1.

Simptomi kod Rejtera-

Rejterov sindrom je subkutni, recidivirajuci artritis koji nastaje posle akutne nespecificne urogenitalne ili
digestivne infekcije. Njega karakterise nesimetricni artritis na donjim ekstremitetima, promene na oku
(konjuktivitis), promene na kozi i sluzokozi, oboljenja lokomotornog aparata. Bolest pocinje naglo, cesca
je kod muskaraca. Pocinje na donjim ekstremitetima, najcesce koleno i skocni zglob. Zahvaceni su
zglobovi prstiju sto daje kobasicast izgled prsta- DAKTILITIS, najcesce 2 i 3 prst stopala. Uzrok nije poznat,
kao glavni uzrocnik navode se infekcije urogenitalnog trakta i digestivnog.

2.Najtipicnije mesto kod Bektereva

Morbus Bekterev predstavlja hronicnu progresivnu zapaljensku bolest lokomotornog sistema koja
najcesce pocinje u sakroilijacnim zglobovima tj zglobovima karlice, a zatim se siri na kicmeni stub
zahvatajuci zglobove., pripoje fibroznog prstena diskusa i ligamente. Posle 10-30 godina hronicni
zapaljenski proces na lokomotornom aparatu se zavrsava osifikacijom (okostavanjem) svih vezivnih
struktura i ankilozom zglobova, pa kicmeni stub gubi pokretljivost i dobija izgled bambusa. Simptomi-
bolest poccinje bolom u sakroilijacnim zglobovima, koji je najjaci posle dugog mirovanja a prolazi nakon
razgibavanja. Bol se javlja obostrano sa tendencijom da se siri duz jedne ili obe nadkolenice sa zadnje
strane.

3.Osnovni znaci kod RA (reumatoidnog artritisa)

RA je hronicno zapaljensko reumatsko oboljenje. Karakterise je jutarnja ukocenost koja traje 1h,
simetricni otoci na zglobovima, bol, osetljivost, otok, toplina, umor i defrmiteti. Cesce se javlja kod zena,
ide od distalnih zglobova ka proksimalnim. Karakterisu ga subkutani cvorici, povisena sedimentacija.
Bolest se razvija sporo.

4.Seropozitivni i seronegativni poliartritis

Seropozitivni-ako se reumatski faktor menja-npr. sedimentacija povisena... i to su: reumatoidni, febris

reumatika, sistemska sklerodermija, sistemski eritemski lupus, dermatomiozitis

Seronegativni- reumatski faktor ostaje nepromenjen... i to su: morbus bekterew, rejter, psorijaticni
artritis, sindrom prekrivanja
5.Osnovne laboratorijske karakteristike za bektereva da je ispao iz remisije:

*Sedimentacija eritrocita,

*CRP= Creaktivni protein, njegova normalna koncentracija u krvi je 10mg/l, ovde dolazi do porasta CRP

*fibrinogen-koagulacioni faktor, sintetise se u jetri

6. Raspored zahvacenosti zglobova kod RA

U pocetku simetricno i periferno zahvata metakarpofalangealne zglobove, interfalangealne, rucni zglob,

metatarzofalangealne zglobove. Kasnije zahvata vece zglobove-kolena, kukove, ramena...

7.Sta ne smemo u akutnoj fazi kod RA

Vezbe sa otporom

A sta mozemo?

*priprema tkiva za efikasno sprovodjenje kineziterapije, za smanjenje i kontrolu bola i inflamacije

*lokalna relaksacija- pasivno relaksirajuce pokrete i strogo dozirane aktivne pokrete.

*u akutnom stadijumu pacijenti se najvise zale na bol dok u hronicnom ovi pacijenti vise brinu zbog
gubitka funkcionalnih sposobnosti i deformiteta

8. Koje ligamente zahvata:

Saka- lig. Radiocarpeum palmare et dorsale, lig ulnocarpeum, lig collaterale carpi radiale el ulnare

Skocni zglob- donji: lig talocalcaneum interosseum, talocalcaneum laterale et mediale; gornji: lig
deltoideum, talofibulare anterius et posterius, calcaneofibulare

9.Koje su tetive najvise zahvacene kod Bektereva pa je operisu?

