Kompletnost i ograničeni linearni operatori

1. Prostor ograničenih linearnih operatora

Familija ograničenih linearnih operatora koji preslikavaju normiran prostor X u normi-
ran prostor Y , za koju koristimo oznaku B(X, Y ), dozvoljava da se u njoj uvede operacija
sabiranja operatora + i operacija množenje operatora skalarom na sledeći način
(A + B)x = Ax + Bx;
(λA)x = λ(Ax),
za sve A, B ∈ B(X, Y ).
Lako se provjerava da je A+B ograničen linearan operator ako su takvi A i B i da isto
važi za λA. Naime, za x ∈ X, pri čemu je kxk ≤ 1 imamo k(A + B)xk = kAx + Bxk ≤
kAxk + kBxk ≤ kAk + kBk. Dakle, A + B je takod̄e ograničen i za njegovu normu
vrijedi kA + Bk ≤ kAk + kBk. Slično se provjerava da je λA ograničen linearan operator.
Naime, neka je kxk ≤ 1. Imamo k(λA)xk = kλ(Ax)k = |λ|kAxk. Uzimajući supremum
lijeve i desne strane po svim x ∈ X, kxk ≤ 1 nalazimo kλAk = |λ|kAk. Dakle, familija
B(X, Y ) je normiran prostor.
T EOREMA 1.1. Neka su X i Y normirani prostori. Ako je prostor Y kompletan, tada
je i prostor B(X, Y ) takod̄e kompletan.
D OKAZ . Neka je {An : n ∈ N} niz operatora koji je Cauchy-jev u prostoru B(X, Y ).
Za proizvoljno ε > 0 i x ∈ X, x 6= 0 je
kAn x − Am xk = k(An − Am )xk ≤ kAn − Am kkxk < ε,
ako je kAn − Am k < ε/kxk, pri čemu su indeksi m i n dovoljno veliki. Dakle, imamo
da je za sve x ∈ X niz {An x : n ∈ N} Cauchy-jev niz u prostoru Y . Kako je prostor
Y kompletan, postoji A0 x = limn→∞ An x. Jasno je da je A0 linearan operator. Kako je
{An : n ∈ N} ograničen u B(X, Y ), postoji konstanta M > 0 tako da vrijedi kAn k ≤ M
za sve n ∈ N. Tada je kAn xk ≤ M kxk za sve x ∈ X i n ∈ N. Ako n → ∞,
nalazimo kA0 xk ≤ M kxk. Dakle, i A0 je ograničen linearan operator, tj. A0 ∈ B(X, Y ).
Pokazaćemo da niz {An : n ∈ N} konvergira ka A0 u smislu norme prostora B(X, Y ).
Neka je ε > 0 proizvoljno. Kako je niz {An : n ∈ N} Cauchy-jev, imamo kAn − Am k ≤
ε/2, ako je m ≥ N i n ≥ N . Slijedi k(An − Am )xk ≤ kAn − Am kkxk za sve x ∈ X.
Ako m → ∞, nalazimo kAn x − A0 xk ≤ ε/2kxk tj. kAn − A0 k < ε za sve n ≥ N .
Prema tome, niz {An : n ∈ N} zaista konvergira ka A0 . 

T EOREMA 1.2. Neka je X normiran prostor i neka je Y Banach-ov prostor. Neka je

L gust potprostor X (tj. L = X) i neka je operator A0 : L → Y ogranicen na potprostoru
L, odnosno neka je kA0 kL→Y = supx∈L kAxk kxk < ∞. Tada postoji jedinstven operator
A : X → Y za koji vazi A|L = A0 i kAkX→Y = kA0 kL→Y .

1
 2. PRINCIP UNIFORMNE OGRANIČENOSTI 2

D OKAZ . Neka je x ∈ X proizvoljno, Postoji niz xn za koji vrijedi xn → x. Tada

postoji limn→∞ A0 xn . ova gtanicna vrijednost zavisi samo od x Da bi smo pokazali da
postoji, dovoljno je pokazati da je ni Axn Cauchy-jev niz Neka je ε > 0 proizvoljno i neka
je N odabrano tako da za n ≥ N i m ≥ N vrijedi kxn − xm k < ε/kA0 k Tada je
kA0 xn − A0 xm k = kA0 kkxn − xm k < ε
ako je n ≥ N i m ≥ N . Dakle niz {A0 xn } je Cauchyjev pa i konvergentan. Pokazimo
sada je garnicna vrijednost lim A0 xn ne zavisi od izbora niza koji konvergira ka x Neka i
niz {x0n } konvergira ka istoj tacki. Tada niz xn − x0n konvergira nuli pa zato i A(xn − x0n )
konvergira nuli. Odnosno Axn − Ax0n konvergira nuli, a to znaci da konvergentni nizovi
Axn i Ax0n imaju istu granicnu vrijesnot.
Dakle, na nacin Ax = limn→∞ A0 xn je korektno definisano preslivavanje prostora X
u prostor Y . Neposredno se pokaze linearnost. Naime A(αx + βy) = limn→∞ A(αxn +
βyn ) = α limn→∞ Axn + β limn→n Ayn = αAx + βAy Sada cemo pokazati da je oper-
ator A ogranicen i da je njegova norma jedanak normi operator A Ako n → u nejednakosti
kA0 xn k ≤ kA0 kkxn k, zbog neprekidnosti nomre proizilazi kA0 xk ≤ kA0 kkxk, pa je
kAk ≤ kA0 k. Obrnura nejednakost je ocigledna, pa je dakle kAk = kA0 k
Ekstenzija je jedinstvena. Naime, ako je A0 drugi ogranicen linearan operator koji
produžuje A0 , tada je zbog neprekidnosti ispunjeno A0 x = lim A0 xn = lim A0 xn =
Ax. 

2. Princip uniformne ograničenosti

L EMA 2.1. Neka su X i Y normirani prostori. Linearan operator A : X → Y je
ograničen linearan operator ako i samo ako je kao preslikavanje ograničeno na proizvoljnoj
zatvorenoj lopti.
D OKAZ . Neka je linearan operator A kao preslikavanje ograničeno na zatvorenoj lopti
B(x0 , r) konstantom M . Pokazaćemo da je riječ o ograničenom linearnom operatoru.
Neka je y ∈ X proizvoljno i neka je kyk ≤ 1. Tada je x0 + ry ∈ B(x0 , r), pa je
kA(x0 + ry)k ≤ M . Sada imamo
kAyk = kA((x0 + ry) − x0 )/rk = r−1 kA(x0 + ry) − Ax0 k
≤ r−1 (kA(x0 + ry)k + kAx0 k) ≤ 2M r−1 .
Slijedi kAk = supkyk≤1 kAyk ≤ 2M r−1 , tj. A je ograničen linearan operator.
Neka je sada A ograničen linearan operator i neka je B(x0 , r) zatvorena lopta. Proizvoljno
x ∈ B(x0 , r) može se predstaviti u formi x = x0 + ry, gdje je kyk ≤ 1. Imamo
kAxk = kAx0 + rAyk ≤ kAx0 k + rkAyk ≤ kAx0 k + rkAk < ∞
za sve x ∈ B(x0 , r). Dakle, vrijednosti operatora A u lopti B(x0 , r) su ograničene kon-
stantom kAx0 k + rkAk 
T EOREMA 2.2 (Princip uniformne ograničenosti). Neka je X Banach-ov prostor, a Y
normiran prostor. Neka je F familija ograničenih linearnih operatora koji preslikavaju
prostor X u prostor Y . Ako je za sve x ∈ X ispunjeno supA∈F kAxk < ∞, tada je
supA∈F kAk < ∞.
D OKAZ . Neka je Xn = {x ∈ X : kAxk ≤ n za sve A ∈ F}. Zbog neprekidnosti lin-
earnih operatora familije F, slupovi
S Xn su zatvoreni. Zbog pretpostavke supA∈F kAxk <
∞ za sve x ∈ X, imamo n∈N Xn = X. Prema Baire-ovoj teoremi, zbog kom-
pletnosti prostora X, neki od skupova Xn ima nepraznu unutrašnjost. Neka je to Xn0 .
 2. PRINCIP UNIFORMNE OGRANIČENOSTI 3

