti i
po manirizmu, Po ni u kom sluĉaju nije bio osloboĊen mana i izveštaĉenosti. Njegovo
izmišljanje da produbljuje i zamagljuje uĉevnost, njegove nevešte pothvate u rašepurenoj i
nepotrebno razraĊenoj pseudoveselosti i njegove ĉeste plahovite i zajedljive izlive
kritiĉkih predrasuda treba i potvrditi i oprostiti. Izvan i iznad tih nesavršenosti što ih on
pretvara u beznaĉajnosti, uzdiţe se majstorova vizija strave koja se šunja oko nas i u nama
i crva koji se uvija i uvlaĉi u taj nama tako strašno blizak ponor. Prodirući u svekoliku
gnojnu, truleţnu stravu u veselo odslikanoj opseni koju nazivamo postojanjem i u
sveĉanoj maskaradi koju nazivamo ljudskom mišlju i ljudskim osećanjem, ta vizija je imala
moć da se projektuje u sumorno magiĉnoj kristalizaciji i preobraţavanju. U sterilnoj
Americi tridesetih i ĉetrdesetih godina buja meseĉevom svetlošću napajan vrt tako
veliĉanstvenih otrovnih gljiva kojima se ne bi mogle pohvaliti ni donje padine Saturna.
Pesme i priĉe podjednako su opterećene kosmiĉkim strahom, taj strah je njihov refren.
Gavran koji svojim ubilaĉkim, ogavnim kljunom probada srce, ĉudovišta koja zvone
gvozdenim lancima u kuţnim zvonicima, podzemna grobnica Ulalume u crnoj
oktobarskoj noći, sablasni tornjevi i kupole pod morem, „divlje, ĉudesno podneblje što se,
poneseno, pruţa izvan Prostora — izvan Vremena“ — sve to i još mnogo štošta vreba nas
iz prikrajka usred manijakalnog zveckanja u uskomešanoj stravi poezije. A u prozi zjape,
da bi nas progutale, same ĉeljusti ponora — nepojamne ĉudovišnosti lukavo nagoveštene
u straviĉnom polusaznanju putem reĉi u ĉiju bezazlenost nimalo ne sumnjamo sve dok
nas napukla napetost u pripovedaĉevom šupljikavom glasu ne navede da se uplašimo tih
strašnih nagoveštaja; demonski obrasci i mahnite prikaze spavaju nezdravim snom sve
dok se za jedan fobiĉan tren ne probude kroz vrisak otkrića koji uz kikot prelazi u
iznenadno ludilo ili eksplodira u nezaboravnim, kataklizmiĉnim odjecima. Veštice na
svom skupu strave odbacuju prikladne odore — i taj prizor, što samo sevne pred nama, još
je ĉudovišniji zbog nauĉne umešnosti sa kojom je svaka pojedinost izloţena, poreĊana i
dovedena u naizgled jasnu vezu sa poznatom jezovitošću materijalnog ţivota.
Poove priĉe se dele, naravno, na više vrsta; neke sadrţe ĉistiju bit natĉulne strave
nego druge. One u kojima preovladava logika i zakljuĉivanje ne mogu kao prethodnice
moderne detektivske priĉe da budu ukljuĉene u knjiţevnost neobiĉnog, dok neke druge,
opet, najverovatnije pod Hofmanovim uticajem, nose u sebi zastranjenost koja ih otpravlja
na samu ivicu groteske. Pripovetke iz treće grupe bave se abnormalnom psihologijom i
monomanijom na takav naĉin da izraţavaju stravu ali ne i neobiĉnost. One preostale,
najhitnije, predstavljaju knjiţevnost natprirodnog uţasa u njenom najtananijem ali i
najmoćnijem obliku; zahvaljujući tim pripovetkama, njihov tvorac je zauzeo trajno i
neosvojivo mesto boţanstva i izvora celokupne moderne dijaboliĉne proze. Ko bi mogao
da zaboravi straviĉni brod s nabreklim jedrima što odrţava veĉitu ravnoteţu na ivici vala i
bezdana u pripoveci Rukopis pronaĊen u boci, mraĉne nagoveštaje njegove bezboţniĉke
starosti i ĉudovišnog rasta, njegovu zlokobnu posadu koju ĉine nevidljivi starci i njegovu
strašnu sunovratnu plovidbu na jug pod punim jedrima kroz ledene sante antarktiĉke
noći, dok ga i dalje u sebe usisava neka Ċavolska struja noseći ga ka vrtlogu avetinjskog
prosvetljenja koje se mora završiti konaĉnim uništenjem?
Tu je i neopisiv Gospodin Valdemar koji se, zahvaljujući hipnozi, ne raspada sedam
meseci posle smrti i koji ispušta mahnite zvuke pre nego što ga razbijena ĉarolija ne
pretvori u „gotovo teĉnu masu grozne, gnusne truleţi“. U Pustolovinama Artura Gordona
Pima, putnici prvo stiţu u ĉudnu zemlju na Juţnom polu, u zemlju krvoloĉnih divljaka u
kojoj ništa nije belo i gde stenovite klisure imaju oblik dţinovskih egipatskih pismena
pomoću kojih se odgonetaju strašne iskonske tajne nad tajnama; potom dolaze u još
tajanstvenije oblasti u kojima je sve belo i gde divovi zaodenuti mrtvaĉkim ruhom i ptice
sneţnobelih krila ĉuvaju zagonetni slap magle koji se iz nemerljivih nebeskih visina
spušta u sprţeno, isušeno mleĉno more. Pripovetka Mecengerstajn uţasava svojim kobnim
nagoveštajima ĉudovišne metempsihoze: jedan ludi plemić pali konjušnice svog
davnašnjeg protivnika; iz plamena što satira zgradu u kojoj je stradao i njen vlasnik,
iskrsava nepoznati dţinovski konj; neumorno i divlje jahanje ludaka na ogromnom konju,
njegov strah od ata i mrţnja prema njemu; proroĉanstva lišena smisla koja se nadnose nad
mraĉne kuće; i, najzad, poţar koji zahvata dvorac i smrt njegovog ludog vlasnika koga,
potpuno bespomoćnog, nose plameni jezici uz široke stepenice na ţivotinji koju je jahao
na tako neobiĉan naĉin. Posle svega, dim koji se diţe sa ruševina dobija oblik dţinovskog
konja. Ĉovek gomile je priĉa o ĉoveku koji luta danonoćno i koji utiĉe u reku ljudi zato
što se plaši da ostane sam; iako po dejstvu smirenija, i ona je proţeta snaţnom kosmiĉkom
stravom. Poova svest nikada nije bila udaljena od strave, truleţi i raspadanja i mi se u
svakoj njegovoj priĉi, u svakoj njegovoj pesmi i u svakom filozofskom dijalogu srećemo sa
stvaraoĉevom napetom ţudnjom da pronikne u neispitane, nemerljive noćne ponore,
razgrne veo smrti i u mašti zavlada kao gospodar straviĉnih tajni vremena i prostora.
Neke Poove pripovetke su gotovo apsolutno savršenstvo po umetniĉkoj formi, tako da
predstavljaju one istinske svetlosti koje oznaĉavaju da se u oblasti kratke priĉe desio vaţan
dogaĊaj. Po je mogao, kad je ţeleo, da svojoj prozi da bogato pesniĉko ruho. Sluţio se onda
onim arhaiĉnim, poistoĉnjaĉenim stilom u kome je reĉenica ukrašena dragim kamenom,
kvazibiblijskim ponavljanjem i refrenom, kojima su se sa velikim uspehom sluţili pisci
posle njega, pisci kao što su Oskar Vajld i lord Danseni; i tamo gde to ĉini, ostvaruje lirsku
fantaziju koja je u biti skoro narkotiĉna — to je opijum sa laţnim sjajem sna u jeziku sna,
sa svim neprirodnim bojama i grotesknim slikama simbolizovanim u simfoniji
odgovarajućeg zvuka. Maska crvene smrti, Tišina, Jedna bajka i senka, jedna parabola su,
neosporno, poeme u svakom smislu ove reĉi, osim u smislu metrike, a svoju ogromnu
snagu duguju koliko aurnoj kadenci toliko i vizuelnom bogatstvu slika. Ali tek se u dvema
manje otvorenim poetskim priĉama koje se zovu Ligeja i Pad kuće Ašer — naroĉito u ovoj
drugoj — ukazuju pravi vrhunci umetniĉkih sposobnosti zbog kojih Po zauzima mesto na
samom ĉelu proznih minijaturista. One su jednostavne i neposredne u zapletu, a njihova
magija izvire iz izbora i najbeznaĉajnijeg dogaĊaja. Ligeja je priĉa o prvoj ţeni otmenog,
oholog i zagonetnog vlastelina koja se posle smrti, zahvaljujući natprirodnoj volji, vraća
zato da bi zaposela telo njegove druge ţene i nametnula privremeno oţivljenom lešu ţrtve
ĉak i svoj fiziĉki izgled. Iako razvuĉena i opterećena bezbrojnim suvišnostima, pripovetka
dostiţe svoj strahovit vrhunac gotovo nemilosrdnom snagom. Pripovetka Pad kuće Ašer,
ĉija se nadmoć, izraţena u detalju i u proporciji, uvek istiĉe, proţeta je jezovitim
nagoveštajima o tajanstvenom ţivotu u neorganskim stvarima i izlaţe neprirodno
povezano trojstvo entiteta na kraju jedne dugaĉke porodiĉne povesti — trojstva što ga
saĉinjavaju brat, njegova sestra bliznakinja i njihova nepojamno stara kuća; to troje dele
jednu dušu i u istom trenutku umiru istom smrću. Ove bizarne ideje, tako nezgrapne u
neveštim rukama, postale su u Poovoj ĉaroliji ţivi i ubedljivi uţasi koji nas opsedaju
noćima zato što je njihov tvorac tako savršeno dokuĉio istinsku mehaniku i istinsku
psihologiju straha i ĉudnosti — što je tako dobro znao koje bitne pojedinosti treba da
istakne, koje neumesnosti i koje neobiĉne ideje treba da izabere kao uvod u stravu, koje
dogaĊaje i aluzije treba potpuno bezazleno da unapred predoĉi kao simbole ili nagoveštaje
svakoga većeg koraka ka budućem strahobnom raspletu, koje tanane doteranosti
nagomilane snage i nepogrešive briţljivosti treba da upotrebi u povezivanju delova da bi
se oni uklopili, od poĉetka do kraja, u jednu besprekornu celinu, koje jedva primetne
nijanse vrednosti prizora i pejzaţa treba da odabere da bi ostvario i odrţao ţeljeno
raspoloţenje i ţeljenu atmosferu i udahnuo ţivot ţeljenim iluzijama — zato što je, dakle,
tako nepogrešivo shvatao i primenjivao ove principe i desetine drugih koji su suviše
nedokuĉivi da bi ih opisao, pa i potpuno razumeo obiĉan tumaĉ. Moţda u Poovom delu
ima melodrame i nedovoljne rafinovanosti — priĉa se o tome kako je neki izbirljiv
Francuz mogao da ĉita Poa samo u Bodlerovom uglaĊenom prevodu preinaĉenom na
galski naĉin — ali sve tragove takvih nesavršenosti baca u zasenak moćno i uroĊeno
osećanje za spektralno, za morbidno i straviĉno, osećanje koje je naviralo iz svake ćelije
umetnikove stvaralaĉke umnosti i koje je njegovo jezovito delo obeleţilo neizbrisivim
peĉatom vrhunske genijalnosti. Poove neobiĉne priĉe su ţive na onaj naĉin na koji mali
broj priĉa preţivljuje kroz vreme.
Kao mnogi zanesenjaci, i Po se ogleda više u dogaĊajima i u naĉinu pripovedanja nego
u crtanju karaktera. Njegov tipiĉni glavni junak je najĉešće crnomanjast, lep, gord,
melanholiĉan, uman, beskrajno osetljiv, ćudljiv, samotan a katkada i pomalo lud gospodin
iz stare poznate porodice i sa velikim imetkom; najĉešće je vršan poznavalac ĉudnih
nauka, ispunjen kobnom ţudnjom za tim da prodre u zabranjene tajne univerzuma. Osim
visokozvuĉnog imena, taj lik oĉigledno ne potiĉe iz ranog gotskog romana, jer svakako
nije ni beţivotni junak ni Ċavolski nitkov iz radklifovskog ili ludovikovskog romana.
Posredno, meĊutim, nosi u sebi neku genealošku povezanost sa njima, jer njegove
turobne, ambiciozne i antisocijalne osobine nedvosmisleno odaju tipiĉnog bajronovskog
junaka, a taj junak je, opet, potomak gotskih Manfreda, Montonija i Ambrozija. Ona
osobenija svojstva potiĉu, ĉini se, iz psihologije samoga Poa, koji je svakako nosio u sebi
potištenost, osetljivost, ludu teţnju, samotnost i nastranu ĉudnost, dakle ona svojstva koja
pripisuje svojim ponesenim i samotnim ţrtvama Sudbine.

