I PODACI O POSLODAVCU

Naziv: Akcionarsko društvo za inženjering i promet telekomunikacione opreme i

usluga „TELEFONIJA“ Mrčajevci
Skraćeno poslovno ime: AD TELEFONIJA Mrčajevci

Sedište: Mrčajevci, bb

Delatnost: Grubi građevinski radovi i specifični radovi niskogradnje

II PODACI O PRAVNIM I FIZIČIM LICIMA KOJA SU IZVRŠILA

PROCENU RIZIKA

Procenu rizika i izradu Akta o proceni rizika izvršio je stručni tim Društva za usluge u oblasti
zaštite „TEHPRO“ u saradnji sa timomkonsultanata iz redova zaposlenih kod Poslodavca.
„TEHPRO“ je upisan u Registar privrednih subjekata, što je dokumentovano Rešenjem
Agencijeza privredne registre, i poseduje Licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja
na radu, izdatuRešenjem ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike
br. 164-02-00034/2006-01.

Stručni tim procenjivača rizika preduzeća “TEHPRO” čine:

SLOBODANKA RADOJEVIĆ, dipl. inž. org. nauka (stručno lice),

MILUTIN JELIĆ, vanredni profesor operatike – operativni rukovodilac,
BRANKO RADONJIĆ, dipl. inž. ZNR,
JELENA PAUNOVIĆ - PFAF, spec. med. rada,
DUŠAN MIOČINOVIĆ, dipl. fiz. hem.,
MILOMIR LUKIĆ, dipl. inž. elektr.,
SAŠA JELIĆ, dipl. sociolog,
DRAGAN JANKOVIĆ, elektrotehničar, stručni saradnik BZR,
GORDANA KADOVIĆ, stručni saradnik BZR,
ZORAN ŠUKALO, inž. maš.

Tim saradnika/konsultanata iz redova zaposlenih u AD „TELEFONIJA“ čine:

David Davidović, dipl. inž., savetnik generalnog direktora,

Marko Marković, dipl. inž., stručni referent za BZR,
Rada Radanovic, dipl. pravnik, rukovodilac Službe za pravne poslove,
Đorđe Đorđević, rukovodilac Službe tehničke podrške Sektora za mreže,
Nenad Nenadović, dipl. inž., rukovodilac tehničke podrške Sektora za IKT,

[Type text] Page 1

Novak Novaković, teh. ruk. Službe za tehničku podršku Sektora za E-poslovanje,
Petar Petrović, dipl. ecc., stručni referent Službe za ekonomske poslove,
Nadica Petrović, dipl. ecc., stručni referent Službe za računovodstvene poslove.

[Type text] Page 2

III PRAVNI OSNOV

Procena rizika je izvršena u svemu prema odredbama:

Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br. 101/05,);
Direktive Saveta EU 89/391;
Zakona o radu (Sl. glasnik RS br. 24/05 i 61/05);
Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Sl. glasnik
RS, br.72/06 i 84/06);
Smernica za procenu rizika EU ISBN 92-827-4278-4 iz 1996;

o Pravilnika o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i

pomoćne prostorije (Sl. glasnik SRS, br. 29/87);
o Pravilnika o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u
objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima (Sl. glasnik SRS, broj
21/89);
o Pravilnika o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta (Sl. glasnik RS, broj 31/92),
o Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (Sl. glasnik RS, broj 53/97),
o Pravilnika o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima (Sl.
list SFRJ, broj 55/65);
o Pravilnika o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi (Sl. list SFRJ, broj
35/69);
o Pravilnika o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe
spasavanja u slučaju nezgode na radu (Sl. list SFRJ, broj 21/71);
o Pravilnika o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad (Sl. list SFRJ, broj
18/91);
o Pravilnika o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline
(Sl. glasnik RS, br. 94/06 i 108/06);
o Pravilnika o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama (Sl. list
SFRJ br. 27/92);
o Pravilnika o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (SL. Glasnik RS, br. 62/07).
o ISO standarda OHSAS 18001 – 1999. godina.
o Direktive 90/270 od 29.05.1990. godine, o minimalnim bezbednosnim i zdravstvenim
zahtevima za rad sa uređajima sa ekranima.

[Type text] Page 3

IV PRIKAZ POSTUPKA PROCENE RIZIKA

Akt o proceni rizika donet je na osnovu čl.13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.
Glasnik RS br.101/05) (u daljem tekstu: Zakon) i Pravilnika o načinu i postupku procene rizika
na radnom mestu i u radnoj okolini (Sl.glasnik RS br. 72/06) (u daljem tekstu: Pravilnik) i
zasnovan je na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na svim radnim mestima i u
radnoj okolini u AD„TELEFONIJA“.

Na osnovu tako utvrđenih opasnosti i štetnosti procenjen je rizik od povređivanja i bolesti u vezi
sa radom i utvrđeni su načini i mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika za svaku
utvrđenu opasnost ili štetnost čiji je indeks veći od 20.
Pri izradi Akta o proceni rizika procenjivači su dosledno poštovali propisani postupak procene.

Najpre je doneta odluka o pokretanju postupka, formiran je tim za procenu rizika, sačinjen je
plan, utvrđeni su opšti podaci o poslodavcu, opisan je tehnološki i radni proces i sredstva za rad,
snimljena je organizacija rada, odnosno utvrđena su radna mesta i evidentirani poslovi u okviru
radnih mesta. Takođe, analizirano je stanje bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) i način
obavljanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca. Prepoznavanje i utvrđivanje
opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini izvršeno je neposrednim uvidom u
tehnološke i radneprocese, odnosno posmatranjem i praćenjem procesa rada na radnim mestima.

Identifikacija opasnosti vršena je na osnovu razgovora sa zaposlenima i anketiranjem zaposlenih.

Treći izvor informacija neophodnih za prepoznavanje opasnosti i štetnosti na radnim mestima i u
radnoj okolini bila je dokumentacija kojom raspolaže AD „TELEFONIJA“.