Postoji otvorena lopta B(x0 , r0 ) koja se sadrži u skupu Xn0 . U istom skupu se zadrži
zatvorena lopta B(x0 , r), gdje je r < r0 proizvoljno. Prema samo definiciji skupova Xn ,
slijedi da je svaki operator A ∈ F ograničeno presliavanje na lopti B(x0 , r) i to kon-
stantom n0 , tj. važi kAxk ≤ n0 za sve x ∈ B(x0 , r) i sve operatore A ∈ F. Prema
prethodnoj lemi, za normu svakog operatora A ∈ F vrijedi kAk ≤ 2n0 r−1 . Dakle,
supA∈F kAk ≤ 2n0 r−1 < ∞. 
Kontrapozicija prethodnog tvrd̄enja je poznata kao princip rezonance.
P OSLJEDICA 2.3 (Princip rezonance). Neka je X Banach-ov prostor, a Y normi-
ran prostor. Neka je F familija ograničenih linearnih operatora koji preslikavaju pros-
tor X u prostor Y , pri čemu je supA∈F kAk = ∞. Tada postoji x0 ∈ X tako da je
supA∈F kAx0 k = ∞.
P OSLJEDICA 2.4. Neka je X Banach–ov prostor i neka je Y normiran prostor. Neka
je {An : X → Y : n ∈ N} niz ograničenih linearnih operatora. Ako granična vrijednost
limn→∞ An x postoji za sve x ∈ X, tada je niz normi {kAn k : n ∈ N} ograničen niz.
T EOREMA 2.5 (Banach–Steinahus–a). Neka su X i Y Banach–ovi prostori i neka je
{An : X → Y : n ∈ N} niz ograničenih linearnih operatora. Da bi niz {An x : n ∈ N}
bio konvegrentan za sve x ∈ X, neophodno je i dovoljno da su ispunjeni naredni uslovi:
(1) postoji granična vrijednost An x za sve x ∈ X0 , pri čemu je X0 skup čiji je linearni
omotač gust u X;
(2) niz normi {kAn k : n ∈ N} je ograničen.
Ako važe navedeni uslovi, tada je
A0 x = lim An x
n→∞
ograničen linearan operator za čiju normu imamo procjenu
kA0 k ≤ lim inf kAn k.
n→∞

D OKAZ . Jasno je da je uslov (1) neophodan, a imajući u vidu prethodnu posljedicu,

proizilazi i neophodnost uslova (2).
Pokazaćemo sada dovoljnost uslova (1) i (2). Ne umanjujući opštost, možemo pret-
postaviti da je X0 potprostor X koji je gust u X. Neka je niz normi ograničen konstantom
M . Potrebno je, prije svega, pokazati da je niz {An x : n ∈ N} konvergentan i kada je
x proizvoljna tačka prostora X. Pokazaćemo da je ovaj niz Cauchy–jev (u prostoru Y ).
Zbog kompletnosti prostora Y , to će značiti da je i konvergentan.
Imajmo u vidu nejednakost
kAn x − Am xk ≤ kAn x − An x0 k + kAn x0 − Am x0 k + kAm x0 − Am xk
= kAn (x − x0 )k + kAn x0 − Am x0 k + kAm (x − x0 )k
≤ kAn kkx − x0 k + kAn x0 − Am x0 k + kAm kk(x − x0 )k
≤ 2M kx − x0 k + kAn x0 − Am x0 k.
Odaberimo prvo x0 ∈ X0 tako da je kx − x0 k < ε/4M (potprostor X0 je gust u X).
Neka je indeks N odabran tako da za m ≥ N i n ≥ N važi kAn x0 − Am x0 k < ε/2 (niz
{An x0 : n ∈ N} je konvergentan, pa je i Cauchy–jev). Prema gornjoj nejednakosti imamo
kAn x − Am xk < ε za n ≥ N i m ≥ N . Dakle, niz {An x : n ∈ N} jeste Cauchy–jev.
Jasno je da je A0 x = limn→∞ An x linearan operator. Kako je kAn xk ≤ M kxk za
sve n ∈ N i x ∈ X, ako n → ∞ proizilazi kA0 xk ≤ M kxk. Dakle, A0 je ograničen
linearan operator.
 3. PRINCIP OTVORENOG PRESLIKAVANJA 4

Da bismo pokazali bolju procjenu norme za A0 , odaberimo podniz {Ani : i ∈ N}

niza {An : n ∈ N} takav da niz normi {kAni k : i ∈ N} kovergira ka donjoj granici
L = lim inf n→∞ kAn k. Ako i → ∞ u nejednakosti kAni xk ≤ kAni kkxk, nalazimo
kA0 xk ≤ Lkxk, tj. kAk ≤ L = lim inf n→∞ kAn k. 

P RIMJER 2.6. Da bi red X

ζn η n
n∈N
bio konvergentan za sve ζ = (ζ1 , ζ2 , . . . , ζn , . . . ) ∈ c (c je prostor konvergentnih nizova)
potrebno je i dovoljno da P η = (η1 , η2 , . . . , ηn , . . . ) ∈ l1 .
1
Ako η ∈ l tada red n∈N ζn ηn konvergira (apslutno) za proizvoljno ζ ∈ c. Naime,
vrijedi
 
X  X X
ζn η n  ≤ |ζn ||ηn | ≤ kζk∞ |ηn | = kζk∞ kηk1 < ∞.
 

 
n∈N n∈N n∈N
P
Pretpostavimo sada da red n∈N ζn ηn konvergira za sve ζ ∈ c. Pokazaćemo da mora
n
biti η ∈ l1 . Neka je An ζ = k=1 ζk ηk , ζ ∈ c. Jasno je da je An linearan operator koji
P
preslikva prostror c u polje realnih brojeve ili kompleksnih brojeva (u zavisnosti da li se
uzima za c prostor konvergentni relanih nizova ili kompleksnih nizova). Pokazaćemo da je
An ograničen linearan operator i naći normu. Imamo
 
X n  X n Xn Xn
|An ζ| =  ζk η k  ≤ |ζk ||ηk | ≤ kζk∞ |ηk | ≤ kζk∞ |ηk |.
 
 
k=1 k=1 k=1 k=1
Pn
Dakle, kAn k ≤ k=1 |ηk |. Pokazaćemo da ustvari vrijedi jedankost. Uočimo niz ζ =
(sgn η1 , sgn η2 , . . . , sgn ηn ,P 0, 0, . . . ). Niz ζ je konvergentan Pn (konverira nuli), i pri tome je
n
kζk∞ = 1. Imamo |Aζ| = k=1 |ηk |. Dakle, kAn k ≥ k=1 |ηk |, prema tome
n
X
kAn k = |ηk |
k=1

Prema pretpostavci, za sve ζ ∈ c postoji limn→∞ An (ζ).P Primjenom principa uni-

formne ograničenosti, proizilazi supn∈N kAn k < ∞. tj. red n∈N |ηn | je konvergentan.
Dakle, η ∈ l1 .
Sličnim pristupom moze se riješiti naredi problem.
Z ADATAK 2.7. (a) Da bi red n∈N ζn ηn bio konvergentan za sve ζ ∈ lp , 1 < p < ∞
P
neophodno je i dovoljno da η ∈ lq ;
(b) Da bi red n∈N ζn ηn bio konvergenta za sve sve ζ ∈ l1 neophodno je i dovoljno
P
da η ∈ l∞ .

