VISOKA TEHNIČKA MAŠINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

TRSTENIK

Transportna sredstva i uređaji

-Dizel motori-

Student i br. indeksa: Predmetni profesor:

Dijana Milovanović 125/15. prof. Bojana Bošković

1
Sadržaj:
1. Istorijski razvoj ........................................................................................................................................... 3
2. Uopšteno o Dizel motorima ...................................................................................................................... 6
2.1. Paljenje: ............................................................................................................................................. 6
2.2. Podela dizel motora: .......................................................................................................................... 6
2.3. Četvorotaktni motor........................................................................................................................... 7
2.4. Dvotaktni motor ................................................................................................................................. 8
2.5. Pokretni delovi motora:...................................................................................................................... 9
2.6. Nepokretni delovi motora: ................................................................................................................. 9
3. Rаzvodni mehanizam................................................................................................................................. 9
4. Stvaranje smeše kod dizel motora .......................................................................................................... 10
4.1. Hlađenje ........................................................................................................................................... 11
4.2. Prečićavanje ulja, goriva i vazduha ................................................................................................... 12
5. Dizel motori sa turbo punjenjem............................................................................................................. 13
Turbo rupa ............................................................................................................................................... 14
6. Električni automobili i električni pogon................................................................................................... 15
7. Hibridni automobili.................................................................................................................................. 16
Zaključak: ..................................................................................................................................................... 17
Izvori korišćeni u izradi rada: ....................................................................... Error! Bookmark not defined.

2
 1. Istorijski razvoj

- Оsnovna namenа sа specifičnostimа radnih uslova, osnovnе tehničkoо-еksploatacionе

karakteristikе, poznati originalni proizvođači:
.
Rudolf Dizel јe 1892. godinе patentirao mоtоr kоji је kао pоgоnskо gorivо kоristiо ugljenu
prašinu. Dо paljenjа smešе gorivа i vazduhа dolazilо је pod uticajem visokih temperaturа
nastalih usled sabijјanjа vazduhа, štо је оsnovnа kаrаktеristikа моtorа kојi su dobili naziv pо
svom kоnstruktoru.
Тоkоm 1893. Dizel је uspео da proizvedе prvi model mоtоrа kојi је rаdiо sа kоeficiјеntом
kоrisnog dejstvа оd 26 % ,zа sаvremenе dizel motorе оvа cifraа је smešnо mаlа, аli u tо vremе
bilа је višе negо dvostrukо većа оd koeficijentа kоrisnog dejstvа koji su imale tadašnje parnе
mašine. Dizel sе niје оvdе zaustaviо, negо је nаstaviо sа еkspеrimentima, dа bi 1897. godinе
proizvео dizel mоtоr sа zavidnim kоеficijentom korisnog dejstva оd 75 %. Оvaj mоtоr, као
prаktičnо upotrebljiv, prikazan је sledećе godinе nа sajmu u Francuskој. Uslediо је dalji razvој i
primena motоra, prvо kао stаciоnirani, а оdmah potom i u brodogradnji. Тоkоm drugе decenije
dvadesetog vekа pojavili su sе prvi traktori i kamioni sа dizel motorom, а u istom periodu dizel
motori su svоје mесто našli i u železnici.

Značajan korak u razvoju učinio је Bosch predstavivši 1927. godinе linijsku pumu visokog
pritiskа ("Bosh-pumpа").
Dostignuti tehnološki nivo, uz robusnost i еkоnomičnostt, као i izdržljivost, trajnost i pouzdanost
која sе tоkом godinaа potvrdilа u praksi, konačnо su naveli konstruktoreе dа počnu dа
razmišljaju о putničkom vozilu sа оvоm vrstоm pogona.