Na osnovu opšte analize radnih procesa i organizacije rada kod poslodavca, identifikovana su
konkretna radna mesta prema određenju radnog mesta u Zakonu, kao „prostor u kojem zaposleni
boravi ili ima pristup u toku rada“. Za sva utvrđena radna mesta sproveden je kompletan
postupak procene rizika, u svemu prema Pravilniku o načinu i postupku procene rizika na
radnom mestu i u radnoj okolini, uzimajući u obzir prostor u kojem se rad obavlja, sva sredstva
rada, uslove radneokoline i sve poslove koji se obavljaju na tom radnom mestu.

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, Aktom su utvrđene mere za
sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje opasnosti i štetnosti. Akt o proceni rizika zahteva da se
poštuju principi prevencije u cilju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih i Aktom su utvrđeni
prioriteti u sprovođenju mera, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim
propisima, standardima, preporukama, opšte priznatim merama, a koje se naročito odnose na:

obezbeđivanja propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini,
održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanje sredstava za rad,
osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad,
obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu (SLZ) na radu i njihovo održavanje i
ispitivanje,
obezbeđivanje predhodnih i periodičnih lekarskih pregleda za sve zaposlene na radnim
mestima sa povećanim rizikom.

[Type text] Page 4

Posebna pažnja posvećena je daljem upravljanju rizicima na osnovu ovog akta. Čitav jedan deo
Akta daje osnove i razrađuje postupak daljeg upravljanja svim rizicima na radnom mestu u
radnoj okolini. Procenjivači su želeli da na ovaj način daju potrebne osnove i praktična uputstva
menadžerima za BZR za izvršenje svih zakonskih obaveza i uspešnu stalnu proveru efikasnosti
ovog Akta i njegove izmene i dopune u skladu sa Pravilnikom.

Za utvrđivanje opasnosti i štetnosti i proračun verovatnoće povreda i oboljenja u vezi sa radom

korišćena je metoda KINNEY.

V PRIKAZ METODE KINNEY

Ovaj metod zahteva razmatranje verovatnoće u sedam mogućih nivoa, razmatranje posledica
mogućeg događaja, odnosno težine moguće povrede na radu ili oboljenja zaposlenog, u pet
nivoa, razmatranje učestalosti, odnosno vremena izlaganja zaposlenih opasnostima i štetnostima,
u pet nivoa. Na osnovu utvrđene verovatnoće, posledica i učestalosti nivo rizika je izračunat i
definisan kao proizvod verovatnoće, posledica i učestalosti.

Metoda KINNEY stepenuje rizik kao:

I -PRIHVATLJIV R  20
II -MALI 20R  70
II -UMEREN 70R  200
IV -VISOK 200R  400
V -EKSTREMNI R 400

Pri tome rizici I i II predstavljaju prihvatljive, odnosno rizike na radnim mestima za koja se
utvrđuje da nisu radna mesta sa povećanim rizikom; stepen III je granična vrednost i dopušten je
ako se predloženim merama bezbednosti i zdravlja na radu može svesti na prihvatljiv, a stepeni
IV I V predstavljaju neprihvatljive rizike, odnosno karakterišu ona radna mesta koja se aktom o
procenirizika proglašavaju radnim mestima sa povećanim rizikom.

Određivanje indeksa verovatnoće, posledica i učestalosti moguće opasnosti i štetnosti i proračun

ukupnog rizika od utvrđenih opasnosti i štetenosti prikazani su u tabeli.

[Type text] Page 5

KINNEY METODA

Verovatnoća mogućeg događaja V

0.1 Jedva pojmljivo

0.2 Praktično neverovatno
0.5 Posstoji, ali malo verovatno
1 Mala verovatnoća, ali moguća u većini slučajeva
3 Malo moguće
6 Sasvim moguće
10 Predvidivo očekivano

Posledice – težina povreda ili oboljenja P

1 Male(lake) povreda ili bolest koja zahteva prvu pomoć i nikakav drugi tretman
2 Znatne- medicinski tretman od strane doktora
3 Ozbiljne- invalidnost, pojedinačna ozbiljna povreda sa hospitalizacijom i izgubljenim danima
6 Veoma ozbiljne- pojedinačna nesrećna sa smrtnim ishodom
10 Katastrofalni – višestruki smrtni ishod

Učestalost (vreme izlaganja opasnostima/štetnostima) U

1 Izlaže se retko godišnje

2 Izlaže se mesečno
3 Izlaže se nedeljno
6 Izlaže se dnevno
10 Izlaže se trajno, kontinualno

Rang nivoa rizika R

I R  20 - Prihvatljiv
II 20R  70 - Mali, potreban oprez, rešiti ga redovnom procedurom – radnim upustvom.
III 70R  200 - Potrebne mere, moraju se utvrditi odgovornosti rukovodstva.
IV 200R  400 - Visoki, potrebna brza reakcija od višeg rukovodstva, zahtevati poboljšanje
od prvog predpostavljenog
V R 400 - Ekstremni rizik, prekinuti aktivnost, potrebna momentalna akcija od strane
najvišeg rukovodstva.

[Type text] Page 6

VI OPŠTI PRIKAZ STANJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
KOD POSLODAVCA

1. Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad (i njihovo

grupisanje) i sredstava i opreme za ličnu zaštitu
Lokacija, razmeštaj i objekti

Akcionarsko društvo za inžinjering i promet telekomunikacione opreme i usluga

„TELEFONIJA“(u daljem tekstu: Društvo) smešteno je na jednoj lokaciji u sopstvenoj poslovnoj
zgradi.
Objekat se nalazi u Mrčajevcima 32 210, bb. Izgrađen je od armirano betonske konstrukcije,
stabilan. Primenjeni su materijali u skladu sa propisima za poslovne objekte.
Objekat je namenski, za potrebe AD „TELEFONIJA“ sagrađen 2006. godine, na osnovu Rešenja
o odobrenju za izgradnju IX-04 br. 351-761/04 Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove
grada Beograda od 28. 12. 2004. godine. Primenjena su najsavremenija rešenja i sistemi gradnje
zaovakve objekte. Korisna površina objekta je 5573,40 m2. U toku je postupak pribavljanja
upotrebne dozvole.
Teren na kome je objekat izveden je u nagibu. Pri izvođenju objekta vršeno je zasecanje terena.
Na osnovu raspoloživih podataka o terenu, kao i na osnovu vizuelnog pregleda terena oko
predmetnogobjekta i objekata u okolini, može se zaključiti da na terenu nema deformacija i
pojava koje bi ukazivale da je teren nestabilan.
Objekat je spratnosti Su+P+3, u okviru poslovno-privrednog- proizvodnog kompleksa.
Konstrukciju objekta u vertikalnom smislu čine kombinovano zidovi i stubovi. Svi primenjeni
materijali su kvalitetni i odgovaraju nameni ovog prostora.
Atmosferska voda sa krovnih površina prihvaćena je odgovarajućim olucima. Oko objekta je
izveden trotoar koji atmosfersku vodu odbacuje od spoljašnjih zidova.
Na zidovima objekta, na nekoliko mesta mogu se uočiti mala oštećenja, naprsline i pukotine,
naročito oko štokova, što ukazuje da mogu biti preopterećeni i da radovi nisu svuda korektno
izvedeni. U postupku prijema zgrade i izdavanja upotrebne dozvole, potrebno je sve
nedostatke utvrditi i otkloniti.
Oko poslovnog objekta je uređen parking koji, za sada, zadovoljava potrebe Društva. Prilaz
glavnom ulazu u objekat je preko širokog platoa popločanog veštačkim kamenom koji može biti
klizav, naročito kad je vlažan. Sam ulaz je natkriven nadstrešnicom od sigurnosnog stakla. Za
vreme kišnih i snežnih dana moguća su klizanja na prilazima i stvaranje ledenica na
nadstrešnici pa je neophodno redovno čišćenje snega i održavanje prilaza. Za ulazak i
napuštanje zgrade u ovim uslovima treba koristiti prolaz uz zid objekta koji je natkriven
etažom prvog sprata.

U suterenu objekta smešten je garažni prostor sa 23 garažna mesta, prostor za magacin,

automatizovana kotlarnica na tečno gorivo sa podstanicom, prostorija elektrorazvoda, hidrofor i
sprinker stanica, prostorija za odmor terenskih radnika, sanitarni čvor, posebna prostorija za
odlaganje čvrstog otpada (baterija) i dve tehničke prostorije (lift kućice). Prostor je opremljen
automatizovanim sistemom za detekciju i gašenje požara, za detekciju gasova (CO), sprinkler
sistemom, sanducima sa peskom i protivprovalnim alarmom. Postoje i propisno su označena dva

[Type text] Page 7

izlaza za evakuaciju. U toku je preseljenje magacina sa stare lokacije. U magacinu neće biti
stalno zaposlenih, jer će materijal, po potrebi izdavati referenti koji imaju kancelarije na
spratovima zgrade.
Izvan zgrade, u posebnom limom ograđenom prostoru smešten je dizel agregat i „čileri“ od
klimatizacije.
U prizemlju zgrade se nalaze: dva prijemna hola (za svaki ulaz) sa uređenim prostorom za
radnike obezbeđenja (portire), kancelarijski prostor, dve multifunkcionalne sale koje se mogu, po
potrebi, spajati sa hodnikom i koristiti za veće skupove, sanitarni čvor i priručni magacin. Deo
ovog prostora se izdaje u zakup.
Na prvom, drugom i trećem spratu smešten je kancelarijski prostor sa pratećim pomoćnim
prostorijama.
Na tavanski prostor se može doći preko dva stepeništa i liftom koji ga povezuju sa suterenom.
Tavan nije predviđen za radni prostor.
Unutrašnji hodnici i prolazi su propisnih dimenzija, popločani keramičkim pločicama koje
postaju klizave kad su vlažne. Za vreme vlažnih dana potrebno je obezbediti redovno čišćenje i
isušivanje hodnika i prolaza od unešene vlage i blata. Redovno održavanje keramičkih podova
vanradnog vremena. Kada je nužno održavanje za vreme rada ili prijema stranaka, neophodno
je vidno označavanje vlažnih zona. Predlažemo da se izradi posebna procedura za bezbedno
održavanje podova. Spremačice za vreme rada moraju nositi odgovarajuću obuću sa
neklizajućim đonom.
Podovi u kancelarijama i drugim radnim prostorijama su zastrti fiksiranim tepisima i itisonima.
Ispred nekih kancelarija postavljeni su manji ili veći itisonski otirači koje treba ukloniti, jer
predstavljaju opasnost od klizanja i spoticanja zbog zavrnutosti rubova. Podovi u
kafekuhinjama i mokrim čvorovima su od keramičkih pločica i postaju klizavi kad su vlažni.
Prozori i vrata su izrađeni od Alu profila, zastakljeni su termopan staklom 4+12+4 mm i dobro
dihtuju, otvaraju se i obezbeđuju havarijsko provetravanje. U „unutrašnjim“ prostorijama koje
nemaju dnevnog svetla i prirodnog provetravanja, a u kojima stalno borave i rade zaposleni
potrebno je obezbediti veštačko održavanje propisanih uslova mikroklime i osvetljenja.
Neka stakla na vratima kancelarija i prolaza nisu vidno obeležena tako da predstavljaju opasnost
od nenemernog prolaska kroz staklo. Potrebno je prioritetno jasno označiti zastakljene otvore i
pregrade.
Putevi evakuacije su vidno obeleženi i opremljeni „panik“ svetlima. U suturenu su uređena i
propisno obeležena dva pravca evakuacije. Vrata na pravcima evakuacije se otvaraju u pravcu
evakuacije, a visina stepenika odgovara propisima. Na podovima nema pragova i stepenastih
pregiba.
Sistem zaštite od požara u objektu je definisan. Postoje odgovarajuća uputstva.
Celokupan objekat je u fazi prijema i dobijanja upotrebne dozvole. Radni prostor – kancelarije su
potpuno opremljene i u punoj funkciji. S obzirom da se izvođač radova pri izgradnji objekta u
celosti pridržavao projektne dokumentacije na koju je dobijena saglasnost i izvršena revizija,
procenjivači rizika cene da je objekat sa stanovišta stabilnost i funkcionalnosti bezbedan za rad.
U Društvu, na osnovnoj lokaciji, nema konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i
zdravlje na radu, kao ni pomoćnih konstrukcija od opšteg značaja.
Šema rasporeda prostorija po spratovima prikazana je na skicama1 do 5.

