Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Pregled Volumetrijska analiza - I deo

i. Uvod u volumetrijsku
j analizu
VOLUMETRIJSKE (TITRIMETRIJSKE)
METODE ANALIZE ii. Kiselinsko-bazne titracije u vodi
• ravnoteže u monoprotonskim sistemima u vodi
• titracija jake kiseline jakom bazom
• indikatori u kiselinsko-baznim titracijama
j
Slavica Ražić • titracija slabe kiseline jakom bazom
• titracija slabe baze jakom kiselinom

2
1 slavica.razic@pharmacy.bg.ac.rs

Titracija - laboratorijski postupak za određivanje nepoznate

konc. rastvora merenjem zapremine titranta

Volumetrijske metode - zasnovane na merenju zapremine

Neophodni uslovi za primenu hemijskih reakcija u

volumetriji:
 definisana stehiometrija titrant
 kvantitativnost reakcije – velika konstanta ravnoteže (Kr)
b i reakcije
 brzina k ij ((mora biti praktično
ktič ttrenutna)
t )
 mogućnost određivanja ETT
titrand
titracija
3 4

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 1
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

A + B → C + D

St d d i rastvor
Standardni t – rastvor
t poznate
t koncentracije
k t ij a. primarni
i i stand.
t d rast.
t
• odmeravanjem prim. stand. supst. na analitičkoj
vagi (±0,0001 g) i rastvaranjem → direktno
U zavisnosti od načina pripreme: izračunavanje koncentracije
a. primarni stand. rast.
b. sekundarni stand. rast. Primeri: KHCO3, K2Cr2O7, H2C2O4, Na2C2O4,...

Primarna standardna supstanca mora zadovoljiti kriterijume

koji će garantovati potrebnu tačnost.

5 6

A + B → C + D
c1, V1 cx, V2
Titracione krive

b. sekundarni stand. rast.

• odmeravanjem supstance na tehničkoj vagi
Linearna kriva
(±0,01 g) ili menzurom → rastvori približnih

koncentracija
koncentracija
• tačna koncentracija se određuje postupkom
standardizacije
ekvivalentna
tačka

Primeri: HCl, NaOH, KMnO4, I2, ... V, mL

7 8

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 2
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Titracione krive Titracione krive

Sigmoidalna kriva
Karakteristike logaritamskih krivih
x-osa: zapremina koja se meri
p-funkcija ili E

p-funkcija ili E
y-osa: -logX (p-funkcija) ili E (potencijal)  male promene p-funkcije (ili E) pre i posle ETT
 nagla promena merene p-funkcije (ili E) u ETT

 O  
E  f  log X 
 razblaženje rastvora ne utiče na oblik krive

Re d  
ekvivalentna ekvivalentna

ačka ačka
tačka tačka

V, mL V, mL
X = [OH-] ili [H+]  kiselinsko-bazne titracije
X = [Cl-] ili [Ag+]  taložne titracije
X = [Mn+]  kompleksometrijske titracije

9 10

A + B → C + D
c1, V1 cx, V2

Teorijski kraj titracije – ETT (Ekvivalentna Tačka Titracije)

- stehiometrijski ekvivalentne količine titranta i titranda → nagla Id l
Idealno: ETT ≈ ZTT
promena konc. reaktanata → skok na titrac. krivoj
VZTT  VETT
Eksperimentalni kraj titracije – ZTT (Završna Tačka Titracije) relativna greška 
VETT
- zapažanje fizičke promene u momentu kada su stehiometrijski
izreagovale ekvivalentne količine reaktanata:
• boja (titranda, titranta, indikatora)
• mutnoća (nastajanje ili iščezavanje taloga)
• provodljivost
• elektrodni potencijal

11 12

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 3
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Indikatori u volumetrijskim titracijama

Indikatori u volumetrijskim titracijama
Vizuelna i elektrohemijska indikacija ZTT