Ahilova tetiva
10.Periartritis humeroskapularis

Pripada vanzglobnom reumatizmu. To je akutna, subakutna i hronicna upala mekih tkiva ramena. Za ovo
oboljenje karakteristicna je upalna reakcija tetive m. supraspinatusa, zatim akutni subdeltoidni burzitis i
kao komplikacija adhezivni burzitis ili sledjeno rame.

Obicno se javlja jednostrano, najcesce oboljevaju osobe izmedju 35 i 40 godina. Traume pri naglim
pokretima ruke, pri podizanju ili nosenju tereta mogu dovesti do promena u tetivi supraspinatusa. Rani
znak je bol pri abdukciji ruke od 70-120 stepeni.

Odlika prvog stadijuma je bol koji je intenzivan, pojacava se pri abdukciji i spoljasnjoj rotaciji. Palpatorna
osetljivost u spoljasnjem delu glave humerusa, ispod akromiona i iznad pripoja deltoideusa.

Drugi stadijum-intenzivan neizdrziv bol i potpuna ogranicenost pokreta.

Treci stadijum- sledjeno rame- ograniicenost pokreta narocito abd i spolj. Rot, atrofija misica ramenog
pojasa, dolazi do fibrozne ankiloze ramena.

11.Misici rotatorne manzetne

Subscapularis, supraspinatus, infraspinatus, teres minor i duga glava bicepsa

12.Klinicka slika za PAHS

*tendinitis- bol iznad 90 stepeni

*burzitis- inflamacija subakromialne burze, bol pri pasivnoj elevaciji nadlakta

*atrofija- smanjena pokretljivost

13.Smrznuto rame

Stanje bolnog i oslabljenog ramena, uz izrazitu ogranicenost pokreta. Bol uzrokuje sve ograniceniju
upotrebu ruke sto dovodi do slabljenja i gubitka funkcije misica. Dolazi do skracenja fibrozne zglobne
caure ramena koja postaje sve manja i neelasticna, stvaraju se priraslice na zglobnoj cauri, kalcifikati na
tetivama zbog cega pokreti postaju sve ograniceniji i bolniji. Najizrazenije je odvodjenje ruke, podizanje i
rotacija

14.Koje su seropozitivne? Napisala sam ti gore

15.Faze juvenilnig artritisa

Akutna, subakutna i hronicna

Javlja se inflamacija zglobova, otok, povisena temp, smanjena pokretljivost

16.Klinicka slika juvenilnog i osnovni tipovi:

*Sistemski oblik- visoka temperatura koju prati pojava bledoruzicaste ospe na kozi. Osim toga javlja se
bol u misicima, uvecanje jetre, slezine, limfnih zlezda, ospe se javljaju na kozi grudnog kosa, trbuha...

*Poliartikularni oblik-zapaljenje 5 ili vise zglobova, bol, palpatorna osetljivost pri pokretu kolena, skocnog
zgloba, zgloba rucja, sitne zglobove sake i stopala, deformacije

*9ologoartikularni oblik- zahvata 1 do 4 zgloba, asimetrican, zahvaceni su veliki zglobovi, jutarnja

ukocenost, otok, otezana pokretljivost zglobova

17. Sta je osteoporoza?

To je metabolicko oboljenje kostiju. Gubitak kostane mase, smanjena gustina kostiju koja uzrokuje
frakture. Osteoklasti napadaju kost a oseteoblasti nisu u mogucnosti da je obnove. Postoje 2 oblika, prvi
se javlja kod zena oko 50te godine u menopauzi kao posledica snizenja estrogena, a drugi oblik se javlja
oko 70te godine kao posledica slabijeg metabolizma kalcijuma u starijem dobu.