8. Tradicija neobiĉnog u Americi

Publika za koju je pisao Po, iako uglavnom nesposobna da shvati i ceni njegovu
umetnost, ni u kom sluĉaju nije bila nenaviknuta na stravu kojom se on bavio. Pored toga
što je nasledila tajanstvena saznanja evropskog folklora, Amerika je imala i sopstvenu
riznicu neobiĉnih asocijacija, tako da su sablasne legende brzo bile usvojene kao plodna
knjiţevna tema. Ĉarls Brokden Braun je doţiveo neviĊenu slavu sa svojim radklifovskim
romanima, a Vašington Erving je zahvaljujući veštoj obradi jezivih tema vrlo brzo svrstan
meĊu klasike. Taj dodatni kapital proistekao je iz ţudnog duhovnog i teološkog
interesovanja prvih naseljenika, ali i iz ĉudne, preteće i zlokobne prirode u koju su bili
gurnuti. Ogromne, sumorne, netaknute prašume iz ĉijih su veĉitih polutama vrebali svi
uţasi sveta; horde Indijanaca bakarne boje, ĉija su neobiĉna, bezizrazna lica i divlji obiĉaji
neumitno otkrivali tragove paklenog porekla; prepuštanje, pod uticajem puritanske
teokratije, svim predstavama u kojima se uvaţava ĉovekov odnos prema strogom,
osvetoljubivom kalvinistiĉkom Bogu i prema paklenom Protivniku toga Boga, o kome se
tako gromovito besedilo u crkvi svake nedelje; i morbidno samoposmatranje koje je
razvijao usamljeniĉki ţivot u divljim šumskim predelima, ţivot lišen normalnih razonoda
i okrepljujućih raspoloţenja, proţet muĉenjima što su ih donosila teološka
samoispitivanja, usklaĊen sa neprirodnim potiskivanjem emocija, ţivot koji je iznad svega
bio puka i ljuta borba za opstanak; sve to se, dakle, urotilo i proizvelo sredinu u kojoj su se
mraĉna došaptavanja zloslutnih bakica mogla ĉuti i dalje od mesta kraj ognjišta i u kojoj su
priĉe o vešticama i volšebnicima, o nepojamnim ĉudovišnostima, lebdele još dugo posle
uţasnih dana salemske strave.
Edgar Alan Po predstavlja noviju, dublje razoĉaranu i u tehniĉkom pogledu savršeniju
školu neobiĉnog koja je ponikla iz te milostivne sredine. Drugu školu — tradiciju
moralnih vrednosti, blage odmerenosti i neţne, dokone fantazije obojene fantastiĉnim —
predstavljala je druga ĉuvena. neshvaćena i usamljena figura u ameriĉkoj knjiţevnosti —
stidljivi i osećajni Natanijel Hotorn (Nathaniel Hawthorne), potomak starog Salema i
praunuk jednog od najsvirepijih starih sudija na suĊenju salemskim vešticama i vešcima.
Kod Hotorna nema nasilja, drskosti, ţivog kolorita, snaţnog osećanja za dramatiĉno,
kosmiĉke zlosti i nepodeljene, bezliĉne, nepristrasne umetniĉke veštine Edgara Alana
Poa. Hotorn je ĉovek neţne duše, setan i skuĉen puritanstvom rane Nove Engleske; uvek
u senci, on ţali nemoralni svet koji svuda i na svakom mestu prekoraĉuje granice
konvencionalnih obrazaca što su ih naši pradedovi izmislili zato da bi predstavili boţanski
i nepromenljiv zakon. Zlo, koje je kod Hotorna istinska sila, pojavljuje se na svakom
koraku kao protivnik koji vreba i pobeĊuje; a vidljivi svet pretvara se u njegovoj mašti u
pozorište beskonaĉne tragedije i nesreće, sa nevidljivim polupostojećim bićima od uticaja
koja lebde nad njim i kroz njega, boreći se za prevlast i uobliĉavajući sudbine
bespomoćnih, smrtnika — jalovog, samoobmanjujućeg stanovništva toga sveta. I sam
sastavni deo nasleĊa ameriĉke neobiĉnosti, Hotorn je iza svih obiĉnih ţivotnih pojava
video i sumornu gomilu nejasnih utvara; ali nije bio dovoljno nepristrasan i
nezainteresovan da utiske, osećaje i lepote pripovedanja procenjuje radi njih samih.
Osećao je, sigurno, potrebu da svoje fantazije utka u neko mirno, setno tkanje didaktiĉkog
ili alegoriĉnog vida, u kojem će njegov smerno spokojan cinizam moći da sa naivnom
moralistiĉkom procenom otkriva perfidnost ljudske rase koju on ţali i dalje, uprkos tome
što je spoznao njeno licemerstvo. Natprirodna strava nije nikada, dakle, glavni cilj
Natanijela Hotorna, iako su svi impulsi tako duboko utkani u njegovo biće i u njegovu
liĉnost da ih neminovno nagoveštava snagom genija kada se obraća nestvarnom svetu u
ţelji da ilustruje pridiku koju hoće da odrţi.
Hotornovi nagoveštaji neobiĉnog, uvek blagi, skriveni i uzdrţani, mogu se pratiti
kroz njegovo celokupno delo. Raspoloţenje iz kojeg su potekli našlo je pravu odušku u na
tevtonski naĉin preraĊenom klasiĉnom mitu za decu — u Knjizi ĉudesa i u Priĉama iz
Tanglvuda, dok se u drugim prilikama ogleda u tome što pisac baca neke ĉini, ĉudnost ili
pakost, na dogaĊaje koji nisu bili zamišljeni kao istinski natprirodni; to se dešava u
posthumno objavljenom romanu jeze Tajna doktora Grimšoa, u kojem Hotorn sa
neobiĉnim gaĊenjem govori o kući koja i dan-danas postoji u Salemu, na samoj ivici
starog groblja. U Mramornom faunu, koji je zamišljen i skiciran u jednoj italijanskoj vili
na glasu kao kuća duhova, ĉudesna pozadina nepatvorene fantazije i misterije poigrava
izvan vidnog polja obiĉnog ĉitaoca; i svetlucanja ĉudnovate krvi u ţilama smrtnika
nagoveštena su u toj priĉi koja je zanimljiva i pored toga što nas autor napastvuje
moralistiĉkom alegorijom, antipapskom propagandom i puritanskim prenemaganjem,
zbog ĉega je savremeni pisac D. H. Lorens (D. H. Lawrence) izrazio ţelju da se sa
Hotornom obraĉuna na krajnje nedoliĉan naĉin. Septimus Felton, još jedan roman
objavljen posthumno, opisuje ovlaš eliksir ţivota na više-manje vešt naĉin, dok beleške za
jednu nikad napisanu priĉu koja je trebalo da se zove Tragovi predaka ukazuju na ono što
je Hotorn mogao da uradi obraĊujući drevno englesko sujeverje vezano za staru i ukletu
lozu porodice ĉiji su ĉlanovi ostavljali za sobom krvave tragove stopala.
Mnoge Hotornove kraće priĉe neobiĉne su ili po atmosferi ili po dogaĊanju. Portret
Edvarda Rendolfa sadrţi bezbroj dijaboliĉnih trenutaka, dok Ministrov crni veo (priĉa
zasnovana na istinitom dogaĊaju) i Ambiciozni gost nagoveštavaju mnogo više od onoga
što iznose.
U celokupnom pišĉevom opusu neobiĉnog prednjaĉi kao završena umetniĉka celina
ĉuveni i ĉudesno istkan roman Kuća sa sedam zabata, u kome Hotorn sa izuzetnom
snagom obraĊuje i razvija jedno pradedovsko prokletstvo vezano za veoma staru kuću u
Salemu. Od svih tih starih gotskih kuća sa zabatima jedva da se dvanaestak danas moţe
videti u celoj Americi, ali ona kuća, tako dobro poznata Natanijelu Hotornu, još stoji u
salemskoj ulici Tarner. Jedno takvo zdanje, sa svojim sablasnim vršcima, zbijenim
dimnjacima, uzbudljivom povešću, grotesknim ugaonim konsolama i prozorima u obliku
romba sa rešetkama, uistinu je objekat izmišljen da probudi sumorna razmišljanja;
simbolizujući kroz tu kuću mraĉno puritansko doba potajne strave i veštiĉjeg šaputanja,
doba koje je prethodilo lepoti, razloţnosti i prostranstvu osamnaestog veka, Hotorn nam
kazuje da je u svojoj mladosti video mnoge takve kuće i ĉuo mnoge mraĉne priĉe
povezane sa nekima od njih. Slušao je i mnoge glasine o prokletstvu baĉenom na njegovu
sopstvenu porodiĉnu lozu zbog strogosti i nemilosrdnosti koje je njegov pradeda, sudija,
ispoljio na suĊenju vešticama i vešcima 1692. godine u Salemu.
Iz te sredine rodila se besmrtna priĉa koja predstavlja najveći doprinos Nove Engleske
knjiţevnosti neobiĉnog. I mi od samog poĉetka osećamo koliko je atmosfera koja nam se
prenosi autentiĉna; prikrivena strava i bolest vrebaju sa od-nevremena-pocrnelih, u-
mahovinu-zaraslih i brestovima-osenĉenih zidova stare stambene kuće; a ona je opisana
tako slikovito da lako poimamo svu njenu otrovnost dok ĉitamo kako je njen graditelj,
stari pukovnik Pinĉon, nemilosrdno oteo zemlju pravome vlasniku-naseljeniku Metjuu
Moliju i osudio ga na vešala kao volšebnika u godini salemske uzbune. Moli je umro
proklinjući starog Pinĉona „Bog će mu dati da krv pije“ — a voda u starom bunaru na
otetoj zemlji postala gorka. Molijev sin-tesar pristao je da sagradi veliku kuću sa zabatima
pobedonosnom neprijatelju svoga oca, ali je stari pukovnik umro na veoma ĉudan naĉin
upravo na dan kada se kuća osvećivala. Sledile su generacije sa neobiĉnim preokretima
sudbine, praćenim ĉudnim šapatom o mraĉnim silama kojima upravlja porodica Moli, a s
vremena na vreme bi nekog ĉlana porodice Pinĉon zadesila strašna smrt.
Mrţnja koja zamraĉuje ali i ĉuva staru kuću — skoro isto toliko ţivu koliko je ţiva i
Poova kuća Ašer — proţima celu priĉu kao što refren proţima opersku tragediju; a kada
zapoĉne glavna priĉa, zatiĉemo današnje potomke porodice Pinĉon u oĉajnom stanju
raspadanja: bednu staru Hepsibu, nekada ekscentriĉnu a sada duboko poniţenu gospu;
detinjastog, zlosrećnog Kliforda, koji se upravo vratio sa nezasluţenog tamnovanja;
lukavog i podmuklog sudiju Pinĉona, sliku i priliku starog Pukovnika. Sve te figure su
straviĉni simboli, savršeno usklaĊeni sa zakrţljalim rastinjem i beskrvnom ţivinom u vrtu.
Za ţaljenje je što je priĉa dobila srećan završetak udajom ţivahne Febe, poslednjeg
izdanka Pinĉonovih, za privlaĉnog mladića koji je, ispostavlja se, poslednji potomak
Molijevih. A taj brak, kako se pretpostavlja, oznaĉava i kraj prokletstva. Hotorn izbegava
svako nasilje u dikciji i u pokretu, a nagoveštaje strave zadrţava u pozadini. Zbivanja kao
što su opĉinjavanje Alise Pinĉon poĉetkom osamnaestog veka i avetinjska muzika njenog
starog klavira, koja najavljuje smrt u porodici, povezuju radnju neposredno sa natprirod-
nim; a noćno bdenje starog sudije Pinĉona u nekadašnjem salonu, uz grozomorno
otkucavanje ĉasovnika, prava je pravcata strava najprodornije i najnepatvorenije vrste.
Naĉin na koji je sudijina smrt nagoveštena kretanjem i frktanjem ĉudne maĉke napolju
ispred prozora, i pre nego što je tu ĉinjenicu naslutio ĉitalac ili neka od liĉnosti romana,
ĉisti je potez genija koji ni Po ne bi mogao da nadmaši. Kasnije, ta ista ĉudna maĉka gleda
kroz taj isti prozor na polje u noć. Reĉ je, naravno, o predvodniku mrtvih duša iz
iskonskog mita, prilagoĊenog, sa beskrajnom umešnošću, savremenoj sredini.
Hotorn za sobom nije ostavio jasno ocrtano potomstvo. Njegovo raspoloţenje i njegov
stav pripadali su jednom dobu koje se završilo zajedno sa njim, a preţiveo je i cvetao duh
Edgara Alana Poa, koji je tako lucidno i realistiĉki shvatio prirodnu osnovu ĉari strave i
taĉnu mehaniku njenog ostvarivanja. MeĊu prvim Poovim uĉenicima treba istaći sjajnog
mladog Irca Fica Dţejmsa O’Brajena (Fitz James O’Brien, 1828—1862), naturalizovanog
Amerikanca koji je ĉasno poginuo u graĊanskom ratu. On nam je darovao Šta to bi?, prvu
jasno uobliĉenu novelu o opipljivom ali nevidljivom biću, prototipu Mopasanove Orle; on
je stvorio i neponovljiva Dijamantska soĉiva, priĉu o mladom ĉoveku koji se sluţi
mikroskopom i koji se zaljubljuje u devojku iz infinitezimalnog sveta, pošto ju je otkrio u
jednoj kapi vode. O’Brajenova prerana smrt lišila nas je bez sumnje nekolikih majstorskih