3. Princip otvorenog preslikavanja

L EMA 3.1. Normiran prostor je kompletan tj. Banachov ako i samo ako je svaki
apsloutno konvergentan
P red i konvergentan.
Pri tome je
T EOREMA 3.2 (Teorema o otvorenom preslikavanju). Neka su X i Y Banachovi pros-
tori i neka je A : X → Y sirjektivan ograničen linearan operator. Tada je A otvoreno
preslikavanje.
 3. PRINCIP OTVORENOG PRESLIKAVANJA 5

D OKAZ . Radi jednostavnosti, označimo sa B1 jediničnu loptu u prostoru X, a sa B2

jediničnu lopta u prostoru Y . Pokazaćemo da postoji α > 0 tako da važi
αB2 ⊆ A(B1 ).
Potrebno je pokazati da je slika svakog otvorenog skupa u prostoru X otvoren skup
u prostoru Y . Naime, Neka je U otvoren skup u X, i neka je V = A(U ), Pokazacemo
da je V otvoren. Neka je y ∈ V . Tada postoji x ∈ U tako da je Ax = y. Slijedi da
je x + rB1 ⊆ U , pa je A(x + rB1 ) ⊆ A(U ) = V , tj. y + rA(B1 ) ⊆ V odnosno
y + rαB2 ⊆ V , a to znaci da je y unutrasnja sa V pa je V otvoren.
Prije svega, kako je A sirjektivno preslikavanje, imamo
[
Y = A(nB1 ).
n∈N

Prema teoremi Bairea, zbog kompletnosti prostora Y postoji skup A(n0 B1 ) čija je un-
utrašnjost neprazna, odnosno postoji lopta y0 + rB2 tako da je y0 + rB2 ⊆ A(n0 B1 ).
Dakle, svi elementi lopte y0 + rB2 mogu se dobiti kao granične vrijednost nizova koji leže
r
u A(n0 B1 ). Neka je y ∈ Y proizvoljno odabrano i neka je y 6= 0. Tada je y0 + 2|y| y
pripada lopti y0 + rB2 . Prema tome, postoji niz {xn : n ∈ N} za koji je kxn k < n0 i
Axn → y0 i postoji {x0n : n ∈ N} takav da je kx0n k < n0 i Ax0n → y0 + 2|y|r
y. Niz {zn =
2kyk
r (xn − x0n ) : n ∈ N} konvergira ka y, i pri tome je kzn k = kxn − x0n k < 4n0 /rkyk.
Neka je α = 4n0 /r, tada imamo: za sve y ∈ Y , y 6= 0 postoji x ∈ X tako da je ispunjeno
kxk < α−1 kyk, pri čemu je vrijednost ky − Axk po želji bliska nuli.
Mogućnost aproksimacije koju smo upravo ustanovili primjenićemo sukcesivno. Neka
je y ∈ αB2 proizvoljno, tj. neka je kyk < α. Postoji x1 ∈ X tako da je
αε
kx1 k < α−1 kyk = 1 i ky − Ax1 k < .
2
Za y1 = y − Ax1 imamo ky1 k < αε 2 . Postoji x2 ∈ X tako da je
ε αε
kx2 k < α−1 ky1 k = i ky1 − Ax2 k = ky − Ax1 − Ax2 k < 2 .
2 2
Sada za y2 = y1 − Ax2 je ky2 k < αε 22 i postoji x 3 ∈ X tako da je ispunjeno
ε αε
kx3 k < α−1 ky2 k = 2 i ky2 − Ax3 k = ky − Ax1 − Ax2 − Ax3 k < 3 .
2 2
Proces možemo nastaviti. Na n-tom koraku nalazimo xn ∈ X tako da vrijedi
ε αε
kxn k < n−1 i kyn−1 − Axn k = ky − Ax1 − Ax2 − · · · − Axn k < n .
2 2
Postupak se produžavaP∞za element y n = yn−1 − Ax n . P∞
Jasno je da red n=1 Axn konvergira
P∞ ka y. Sa druge strane, red n=1 xn je ap-
P ∞ ε
solutno konvergentan, jer imamo n=1 kxn k ≤ 1 + n=1 2P n−1 = 1 + ε. Kako je X
∞
kompletan
P∞ prosotor, red će biti konvergentan. Neka je x = n=1 xn . Imamo kxk ≤
n=1 kxn k < 1 + ε, a zbog neprekidnosti operatora A je
∞ ∞
!
X X
Ax = A xn = Axn = y.
n=1 n=1

Dakle, imamo Ax = y, čime smo pokazali

αB2 ⊆ A((1 + ε)B1 ).
 3. PRINCIP OTVORENOG PRESLIKAVANJA 6

α
Zbog homogenosti je A((1 + ε)B1 ) = (1 + ε)A(B1 ). Slijedi da imamo 1+ε B2 ⊆ A(B1 ).
α
S
Kako je ε > 0 prozivoljno, slijedi >0 1+ε B2 ⊆ A(B1 ) tj. αB2 ⊆ A(B1 ).

P OSLJEDICA 3.3. Neka su X i Y Banach–ovi prostori i neka je A ograničen linearan
operator koji je i bijektivno preslikavanje. Tada je A homeomorfizam, odnosno i A−1 je
neprekidno preslikavanje
Z ADATAK 3.4. Ako su (X, k · kX ) i (Y, k · kY ) normirani prostori, norma koju po-
drazumjevamo na prostoru X × Y je k · kX×Y = k · kX + k · kY .
Pokazati da je zaista riječ o normi, i da je prostor X × Y kompletan ako su takvi X i
Y.
P OSLJEDICA 3.5 (Teorema o zatvorenom grafiku). Neka je A : X → Y linearan
operator. Neka su X i Y Banach–ovi prostori i neka je grafik GA zatvoren, tada je operator
A ograničen.
D OKAZ . Kako je GA zatvoren, tada je riječ o Banach–ovom prostoru. Neka je oper-
ator P : GA → X definisan na sledeći način P (x, Ax) = x. Nije teško pokazati da je P
ograničen: naime, imamo
kP (x, Ax)kX = kxk ≤ kxk + kAxk = k(x, Ax)kX×Y .
Dakle, P je zaista ograničen i nejegova norma je ≤ 1
Jasno je da je P bijektivno preslikavanje; ako je P (x, Ax) = P (y, Ay), tada je x = y,
pa je i Ax = Ay, odnosno (x, Ax) = (y, Ay). Prema Principu otvorenog preslikavanja
(imajući u vidu kompletnost prostora X × Y i prostora GA kao njegovog zatvorenog pot-
prostora), imamo da je P −1 je neprekidan operator. Neka je njegova norma M . Tada je
kP −1 xk ≤ M kxk, za sve x ∈ X. Kako je P −1 (x) = (x, Ax), imamo k(x, Ax)k ≤
M kxk tj. kxk + kAxk ≤ M kxk. Iz posledenje nejednakosti je kAxk ≤ (M − 1)kxk, a to
znači da je A ograničen linearan operator. 
 Ekstenizija funkcionala

4. Teorema Hahn–Banach-a
D EFINICIJA 4.1. Neka je X normiran prostor (nad poljem R ili C). Linearan funkcional
prostora X je preslikavanje f : X → R (ili f : X → C) koje ima svojstvo linearnosti:
f (αx + βy) = αf (x) + βf (y)
za sve x, y ∈ X i sve skalare α i β.
Ako je preslikavanje f još i neprekidno preslikavanje, tada govorimo neprekidnom
linearnom funkcionalu (nekada ćemo samo reći funkcional).
Norma funkcionala f je
|f (x)|
kf k = sup = sup |f (x)| = sup |f (x)|.
x6=0 kxk kxk≤1 kxk=1

P RIMJER 4.2. Neka je X normiran prostor nad poljem C i neka je F linearan funkcional
na tom prostoru. Prostor X može se vidjeti i kao normiran prostor nad poljem R. Linearan
funkcional F može se razložiti na svoj realan i imaginaran dio: F (x) = U (x) + iV (x).
Jasno je da su U : X → R i V : X → R realno–linearni funkcionali na prostoru X.
Kako za funkcional F imamo F (ix) = iF (x) za sve x ∈ X, slijedi U (ix) + iV (ix) =
i(U (x) + iV (x)), odnosno U (ix) + iV (ix) = −V (x) + iU (x). Upored̄ujući realane i
imaginarne djelove vidimo da mora postojati veza V (x) = −U (ix) i U (x) = V (ix) (koje
dvije relacije su iste zbog realne–linearnosti U i V ). Dakle, linearan funkcional F ima
formu F (x) = U (x) − iU (ix), pri čemu je U realno–linearan funkcional na prostoru X
Obrnuto, pokazaćemo da ako je U realno–linearan funkcional na prostoru X, da je
tada F (x) = U (x) − iU (ix) linearan funkcional na X. Za proizvoljan kompleksan broj
a + ib i x ∈ X imamo:
F ((a + ib)x) = U ((a + ib)x) − iU (i(a + ib)x)
= U (ax + ibx) − iU (iax − bx)
= U (ax) + U (ibx) − iU (iax) + iU (bx)
= aU (x) + bU (ix) − iaU (ix) + ibU (x)
= aU (x) − iaU (ix) + bU (ix) + ibU (x)
= a(U (x) − iU (ix)) + b(U (ix) + iU (x))
= a(U (x) − iU (ix)) + ib(−iU (ix) + U (x))
= aF (x) + ibF (x) = (a + ib)F (x).

