УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ ТУРИЗАМ И
ХОТЕЛИЈЕРСТВО

Жељка Врбан

МОГУЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

У ОПШТИНИ ГОСПИЋ

- Дипломски рад -

Нови Сад, 2018.

 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ПРЕДГОВОР

Дипломски рад 2
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

САДРЖАЈ

Дипломски рад 3
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

УВОД
Општина Госпић је једна од територијално највећих општина Републике Хрватске,
законом о подручјима жупанија, градова и општина у Републици Хрватској општина Госпић
је преименована у Град Госпић. Уједно Госпић је и административни центар Личко-сењске
жупаније у којој статус града имају још само Оточац, Сењ и Новаља. Својим положајем
Госпић представља спону између севера и југа и налази се на важним друмским и
железничким правцима. Овај простор у туристичком погледу има велике потенцијале који су
недовољно афирмисани и искоришћени. Пре свега релативно добро очувана природа,
разноврсна флора и фауна изискују квалитетан туристички производ који ће бити базиран на
њима. За природним вредностима не заостају ни културна баштина, која се огледа у остацима
јаподске и римске културе, средњовековним утврђењима и локалном фолклору.

Предмет истраживања овог рада је сагледавање свих природних, друштвених и

културно-историјских вредности општине Госпић (у даљем тексту Град Госпић) које би биле
значајне у туристичком аспекту, као и за развој туризма у будућности. Истраживање
појединих карактеристика у сврху развоја различитих облика туризма и афирмисања овог
простора.

Задатак рада је анализа свих сакупљених података, утврђивање тренутног стања

развијености туризма на овом простору и анализа туристичких потенцијала као и њихово
вредновање примењујући научне критеријуме и квантитативне и квалитативне показатеље.

Циљ овог рада је приказивање тренутне ситуације на простору Града Госпића, колико
су одређени природни и друштвени елементи искоришћени у туристичке сврхе и на који
начин. Такође циљ рада је проучавање туристичких потенцијала и утврђивање могућности за
даљи напредак у оквиру туристичке привреде.

Методе које ће бити коришћене приликом израде овог рада су:

 Теренска истраживања (обилазак Града Госпића, фотографисање,
разговор са стручним људима који могу да дају веродостојне
информације),
 коришћење научно-стручне литература,
 литерарни, аналитичко-синтетички, картографски, компаративни,
статистички, графички и метод критичности.

Дипломски рад 4
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Туристичко-географски положај представља просторни однос између неког места или

регије у односу на ужу и ширу околину. Због свог положаја Република Хрватска представља
простор прожимања Средње Европе, Балкана и Медитерана. У оквиру Хрватске Лика је
транзитни простор преко ког се остварује веза између водећих привредних центара у
Хрватској (Загреб, Ријека и Сплит).

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Град Госпић (966,64 km2) налази се у Републици Хрватској (Карта 1) као део Личко-
сењске жупаније у којој је уједно и административни центар. Математички положај Госпића
одређен кординатама 44о32' северне географске ширине и 15о22' источне географске дужине
смешта овај град у средиште северне земљине полулопте. Сам град се налази у средишту
Личког поља које са запада уоквирује планина Велебит, а са истока Личко средогорје. Госпић
има повољан топографски и саобраћајно-географски положај у средишњем делу Личког
поља, уз реку Новчицу. Током година значај положаја Госпића се мењао, у војнокрајишком
раздобљу имао је стратешки значај који прераста у управни када постаје административни
центар жупаније (Хољевац, 2013).

Карта 1. Географски полжај Госпића на Балканском полуострву и у Републици Хрватској

(Извор: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2e/Balkan_topo_sr.svg)

Дипломски рад 5
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

Планина Велебит раздваја регију Лике од хрватског приморја. То је изражена рељефна

граница на којој се заустављају и неки природни елементи, па се простор Лике доста
разликује у односу на приморје. За положај Госпића важну улогу има превој између средњег
и јужног Велебита такозвана Оштаријска врата (апсолутне висине 955 m, а релативне 391 m).
Личко средогорје на истоку раздваја Личко поље од Крбавског поља. У погледу саобраћајних
комуникација на овом планинском венцу најзначајниј је превој Љубово (са 980 m апсолутне
надморске висине, а релативне 416 m) и Плочански кланац (692 m апсолутне надморске
висине, а релативне 358 m) између Личког средогорја и масива Ресник. Површински највећи
део Града Госпића захвата Личко крашко поље.
У оквиру Личко-сењске жупаније Град Госпић заузима средишњи простор (Карта 2),
на северу се граничи са општином Перушић, на североистоку са општином Плитвичка језера,
на истоку са општином Удбина, на југоистоку са општином Ловинац, на југу са Задарском
жупанијом, на југозападу и западу са општином Карлобаг и на северозападу са Градом
Сењом.

Карта 2. Положај Града Госпића и административна подела Личко-сењске жупаније

(Извор: proleksis.lzmk.hr/54494/)

Град Госпић је подручје ка којем се гравитира што говори о његовом важном

локалном и регионалном положају. О његовом значајном локалном положају најбоље говори
чињеница да је то једини град на подручју Града Госпића као административне целине, као и
већа удаљеност других градских центара. У регионалном смислу Госпић је административни
центар Личко-сењске жупаније што такође значи јаку гравитациону моћ и важан регионални
положај. Подручје овог града има повољан и међурегионални и национални географски
положај јер представља везу између северног и јужног дела државе, као и везу између
континенталног дела и централног и јужног приморја Хрватске. Вредновање међународног
географског положаја је од изузетне важности, како због сагледавања карактеристика
простора тако и због будућег развоја регије. Већ је напоменуто да је Република Хрватска
балканска, подунавска, панонска, медитеранска па чак и средњоевропска држава што говори
о њеном изузетно повољном и значајном међународном положају. Подручје Града Госпића је
Дипломски рад 6
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

важна спона унутар државе међутим ово подручје има значајнији положај у националном
оквиру него у међународном.

ТУРИСТИЧКИ ПОЛОЖАЈ

Туристички положај је јако важан фактор при процени могућности за развој туризма
на неком простору. Град Госпић има повољан туристички положај према главним
туристичким правцима јер представља део источног медитеранског туристичког правца,
којим из централне, северне и источне Европе циркулише велики број туриста ка југу и
медитеранским обалама.
Добро развијена мрежа саобраћајних комуникација (Карта 3) је један од предуслова за
развој туризма на неком простору. Саобраћајно-географски значај расте након изградње
аутопута кроз западну Лику. Са Загребом и Сплитом, највећим хрватским градовима, Госпић
је повезан модерним аутопутем А1 (Е71) који се протеже кроз прелепе пределе средишње,
горске и јужне Хрватске. Такође је важна и стара личка магистрала која пролази кроз пределе
руралне Хрватске. Госпић је повезан железницом којом се свакодневно може доћи из правца
Загреба и из правца Сплита.