Vizuelna indikacija
Uslovi za upotrebu indikatora:
A + B → C + D  glavna reakcija
• intenzivno obojene supstance u niskim koncemtracijama,
cIn = 10-4 - 10-5 M  visoka osetljivost!
B + In → InB  indikatorska reakcija • brzo uspostavljanje ravnoteže indikatorske reakcije
mali višak
ili Samoindikacija
InB → In ETT  ZTT
boja1 boja2 Prva kap viška titranta oboji rastvor intenzivno  ZTT
Primer: permanganometrijsko određivanje gvožđa
Generalno, mehanizmi indikatorskih reakcija su različiti, u
5Fe2+ + MnO4- + 8H+ 5Fe3+ + Mn2+ + 4H2O
zavisnosti od tipa indikatora i glavne rekacije. titrant
13 14

Volumetrijske metode analize Kiseinsko-bazne titracije u vodi

• zasnovane na kiselinsko-baznim, reakcijama

Metode zasnovane na: • protolitičke reakcije (prenos H+ )

 kiselinsko-baznim reakcijama kis1 baza1 + H+

 reakcijama taloženja baza2 + H+ kis2
 redoks reakcijama
 reakcijama građenja kompleksa Konjugovani kiselinsko-bazni parovi

kis1 + baza2 baza1 + kis2 NH3 / NH4+

CH3COOH / CH3COO-

CH3COOH + NH3 CH3COO- + NH4+

15 16

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 4
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Primeri
Kiselinsko – bazna svojstva vode kiselina i baza

CH3COOH + H2O H3O+ + CH3COO-

akceptor i donor protona
NH4+ + H2O H3O+ + NH3
H2O + H + H3O+ H2O H+ + OH-
HSO4- + H2O H3O+ + SO42-
Autoprotoliza vode: NH3 + H2O OH- + NH4+
2 H2O H3O+ + OH- Fe(H2O)5OH2+
2 + H O
2 OH- + Fe(H2O)63+
3

 CN- + H2O OH- + HCN

amfiprotonski rastvarač

17 18

Jačina kiselina i baza u vodi Konjugovani kiselinsko-baznih parovi; Ka i Kb

kiselinsko-bazni par: CH3COO- / CH3COOH

CH3COOH + H2O H3O+ + CH3COO-
CH3COOH + H2O H3O+ + CH3COO-
Ka 
H O 
 CH COO -
 H    1,74  10
O   CH 3 COO
3 3 -
CH 3 COOH  Ka  3 5 pKa = 4,76
CH 3 COOH 
NH3 + H2O NH4+ + OH- CH3COO- + H2O CH3COOH + OH-

NH  OH  
Kb 
CH 3 COOH  OH -   5,75  10  10
Kb 
CH  pKb = 9,24
4
NH 3 
-
3 COO

19 20

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 5
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

CH3COO- / CH3COOH Konjugovani kiselinsko-baznih parovi; Kb i Ka

kiselinsko-bazni par: NH3 / NH4+

Ka Kb 
H 
O   CH 3 COO -
  CH COOH  OH  -
 NH3 + H2O NH4+ + OH-
CH 
3 3
CH 3 COOH  3 COO
-

Kb 
NH  OH   1,76  10
 
5

  OH   1  10
4
pKb = 4,75
K a  K b  H 3O  -  14
NH 3 
pKa + pKb = pKw = 14
NH4+ + H2O NH3 + H3O+
K a  1,74  10  5  K b  5,75  10  10
Ka 
NH 3  H 3 O    5,68  10  10
NH  
4
pKa = 9,25

21 22

NH3 / NH4+ Jačina kiselina i baza (pKa i pKb)

Podela kiselina po jačini:

Kb  Ka 
NH  OH   NH  H O   OH  H
  
 

NH 
4 3 3
O
NH  3

4
3 • jake kiseline, pKa ≤ 0
• umereno jake kiseline, pKa = 0 – 2
K  K  OH  H O   1  10
b a
-
3
  14

• slabe kiseline, pKa = 2 – 7

pKa + pKb = pKw = 14 • veoma slabe kiseline, pKa ≥ 7

K b  1,78  10  5  K a  5,62  10  10
Analogna klasifikacija važi za baze (pKb)

23 24

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 6
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Kiseline & Ba
Baze
ze Ravnoteže u monoprotonskim sistemima u vodi

JAKE vs..
vs SLABE Izračunavanje pH rastvora jakih kiselina
- potpuno jonizovane - delimično jonizovane
- jaki elektroliti - slabi elektroliti HA  H+ + A-
ca
Jake kiseline:
kiseline: Jake baze:
baze:
H2O H+ + OH-
HClO4 LiOH
H2SO4 NaOH [ H+] = [H+]kis + [H+]H2O
HI KOH
HBr Ca(OH)2 ca  210-7 mol/L
HCl Sr(OH)
Sr (OH)2 H+ = ca
HNO3 Ba(OH)
Ba (OH)2 pH = - logH+ = - logca

25 26

Primena kiselinsko-baznih titracija

Izračunavanje pH rastvora jakih baza Šta se meri, a šta se određuje?