Jasno je da je F neprekidan linearan funkcional ako i samo ako je U (x) neprekidan

realno–linearan funkcional. Ako je F neprekidan linearan funkcional, tada zbog jasne
nejednakosti |U (x)| ≤ |U (x) − iU (ix)| = |F (x)| imamo kU k ≤ kF k. Pokažimo da
7
 4. TEOREMA HAHN–BANACH-A 8

vrijedi obrnuta nejednakost. Neka je F (x) = |F (x)|eiθ (pri vcemu θ zavisi od x). Imamo:
|F (x)| = e−iθ F (x) = F (e−iθ x) = U (e−iθ x) = |U (e−iθ x)|
≤ kU kke−iθ xk = kU k|e−iθ |kxk = kU kkxk,
odakle je kF k ≤ kU k. Imajući u vidu sve pokazano, proizilazi kF k = kU k.
T EOREMA 4.3 (Hahn–Banach). Neka je X normiaran prostor, neka je L potprostor X
i neka je f linearan funkcional na L čija je norma jednaka M . Postoji linearan funkcional
g na prostoru X za koji je kgk = M i koji je ekstenzija funkcionala f tj. za koji je g|L = f .
D OKAZ . Prvo ćemo razmotriti kada je prostor nad poljem realnih brojeva i dokaz tog
slučaja podijelićemo na dva dijela. U provm dijelu dokaza pokazujemo da je ekstenzija
funkcionala f moguća na prostor čija je dimenzija ,,za jedan veća od dimenzije prostora
L”. Drugi dio dokaza koristi Hausdorff–ov princip maksimalnosti: U svakom djelimično
ured̄enom skupu postoji maksimalan lanac. U trećem dijelu dokaza razmatramo slučaj
prostora nad poljem komleksnih brojeva.
(1) Neka je z odabrano proizvoljno ali van potprostora L. Neka je L1 potprostor
generisan vektorima prostora L i vektorom z, tj. neka je L1 = Lin(L, x0 ) = {x + tz : x ∈
L, t ∈ R}.
Prije svega imamo
f (y) − f (x) = f (y − x) ≤ M ky − xk = M ky − z + z − xk
≤ M ky − zk + M kz − xk,
odakle je
−f (x) − M kx − zk ≤ −f (y) + M ky − zk
za sve x, y ∈ L. Kako je supx {−f (x) − M kx − zk} ≤ inf y {−f (y) + M ky − zk},
proizilazi da postoji realan broj c za koji je ispunjeno
−f (x) − M kx − zk ≤ c ≤ −f (y) + M ky − zk
za sve x ∈ L i y ∈ L.
Definišimo sada preslikavanje f1 na prostoru L1 na sledeći način:
f1 (x + tz) = f (x) + tc.
gdje su x ∈ L i t ∈ R proizvoljni. Linearnost preslikavanja f1 može se neposredno
provjeriti.
Odredimo normu linearnog funkcionala f1 . Za t 6= 0 imamo
−M kx/t − zk − f (x/t) ≤ c ≤ M kx/t − zk − f (x/t),
gdje je x ∈ L proizvoljno. Ova nejednakost se neposredno transformise do:
−M kx + tzk ≤ f (x) + ct ≤ M kx + tzk,
odakle imamo
−M kx + tzk ≤ f1 (x + tz) ≤ M kx + tzk
tj. kf1 k ≤ M .
(2) Neka je F familija svih ekstenzija funkcionala f koji imaju istu normu M . U
familiji F može se uvesti relacija djelimičnog poretka  na način: h  g ako je funkcional
g ekstenzija funkcionala h, tj. ako je g|Dom h = h. Prema Hausdorff–ovom principu
maksimalnosti, u ured̄enoj strukturi (F, ) postoji bar jedan maksimalan lanac. Neka
je L jedan maksimalan lanac. SDefinišimo sada preslikavanje g na sledeći način: Domen
preslikavanja g je skup D = h∈F Dom h; za x ∈ D postoji h tako da je x ∈ Dom h;
 4. TEOREMA HAHN–BANACH-A 9

neka je g(x) = h(x). Neposredno se provjerava da je g zaista preslikavanje. Naime, ako

je x ∈ Domh1 , tada budući da h i h1 pripadaju lancu, mora biti h1  h2 ili h2  h1 ,
pa je h1 (x) = h2 (x). Linearnost preslikavanja g se takodje neposredno provjerava: Neka
su x, y ∈ D; tada je x ∈ Dom h1 i y ∈ Dom h2 . Neka je recimo h1  h2 . Tada je
g(λx + µy) = h2 (λx + µy) = λh2 (x) + µh2 (y) = λg(x) + µg(y). Takod̄e je |g(x)| =
|h2 (x)| ≤ M kxk, pa proizilazi kgk = M . Dakle, g ∈ F. Kako je g ekstenzija svakog
preslikavanja koje pripada lancu L koji je maksimalan, mora biti g ∈ L. Pokazaćemo da je
Dom g = X. Ako to ne bi bio slučaj, na osnovu prvog dijela teorme postoja bi ekstenzija
funkcionala g do neprekidnog linearnog funkcionala g 0 prostoru dimenzije za jedan veće
čija norma je takod̄e M . Med̄utim tada lanac L ne bi bio maksimalan lanac. Prema tome
g ima sva tražen svojstva.
(3) Razmotrimo sada slučaj kompleksnog mormiranog prostora. Neka je F funkcional
na L. Tada se on može predstaviti u formi F (x) = f (x) + if (ix), pri čemu je f
realno–linearan funkcional i njegova norma je jednaka M . Na osnovu provg dijela dokaza,
funkcional f je moguće proširiti do relano–lineanrnog funkcionala g koji ima istu normu
M . Tada je G = g(x) + ig(ix) neprekidan linearan funkcional na X koje je ekstenzija F
i čija je norma takod̄e M (prema prethodnom primjeru). 
D EFINICIJA 4.4. Dualni prostor normiranog prostora X je prostor svih neprekidnih
linearnih funkcionala na X. Označava se sa X ∗ .
P RIMJEDBA 4.5. Jasno je da je X ∗ Banach–ov prostor, bez obzira na (ne)kompletnost
prosotra X. Elemente prostora X∗ obično obilježavamo sa x∗.
Teorema Hahn–Banach-a ima mnoge bitne posljedice. Navešćemo u nastavku neko-
liko.
P OSLJEDICA 4.6. Neka je X normiran prostor i x0 ∈ X. Postoji x∗ ∈ X ∗ za koji
važi x∗ (x0 ) = kx0 k i kx∗ k = 1
D OKAZ . Neka je L = {λx0 } potprostor X dimenzije 1 i neka je f (λx0 ) = λkx0 k.
Jasno je da je f neprekidan linearan funkcional na L, da je norma funkcionala f jednaka 1
i da je f (x0 ) = 1. Prema teoremi Hahn–Banach-a postoji ekstenzija x∗ funkcionala f na
cijeli prostor X tako da je njegova norma takod̄e jednaka 1. 
P OSLJEDICA 4.7. Neka je X normiran prostor i neka je L njegov potprostor. Neka je
x0 ∈ X odabrano tako da je d = d(x0 , L) = inf x∈L kx0 − xk > 0. Postoji neprekidan
linearan funkcional x∗ za koji je x∗ (x) = 0 za sve x ∈ L, x∗ (x0 ) = 1, i za koji je
kx∗ k = 1/d.
D OKAZ . Neka je L1 = Lin{x0 , L}. Na ovom potprostoru posmatrajmo funkcional
koji je odred̄en na sledeći način f (x + tx0 ) = t, pri čemu je x ∈ L, a t skalar. Jasno je da
je f (x) = 0 za sve x ∈ L. Odredimo sada normu funkcionala f . Za x ∈ L i t 6= 0 imamo
|f (x + tx0 )| |t|
kf k = sup = sup
x,t kx + tx0 k x,t kx + tx0 k
1 1 1
= sup = = .
x,t kx/t + x0 k inf y∈X kx0 − yk d
Prema teoremi Hahn–Banach-a postoji ekstenzija x∗ ∈ X ∗ funkcionala f . 
P OSLJEDICA 4.8. Neka je L potprostor normiranog prostora X. Tada x ∈ L ako i
samo ako svaki neprekidan linearan funkcional koji se anulira na potprostoru L, anulira
se i u tački x0
 6. KONJUGOVAN OPERATOR 10