18. Kako procenjujemo osteoporozu

Osteodenzitometrijom- metoda deksa aparatom, to je merenje kostane mase x zracima, merenje se vrsi
na lumbalnom delu kicmenog stuba i na zglobu kuka. Ultrazvucni aparat koji ne emituje stetne zrake

19. Kako se uzima uzorak kostiju? Ne znamo odg :D

20. Vrste osteoporoze i vrednosti:

*primarne

-1 tip- pretezno kod zena, preterana aktivnost osteoklasti, prisutna je posle menopauze i najizrazenija je
na telima kicmenih prsljenova

-2 tip- pogadja oba pola, nedovoljno aktivni osteoblast (kod starijih osteoblasti imaju smanjen kapacitet
formiranja nove kosti tako da ovde frakture npr mnogo sporije zarastaju). Procesom starosti menja se
fleksibilnost mekih tkiva. Pokreti su ograniceni.

-3 idiopatske- redje su ali pogadjaju mladje ljude

*sekindarne- one su posledica drugih reumatskih stanja, npr pacijenti oboleli od RA ili bektereva su u
odredjenom stepenu inaktiviteta (zbog cega se smanjuje dejstvo normalnog prisustva sile opterecenja na
skelet), druga oboljenja npr mogu dovesti do ostecenog metabolizma vitamina D koji mogu doprineti
osteoporoticnim procesima, neki lekovi npr mogu doprineti defiitu u kostanoj gradji, hepatin... Ishrana-
bitna je ishrana bogata kalcijumom, uz odgovarajuce dopremanje vitamina D, ishrana siromasna
viaminom C, proteinima, preterano uzimanje kafe i alkohola mogu uticati na nastanak osteoporoze.
Hormonalni uticaji- kod kasne trudnoce, amenoreje, uznapredovalog dijabeta..

21.Koje kosti najcesce ispitujemo?

Srednje torakalna vertebralna tela, kasnije donje torakalna i gornje lumbalni nivo, vrat femura

22. Kojim skorom se odredjuje indeks apsorpcije?

T skorom- odstupanje dobijene vrednosti od srednje vrednosti kostane ustine

(T skor-odredjuje se u odnosu na mladu populaciju do 30 godina

Z skor- u odnosu na svoju populaciju)

23.Kada je osteopeniaj a kada osteoporoza?

Osteopenija je smanjena gustina kostiju uzrokovana gubitkom kosane mase, ona se ne smatra bolescu,
smatra se pokazateljem rizika preloma, za razliku od osteoporoze koja je bolest. Treba da se izgubi do
30% kostane mase da bi se dijagnostikovala osteoporoza

24. Navedi neke sekundarne osteoporoze? Imas u 20-om pitanju

25. Zasto moze doci do povecanog izbacivanja Ca? Nemam pojma :D

26.Lumbalni bol

Bol u slabinskom delu kicme, odnosno krstima. Bol moze biti veoma jak, nekad povremen, pojavljuje se
postepeno ili naglo i cesto se ponavlja. Javlja se kod osoba izmedju 20 i 40 godina. Najcesce zahvacena
struktura kicmenog stuba procesom degeneracije je intravertebralni disk, koji starenjem trpi biohemijske
i histoloske promene. Dolai do slabljenja prstenastog kolagenskog dela diska ali i do smanjenja sadrzaja
vode i proteoglikala (supstance koja privlaci vodu). Ova dva procesa cine disk manje otpornim na
mehanicki stres. Kako kicma nosi veliki deo tezine coveka, stres izazvan staticki ili pokretima dovodi do
hernijacije diska.

Uzroci: opterecenje kicme. Usled ukljestenja nervnih korenova (n. Ischiadicus) usled protruzije diska., kod
nekih bolesnika bol se siri duz zadnje noge sve do stopala. Starenje, osteoporoza, hernijacija diska,
slabost lednjih misica, fizicki napori, podizanje teskih predmeta, savijanje, saginjanje, iznenadni nespretni
pokreti, povecana mineralna gustina kostiju, pusenje, debljina, tumori kicme...