[Type text] Page 8

Instalacije

Elekto instalacija se napaja sa spoljne trafo stanice, koje je u nadležnosti Elektrodistribucije

Čačal. Glavni razvodni elektro ormar se nalazi u posebnoj prostoriji u suterenu. Na svakom
spratu se nalaze spratne razvodne table. Propisno su izvedene i obezbeđene od pristupa
neovlašćenih lica sa istaknutim znacima upozorenja i opasnosti. Za havarijsko premošćavanje
napona u posebno izdvojenoj prostoriji od limene konstrukcije izvan zgrade instaliran je „non
break“ agregat i „čileri“ od sistema klimatizacije. Sve radi automatizovano.
Celokupna unutrašnja elektro instalacija je izvedena prema važećim standardima, funkcionalna
je I nema vidljivih oštećenja. Održavanje unutrašnje instalacije i sitnije popravke vrši domar.

Instalacije vodovoda i kanalizacije su izvedene prema standardima. Broj i raspored mokrih

čvorova zadovoljava higijenske potrebe zaposlenih.
Održavanje optimalne temperature u objektu se vrši preko sopstvene interne klimatizacije iz
kotlarnice koja se nalazi u suterenu u posebnoj prostoriji.
Objekat je opremljen sistemima automatske dojave požara, video nadzora i protivprovalnim
sistemima, PTT instalacijama i drugim telekomunikacionim sistemima. U garaži je
ugrađen stacionarni sistem detekcije gasova, sistem za provetravanje i autonomni sistem za
detekciju i gašenje požara.

Opis tehnološkog procesa

Analizom delatnosti Društva i svih poslova koji se obavljaju na osnovnoj lokaciji i na terenu
identifikovano je nekoliko osnovnih, relativno samostalnih, radnih i tehnoloških procesa:

1) Upravno administrativni proces koji obuhvata sve poslove rukovođenja Društvom,

internu reviziju i menadžment kvalitetom, ekonomske, komercijalne, računovodstvene i pravne
poslove.
2) Proces izgradnje telekomunikacionih i gasnih mreža.
3) Proces prodaje, podrške i instaliranja elektronske opreme.
4) Proces razvoja proizvoda i usluga, tehničke podrške i održavanja.
5) Pomoćni procesi logističke podrške osnovnoj delatnosti Društva.

Ovi procesi se odvijaju u radnom prostoru poslodavca u poslovnoj zgradi, na privremenim i

pokretnim gradilištima, (na otvorenom prostoru i u objektima) i terenskim radom. Za deo
poslova, naročito građevinskih, angažuju se podizvođači.

Osnovna sredstva za rad kojima se realizuju ovi procesi su:

- elektronska i računarska oprema,

- komunikaciona oprema,
- merna i ispitna oprema,
- kombinovana građevinska mašina,
- mini skip,
- kamioni sa rukom za podizanja tereta,
- teretna vozila,

[Type text] Page 9

- putnička vozila,
- ručni električni alat i dr.

Opasne materije

U radnim procesima se ne koriste opasne materije.

Sredstva i oprema za ličnu zaštitu

Sredstva su predviđena u listi zaštitnih sredstava uz Pravilnik o zaštiti na radu iz 1993. godine.
Lista je prevaziđena, kako zbog bitnih promena u tehnologijama izvođenja radova i korišćenih
materijala, tako i zbog tehnološkog napretka u izradi SLZ i nije revidirana donošenjem novog
Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2007. godine, jer je u toku bio postupak pokretanja
izrade Akta o proceni rizika. Nova lista SLZ će biti sastavni deo ovog Akta.
Predviđena sredstva i oprema za ličnu zaštitu se redovno nabavljaju i daju na upotrebu
zaposlenima kojima pripadaju. Ne postoji izgrađen odnos i disciplina zaposlenih za stalno
korišćenje propisane opreme. Potrebno je da se nadležni rukovodioci i svi zaposleni učine
odgovornim za stalno I pravilno korišćenje, čuvanje i održavanje ove opreme, za šta treba
napraviti posebnu proceduru.
Evidenciju izdavanja opreme vodi Referent za opšte poslove. Nema evidencije o kontroli i
održavanju opreme, koje je nužno, naročito za specifičnu opremu za rad na visini i opremu za
detekciju gasova.
Od sirovina i materijala u prosesu rada se koriste telekomunikacioni kablovi svih vrsta,
spojnice, razdelnici itd., plastične cevi, spojnice i dr. za gasne instalacije, kao i osnovni
građevinski materijal.

2. Organizacija rada
Opšta analiza sistematizacije poslova i zaposlenih

Unutrašnja organizacija i sistematizacija poslova u AD „TELEFONIJA“ je utvrđena Pravilnikom

o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Ovim Pravilnikom je uređeno:

- sistematizovanje poslova na radnim mestima i nazivi radnih mesta;

- radna mesta na koja se raspoređuju zaposleni sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima;
- posebni uslovi koje izvršioci treba da ispunjavaju za rad na određenom radnom mestu;
- radna mesta na kojima se prilikom zasnivanja radnog odnosa vrši prethodna provera
radnih sposobnosti radnika;
- radna mesta na kojima se zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika;
- radna mesta na kojima se zasniva radni odnos pod uslovom da zaposleni određeno
vreme provede na probnom radu;
- radna mesta sa posebnim uslovima rada na kojima zaposleni radi sa skraćenim radnim

[Type text] Page 10

vremenom;
- način raspoređivanja i utvrđivanja potrebnog broja izvršilaca.

Sastavni deo ovog Pravilnika čini opis poslova radnih mesta sa uslovima koje izvršioci treba da
ispunjavaju za njihovo uspešno obavljanje koji je detaljno razrađen i dat kao prilog ovog
Pravilnika. Preciziranje konkretnih radnih zadataka svakom izvršiocu vrše neposredni
rukovodioci.
Poslove koji nisu obuhvaćeni opisom poslova, ili se naknadno pojave u procesu rada, obavljaće
po nalogu neposrednog rukovodioca onaj izvršilac koji obavlja slične ili srodne poslove.
Rukovodilac koji zaposlenom nalaže izvršenje poslova izvan poslova opisanih u sistematizaciji,
ili na drugom radnom mestu, dužan je da proveri da li je zaposleni osposobljen za bezbedno
obavljanje tih poslova na konkretnom radnom mestu i da, po potrebi, obezbedi dodatno
osposobljavanje zaposlenog. U ostvarivanju ove obaveze neposredno sarađuje sa licem za
BZR.