Slika 1. Mercedes - Benz 260 D

3
Rezultat је bio Mercedes-Benz 260 D čiја је proizvodnjа počelа 1936. godinе. Оvај аutomobil
је zabeležen kао prvi putnički "dizelaš", madа, istini zа volju, trеbа reći dа је istе godinе
predstavljen i Hanomag Rekord, takođe putnički аutо sа pogonom nа
dizеl, а mogu sе naći i podaci da јe Citroen između 1935. и 1937. godineе proizveо оdređen,
dodušeе vrlо msli, brој modela Rosalie sа dizel motorom. Nо, Mercedes је, kао najveći i
najznačajniji, svakakо zasluženо stekао svоје mеstо. Pokretао gа је 4-cilindrični motor
zapremine 2.545 𝑐𝑚3 sа bregastom osovinom u bloku, а оstvarivanjе visokog pritiskа
neophodnog zа ubrizgavanjeе gorivа u komoru zа sаgorevanjе poverenо је, naravnо, Bosch-u.

Slika 2. Foto: Bosch

Za pogon je bio namenjen četvorocilindarski motor od dva i po litra koji je uz pomoć Boschovog
sistema ubrizgavanja oslobađao 45 konjskih snaga, što je bilo dovoljno da automobil mase 1.530
kg-a potera do maksimalne brzine od 95 km/h. Do 1940. godine proizvedeno je 2.000 primeraka,
kada se proizvođač u potpunosti okrenuo proizvodnji za potrebe vojske.

Dizel motor je tokom narednih decenija nebrojno puta usavršavan, ali za prvi veći pomak
kada je automobilska industrija u pitanju opet je zaslužan Mercedes, kada je 1977. godine
predstavio prvi automobil pokretan turbo dizel motorom, model “300 SD”.

Pod haubom se nalazio trolitarski petocilindraš koji je uz pomoć turbo punjača oslobađao 112
konjskih snaga. Upotreba turbine je poboljšala i obrtni moment, tako da je model “300 SD” bio
jedan od prvih automobila sa dizel motorom koji po performansama nije zaostajao za
benzincima. Već 1986. godine, u upravljanje radom dizel motora se umešala i elektronika, kada
je BMW predstavio model “524 td”. To je na neki način označilo ulazak dizel motora u novu eru,
iako tog trenutka toga niko nije ni bio svestan. Iste godine dešava se druga prekretnica u
razvoju automobilskih dizel motora – Fiat oprema Cromu prvim dizel motorom sa
ubrizgavanjem goriva direktno u cilindar.

Ovo rešenje je do tada izbegavano jer jer su takvi motori bili bučniji i proizvodili su više
vibracija, ali je italijanski proizvođač uspeo da taj koncept prilagodi potrebi i u putničkom
automobilu. U pitanju je bio četvorocilindraš od 1.900 “kubika” koji je oslobađa 92 konjske
snage. Po promociji Fiatovog modela usledila je lavina motora sa direktnim ubrizgavanjem,

4
predvođena Folksvagenovim TDI agregatima. Ipak, sledeća prekretnica u razvoju
savremenog dizel motora je još jednom potekla iz Fiat koncerna.

Slika 3. Foto: Alfa Romeo

Tokom 1997. godine, Alfa Romeo je predstavio model “156” sa prvim dizel motorom
opremljenim “Common Rail” ubrizgavanjem pod visokim pritiskom. Danas je ovaj tip
motora standard u svim klasama, bez obzira na cenu i snagu. Uvođenje “komon rejla” je
dizel motore u potpunosti transformisalo. Buka i vibracije su drastično redukovani, snaga je
povećana, dok je potrošnja oborena. Sve to je imalo posledicu da dizel motori, iako skuplji od
benzinskih, imaju sve veći primat, što možda najbolje ilustruje podatak da su 2004. godine,
automobili pokretani naftom dostigli 50 odsto ukupne prodaje u Evropi.

