TEMA POGLAVLJA

Zalihe

kola knjigovodstva
i preduzetnitva

ZALIHE
Na raunima klase 1 - zalihe, obuhvataju se zalihe materijala, robe, rezervnih
delova, alata i inventara, gotovih proizvoda i stalna sredstva namenjena prodaji.
Zalihe materijala, rezervnih delova i inventara vode se po nabavnoj vrednosti, ili
ceni kotanja.
Nabavnu cenu ini neto fakturna vrednost uveana za zavisne trokove nabavke.
Pod zavisnim trokovima nabavke podrazumevaju se svi direktni trokovi u
postupku nabavke, do uskladitenja. U zavisne trokove nabavke mogu da se
ukljue i trokovi sopstvenog transporta,utovara i istovara ,najvie do nivoa
trine cene takve usluge.
Materijal,rezervni delovi i inventar proizvedeni za sopstvene potrebe procenjuju
se po ceni kotanja ili po neto trinoj ceni ako je ona nia.
Preduzee ili preduzetnik moe umanjiti vrednost zaliha po osnovu stvarno
nastalih i dokumentovanih smanjenja upotrebljenih vrednosti.
U tom smislu mogu se koristiti zapisnici ovlaenih institucija u sluaju vie sile
isl.
Radi utvrivanja nabavne vrednosti materijala, pravno lice ili preduzetnik izrauje
kalkulaciju nabavne vrednosti kupljenog materijala, odnosno vri obraun
nabavne vrednosti po jedinici mere.
Kalkulacija u ovom sluaju sadri sledee elemente:
r.b.

naziv

jed.mere

koliina

fakturna
cena

zavisni
trokovi

2
materijal x

3
kg

4
1.000

5
9.000

6
1.200

Nabavna
vrednost
5+6
7
10.200

Nabavna
cena 7/4
8
10,20

Obraun izlaza zaliha ili obraun utroka materijala moe da se vri primenom
dve metode, i to:
- prva ulazna-prva izlazna (FIFO)
- ponderisane-prosene cene

- planske cene (pod uslovom da se obraun odstupanja u cenama vri tako da

se vrednost izlaza sa zaliha svede na vrednost koja se dobija primenom jedne od
navedenih preporuenih metoda , to je po naim poreskim propisima metod
prosene ponderisane cene). Metoda planske cene zasniva se na voenju
zaliha, odnosno knjienju izlaza (utroka) po unapred utvrenoj planskoj ceni
materijala za ceo planski period koji ne moe biti krai od godinu dana.
Prve dve metode predstavljaju osnovni-preporueni metod.
Obraun po FIFO metodu zasniva se na pretpostavci da se materijal troi
redosledom kojim je nabavljen.
Obraun po metodi prosene cene utvruje se tako to se posle svake nabavke
utvruje nova prosena nabavna cena koja moe da se dobije na dva naina:
- da se zateeno stanje zaliha uveano za novu nabavku podeli sa
koliinom tih zaliha, ili
- da se utvruje prosena cena u obraunskom periodu tako to se poetno
stanje uveano za nabavke u obraunskom periodu podeli koliinom tih
zaliha (poetna koliina uveana za nabavke u obraunskom periodu ).
Po utvrenoj prosenoj ceni materijal se izdaje u proizvodnju sve do nove
nabavke.

Primer:
Materijal A prenet je po bilansu u koliini od 100 jedinica, po ceni od 9,00 dinara
po jedinici. Nakon prve nabavke od 200 jedinica po ceni od 10,50 din po jedinici
nova prosena nabavna cena je :
(100 x 9) + (200 x 10,5) / 100+200 = 10,00 dinara.
Napomena: PDV sadran u raunima dobavljaa, koji se koristi kao prethodni
porez ne ukljuuje se u nabavnu vrednost zaliha.
Alat i inventar koji imaju kratak rok korienja ili relativno malu vrednost po
jedinici mogu da se otpisuju u celini prilikom stavljanja u upotrebu. Isti sluaj je i
sa ambalaom.
Vrednost zaliha nedovrenih i gotovih proizvoda vodi se ili po ceni kotanja ili po
neto prodjanoj ceni ako je ona nia.

Cena kotanja, odnosno neto prodajna cena po kojoj su vrednovane zalihe

dokazuje se kalkulacijom.
I naposletku roba (u dvojnom knjigovodstvu vodi se na raunima grupe
13),zalihe robe u magacinu,prodajnim objektima na veliko i malo, roba na doradi i
obradi...