priĉa neobiĉnog i straviĉnog, iako moramo da kaţemo da se njegova darovitost nije mogla
meriti sa titanskim vrednostima Poa i Hotorna.
Bliţi pravoj veliĉini bio je nastrani, mrzovoljni novinar Ambroz Birs (Ambrose
Bierce), roĊen 1842. godine; i sam uĉesnik u graĊanskom ratu, uspeo je da iz njega izaĊe
ţiv i da napiše nekoliko besmrtnih priĉa; išĉezao je 1913. godine u isto toliko velikom
oblaku tajne koliko su bili i oni oblaci tajne što ih je prizivao iz strave svojih fantazija. Birs
je bio cenjen kao satiriĉar i pamfletista, ali je njegov pravi umetniĉki ugled zasnovan na
divljim i grozomornim kratkim priĉama, u kojima se uglavnom bavi graĊanskim ratom; i
taj sukob nije, do sada, u knjiţevnoj prozi bio izraţen tako ţivo i tako realistiĉki kao u
njima. U stvari, sve Birsove priĉe su priĉe strave; i dok se u nekima bavi samo fiziĉkim i
psihološkim uţasima u okvirima Prirode, druge proţima zlim natprirodnim, a to je i bitni
element u ameriĉkoj knjiţevnoj riznici neobiĉnog. Semjuel Lavmen (Samuel Loveman),
ţivi pesnik i kritiĉar koji je liĉno poznavao Birsa, ovako saţima genijalni duh velikog
„tvorca senki i tmine“:
„Strava koju oţivljava Birs nije više ni recept ni izopaĉenost Poa i Mopasana nego je,
mnogo više, taĉno odreĊena amtosfera tajanstvenosti. Reĉi, toliko jednostavne da bi se
mogle pripisati ograniĉenoj moći izraţavanja, nose u sebi bezboţan uţas i preobraţavaju
se na jedan potpuno nov i nedokuĉiv naĉin. Kod Poa nailazimo na tour de force, kod
Mopasana na nervozno dosezanje vrhunca uz biĉevanje. Za Birsa je, meĊutim,
jednostavno i istinski, dijabolizam sadrţan u njegovoj muĉeniĉkoj smrti potpuno prirodno
i pouzdano sredstvo za išĉeznuće.“
,,U Smrti Heplina Frejzera, cveće, bujno rastinje, granje i lišće drveća, veliĉanstvena
su pozadina koja svojom suprotnošću istiĉe neprirodno zlo. Birsov svet nije uobiĉajeno
pozlaćen svet, njegov svet je proţet tajnom plavetnila i upornim snovima od kojih staje
dah. I zato je uistinu ĉudno to što je u njemu povremeno prisutna i neĉoveĉnost.“
„Neĉoveĉnost“ koju pominje gospodin Lavmen ispoljena je u izuzetnom naboju
zlurade komedije i crnog humora, u nekoj vrsti uţivanja u slikama svireposti i razoĉaranja
koje donosi Tantalove muke.
Birsovo delo je, posmatrano u celini, dosta neujednaĉeno. Mehanika mnogih priĉa je
oĉigledna; krnji ih samouvereni i izveštaĉen stil potekao iz novinarskih modela; ali je
strašna zlost koja se šunja kroz sve pripovetke nepogrešivo oţivljena i zato su one, u
većini, trajni vrhunac ameriĉke knjiţevnosti neobiĉnog. Smrt Helpina Frejzera, koju je
Frederik Tejber Kuper (Frederick Taber Cooper) nazvao najpaklenijom jezovitom priĉom
u knjiţevnosti anglosaksonske rase, pripoveda o jednom telu bez duše koje noću luta po
neobiĉnoj, straviĉno okrvavljenoj šumi, i o ĉoveku opsednutom pradedovskim
uspomenama, koji nalazi smrt u kandţama svoje bezumno voljene majke. Ukleta stvar je
priĉa o groznim pustošenjima nevidljivog entiteta koji se danonoćno gega po brdima i
ţitnim poljima. U Podesnom okruţenju, Birs sa ĉudesnom tananošću i sa naizgled
beskrajnom jednostavnošću oţivljava sav uţas koji moţe da sadrţi pisana reĉ; nastrani
pisac Kolston kaţe svom prijatelju Maršu: „Ti si dovoljno hrabar da me voziš tramvajem,
ali da budeš u nekoj napuštenoj kući — sam — u šumi — noću?! Ja u dţepu imam rukopis
koji bi mogao da te ubije!“ Marš ĉita rukopis u „podesnom okruţenju“ i — rukopis ga
ubija. Pripovetka Srednji prst na desnoj nozi ima nespretan zaplet ali i blistav vrhunac.
Ĉovek po imenu Menton ubija na grozovit naĉih svoje dvoje dece i svoju ţenu, kojoj
nedostaje srednji prst na desnoj nozi. Deset godina kasnije, Menton se, potpuno izmenjen,
vraća u svoj kraj; tu ga izazivaju na dvoboj noţevima oni koji su ga ipak prepoznali, a taj
obraĉun treba da se odrţi u mraĉnoj i sad napuštenoj kući u kojoj je izvršen zloĉin. Ali,
Menton se u zakazani ĉas naĊe potpuno sam, zatvoren u mrklom mraku sobe u prizemlju
zgrade koja je na glasu kao ukleta kuća, kao kuća duhova. Na njega niko ne poteţe noţ, jer
izazivaĉ ne ţeli da ga ubije nego samo propisno prestravi. Sutradan, Mentona pronalaze
zgrĉenog u uglu sobe, unakaţena lica, mrtvog — od straha koji je izazvalo nešto što je
video. Jedini vidljivi trag je trag sa strašnim nagoveštajima: ,,U gustom sloju
desetogodišnje prašine koja je prekrivala pod — vodeći od vrata kroz koja su ušli, pa
preko cele sobe do mesta gde je leţalo Mentonovo zgrĉeno telo — videli su se, u tri
uporedne linije, otisci stopala; oni spoljni, tragovi bosih deĉjih nogu, a oni unutrašnji,
tragovi neke ţene. Te bose noge se nisu vratile, otisnuti tragovi vodili su samo u jednom
pravcu.“ I ukazivali su, naravno, na to da je ţeni nedostajao srednji prst na desnoj nozi.
Mogućnosti koje mu pruţa atmosfera njegovih tema Birs retko kad uspeva da ostvari
onako slikovito kao Po; i njegova dela, u većini, obeleţavaju izvesna naivnost, trezvena
krutost i rani ameriĉki provincijalizam kojih su donekle osloboĊeni kasniji majstori
strave. Ali, nepatvorenost i umetniĉka vrednost njegovih mraĉnih nagoveštaja su ne-
pogrešivi, tako da znaĉaj koji Birs ima u ovoj oblasti nije izloţen opasnosti pomraĉenja.
Mnoga najbolja dela ameriĉke knjiţevnosti strave potekla su iz pera onih koji nisu bili
posvećeni iskljuĉivo tom medijumu. Oliver Vendel Holms u svojoj istorijskoj Elsi Vener
nagoveštava, izvanredno i odmereno, neprirodni zmijasti element u jednoj mladoj ţeni
koja je pre roĊenja bila podvrgnuta natprirodnim uticajima. U svom romanu Obrtaj
zavrtnja, Henri Dţems uspeva da nadvlada uobiĉajenu pompeznost i rasplinutost i da
ostvari upeĉatljivu atmosferu zlokobne pretnje; u opisivanju gnusnog uticaja što ga jedan
par mrtvih i zlih slugu, Piter Kvint i dadilja Dţesel, imaju nad deĉaĉićem i devojĉicom o
kojima se staraju, Dţems je moţda suviše opširan, suviše sladunjavo uglaĊen i suviše
podan tananostima govora da bi ostvario neobuzdanu i rušilaĉku stravu u situacijama koje
izlaţe; uprkos tome, plima uţasa raste sve više i više i vrhunac dostiţe u prizoru deĉakove
smrti.
F. Merion Kroford je napisao više neobiĉnih priĉa razliĉitih vrednosti, koje su
nedavno prikupljene u zbirci pod naslovom Lutajuće utvare, Gornja brodska postelja je,
meĊutim, Krofordovo remek-delo neobiĉnog, a i jedna od najgrozovitijih priĉa strave u
celokupnoj knjiţevnosti. U ovoj pripovetki o dvoposteljnoj brodskoj kabini koja je
opsednuta samoubistvom, stvari kao što su avetinjska vlaţnost morske vode, ĉudno
razjapljen otvor na boku broda i košmarna borba sa nekim uţasnim predmetom opisane
su sa jedinstvenom umešnošću.
Na nepatvoren naboj strave, uz preterivanja koja su tako tipiĉna za devedesete godine
osamnaestog veka, nailazimo i u ranim radovima Roberta V. Ĉembersa (Robert W.
Chambers) koji se proslavio knjiţevnim delima druge vrste. Njegova najupeĉatljivija priĉa
je moţda Ţuti znak, u kojoj nas upoznaje sa ćutljivim, odbojnim i strašnim ĉuvarom
groblja sa licem kao u debelog grobljanskog crva. Drugi rani Ĉembersovi radovi proţeti
elementima jeze su Tvorac meseca i U traganju za nepoznatim. Za ţaljenje je, uistinu, to
što Ĉembers nije dalje razvijao svoju sklonost ka tom ţanru, jer bi u njemu sigurno vrlo
lako postao priznati majstor.
Elementi strave nepatvorene snage obeleţavaju i delo spisateljice Nove Engleske Meri
E. Vilkins (Mary E. Vilkins), ĉija zbirka novela pod naslovom Vetar u ruţinom grmu
sadrţi nekolike tekstove vredne paţnje. Šarlota Perkins Gilmen u Ţutim tapetama uzdiţe
se do ravni klasika tananim opisivanjem ludila što postepeno razara ţenu koja stanuje u
sobi sa gnusnim tapetama u kojoj je nekada bila zatvorena neka luĊakinja.
U Mrtvoj dolini, ugledni arhitekta i izuĉavalac srednjovekovne istorije Ralf Adam
Krem (Ralph Adam Cram) dostiţe visok stupanj neodreĊene strave zahvaljujući
izvanrednim opisima atmosfere.
Ameriĉku tradiciju avetinjskog razvija dalje daroviti, mnogostrani humorista Irvin S.
Kob (Irvin S. Cobb), koji je u svoje prve i kasnije radove utkao tanane niti neobiĉnog.
Od izuzetne umetniĉke vrednosti je roman Mraĉna odaja (1927) pokojnog Leonarda
Klajna (Leonard Cline). To je pripovest o ĉoveku koji sa ţudnjom svojstvenom gotskom ili
bajronovskom junaku-nitkovu pokušava da prkosi prirodi i da putem nenormalnog
podsticaja memorije povrati razne trenutke svoje prošlosti. U tom se cilju sluţi beleškama,
izveštajima, mnemoniĉkim predmetima i slikama a kasnije i mirisima, muzikom i
egzotiĉnim drogama, Na kraju ga ta bolesna teţnja prevazilazi, prenosi u onostranost i
dovodi do mraĉnog ponora nasleĊene memorije — ĉak do preistorijskog doba parom
obavijenih moĉvara i do još nezamislivijih dubina praiskonskih dana i entiteta. On traţi
sve luĊu muziku, uzima sve jaĉe droge, a njegov ogromni pas oseća sve veći strah od
gospodara. Junak širi oko sebe ogavan ţivotinjski smrad, lice mu postaje bezizrazno i
neljudsko, a kad beţi u šumu, vraća se samo zato da bi noću zavijao pod prozorima. Na
kraju ga pronalaze u grmlju, mrtvog i raskomadanog, pored raskomadanog leša njegovog
ogromnog psa: ĉovek i pas raskomadali su jedan drugog.
Vrlo znaĉajne su na svoj naĉin i neke od neobiĉnih zamisli pisca romana i novela
Edvarda Lukasa Vajta (Edward Lukas White), koji sve svoje teme izvlaĉi iz snova koje
uistinu sanja.
 Od mladih Amerikanaca, niko ne prebira po strunama kosmiĉke strave tako spretno
kao kalifornijski pesnik, slikar i prozni pisac Klark Ešton Smit (Clark Ashton Smith) u
ĉijim ĉudnovatim delima — crteţima, slikama i priĉama — istinski uţivaju malobrojni
istanĉani pojedinci. Gospodinu Smitu je pozadina svet osamljene strave-koja-parališe —
dţungle otrovnih cvetova duginih boja na mesecima Saturna, zloslutni i groteskni
hramovi u Atlantisu, Lemurija, zaboravljeni drevni svetovi i pogubno vlaţne moĉvare
šarenih smrtonosnih gljiva u sablasnim zemljama s onu stranu zemljinog ruba. Njegova
najduţa i najambicioznija poema Jedaĉ hašiša saĉinjena je u petostopnom neslikovanom
stihu i otvara haotiĉne, nepojamne procepe kaleidoskopske strave u svemirima izmeĊu
zvezda.
Kada je reĉ o demonskoj neobiĉnosti i o obilju plodnih ideja, valja reći da Klarka
Smita do danas nije nadmašio nijedan pisac. Ko je, osim njega, video tako veliĉanstveno,
raskošno i grozniĉavo iskrivljene slike beskonaĉnih sfera i mnogostrukih dimenzija i ko je
ostao ţiv da bi mogao da ispriĉa priĉu o tome? Smit se u svojim kratkim priĉama sa
izuzetnom snagom bavi drugim galaksijama, svetovima i dimenzijama, ali se bavi i
neobiĉnim oblastima i eonima na ovoj zemlji. Neki od njegovih najboljih radova mogu se
naći u brošuri pod naslovom Dvostruke senke i druge maštarije (1933).