Slika 4. Foto: Dinesh

5
 2. Uopšteno o Dizel motorima

Dizel motori su motori sa unutrašnjim sagorevanjem, kod kojih se hemijska energija goriva pretvara u
toplotno sagorevanje unutar cilindra motora, a zatim pritisak nastalih plinova potiskuje klip u cilindru
koji preko klipnjače okreće kolenasto vratilo motora, te se na taj način toplotna energija pretvara u
mehanički rad.

Takvi motori su teži i skuplji od benzinskih ali su zato dosta pouzdaniji, ekonomičniji i jeftiniji za
održavanje. Kao gorivo koriste naftu ili plinsko ulje.Tvorac ovih motora je Rudolph Disel (1858.-
1913.) , prvi Dizel motor je stupio u rad 1893. Godine.

2.1. Paljenje:

Glavna razlika između dizel i benzin motora je u načinu paljenja smeše goriva i vazduha. U
benzinskom motoru varnica koja nastaje na svećici pali smešu dok se kod dizel motora vazduh u
cilindru zbog kompresije zagreva na temperaturu više od 500o C. Kada se u vazduh ubrizga gorivo,
ono se zbog visoke temperature zapali samo, bez varnice. Dizel mašine mogu imati u cilindrima
ugrađene grejače koji pomažu da gorivo ispari kad se pokreće hladan motor. Manje mašine se mogu
pokrenuti vrtenjem ručice koja je spojena na radilicu. Veliki dizel motori se pokreću električnim
starterom koji okreće zamajac preko zupčanika. Zbog samo zapaljivanja goriva u cilindru, dizel
motori su pouzdaniji i sigurniji od benzinskih. Druga prednost je što je dizel gorivo potrbno manje
obrađivati nego benzin, pa je i jeftinije ze proizvodnju.

2.2. Podela dizel motora:

Kao i za ostale moderne mašine, postoji mnogo kriterijuma za podelu dizel motora:

- prema broju taktova - dvotaktni i četverotaktni;

- prema broju cilindara - jednocilindrični i višecilindrični;
- prema izvedbi - redni ili linijski, "V" motori, "delta" motori, "zvezda" motori, motori sa
protuhodnim klipovima;
- prema broju obrtaja - sporohodni, srednjehodni i brzohodni motori;
- prema nameni - za kopnene namene i marinizirani motori, i tako dalje.

6
 2.3. Četvorotaktni motor

Svako kretanje klipa iz jedne u drugu krajnju tačku naziva se takt.

- Rad četvorotaktnog motorа sе odviја u sledećа četiri taktа:

 I takt — usisavanje čistog vazduha

 II takt — sabijanjе vazduhа i usled sabijanjа njegovо zagrevanjе pred kraj
 III takt — еkspanzija gasova nastalih sagorevanjem
 IV takt — izduvavanje gasova
Kod četvorotaktnog dizelskog motora klip se u prvom taktu spusta na dole niz cilindar, a kroz
otvoreni usisni ventil ulazi svež vazduh. U drugom se taktu usisni ventil zatvara, klip se pomera
prema gore i kompresuje vazduh iznad sebe, pa se on zagreva. Na kraju drugog takta gorivo se
ubrizgava kroz otvore na vrhu cilindra. Zbog toga što je vazduh jako zagrejan od kompresije, gorivo
eksplodira i potiskuje klip prema dole. To je treći takt i zove se radni takt (ekspanzija) . U četvrtom se
taktu klip ponovo kreće na dole i istiskuje plinove kroz ispusni ventil na vrhu cilindra. Ispusni ventil
se zatvara kad klip dođe do vrha cilindra i ponovo počinje prvi takt. Broj okretanja s kojim radi motor
reguliše se količinom goriva koje se ubrizgava u vazduhu u cilindru. Prosečno se klipovi kreću gore-
dole u cilindru nekoliko desetine puta u minutu.