D OKAZ . Ako x0 pripada zatvorenju L, tada je zbog neprekidnost jasno da se svaki

neprekidan linearan funkcional koji se anulira na L takod̄e anulira i u x0 .
Obruto, ako x0 ne pripada zatvorenju potprostora L, tada je d(x0 , L) > 0, pa prema
prethodnoj posljedici postoji neprekidan linearan funkcional koji se anulira na L i za koji
je x∗ (x0 ) = 1. 

5. Drugi dual normiranog prostora

D EFINICIJA 5.1. Neka je X normiran prostor. Drugi dual prostora X je Banach-ov
prostor X ∗∗ = (X ∗ )∗ .
T EOREMA 5.2. Normiran prostor X se na prirodan način može izomorfno uroniti u
prostor X ∗∗ .
D OKAZ . Neka je x ∈ X proizvoljno. Tada je
x∗∗ (x∗ ) = x∗ (x), x∗ ∈ X ∗
neprekidan linearan funkcional na prostoru X ∗ . Naime, linearnost x∗∗ moze se provjeriti
neposredno:
x∗∗ (αx∗ + βy ∗ ) = (αx∗ + βy ∗ )(x) = αx∗ (x) + βy ∗ (x) = αx∗∗ (x∗ ) + βx∗∗ (y ∗ ).
Neprekidnost x∗∗ slijedi iz ograničenosti:
|x∗∗ (x∗ )| = |x∗ (x)| ≤ kx∗ kkxk,
što znači
kx∗∗ k ≤ kxk.
Pokazaćemo da važi jednakost u gornjoj nejednakosti. Za x postoji x∗0 tako da je
x0 (x) = kxk i kx∗0 k = 1, a to povlači
∗

x∗∗ (x∗0 )
kx∗∗ k ≥ = kxk.
kx∗0 k
Dakle, preslikavanje Φ koje je definisano na način Φ(x) = x∗∗ jeste izometija prostora
X i X ∗ ∗. Linearnost za Φ moze se neposredno ustanoviti:
Φ(αx + βy)(z ∗ ) = z ∗ (αx + βy) = αz ∗ (x) + βz ∗ (y)
= αΦ(x)(z ∗ ) + βΦ(y)(z ∗ ) = (αΦ(x) + βΦ(y))(z ∗ ),
pa je zaista Φ(αx + βy) = αΦ(x) + βΦ(y).
Prema tome prostor X je izomorfan potprostoru Φ(X) ⊆ X ∗∗ . 
D EFINICIJA 5.3. Normirani prostori X za koje je Φ(X) = X ∗∗ nazivaju se reflek-
sivnim.
P RIMJEDBA 5.4. Vidjećemo da je prostor lp refleskivan ako je 1 < p < ∞.

6. Konjugovan operator
Neka su X i Y normirani prostori i neka je A : X → Y neprekidan linearan operator.
Njemu dulan je A∗ : Y ∗ → X ∗ koji dejstvuje na sledeći način
A∗ (y ∗ ) = y ∗ ◦ A.
Da je A∗ linearan operator može se provjeriti neposredno:
A∗ (αy1∗ + βy2∗ ) = (αy1∗ + βy2∗ ) ◦ A = αy1∗ ◦ A + βy2∗ ◦ A = αA∗ y1∗ + βA∗ y2∗
za sve y1∗ , y2∈ Y ∗ i sve skalare α i β.
 7. PRIMJERI DUALNIH PROSTORA 11

Pokazaćemo sada da je A∗ ograničen. Imamo:

kA∗ y ∗ k = ky ∗ ◦ Ak ≤ ky ∗ kkAk
za sve y ∈ y ∗ . Pri tome smo dobili ocjenu norme: kA∗ k ≤ kAk.
Pokazaćemo da zapravo važi kA∗ k = kAk. Naime, neka je x ∈ X odabrano proizvoljno,
Ax
ali tako da je Ax 6= 0, i neka je y = kAxk (tada je kyk = 1). Postoji funcional y ∗ ∈ Y ∗ za
koji je ispunjeno y ∗ (y) = kyk = 1 i ky ∗ k = 1. Dakle, imamo
 
Ax
y∗ = 1,
kAxk
pa je
kAxk = y ∗ (Ax).
Slijedi
kAxk = |y ∗ (Ax)| = kA∗ y ∗ (x)k ≤ kA∗ y ∗ kkxk ≤ kA∗ kky ∗ kkxk = kA∗ kkxk,
što znači kAk ≤ kA∗ k.

7. Primjeri dualnih prostora

Ciilj ovog dijela je da odredimo duale prostora lp (1 ≤ p < ∞) i c0 .
T EOREMA 7.1. Prostor (lp )∗ je izomorfan prostoru lq ako je 1 < p < ∞.
D OKAZ . Ako je y = (yn ) ∈ lq , tada je
∞
X
x∗ (x) = xn yn , x ∈ lp
n=1
neprekidan linearan funkcional na prostoru lp . Zaista, primjenom Hölderove nejednakosti
imamo !1/p m !1/q
Xm Xm X
|xn yn | ≤ |xn |p |yn |q ≤ kxkp kykq .
n=1 n=1 n=1
Kako je m ∈ N proizvoljno, slijedi
X∞
|xn yn | ≤ kxkp kykq .
n=1
P∞
Gornja nejednakost govori da je red n=1 xn yn apsolutno konvergentan, pa je x∗ (x) prije
svega dobro definisano na prostoru lp . Linearnnost za x∗ se provjerava neposredno. Kako
je prema pokazanom
∞  ∞
X  X
∗
|x (x)| =  xn yn  ≤ |xn yn | ≤ kxkp kykq
 
 
n=1 n=1
imamo ogranicenost linearnog funkcionala x∗ i ocjenu norme:
kx∗ k ≤ kykq .
Dakle, x∗ ∈ (lp )∗ . Kažemo da y ∈ lq reprezentuje x∗ .
Pokažimo sada obrnuto, da svaki neprekidan linearan funkcional x∗ ∈ (lp )∗ može biti
predstavljen na gornji način. Kako je
X∞
x= xn en ,
n=1
 7. PRIMJERI DUALNIH PROSTORA 12

jer za parcijalne sume vrijedi

m
∞
!1/p
X X
p
x − xn en ≤ |xn | → 0, m → ∞,


n=1 p n=m+1
∗
zbog neprekidnosti x imamo
∞
X
x∗ (x) = xn x∗ (en ).
n=1
∗
Ako uvedemo oznaku yn = x (en ) za sve n ∈ N, tada imamo reprezentaciju funkcionala
x∗ :
∞
X
x∗ (x) = xn yn , x ∈ lp .
n=1
Pokazaćemo da je y = (yn ) ∈ lq . Neka je
x = (|y1 |q−1 sgn y1 , |y2 |q−1 sgn y2 , . . . , |ym |q−1 sgn ym , 0, 0, . . . ).
Tada je
m
!1/p m
!1/p m
!1/p
X X X
q−1 p (q−1)p q
kxkp = ||yn | sgn yn | = |yn | = |yn | ,
n=1 n=1 n=1

jer je (q − 1)p = q, i
m
X m
X
x∗ (x) = (|yn |q−1 sgn yn )yn = |yn |q .
n=1 n=1

Kako je
|x∗ (x)| ≤ kx∗ kkxkp ,
ova nejednakosti postaje
m m
!1/p
X X
q ∗ q
|yn | ≤ kx k |yn | ,
n=1 n=1

odnosno
m
!1−1/q
X
q
|yn | ≤ kx∗ k,
n=1
tj.
m
!1/q
X
|yn | q
≤ kx∗ k.
n=1
Kako je m proizvoljno, na kraju dobijamo
∞
!1/q
X
kykq = |yn | q
≤ kx∗ k.
n=1

Dakle, zaista je y ∈ l i pri tome je kykq ≤ kx∗ k. Med̄utim, na osnovu prvog dijela
q

dokaza, mora biti kykq = kx∗ k.