9. Tradicija neobiĉnog na Britanskim Ostrvima

Novija britanska knjiţevnost je, uz tri ili ĉetiri najveća zanesenjaka našeg veka, bila
zadovoljavajuće plodna u elementima neobiĉnog. Radjard Kipling (Radyard Kipling) je
veoma ĉesto pristupao neobiĉnom i, uprkos sveprisutnom manirizmu, uspevao da taj
element obradi s nesumnjivim majstorstvom u pripovetkama kao što su Sablasna rikša,
Najlepša priĉa na svetu, Ţig zveri i tako dalje, od kojih poslednja ostaje u sećanju zbog
toga što je proţeta uţasnom morom. Slike golog sveštenika-gubavca koji se mitari kao
vidra, pega koja se pojavljuje na grudima ĉoveka koga je sveštenik prokleo, sve veće
mesoţderstvo ţrtve i strah koji konji ispoljavaju prema njoj, postepeno preobraţavanje
ţrtve u leoparda — te slike svakako nikada neće zaboraviti nijedan ĉitalac. Poraz zlih
vradţbina na kraju ne umanjuje ni snagu pripovedanja, ni tajanstvenost pripovetke.
Lafkadio Hern (Lafcadio Hearn), ĉudna, egzotiĉna lutalica, udaljava se još više od
carstva realnosti i sa izuzetnom umetniĉkom veštinom osećajnog pesnika tka fantazije
koje su za pisca tvrdog „rostbifskog“ kova prosto naprosto nemoguće i neprihvatljive.
Njegove Fantastike, pisane u Americi, sadrţe najupeĉatljiviju ĉudovišnost u celokupnoj
knjiţevnosti; a njegov Kvaidan, pisan u Japanu, kristališe sa nesravnjenim umećem i
beskrajnom neţnošću jezovita saznanja i šapatom prenošene legende tog naroda sa
bezgraniĉno raskošnim koloritom. Hernove jeziĉke ĉarolije još više dolaze do izraţaja u
nekim njegovim prevodima sa francuskog, naroĉito u prevodima Gotjeovih i Floberovih
dela.
 I Oskara Vajlda bi trebalo uvrstiti meĊu pisce neobiĉnog, koliko zbog nekih njegovih
izvrsnih bajki, toliko i zbog njegovog slikovitog romana Slika Dorijana Greja, u kome
jedan divan portret godinama preuzima na sebe to da stari i grubi umesto onoga koji je
naslikan, umesto ĉoveka koji je u meĊuvremenu uronio u sve vrste poroka i zloĉina ne
gubeći svoj veĉiti mladalaĉki izgled, lepotu i sveţinu. Do iznenadnog, uzbudljivog
vrhunca dolazi onda kada Dorijan Grej, postavši ubica, pokušava da uništi sliku ĉije
promene svedoĉe o njegovom moralnom srozavanju. On probada platno noţem, i u tom
se zaĉuje grozan krik i tresak; ali kada sluge ulete u sobu, zatiĉu sve u savršenom redu.
„Na podu je leţao mrtav ĉovek u veĉernjem odelu, sa noţem u srcu. Lice tog ĉoveka bilo
je smeţurano, izborano i gnusno. Sluge su tek po prstenju shvatile ko je on.“
Metju Fips Šil (Mattew Phipps Shiel), tvorac mnogih neobiĉnih, grotesknih i
pustolovnih romana i pripovedaka, dostiţe povremeno visoku ravan jezovite maĊije.
Njegovo remek-delo Kuća duhova, pisano je suviše kitnjastim stilom „ţutih devedesetih“ i
preraĊeno s većom odmerenošću poĉetkom dvadesetog veka. Ova priĉa, u tom konaĉnom
obliku, zasluţuje mesto meĊu najboljima u svojoj vrsti. U njoj nam Šil priĉa o stravi koja
vreba i o pretnji koja se vekovima nadnosi nad jedno subarktiĉko ostrvo nedaleko od
norveške obale; i tamo, sred naleta demonskih vetrova i veĉitog buĉanja paklenih valova i
slapova, jedan osvetoljubiv, mrtav ĉovek gradi mesinganu kulu uţasa. IzmeĊu Kuće
zvukova i Poovog Pada kuće Ašer postoji i izvesna maglovita sliĉnost i potpuna,
beskonaĉna nesliĉnost. U romanu Purpurni oblak, Šil upeĉatljivo opisuje prokletstvo koje
je došlo sa Arktika da bi uništilo ĉoveĉanstvo i koje je na našoj planeti ostavilo samo
jednog jedinog stanovnika. Osećanja toga jedinog preţivelog ĉoveka koji odjednom shvata
svoj poloţaj i besciljno luta kroz gradove prekrivene leševima i razbacanim blagom kao
njihov apsolutni gospodar, preneta su veštinom i majstorstvom kojima je malo trebalo da
dostignu istinsku veliĉanstvenost. Na ţalost, druga polovina knjige, u kojoj ima mnogo
konvencionalnih, romantiĉnih elemenata, znatno je slabija od prve.
Mnogo poznatiji od Šila je ingeniozni Brem Stoker (Bram Stoker) koji je
neverovatnim, uţasavajućim zamislima proţeo niz romana u kojima bednim tehniĉkim
postupkom ţalosno narušava krajnje dejstvo i opšti utisak. Ĉarobnu ideju romana
Skrovište belog crva, o dţinovskom primitivnom entitetu koji vreba iz podzemne
grobnice ispod drevnog zamka, u potpunosti uništava gotovo infantilan zaplet. Roman
Dragulj sedam zvezda napisan je nešto zrelije, ali je od svih, bez sumnje, najbolji ĉuveni
Drakula, roman koji je postao tako reći ideal savremenog izrabljivanja strašnog
vampirskog mita. Grof Drakula, vampir, ţivi u grozovitom zamku u Karpatima, ali se seli
u Englesku u nameri da tu zemlju naseli sebi sliĉnim vampirima. Šta sve jedan Englez
doţivljava u Drakulinom utvrĊenju strave i kako na kraju propada plan mrtvog zlotvora o
gospodarenju nad svetom, elementi su koji se ujedinjuju da bi uobliĉili pripovest koja
danas s pravom zauzima trajno mesto u engleskoj knjiţevnosti. Drakula je prizvao mnoge
sliĉne romane natprirodne strave, meĊu kojima su moţda najbolji Malj Riĉarda Marša
(Richard Marsh), Nakot veštice-kraljice „Saksa Romera“ („Sax Rohmer“) i Vratnice ne-
stvarnog Dţeralda Blisa (Gerald Bliss).
U romanu Šuma veštica, Dţon Baken (John Buchan) opisuje sa fantastiĉnom snagom
skup veštica koje su uspele da preţive u jednom pustom kraju Škotske. Opisi crne šume sa
kamenom zla i strašne kosmiĉke senke koje ostaju da lebde i kada se strava iskoreni,
nadoknadiće ĉitaocu napor koji je uloţio gacajući po nepojamno usporenoj radnji i
preobilju škotskog dijalekta.
Posebnu paţnju kao umetnik kome je nevidljiv, tajanstven svet uvek bliska i nuţna
realnost zasluţuje pesnik Valter de la Mar (Walter de la Mare), kod koga opsedajući stih i
izvrsna proza nose krajnje dosledno tragove neobiĉne vizije koja zadire duboko u skrivene
sfere lepote i strašnih, zabranjenih dimenzija postojanja. U romanu Povratak, duša jednog
davno mrtvog ĉoveka hita iz groba posle punih dvesta godina i vezuje se za telo ţivog
ĉoveka tako ĉvrsto da se ĉak i lice ţrtve preobraţava u lice onoga koji se odavno pretvorio
u prah. Od kratkih priĉa, sakupljenih u nekolikim zbirkama, mnoge su nezaboravne po
tome što njihov tvorac nadmoćno gospodari najmraĉnijim ograncima straha i vradţbina:
Sitonova tetka, Drvo, Iz dubine, Pustinjak, Gospodin Kemp. Kod de la Mara strah nije
jedini, pa ĉak ni glavni element njegovih pripovedaka, jer ovog stvaraoca oĉigledno više
interesuju tananosti karaktera. On, bez ikakve sumnje, spada u malobrojne pisce za koje je
nestvarnost ţiva i prisutna stvarnost, pa je zato i kadar da svojim studijama-o-strahu
udahne snagu koju ima samo redak majstor.
Pored E.F. Bensona (E.F. Benson), H R. Vejkfilda (H.R. Wakefield), pomenuli smo
kao pisce neobiĉnog H.Dţ. Velsa i A. Konana Dojla. U Duhu straha, Vels dostiţe veoma
visok nivo a Trideset neobiĉnih priĉa proţima, u svim delovima, snaţnim fantastiĉnim
nagoveštajima. I Doji, tu i tamo, uspeva da naglasi pokoju fantastiĉnu notu, kao u
Kapetanu Polarne zvezde, priĉi o arktiĉkoj sablasnosti i u Ţrebu broj 249, gde je temu o
oţivljenoj mumiji obradio izvanrednom veštinom. Hju Volpol (Hugh Walpole), iz
porodice kojoj pripada i osnivaĉ gotskog romana, uspevao je, ponekad, da se sa velikim
uspehom pribliţi bizarnom.GospoĊa H.D. Everet (H.D. Everett), iako prijanja uz vrlo
stare i konvencionalne uzore, dostiţe s vremena na vreme neobiĉne vrhunce strave u
zbirci kratkih priĉa Maske smrti. L.P. Hartli (L.P. Hartley) poznat je po utvarnoj priĉi
Posetilac iz donjih svetova. Tajanstvene priĉe Mej Sinkler sadrţe više tradicionalnog
„okultizma“ nego stvaralaĉki obraĊenog straha koji je u ovoj oblasti pravo obeleţje
majstorstva, i u njima su jaĉe naglašene ljudske emocije i psihološka istraţivanja nego
istinski fenomen potpuno nestvarnog kosmosa. Valja napomenuti da su poklonici
okultnog verovatno manje uspešni od materijalista u odslikavanju sablasnog i
fantastiĉnog, budući da je za njih avetinjski svet jedna sasvim obiĉna, svakidašnja
stvarnost, pa o njemu govore sa manje strahopoštovanja i uzbuĊenja od onih koji vide u
njemu apsolutno i preneraţavajuće kršenje celokupnog prirodnog poretka.
Neujednaĉene stilske vrednosti ali i povremene snaţne ubedljivosti u nagoveštavanju
tajnovitih svetova i zagonetnih bića, jeste delo Vilijema Houpa Hodţsona (William Hope
Hodgson), koji je danas mnogo manje poznat nego što zasluţuje. I pored sklonosti ka
konvencionalno sentimentalnim idejama o univerzumu i o ĉovekovom odnosu prema
njemu, Hodţson je, uz Blekvuda, moţda jedini pisac koji se veoma ozbiljno bavi
nestvarnošću. Malo je onih koji se mogu meriti sa njim kada naznaĉuje blizinu strahotnih
sila i ĉudovišnih entiteta putem uzgrednih nagoveštaja i naizgled beznaĉajnih pojedinosti
ili kada prenosi osećanje sablasnog i nastranog.
U LaĊama Glena Keriga (1907), predoĉava nam raznovrsna zla ĉudesa i uklete zemlje
koje otkrivaju preţiveli brodolomnici. Preteću opasnost kojom su proţeti prvi delovi
knjige nemoguće je nadmašiti, ali u drugom delu, naroĉito pri kraju, dolazi do osetnog
pada vrednosti, jer i radnja i dogaĊaji prestaju da budu neobiĉni i postaju obiĉni. Njegov
priliĉno nevešt i pseudodramatiĉan pokušaj da reprodukuje prozu osamnaestog veka kvari
opšti utisak, ali je taj nedostatak nadoknaĊen neverovatnom i svuda ispoljenom
nautiĉkom erudicijom.
Kuća na granici (1908) — moţda najbolje Hodţsonovo delo — priĉa o usamljenoj,
pustoj i po zlu poznatoj kući u Irskoj, središtu gnusnih, onostranih sila i uporištu
bogohulnih, hibridnih, neobiĉnih bića iz skrivenog ponora ispod nje. Lutanja
Pripovedaĉevog duha kroz bezgraniĉne svetlosne godine kosmiĉkih prostora i kroz
veĉnost, i njegovo prisustvovanje konaĉnom razaranju sunĉevog sistema, predstavljaju
gotovo jedinstvene prizore u knjiţevnosti, a pišĉeva moć da nagovesti neodreĊene a
vrebajuće uţase u prirodnom dekoru je neosporna. Da nije obeleţena tragovima otuţne
sentimentalnosti, ova bi knjiga spadala u prvorazrednu klasiku.
Roman Sablasni gusari (1909) koji, po Hodţsonovom mišljenju, sa dva prethodno
pomenuta dela zaokrugljuje trilogiju, veoma je uzbudljiv opis jednog ukletog i na pro past
osuĊenog broda na poslednjoj plovidbi, i straviĉnih morskih Ċavola (duhova, moţda,
nekadašnjih bukanira) koji ga opkoljavaju i na kraju povlaĉe u dubine nepoznate sudbine.
Zemlja noći (1912) veoma je dugaĉka povest (538 strana) o beskrajno dalekoj
budućnosti zemlje posle smrti sunca. Priĉa je ispriĉana priliĉno nespretno, kao san ĉoveka
iz sedamnaestog veka, ĉija se svest utapa u njegovu buduću inkarnaciju; i veoma je
oštećena muĉnom blagoglagoljivošću, beskonaĉnim ponavljanjima i izveštaĉenom,
nesnosno krutom sentimentalnošću; a pokušaj upotrebe arhaiĉnog jezika još je groteskniji
i besmisleniji nego u Glenu Kerigu.
I pored svih tih mana, Zemlja noći je jedno od najubedljivijih ikada napisanih dela o
jezivoj tvorevini mašte. Slike kao noć crne, mrtve planete, ĉiji su ljudski ostaci zatoĉeni u
nepojamno ogromnoj mentalnoj piramidi, koju opsedaju ĉudovišne, hibridne i potpuno
nepoznate sile tame, svakako su slike koje nijedan ĉitalac neće moći da zaboravi. Oblici i
entiteti neljudske i nezamislive vrste — što krstare crnim, od-ĉoveka-napuštenim i
neistraţenim svetom izvan piramide — nagovešteni su i delimiĉno opisani sa neiskazivom
uverljivošću, a predeo zemlje noći sa svojim ponorima i nagibima i zamirućim vulkanskim
pojavama protkan je uţasima koji se mogu ĉulima osetiti.
U sredini knjige, glavna figura se usuĊuje da izaĊe iz piramide i da poĊe u traganje
kroz oblasti koje pohodi smrt i u koje ljudska noga nije kroĉila milionima godina; i u
njenom sporom, potanko opisanom hodu, dok iz dana u dan prelazi nezamislive milje i
milje nezapamćenog crnila, prisutni su osećanje kosmiĉke otuĊenosti, misterija od koje
staje dah i uţasavajuća nada koji nemaju premca u ovom knjiţevnom rodu. U poslednjoj
ĉetvrtini priĉa je ţalosno razvuĉena, ali ĉak ni to ne uspeva da umanji ogromnu i
prodornu snagu celine.
Hodţsonova kasnija knjiga Karnaki, pronalazaĉ duhova sastavljena je od nekolikih
dugaĉkih i kratkih priĉa objavljenih u ĉasopisima mnogo godina ranije i po vrednosti je
daleko ispod ostalih njegovih knjiga. U njoj srećemo više-manje konvencionalnu figuru
tipa „nepogrešivog detektiva“ — potomka gospodina Dipena i Šerloka Holmsa, bliskog
srodnika Blekvudovog Dţona Sajlensa — koji se u scenama i dogaĊajima pojavljuje teško
oštećen atmosferom profesionalnog „okultizma“.
Nemoguće je, naravno, kratkim, opštim potezima ocrtati sve klasiĉne moderne
upotrebe elementa strave. Bitno je da strava kao glavni sastojak uĊe u svako delo proze i
stiha, i zato nas ne iznenaĊuje to što na nju nailazimo i kod takvih pisaca kao što je pesnik
Brauning, ĉija je poema Vitez Roland proţeta gnusobnom pretnjom, ili romanopisac
Dţozef Konrad (Joseph Conrad), koji je ĉesto pisao o mraĉnim tajnama mora i o
demonskoj sili Sudbine koja utiĉe na ţivote usamljenih i ludaĉki odvaţnih ljudi. Iako se
trag strave grana u nedogled, mi se ovde moramo ograniĉiti na pojavu strave u relativno
ĉistom stanju — kada ona odreĊuje umetniĉko delo koje je sadrţi i nad kojim nadmoćno
gospodari.
Unekoliko izdvojena od glavnog britanskog toka je struja neobiĉnog u irskoj
knjiţevnosti koja je došla do izraţaja u keltskom preporodu krajem devetnaestog i poĉet-
kom dvadesetog veka. Predanja o duhovima, vilama i ĉarobnjacima zauzimala su, u Irskoj,
odvajkada istaknuto mesto, a beleţili su ih više od sto godina verni prepisivaĉi i
prevodioci kao što su Vilijem Karlton (William Carleton), T. Krofton Kroker (T. Crofton
Croker), ledi Vajld — majka Oskara Vajlda — Daglas Hajd (Douglas Hyde) i V. B. Jejts
(W. B. Yeats).
Iako je, sve u svemu, pre ĉudno fantastiĉan nego strašan, taj folklor i njegovi
umetniĉki dubleti sadrţe mnoge elemente koji uistinu spadaju u podruĉje kosmiĉke
strave. Priĉe o pogrebima u crkvama potopljenim ispod ukletih jezera, opisi vila-što-
predskazuju-smrt i zlokobnih izazova, balade o utvarama i o „bezboţniĉkim stvorenjima“
— sve to predstavlja osoben i ubedljiv element u knjiţevnosti neobiĉnog. I pored
priproste grotesknosti i nepojamne naivnosti, postoji i nepatvorena strava u neobiĉnim
priĉama o Tigu O’Kejnu koga, kaţnjavajući ga zbog raspusnog ţivota, celu noć jaše
gnusobni leš i, traţeći mesto za ukop, vodi nesrećnika od groblja do groblja, dok se na
svakome od njih mrtvi jezovito diţu iz svojih raka, odbijajući da u nju prime pridošlicu.
Jejts, koji je bez sumnje najveća figura irskog preporoda a moţda i najveći ţivi pesnik,
ostvario je ĉudesne rezultate i u svom originalnom stvaralaštvu i u kodifikaciji starih
legendi.