27.Sta se desava kada imamo lumbalnu herniju? Sta je posledica?

Diskus hernija je bolest medjuprsljenskog diska kicmenog stuba koje nastaje kao posledica prolapsa
zelatinastog jezgra medjuprsljenskog diska u medjuprsljenske otvore, gde vrsi pritisak na korenove
kicmenih zivaca a nekad i centralno u spinalni kanal, prostor u kome se nalazi kicmena mozdina i kauda
ekvina. Najcesci nivoi su L5-S1 i L4-L5. Faktori rizika: starost(najcesce 35-45 godina), tezina, zanimanje-
fizicki zahevni poslovi, stalnoi podizanje, uvijanje, tegljenje...

28.Sta je posledica kompresije-radikularni bol

Radikularni bol (isijas) je posledica lumbalne hernije i upale pogodjenog korena zivca. Posledica je pritisak
na nerv protruzije ostecenog medjuprsljenskog diska.

Smanjenje misicne snage, pareza, poremecaj senzibiliteta, isijas, paraplegija, kvadriplegija, kauda
ekvina...
29.Dva testa za bol

Lazarevicev test- bolesnik podize nogu koja je ekstendirana, lezi u lezecem polozaju. Dizemo bezblno do
90 stepeni osecajuci napetost iznad kolena. Test je pozitivan ako je ugao manji od 90 stepeni.

Patrikov test(faber test)-fleksija, abdukcija spoljasnja rotacija, fiksira se karlica sa spoljasnje strane i radi
se abd tj spolj. Rotacija tako fiksirane noge (noga je u polozaju kao kada klizimo po tibiji).

30.Klinicka slika koksartroze

Bol pri hodu je glavni simpto, najcesce se javlja u preponi, glutealnom predelu ali i kolenu. Kratkotrajna
ukocenost pri prvim pokretima, ogranicen obim nekih poketa (najvise unutrasnje rotacije) i teskoce pri
obuvanju najvazniji su rani znaci, kasnije moze doci do skracenja noge i znacaje atrofije misica. Skracenje
noge je posledica pomeranja glave femura, istrosenosti, istanjenosti ili potpunog gubitka hrskavice na
pojedinim delovima zglobne povrsine, deformacije glave femura.

31. Lokalni nalaz lumbalnog bola? Sta gledamo

Lokalni nalaz podrazumeva opste stanje pacijent kod lumbalnog bola, to je: bol, parestezije u nozi, pol se
pogorsava nocu, posle duzeg stajanja, sedenja. Parapareza- oslabljena misicna snaga obe noge, sirenje
bola niz nogu.

-Depresija, anksioznost

32. Centralna i lateralna stenoza

Centralna stenoza nastaje usled suzenja centralnog dela spinalnog kanala, ispred kicmene mozdine

Spinalna stenoza- suzenje slabinskog dela kicmenog kanala usled degenerativne bolesti lumbalne kicme,
u suzenom kanalu dolazi do ukljestenja nervnih korenova sto dovodi do bola u ledjima i nogama.

Lateralna stenoza- spinalna stenoza koja je po svojoj lokalizaciji u spinalnom otvoru dobila naziv. To je
suzenje kicmenog kanala u tzv lateralnom kanalu-izmedju zadnjeg dela prsljenskog ttela i facetnog zgloba
gde polazi koren kicmenog zivca.

33. Sta moze da komprimuje koren?

Uglavnom ukljestenja perifernog nerva. Obicno su to uzani prostori, fibrozni ili kostano fibrozni “tuneli” u
kojima nerv zbog nekih cinilaca biva potisnut mehanicki. Zadebljali omotaci tetive, tumori, direktne
trazume, oziljci, zadebljali ligament, deformiteti, neadekvatno oslanjanje segmenata.
34. Fibromialgija-koliko ih ima?

