20.5.2019.

Горажданска штампарија — Википедија, слободна енциклопедија

Координате: 43.683624° СГШ; 19.001799° ИГД

Горажданска штампарија
Горажданска штампарија била је једна од најранијих штампарија
Горажданска штампарија
међу Србима[1][2] и прва на територији данашње Босне и Херцеговине
(тадашње Османско царство).[3][4] Основана је у Венецији 1519.
године, али је убрзо премјештена у православну цркву Светог Геогрија
у слу Сопотница близу Горажде,[5] у османском Херцеговачком
санџаку.[6] Основао ју и покренуо Божидар Љубавић, познат и као
Божидар Горажданин, који је био истакнути трговац из Горажда.
Његов син Теодор Љубавић, јеромонах из манастира Милешева,
водио је рад штампарије. Радила је до 1523.[4][5] године, штампајући
три књиге, које се сматрају међу бољим достигнућима раних српских
штампарија.[7]

Садржај
Позадина
Штампање
Страница Горажданског пслатира
Насљеђе
Статус Неактивна (1523)
Види још
Референце Оснивач Божидар Горажданин
Литература Матична Османско царство
Спољашње везе држава
Седиште Црква Светог Ђорђа у
селу Сопотница (данас
Позадина Ново Горажде,
Република Српска)
Након што је Јохан Гутенберг пронашао штампарску машину 1450.
године у Мајнцу, умјетност штампања књига је убрзо уведена широм Кључни Ђурађ и Теодор
Европе. Крајем 15. вијека, Венеција је постала главно сједиште људи Љубавић
штампања. Ђурађ Црнојевић, кнез Зета, 1493. године је послао Власник Божидар Горажданин
јеромонаха Макарија у Венеција да купи машину и научи умјетност
штампања. На Цетињу, пријестолници Зети, Макарије штампа Цетињски октоих, прву инкунабулу писану на
српској редакцији црквенословенског језика. Штампарија Црнојевића радила је до 1496. године, када је Зета
пала под Османлије.[1][8] Божидар Љубавић је 1518. године боравио у Милешеви,[5] сједишту српске
православне епархију у чијем саставу је била и Краљевина Босна од 1373. године.[9] Милешева и остали
дијелови ове епархије, укључујући град Горажде,[8] били су смјештени у регији Херцеговина,[10] коју су
Османлије постепено освајале измеђ 1465. и 1481. године.[11]

Штампање
У другој половини 1518. године, Божидар Љубавић је послао синоне, Ђурађа и јеромонаха Теодора, усаћа
Љубавић су машину купили и почели штампати Службеник, чије су копије завршене до 1. јула 1519. године
или у Венецији или у цркви Светог Георгија у Горажду. Након што је Ђурађ умро у Венецији 2. марта 1519.
године, нејасно је да ли је његов брат пренио штампарију у Горажде прије или послије завршетка радова на
Службенику. У цркви Светог Георгија, Теодор оснива Горажданску штампарију, која, осим Службеника,
https://sr.wikipedia.org/wiki/Горажданска_штампарија 1/3
20.5.2019. Горажданска штампарија — Википедија, слободна енциклопедија

штампа још двије књиге на српској редакцији црквенословенског

језика: Псалтир 1521. године и Мали службеника 1523. године.[5]
Гораждански псалтир, који садржи 352 листа, највећи је од три
књиге.[4] Они нису увезивани у штампарији, јер су за тај посао били
одговорни проданци књига.[7] Трговина је била добро развијена у
Горажду, јер је град био изграђен на раскрсници три важна пута, који
је повезивао Дубровника, Врхбосну (Сарајево) и Косово.[12]

Насљеђе Црква Светог Ђорђа у Сопотници

До 1866. година са почетком рада Сопронове печатње на простору

Босне и Херцеговине није постојала штампарија.[3] Штампарска машина је 1544. године из Горажда пребачена
у Трговиште, пријестолницу Влашке, чиме постао као такав други објекат на територији данашње Румуније.
Њено премјештање и поновно активирање ивршио је Димитрије Љубавић, Божидаров унук.[13] У Трговиштеу
Димитрије је штампао Службеник почетком 1545. године и Апостоларијум 1547. године.[14] Божидар Вуковић
основао је у Венецији своју штампарију 1519. или 1520. године, истовремено са браћом Љубавић. Радила је, са
прекидима, све до краја 16. вијека. Постојале су и друге ране српске штампарије, основане на територији
Османско царства: у манастру Рујан код Ужица 1529. године, у манастиру Грачаница код Приштине 1539.
године, у манастиру Милешева 1546. године, у Београду 1552. године, поново у Милешеви 1557. године , у
манастиру Мркшина Црква код Ваљева 1562. године и у Скадру 1563. године. Биле су активне од једне до
четири године и штампале су од једне до три књиге.[1][2]