Карта 3. Саобраћајно-географски положај Госпића

(Извор: Хољевац, 2013)

Најпрометнији међународни аеродром Републике Хрватске (зрачна лука Фрањо

Туђман) налази се на удаљености од 208 km у односу на Госпић, на територији Града Загреба.
То је аеродром који је повезан са 39 дестинација и у редовном промету лете 24 авио
компаније (www.zagreb-airport.hr).
Аеродром у Задру је ближи него загребачки аеродром (106 km удаљен од Госпића), највећи
промет остварује у току јуна, јула и августа (www.zadar-airport.hr).

Дипломски рад 7
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

Стари путни правци:

 Од Ријеке Јадранском магистралом до Карлобага, од Карлобага преко Башких
Оштарија до Госпића.
 Од Загреба до Карловца аутопутом, затим магистралом преко Плитвица до Коренице,
потом преко превоја Љубово до Госпића или правац Плитвице – Оточац – Госпић.
 Од Сплит Јадранском магистралом Сплит – Задар, те магистралним путем Задар –
Книн – Грачац – Госпић.

Овакав туристички положај у односу према главним туристичким дисперзивама се може

оценити као повољан, мада недовољно искоришћен. Ово подручје и даље представља
транзитни простор на ком се туристи не задржавају дуго. Туристички положај према
конкурентима је специфичан, град Оточац као град сличних карактеристика није велика
конкуренција Госпићу. Међутим простор Града Госпића као административне целине је мање
конкурентан у односу на општину Плитвичка језера са којојм се и граничи. Понуда овог
подручја је веома слична понуди динарског подручја у Босни и Херцеговини, акценат је на
сеоском туризму и природним атракцијама, међутим подручје Госпића има далеко бољи
туристичко-географски положај и притом Хрватска је туристички држава. Тако да се може
закључити да у локалном, регионалном, националном па чак и у међународном погледу
простор Града Госпића има повољан туристички положај али је он недовољно искоришћен.

Дипломски рад 8
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ПРИРОДНИ УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Природни елементи на простору Лике чине ову регију веома интересантном и вредном
пажње. Кроз ове пределе смењују се природни и култивисани предели, док урбани предели
нису изражени. Главна карактеристика Лике је динамичан рељеф, од најнижих делова 450 m
изнад нивоа мора до највишег врха Велебита (Вагански врх 1757 m). Пружање планина је у
правцу северозапад-југоисток што има утицај на климу и саобраћајну инфраструктуру.

РЕЉЕФНИ УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Облици рељефа на простору данашње Хрватске настали су разноврсним тектонским

покретима, нарочито у последња два милиона година на прелазу терцијара у квартар и у
квартару. Алпска орогенеза је најзаслужнија за изглед овог простора, кроз неколико фаза и
подфаза рељеф се на различите начине мењао. Вертикални покрети спуштања и издизања су
преовладавали, међутим на облик рељефа имали су велики утицај и егзогене силе као и
велике климатске промене у квартару (Магаш, 2013).
Лика је простор елиптичног облика са врло израженим рељефним границама. То је
регија унутар низова велебитских, малокапелских, великокапелских и пљешевичких
планинских била са расчлањеним средогорјем које прелази 1200 m надморске висине и дели
унутрашња поља чија дна леже изнда 450 m надморске висине. Овај планински оквир
достиже значајне висине Велебит (Вагански врх 1757 m), Велика Капела (Велика Јаворница
1374 m), Мала Капела (Селишки врх 1279 m) и Пљешевица (Озеблин 1657 m) (Богнар и сар.,
1975).
Унутар личке висоравни разликује се Брињски крај, Гацка, Средња Лика, Јужна Лика,
Крбава и личко горње Поуње. Средња Лика (Карта 4) обухвата Град Госпић, општину
Перушић и делом општину Ловинац. Средња Лика се издваја у односу на Гацку, Крбаву и
Јужну Лику оквиром Велебита и личког средогорја. Са површином преко 1400 km 2 она је
највећа у оквиру личке регије, пружа се у смеру северзапад – југоисток са просечном
дужином од 50 до 55 km и ширином од 12 до 18 km (Пејновић, 1985).
На простору Града Госпића доминирају кречњаци и доломити. Кречњак је по
хемијском саставу калцијум карбонат, а доломит је двоструки карбонат калцијума и
магнезијума. Најстарије стене на овом подручју налазе се на личкој страни Велебита (у низу
подвалебитских коса и брежуљака), ломовима је откривена ова зона најстаријих непропусних
наслага која је значајна у хидрографском погледу. Ту су заступљене кластичне седиментне
стене (шкриљци, пешчари и конгломерати) а има и кречњака и доломита. Током мезозоика
овај простор је прекривало плитко море и тада настаје таложење кречњака. Наслаге тријаса
имају значајни удео у грађи Велебита (дебљина наслага средњег тријаса износи од 400 до 800
m, а горњег тријаса око 300 m), а на њих се настављају јурске наслаге доломита. Поред
Велебита јурске стене се јављају западно од Смиљана и према Доњем Пазаришту,
местимично их има и у другим деловима Личког поља. Кречњаци и доломити кредне
старости налазе се у околини Метка и североисточно од града Госпића, највећи простор
захватају на источном и североисточном простору Града, учествују у великој мери у грађи
Личког средогорја. Појас око водотока реке Лике је углавном из терцијара, протицање реке
Лике овим простором омогућено је специфичним хидрогеолошким јелар наслагама,
водопропусност је око 50% мања у односу на карбонатне наслаге у околини. Ова мања
водопропусност је омогућена присуством бреча са примесама лапорца и присуством глине,

Дипломски рад 9
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

због тога се овај простор разликује од околних крашких простора. Сам град Госпић лежи на
квартарним наслагама, док се северно и западно од града налазе површински слојеви
црвенкасте глине. Квартарне наслаге налазе се и у околини Пазаришта, јужно од Смиљана, у
околини Дивосела и све од Госпића према Метку. У тим пределима има доста песка, шљунка,
иловаче, црвенице и алувијалних наноса. У геолошкој прошлости Лике није било вулканских
активности што се утврдило на основу теренских испитивања, такође ово подручје је изван
јаче сезмичке активности (Пејновић, 1985).