Grupa bolesti koja se odlikuje bolom u misicima i tetivama, fascijama i zglobovima, bolovi su duboki,
nejasno ograniceni, zareci. Mogu biti isti u toku dana ili se povremeno pojacavati i smanjivati. Nju
karakterise prisustvo velikog broja bolnih tacaka u misicima, tetivama, fascijama i zglobovima,
karakterisse je umor i malaksalost. Prometna je bol na dodir, prednjai zadnja strana vrata, lopaticna
regija, ramena, kukovi, lakatni i koleni zglob, clanci, rucni zglob, gornji deo grudi. Izlozenost stresu
predstavlja znacajan razlog nastanka fibromialgije.

35. Koliko ih ima?

Ima ih 18, osoba mora da ima bolove i probadanja u 11 od 18 tacaka (osetljivih)

36. Karakteristike za fibromialgiju

Mora da postoji difuzan bol, da bude prisutan u levoj i desnoj polovini tela, u vratu, izmedju lopatica, u
slabinskom predelu. Bole treba da traje vise meseci (3 meseca) u kontinuitetu. Pritisak ne sme da bude
veci od 4kg, simptomi vise proksimalno nego distalno, poteskoce u spavanju

37. Giht

Metabolicko oboljenje koga karakterise povecana koncentracija mokracne kiseline u krvi koja za
posledicu ima deponovanje kristala u mekim tkivima i zglobovima. Cesce je prisutna kod muskaraca,
zvala se bolest kraljeva jer je bila rasirena medju bogatim ljudima koji su preterivali u jelu i picu. Giht
pocinje naglo, obicno u snu, sa izuzetno jakim bolom u zglobu. Najcesce je zahvacen samo 1 zglob,
obicno zglob noznog palca, dominira otok, zategnuta i sjajna koza jako crvene boje, ponekad se javlja i
povisena temperatura i drhtavica. Ovaj proces traje 3-14 dana a nakon toga se spontano smiruje, bolest
se opet javlja nakon prve godine od prvog napada i obicno zahvata isti zglob kao prethodni.

38. Plantarni fascitis

Predstavlja zapaljenje plantarne fascije, to je bolno stanje stopala uzrokovano upalom pripoja tabanske
fascije na donjoj strani petne kosti. Bol se obicno smanjuje zagrevanjem ali se obicno vraca nakon
aktivnosti, pojacava se intenzivnijom aktivnosti, poseblo pri sprintu. Glavni simptom je pojava
intenzivnog ostrog bola u predelu pete sa prvih nekoliko koraka u jutarnjim satima. Bol se moze izazvati
pri pasivnoj dorzalnoj fleksiji, pri hodu na petama, prstima...
39. Epikondilitis lateralis

Teniski lakat predstavlja upalu pripoja (entenzitis) enstenzorne muskulature podlaktice na lateralnom
epikondilu humerusa (ekstenzori). U nastanku sindroma prenaprezanja, glavnu ulogu imaju ponavljane
kontrakcije misica ekstenzora i supinatora podlaktice. Sportovi koji su rizicni za nastanak su tenis,
kuglanje, golf, hokel, rukomet... Uzroci su povezani sa trajanjem i intenzitetom fizicke aktivnosti.

Slabost misica ramenog pojasa )rotatori), dovodi do opterecenja misica podlaktice koji kompenzuju
slabost ramene muskulature. Tehnika udaranja- pokret treba izvoditi iz ramena, pravilna tehnika rada
nogu... Bol u predelu epikondila pojacava se pri opruzanju ruke protiv otpora (rukovanje), nemogucnost
podizanja predmeta, okretanja kljuca u bravi...

40. Koja su to 3 zgloba ramena?

Glenohumeralni, sternoklavikularni, akromioklavikularni

41.PAHS-koji elementi sve mogu biti uljesteni u tom delu, sta moze da boli?