BOH  B+ + OH- Određivanje kiselina – alkalimetrija Određivanje baza - acidimetrija

cb
A + B → C + D
H2O H+ + OH- cx, V1 c2, V2
titrand titrant
OH- = OH-baze + OH-H2O

cb  210-7 mol/L ntitranta = ntitranda

OH- = cb
pOH = - logOH- = - logcb pH = 14 - pOH nkis = nbaza

27 28

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 7
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Određivanje kiselina – alkalimetrija Određivanje baza – acidimetrija

nkis = nbaza nkis = nbaza

titrant titrant
H+
Cl- Cl-
H+ H+
Cl-

titrand H+ titrand Na+

Cl- Cl- OH- OH-
H+ H+ Na+ Na+
Cl- OH-

29 30

Titracija jake kiseline jakom bazom

- alkalimetrija -

H+ + OH- H2O
((HCl)) ((NaOH)) Titrira se 100,00 mL r. HCl, c = 0,1000 mol/L
sa stand.
t d r. N
NaOH,
OH c = 00,1000
1000 mol/L
l/L

4 – posle ETT H+ + OH- H2O

3 - ETT (HCl) (NaOH)
Konstanta ravnoteže
1 1
K
1 – početak
2 – do
d ETT H OH   K
 -
W
 11014 mol- 2 L2
(HCl)

1. pH pre početka titracije

H+ = cHCl = 0,1000 mol/L pH = 1
NaOH, mL

31 32

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 8
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

nk nb
2. pH do ekvivalentne tačke:
H+ = cneistitrovane HCl
H   c

HCl 
Vk  c k - Vb  c b
Vuk Ako je dodato 90,00 mL NaOH (10% pre ETT) pH = 2,28
Ako je dodato 25,00 mL NaOH
Ako je dodato 99,00 mL NaOH (1% pre ETT) pH = 3,3
H   c

HCl 
100,00mL  0,1mol/L - 25,00mL  0,1mol/L
125,00mL
 6 10 -2 mol/L

pH = 1,22 Ako je dodato 99,90 mL NaOH (0,1% pre ETT) pH = 4,3

Ako je dodato 50 00 mL NaOH (50% pre ETT)

50,00

H   c

HCl 
100,00mL  0,1mol/L - 50,00mL  0,1mol/L
150,00mL
 3,3 10 -2 mol/L

pH = 1,48

33 34

3. Ako je dodato 100,00 mL NaOH (ETT)

H+ + OH- H2O Ak jje d

Ako dodato
d t 101
101,00
00 mL
LNNaOH
OH (1% posle
l ETT) pOH = 3,30
nk = nb

OH   H  
- 
K W  1  10 -7 mol/L pH = 7 pH = 14 - 3,30 = 10,70
nb nk Ako je dodato 110,00 mL NaOH (10% posle ETT)
4. Ako je dodato 100,10 mL NaOH (0,1% posle ETT)
pOH = 2,32
OH   V  c V- V
 b b k  ck
uk
pH = 14 - 2,32 = 11,68
OH   100,10mL  0,1mol/L
- - 100,00mL  0,1mol/L
200,1mL
 4,9975  10  5

pOH = 4,30
pH = 14 - 4,30 = 9,70

35 36

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 9
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Uticaj koncentracije kiselina i baza