Карта 4. Карта Средње Лике са апсолутним висинама

Извор:Пејиновић, 1985.
Дипломски рад 10
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

У Динарском красу се налазе велике наслаге кречњака са разноврсним површинским

и подземним крашким појавама (Слика 1): шкрапе, вртаче, увале, крашка поља, јаме и
пећине. То су специфчни облици рељефа који настају радом хемијске ерозије. Кречњак је
вододржљив уколико у њему нема пукотина, јер атмосферске воде хемиијским деловањем
пукотине проширују и врше ерозију (Родић, 1987).
Кречњачки терени су веома специфични у погледу рељефа, хидрографских особина
као и привредних проблема. Крашка поља су најкрупнији елементи у површинском крашком
рељефу, то је велика котлинска депресија у кречњацима. У основи она су створена
тектонским процесима који су омогућили стварање поља а коначно стварање поља настаје
срастањем увала, које су прелазна појава између вртаче и поља (Петровић, 1973).

Слика 1. Вртача и хумови у личком пољу

Фото: Жељка Врбан

ЛИЧКО ПОЉЕ

Личко поље (Слика 2) је крашко поље које се простире динарским смером северозапад-
југоисток у западном делу Лике, око горњег и средњег тока реке Лике по којој је и добило
име. Уједно то је највеће крашко поље Хрватске и захвата 442 km2 површине. Са северне и
источне стране поље затварају обронци средогорја (Вребачке стазе и Камените Горице), а са
западне и југозападне стране затвара Велебит. Личко поље чини већи број мањих поља:
Пазаришко, Смиљанско, Рибничко, Билајско, Медачко, Остревичко и Осичко-широкулско
поље. Свега 10% поља су равни предели, они су смештени претежно уз водотоке, углавном
их називају барама јер су изложени периодичним поплавама, такође мањих делова равних
предела има и дуж целог поља. Кречњачко дно поља је валовито и избушено је вртачама, а
између њих се налазе многобројне изоловане стене у облику монолита. То су обично тврде
још не еродиране стенe које се сусрећу појединачно а и у виду засебних скупина. Висина
оваквих стена обично износи од 1 до 2 m, али их има високих и до 5 m. У околини Госпића
наилазимо на осамљена узвишења позната под именом ''главице''. Виша и пространија
Дипломски рад 11
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

узвишења или хумови налазе се јужно и источно од Госпића а највиши су: Отеш 745 m,
Дебело Брдо 698 m, Оштра 798 m, Медак 679 m, као и друга мања и нижа узвишења разасута
површином Личког поља. Посебно су изражена узвишења и поникаве између тока реке Лике
и њене десне притоке Јадове, то је специфичан пример ''богињавог'' крша и издвојен је под
посебним регионалним називом Рудајице. Недалеко од града Госпића на југозападу, код села
Жабице налази се најнижи део Личког поља и износи 558 m надморске висине. На овом пољу
реке су усекле плитке кањоне, река Лика се креће кањоном дубоким до 5 m, а када прими
воде Јадове и Новчице са Богданицом постепено се продубљује до 20 m и више (Пејновић,
1985). Сам град Госпић лежи на реци Новчици, притоци реке Лике. Око Новчице простире се
благо заталасана површина издигнутог платоа на којој лежи центар града.

Слика 2. Личко поље и Велебит

(Фото: Жељка Врбан)
ВЕЛЕБИТ

Велебит је најдужа планина у Хрватској, али не и највиша. Пружа се од Вратника до

Зрмање у дужини од 145 km, а заузима површину од 2274 km2, док ширина планине варира од
10 до 30 km. Најчешћа подела Велебита је на северни, средњи, јужни и југоисточни (Пољак,
2001). У овом раду пажњу посвећујемо само средњем и јужном Велебиту који делом
припадају Граду Госпићу. У рељефном и геоморфолошком погледу разликују се личка и
приморска страна планине. Средњи Велебит се на личкој страни благо спушта у зараван, док
Дипломски рад 12
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

се јужни делови планине због уздужног раседа, који се пружа испод највиших велебитских
врхова, стрми обронци који завршавају у Личком пољу. Унутрашњост Велебита је разнолика,
јављају се различите рељефне целине. Рељеф унутрашњег дела средњег Велебита
манифестује се кроз два главна низа врхова. Један се пружа на рубовима приморске стране а
други према личком пољу. Између ових низова налазе се простране долине у којима је
најзначајнија Штировача због бујних и добро сачуваних шума. У низу према пољу највиши
врх је Лактин врх (1504 m), уједно преко тих врхова креће се граница Града Госпића.
Унутрашњост јужног Велебита може се поделити у две целине када је рељеф у питању. На
северозападном делу јужног Велебита уочавају се два низа врхова, један низ према мору а
други према унутрашњости, између њих су долине, дублине и поникаве најразличитијих
облика и величина (Пеливан, 1999). На југоисточном делу јужног Велебита два низа врхова
се стапају у један и на том делу има девет врхова унутар изохипсе од 1700 m, међу њима је и
највиши врх планине Вагански врх (1757 m). Највиша литица Велебита стрмо се спушта у
нижу прегибну зону где се налазе крашке увале (Штировац, Ваган, Буновац). Испод те ниже
прегибне зоне пружа се средишњи део континенталне падине пакленичког дела Велебита. У
овом делу налази се изразито јаругасто-ребрасти тип рељефа (Пејновић, 1985). На Велебиту
се налазе карактеристичне крашке појаве, једна од најчешћих појава су шкрапе. Изглед
шкрапа зависи од нагиба тла или литице могу бити дуге и више од 15 m. Велебит је због
својих специфичности и лепота заштићен мада је у пракси учињено мало на заштити.
Прекомерна сеча шума, неконтролисан лов, шумски пожари и испаша коза све то утиче
негативно на ово осетљиво подручје.

Слика 3.и 4. Вагански врх (лево) и врх Височица са погледом на Личко поље (десно)
Извор: www.hps.hr/info/hrvatski-vrhovi/vaganski-vrh/ Извор: mapio.net/o/5575141/

Парк природе Велебит

Велебит је 1978. године уврштен у међународну мрежу резервата биосфере, коју води
УНЕСКО, а 1981. године цела планина је проглашена парком природе. Специичности
Велебита се огледају у геолошким, геоморфолошким и хидролошким условима који су
утицали и на развој богатог и разноликог биљног и животињског света. На подручју Велебита
су и два национална парка Сјеверни Велебит и Пакленицу. Осим два национална парка
унутар граница Парка природе Велебит налазе се и геоморфолшки споменик природе
Церовачке шпиље, залив Завратница, палеонтолошки споменик природе Велначка главица и
посебни резерват шумске вегетације Штировача.
Дипломски рад 13
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