10. Moderni majstori

Zahvaljujući dugotrajnom razvitku ovog roda, najbolje priĉe strave današnjice nose u
sebi prirodnost, uverljivost, stilsku uglaĊenost i vešto utkanu privlaĉnost koje se ne mogu
porediti sa vrednostima gotskih dela od pre sto i više godina. Tehnika, umetniĉki domet,
iskustvo i,poznavanje psihologije toliko su napredovali u toku poslednjih godina da starije
priĉe danas u većini deluju naivno i izveštaĉeno; a one koje su preţivele kroz vreme, ţive
samo zahvaljujući genijalnosti njihovih stvaralaca, koji su bili kadri da prevaziĊu silna
ograniĉenja. Duh razmetljivog i visokoparnog gotskog romana obeleţen laţnom motivaci-
jom, u kojem je svaki dogaĊaj zamišljen sa patvorenim znaĉenjem i nemarno utkanim
opsenama, ograniĉen je sada na odmerenije i fantastiĉnije faze knjiţevnosti natprirodnog.
Ozbiljne neobiĉne priĉe su ili ţestoko realistiĉne, zahvaljujući logiĉnoj povezanosti sa
Prirodom i savršenoj vernosti toj Prirodi, ili su, pak, od poĉetka do kraja utkane u carstvo
fantazije i proţete atmosferom koja je vešto prilagoĊena vizualizaciji blago egzotiĉnog
sveta nestvarnosti, jednoga van vremenskog i vanprostornog sveta u kome se moţe
dogoditi sve ako se dogaĊa u istinskom skladu sa onom vrstom imaginacije i iluzije koju je
osetljivi ljudski mozak kadar da primi. Tako bar izgleda teţnja koja preovlaĊuje, iako se
dešava da mnogi savremeni pisci skliznu s vremena na vreme u izveštaĉeno, nezrelo
romantiĉarstvo ili u podjednako prazno i besmisleno brbljanje o pseudo- nauĉnom
„okultizmu“.
MeĊu ţivim stvaraocima kosmiĉke strave i kosmiĉkog straha uzdignutih do najĉistijih
umetniĉkih visina, malo je onih — ako ih uopšte i ima — koji bi mogli da se uporede sa
mnogostrano obdarenim Arturom Mejĉnom (Arthur Machen), tvorcem dvanaestak
dugaĉkih i kratkih pripovesti, u kojima elementi potajnih uţasa i nepojamne strave
doseţu do najdublje suštine i do istinske realistiĉnosti. Artur Mejĉn, knjiţevnik i majstor
izuzetno lirskog i izuzetno izraţajnog proznog stila, uloţio je bez sumnje svestan napor u
svoje pustolovne Klemendijeve kronike, u svoje sjajne oglede, u svoju ţivopisnu
autobiografiju, u soĉne prevode pune duha, a iznad svega u svoj nezaboravni ep Brdo
snova, u kojem se mladi junak odaziva magiji velške sredine koja je i pišĉeva sredina, i ţivi
ţivot-san u nekoj rimskoj varoši. Ostaje, meĊutim, ĉinjenica da je Mejĉnova moćna graĊa
strave o devedesetim godinama osamnaestog i prvim godinama devetnaestog veka
potpuno usamljena u svojoj grupi i da obeleţava posebnu epohu u istoriji ove knjiţevne
forme.
Gospodin Mejĉn je, zahvaljujući nesumnjivom keltskom nasleĊu povezanom s
mladalaĉkim sećanjima na divlja kupolasta brda, na stare šume i na zagonetne rimske
razvaline u seoskom predelu Gventa, razvio maštu retke lepote i snage na istorijskoj
pozadini. On je upio u sebe srednjovekovnu tajnu mraĉnih šuma i drevnih obiĉaja i
zauzeo stav neumornog pobornika srednjeg veka, pa i pobornika katoliĉke vere. Zato se,
dakle, podao ĉinima i ĉaroliji britansko-rimskog ţivota koje su se nekada davno nadnosile
nad njegov zaviĉaj, zato je i kadar da otkrije ĉudnu magiju u utvrĊenim vojniĉkim
logorima, u mozaiĉkim ploĉnicima, u delićima statua i u sliĉnim stvarima koje govore o
danima kada je vladao klasicizam i kada je jezik zemlje bio latinski jezik.
Od Mejĉnovih pripovesti strave najĉuvenija je moţda Veliki bog Pan (1894), u kojoj
nam priĉa o ĉudnovatom i strašnom opitu i o njegovim posledicama. Posle operacije
moţdanih ćelija, jedna mlada ţena vidi ogromno i ĉudovišno boţanstvo Prirode; zbog toga
postaje idiot i umire za nepunu godinu dana. Mnogo godina kasnije, izvesna neobiĉna
devojĉica zlokobnog izgleda po imenu Helen Von nastanjuje se sa porodicom u seoskom
predelu Velsa, gde iz tajanstvenih razloga sve vreme provodi u gustim šumama. Dok sa
njom istraţuje šumu, jedan deĉak, ugledavši nekog ili nešto, gubi razum a jedna devojĉica
doţivljava strašan kraj. Cela ta misterija je na ĉudesan naĉin isprepletena sa rimskim
boţanstvima što vladaju ovim seoskim podruĉjem. Posle nekoliko godina, pojavljuje se
ţena izvanredne egzotiĉne lepote, sa muţem koga ubrzo otera u uţas i u smrt. Pod njenim
uticajem, poznati umetnik slika strašna platna na kojima su predstavljeni skupovi veštica,
a u krugu njenih poznanika nastaje prava epidemija samoubistava; ubrzo se otkriva da je
mlada ţena ĉest posetilac najporoĉnijih londonskih jazbina i da u njima nepojamnim
grozotama zaprepašćuje i najokorelije grešnike i propalice. Na osnovu paţljivog
uporeĊivanja beleţaka ljudi koji su dolazili u vezu sa kobnom lepoticom, ispostavlja se da
je ona Helen Von, kći gnusobnog boga Pana i ţene na ĉijem je mozgu izvršen ĉudovišan
opit. Helen Von umire na kraju uz straviĉna preobraţavanja koja obuhvataju i promenu
pola i srozavanje na najprimitivnije manifestacije prvih ljudi.
Ali, najveća ĉar pripovesti leţi u samom naĉinu pripovedanja. Nikome neće poći za
rukom da opiše sve veću neizvesnost i krajnju stravu kojima je proţet svaki pasus, ako s
najvećom paţnjom ne prati savršeno postavljen sled po kojem Mejĉn postupno razvija
nagoveštaje i otkrića. Ima u svemu tome, neosporno, i melodrame i koincidencija koje,
tako nategnute kakve jesu, postaju, posle analize, krajnje besmislene; ali te sitne greške se
gube u opakoj volšebnosti kojom je natopljena ova pripovest i osetljivi ĉitalac stiţe do
njenog kraja grozeći se, spreman da i sam ponovi reĉi jedne od liĉnosti priĉe: „Suviše je
neverovatno, suviše ĉudovišno; takve stvari ne mogu da postoje u ovom spokojnom svetu
... Za ime boga, ĉoveĉe, da je jedan takav sluĉaj moguć, naša bi zemlja bila prava strava.“
Manje poznata i ne toliko sloţena u zapletu kao Veliki bog Pan, ali i mnogo
istanĉanija po atmosferi i po opštoj umetniĉkoj vrednosti, bez sumnje je ĉudna i
obespokojavajuća hronika Beli ljudi, ĉiji središni deo predstavlja dnevnik devojĉice koju
dadilja upoznaje sa zabranjenom maĊijom i sa bezdušnim obiĉajima veštiĉjeg kulta —
kulta koji su seljaci prenosili s kolena na koleno po celoj zapadnoj Evropi i ĉiji su se
poklonici, jedan po jedan i samo noću, krišom iskradali iz svojih kuća da bi se okupili u
mraĉnim šumama i na pustim mestima i da bi se prepustili ogavnim orgijama skupa
veštica. Mejĉnovo pripovedanje, koje je pravi trijumf veštog izbora i izuzetne
odmerenosti, odiše ogromnom, postepeno nagomilanom, snagom dok teĉe u bujici
bezazlenog deĉjeg ĉavrljanja u kojem se naziru aluzije na ĉudne „nimfe“. Za obrede, koje
je dadilja nauĉila od svoje staramajke-veštice, devojĉica saznaje u vreme kada ima samo tri
godine, a njeni naivni i neuki opisi opasnih, tajnovitih otkrića proţeti su vrebajućim uţa-
som pomešanim sa patosom. Zle ĉini, dobro poznate antropolozima, predoĉene su divnom
deĉjom bezazlenošću, a putovanje u stara velška brda, u jedno zimsko popodne, odvija se
pod ĉarolijom koja divljem predelu daje još veću neobiĉnost, ĉudnost i nagoveštaj
groteskne osećajnosti. U pojedinostima tog putovanja, izloţenim izuzetno ţivo, svaki će
pronicljiv kritiĉar morati da prepozna remek-delo fantastiĉne knjiţevnosti koje ima
gotovo bezgraniĉnu snagu u nagoveštavanju nadmoćne groze i kosmiĉkog ludila. Na
kraju, devojĉica, koja tada ima trinaest godina, pronalazi, sred mraĉne nedostupne šume,
neku zagonetnu i kobno lepu stvar. Onda je obuzima strava, vešto nagoveštena priĉicom u
prologu, kojoj ona izmiĉe tako što se otruje. I to dete je, kao majka Helen Von u Velikom
bogu Panu, videlo neko strahobno boţanstvo. Mrtvu devojĉicu otkrivaju u mraĉnoj šumi,
pored one zagonetne stvari koju je pronašla; a tu stvar — beliĉastu, svetlucavu rimsku
statuetu za koju su vezane strašne srednjovekovne priĉe — uništavaju uţasnuti ljudi tako
što je ĉekićima pretvaraju u prah.
U romanu Tri varalice, podeljenom na epizode, ĉiju vrednost, posmatrano u celini,
unekoliko krnji podraţavanje Stivensonovog razmetljivog naĉina pisanja, pojavljuju se i
priĉe koje, moţda, predstavljaju vrhunac Mejĉnove veštine u tkanju strave. Ovde se
srebrno sa najsavršenijim oblikom njegove omiljene ideje o neobiĉnom: da ispod humki i
stena divljih velških brda ţivi, u podzemnim dubinama, ona patuljasta, primitivna rasa od
koje su potekle naše narodne legende o majušnim vilama, kepecima i ,,ĉo- veĉuljcima“ i
koja je dan-danas odgovorna za neobjašnjive nestanke i za povremene tajanstvene i
mraĉne „izazove“ koji uzbuĊuju normalnu decu. Ova tema je najtananije obraĊena u
epizodi Priĉa o crnom peĉatu, u kojoj profesor Greg, pošto je otkrio neobiĉnu sliĉnost
izmeĊu pismena urezanih u veliko kreĉnjaĉko stenje i pismena na drevnom crnom
vavilonskom peĉatu, kreće u istraţivanje koje ga vodi do nepoznatih i nepojamnih stvari.
Zagonetni pasus u knjizi geografa Solinusa, niz tajanstvenih susreta u zabaĉenim velškim
oblastima, ĉudni idiot, koga je rodila seljanka pošto je prethodno doţivela šok od uţasa —
sve to nagoveštava profesoru gnusobnu vezu sa pojavama kojih se gnuša svaki prijatelj i
poštovalac ljudskog roda. Greg unajmljuje deĉaka-idiota, koji povremeno brblja neke
nesuvisle reĉi ogavnim, šištećim glasom i koji dobija neobiĉne napade padavice. Posle
jednog takvog napada u profesorovoj radnoj sobi, pojavljuju se odvratni smradovi i tragovi