Subakromijalna burza-pri pasivnom pokretu elevacije nadlakta; tetive- tetiva supra i infraspinatusa;
rotatorna manzetna-pokreti podizanja ramena izlad ramenog pojasa, rotacija ogranicena

42.U smislu pkreta kada gledamo, koji misici su zahvaceni )smrznuto rame), bolna tacka kod pokreta, gde
se zaustavlja pokret

Koji misici su zahvaceni- rotatorna manzetna i deltoideus

Gde se pokret zaustavlja- na 90 stepeni abd, kod smrznutog ramena odmah, nema pokreta

43.Triger tacke

To su tvrdi snopovi misicnih vlakana koji ne mogu da se opuste. Ovaj ”cvor” se moze osetiti duboko u
misicu, a moze biti velicine od zrna graska do velicine palca. Predstavlja kontrakciju jednog dela misica.
Peflektujuci bol izazvan triger tacke je uglavnom stabilan, dosadan i cesto dubok, moze boleti dok
odmaramo ili samo pri pokretu. Varira od niskog stepena nelagodnosti do teskog i onesposobljavajuceg.
Triger tacke izazivaju glavobolje, bolove u vratu i vilici, bol u donjem delu ledja... Osim bola mogu
izazvati utrnulost, slabljenje ili nedostatak normalnog obima pokreta.
44. Vrste triger tacki

Akivne i pasivne. Aktivne uvek bole pa cak i u miru, spontano stvaraju bol, pasivne bole na palpaciju.
Postoje i sekundarne-one se javljaju u susednim misicima; satelitske- manje su bolne

45. Kako tretiramo triger tacku

Aktivne- istezanje, hladjenje i pritisak

Pasivne- istezanje, vezbe jacanja i izdrzljivosti, kondicioni program

46.Problem kod RA, znaci

Jutranja ukocenost jednog ili vise zglobova, koja je pracena bolom pri svakom pokretu. Najcesce su
zahvaceni mali zglobovi sake i stopala. Jutarnja ukocenost traje 1h i duze. Mogu biti prisutni i gubitak
apetita, povisena temperatura, deformiteti, otok, poremecj funkcije, ogranicena pokretljivost (ovde ti je
odg i na 48 pitanje-sta zahvata RA i na 47- koliko traje jutarnja ukocenost)

49. Kada su kosti najjace

U 20-30 godini

50.Koje su primarne a koje sekundarne osteoporoze?

Odg je u 20om pitanju

51. Vilsonova bolest ili hetatolentikularna degeneracija

To je nasledna bolelst, prenosi se autoimuno recesivno, spada u grupu metabolickih poremecaja a

karakterise se poremecajem metabolizma bakra (nakupljanje bakra u tkivima). Simptomi su tremor
(poteskoce koordinacije), smetnje u hodu, otezano odrzavanje ravnoteze, ukocenost ili rigiditet, smetnje
govora, otezano gutanje, psihicki poremecaji-depresija, psihoza, antisocijalno ponasanje. Osim povisenog
bakra u mokraci, snizenog ceruloplazmina u krvi i heuroloskog pregleda, najtacnija dijagnoza se daje
genetskom analizom ATP7B gena lociranog u 13 hromozomu.
52. Marfanov sindrom

Retka nasledna bolest vezivnog tkiva koja dovodi do nenormalnosti ociju, kostiju, srca... Nasledjuje se
autoimuno dominantno. Mutacija gena za fibrilin 1. Oboleli su uglavnom visoki, mrsavi, deformiteti
grudnog kosa (pectus carinatum, pectus exavatum), genu rekurvatum, spustena stopala, kifoskolioza,
ogranicena ekstenzija lakta, ravna stopala, deformitet kuka.. Povecana pokretljivost zglobova. Mogu da
se jave izduzena glava, uvucene ocne jabucice, uvucena donja vilica, fusti zubi ,skolioza, torakalna
lordoza...