Национални парк Пакленица

Године 1949. Простор Мале и Велике Пакленице постаје национални парк. Парк се
простире на површини од 95 km2 од којих 31 km2
припада Граду Госпићу. Парку припадају и Вагански
врх и Свето брдо, који су највиши делови планине
Велебит. У парку могу да се виде аутохтоне шуме
црног бора, неколико врста букових шума и дубоки
кањони са потоцима Велика и Мала Пакленица.
Кањон Велике Пакленице (Слика 5) дуг је 14 km, у
свом најужем делу кањон је широк свега 50 m. Са обе
стране кањона се уздижу стрме литице, у горњем
делу се налази Анића кук, стена висока 400 m и једна
је од најпознатијих алпинистичких тачака у
Хрватској. Мала Пакленица је теже доступна и
салбије посећена, а ту се гнезди белоглави суп што
представља посебну атракцију. Туристичку понуду
парка употпуњује и Манита пећина, улаз јој се налази
на 570 m надморске висине. Истражена дужина ове
пећине је 175 m са импресивним димензијама
подземних дворана, највећа је дуга 65 m а висока 32
m. Манита пећина обилује како пећинским украсима
тако и подземном фауном. На овом простору
најзанимљивије активности су планинарење, пењање
и посматрање птица (www.np-paklenica.hr).
Слика 5. Кањон Велике Пакленице
Извор: www.np-paklenica.hr

Палеонтолошки споменик природе Велначка главица

Велначка главица је заштићена 1970. године као палеонтолошки споменик природе и

налази се код села Брушани, на подручју средњег Велебита. Овде се налазе танко услојени
кречњаци из доба перма са очуваним микрофосилима флоре и фауне (укупно 32 врсте).

ЛИЧКО СРЕДОГОРЈЕ

Источним и југоисточним ободом Средње Лике пружа се Личко средогорје. Превој

Љубово га дели на два дела: Гостовачу на северозападу и Подлапац у југоисточном делу.
Северозападни део је нешто виши у односу на југоисточни део, ту се налази и највиши врх
Голо трло (1267 m). На југоистоку средогорја издваја се део под називом Вребачка стаза
(Палеж 1209 m) која се издиже изнад села Вребац, Барлете, Вребачки Павловац и Могорић те
се спушта ка Плочанском кланцу којим тече река Јадова и који представља превој преко
средогорја. Унутрашњи део југоисточног дела планине је рељефно веома хетероген где није
заступљено, за разлику од североисточног дела, поступно прелажење у Личко поље.
Подземни свет средогорја је слабо истражен, постоји велики број пећина, извора и јама.

Дипломски рад 14
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

Занимљива је пећина Пчелина, која лежи у врху Врањачи (око 800 m) у селу Могорић. Њен
улаз је висине око 50 m а ширине око 20 m. На самом улазу се гнезде ''дивље пчеле'' по којима
је ова пећина и добила име. Састоји се најмање од седам дворана, у седмој дворани се налази
језеро, међутим сматра се да то није крај и да је ова пећина повезана са суседном мањом
пећином Најлепше сталагмите и сталактите имају друга и четврта дворана, посебан је
сталагмит од 30 m висине са од 3 до 4 m ширине у дну у четвртој дворани. Прелази из
дворана у дворану су незгодни, јер се мора пењати преко стена. Сига је бела и црвенкасто-
жута.
Југоисточни део Личког поља је једини без истакнутијег рељефног оквира, од
Грачачког поља Средња Лика одвојена је нижим хумовима: Зир (853 m), Кик (772 m) и
Дебељак или Дебељача (822 m). Посебно је занимљив Зир (Слика 6), који доминира пољем,
са ког се пружа леп поглед. Поред тога постоји и пећина Зир око 250 m дуга са две дворане.

Слика 6. Поглед ка Зиру и јужном Велебиту из правца Личког средогорја

Фото: Жељка Врбан

Највећа снага Града Госпића јесу природне карактеристике, посебно рељеф који је
препун разноликости и специфичности. Целине попут Велебита, Личког средогорја и Личког
поља су потенцијали за развој разних облика туризма заснованих на природним вредностима.
Данашњи туризам на простору Града Госпића се и заснива на природним ресурсима али је
овде туризам развијен у малом обиму. Ту су и даље простори који су неистражени,
неприступачни и дивљи. На примеру пећине Пчелине можемо уочити да је такав један бисер
спелеологије остао посве неистражен и непознат, а то наравно није једина пећина која остаје
скривена у личком кршу, као и многи други спелеолошки објекти. У селу Павловац Вребачки
постоји Водена пећина која никад не пресушује и одувек је била значајна за локално
становништво. У време суша ниво њене воде опадне и открије степенице које воде дубоко у
унутрашњост пећине те су за њу везане многе легенде.

Дипломски рад 15
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

КЛИМАТСКИ УСЛОВИ

Република Хрватска налази се у северном умереном климатском појасу, сече је

паралела 45о северне географске ширине, што се одражава на релативно правилну смену
годишњих доба. Под великим је утицајем ваздушних маса које се обликују изнад Атлантика,
међутим на климу Хрватске има и утицај близина афричке континенталне масе и Средоземно
море, као и евроазијско копно на ком се и налази.
Госпић се налази у планинском пределу што указује на чињеницу да овде преовлађују
планинске климатске карактеристике. На климу Госпића утиче географски положај, рељеф,
надморска висина и геолошки састав тла а комбинацијом ових чиниоца модифицирана је
планинска клима овог подручја. Простор Града Госпића се налази у прелазном делу између
топлијег медитеранског и хладнијег континенталног дела. Масив Велебита спречава
продирање и већи медитерански утицај па су на овом подручју карактеристичне дуге и оштре
зиме са снегом упркос великој близини мора.

ТЕМПЕРАТУРА

Температура ваздуха је један од најважнијих климатских елемената, који такође има

велики утицај на друге климатске елементе. Највећи део Града Госпића према Кепеновој
класификацији клима припада типу умерено топлих влажних клима (Cfsbx), код којих
просечна температура најхладнијег месеца није нижа од -3оC, а лета су релативно свежа
(просечна температура најтоплијег месеца испод 22оС) што може да се види и у табели 1.

Табела 1. Средње месечне температуре ваздуха (oC) на простору Госпића (1872-2016);

Апсолутни месечни максимум и минимум.
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Средња ( C)
o
-1,8 -0,5 3,8 8,5 13,2 16,8 19 18,3 14,1 9,2 4,4 0,1
Апсолутни
mаксиимум 16,0 20,1 23,4 27,9 31,6 35,4 38,7 37,2 33,3 28,8 25,7 16,9
Датум - дан 19. 29. 23. 28. 25. 28. 30. 8. 7. 1. 1. 18.
година 2007. 1960. 1990. 2012. 2009. 1935. 1947. 2013. 1946. 1932. 2004. 1989.
Апсолутни
минимум -32,6 -33,5 -23,6 -10,5 -7 -1,8 2,4 0 -5,6 -13,7 -23,2 -27
Датум - дан 24. 17. 2. 10. 8. 1. 22. 23. 30. 28. 25. 30.
година 1942. 1956. 2005. 1911. 1957. 1955. 1968. 1940. 1970. 1905. 1965. 1941.
Извор: klima.hr/klima.php?id=k1&param=srednjak&Grad=gospic