neprirodnih bića; profesor ostavlja u toj sobi hrpe hartija i dokumenata i odlazi u brda sa
nekom grozniĉavom nadom i sa ĉudnim uţasom u srcu. Nikada se više nije vratio, i
nikada ga više niko nije video, ali su pored jednog fantastiĉnog kamena u divljem predelu
pronaĊeni njegov novac, njegov sat i njegov prsten, obmotani ţicom od creva, u
pergamentu sa istim strašnim pismenima koja su bila urezana i u crni vavilonski peĉat i u
stenje velških planina.
Zahvaljujući sveţnjevima dokumenata, obelodanjeni su najgnusobniji procepi.
Profesor Greg je, na osnovu obimne dokumentacije o nestancima pojedinih ljudi u Velsu,
slova urezanih u stenje, beleţaka starih geografa i crnog peĉata, zakljuĉio da ispod brda u
zabaĉenim predelima Velsa još ţivi uţasavajuća rasa mraĉnih praiskonskih bića. A u
daljim istraţivanjima odgonetnuo je poruku na crnom peĉatu i dokazao da je deĉak-idiot,
sin ĉudovišnog nesmtnika, nasledio ĉudovišna sećanja i ĉudovišne sposobnosti. One noći
u radnoj sobi, prbfesor je pomoću crnog peĉata priznao „strašno preobraţavanje brda“ i
kod hibrida-idiota izazvao sve uţase nasleĊene od grozomornog oca. I video kako se
„njegovo telo naduvava i rasteţe kao mehur i kako mu lice tamni, crni...“ A onda se
pojavilo ono što je prizvao, i profesor je spoznao pravi pravcati kosmiĉki strah u
najmraĉnijem obliku. Shvatio je kakve je sve nedokuĉive ponore ludila razjapio i zato je
otišao u divlja brda, pomiren sa sudbinom i spreman na sudbonosni kraj. Njegove
poslednje beleške, u kojima pominje skorašnji susret sa „Ĉoveĉuljcima“ završavaju se
racionalnom opaskom: „Ako se, na moju nesreću, sa ovog putovanja ne vratim, ne
prizivajte nikada slike moje straviĉne sudbine...“
U romanu Tri varalice je i epizoda Priĉa o belom prahu, u kojoj gnusna strava dostiţe
vrhunac. Frensis Lester, student prava, iscrpljen danonoćnim uĉenjem i nervno rastrojen
usamljenošću i izdvojenošću, dobija, radi oporavka, lek od jednog starog apotekara koji se
priliĉno nemarno odnosi prema svojim lekarijama. Ta supstanca je, kako se kasnije
ispostavlja, neka so koju su vreme i promene u temperaturi pretvorili u nešto veoma
ĉudno i strašno — u srednjovekovno Vinum sabati , u veštiĉje vino koje se pilo na groznim
orgijama skupova veštica i izazivalo preobraţaje sa neizrecivim posledicama. Ne sluteći
zlo, mladić posle obroka redovno pije beli prah u ĉaši vode i u prvo vreme mu taj lek,
kako se ĉini, veoma prija. Ubrzo, meĊutim, njegove naglo oţivljene duhovne snage i bolja
raspoloţenja poĉinju da se rasipaju; on sve ĉešće izbiva iz kuće i ispoljava sve vidljivije
znake ĉudnih psiholoških promena. Jednoga dana mu se na desnoj ruci pojavljuje
neobiĉna modrikasta pega i on se posle toga vraća u osamu: zatvara se u sobu i nikome od
ukućana ne dozvoljava pristup u nju. Dolazi lekar, doktor Heberdin, razgovara s mladim
ĉovekom, ali odmah zatim beţi oduzet od uţasa, tvrdeći da on tu ništa ne moţe da uĉini.
Posle petnaestak dana, bolesnikova sestra šeta oko kuće i u jednom trenutku, na prozoru
Frensisove sobe, ugleda neku ĉudovišnu stvar; istog dana. sluga izveštava roditelje da
njihov sin više ne uzima hranu koja mu se ostavlja ispred zakljuĉanih vrata. Na sve pozive
i na sva kucanja mladić odgovara nekim nepoznatim zvucima i hrapavim, promuklim
glasom zahteva da ga ostave na miru. Sutradan, prestravljena sobarica saopštava gazdama
da se u njihovoj kući dešavaju strašne stvari: tavanica sobe ispod one Frensisove, natop-
ljena je ogavnim, crnim, vlaţnim mrljama a ta gnusna ţitka masa već zahvata i krevet. U
kuću ponovo dolazi doktor Heberdin, razvaljuje vrata mladićeve sobe i gvozdenom
polugom udara do besvesti bogohulnu, poluţivu stvar koju zatiĉe u njoj. To je „neka crna,
gadna smesa koja kipi, truli i raspada se na grozomoran naĉin, smesa koja nije ni u teĉnom
ni u ĉvrstom stanju, ali koja se topi i menja.“ A u njenom središtu plamte taĉke nalik na
oĉi.
Ubrzo posle toga doktor Heberdin, koji nije kadar da podnese sećanje na uţase koje je
video, umire na brodu, na putu za Ameriku u kojoj je nameravao da zapoĉne novi ţivot.
Artur Mejĉn se demonskim „ĉoveĉuljcima“ vraća u Crvenoj ruci i u Blistavoj
piramidi; a u priĉi iz ratnih vremena pod naslovom Strah i trepet bavi se, upeĉatljivom
tajnovitošću, posledicama koje savremeni ĉovek izaziva time što odbija da i zverima
prizna duhovna svojstva; zbog toga one dovode u pitanje njegovu nadmoć i ujedinjuju se u
cilju istrebljenja ljudske vrste. Izuzetno tanana pripovest, koja iz ĉiste strave prelazi u
istinski misticizam, jeste Veliki povratak, priĉa o Gralu, takoĊe iz ratnog perioda.
Manje silovit i manje dubok od Mejĉna u odslikavanju krajnosti pravog pravcatog
straha, ali potpuno obuzet idejom o nestvarnom svetu koji neprestano pritiskuje naš svet,
bez sumnje je nadahnuti i plodni Aldţernon Blekvud (Algernon Blackwood), u ĉijem se
obimnom i neujednaĉenom delu mogu pronaći i ostvarenja koja spadaju u najistanĉaniju
knjiţevnost utvarnog svih vremena. Blekvudova genijalnost je neosporna, jer se niko sem
njega nije ni pribliţio onom umeću, onoj ozbiljnosti i onoj preciznoj vernosti sa kojima on
opisuje ĉudnost u obiĉnim stvarima i u obiĉnim doţivljajima, pa ni onome natprirodnom
sagledavanju zahvaljujući kome, iz detalja u detalj, gradi uzbudljiva zbivanja i iznosi
opaţanja što vode iz realnosti u nadnormalan ţivot ili u viziju. Iako nije poznat po
pesniĉkoj ĉaroliji ĉistih reĉi, Blekvud je ipak istinski i neosporni majstor neobiĉne
atmosfere, kadar da od jednog krajnje jednostavnog odlomka trezvenog psihološkog opisa
oţivi celu priĉu. On, iznad svega, savršeno razume to da neki osetljivi umovi veĉito
borave na granici izmeĊu sna i jave, kao što zna i to koliko je relativna i tanušna razlika
izmeĊu slika koje uobliĉavaju predmeti iz stvarnosti i slika koje iskrsavaju iz igre mašte.
Slabija Blekvudova dela oštećena su nekolikim manama kao što su etiĉka didaktiĉnost,
povremena otuţna fantastiĉnost, jednolikost dobroćudne natprirodnosti i suviše slobodna
upotreba ţargona modernog „okultizma“. Greške koje pravi u ozbiljnijim naporima su
rasplinutost i razvuĉenost, koje proishode iz suviše sloţenog pokušaja, unekoliko sputanog
jednostavnim novinarskim stilom lišenim istinske magije i prave boje, da vizuelno predoĉi
svu uzbudljivost i sve nijanse ĉudnih nagoveštaja. Ali u prkos svemu tome, glavna dela A.
Blekvuda dostiţu nepatvoreno klasiĉnu ravan i, bez premca u knjiţevnosti, oţivljavaju
zastrašujuće, upeĉatljivo osećanje bliske opasnosti i sveprisutnog zla neobiĉnih natĉulnih
sfera i entiteta.
U velikom ciklusu Blekvudove knjiţevne proze nailazimo na duţe i kraće pripovesti,
a one su katkada izdvojene a katkada svrstane po grupama. MeĊu njima valja, pre svega,
istaći pripovetku Vrbe, u kojoj strašna priviĊenja na pustom ostrvu Dunava uţasavaju par
besposlenih putnika. Druga ĉudesna ali u umetniĉkom pogledu slabije obraĊena
pripovetka je Vendigo, gde nas suoĉava sa dokazima o postojanju šumskog demona o
kome šapuću drvoseĉe u Severnim šumama. Naĉin na koji tragovi stopala priĉaju o
izvesnim nepoznatim pojavama je uistinu pravi trijumf umetniĉke veštine. U Epizodi u
kući za izdavanje srećemo se sa straviĉnim utvarama koje iz crnog svemira priziva jedan
volšebnik, dok se u Osluškivaĉu priĉa o gnusnom „ostatku“ što gmiţe po nekoj staroj kući
u kojoj je umro gubavac. U knjizi Nepojamni dogaĊaji sabrane su najtananije pripovesti
koje je stvorio ovaj pisac: divlji noćni obredi na brdima, tajanstvene i strašne utvare što
vrebaju sa svih strana u na izgled budalastim scenama, i nezamislive podzemne grobnice
tajanstva ispod egipatskih piramida i teških pešĉanih naslaga — sve je to obraĊeno sa
ozbiljnom, ubedljivom istanĉanošću bez koje bi svaki siroviji ili površniji pristup tim istim
temama samo zabavio ĉitaoca i ništa drugo. Neke od tih pripovesti bismo teško mogli da
nazovemo priĉama, jer je, u stvari, reĉ o studijama na granici sna. Zaplet je u njima
uglavnom zanemaren, ali zato atmosfera vlada nesputano i neograniĉeno.
Dţon Sajlens — lekar neobiĉni saĉinjava knjigu od pet pripovesti sa jednim istim
pobedonosnim junakom. Unekoliko oštećene tragovima popularne i konvencionalne de-
tektivske priĉe — jer doktor Sajlens spada u one dobroćudne a genijalne ljude koji se
svojim izuzetnim moćima sluţe zato da bi pomogli ĉestitim sunarodnicima u nevolji — te
priĉe su i najbolja ostvarenja ovog stvaraoca.
Suviše tanane, moţda, da bi bile konaĉno svrstane u priĉe strave i uţasa, a ipak
istinski umetniĉke u apsolutnom smislu ovog izraza, svakako su one Blekvudove fantazije
u koje spadaju Dţimbo ili Kentaur. U ovim pripovestima, Blekvud zalazi sa grozniĉavom
drhtavicom u najskrovitiju srţ sna i stvara ogromnu pustoš pomoću prepreka što stvarnost
dele od mašte.
Nenadmašan u ĉaroliji kristalno ĉiste pevajuće proze i vrhunski majstor u stvaranju
jednog veliĉanstvenog i ĉeţnjivog sveta egzotiĉnih vizija prelivenih duginim bojama,
svakako je Edvard Dţon Moriton Dreks Planket, osamnaesti baron Danseni (Edward John
Moreton Drax Plunkett, Eighteenth Baron Dunsany), ĉije pripovetke i kratki pozorišni
komadi predstavljaju gotovo jedinstven element u našoj knjiţevnosti. Izumitelj jedne