Komentari titracione krive na oblik titracione krive i izbor indikatora
ETT

• titraciona kriva je simetrična oko ETT

• nagla promena pH oko ETT
• diskretne promene pH pre i posle ETT NaOH, mL
pHETT = 7,00
• smanjenjem koncentracije reaktanata – manji skok na krivoj
• ETT je uvek na pH 7,00, bez obzira na koncentraciju
• za HCl c = 0,1M skok je u pH intervalu 4,3 - 9,7
 pogodni su svi indikatori sa intervalom promene boje u
tom opsegu (metil oranž, metil crveno, bromtimolplavo,
fenolftalein,...) Titracija 100,00 mL rastvora HCl c = 0,1 M (1), 0,01 M (2) i 0,001 M (3)
sa rastvorom NaOH c = 0,1M (1), 0,01 M (2) i 0,001 M (3)

37 38

Interval promena boje kiselinsko-baznih indikatora

Određivanje baza – acidimetrija

pHETT = 7,00
 za HCl c = 0,1M skok je u
pH intervalu 4,3 - 9,7
d i su svii iindikatori
 pogodni dik t i sa
intervalom promene boje u tom
opsegu
 posebno ako ETT ulazi u taj
Titracija 100,00 mL rastvora NaOH c = 0,1 M, sa rastvorom HCl c = 0,1 M interval

39 40

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 10
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Indikatori u kiselinsko-baznim titracijama Interval promene boje dvobojnog indikatora

slabe organske kiseline (HIn)
• slabe organske kiseline - HIn ili
• slabe organske baze - In
... koje učestvuju u hem. r.
HIn + H2O In- + H3O+
• mogu biti jedno-
jedno i dvobojni
HIn - slaba kiselina [In  ]  [H 3O  ]
Ka  • pH rastvora utiče na odnos [HIn]
HIn + H2O In- + H3O+
[HIn] i [In-] i obojenost rastvora
boja1 boja2
kiselog oblika baznog oblika [HIn] • kada je [HIn] = [In-], pH = pKa
[H 3O  ]  K a  (srednji ton)
HIn- + H2O H3O+ + In2- [In  ]
boja1 boja2
[[In  ]
kiselog oblika baznog oblika pH  pK a  log
[HIn] Kada oko zapaža boju?
In - slaba baza
In + H2O InH+ + OH-
boja1 boja2
baznog oblika kiselog oblika
41 42

Interval promene boje dvobojnog indikatora

slabe organske baze (In)

Dominantna boja! In + H2O InH+ + OH-

HIn   1 boja1 boja2
HIn   10 In 

10 InH  OH 
 

In 

1 pH  pK a  log
10
1
 pK a  1 Kb 
In
pH  pK a  log
1
 pK a  1
[OH  ]  K b 
In
10
InH  

pH  pK a  1  dve pH jedinice
pOH  pK b  log
InH  

Kriterijum za izbor indikatora: pKa indikatora ~ pHETT In 

Sa poznatom pKa indikatora jednostavno se
izračunava pH interval promene boje.
43 44

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 11
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Interval promena boje jednobojnog indikatora (HIn)

pH = pKW  pOH
HIn H+ + In -
In pKa = pKw - pKb bezbojan obojen
pH  pK w  pKb  log
InH 

c min - min. koncentracija indikatora za zapažanje boje
co - ukupna analitička koncentracija indikatora (oba oblika)
In 1 In 10 cmax - najveća koncentracija obojenog oblika
InH   10 i InH   1
    pH = pKa  1 Isti izraz kao i za HIn!

pH  pK a  log
In   pH – pojave boje (cmin)
pH – boja najvećeg intenziteta (cmax)
HIn
 Generalno, interval prelaza dvobojnih indikatora ne zavisi od cmax
cmin pH  pKa  log
ukupne koncentracije indikatora u rastvoru. pH  pK a  log
(co  cmin ) c0 - cmax 
 Sa promenom pH vrednosti rastvora koncentracije oba
indikatorska oblika se menjaju proporcionalno. Interval prelaza jednobojnih kiselinsko-baznih indikatora zavisi od
ukupne koncentracije indikatora, co, pošto je cmin veoma malo.
45 46

Tip: InH+ + H2O In + H3O+

Promene u hemijskoj strukturi i promena boje indikatora Azo indikatori
metl oranž (3,1 – 4,4)
Auksohromne grupe:
Hromoforne grupe: –COOH
–N=N– –OH
–N=O –NH2
–C=C– –OR, R= alkil radikal H+
=
–NO2 –SH
=C=O –SO3H
=C=S –N(C2H5)2
=C=N –N
N (CH3)2 metil crveno (4,2 – 6,3)

kiselo “neutralno” “bazno”