Средња годишња температура ваздуха у посматраном периоду (1872-2016) износила је 8,8oC,

што је релативно ниска температура. Виши делови Велебита имају карактеристике
субартичких клима (D), где је просечна темпаратура најхладнијег месеца нижа од -3oC, а
температура најтоплијег месеца изнад 10oC (Пејновић, 1985). Све средње месечне
температуре опадају са порастом надморске висине, тако да су у Личком пољу све
температуре више у односу на планински оквир. Међутим важно је узети у обзир и
максималне или минималне температуре на неком простору, како би добили јаснију слику о
клими неког места. У неким случајевима долази до инверзије температуре када је

Дипломски рад 16
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

температура нижа у Личком пољу а виша на Валебиту. Тако за пример може да послужи
минимална температура у фебруару 1956. године када је температура у Госпићу била -33,5oC
а на Велебиту (Завижан) -28,6oC (Богнар и сар., 1975). Такође могу да се уоче веома високе
температуре у летњим месецима, највиша измерена температура је у јулу 1947. године када је
температура износила 38,7oC у Госпићу, што је готово иста као апсолутна максимална
температура у Северном Хрватском приморју. Поља испуне топлим ваздухом те настану
слични услови као и на суседном приморју, осим што су ноћи увек свежије у Личком пољу па
су дневне аплитуде знатно више него у приморју.
На графикону 1. може се уочити да је на овом простору најтоплији месец јул са
просечном темпаратуром у посматраном временском периоду од 19oC, такође веома топли су
и месец јун и август. Најхладнији месец је јануар са просечном температуром која је испод 0
(-1,8 oC). Када се посматра кретање температуре ваздуха може се уочити да температура
постепено расте од јануара до јула, те затим температура ваздуха опада од августа до јануара
када је и најнижа.

20
Температуре (oC)

15

10

0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
-5
Месеци

Графикон 1. Средње месечне температуре ваздуха (oC) на простору Госпића (1872-2016)

Утицај температуре на туристичка кретања је значајан, а може бити позитиван и

негативан. На простору Града Госпића се нејављају велики климатски екстреми који би
могли значајније да утичу на долазак туриста. Међутим ниске температуре у току зиме се
негативно одражавају на посету овог подручја јер не постоје адекватни садржаји који би
подстакли доласке. За разлику од топлијег доба године, када је и на државном ниву више
туриста и могуће су разне активности на простору Града Госпића.

ВЕТРОВИ

Ветар је важан климатски елеменат који настаје као последица колебања ваздушног
притиска над одређеним простором. На подручју Града Госпића долазе до изражаја два ветра
из правца севера и из правца југа и југозапада. У табели 2. можемо приметити да је удео
северних ветрова највећи и износи 23,8%. Најдоминантнији ветар који дува из северног
спектра је бура, то је хладан и сув ветар. Карактеристичан је за хлданије доба године и
најјачи је у подвалебитском подручју и на превојима у Велебиту. Бура дува најчешће зими и

Дипломски рад 17
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

тада има највећу снагу. Други доминантан ветар на подручју Града Госпића је југо, он дува са
мора на копно и доноси веће количине падавина. Знатно је топлији од буре, дува из правца
југа и југозапада. Због високог планинског оквира значајан је и велики удео тишина 25,2%.

Табела 2. Честине праваца ветрова (у %) на простору Госпића (1985-2015)

N NE E SE S SW W NW C
23,8 6,4 2,5 7,1 11,6 12,2 4,9 6,3 25,2
Извор:www.meteoblue.com/sr/vreme/prognoza/modelclimate/gospi1

На графикону 2. такође може сликовито да се види удео ветрова и њихов смер. Као
што је напоменуто доминантни су ветрови из северног и јужног квадранта, док су други
ветрови мање значајни. Брзине ветрова на овом простору су
N релативно мале, што може да се види у табели 3. Највећа
25 брзина ветра јавља се у марту са 2 m/s, такође у зимским
NW 20 NE
15 месецима је јачина ветра већа што се подудара са већом
10 присутношћу буре у хладнијем делу године. Бура понекад
5
W 0 E може да достигне бризину од 22 m/s а и више. Тада бура
ствара велике проблеме у саобраћају, а такође може имати
негативан утицај на флору овог подручја. Најмање брзине
SW SE ветра бележе август и октобар са 1,5 m/s.
S

Графикон 2. Честине појединих праваца ветрова

(%) за подручје Госпића (1985-2015)

Ветар као важан климатски елемент утиче значајно и на туризам и туристичка кретања
на неком простору. Бура може изазвати велике проблеме при саобраћају, посебно на
Велебиту када олујна бура отежава друмски саобраћај а свакако утиче и на авионски
саобраћај.

Табела 3. Средње месечне брзине (у m/s) ветрова на простору Госпића (2008-2017)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ср.год
1,6 1,8 2 1,9 1,9 1,6 1,6 1,5 1,7 1,5 1,7 1,6 1,7
Извор: en.tutiempo.net/climate/ws-143300.html

ВЛАЖНОСТ

Релативна влажност ваздуха представља процентуални однос између количине водене паре у
ваздуху у одређеном времену и на одређеној температури и максималне количине водене
паре коју би ваздух при истој температури могао да прими. Влажност је неравномерно
распоређена по месецима и појединим годишњим добима. Просечна годишња релативна

1
Из техничких разлога цео извор података се налази у литератури.
Дипломски рад 18
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

влажност ваздуха на простору Госпића износи 75% са најмањим вредностима у летњем, а

највишим у зимском периоду. У изворима података није наведен период на који се односе
ови податци, наведено је само да се односе на период од девет година. Подаци из табеле 4.
показују да су вредности релативне влажности ваздуха више у току јутра у односу на вече.

Табела 4. Средња месечна ( јутарња/просечна/вечерња)релативна влажност ваздуха (у %) у

Госпићу
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ср. год
91 91 91 89 90 89 90 92 94 94 92 92 91
80 75 73 74 74 70 68 69 75 77 80 84 75
68 59 55 58 57 50 46 45 55 60 68 76 58
Извор: www.weatherbase.com/weather/weatherall.php3?s=32231&cityname=Gospic%2C+Licko-
Senjska%2C+Croatia&units=

Такође у графикону 4. може се уочити да су највише вредности забележене за зимски

период, док су најниже вредности у летњим месецима. Месец јул има најнижу релативну
влажност ваздуха, док у табели 1. можемо приметити да је то месец са највишим
температурама. Највиша релативна влажност ваздуха забележена је у децембру 84%.