Poslovi i radni zadaci u A.D.“TELEFONIJA” obavljaju se prema osnovnim funkcijama i to:

- proizvodna, uslužna i komercijalna funkcija na domaćem i inostranom tržištu;
- finansijska i knjigovodstvena funkcija;
- funkcija pravnih i personalnih poslova;
- funkcija logistike;
- funkcija interne revizije;
- funkcija menadžmenta kvalitetom.

Društvo je organizovano u poslovodstvo, sektore i službe prema osnovnim funkcijama. (Šema 1)

Organizacionu strukturu Društva čine sledeći organizacioni nivoi: poslovodstvo kao najviši
upravnideo; sektori kao najviši organizacioni delovi; službe kao samostalni organizacioni delovi;
službe kao organizacioni delovi sektora; odeljenja kao organizacioni delovi službi.

Organizacione jedinice u A.D.“ TELEFONIJA” su:

Osnovne
- Poslovodstvo;
- Sektor za mreže;
- Sektor za informacione i komunikacione tehnologije;
- Sektor za elektronsko poslovanje.

Van sastava sektora, a kao samostalne službe obrazuju se sledeće organizacione jedinice:
- Služba za ekonomske poslove;
- Služba za računovodstvene poslove;
- Služba za pravne poslove;
- Služba za logistiku.

Poslovne funkcije direktno vezane za generalnog direktora A.D.“ TELEFONIJA ”:

- Menadžment kvalitetom;
- Interna revizija.

[Type text] Page 11

AD " TELEFONIJA“ neposredno rukovodi Generalni direktor ispred Upravnog odbora. Pored
radnog mesta Generalnog direktora, koji obavlja poslovodnu funkciju u skladu sa Zakonom i
Statutom A.D. “ TELEFONIJA”, radna mesta sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima su:

- Zamenik Generalnog direktora;

- Rukovodilac Interne revizije;
- Finansijski direktor;
- Izvršni direktor sektora;
- Zamenik izvršnog direktora sektora;
- Rukovodilac samostalne službe;
- Rukovodilac sistema menadžmenta kvalitetom.

Većina stručnih poslova (radnih mesta) je data u rasponu V – I. Radniku raspoređenom na radno
mesto gde je predviđen raspon grupa, može biti određena bilo koja grupa u predviđenom
rasponu, a prema kvalitetu izvršenja radnih zadataka (Spisak radnih mesta prema Pravilniku o
sistematizaciji dat je u tabeli 1).

Pored opštih uslova utvrđenih Zakonom, utvrđeni su i posebni uslovi za obavljanje poslova na
nekim radnim mestima i to: stručna sprema, radno iskustvo i drugi posebni uslovi. Drugi posebni
uslovi koji se utvrđuju za obavljanje poslova određenog radnog mesta, u zavisnosti od
specifičnosti poslova koji se na radnom mestu obavljaju su:
- odgovornost radnog mesta
- znanje engleskog jezika
- posedovanje diploma, potvrda, uverenja o položenim posebnim i drugim stručnim
ispitima, kao i završenim kursevima obuke neophodnim za rad na određenom radnom
mestu;
- prethodna provera radnih sposobnosti kandidata;
- probni rad i njegovo trajanje;
- radni odnos u svojstvu pripravnika kao i dužina trajanja pripravničkog staža;
- radni odnos sa radnim vremenom kraćim od punog radnog vremena;
- rad koji se obavlja noću;
- rad koji se obavlja van prostorija A.D.“TELEFONIJA”;

[Type text] Page 12

 ORGANIZACIONA ŠEMA AD “TELEFONIJA”

GENERALNI DIREKTOR

SISTEM MENADŽMENTA INTERNA REVIZIJA POSLOVODSTVO

KVALITETA

SEKTOR MREŽE SLUŽBA ZA

RAČUNOVODSTVO

SEKTOR ZA IKT SLUŽBA ZA

EKONOMSKE POSLOVE

SEKTOR ZA SLUŽBA ZA PRAVNE

ELEKTRONSKO POSL. POSLOVE

SLUŽBA ZA LOGISTIKU

[Type text] Page 13

Tabela 1

NAZIVI RADNIH MESTA U AD “TELEFONIJA”

R.BR. NAZIV RADNOG MESTA POČETNA KRAJNJA

GRUPA GRUPA
1 Generalni director
2 Zamenik generalnog direktora
3 Rukovodilac interne revizije
4 Rukovodilac sistema menadžmenta kvaliteta
5 Finansijski director
6 Izvršni director sektora
7 Zamenik izvršnog direktora sektora
8 Rukovodilac samostalne službe
9 Rukovodilac službe u sektoru
10 Rukovodilac odeljenja
11 Interni revizor
12 Savetnik generalnog direktora II I
13 Inženjer V I
14 Stručni referent V I
15 Tehničar V I
16 Referent V I
17 Poslovni sekretar generalnog direktora
18 Poslovni sekretar V I
19 Monter V I
20 Rukovalac V I
21 Instalater V I
22 Vozač V I
23 Magacioner V I
24 Domar
25 Porter
26 Kafe kuvarica
27 Kurir spremačica
28 Pomoćni radnik
29

[Type text] Page 14

Na poslovima po sektorima i službama, prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova
radnih zadataka, ukupno je raspoređeno 239 zaposlenih (31. oktobar 2007.).

Ukupno M Ž Mlađih od 18 Invalid rada Trudnica

zaposlenih godina
257/239 175 64 - - -

Starosna struktura zaposlenih je vrlo povoljna (prosek oko 36 godina). Prisutna je dosta velika
fluktuacija kadrova, ali zaposleni na rukovodećim i stručnim poslovima imaju solidno ukupno
radno iskustvo i iskustvo na poslovima koje trenutno obavljaju u A.D.“ TELEFONIJA”.

Rad se u sedištu Društva uglavnom obavlja u prepodnevnoj smeni, od 08:00 do 16:00. U

izuzetnim slučajevima, usled povećanog obima poslova radi se prekovremeno i, vrlo retko,
vikendom. Na privremenim i pokretnim gradilištima dužina i raspored radnog vremena se
posebno reguliše u skladu sa propisima.
Do sada, u društvu nisu utvrđena radna mesta sa posebnim uslovima rada putem zvanične
studije, ali su poslovi montera u Sektoru za mreže, faktički, tako tretirani.