nove mitologije i tkalac iznenaĊujućeg folklora, lord Danseni je posvećen ĉudesnom svetu
fantastiĉne lepote i zato veĉno ratuje protiv grubosti, surovosti i ruţnoće svakidašnje
stvarnosti. Njegovo stanovište je tako istinski kosmiĉko da nema premca u knjiţevnosti
bilo kojeg perioda. Osetljiv kao Po na dramske vrednosti i na znaĉenje izdvojenih reĉi i
izdvojenih pojedinosti, a od Poa bolje opremljen retoriĉkim svojstvima zahvaljujući
jednostavnom lirskom stilu, ovaj pisac se sa ogromnim uspehom oslanja na skoro sve
mitove i legende evropske kulturne baštine, i stvara sloţen i ekliktiĉki ciklus fantazija u
kojem su istoĉnjaĉki kolorit, helenska forma, tevtonska sumornost i keltska ĉeţnjivost u
tako veliĉanstvenom skladu da svaki element podupire i dopunjava ostale elemente, bez
ustupaka i bez savršenog i potpunog saobraţavanja. U najvećem broju sluĉajeva,
Dansenijeve zemlje su ĉista izmišljotina — ,,s onu stranu Istoka“ ili „na kraju sveta“.
Njegov sistem originalnih liĉnih i geografskih imena, ĉije korene izvlaĉi iz klasiĉnih,
orijentalnih i drugih izvora, pravo je ĉudo mnogostrane domišljatosti i poetskih zapaţanja.
Lepota je a ne uţas osnovni ton Dansenijevih dela. On voli ţivu zelenu boju ţada i
bakarnih kupola, neţno rumenilo zalazećeg sunca na minaretima od slonove kosti u
nemogućim varošima-iz-snova. Humor i ironija ĉesto su utkani u tekst zato da bi preneli
blagi cinizam i preobrazili ono što bi, da nije njih, moglo da dobije obeleţje naivne
ţestine. Uprkos tome, a to je i neizbeţno kod majstora pobedonosne nestvarnosti,
pojavljuju se s vremena na vreme nagoveštaji kosmiĉke strave koji se skladno uklapaju u
autentiĉnu tradiciju. Danseni voli da, vešto i lukavo, nagovesti neke ĉudovišne stvari i
neverovatne zle kobi, onako kako nam to nagoveštavaju vilinske bajke. U Knjizi ĉudesa,
ĉitamo o Hlo-Hlou, dţinovskom pauku-idolu, koji povremeno ume i da izaĊe iz kuće; o
onome što je prestravilo Sfingu u šumi; o Slitu, lopovu koji skaĉe preko ivice sveta, pošto
je video kako se upalila izvesna svetlost i znao ko je tu svetlost upalio; o ljudoţderima-
Gibelinima koji u kuli zla ĉuvaju neprocenjivo blago; o gnolima koji ţive u šumi i koje je
pogibeljno potkradati; o gradu zvanom Nikad, o oĉima što vrebaju iz Donjih Ponora i o
sliĉnim pojavama Tame. Priĉe jednog sanjara govore o tajni zbog koje su svi muškarci iz
Betmura prognani u pustinju; o ogromnim dverima Perdondarisa, izvajanim od jednog je-
dinog komada slonove kosti; i o putovanju sirotog starog Bila, ĉiji je kapetan prokleo svoju
posadu da bi, potom, posećivao neka gnusna ostrva, iznenadno iskrsla iz mora, na kojima
niski kućerci imaju zloslutne, zamagljene prozore.
Mnogi Dansenijevi kratki pozorišni komadi nabijeni su avetinjskim strahom. U
Bogovima planine, sedam prosjaka oliĉavaju sedam zelenih idola sa pustog brda; prosjaci
uţivaju u obilju koje im pruţaju idolopoklonici sve dok ovi ne saznaju da pravi idoli više
nisu na svom uobiĉajenom mestu na vrhu brda. U suton se pojavljuje neko ruţno
priviĊenje i upozorava ih da „kamen, uveĉe, hodati ne sme“; oni sede i ĉekaju dolazak
trupe igraĉa, ali koraci koji se pribliţavaju nisu laki koraci uveţbanih igraĉa. Na kraju,
toboţnje idole pretvaraju u kipove od zelenog ţada statue-koje-hodaju, statue ĉiju su
svetost narušili na propast osuĊeni prosjaci. Sam zaplet je, bez sumnje, najmanja vrednost
ovog ĉudesnog komada. DogaĊanja i njihovo granjanje su plod vrhunskog majstora, tako
da celina predstavlja jedan od najvećih doprinosa ne samo savremenoj drami nego i
knjiţevnosti uopšte. Noć u krĉmi je priĉa o ĉetvorici lopova koji su ukrali smaragdno oko
Klešu, ĉudovišnom hintluskom bogu. Njima polazi za rukom da ubiju tri sveštenika-
osvetnika koja su im ušla u trag, ali te iste noći dolazi po svoje oko poluslepi Kleš; a kad
pronaĊe ukradeno oko, mami pljaĉkaše, jednog po jednog, u mrak tamo ih svirepo
kaţnjava. U Smehu bogova, reĉ je o jednoj ukletoj varoši na rubu dţungle i o utvarnom
sviraĉu na lauti koga mogu da ĉuju samo oni koje već dotiĉe smrt (Alisin avetinjski klavir
u Hotornovom romanu Kuća sa sedam zabata!), dok se u komadu Kraljiĉini neprijatelji
prepriĉava Herodotova anegdota u kojoj osvetoljubiva princeza poziva svoje neprijatelje
na gozbu u podzemnim odajama, pa onda u te odaje pušta Nil da bi ih podavila. No, svaki
pokušaj opisivanja moţe da prenese samo delić ĉarolija lorda Dansenija. Njegove varoši u
obliku prizme i neĉuveni obredi doĉarani su sa sigurnošću koja je svojstvena samo velikim
majstorima a mi, duboko uzbuĊeni, imamo osećanje da uistinu sudelujemo u njegovim
tajnovitim misterijama. Za svakog istinski maštovitog ĉitaoca, lord Danseni je amajlija i
kljuĉ koji otvaraju dveri bogatih stovarišta sna i nepotpune memorije, tako da o njemu
razmišljamo ne samo kao o pesniku nego i kao o stvaraocu koji svakoga svog ĉitaoca
pretvara u pesnika.
Na suprotnom polu genijalnosti od lorda Dansenija, obdaren gotovo dijaboliĉnom
moći u blagom i postupnom prizivanju strave iz samog središta prozaiĉnog svakodnevnog
ţivota, nalazi se uĉevni Montegju Rods Dţejms (Montague Rhodes James), rektor koledţa
Iton, ugledni izuĉavalac starina i priznati struĉnjak za srednjovekovne spise i istoriju
katedrala. Doktor Dţejms, koji je oduvek voleo da o Boţiću priĉa avetinjske priĉe, postao
je vremenom pisac vrhunske neobiĉne, fantastiĉne proze i razvio osoben stil i metod koji
će verovatno još vrlo dugo biti uzori ĉitavog niza sledbenika.
Umetniĉka veština doktora Dţejmsa nikako nije sluĉajnost; u predgovoru za jednu
svoju zbirku, ovaj pisac je formulisao tri vrlo ĉvrsta pravila koja treba primenjivati u
kompoziciji jezovitog. Po njegovom mišljenju, utvarna priĉa mora da se odvija u dobro
poznatom, prisnom okruţenju savremenog doba, da bi se što više pribliţila iskustvenoj
sferi ĉitaoca. Osim toga, fenomen utvarnog mora u sebi da nosi zloćudnost a ne
dobroćudnost, jer je strah primarna emocija koju valja izazvati. I, najzad, iskvaren govor
ili nareĉje „okultizma“, ili pseudonauke, treba briţljivo izbegavati, jer će u suprotnom
ĉaroliju verovatnosti ugušiti neuverljivo cepidlaĉenje.
Budući da i u praksi primenjuje ono što propoveda, doktor Dţejms pristupa svojim
temama na jedan lak i ĉesto govorljiv naĉin. Stvarajući iluziju svakidašnjih dogaĊaja, on
nastrane pojave uvodi oprezno i postepeno, neraskidivom sponom povezuje neobiĉnost
današnjice sa nagomilanom tradicijom i u svoja dogaĊanja najĉešće uvodi daleke istorijske
preteĉe; zato je, verovatno, i kadar da se tako vešto sluţi svojim neiscrpnim znanjem o
prošlosti i da tako spretno i ubedljivo gospodari arhaiĉnom dikcijom i arhaiĉnim
koloritom. Dţejmsova omiljena pozornica za pripovest je viševekovna katedrala koju on
opisuje sa svim njemu dobro poznatim potankostima. U priĉama doktora Dţejmsa
nailazimo na humorne vinjete i deliće ţivog odslikavanja dogaĊaja i liĉnosti, tako da oni u
njegovim veštim rukama doprinose blještavom opštem utisku i taj utisak ne narušavaju
kao u onim sluĉajevima kada njima barataju manje spretni pisci. U izmišljanju novog tipa
duha, Dţejms je. naravno, pošao od konvencionalne gotske tradicije; ali, dok su oni stariji,
nekadašnji duhovi prozraĉno bledi, visoki i dostojanstveni, opaţeni uglavnom ĉulom vida,
proseĉni Dţejmsov duh je zdepast, patuljast i maljav — troma, Ċavolja gnusoba na pola
puta izmeĊu zveri i ĉoveka — i toga njegovog duha obiĉno prvo dotiĉemo a tek onda
vidimo. Ponekad je ta utvara još nastranija: smotuljak od flanela sa paukovim oĉima, ili
neki nevidljivi entitet koji dobija oblik posteljine i pokazuje lice izguţvanih ĉaršava.
Doktor Dţejms poseduje vispreno i ogromno nauĉno znanje o ljudskim nervima i
ljudskim osećanjima; on itekako zna kako treba da raspodeli izlaganje, slike i tanane
nagoveštaje da bi kod svojih ĉitalaca postigao najbolje rezultate. Ne toliko majstor
atmosfere koliko majstor dogaĊanja, rasporeĊivanja i podešavanja, on ĉešće doseţe do
emocija putem intelekta nego putem neposrednosti. A taj metod, samim tim što je
povremeno lišen oštrih vrhunaca ima, naravno, i neke mane i neke prednosti, ali će u
svakom sluĉaju mnogima nedostajati atmosferski pritisak koji pisci poput Mejĉna briţljivo
grade i reĉima i prizorima. MeĊutim, samo mali broj Dţejmsovih pripovesti moţe da bude
obeleţen izvesnom dosadom, jer je kod njega saţet razvoj nenormalnih dogaĊaja u veštom
sledu savršeno dovoljan da proizvede ţeljeni efekat strave koja se nagomilava polako i
postupno.
Kratke priĉe doktora Dţejmsa sabrane su u ĉetiri manje zbirke: Utvarne priĉe jednog
antikvara, Još neke utvarne priĉe jednog antikvara, Slabunjavi duh i drugi duhovi i
Upozorenje ĉudnosti. U ovome bogatom materijalu teško je odabrati neku omiljenu ili
tipiĉnu priĉu, ali će svaki ĉitalac, bez ikakve sumnje, umeti da napravi uţi izbor na
osnovu svojih sklonosti i svog temperamenta.
Ipak, jedna od najboljih pripovesti je, neosporno, Grof Magnus, pravi majdan saspensa
i tajanstvenih nagoveštaja. Gospodin Raksol je Englez iz sredine devetnaestog veka,
neumorni putnik koji boravi u Švedskoj gde prikuplja graĊu za svoju novu knjigu.
Zainteresovan priĉama o staroj porodici de la Gardi, pomno prouĉava dokumenta vezana