85
Релативна влажност ваздуха (у

83
81
79
77
%)

75
73
71
69
67
65
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Месеци

Графикон 3. Средње месечне вредности релативне влажности ваздуха (у %) на простору Госпића

ОБЛАЧНОСТ

Покривеност неба облацима у неком тренутку представља облачност и изражава се у

десетинама. Ово је веома важан климатски елемент који највише утиче на трајање и
интензитет сунчевог зрачења. На подручју Госпића облачност је посебно изражена у зимским
месецима (Табела 5). Већа релативна влажност ваздуха и ниске температуре погодују
стварању магле и облака, за разлику од лета када се стварају услови за мању облачност а већу
осунчаност.

Табела 5. Годишњи ток облачности (изражен у 1/10) на простору Госпића (2009-2016)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ср.год.

Дипломски рад 19
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

4 4,1 3,1 2,7 2,3 1,6 1 0,9 1,6 2,5 3,3 3,3 2,5
Извор: www.worldweatheronline.com/gospic-weather-averages/zagrebacka/hr.aspx
За посматрани период (2009-2016) средња годишња облачност износила је 2,5 десетина. У
графикону 4 може се уочити да се степен облачности смањује од зимских месеци ка летњим
месецима, када је степен облачности и најмањи (у августу 0,9 десетина). Потом се облачност повећава
у току јесени те у децембру достиже 3,3 десетине. Највећу просечну облачност имају месец јануар (4
десетине) и фебруар (4,1 десетину).
4.5
4
Облачност (1/10)

3.5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Месеци
Графикон 4. Годишњи ток облачности (у десетинама) на простору Госпића (2009-2016)

ОСУНЧАНОСТ

Осунчаност (инсолација) представља трајање сунчевог сјаја изнад неког места и

изражава се у часовима (h). Ово је важан климатски елемент који утиче на живот и рад људи
а самим тим има велики утицај и на туризам.

Табела 6. Средње месечне дужине трајања инсолације (у h) за простор Госпића (1872-2016)

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Σ
68 96 141 173 231 257 309 278 190 133 69 55 2000
Извор: klima.hr/klima.php?id=k1&param=srednjak&Grad=gospic

У табели 6. и графикону 5. може се приметити да број сунчаних сати расте од јануара

према августу када достиже максимум (309 h), те се затим број осунчаности смањује до
децембра када је број сунчевих сати
350 свега 55. Укупан број сати трајања
300 сунчевог сјаја износи 2000 часова што
Осунчаност (h)

250 представља позитиван фактор када је

200 туризам у питању.
150
100
50
0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Месеци

Графикон 5. Годишњи ток инсолације (у h) за простор Госпића

Дипломски рад 20
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

(1872-2016)

ПАДАВИНЕ

Падавине представљају веома значајан климатски фактор, који се јавља у више облика
попут кише, снега, суснежице и града. На простору Града Госпића је велика годишња
количина падавина али је неравномерно распоређена. Близина Јадранског мора је један од
најзначајнијих фактора за количину падавина на овом подручју јер ветрови из правца мора
доносе велике количине влаге. Највише падавина се излучи на Велебиту, годишње око 2500
mm док је на Личком пољу мања средња годишња количина падавина (1501 mm) што
показују и податци у табели 7. На основу података у табели уочава се максимум падавина у
јесен и то у октобру и новембру. Ако упоредимо температуру ваздуха (Табела 1) и количину
падавина може се запазити да се сушно доба поклапа са најтоплијим делом године. Најмање
падавина има од маја до септембра а ове летње суше представљају велику непогодност у
овом подручју.

Табела 7. Средња месечна и годишња количина падавина (mm) на простору Госпића

(1872-2016)
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Σ
115 115 112 120 110 98 71 84 133 189 190 164 1501
Извор: klima.hr/klima.php?id=k1&param=srednjak&Grad=gospic

У графикону 6. можемо уочити да је од јануара до маја приближно једнака количина

падавина, осим у априлу када је та количина нешто већа. Од маја до јула количина падавина
опада, у јулу је и најнижа са свега 71 mm падавина. Од августа количина падавина поново
расте и достиже свој максимум у октобру и новембру, док је у децембру количина падавина
нешто нижа.

200
Количина падавина (mm)

150

100

50

0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Месеци

Графикон 6. Средње месечне падавине (mm) на простору Госпића (1872-2016)

На подручју Града Госпића велики значај има и снег. Снежни покривач се највише
јавља у току децембра и јануара. Дуготрајни покривач није редовна појава, чешће долази до

Дипломски рад 21
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

испрекидане појаве снега. Просечан број дана са снегом за период од 1872. до 2016. године је
31 дан док је просечан број дана са кишом за исти период 119 дана. У фебруару 1929. године
снег (Слика 7) је на подручју Града Госпића достигао свој максимум од 285 cm
(klima.hr/klima2). За ово подручје је карактеристична рана појава мраза у току јесени и његова
касна појава у току пролећа што је посебно важно јер смањује вегетациони период
пољопривредних култура.

Слика 7. Снег у Госпићу 1929. године (285 cm)

Извор: www.gspress.net/wp-content/uploads/2017/02/zimagospic.jpeg

ХИДРОГРАФСКИ УСЛОВИ

Хидрографске карактеристике на простору Града Госпића су веома специфичне, како

због крашког рељефа тако и због неправилно распоређених падавина у току године.
Интензивном карстиикацијом потпуно су измењени старији флувијални облици, због чега се
у Лици јавља крашки рељеф. Има подмлађених флувијалних облика, као што је кањонска
долина реке Лике, усечена од 10 до 15 м .Ти равни предели смештени су претежно дуж
водотока, те су изложени периодичним поплавама, па су код народа познати под именом
''баре''. У личком пољу су најпознатије Трновачке баре код села Трновца југозападно од
Госпића. Ови предели су у летњим месецима велика пландишта стоке. Равних предела само
мањих површина има разасутих дуж читавог благо валовитог терена Личког поља.