Види још
Гораждански псалтир
Вилајетска штампарија

Референце
1. Biggins & Crayne (2000). стр. 85–86
2. Fotić 2005, стр. 66
3. Benac & Lovrenović (1980). стр. 145
4. Kajmaković 1982, стр. 155–58
5. Barać 2008, стр. 41–44
6. Barać 2008, стр. 31
7. Barać 2008, стр. 46–47
8. Barać 2008, стр. 27–29
9. Fine 1994, стр. 392–93, 484
10. Fine 1994, стр. 578
11. Fine 1994, стр. 585
12. Barać 2008, стр. 38
13. Čurčić 2008, стр. 335–36
14. Čurčić 2008, стр. 339

Литература
Barać, Dragan (2008). „Горажданска штампарија—
прва међу штампаријама у Херцеговини и
српским земљама 16. века”. Ур.: Dragan Barać.
Архивирана копија Горажданска штампарија
https://sr.wikipedia.org/wiki/Горажданска_штампарија
1519–1523 (https://web.archive.org/web/201404082
23055/http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/IN-gorazde-00
1%26p%3D026#) [The Goražde Printing House
1519–1523]. Belgrade: National Library of Serbia;
2/3
20.5.2019. Горажданска штампарија — Википедија, слободна енциклопедија

East Sarajevo: Philosophical Faculty of the University
of East Sarajevo. ISBN 978-86-7035-186-8.
Архивирано из оригинала (http://scc.digital.bkp.nb.r
s/view/IN-gorazde-001%26p%3D026) на датум 08.
04. 2014. Приступљено 28. 08. 2018.
Benac, Alojz; Lovrenović, Ivan (1980). Bosnia and
Herzegovina (https://books.google.com/books?id=HX
VpAAAAMAAJ). Sarajevo: Svjetlost.
Biggins, Michael; Crayne, Janet (2000). „Historical
Overview of Serbian Publishing”. Publishing in
Yugoslavia's Successor States (https://books.google.
com/books?id=0g1CIRHeO4YC). New York: Haworth
Information Press. ISBN 978-0-7890-1046-9.
Čurčić, Lazar (2008). „Горажданска штампарија у
Трговишту у Румунији”. Ур.: Dragan Barać.
Архивирана копија Горажданска штампарија
1519–1523 (https://web.archive.org/web/201404082
22054/http://scc.digital.bkp.nb.rs/view/IN-gorazde-00
1%26p%3D330#) [The Goražde Printing House
1519–1523]. Belgrade: National Library of Serbia;
East Sarajevo: Philosophical Faculty of the University
of East Sarajevo. ISBN 978-86-7035-186-8.
Архивирано из оригинала (http://scc.digital.bkp.nb.r
s/view/IN-gorazde-001%26p%3D330) на датум 08.
04. 2014. Приступљено 28. 08. 2018.
Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval
Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth
Century to the Ottoman Conquest (https://books.goo
gle.com/books?id=LvVbRrH1QBgC). Ann Arbor,
Michigan: University of Michigan Press. ISBN 978-0-
472-08260-5.
Fotić, Aleksandar (2005). „Belgrade: A Muslim and
Non-Muslim Cultural Centre (Sixteenth–Seventeenth
Centuries)”. Ур.: Antonis Anastasopoulos. Provincial
elites in the Ottoman Empire (https://books.google.co
m/books?id=PzEMAQAAMAAJ). Halcyon Days in
Crete. 5. Rethymno: Crete University Press.
ISBN 9789605242169.
Ivić, Pavle (1995). The history of Serbian culture (http
s://books.google.com/books?id=7nItAQAAIAAJ).
Porthill Publishers.
Kajmaković, Zdravko (1982). „Ćirilica kod Srba i
Muslimana u osmansko doba”. Ур.: Alija Isaković;
Milosav Popadić. Pisana riječ u Bosni i Hercegovini:
od najstarijih vremena do 1918. godine (https://book
s.google.com/books?id=K2RiAAAAMAAJ) [The
Written Word in Bosnia and Herzegovina: From
Earliest Times up to 1918]. Sarajevo: Oslobođenje;
Banja Luka: Glas.
Медаковић, Дејан (1958). Графика српских
штампаних књига XV-XVII века (https://books.goo
gle.com/books?id=bAgWAAAAIAAJ). Београд:
Научно дело.
Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске
штампарије”. Историја српског народа (https://bo
oks.google.com/books?id=0OkJAQAAIAAJ). књ. 3,
св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425
—440.
Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од
краја XV до средине XIX века (https://books.google.
com/books?id=f3QLAAAAMAAJ). Београд:
Удружење графичких предузећа Југославије.

Спољашње везе
500 година Горажданске штампарије (СПЦ, 19. фебруар 2019) (http://spc.rs/sr/500_godina_gorazhdanske_sht
amparije)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горажданска_штампарија&oldid=21384419”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 19. фебруар 2019. у 15:48 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Горажданска_штампарија 3/3