47 48

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 12
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Tip: HIn + H2O In- + H3O+

Titracija 100,00 mL rastvora HCl c= 0,1 M, sa rastvorom NaOH c = 0,1 M
Ftaleinski indikatori

fenolftalein (8,3 – 10,0) timolftalein (9,3 – 10,5)

pHETT = 7,00
p ,

fenolftalein 8,3–10,0

bromtimol plavo 6,0–7,6

metil crveno 4,4–6,3

• za boju je odgovorna hinoidna struktura

49 50

Izračunavanje pH slabih kiselina HA: CH3COOH, NH4+,... Izračunavanje pH slabih baza B: NH3, CH3COO- ,...

HA + H2O H3O+ + A- B + H2 O BH+ + OH-

[H 3 O  ]  [A  ] OH-  cb [BH  ] [OH ]

[H3O+] << ca Ka  Kb 
[HA] [B]

H3O+ = A- [H 3 O  ] 2 BH+ = OH- [OH  ]2

Ka  Kb 
[HA] = ca ca  B = c b cb

[H 3O  ]  K a  ca [OH  ]  K b  cb

1 1
1 1  log[OH  ]   logK b  logc b
 log[H 3O  ]   logK a  logca 2 2
2 2 1 1
1 1 pOH  pK b - logcb pH = pKw - pOH
pH  pK a  log c a 2 2
2 2
51 52

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 13
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Izračunavanje pH rastvora smeše slabe kiseline i njene

konjugovane baze - pH pufera Titracija slabe kiseline jakom bazom

HA + H2O H3O+ + A- ( Ka )
HA + OH- A- + H2 O
A- + H2O OH- + HA ( Kb ) CH3COOH NaOH CH3COO-

[ H 3O  ]  [ A ]
Ka  [HA] = ca Konstanta ravnoteže
[ HA] [A-] = cb
[A ] [H  ] K 1,74  10 5
 c  Kr     a   1,74  10 9 mol 1 L
[H 3O ]  K a  a  log[H 3O ]  logK a  logca  logcb 
[HA]  [OH ] [H ] K w 1  10 14
cb
c Henderson – Hasselbalch-ova jednačina
pH  pK a  log b
ca cb - CH3COONa
n ca - CH3COOH
ili .... log b
na
53 54

Titrira se 100,00 mL rastvora CH3COOH, c = 0,1000 M, sa

standardnim rastvorom NaOH, c = 0,1000 M.

Ka=1,74 ·10-5
Ako je dodato 10,00 mL NaOH
pKa = 4,76, pKb = 9,24
10 0,1
1. pH na početku titracije  pH slabe kiseline 110
pH  4,76  log
1 1 1 1 100 0,1 10  0,1  3,81
pH  pK a  logc a  4,76  log0,1  2,88 110
2 2 2 2
Ako je dodato 50,00 mL NaOH (tačka poluneutralizacije)
2. pH do ETT pH pufera (CH3COOH/CH3COO-) CH3COO- = CH3COOH odn. cb = ca
cb c 0
pH  pK a  log H  pK
pH K a  log
l b

ca ca
pH  pK a  4,76
Određivanje konstanti disocijacije slabih kiselina
eksperimentalnim putem (pH-metar i staklena elektroda)

55 56

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 14
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

2. pH ETT CH3COO- 2. pH posle ETT CH3COO- i višak OH-

Ako je dodato 100,00 mL NaOH Ako je dodato 101,00 mL NaOH
1 1
pOH 
2
pK b - logcb
2 OH   c
-
NaOH 
101  0,1 - 100  0,1
201
 4 , 98  10  4