Интензивном карстификацијом потпуно су измењени старији флувијални облици, због чега

се у Лици јавља крашки рељеф. Има подмлађених флувијалних облика, као што је мала
кањонска долина Лике усечена до 15 метара. Лика привреда

2
klima.hr/klima.php?id=k1&param=srednjak&Grad=gospic
Дипломски рад 22
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ

Дипломски рад 23
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Лика је регија са великим бројем биљних и животињских врста, што представља

значајну вредност овог простора. Поред природних карактеристика на флору и фауну у
значајној мери утиче антропогени фактор. Човек својим насељима, криволовом, крчењем
шума и стварањем пољопривредног земљишта у великој мери мења и утиче негативно на
биљни и животињски свет. Град Госпић својим границама захвата планину Велебит, Личко
поље и Личко средогорје и самим тим разноликост флоре и фауне је велика, поред тога
велики је број ендемских врста.
Položaj Velebita i posebni geološki, geomorfološki i hidrološki uvjeti utjecali su na razvoj vrlo
bogatog i raznolikog živog svijeta. Bujne šume slikovito se izmjenjuju s travnjacima i
karakterističnom vegetacijom stijena i točila, a fl ora obiluje raznolikošću i brojnošću biljnih vrsta
od submediteranskih do visokoplaninskih fl ornih elemenata. Također, na području Velebita
zabilježen je i velik udio rijetkih, zaštićenih i endemičnih biljaka. Među endemičnim vrstama ističe
se poznata velebitska degenija, a među tercijarnim reliktima hrvatska sibireja. U Parku prirode
obitavaju i brojne životinje, među kojima su mnoge od njih rijetke i ugrožene

ФЛОРА

Вегетација је условљена рељефом а уједно и климом тако да су на овом простору

изражени вертикални појасеви међу којима су заначајне разлике. Вегетација личког поља је
девастирана као и ниже падине средогорја, под утицајем човека овај простор у вегетацијском
смислу је измењен. Само на Велебиту и вишим зонама средогорја постоје праве шуме.
Посебан педолошки покривач и вегетација личког поља у неким литературама је позната под
именом ''зелени крш''. Земљиште је претежно сиромашно хранљивим материјама те на
оваквом тлу највише расте бујад (орлова папрат/Pteridium aquilinum),
На личком пољу простире се углавном листопадно дрвеће, осим ''плантажа'' (простор на ком
су засађени углавном брзорастући четинари). Такође на овом простору нема правих шума,

Дипломски рад 24
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

Ендемичне врсте су оне које захватају ограничено географско подручје. Међутим овде
постоји релативност.
Прозорски звончић (Campanula fenestrellata ssp. fenestrellata)-вишегодишња биљка која
достиже висину од 15-20цм. Распрострањена је на Велебиту и само још у кањонима река
Крке и Зрмање. То је ретка биљка и строго заштићена.
Велебитски клинчић (Dianthus velebiticus): Ареал обухвата подручје Динарида, највећи број
налазишта у Хрватској забележен је на подручју Велебита и Лике. Не сматра се угроженом
врстом.
Босански љиљан (Lilium carniolicum ssp. bosniacum): зељаста трајница, стабљика је висине
око 60цм и носи само један цвет. Распрострањена је на Динаридима, у оквиру општине
Госпић најчешће се може пронаћи на Велебиту. Расте у пукотинама стена и то је строго
заштићена и осетљива врста.
Велебитска детелина (Trifolium velebiticum)- зељаста трајница, стабљике су једноставне или
разгранате са бројним листовима. Цветови су љубичасте боје, а расте на камењарима,
насељава станишта која су део године под водом а повремено су потпуно исушена.
Распрострањена је само на подручју Лике и Велебита.
Велебитска дегенија (Degenia velebitica)- то је мала густо сабита биљка, сребрнобеле боје.
Стабљике су висине до 10cm а цветови су велики и јарко жути. Ова врста је забележена само
на неколико локалитета на Велебиту. Веома је угрожена врста и налази се на европским и
светским црвеним листама. Велебитска дегенија је симбол хрватске флоре, чак се налази на
новчићу од 50 липа.

ФАУНА
Регија Лике је међу ретким областима у којима још увек живе вук, медвед и рис, који су у
већини западноевропских држава нестали. Хрватска има изузетно разноврсну фауну, посебно
је интересантно крашко подземље, које још увек није довољно истражено.
Срна (Capreolus capreolus)- припада породици јелена преживара, висока је у гребену 75cm а
дугачка је 130-140cm. Тежина мужјака креће се од 20 до 30kg, а женке од 17 до 25kg. У току
лета боја длаке им је црвенкасто смеђа док им је зимска длака сиво смеђа. Станиште срна су
шуме и рубови шума а све чешће појављују се по пољима и ливадама.
Divokoza rupicapra rupicapra na velebitu
Мрки медвед (Ursus arctos)- највећа звер на простору Лике, За станиште најчешће бира
листопадне шуме, а у току зиме се повлачи у брлог (у пукотине стена или између корења
великих стабала) где проводи време у стању зимског сна.
Дивља свиња (Sus scrofa) Распрострањене су у великом броју на територији општине Госпић,
налазе се у подножију планина, у шумским пределима. Такође често се спуштају у поља где
уништавају пољопривредне културе.
Вук или сиви вук (Canis lupus)- Хрватска је једна од ретких држава у Европи у којој још живе
вукови.
Лисица црвена лисица (Vulpes vulpes)-
Јазавац (Meles meles Дивља мачка (Felis silvestris)- слична домаћој мачки само снажнија.
Станиште су јој старије високе шуме.
Рис (Lynx lynx)- највећа али и најугроженија европска мачка. Аутохтони динарски рис
истребљен је са овог подручја на почетку 20. Века али су 1973. Године у Словенију донешена

Дипломски рад 25
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

три пара која су се намножила и проширили и на Хрватску. Куне (Mustelidae) - куна златица
(Martes martes)

www.luhajdukveljko.rs/?page_id=271

-куна бјелица (Martes foina) Зец (Lepus europeus)- Видра (Lutra lutra)- Живи у приобаљу реке
Лике и Јадове као и у њиховим притокама у којима има риба и ракова.
Поскок (Vipera ammodytes)- најотровнија европска змија, лако се препознаје по израслини на
врху главе. Може бити жут, сив, смеђ са цик-цак линијом. Дужина око метар.
Риђовка, белоушка, жутокруг(налази се углавном на планинама изнад 1000м), жабе

www.inaturalist.org/taxa/81522-Vipera-ammodytes

Поред ових животиња ту су: твор, јеж, веверица, чагаљ, пух, миш, кртица, шишмиш (чак 35
врста у Хрватској)
Сова (
Јастребача (Strix uralensis)- је птица грабљивица, налази се у планинским шумама, слична је
шумској сови али већа.
Водомар
Сива чапља (Ardea cinerea)- има распон крила од 175 до 195 цм, маса 1-2 кг налази се уз реке
и језера.
Тетреб (Tetrao urogallus)- Највећа кокошка у Хрватској, масе и до 5кг. Мужјак има раскошно
перије али уз то користи и специфичан љубавни ритуал како би привукао женку. Становник
је Велебита, налази се у густим шумама.

Дипломски рад 26
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

www.agroportal.hr/lov-i-ribolov/29562

?Шкањац (Buteo buteo)- најчешћа птица грабљивица у Хрватској, средње величине. Распон
крила 110-130цм
?Фазан, чворак, кос, патка њорка, велики трстењак, бела пастирица, црноглави батић, косац
она слика , пупавац upupa epops, бела рода
Велики детлић, плаветна сјеница, гавран, тропрсти детлић, воденкос, врана, ласта, врабац
сури орао aquila chrysaetos- raspon krila više od 2 metra.
Белоглави суп (Gyps fulvus)- Лешинар чији је распон крила од 240цм до 280цм. Пакленица
Дивља патка (Anas platyrhynchos)-
Богомољка (Mantis religiosa)- један од највећих инсеката у Хрватској, досежу 5цм и више.
Лептири (Lepidoptera)- налазимо их свуда где постоји довољно чијим се нектаром хране.
Најзаступљенији су плавци, ластин реп...

