ЈЕВРЕЈСКА УЛИЦА

Присуство јеврејске заједнице у Београду знатно је старије од првог писаног

помена у турском попису становништва из 1560. године. Делећи судбину поднебља
и народа јеврејска заједница у Београду је опстајала вековима. На раскрсници
путева на Дорћолу, својом делатношћу допринели су привредном, друштвеном и
културном развоју Београда.

Дорћол Махала Јевреја у Београду настала је у 16. веку (око 1521.) на дунавској обали.
Зграде су биле приземне или на спрат покривене црепом и са лепо одржаваном баштом.
Најстарија сефардска синагога El kal vježbila, била је центар културног и верског живота
Јевреја у Београду. Године 1837. основана је и јеврејска штампарија, једина на Балкану,
поред оних у Солуну и Цариграду.

Јеврејска улица је једна од малобројних (а можда и једина) улица у Београду која је своје
име задржала скоро два века, а свој положај и правац и знатно дуже. Од последњих
деценија 19. века, постаје мање привлачна богатијим Јеврејима, који су почели да се селе
у горње београдске четврти које постају нови урбани центри.
Заједница београдских Јевреја је током Холокауста скоро потпуно уништена заједно са
дорћолском махалом. Јеврејској улици стоји једина прежевела зграда Oneg Shabat (сада
седисте јеврејског културног центра). У знак сећања на јеврејски Београд, на обали
Дунава, налази споменик Јеврејима Београда, који је урадио скулптор Нандор Глид.