53. Cervikalni sindrom

Mrzi me da kucam :D

54. Sta se ne sme primenjivati kod cervikalnog?

KTH

55.Bol na spinalnom nivou (lokalizovana na kicmenom stubu)

Dolazi do suzenja centralnog dela kicmenog kanala usled degenerativne bolesti kicme. Dolazi do
ukljestanja nerava (nervnih korenova) i manifestuje se bolom. Javlja se trnjenje, snizenje senz. Slabost
misica otezava hodanje

56. Spondilolisteza- znaci

Klizanje jednog prsljena preko drugog, desava se zbog pucanja pars articularisa (dela prsljena koji je
zaduzen za zglobljavanje sa drugim prsljenom). Pomeranje prsljena napred naziva se anterolisteza a
nazad retrolisteza. Najcesce se desava kod 4 i 5 lumbalnog i prvog sakralnog prsljena a nesto redje u
vratnom delu. Spondilolisteza moze biti urodjena, traumatska i degenerativna. Bol se pojacava pri
hodanju a smanjuje pri lezanju sa savjenim kolenima. Pritisak na nervne korenove moze dovesti do bola i
poremecaja senzibiliteta. U odnosu na izrazenost klizanja, deli se na 4 stepena, prvi je najblazi a 4 njtezi
stepen-pritisnut citav snop zivaca, dovodi do kaude ekvine gde se javljaju bol i slabost u nogama,
sfinkterijalne smetnje i poremecaj potencije kod muskaraca.

57. Kako dijagnostikujemo degenerativne promene u kicmenom stubu?

Klinicki pregled fizijatra, RTG snimanja, laboratorijskim pregledima urina i krvi, MR za meka tkiva
58. Sta prouzrokuje nesvesticu –sinkopa

Sirenje krvnih sudova gde krvni pritisak pada i ne stize da snabdeva mozak sa dovoljno krvi; hipoglikemija
(naglo smanjenje nivoa secera u krvi); lekovi za snizenje pritiska; naglo menjanje polozaja tela-pad
sistolnog pritiska; infekcija usiju; kardiomiopatija(slabost srcanog misica); anksiozni poremecaji...

59.Klinicki znaci za koksartrozu

Bol pri hodu, (prepone, glutealni predeo), ukocenost pri prvim pokretima, ogranicen obim, skracenje
noge, atrofije. Trendelenburgov (pad karlice na suprotnu stranu) i Dusenov znak

60. Sistemski lupus

Hronicno autoimuno oboljenje cije su glavne odlike zahvacenost vise organskih sistema. Najcesce su
napadnuti koza, bubrezi, zglobovi, centralni nervni sistem. Pocetak bolesti je pracen povisenom
temperaturom, malaksaloscu, bolovima u zglobovima, anemijom i smanjenjem boja belih krvnih zrnaca.

To je autoimuna bolest u kojoj imuni sistem postaje hiperaktivan i napada normalno, zdravo tkivo. Mogu
da se jave ranice na sluzokozi usta i nosa. Kozne promene se manifestuju kao eritem obraza u obliku
leptira ili kao makulopapulozna ospa koja zahvata sire povrsine koze izlozene suncu.

61. Psorijazni artritis

Hroicno-asimetricno oboljenje, pretezno distalnih interfalangealnih zglobova saka i stopala oji se javlja
kod bolesnika koji boluju od psorijaze noktiju i koze. Klinicka slika- zadebljala, pocrvenela koza koja se
ljusti, tendinitis, entenzitis, sinovitis zglobova, ukocenost, deformiteti, inflamacija/bol, nema atrofije,
obicno se javlja kod ljudi izmedju 30 i 50 godina. Bol i oticanje u jednom ili vise zglboova, cesto koleno,
stopala i prstiju, bol u donjem delu ledja, punktacije na noktima, umor, jutarnja ukocenost, tendinitis,
konjuktivitis

62. Karpal tulen sindrom

On se karakterise bolovima i trnjenjem narocito u prva tri prsta sake, uz ceste troficke promene tenara.
Rec je o promenama uzrokovanim mehanickom kompresijom n. Medianusa u karpalnom kanalu. Radi se
mobilizacija kostiju rucja, imobilizacija tokom noci uz pomoc longete, vezbe jacanja muskulature..

SRECNOOOOO !!!!! 