Пчеле (Apis melifera)- једна од најважнијих животиња и за људе и за природу.

паукови, муве, комарци, скакавци, пцела, мрав, јеленак, пуж, бумбар, осе, вилин конјиц
Рибе:
пастрва salmo trutta-
вијуни cobitis sp. Јако су разнолики у Хрватској, готово свака река у јадранкском сливу има
своју врсту. Тако имамо јадовског вијуна који је хрватски ендем. Река јадова у току лета
пресушује те ова врста вијуна вероватно преживљава тако што се склони у подземне воде.
пиори, гргеч,

Дипломски рад 27
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Лика је територијално велика регија међутим је и најређе насељена регија у Хрватској. Њена
прошлост је бурна, била је поприште многих ратова, сукоба разних народа и миграција. Све
је то оставило траг на становништво које живи на овом простору и на развој регије. Због
оваквих дешавања на овом простору мало је очуваних историјских споменика, археолошка
налазишта су слабо истражена, утврђења из доба Турака нису адекватно рестаурирана и
очувана. Аутохтона народна култура је добро очувана у селима Града Госпића, као и
традиционално градитељство и стари занати, међутим како је становништва све мање и овај
аспект културне баштине је у опасности.

ИСТОРИЈА

Средња Лика је због свог географског положаја и других специфичности рано

насељена. Археолошка налазишта говоре о насељености овог простора још у доба
праисторије, сматра се да се прва већа насељеност догодила крајем бронзаног доба. У овом
периоду простор Лике населило је илирско племе Јаподи, међутим питање њихове
припадности илирској групи народа остаје отворено. Појавила су се мишљена склона
издвајању Јапода из илирског комплекса, археолошки налази њихове материјалне и духовне
културе разликују се у односу на културе народа који су се временски и територијално
налазили у њиховој близини (Олујић, 2007). Границе територије коју је насељавао овај народ
у различитим периодима није лако одредити, иако је простор који су насељавали разнолик
јавља се један тип насеља који је заједнички за све јаподске територије. Насеља су градили на
узвисинама које су могли лако бранити (такозване градине). Бавили су се сточарством и
ловом те су живели у патријахалним заједницама које су се окупљале око градина.
Најзначајније утврђене градине на простору Средње Лике су биле у Вребцу (Стражбеница),
Широкој Кули (Мала и Велика Караула) и Метку (Меткова главица). Поред сталних насеља
подизали су и привремена насеља која су се налазила на вишим надморским висинама личког
средогорја.
Римљани већ у II веку пре нове ере настоје освојити ово подручје, Јаподи су им у
почетку пружали отпор као и остала илирска племена међутим уследило је потпуно освајање
ових територија и романизација староседелачког становништва. Након освајања земља Јапода
је постала саставни део римске провинције Илирика. Романизација Јапода је текла релативно
брзо, римљани су почели градити насеља, мостове, путеве и друге објекте. Римски пут који је
пролазио кроз западну Лику повезивао је Сењ (Senia) и Обровац (Clambetio), те су се уз трасу
овог пута развила насеља. Према Пеутингеровој табли римски пут

СТАНОВНИШТВО
ПРИВРЕДА
НАСЕЉА

Дипломски рад 28
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

Дипломски рад 29
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ВРЕДНОСТИ

АРХЕОЛОШКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ

СПОМЕНИЧКЕ И АРХИТЕКТОНСКЕ ВРЕДНОСТИ

САКРАЛНИ ОБЈЕКТИ

ЕТНОГРАФСКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ

Дипломски рад 30
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

МАНИФЕСТАЦИЈЕ
МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Јесен у Лици

Дипломски рад 31
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ЕТНО-ГАСТРОНОМСКЕ ВРЕДНОСТИ

Дипломски рад 32
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

МАТЕРИЈАЛНА БАЗА

Дипломски рад 33
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ОРГАНИЗАЦИЈА И ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ

Дипломски рад 34
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ПРОМЕТ ТУРИСТА

Дипломски рад 35
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ОБЛИЦИ ТУРИЗМА

Дипломски рад 36
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ТУРИСТИЧКО ВРЕДНОВАЊЕ (ВАЛОРИЗАЦИЈА)

Дипломски рад 37
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

АНАЛИЗА ПОВОЉНОСТИ И НЕПОВОЉНОСТИ, ПРЕДНОСТИ И

НЕДОСТАТАКА (SWOT АНАЛИЗА)

Дипломски рад 38
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ЗАКЉУЧАК

Дипломски рад 39
 Могућности за развој туризма у општини Госпић

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА

1. Богнар, А. и сар. (1975), Географија СР Хрватске, Школска књига, Загреб.

2. Магаш, Д. (2013), Географија Хрватске, Свеучилиште у Задру и издавачка кућа
Меридијани, Задар.
3. Олујић, Б. (2007), Повијест Јапода, Средња Еуропа, Загреб.
4. Пејновић, Д. (1985), Средња Лика- социјалногеографска трансформација,
Центар за културу- музеј Лике, Госпић.
5. Пеливан, А. (1999), Велебит, Еколошки гласник, Доња Ломница.
6. Петровић, Ј. (1973), О постанку поља у кршу, Природно-математички факултет,
Нови Сад.
7. Пољак, Ж. (2001), Хрватске планине, Голден маркетинг, Загреб.
8. Родић, Д. (1987), Географија Југославије I, Научна књига, Београд.
9. Хољевац, Ж. (2013), Госпић - Град, људи, идентитет, Институт друштвених
знаности Иво Пилар, Госпић-Загреб.
10. www.gspress.net/wp-content/uploads/2017/02/zimagospic.jpeg
11. klima.hr/klima.php?id=k1&param=srednjak&Grad=gospic
12. klima.hr/klima.php?id=k1&param=srednjak&Grad=senj
13. mapio.net/o/5575141/
14. www.meteoblue.com/sr/vreme/prognoza/modelclimate/gospi%C4%87_%D0%A5%
D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_3199873
15. www.np-paklenica.hr
16. www.hps.hr/info/hrvatski-vrhovi/vaganski-vrh/
17. www.weatherbase.com/weather/weatherall.php3?s=32231&cityname=Gospic%2C+
Licko-Senjska%2C+Croatia&units=
18. www.worldweatheronline.com/gospic-weather-averages/zagrebacka/hr.aspx

Дипломски рад 40