Obraun nabavke robe

Nabavnu vrednost robe,prema uobiajenoj definiciji ine neto fakturna vrednost i
zavisni trokovi nabavke. Neto fakturna vrednost je iznos koji je iskazan u fakturi
i koji je kupac duan da plati svom dobavljau za robu.
Fakturna cena koriguje se za sve bonuse i popuste koje je dobavlja odobrio
kupcu,pod uslovom da su iskazani u fakturi, kao to su :popusti zbog smanjenja
vrednosti, popusti po osnovu roka plaanja,popusti za avansno plaanje,kupljenu
koliinu isl.
Primer :
1. 1000 kg robe A po ceni od 70,00 din/kom = 70000,00
2. odobren rabat 6%
= 4200,00
3. vrednost robe umanjena za rabat
= 65800,00
Kao to je ve objanjeno zavisne trokove nabavke ine svi trokovi nastali u
cilju dovoenja zaliha u njihovo sadanje mesto i stanje.
Na osnovu fakture dobavljaa i prikupljene dokumentacije o zavisnim trokovima
nabavke izrauje se kalkulacija nabavne i prodajne cene robe o kojoj e biti
detaljnog objanjenja u nastavku.
Pravna lica i preduzetnici koji prodaju robu na veliko i malo preko vie prodajnih
objekata najee se odluuju da za snabdevanje svojih veleprodajnih i
maloprodajnih objekata robu nabavljaju direktno od proizvoaa.
Nabavljena roba se skladiti u magacinu i odatle se snabdevaju ostala prodajna
mesta koja nemaju skladinog prostora.
Roba u magacinu vodi se po prodajnim cenama i ne prodaje se,ve se koristi
samo za snabdevanje ostalih objekata.
Kalkulacija nabavne ili prodajne cene izrauje se posebno za svaku nabavku
robe i predstavlja osnov za knjienje u finansijskom knjigovodstvu.

Pored finansijskog roba se vodi i u robnom knjigovodstvu po vrsti, koliini i

vrednosti.
Na robu voenu u robnom knjigovodstvu moemo ostvariti poneka prava i
pogodnosti u pogledu poreskih izuzimanja na osnovu rashoda koja su propisana
Uredbom o koliini rashoda (rastur, kalo, kvar i lom) na koje se ne plaa akciza i
porez na dodatu vrednost.

Odobravanje popusta u trgovini na veliko

Zakon o trgovini daje mogunost trgovcima da u zavisnosti od uslova na tritu
sopstvenim aktom utvrde uslove poslovanja i time za sebe obezbede povoljniju
trinu poziciju.
RABAT je popust u ceni robe koji prodavac odobrava kupcu ukoliko je ovaj
ispunio odreene uslove pri kupovini robe. Ti uslovi obino se odnose na koliinu
kupljene robe ili injenicu da je ista plaena unapred-avansno.
KASA-SKONTO je oblik popusta koji prodavac odobrava kupcu pod uslovom da
kupac izvri plaanje robe u unapred odreenom periodu.
To praktino znai da se rabat obavezno iskazuje na fakturi dobavljaa za
robu,dok se kasa-skonto ugovara, a u fakturi se navodi rok plaanja.
Prilikom knjienja istih postoje bitne razlike. U prvom sluaju prodavac je ve
prilikom fakturisanja umanjio obavezu kupca za isporuenu robu i tako umanjena
vrednost predstavlja osnovu za formiranje nabavne vrednosti robe.
U drugom sluaju, kada se popust odobrava naknadno kupac se zaduuje za
ukupan iznos iskazan u fakturi i taj iznos predstavlja bazu za formiranje nabavne
vrednosti. Naknadno odobren popust predstavlja za prodavca vanredni rashod.
Druga bitna razlika odnosi se na osnovicu na koju se obraunava pdv, jer rabat
sniava nabavnu cenu i na taj dobijeni iznos se obraunava porez na dodatu
vrednost.

Principi na kojima se zasniva voenje

evidencija u trgovini
Zakonima i pravilnicima kojima su propisane obavezne evidencije u trgovini
utvreni su opti principi na kojima se one zasnivaju.
Ovi principi su:
- KEPU knjiga evidencije i usluga vodi se za svaki prodajni objekat posebno
( ukoliko preduzetnik ili preduzee ima vie izdvojenih poslovnih jedinica).
- Evidentiranje nabavljene robe je preduslov za stavljanje u promet te
robe.Iz ovoga proizilazi da se roba ne sme stavljati u promet dok se ne
proknjii u odgovarajuu evidenciju.
- Knjienja na propisanim obrascima vre se na osnovu verodostojnih
knjigovodstvenih dokumenata.
- Evidencije se vode po naelu tanosti i urednosti.
- Poslovne promene se unose u propisane evidencije najkasnije narednog
dana za prethodni dan.
- U obrazac KEPU zaduenja se unose po prodajnim cenama. Za
utvrivanje prodajne vrednosti robe izrauje se kalkulacija prodajne cene.
- Evidentiranje dnevnog pazara u Kepu knjigu vri se na osnovu dnevnog
izvetaja iz kase sa fiskalnom memorijom u ukupnom iznosu
(gotovina+ekovi+platne kartice ),