МОЈ ГРАД-БЕОГРАД

ИСТОРИЈА
Београд је један од најстаријих градова Европе. Као таквог, краси га богата историја чије су странице исписивали
различити народи од праисторије до модерних времена.

На раскрсници истока и запада, Београд је одувек био поприште на коме су се ломила копља, сударале цивилизације и
распредале судбине многих.

Београд се први пут помиње 279. године п. н. е. Настанак града се везује за келтско племе Скордисци, који су му
наденули име Сингидунум.

Почетком нове ере Београдом су владали Римљани.

Београд је током историје променио многе господаре, а самим тим претрпео многа разарања. Доласком Словена на
Балкан завршава се ера Сингидунума , а почиње ера Београда.
 РЕЉЕФ
Београд се налази у југоисточној Европи, на Балканском полуострву.

Околину Београда чине две различите природне целине: Панонска низија под пшеницом и кукурузом, северно, и
Шумадија.

Најистакнутији облици у рељефу шумадијског побрђа су Космај (628 m) и Авала (511 m).

Велика пластичност рељефа Београда, јужно од Саве и Дунава, чини да се град распростире преко многих брда.

Подручјем Београда, Дунав протиче у дужини од 60 km, а Сава у дужини од 30 km.

На подручју града су многобројне шуме, од којих су најбоље очуване на Космају, Авали иТрешњи.
 ОБИЧАЈИ
Београдска градска слава је Спасовдан у спомен на 1403. годину када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио
престоницом Србије.

Спасовдан се прославља у знак сећања на дан када се, по црквеном учењу, Исус последњи пут јавио ученицима,
заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље.

Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у дворишту Вазнесенске цркве. Прво
стајање, за молитве за здравље Београђана, литија има код Теразијске чесме

Друго стајање је код Саборне цркве, за молитве за поштеду од страдања, мир и напредак.

Треће стајање, за молитве за покој душа свим палим јунацима Београда је у дворишту Вазнесенске цркве испред
гранитног Крста.

Такође, интересантно је да град има и заштитницу, Пресвету Богородицу, којој је деспот Стефан Лазаревић посветио
Београд.
 Нешто за крај...
Овом приликом Вас позивам да посетите овај диван град, уживате
у њему, а ми ћемо се потрудити да будемо добри домаћини.