 7. PRIMJERI DUALNIH PROSTORA 13

Imajući u vidu sve do sada pokazanano, možemo zaključiti da je svaki neprekidan

linearan funkcional x∗ na prostoru lp moguće predstaviti u formi
∞
X
x∗ (x) = xn yn , x ∈ lp ,
n=1

gdje je yn = x (en ), pri čemu je kx k = kykq . Izomorfizam izmed̄u (lp )∗ i lq je dat ovim
∗ ∗

preslikavanjem:
(lp )∗ 3 x∗ → Φ(x∗ ) = (x∗ (e1 ), x∗ (e2 ), . . . , x∗ (en ), . . . ) ∈ lq
(linearnost preslikavanja Φ može se neposredno provjeriti). 
T EOREMA 7.2. Prostor (l1 )∗ je izomorfan prostoru l∞ .
D OKAZ . Za odabrno y = (yn ) ∈ l∞ , izrazom
∞
X
x∗ (x) = xn yn , x ∈ l1
n=1

je dat neprekidan linearan funkcional na prostoru l1 . Zaista, prema nejednakosti

m
X m
X
|xn yn | ≤ kyk∞ |xn | ≤ kyk∞ kxk1
n=1 n=1

(koja važi za proizvoljno m ∈ N imamo

∞
X
|xn yn | ≤ kyk∞ kxk1 .
n=1
P∞
Poslednja nejednakost govori da je red n=1 xn yn apsolutno konvergentan, pa je x∗ (x)
dobro definisano na prostoru l1 . Linearnnost preslikavanja x∗ se provjerava neposredno.
Kako je prema pokazanom
∞  ∞
X  X
∗
|x (x)| =  xn yn  ≤ |xn yn | ≤ kyk∞ kxk1 ,
 
 
n=1 n=1

imamo ograničenost linearnog funkcionala x∗ i ocjenu norme:

kx∗ k ≤ kyk∞ .
Dakle, x∗ ∈ (l1 )∗ . Kao i ranije, govorimo da y ∈ l∞ reprezentuje x∗ .
Pokažimo sada obrnuto, da svaki neprekidan linearan funkcional x∗ ∈ (l1 )∗ može biti
predstavljen na gornji način. Kako je
∞
X
x= xn en ,
n=1

jer za parcijalne sume vrijedi

m
∞
X X
x − xn en ≤ |xn | → 0, m → ∞,


n=1 1 n=m+1

zbog neprekidnosti x∗ imamo

∞
X
x∗ (x) = xn x∗ (en ).
n=1
 7. PRIMJERI DUALNIH PROSTORA 14

Ako uvedemo oznaku yn = x∗ (en ) za sve n ∈ N, tada imamo reprezentaciju funkcionala

x∗ :
∞
X
x∗ (x) = xn yn , x ∈ l1 .
n=1
Pokazaćemo da je y = (yn ) ∈ l∞ . Neka je
x = (0, . . . , 0, sgn ym , 0, 0, . . . ).
Tada je
kxk1 = 1,
i
x∗ (x) = |ym |.
Kako je
|x∗ (x)| ≤ kx∗ kkxk1 ,
ova nejednakosti postaje
|ym | ≤ kx∗ k,
odnosno, budući da je m ∈ N proizvoljno,
kyk∞ ≤ kx∗ k.
Dakle, zaista je y ∈ l∞ i pri tome je kyk∞ ≤ kx∗ k. Na osnovu prvog dijela dokaza, mora
biti kyk∞ = kx∗ k.
Možemo zaključiti da je svaki neprekidan linearan funkcional x∗ na prostoru l1 moguće
predstaviti u formi
∞
X
x∗ (x) = xn yn , x ∈ l1 ,
n=1
gdje je yn = x∗ (en ), pri čemu je kx∗ k = kyk∞ . Kao i u prethodnoj teoremi izomorfizam
izmed̄u (l1 )∗ i l∞ je dat preslikavanjem:
(l1 )∗ 3 x∗ → Φ(x∗ ) = (x∗ (e1 ), x∗ (e2 ), . . . , x∗ (en ), . . . ) ∈ l∞ .

T EOREMA 7.3. Prostor (c0 )∗ je izomorfan prostoru l1 .
D OKAZ . Ako je y = (yn ) ∈ l1 , tada je
∞
X
x∗ (x) = xn yn , x ∈ c0
n=1
neprekidan linearan funkcional na prostoru c0 . Imamo
m
X Xm
|xn yn | ≤ kxk∞ |yn | ≤ kxk∞ kyk1 .
n=1 n=1
Kako je m ∈ N proizvoljno, slijedi
∞
X
|xn yn | ≤ kxk∞ kyk1 .
n=1
P∞
Ova nejednakost govori da je red n=1 xn yn apsolutno konvergentan, pa je x∗ (x) dobro
definisano na prostoru c0 . Kako je prema pokazanom
∞  ∞
X  X
|x∗ (x)| =  xn yn  ≤ |xn yn | ≤≤ kxk∞ kyk1
 
 
n=1 n=1
 7. PRIMJERI DUALNIH PROSTORA 15

imamo ograničenost linearnog funkcionala x∗ i ocjenu norme:

kx∗ k ≤ kyk1 .
Dakle, x∗ ∈ (c0 )∗ . Kažemo da y ∈ l1 reprezentuje x∗ .
Pokažimo sada obrnuto, da svaki neprekidan linearan funkcional x∗ ∈ (c0 )∗ može biti
predstavljen na gornji način. Kako je
∞
X
x= xn en ,
n=1

jer za parcijalne sume vrijedi

m

X
x − xn en ≤ sup |xn | → 0, m → ∞,


n=1
n≥m+1
∞
zbog neprekidnosti x∗ imamo
∞
X
x∗ (x) = xn x∗ (en ).
n=1
∗
Ako uvedemo oznaku yn = x (en ) za sve n ∈ N, tada imamo reprezentaciju funkcionala
x∗ :
X∞
x∗ (x) = xn yn , x ∈ c0 .
n=1
Pokazaćemo da je y = (yn ) ∈ l1 . Neka je
x = (sgn y1 , sgn y2 , . . . , sgn ym , 0, 0, . . . ) ∈ c0 .
Tada je
kxk∞ = 1,
i
m
X m
X
x∗ (x) = (sgn yn )yn = |yn |.
n=1 n=1
Kako je
|x∗ (x)| ≤ kx∗ kkxk∞ ,
ova nejednakosti postaje
m
X
|yn | ≤ kx∗ k.
n=1
Kako je m proizvoljno, na kraju dobijamo
∞
X
kyk1 = |yn | ≤ kx∗ k.
n=1

Dakle, y ∈ l i pri tome je kyk1 ≤ kx∗ k. Na osnovu prvog dijela dokaza, mora biti
1

kyk1 = kx∗ k.
Možemo zaključiti da je svaki neprekidan linearan funkcional x∗ na prostoru c0 moguće
predstaviti u formi
X∞
x∗ (x) = xn yn , x ∈ c0 ,
n=1
 8. SLABA KONVERGENCIJA 16

gdje je yn = x∗ (en ), pri čemu je kx∗ k = kyk1 . Izomorfizam izmed̄u (c0 )∗ i l1 je dat
preslikavanjem:

(c0 )∗ 3 x∗ → Φ(x∗ ) = (x∗ (e1 ), x∗ (e2 ), . . . , x∗ (en ), . . . ) ∈ l1

8. Slaba konvergencija
D EFINICIJA 8.1. Niz {xn : n ∈ N} u normiranom prostoru X konvergira slabo ka
x0 ako je ispunjeno x∗ (xn ) → x∗ (x0 ), kada n → ∞, za sve x∗ ∈ X ∗ . Koristi se oznaka
xn * x0 , kada n → ∞. Za x0 kažemo da je slaba granična vrijednost niza {xn : n ∈ N}.