Analiza postojećih podataka o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih

Evidencija o povredama i bolovanjima u proteklom periodu (postoji sređena evidencija za zadnje

trigodine) ukazuje da su radnici uglavnom odsustvovali s posla zbog povreda koje su se dešavale
van radnog vremena i virusnih infekcija respiratornih organa. Karakteristične povrede na radu
su:
- otkidanje prsta prilikom zamene točka na autu za vreme službenog puta,
- povreda kolena kod naglog ustajanja sa stolice,
- dve povrede zbog klizanja i pada (jedna u dolasku na posao, jedna na stepeništu),
- povreda prsta zbog pada poklopca kablovske šahte,
- pad sa merdevina i povreda šake i
- povrede u saobraćajnoj nezgodi za vreme službenog puta.

Osim povrede prsta zbog pada poklopca šahte, sve druge povrede su se dogodile na tzv.
Manje rizičnim radnim mestima i poslovima, što ukazuje da se rizičniji poslovi dobro
pripremaju, organizuju i vode. S druge strane potrebno je osposobljavati zaposlene i
razvijati kulturu bezbednog rada u kancelarijama, odlasku i dolasku na posao i posebno u
saobraćaju.

Na redovne sistematske preglede upućivani su zaposleni vozači i rukovaoci građevinskim

mašinama kao i monteri u Sektoru za mreže. Analizom izveštaja nisu uočeni specifični
zdravstveni problemi. Poslodavac je organizovao i godišnje sistematske preglede za sve druge
zaposlene radi opšte kontrole zdravlja.
Podaci iz anketa i razgovora sa zaposlenima ukazuju da su uglavnom zadovoljni svojim
radnim mestima i uslovima rada, da nema prevelike presije na poslu, ali i na pojavu
Zamora pri radu sa računarima, koji je značajan bez obzira što su radna mesta
ergonomski oblikovana, te je potrebno da se preventivno primene organizacione mere u

[Type text] Page 15

pogledu režima rada i odmora i da se obavezno uvedu kraći aktivni odmori na svaka dva
sata rada.

U Društvu nema registrovanih invalida rada, osoba sa smanjenom radnom sposobnošću, niti
zaposlenih mlađih od 18 godina.

Svi zaposleni su osigurani od povreda i bolesti u vezi sa radom.

Nema evidencije o osposobljenosti zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.

Sistem pružanja prve pomoći u poslovnom objektu nije potpuno definisan i nije osposobljen
potreban broj zaposlenih za pružanje prve pomoći u skladu sa Pravilnikom o opremi i
postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na
radu (Sl. list SFRJ, broj 21/71);

U društvu nisu izabrani predstavnici zaposlenih za BZR i nije formiran odbor za BZR. U
interesu je poslodavca da inicira formiranje odbora.

Organizovanje i obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i nabavka i korišćenje

sredstava lične zaštite (SLZ)

Prava, obaveze i odgovornosti u oblasti BZR, u skladu sa čl. 14. Zakona, regulisane su
Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu. Pravilnik je usklađen sa Zakonom, ali je sačinjen
pre sprovođenja postupka procene rizika, tako da nakon izrade Akta treba usaglasiti ova dva
dokumenta. Zakon nalaže da se kolektivnim ugovorom ili opštim aktom regulišu prava, obaveze
i odgovornosti u oblasti BZR. Sve drugo je predmet posebnih odluka, pravila, procedura,
instrukcija, uputstava i sl., koje se donose sa osloncem na Akt o proceni rizika, u stalnom
procesu upravljanja rizikom kod poslodavca.

Pravilnikom su jedinstveno definisane obaveze poslodavca i prava i obaveze zaposlenih u

Društvu.

Dosta su uopštena i ne vide se specifične odgovornosti pojedinih rukovodilaca, koje proističu iz

specifičnih opštih ovlašćenja. Nigde nisu definisane sankcije za neizvršenje obaveza u oblasti
BZR.

Predlažemo da se u postupku usaglašavanje Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu sa

ovim Aktom dorade i ove oblasti. I sam naziv pravilnika treba uskladiti sa Zakonom, jer on
decidno nalaže da se pravilnikom (ili kolektivnim ugovorom) regulišu prava, obaveze i
odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a ne čitava oblast BZR
Stručni poslovi BZR su organizovani u Sektoru logistike. Poslodavac je posebnom odlukom
odredio lice za BZR (Stručni referent za BZR), koje je položilo stručni ispit. Organizacionom
šemom nije ispoštovan zahtev Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu da lice za BZR, po ovim
pitanjima neposredno odgovara poslodavcu. Odgovornim poslodavcima bezbednost i zdravlje u
procesu rada je na prvom mestu pa lica za BZR trebaju imatu na direktnoj i stalnoj vezi. To
nedvosmisleno nalaže i Zakon u čl. 38. koji kaže da „lice za bezbednost i zdravlje na radu

[Type text] Page 16

neposredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne može da trpi štetne
posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom“

Preduzeće nema stalni ugovor sa službom medicine rada, za obavljanje poslova zaštite zdravlja
zaposlenih na radu (član 41. Zakona o BZR), ali se pojedini poslovi iz ove oblasti poveravaju
službi medicine rada Dragiša Mišović. Predlažemo da se potpiše ugovor o dugoročnoj saradnji i
angažovanju službe medicine rada i precizira izvršenje svih zakonskih obaveza.
Ne vodi se ažurna evidencija o opremi koja podleže predhodnim i periodičnim pregledima prema
Pravilniku o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (Sl.
glasnik RS, br. 94/06 i 108/06);.

Ne postoje izveštaji o ispitivanju uslova radne okoline u zimskim uslovima. Za letnji period
ispitivanje uslova radne okoline, osvetljenosti i mikroklime izvršeno je 04.09.2007. Rezultati
izvršenih merenja su u granicama dozvoljenih vrednosti.

Evidencija u oblasti BZR je u postupku usklađivanja sa Pravilnikom o evidencijama u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu (Sl. Glasnik RS, br. 62/07).