1 1 100  0,1 1 pOH  3,30 pH  14 - 3,30  10,70

pOH  9,24 - log  4,62 - log0,05  5,27
2 2 200 2

pH  14 - 5,27  8,73

57 58

Uticaj koncentracije kiseline na oblik titracione krive

1: 0,1 M CH3COOH
2: 0,01 M CH3COOH
3: 0,001 M CH3COOH
-----------------------------
1: cNAOH = 0,1 M
fenolftalein fenolftalein 2: cNAOH = 0,01 M
8,3–10,0 ETT
3: cNAOH = 0,001 M
ETT
pufer
CH3 COOH/CH3 COOH-
metil crveno 4,4–6,3

slaba kiselina
CH3 COOH

59 60

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 15
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Kvantitativnost reakcije za titraciju Uticaj jačine kiseline na oblik titracione krive

slabe kiseline jakom bazom i mogućnosti kvantitativne analize

HA + OH- A- + H2 O Interval promene boje indikatora


Reakcija se smatra kvantitativnom ako je > 99,9% kiseline (ca) 
izreagovalo (< 0,1% nije izreagovalo) ca = [HA] fenolftalein
Ka manje  početni pH je veći
 skok u ETT manji
bromtimol plavo
[A ] [H  ] K 0,999  ca 106
Kr  
   a  
[HA]  [OH ] [H ] K w 0,001  ca  0,001  ca ca bromkrezol zeleno

K a 106  jake i slabe kiseline se

 K a  ca  K w106 K a  ca  10 8
K w ca titriraju jakom bazom

Uslov za titraciju slabe kiseline u vodi

VNaOH, mL
Ka ·ca ≥ 10 -8
Titracija 50,00 mL 0,1000 M kiseline sa 0,1000 M NaOH
61 62

Titracija slabe baze jakom kiselinom

B + H+ BH+
NH3 HCl NH4+ (NH4 Cl)

Konstanta ravnoteže

[BH ] [OH ] Kb
Kr     1,78 109
[B] [H  ] [OH ] Kw
Krive titracije
j smese jakih
j i slabih kiselina
sa 0,1000 M NaOH. Kod svake titracije titrira
se 25,00 mL rastvora koji sadrži 0,1000 M
HCl i 0,08 M HA

63 64

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 16
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Titrira se 100,00 mL rastvora NH3, c = 0,1000 M, sa

standardnim rastvorom HCl, c = 0,1000 M.

Kb =1,78 ·10-5
Ako je dodato 50,00 mL HCl (tačka poluneutralizacije)
1. pH na početku titracije  pH slabe baze pKb = 4,75, pKa = 9,25
1 1 NH3 = NH4+ odn.
odn cb = ca
pOH  pK b - logcb  2,88
2 2 c 0
pH  pK a  log b
pH  14 - 2,88  11,12 ca Određivanje konstanti disocijacije
pH  pK a  9,25 slabih baza eksperimentalnim putem
2. pH do ETT pH pufera (NH3/NH4+) (pH-metar i staklena elektroda)
Ako je dodato 10 mL HCl (100  0,1 - 10  0,1) 3. pH ETT NH4+ (slaba kiselina)
c H  9,25
9 25  llog 110  10,20 Ako je dodato 100 00 mL HCl
100,00
pH  pK a  log b pH
10  0,1
ca
1 1
110 pH  pK a - logca
2 2
1 1 100  0,1
pH  9,25 - log  5,27
2 2 200
65 66

Titraciona kriva NH3, c = 0,1000 M, sa HCl, c = 0,1000 M

4. pH posle ETT NH4+ i višak H+

slaba baza NH3

Ako je dodato 101,00 mL HCl pufer NH3/NH4+

H 


101  0,1 - 100  0,1
201
 4 , 98  10  4 fenolftalein 8,3–10,0

pH = pKa (NH4+)

pH  3,30
metil crveno 4,4–6,3

ETT

67 68

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 17
Analitička hemija 2, oktobar, 2012

Uticaj jačine baze na oblik titracione krive

i mogućnosti kvantitativne analize Titracija slabe kiseline slabom bazom

CH3COOH + NH3 CH3COO- + NH4+

Interval promene boje indikatora

Kb Ka
 Ka  Kb
fenolftalein Kr   104
Kw
bromtimol plavo

bromkrezol zeleno
Kvantitativnost reakcije i mogućnost primene.... ?
 jake i slabe baze se
titriraju jakom kiselinom

VHCl, mL Kb ·cb ≥ 10 -8
Titracija 50,00 mL 0,1000 M baze sa 0,1000 M HCl 69 70

slavica.razic@pharmacy bg.ac.rs 18