P RIMJEDBA 8.2. Ako postoji slaba graniča vrijednost niza, ona je jedinstvena. Naime,
ako je x00 druga slaba graniča vijednost niza nekog niza, tada mora biti x∗ (x0 − x00 ) = 0
za sve x∗ ∈ X ∗ . N eka je a = x0 − x00 . Kako je kak = supkx∗ k=1 |x∗ (a)| = 0, imamo
a = 0 tj. x0 = x00 .

P RIMJEDBA 8.3. Jasno je da konvergencija u običnom smislu povlači slabu konver-

genciju. Obrnuto ne mora uvijek biti tačno.

P RIMJER 8.4. U prostoru Rd odnosno Cd slaba konvergencija se poklapa ka običnom

konvergencijom.

T EOREMA 8.5. Neka je {xn : n ∈ N} niz u normiranom prostoru X koji konvergira

slabo ka x0 . Niz {xn : n ∈ N} je ograničen.

D OKAZ . Primjenićemo princip uniformne ograničenosti. Neka je niz neprekidnih

linearnih funkcionala {x∗∗ ∗
n : n ∈ N} na prostoru X odred̄en na sledeći način

x∗∗ ∗ ∗
n (x ) = x (xn ), x∗ ∈ X ∗ .

Kako smo ranije ustanovili, važi

kx∗∗
n k = kxn k.

Kako je
lim x∗∗ ∗ ∗ ∗
n (x ) = lim x (xn ) = x (x0 ) < ∞,
n→∞ n→∞

prema principu uniformne ograničenosti postoji konstanta M tako da je kx∗∗

n k ≤ M , pa je
i kxn k ≤ M za sve n ∈ N. 

T EOREMA 8.6. Niz {xn : n ∈ N} u normiranom prostoru X slabo konvergira ka x0

ako i samo ako su ispunjeni ovi uslovi:
(1) niz {xn : n ∈ N} je ograničen;
(2) postoji limn→∞ x∗ (xn ) za sve x∗ ∈ X ∗ koji leže u skupu čije je zatvorenje gusto
u prostoru X ∗ .

D OKAZ . Već smo vidjeli da je uslov (1) neophodan.

Pokažimo da su uslovi (1) i (2) dovoljni. Neka je x∗ ∈ X ∗ proizvoljno. Potrebo je
pokazati da x∗ (xn ) konvergira ka x∗ (x0 ). Neka je M konstanta za koju je kxn k ≤ M za
sve n ∈ N. Prema uslovu (2) postoji funkcional y ∗ za koji vrijedi kx ∗ −y ∗ k < 3M ε
 8. SLABA KONVERGENCIJA 17

i limn→∞ y ∗ (xn ) = y ∗ (x0 ). Neka je ε > 0 proizvoljno. Postoji N ∈ N tako da je

|y ∗ (xn ) − y ∗ (x0 )| < ε/3 za sve n ≥ N . Tada je za n ≥ N ispunjeno
|x∗ (xn ) − x∗ (x0 )| = |x∗ (xn ) − y ∗ (xn )| + |y ∗ (xn ) − y ∗ (x0 )| + |y ∗ (x0 ) − x∗ (x0 )|
= |(x∗ − y ∗ )(xn )| + |y ∗ (xn ) − y ∗ (x0 )| + |(y ∗ − x∗ )(x0 )|
≤ kx∗ − y ∗ kkxn k + |y ∗ (xn ) − y ∗ (x0 )| + ky ∗ − x∗ kkx0 k
ε ε ε
≤ M+ + M = ε,
3M 3 3M
što znači limn→∞ x∗ (xn ) = x∗ (x0 ). 
Primjenom gorenje teoreme mogu se dobiti relativno prosti kriterijumi za slabu kon-
vergenciju u neki prostorima. Takav je naredni kriterijum.
T EOREMA 8.7. Niz {xn = (xkn ) : n ∈ N} u prostoru lp slabo konverira ka x0 = (xk0 )
ako i samo ako je ispunjeno:
(1) niz je ograničen tj. postoji konstanta M tako da vrijdi kxn kp ≤ M .
(2) xkn → xk0 kada n → ∞ za sve k ∈ N.
D OKAZ . Za sve k ∈ N neka elementima ek ∈ lq oddovaraju elementi e∗k ∈ (lp )∗
posredstvom preslikavanje Φ tj., neka je Φ(e∗k ) = ek . Dovoljno primjetiti da je niz {e∗k } ⊆
(lp )∗ gust u prostoru (lp )∗ jer je niz {ek } gust u lq . 
P RIMJEDBA 8.8. Slično se mogu izvesti trvd̄enja za slabu konvergenciju u prostorima
l1 i c0 budući da smo za ove prostore odredili dualne.
 Hilbertovi prostori

D EFINICIJA 8.9. Neka je X vektorski prostor nad poljem R. Preslikavanje h·, ·i :

X × X → R se naziva skalarni proizvod ako za sve x ∈ X, y ∈ X i z ∈ X važi:
(1) hx, yi = hy, xi;
(2) hx + y, zi = hx, zi + hy, zi;
(3) hλx, yi = λ hx, yi;
(4) hx, xi ≥ 0, pri čemu jednakost vrijedi samo ako je x = 0.
D EFINICIJA 8.10. Neka je X vektorski prostor nad poljem C. Preslikavanje h·, ·i :
X × X → C se naziva unitarni proizvod ako za sve x ∈ X, y ∈ X i z ∈ X važi:
(1) hx, yi = hy, xi;
(2) hx + y, zi = hx, zi + hy, zi;
(3) hλx, yi = λ hx, yi;
(4) hx, xi ≥ 0, pri čemu jednakost vrijedi samo ako je x = 0.
D EFINICIJA 8.11. Vektorski prostor X (nad poljem R ili C) je pred–Hilbert–ov pros-
tor ako je u njemu uveden skalarni, odnosno unitarni, proizvod.
P RIMJEDBA 8.12. Ako je X pred–Hilbert–ov prostor prostor nad poljem R, tada se
neposredno pokazuje da vrijede i ove jednakosti
(1) hx, y + zi = hx, yi + hx, zi;
(2) hx, λyi = λ hx, yi,
za sve x ∈ X, y ∈ X, z ∈ X i λ ∈ R.
Ako je X pred–Hilbert–ov prostor nad poljem C, tada takod̄e imamo aditivnost po
drugoj promjenjivoj unitarnog proizvoda, dok umjesto svojstva homogenosti po drugoj
promjenjivoj imamo:
hx, λyi = λ hx, yi ,
za sve x ∈ X, y ∈ X, z ∈ X i λ ∈ C. Naime:
hx, λyi = hλy, xi = λ hy, xi = λ · hy, xi = λhx, yi.
Naredna teorema je veoma dobro poznata.
T EOREMA 8.13. Neka je X pred–Hilbert–ov prostor (nad poljem R ili C). Za sve
x ∈ X i y ∈ X važi nejednakost Schwarz–ca:
p p
|hx, yi| ≤ hx, xi hy, yi
i nejednakost Minkowski:
p p p
hx + y, x + yi ≤ hx, xi + hy, yi.
Jedankosti vrijedi ako i samo ako su x i y linearno zavisni.