Slika 5:Prikaz rada četvorotaktnih motora

Tabela 1. Prednosti i mane 4- taktnih motora

7
2.4. Dvotaktni motor

Kod dvotaktnih dizel motora nema usisnih i izduvnih ventila. Klip na kraju radnog takta otkriva
usisne u izduvne otvore koji je nalaze na donjem delu cilindra. Svež vazduh ulazi u cilindar kroz
ulazne otvore i pred sobom potiskuje izduvne plinove iz cilindra kroz izduvne otvore. Klip se
zatim kreće na gore i pritom zatvara usisne i izduvne otvore i kompresuje vazduh iznad sebe.
Kao i kod četvorotaktnog motora, gorivo se ubrizgava u vruć vazduh kada je klip dostigo najvišu
tačku te eksplozija ponovo potiskuje klip prema dole.

Druga vrsta dvotaktnih dizel motora ima malo drugačiji metod, vazduh ulazi kroz ulazne otvore
na donjem delu cilindra ,a izlazi kroz jedan ili više izduvnih ventila na vrhu cilindra.

slika 6: Princip rada 2-taktnog motora

Tabela 2: Prednosti i mane 2- taktnih motora

8
 2.5. Pokretni delovi motora:

- Klipna grupa (klip, klipni prstenovi, osovinica i osigurači)

- Klipnjača sa velikom pesnicom i kliznim ležajevima u maloj i velikoj pesnici klipnjače
- Kolenasto vratilo (radilica) sa kontrategovima, zamajcem sa zupčastim vencem i
zupčanikom za pogon razvodnog mehanizma

2.6. Nepokretni delovi motora:

- Poklopac cilidarske glave

- Cilindarska glava sa zavrtnjima za njeno pričvršćenje za blok
- Blok motora
- Zaptivka bloka motora
- Zupčanik
- Donja polutka glavnog rukavca kolenastog vratila
- Korito motora

3. Rаzvodni mehanizam
Rаzvodni mehanizam trebа da omogući razmenu radnе tečnosti u cilindru motorа nа kraju svakog
radnog procesа. Tа sе razmena radnе tečnosti, kod četvorotaktnog-motoraа danas vrši isključivо
pomoću ventilа, bregastog vratilа i еlеmenatа zа prenos pomeranjajа sа bregaа nа ventil. Usisni
ventil trebа zа vremе usisа propustiti štо veću količinu svežе radnе tečnosti u cilindar, dok izduvni
ventil trebа tokom izduvavanjа оmogućiti štо potpuniје isticanjе izduvnih gasovа iz cilindrа. Каkо
sе kod nijednе konstrukcijskе izvedbе ventili nе оtvarајu naglо negо postupnо, таčkе оtvaranjа i
zatvaranjaа ventilа trebа postaviti ispred, оdnosnо iza gornjе и donjе mrtvе tačkе. Dа li ćе mоtоr
biti еlastičan i pogodan zа udobnu vožnju s retkim prebacivanjem ručicе menjačа iz brzinе u
brzinu, ili ćе čак biti dobаr zа nakveću moguću snagu аli samо u relativnо uskom području pri
visokim brzinamа оkretanjа.

Razvodni mehanizam nazivа sе sklop еlemenatа коji оbezbeđujје dа sе u оdređenom taktu, i tо pо

оdređenom redosledu, cilindri punе smešом vazduhа i gorivа i izbacuju sagorelе gasove. Оvај
сklop sе sastoji оd sledećih еlemenatа:

- Zupčanikа ili lančanikа sа lancем zа pogon bregastog vratilа

- Bregastog vratila
- Podizača i šipki podizača ventilа
- Кlackalica
- Ventil sa oprugamа.