[Type text] Page 17

3. Identifikacija radnih mesta za procenu rizika
Delatnost Društva se obavlja kroz poslove i radne zadatke prema osnovnim radnim i tehnološkim
procesima. Ovi poslovi mogu da se na različite načine sistematizuju. Za potrebe sprovođenja
postupka procene rizika na radnim mestima i u radnoj okolini, prema Zakonu i Pravilniku,
stručni tim procenjivača, u punoj saglasnosti sa saradnicima konsultantima iz AD „A.D.“
TELEFONIJA“ identifikovao je sva radna mesta za koja je sproveden celokupan postupak
procene rizika.

Na osnovu analize prostora u kojima se svaki od osnovnih radnih procesa odvija u konktretnim
uslovima radne okoline, uzimajući u obzir i poslove i radne zadatke koje zaposleni obavljaju u
ovim procesima, identifikovano je 15 radnih mesta za koja je izvršena procena rizika od
povređivanja I bolesti u vezi sa radom. Svi poslovi i zaposleni su razvrstani u neko od radnih
mesta prema kriterijumu pretežnog boravka ili pristupa tom radnom mestu, uzimajući pri tome u
obzir i aktivnosti koje se pri obavljanju poslova izvršavaju na drugim radnim mestima.
Pri tome se polazi od principa da su svi zaposleni koji deo svojih poslova obavljaju na drugim
radnim mestima dužni da poznaju sve opasnosti, štetnosti i rizike tih radnih mesta i da se
pridržavaju svih mera za bezbedan i zdrav rad koje su ovim aktom propisane za to radno mesto.

.
U Društvu su identifikovana sledeća radna mesta za procenu rizika:
1 Kancelarija / poslovi sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima
2 Kancelarija / stručni, upravni i administrativni poslovi
3 Servis
4 Portirnica
5 Kafe – kuhinja
6 Poslovna zgrada/Pomoćni poslovi
7 Putničko vozilo/Vozač – kurir
8 Poslovna zgrada/Spremačica
9 Privremena i pokretna gradilišta/Upravno stručni poslovi
10 Privremena i pokretna gradilišta/ Montaža gasnih i komunikacionih mreža
11 Privremena i pokretna gradilišta/ Instaliranje informacione i komunikacione
opreme
12 Kombinovana građevinska mašina
13 Kamion sa rukom za podizanje tereta
14 Kamion
15 Predstavništvo

[Type text] Page 18

VII PROCENA RIZIKA PO RADNIM MESTIMA

Poslovna zgrada / poslovi sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima

1. OPŠTI PODACI
1.1. Radno mesto:
Kancelarija / poslovi sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima

1.2. Broj radnog mesta :

RM – 1

1.3. Naziv organizacionog dela u kojoj se nalazi radno mesto:

Poslovodstvo i uprave sektora i samostalnih službi

1.3. Lokacija i adresa organizacionog dela:

U sedištu poslodavca

2. OPIS RADNOG PROCESA I SREDSTAVA ZA RAD

Na ovom radnom mestu rade izvršni direktor sa svojim kabinetom i direktori sektora.
Kancelarije se nalaze u sedištu poslodavca. U prostoru postoji prirodno i veštačko osvetljenje.
Zidovi su obojeni svetlom bojom, a pod je parketiran i prekriven tepisima i itisonima.
Kancelarije su opremljene umreženim računarima nove generacije i kancelarijskim nameštajem.
Kancelarijski nameštaj je prilogođen poslovima koji se obavljaju. Kablovi za povezivanje
računarske opreme vode se posebnim kanalima. Dokumentacija je smeštena u namenskim
ormarima.
Ukupnim prostorom kancelarije zadovoljavaju standarde prostora po zaposlenom iz Pravilnika o
opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije
(Sl.glasnik SRS, br. 29/87).
Kancelarije su opremljen centralnom klimatizacijom.
U kancelarijama se obavljaju isključivo upravni poslovi, primaju stranke, obavlja komunikacija
sredstvima veze i dr., a zaposleni ne koriste sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu.
Deo poslova se obavlja na terenu u putovanjima i kontaktima sa strankama.

[Type text] Page 19

3. SNIMANJE ORGANIZACIJE RADA NA RADNOM MESTU

3.1. ANALIZA POSLOVA NA RADNOM MESTU:

Poslovi Br . Radne aktivnosti Uslov za zasnivanje

izv . radnog odnosa
Generalni direktor 1/1 Upravljanje i vođenje poslova društva, VSS
odnosno org celina,kojima upravljaju.
Zamenik generalnog direktora 1/1 VSS
Priprema predloga za UO,i operacija
Finansijski director 1/1 za OU.
VSS
Donošenje i sprovođenje odluka iz
Rukovodilac interne revizije 1/1 okvira nadležnosti utvrđenih
VSS
Pravilnikom o sistematizaciji.

Potpisivanje odluka, rešenja I drugih

Rukovodilac sistema menadžmenta 1/1 akata iz nadležnosti. Izdavanje radnih
VSS
kvalitetom zadataka i kontrola rada zaposlenih.
Izgradnja vizije rada društva i
Izvršni director sektora 3/3 organizacionih delova.
VSS
Kontakti sa klijentima, dobavljačima,
Zamenik izv.dir.sektora 3/2 spoljnim saradnicima,partnerskim VSS
Rukovodilac samostalne službe 4/3 firmama investitorima i dr. VSS

3.2. PODACI O ZAPOSLENIMA NA RADNOM MESTU U VREME PROCENE RIZIKA

Ukupno M Ž Mlađih od18 Invalid rada Trudnica

zaposlenih godina
15/13 8 5 - - -

3.3. RASPORED RADA I ODMORA NA RADNOM MESTU

Predviđeno radno vreme je u prepodnevnoj smeni, u vremenu od 08,00 do 16,00 časova, sa

jednompauzom od 30 min. Karakter poslova na radnom mestu zahteva povremena odstupanja od
predviđenog radnog vremena, ponekad duže od osmočasovnog, vikendom i praznicima.

3.4. ODSTUPANJE UTVRĐENE ORGANIZACIJE RADA U ODNOSU NA

POSTOJEĆE STANJE:

Nema odstupanja od utvrđene organizacije rada, osim što nedostaje dva izvršioca.