18
 HILBERTOVI PROSTORI 19

D EFINICIJA 8.14. Norma u pred–Hilbert–ovom prostoru X je

p
kxk = hx, xi, x ∈ X.
P RIMJEDBA 8.15. Da je zaista riječ o normi može se provjeriti neposredno. Ne-
jednakost trougla slijedi iz nejednakosti Minkowski. Kada govorimo o normi u pred–
Hilbert–ovom prostoru uvijek mislimo na onu koja izvire iz skalarnog, odnosno unitarnog,
proizvoda.
D EFINICIJA 8.16. Ukoliko norma na pred–Hilbert–ovom prostoru X dovodi do kom-
pletnog normiranog prostora (tj. Banach–ovog), tada kažemo da je X Hilbert-ov prostor.
P RIMJEDBA 8.17. Skalarni, odnosno unitarni, proizvod je neprekidna funkcija po
svakoj od svojih promjenjivih. Naime, ako xn → x0 , kada n → ∞, tada je zbog nejed-
nakosti
|hxn , yi − hx0 , yi| = |hxn − x0 , yi| ≤ kxn − x0 kkyk,
ispunjeno i hxn , yi → hx0 , yi, kada n → ∞ (za sve y ∈ Y ). P∞
Ovo svojstvo neprekidnosti
P∞ koristićemo
P∞ u narednoj formi: Ako je n=1 xn konver-
gentan red, tada je h n=1 xn , yi = n=1 hxn , yi.
D EFINICIJA 8.18. Neka je X pred–Hilbert–ov prostor. Vektori x ∈ X i y ∈ X su
ortogonalni (x⊥y) ako je hx, yi = 0. Skup vektora {xi : i ∈ I} je ortogonalan sistem ako
vrijedi xi ⊥xj za sve i 6= j.
D EFINICIJA 8.19. Skup {ei : i ∈ I} je ortonormiran sistem ako važi ei ⊥ej za sve
i 6= j i kei k = 1 za sve i ∈ I. Ortonormiran sistem je potpun ukoliko se ne može novim
elementom proširiti do novog ortonormiranog sistema.
P RIMJEDBA 8.20. Ako je {x1 , x2 , . . . , xn } otrogonalan sistem u pred–Hilbert-ovom
prostoru, tada vrijedi Pitagorina jednakost
kx1 + x2 + · · · + xn k2 = kx1 k2 + kx2 k2 + · · · + kxn k2 .
Pozivajući se na Hausdorff–ov princip maksimalnosti, nije teško pokazati:
T EOREMA 8.21. U svakom pred–Hilbertov prostor postoji potpun ortonormiran sis-
tem.
D EFINICIJA 8.22. Neka je X pred–Hilbert–ov prostor. Fourier–ovi koeficjenti x ∈ X
u odnosu na ortnonormiran sistem {ei : i ∈ I} su brojevi {x̂i = hx, ei i : i ∈ I}
L EMA 8.23. Neka je {ei : i ∈ I} ortnonormiran sistem u pred–Hilbert–ovom pros-
toru X i x ∈ X proizvoljno. Tada za konačno mnogo Fourier–ovih koeficjenata x̂i1 , x̂i2 , . . . , x̂in
važi tzv. Bessel–ova nejednakost:
n
X
|x̂ij |2 ≤ kxk2 .
j=1

P RIMJEDBA 8.24. Primjetimo da je broj Fourier–ovih koeficjenata koje smo odabrali

proizvoljan.
D OKAZ . Desna strana evidentne nejednakosti
* n n
+
X X
x− x̂ij eij , x − x̂ij eij ≥ 0
j=1 j=1
 HILBERTOVI PROSTORI 20

se zbog ortonormiranosti sistema {ei : i ∈ I} može transformisati na sledeći način:

* n n
+
X X
x− x̂ij eij , x − x̂ij eij =
j=1 j=1
* n
+ * n
+ * n n
+
X X X X
hx, xi + x, − x̂ij eij + − x̂ij eij , x + − x̂ij eij , − x̂ij eij
j=1 j=1 j=1 j=1
n
X n n X
n

 X
 X

= hx, xi − x, x̂ij eij − x̂ij eij , x + x̂ij eij , x̂ik eik
j=1 j=1 j=1 k=1
n
X Xn Xn X n




= hx, xi − x̂ij x, eij − x̂ij eij , x + x̂ij x̂ik eij , eik
j=1 j=1 j=1 k=1
n
X n
X n
X
= hx, xi − x̂ij x̂ij − x̂ij x̂ij + x̂ij x̂ij
j=1 j=1 j=1
Xn
= hx, xi − |x̂ij |2 ,
j=1

odakle i proizilazi Bessel–ova nejednakost. 

L EMA 8.25. Neka je {ei : i ∈ I} ortnonormiran sistem u pred–Hilbertovom prostoru
X i x ∈ X proizvoljno. Najviše prebrojivo mnogo Fourier–ovih koeficjenata {x̂i : i ∈ I}
je različito od nule.

S. Neka I0 = {i ∈ I : x̂i 6= 0} i neka je Iε = {i ∈ I : |x̂i | ≥ ε}. Jasno je da

D OKAZ
važi I0 = n∈N I1/n . Skup Iε je konačan za sve ε > 0. Naime, ako bi bio beskonačan
postojao bi niz Fourier–ovih koefijenata {x̂ij : j ∈ N} za koji važi |x̂ij | ≥ ε za sve j ∈ N.
Med̄utim, ovo bi protivrječilo Bessel–ovoj nejednakosti
m
X
|x̂ij |2 ≤ kxk2
j=1

(koja važi za proizvoljan prirodan broj m). Naime, ova nejednakost je narušena ako je
m > kxk2 /ε2 . 
Za x ∈ X neka je x̂i1 , x̂i2 , . . . , x̂in , . . . proizvoljna numeracija Fourier–ovih koefic-
jenata različitih od nule. Na osnovu prethodne leme imamo da je red
∞
X
|x̂ij |2
j=1

konvergentan, pri tome je

∞
X
|x̂ij |2 ≤ kxk2 .
j=1
Postavlja se pitanje da li je red
∞
X
x̂ij eij
j=1

konvergentan. Pokazaćemo da je odgovor potvrdan u slučaju Hilbert–ovog prostora.

 HILBERTOVI PROSTORI 21

L EMA 8.26. Neka je X Hilbert–ov prostor i x ∈ X proizvoljno. Red

∞
X
x̂ij eij
j=1

je konvergentan.
Pn
D OKAZ . Neka je ε > 0 proizvoljno. Za parcijalne sume ovog reda Sn = j=1 x̂ij eij
za m < n imamo:

kSn − Sm k2 = kx̂im+1 eim+1 + · · · + x̂in ein k2

= kx̂im+1 eim+1 k2 + · · · + kx̂in ein k2
= |x̂im+1 |2 + · · · + |x̂in |2 < ε

ako je m dovoljno veliki prirodan broj. Dakle, parcijalne sume su Cauchy–evi nizovi pa
zbog kompletnosti prostora imamo konvergenciju reda. 

Umjesto
∞
X
x̂ij eij
j=1

koristićemo oznaku
X
x̂i ei .
i∈I

T EOREMA 8.27. Neka je {ei : i ∈ I} potpun ortonormiran sistem u Hilbertovom

prostoru. Tada vrijedi:
P
(1) x = i∈I x̂i ei ;
P
(2) hx, yi = i∈I x̂i ŷ i ;
(3) kxk2 = i∈I |x̂i |2 .
P

P
D OKAZ . (1) Vidjeli smo da je red i∈I x̂i ei konvergentan. Neka je suma tog reda y
i neka je z = x − y. Tada je za sve j ∈ I ispunjeno

hz, ej i = hx − y, ej i
= hx, ej i − hy, ej i
* +
X
= x̂j − x̂i ei , ej
i∈I
X
= x̂j − x̂i hei , ej i
i∈I
= x̂j − x̂j = 0.

Zbog potpunosti ortnormiranog sistema {ei : i ∈ I}, mora biti z = 0. Prema tome je
y = x.
 HILBERTOVI PROSTORI 22

(2) Koristeći neprekidnost skalarnog proizvoda po svakom argumentu i upravo pokazanu

konvergenciju reda, nalazimo
* +
X X
hx, yi = x̂i ei , ŷj ej
i∈I j∈I
* +
X X
= x̂i ei , ŷj ej
i∈I j∈I
X X
= x̂i ŷ j hei , ej i
i∈I j∈I
X
= x̂i ŷ i .
i∈I
(3) proizilazi iz (2) ako se specijalno uzme x = y. 
P RIMJEDBA 8.28. Kako je numeracija nenultih Fourier–ovih koeficjenata bila proizvoljna,
proizilazi da redu u (1) konvergira bezuslovno (apsolutno).