9
 4. Stvaranje smeše kod dizel motora

Uslovi koje treba da ispunjavaju savremeni motori SUS konkretno zahtijevaju od

instalacija za doziranje goriva na dizel-motorima:
1. Tačno definisanu količinu ubrizganog goriva za jedan radni ciklus i njenu stabilnu
periodičnost sa mogućnošću odgovarajuće promjene shodno promjeni režima rada motora.
2. Ubrizgavanje goriva u određenom trenutku, u odgovarajućem trajanju i po zadatom
zakonu.
3. Raspored i disperziju goriva po zapremini komore koja obezbjeđuje što potpunije
učešće zraka pri sagorevanju uz povoljne pokazatelje ciklusa.
4. Hidrodinamičku uniformnost s ciljem obezbjeđenja identične radne smješe po
komorama višecilindričnih motora.
5. Regulaciju brzinskih karakteristika ubrizganih količina goriva u zavisnosti od željenih
karakteristika obrtnog momenta motora.
6. Obezbjeđenje potrebne količine goriva za startovanje motora, stabilan prazan hod i
ograničenje maksimalnog broja okreta rasterećenog motora.

Sistem za napajanje gorivom dizel motora treba da omogući:

- ekonomičnost transformacije hemijske energije goriva u mehanički rad;
- nisku koncentraciju škodljivih produkata u izduvnim gasovima;
- miran i što je moguće tiši rad;
- pogodnu regulaciju u odnosu na brzinski režim i nivo opterećenja;
- odgovarajuće “praćenje” toka doziranja i količine goriva na promjenjivim režimima
rada motora sa ciljem postizanja željenih statičkih i dinamičkih karakteristika motora;
- nizak nivo mehaničkih i termičkih opterećenja i razumno dug vek motora i instalacije
za dovod goriva;
- kompaktnost instalacije za dovod goriva i njen pogodan smeštaj na motor;
- pouzdanost u radu, što manju komplikovanost opsluživanja i realnu cenu
instalacije.

- Sistemi za napajanje gorivom dizel motora mogu se podeliti uzimajući u obzir

različite aspekte, kao što su:
- vrsta pogona,
- način stvaranja visokog pritiska,
- način regulacije ubrizganog goriva, tid.

10
 Na slici broj 16 data je šema kompletnog sistema (instalacije) za napajanje gorivom
dizel motora.

1 – rezervoar goriva, 2 – varijator ugla predubrizgavanja, 3 – mehanička klipna pumpa za dovod

goriva od rezervoara do prečistača, 4 – serijski ili paralelno vezani prečistači, 5 – navrtka za
odzračivanje,6 – mavrtka za punjenje prečistača gorivom, 7 – prelivni ventil, 8 – pumpa visokog
pritiska, 9 – navrtka za odzračivanje, 10 – ručna pumpa za gorivo, 11 – centrifugalni regulator,
12 – povratni vod goriva.

Slika broj 7. Šema instalacije za napajanje gorivom dizel motora

4.1. Hlađenje

Pri zagrevanju nastaje velika količina toplote. Ako se dozvoli da temperatura motora naraste previše,
mašina više nema istu snagu, a pokretni delovi mogu zapeti jedni za druge i tako se oštetiti. Da bi se
sprečilo takvo takvo pregrejavanje motora,neophodan je sastav za hlađenje. Vazdušno hlađeni motori
imaju rebra pričvršena sa spoljne strane cilindra da bi se povećala površina preko koje se toplina
predaje okolnom zraku. Hlađenje se može popraviti ugradnjom ventilatora. Vodom hlađeni motori
imaju imaju kanale oko cilindra kroz kojih se pumpa hladna voda. Voda preuzima toplotu, a zatim je
u hladnjak predaje vazduhu iznad cilindra, prenego što ponovo prođe kroz kanale. Ako je spolja
hladno, topla voda iz motora koristi se za grejanje vazduha u nekim automobilima ili brodovima.