[Type text] Page 20

4. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJA NA RADU
4.1. OPŠTE STANJE

4.1.1. Povrede na radu na radnom mestu:

U posmatranom periodu, u poslednje tri godine, nisu registrovane povrede na ovom radnom
mestu.

4.1.2.Invalidi rada i invalidna lica:

Nisu evidentirani.

4.1.3. Profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom:

Nisu evidentirana.

4.1.4. Analiza privremene sprečenosti za rad (bolovanja):

Ne postoje evidentirana bolovanjima na ovom radnom mestu.

4.1.5. Analiza obolevanja na osnovu prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda:

Ne vrše se prethodni i periodični lekarski pregledi. Iz izveštaja o redovnim sistatskim pregledima

koje organizuje poslodavac nema indikacija koje bi ukazivale na bolesti u vezi sa radom.

4.1.6. Uticaj fizičkih i psihičkih opterećenja na zdravlje zaposlenih

Rade na organizovanju i koordinaciji poslova. Oko 60% vremena provode u kancelariji, gde rade
na računaru i koriste telefon. Ostatak vremena su na sastancima i u kontaktima sa strankama i
zaposlenima.
U toku rada pretežno sede, što može da uzrokuje oštećenje kičme i pojavu subjektivnih tegoba.
Posebno je izraženo emocionalno naprezanje (odgovornost za izvršenje zadataka, uspešnost
firme,kontakti sa strankama, moguće konfliktne situacije, samostalno donošenje odluka i dr.).
Prisutno je i opterećenje čula vida i funkcije govora.

4.1.7 Posebni uslovi rada:

Radno mesto Kancelarija/poslovi sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, na osnovu

utvrđenih kriterijuma i analize podataka, do sada nije bilo utvrđeno kao radno mesto koje pripada
kategoriji radnih mesta sa posebnim uslovima rada

[Type text] Page 21

4.1.8. Oprema za rad na radnom mestu:

Personalni računari,
Štampači,
Fiksni telefoni,
Mobilni telefoni.

4.1.9 Validni stručni nalazi o izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline:

Ispitivanje uslova radne okoline, mikroklime u letnjem vremenskom periodu i osvetljenosti, u

radnim prostorijama izvršeno je 04.09.2007. godine i Stručnim nalazom br. M-37/2007 je
potvrđeno da izmereni parametri mikroklime u letnjem vremenskom periodu i osvetljenosti
zadovoljavaju propisane zahteve za poslove koji se tu obavljaju.

4.1.10. Opasne materije koje se koriste na radnom mestu:

Na radnom mestu se ne koriste opasne materije

4.1.11. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu koja se koristi na radnom mestu:

Na ovom radnom mestu se ne koriste sredstva za ličnu zaštitu na radu.

[Type text] Page 22

4.2. PREPOZNAVANJE I GRUPISANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI I
PROCENA RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI

Rb Grupa, vrsta i opis Verovatnoća Posledice Učestalost Rizik

opasnosti štetnosti (V) (P) (U) R=P*V*U
Opasnosti u vezi sa karakteristikama radnog mesta
1. Opasnost od klizanja na 3 2 2 12
keramičkim pločicama u
hodnicima i toaletima
Štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora
2. Dugotrajno sedenje 3 2 6 36
3. Zamor očiju (refleksija 3 2 6 36
monitora računara,
dugotrajan rad i sl.)
4. Prekomerni pritisak da 3 2 3 18
bi se postigli zahtevni
radni ciljevi
5. Odgovornost u 10 2 6 120
rukovođenju
6. Odgovornost u primanju 10 1 6 60
i prenošenju informacija
7. Korišćenje 6 1 6 36
odgovarajućeg znanja i
sposobnosti
8. Odgovornost u pravilima 6 1 10 60
ponašanja
9. Konfliktne situacije pri 1 2 6 12
radu sa strankama
Štetnosti vezane za organizaciju rada
10. Prekovremeni rad 3 1 6 18

[Type text] Page 23

5. MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA

R. BR. NIVO RIZKA MERE ZA OTKLANJANJE,SMANJENJE ILI ROK ZA

SPREČAVANJE RIZIKA SPROVOĐENJE
MERA
2. 36 Korigovati stav tela pri radu, kombinovano sa Stalno
pauzama i povremenim laganim
razgibavanjem.
Obezbediti oslonac za stopala U roku od godinu
dana
3. 36 Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad U roku od dve
na računaru godine
Praviti povremene pauze
Ograničiti rad na računaru na 6 sati dnevno Stalno
Uređenjem radnog mesta sprečiti svetlosne
refleksije na ekranu monitora
Kontrola vida Na 2 godine
5. 120 Osyim stalnog unapređenja organizacije rada i
6. 60 edukacije o načinima komunikacije i metode
7. 36 opuštanja, dodatnog vremena za odmor i
8. 60 rekreaciju nema posebnih mera koje bi mogle
smanjiti rizik koji potiče od psihofizičkih
napora
Za opasnosti i štetnosti kod kojih je nivo rizika – R ≤ 20 nije potrebno preduzimati
posebnemere za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika.

[Type text] Page 24

6. ZAKLJUČAK
Procenom rizika za radno mesto Kancelarija/poslovi sa posebnim ovlašćenjima i
odgovornostima, utvrđeno je da se većina rizika nalazi u nivou mali i prihvatljiv.

Procenom rizika utvrđeno je da radno mesto nije sa povećanim rizikom.

Prioritet u otklanjanju rizika treba imati na rizicima koji proističu od štetnosti koje nastaju usled
psihičkih i psihofizioloških napora. Malo je mera kojima se mogu efikasno sprečiti ili umanjiti
ovi rizici. Osim obezbeđivanja vremena za rekreaciju, dodatnog vremena za odmor i redovnih
kontrola zdravlja, osnovno je dobro vođenje kadrova, odnosno raspoređivanje zaposlenih na
poslove u skladu sa psihofizičkim mogućnostima i stručnom osposobljenošću i stalno
usavršavanje u struci.

Poželjno je periodično, na godinu dana, revidiranje kadrovske politike. Za sve ove mere je
nadležan poslodavac (direktor).

Za ovo radno mesto nije potrebno obezbeđivati sredstva i opremu za ličnu zaštitu.

[Type text] Page 25