Marko kraljevic I musa kesedzija

В ино пије Муса Арбанаса у Стамболу, у крчми бијелој; кад се Муса накитио вина, онда поче пијан
бесједити: ,,Ево има девет годиница како дворим цара у Стамболу: ни издворих коња ни оружја,
ни доламе нове ни половне; ал’ тако ми моје вјере тврде, одврћ ћу се у равно приморје, затворићу
скеле око мора и друмове около приморја, начинићу кулу у приморју, око куле гвоздене ченгеле,
вјешаћу му хоџе и хаџије.” Што гођ Туре пјано говорило, то тријезно бјеше учинило: одврже се у
приморје равно, позатвара скеле око мора, и друмове около приморја, куд пролази царевина
благо, на годину по триста товара: све је Муса себе уставио; у приморју кулу начинио, око куле
гвоздене ченгеле, вјеша цару хоџе и хаџије. Када цару тужбе додијаше, посла на њ’га Ћуприлић-
везира и са њиме три хиљаде војске. Кад дођоше у равно приморје, све поломи Муса по приморју
и ухвати Ћуприлић-везира, савеза му руке наопако, а свеза му ноге испод коња, па га посла цару у
Стамбола. Стаде царе мејданџије тражит, обећава небројено благо тко погуби Мусу Кесеџију; како
који тамо одлазаше, већ Стамболу он не долазаше. То се царе љуто забринуо; ал’ му вели хоџа
Ћуприлићу: ,,Господине, царе од Стамбола, да је сада Краљевићу Марко, згубио би Мусу
Кесеџију.” Погледа га царе попријеко, па он проли сузе од очију: ,,Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу!
Јер помињеш Краљевића Марка? И кости су њему иструнуле: има пуно три године дана како сам
га врго у тавницу, нијесам је више отворио.” Вели њему хоџа Ћуприлићу: „На милости, царе
господине! Шта би дао ономе јунаку који би ти жива казо Марка?” Вели њему царе господине:
„Дао бих му на Босни везирство без промјене за девет година да не тражим паре ни динара.”
Скочи хоџа на ноге лагане, те отвори на тавници врата и изведе Краљевића Марка, изведе га пред
цара честитог; коса му је до земљице црне, полу стере, полом се покрива; нокти су му орати би
мого; убила га мемла од камена, поцрнио, као камен сињи. Вели царе Краљевићу Марку: ,,Јеси л’
ђегод у животу, Марко?” „Јесам, царе, али у рђаву!” Сједе царе казивати Марку шта је њему Муса
починио, па он пита Краљевића Марка: „Можеш ли се, Марко, поуздати да отидеш у приморје
равно, да погубиш Мусу Кесеџију? Даћу блага колико ти драго.” Вели њему Краљевићу Марко:
„Аја, богме, царе господине, убила ме мемла од камена! Ја не могу ни очима гледат, накитио се –
напио се долама – мушка или женска горња одећа, обично са рукавима, дужине до испод колена
Ћуприлић везир – муслимански јунак; министар у султановој држави вргнути – бацити, метнути,
ставити, добацити, досегнути, оковати, спутати ченгеле – гвоздена кука за вешање меса мемла –
влага; буђ 57 камол’ с Мусом мејдан дијелит! Намјести ме ђегод у механу, примакни ми вина и
ракије и дебела меса овнујскога, и бешкота хљеба бијелога, да посједим неколико дана, казаћу ти
кад сам за мејдана.” Цар добави три бербера млада: један мије, други Марка брије, а трећи му
нокте сарезује; намјести га у нову механу, примаче му вина и ракије и дебела меса овнујскога, и
бешкота хљеба бијелога. Сједе Марко три месеца дана, док је живот мало повратио. Пита царе
Краљевића Марка: „Можеш ли се веће поуздати? Досади ми љута сиротиња све тужећи на Мусу
проклетог.” Вели Марко цару честитоме: ,,Донеси ми суве дреновине са тавана од девет година,
да огледам може ли што бити.” Донеше му суву дреновину. Стеже Марко у десницу руку, прште
дрво надвоје натроје, ал’ из њега вода не удари: „Богме, царе, јоште није време!” Тако стаде јоште
мјесец дана, док се Марко мало поначини; када виђе да је за мејдана, онда иште суву дреновину.
Донесоше дреновину Марку; кад је стеже у десницу руку, прште пуста надвоје натроје, и дв’је
капље воде искочише. Тада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана.” Па он оде
Новаку ковачу: ,,Куј ми сабљу, Новаче ковачу, какву ниси прије саковао!” Даде њему тридесет
дуката, па он оде у нову механу, пије вино три-четири дана, пак пошета опет до Новака: ,,Јеси л’,
Ново, сабљу саковао?” Изнесе му сабљу саковану.