11
4.2. Prečićavanje ulja, goriva i vazduha

Osnovni zadatak prečistača, koji se nalaze u sklopu pojedinih instalacija, je da iz fluida

izdvajaju nepoželjne mehaničke i hemijske nečistoće, a kod ulja i goriva i produkte oksidacionih
promjena (naftanske i mineralne kiseline, smole, asfalt, vodu, sumpor i dr.). Mehaničke nečistoće
dospijevaju u vazduh iz okoline i njegova “čistoća” na ulazu u motor zavisi od vrste puta,
odnosno njegove podloge po kome se automobil kreće i od visine iznad nivoa terena na kojoj se
vazduh usisava.
U gorivo i mazivo, mehaničke nečistoće dospevaju u toku proizvodnje, uskladištenja,
transportovanja, rukovanja i u toku rada motora. Čvrste čestice dolaze u tečne fluide i usljed
mehaničkog trošenja materijala. Do hemijskih promjena goriva i ulja dolazi već u toku stajanja, a
pogotovo pod dejstvom temperature, svetlosti i kiseonika iz zraka. Svi ovi uticaji su naročito
pojačani u toku rada motora.
Mehaničke nečistoće su po svom hemijskom sastavu, fizičkim osobinama i dimenzijama
(0,5 do 30 μm) vrlo različite. Sitne čvrste čestice, koje često dostižu tvrdoću kvarca, su pogotovo
opasne, jer izazivaju lokalna oštećenja, duboke risove i eroziju većih površina. Njihov uticaj na
odvijanje pojedinih procesa, na rok trajanja delova, je naročito velik na instalacijama za
ubrizgavanje goriva, siscima rasplinjača, sklopu klip-cilindar i slično. Na automobilskim
motorima, prečistači su konstruisani tako da izdvajaju mehaničke nečistoće. Problem hemijskog
prečišćavanja je prisutan kod velikih stabilnih i brodskih motora.

12
 5. Dizel motori sa turbo punjenjem
Danas je nezamislivo da u novom putničkom vozilu postoji dizel motor bez turbo punjača, a i
benzinci ih sve češće imaju, bez obzira na radnu zapreminu, broj cilindara ili klasu automobila.
Neki novi modeli uopšte ne mogu da se kupe sa atmosferskim benzincem. Međutim, nije reč o
snažnim sportskim verzijama, već se u obične male gradske automobile, kompakte i limuzine
ugrađuju mali turbo benzinci od 1.2 ili čak 1.0 litar radne zapremine zbog smanjenja potrošnje i
emisije štetnih izduvnih gasova.

Kako radi turbo punjač?

Usisna grana kroz koju ulazi vazduh u motor i izduvna grana kroz koju izlaze izduvni gasovi
smeštene su jedna pored druge. U izduvnu granu ubačeno je kolo sa lopaticama (turbina) koja je
osovinom direktno povezana sa drugim, kompresorskim kolom (kompresor - sa obrnuto
postavljenim lopaticama u odnosu na turbinu) ubačenim u usisnu granu.

Kako izduvni gasovi vrte turbinu u izduvnoj grani, tako se njeno okretanje prenosi na kompresor
u usisnoj grani, koji tada usisava vazduh i pod pritiskom ga ubacuje u motor. Dakle, zahvaljujući
tome što se veća količina vazduha ubacuje u motor, tj. u cilindre motora, može da se dobije veća
snaga.

Dakle, motor radi, izduvni gasovi izlaze i vrte turbinu u izduvnoj grani. Turbina preko osovine
okreće kompresor, koji usisava vazduh, sabija ga i šalje ka motoru. Međutim, pošto se taj vazduh
zbog sabijanja greje (i do 200 C°), prvo prolazi kroz međuhladnjak (interkuler) kako bi se ohladio
– hlađenjem mu se dodatno smanjuje zapremina, pa može veća količina da se ubaci u cilindar, a
ima i drugih razloga zašto je poželjno da u cilindar uđe što hladniji vazduh.

Slika 8: Prikaz rada turbo punjača

13
Kada se u cilindru obavi sagorevanje, dolazi do izbacivanja sagorele smeše koja vrti turbinu
delujući na njene lopatice, a turbina prenosi okretanje na kompresor... Tako se koristi energija
izduvnih gasova koja bi bez turbo punjača ostala neiskorišćena.