za njenu povest i vrlo brzo biva opĉinjen graditeljem postojeće kuće veleposednika —
nekim grofom Magnusom o kome se šapatom prenose ĉudnovate i strašne glasine. Grof,
ĉije je blagostanje dostiglo vrhunac poĉetkom sedamnaestog veka, bio je okrutan vlastelin,
ĉuven po neumoljivosti prema divljaĉokradicama i vazalima-prestupnicima. Njegova
surova kaţnjavanja bila su posloviĉna, a kolale su i glasine o nekim natprirodnim
uticajima koji su nadţiveli grofa sahranjenog u mauzoleju što ga je sagradio pored crkve.
U jednoj od tih priĉa pominjala su se dva seljaka koja su lovila u vlastelinovom zabranu
jedne noći, sto godina posle njegove smrti. Oni su u šumi ĉuli neke grozomorne krike a
oko grobnice grofa Magnusa neprirodan smeh i ĉudan zveket. Neki sveštenik je sledećeg
jutra pronašao ta dva nesrećnika; jedan je bio lud a drugi mrtav, sa licem na kojem su
ostale same kosti.
Gospodin Raksol sluša te priĉe i prikuplja podatke o Crnom hodoĉašću na koje je išao
grof — o hodoĉašću u jednu od palestinskih varoši koje je Gospod osudio u Svetom pismu
i u kojoj se, kako tvrde stari sveštenici, rodio Antihrist. Niko ne sme ni da nagovesti šta je
bilo to Crno hodoĉašće i kakvo se ĉudnovato biće — ili ĉudnovata stvar — vratilo sa
grofom sa tog putovanja. Gospodin Raksol sve više ţudi za tim da istraţi mauzolej grofa
Magnusa i napokon dobija dozvolu da to uĉini u pratnji jednog Ċakona. U njemu
pronalazi nekolike spomenike i tri bakarna sarkofaga, od kojih je jedan, grofov sarkofag,
oiviĉen pervazima sa izrezbarenim prizorima; a meĊu njima se istiĉe scena potere: nekog
izbezumljenog ĉoveka goni kroz šumu zgurena, patuljasta, umotana prilika sa pipcima
morskog ĉudovišta, predvoĊena visokim ĉovekom u plaštu. Na sarkofagu su tri ĉeliĉna
katanca od kojih jedan, otvoren, leţi na podu, podsećajući Raksola na metalni zveket koji
je ĉuo prethodnog dana dok je, sa nerazumljivom ţeljom da vidi grofa Magnusa, prolazio
pored mauzoleja.
Potpuno opĉinjen, sa kljuĉem na dohvatu ruke, gospodin Raksol ponovo dolazi u
mauzolej, ovoga puta sam, i vidi da je otvorena i druga brava. Sutradan, a to je i njegov
poslednji dan u Rabaku, posećuje mauzolej i po treći put da bi se oprostio sa davno
mrtvim grofom. I ponovo obuzet neshvatljivom ţeljom da se sretne sa njim, vidi da na
velikom sarkofagu stoji još samo jedan katanac. U tom ĉasu, uz zveket, i on pada na pod,
posle ĉega se zaĉuje škripa šarki. Ĉudovišni poklopac se polako odiţe i gospodin Raksol
beţi u paniĉnom strahu, ne zatvorivši za sobom vrata mauzoleja.
Na povratku u Englesku, Raksol oseća neobiĉnu nelagodnost koju u njemu izazivaju
ostali putnici na brodu. Razdraţuju ga prilike u ogrtaĉima, priĉinjava mu se da ga neko
prati i vreba. Od dvadeset osam osoba, dvadeset šest se pojavljuju u brodskoj trpezariji; na
obede ne dolaze samo jedan visok ĉovek u plaštu i jedna omanja, skoro patuljasta,
umotana prilika. Iz Harviĉa, gde je sišao sa broda, gospodin Raksol beţi u zatvorenim
koĉijama, ali već na prvoj raskrsnici ugleda dve prilike u ogrtaĉima. Prekida putovanje,
unajmljuje kućicu u jednom selu i sve vreme provodi u mahnitom pisanju. Seljaci ga
jednoga jutra pronalaze mrtvog, a njegov leš je tako unakaţen da prilikom istrage sedam
porotnika pada u nesvest. U kućicu, u kojoj se Raksol zadrţao tako kratko, više se niko ne
useljava, a kada je pedeset godina kasnije poruše, pronalaze u zaboravljenom ormanu
njegov rukopis.U Blagu opata Tomasa, jedan britanski antikvar uspeva da odgonetne šifru
uslikanu na renesansnim prozorima i na taj naĉin otkriva ĉitavu riznicu zlata u jednom
udubljenju bunara u dvorištu nemaĉke opatije. Ali, prepredeni nekadašnji vlasnik
postavio je straţara da mu ĉuva blago, pa kada nešto u tome crnom bunaru obavije
istraţivaĉu ruke oko vrata, ovaj napušta zapoĉeti posao i traţi pomoć sveštenika. Svake
noći, posle toga, antikvar oseća neĉije skriveno prisustvo i straviĉan smrad humke ispred
vrata svoje hotelske sobe, sve dok sveštenik, usred bela dana, ne promeni kamen na
otvoru bunara-riznice, odakle, u mrklom mraku, izlazi nešto što će se osvetiti onome koji
je narušio spokojstvo zlata starog opata Tomasa. Druge poznate Dţejmsove pripovetke su
Sedišta u Barĉesterskoj katedrali , gde jedna groteskna izrezbarena slika na ĉudesan naĉin
oţivljava da bi osvetlila nerasvetljeno i savršeno ubistvo starog dekana kanonika koje je
izvršio njegov ambiciozni naslednik; O, samo zazviţdi i ja ću ti doći, priĉa o stravi koju
priziva ĉudna metalna zviţdaljka pronaĊena u ruševinama jedne srednjovekovne crkve; u
Jednoj epizodi o povesti katedrale otkriva se drevna grobnica iz koje vreba demon, šireći
strah i pošast. Doktor Dţejms lakim potezima oţivljava uţas i gnusobu u najstraviĉnijem
obliku, pa će u toj mraĉnoj oblasti zauvek i ostati jedan od malobrojnih istinskih majstora.
Za one koji vole da razmišljaju o budućnosti, priĉa o natprirodnoj stravi je sasvim
sigurno jedno vrlo zanimljivo podruĉje. Takvu priĉu pobija sve nezadrţiviji talas realizma,
ciniĉne neozbiljnosti i rafinovanog razoĉaranja, ali je podstiĉe i uporedna plima sve većeg
misticizma, koji se razvijao zahvaljujući posustalom otporu što su ga „okultisti“ i verski
fundamentalisti pruţali materijalistiĉkim otkrićima; a sve se to dogodilo zahvaljujući
podstreku koji je rasplamsao maštu i njena ĉudesa time što su se razjapili procepi i što su
se srušile prepreke pred modernom naukom i njenom infra-atomskom hemijom, pred
napretkom astrofizike, pred doktrinama relativiteta i pred snaţnim prodorom biologije u
ljudsku misao. U ovom trenutku su povoljni vetrovi, ĉini se, u izvesnoj prednosti: danas
se, neosporno, knjiţevnim delima neobiĉnog ukazuje daleko usrdnija paţnja nego nekada
kada su, pre pedeset godina, i najbolja ostvarenja Artura Mejĉna padala na neplodno,
kamenito tlo samouverenih devedesetih godina. Ambroz Birs, gotovo nepoznat za ţivota,
danas je opšte priznat i uvaţen pisac.
Neke duboke, korenite promene ne bi, meĊutim, trebalo oĉekivati ni u jednom
pravcu; bitno je da će, u svakom sluĉaju, izvesna ravnoteţa teţnji postojati i dalje. I dok sa
pravom moţemo da oĉekujemo sve istanĉaniju tehniku, nemamo razloga da mislimo da će
se opšti poloţaj utvarnog u knjiţevnosti promeniti na neki presudan naĉin. To je jedna
skuĉena ali i bitna oblast ljudskog izraţavanja pa će, kao i do sada, privlaĉiti malobrojnu,
pronicljivu publiku osobenog senzibiliteta. A univerzalno remek-delo sutrašnjice, istkano
od fantazma ili od strave, biće prihvaćeno pre zbog vrhunskog zanatskog majstorstva nego
zbog privlaĉne teme. Ali, ko će temu mraka moći da proglasi za istinsku prepreku?
Ptolomejski pehar je zraĉio lepotom i bio izvajan od oniksa.
 Beleška o piscu
Hauard Filips Lavkraft (1890-1937), moţda najveći ameriĉki pisac natprirodnog posle
Edgara Alana Poa, jedan je od pravih majstora proze strave i uţasa u dvadesetom veku.
Prve takve priĉe objavio je 1917. godine i od tada je, tokom sledeće dve decenije, sve
dok smrt nije zaustavila njegovo pero, svake godine ljubiteljima svoje proze darivao nove
priĉe horora, misterije, tajnovitog i šokantnog od ĉega ĉitaoca hvata jeza. Lavkraft svojim
velikim talentom, meĊutim, nije podlegao izazovu lake zarade što je ovaj ţanr, toliko
popularan u Americi već tokom dvadesetih godina, nudio, i pred sobom je uvek postavljao
visoke knjiţevne zahteve ovog ţanra.
Sluĉaj Ĉarlsa Dekstera Vorda jedini je Lavkraftov roman i s pravom se ubraja u
njegova najbolja prozna ostvarenja. To je roman o mladom antikvaru Vordu kojeg pri-
vlaĉe — preko seni jednog svog pretka — mraĉne sile, zli duhovi, kao i zaboravljeni
bogovi iz pomalo krivo shvaćenih legendi. Pod uticajem tog svog pretka i Vord je hteo da
stekne znanje iz najmraĉnijeg umeća magije, ali je to znanje morao da plati ljudskom
krvlju. Kako? Proĉitajte!
Pored ovog romana na stranicama knjige ĉitalac će da naĊe i Lavkraftov izuzetan esej
Natprirodna strava u knjiţevnosti, koji se još i danas moţe smatrati najboljom istorijskom
raspravom o natprirodnim u prozi. Na ovom eseju pisac je radio tri godine (1924—1927)
po narudţbi, za ĉasopis koji je izašao samo tada, jedan jedini broj, u kojem je objavljen
Lavkraftov esej i zbog kojeg taj broj i dan danas vredi nekoliko stotina dolara.
Pred nama je knjiga koja se ĉita sa uzbuĊenjem i koja se lako iz ruku ne ispušta.
R.B.

SADRŽAJ

SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA (roman). 5

Pogovor......................................................................141
NATPRIRODNA STRAVA U KNJIŽEVNOSTI ... 141
BELEŠKA O PISCU..................................... ............207

Hauard Lavkraft:
SLUĈAJ ĈARLSA DEKSTERA VORDA
(sa pogovorom od istog pisca, iz knjige: Dagon) Biblioteka: MAGIJA

Glavni i odgovorni urednik

Dimitrije Tasić
Urednici
Radoslav Bratić,
Filip David, spoljni urednik

Recenzenti
FilipDavid
Radoslav Bratić

Lektor
Gordana Janković

Likovna oprema
Vukosava Šibalić

Tehniĉki urednik
Silvano Jović

Korektura BIGZ-a

Izdavaĉ
DP Beogradski izdavaĉko-grafiĉki zavod Beograd.
Bulevar vojvode Mišića 17

Za izdavaĉa
Ilija Rapaić

Štampa
DP Beogradski izdavaĉko-grafiĉki zavod Beograd, Bulevar vojvode Mišića 17

Tiraţ 3000

1990.
ISBN 86-13-00402-4