Београд спада међу најстарије градове Европе.

Данас је Београд главни град Србије, налази се на

ушћу Саве у Дунав, а његова богата историја и архитектура чине га посебно атрактивним за туристе.
Основали су га Келти, односно келтско племе Скордисци, у 3. веку п. н. е. а касније га утврдили
Римљани.
Због услова територије(реке) ово келтско племе одлучило је саградити град који је добио име
Сингидунум, што је на њиховом језику означавало тврђаву или насеље. Према другој верзији реч
“Синги” означава ушће река, иако то значење није прецизно разјашњено. Касније постаје римска
колонија, а након поделе римског царства, град је под Византијском влашћу. Име града током ВИ
века се мења у назив Велиградон. Иако је град у том раздобљу обновљен након што је био разорен од
бројних варварских племена.
Како је Београд одувек био поприште важних историјских догађаја, тако је и његов назив био мењан
пуно пута.

Како је Београд добио име?

Доласком Словена у периоду око 630. године, Београд добија назив по белој боји камена која се јако
истицала. Међутим, објашњење тога како је Београд добио име према научним круговима је да се сам
назив повезивао са гребеном и тврђавом која, односно остатком византијске тврђаве, која се истицала
својом белом бојом у односу на остале бедеме и куле. Од тада, Београд или Бели град остаје као
званично име и више се не спомиње под називом Сингидунум. Име које је задржано до данашњег
дана, Београд се спомиње први пут 16. априла 878. године у писму Папе Јована XIII бугарском кнезу
Борису.То је био први пут да се назив Београд спомиње у документима. Зато се празник Дани
Београда прославља управо 16. априла у част тог симболичног тренутка.

Стефан Лазаревић 3/1