U određenim situacijama, npr. prilikom snažnog ubrzavanja, može doći do suviše brzog okretanja
turbine i kompresora, što dovodi do previsokog pritiska u usisnoj grani i „začaranog kruga“, koji
može da dovede do oštećenja turbo punjača ili motora.

Zato je tu tzv. rasteretni ventil (wastegate), koji u slučaju kada dođe do previsokog pritiska u
izduvnoj grani, određenu količinu izduvnih gasova usmerava drugim kanalom u izduvni sistem
tako da zaobiđu turbinu, čime se sprečava prebrzo okretanje turbine i kompresora, čime bi se
izazvao previsok pritisak i u usisnoj grani.

Sa druge strane, javlja se i problem kada naglo otpustite papučicu gasa, pa u usisnoj grani ostane
velika količina vazduha pod pritiskom koja ne može da se iskoristi, tj. dolazi do rasta pritiska u
usisnoj grani, što negativno utiče i na sam turbo punjač.

U takvim situacijama na scenu takođe stupa ventil koji se otvara i ispušta višak vazduha. Postoje
dve vrste ventila koje propuštaju višak vazduha – princip je isti, a u suštini se razlikuju po tome
gde završava ispušteni vazduh.

Turbo rupa

Kod novijih turbo motora ovaj problem nije toliko izražen, ali kod starijih jeste. Reč je o tome da
kada želite snažnije da ubrzate i pritisnete oštro papučicu gasa – ostanete u čudu zato što shvatite
da se ništa ne dešava, a onda iznenada dođe do navale snage i automobil poleti.

Ta pauza se naziva turbo rupa. Nastaje zbog toga što je turbo punjaču potrebno određeno vreme
da počne da ubacuje dovoljnu količinu vazduha u cilindre kako bi se dobila željena snaga. Kod
nekih automobila je turbo rupa manje izražena, kod drugih više, ali to u velikoj meri zavisi i pri
kojem broju obrtaja ste „potopili“ papučicu gasa.

Turbo punjač uvek radi, tj. turbina i kompresor se uvek vrte, bez obzira na broj obrtaja motora.
Nema govora o onome da se turbo punjač „uključuje na određenom broju obrtaja“. Taj utisak se
stiče upravo zbog toga što je potrebno određeno vreme od oštrijeg pritiska na papučicu gasa do
osetnog porasta snage.

14
 6. Električni automobili i električni pogon

Električni automobil je automobil koji se pokreće elektromotorom, koristeći električnu energiju

pohranjenu u akumulatoru, ili drugim uređajima za pohranu energije. Električni automobili su bili
popularni krajem 19. i početkom 20. veka, dok su unapređenja motora sa unutranjim
sagorevanjem i masovna proizvodnja jeftinijeg vozila na benzin doveli do smanjenja korištenja
vozila na električni pogon.

Jedna od prednosti električnih automobila nad konvencionalnim automobilima je lokalno

smanjenje zagađenja vazduha. Električni se automobili pogone električnom energijom koja
ukoliko se dobija npr. obnovljivim izvorima energije uzrokuje minimalno zagađenje okoline.
Stupanj iskorištenja električnog automobila je oko 80% dok je iskoristivost konvencionalnog
automobila oko 36%. Ne koristeći naftu kao sredstvo za dobivanje mobilnosti već električnu
energiju uveliko se umanjuje zavisnost od nafte stranih zemalja.

Uprkos potencijalnim prednostima, široko prihvatanje električnih automobila suočava se sa

nekoliko prepreka i ograničenja.
Električni automobili su znatno skuplji od konvencionalnih vozila s unutrašnjim sagorevanjem i
hibridnih električnih vozila zbog dodatnog troška njihovih litijum-jonskih akumulatora.[
Međutim, cena akumulatora pada s masovnom proizvodnjom i očekuje se da će nastaviti da pada.
Druge prepreke za opšte korištenje električnih automobila su nedostatak javne i privatne
infrastrukture za punjenje i strah vozača od nestanka energije pre dostizanja svog odredišta zbog
ograničenog dosega postojećih električnih automobila
Važan cilj za električna vozila je prevladavanje razlika između troškova razvoja, proizvodnje i
rada, u poređenju s ekvivalentnim vozilima s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Kako
automobili sa unutrašnjim sagorevanjem za pokretanje koriste smesu naftnih derivata (dizel ili
benzin) i vazduha, tako električni automobili za pokretanje koriste električnu energiju. Električna
energija se pohranjuje u baterije unutar automobila stoga je i cena samog električnog i hibridnog
automobila viša nego automobila s unutrašnjim sagorevanjem, ali cene baterija počinju lagano da
padaju, te se stoga može i očekivati veći broj električnih automobila u skorijoj budućnosti.

Slika 9: Automobil sa eletričnim punjenjem

15
 7. Hibridni automobili

Hibridni automobili su oni automobili koji za pokretanje koriste dva ili više izvora
energije, umjesto jednog kao kod tradicionalnih automobila.[1] Najčešća je
kombinacija benzinskog ili dizelskog motora s elektromotorom, kao što je to slučaj kod Toyote
Prius.
Hibridni automobili su od nedavno postali vrlo popularni jer imaju znatno manju emisiju štetnih
plinova koji onečišćuju zrak i uzrokuju kisele kiše (ugljikov dioksid i drugi). U svojoj ih ponudi
ima većina proizvođača kao na primjer:
Toyota, Ford, Cadillac, Honda, Saab, GMC, Chevrolet, Saturn, Chrysler, Dodge, Citroën i Nissan
.
S obzirom na autonomnost električnoga pogona, hibridi se dele na delimične (engl. Mild hybrid) i
potpune (engl. Full hybrid).
Potpuni hibrid je po definiciji onaj kojem je omogućena vožnja vozilom pogonjenim samo
elektromotorom. U tom slučaju elektromotor ima u pravilu barem jednu trećinu snage motora s
unutarnjim izgaranjem.
Kod delimičnog hibrida elektromotor služi samo kao pomoć motoru s unutarnjim sagorevanjem.
Stoga je delimični hibrid i znatno jeftiniji, ali kako je dodatna snaga koju on razvija manja, i
ušteda goriva je manja.
S obzirom na vezu mehaničkog i električnog dela hibridni pogonski sastavi se mogu podeliti u tri
grupe: serijski, paralelni i serijsko-paralelni hibridi.

16
 Zaključak:

Sa porastom broja vozila raste i emisija gasova staklene bašte, zagađenje životne sredine i
iscrpljenje zaliha sirove nafte. Kao jedno od rešenja navedenih problema jeste zamena klasičnih
goriva sa alternativnim. Neka od alternativnih goriva se sada već pojavljuju na tržištu. Međutim,
upotreba ovih goriva nema značajniji trend rasta, uglavnom zbog činjenice da nisu konkurentna
trenutnim zahtevima. Cena, pristupačnost i gustina energije su ključni zahtevi, i sve dok se još
rešavaju osnovni zahtevi teško je zadovoljiti druge, kompleksnije.

Električni i hibridni pogon pedstavljaju ozbiljne konkurente industriji dizel i benziskih motora.
Nova tehnologija će vremenom gasiti i potiskivati upotrebu pogona sa manjim stepenom
korisnog dejstva, ali dizel će ostati i dalje glavni pogonski agregat vozila u našoj bliskoj
budućnosti, uz upotrebu klasičnih goriva kao i alternativnih goriva koja mogu bez većih
modifikacija na motorima SUS da se upotrebljavaju kao što su biogoriva i prirodni gas.
- Vodonik ostaje interesantan za dalju budućnost kao pogonsko gorivo za gorive ćelije.

17
18