Poglavlje 1 – Uvod u komutacione mreže

1. Uvod u komutacione mreže

Savremene mreže nastavljaju da se razvijaju držeći korak sa promenom organizacije rada
obavljajući svoje dnevne poslove. Korisnici sada očekuju brz pristup resursima kompanije iz
bilo kog mesta i u bilo koje vreme. Ovi resursi ne samo da uključuju tradicionalne podatke,
već i video i glas. Takođe, postoji veća potreba za saradnjom između različitih tehnologija
kako bi se obezbedilo deljenje resursa u realnom vremenu između više udaljenih pojedinaca
kao da su na istoj fizičkoj lokaciji.
Različiti uređaji moraju zajedno i besprekorno da rade da obezbede brzu, sigurnu, i
pouzdanu vezu između hostova. LAN switch-evi obezbeđuju tačku konekcije za krajnje
korisnike u kompanijskoj mreži i primarno su odgovorni za kontrolu informacija u okviru
LAN okruženja. Ruteri olakšavaju kretanje informacija između LAN mreža i uglavnom nisu
svesni pojedinih hostova. Sve napredne usluge zavise od raspoloživosti robusne
infrastrukture za rutiranje i switching na kooj se mogu graditi. Ova infrastruktura mora da
bude pažljivo dizajnirana, raspoređena, i upravljana da obezbedi neophodnu stabilnu
platformu. Ovo poglavlje se bavi ispitivanjem protoka saobraćaja u modernoj mreži, nekim
od aktuelnih modela dizajna mreže i načinom na koji LAN switch-evi grade tabelu
prosleđivanja i koriste informacije o MAC adresama za efikasno prebacivanje podataka
između hostova.

2. LAN dizajn
2.1. Konvergentne mreže
Naš digitalni svet se menja. Sposobnost za pristup Internetu i korporativnoj mreži više nije
ograničena fizički na kancelarije, geografske lokacije ili vremenske zone. U današnjem
globalizovanom radnom mestu, zaposleni mogu da pristupe resursima sa bilo kog mesta u
svetu i informacije moraju biti dostupne u bilo koje vreme, i na bilo kom uređaju, kao što je
prikazano na slici 1. Ovi zahtevi upravljaju potrebom da se izgradi sledeća generacija mreža
(next-generation networks) koje su bezbedne, pouzdane, i visoko raspoložive.
Ove mreže sledeće generacije moraju ne samo da podrže trenutna očekivanja i opremu, već
moraju biti u stanju da integrišu stare sisteme.

slika 1.

Slika 2. pokazuje neke zajedničke postojeće uređaje koji se često moraju uključiti u mrežni
dizajn.

1
 slika 2.

Slika 3. ilustruje neke od novijih platformi (konvergentne mreže) koji pomažu da se obezbedi
pristup mreži bilo kada, bilo gde, i na bilo kom uređaju.

slika 3.

Za podršku saradnji, biznis mreže sadrže konvergentna rešenja korišćenjem voice sistema, IP
telefona, voice gatewaya, video podrške, i video konferencije (slika 3). Uključujući servis
prenosa podataka, konvergentne mreža uz podršku mogu da obuhvataju funkcije kao što su
sledeće:
 Call control - obrada telefonskog poziva, Caller ID, prenos poziva, držite, i
konferencija
 Voice messaging - Govorna pošta

2
  Mobility - Primate važne pozive gde god da ste.
 Automated attendant - služe korisnicima da se poziv brže rutira i direktno prosledi na
odeljenje ili pojedinca.
Jedna od osnovnih prednosti prelaska na konvergentnu mrežu jeste da postoji samo jedna
fizička mreža za instaliranje i upravljanje. To dovodi do značajnih ušteda preko instalacije i
upravljanja posebnim mrežama za glas, video i data. Takva konvergentna mrežna rešenja
objedinjuju upravljanje IT tako da se sva kretanja, dodaci, i promene završavaju sa
intuitivnim interfejsom za upravljanje. Konvergentna mrežna rešenja takođe obezbeđuju
podršku za PC softphone aplikacije, kao i point-to-point video, tako da korisnici mogu da
uživaju u ličnoj komunikaciji sa istom lakoćom administracije i koriste kao govorni poziv.
Konvergencija usluga u mreži rezultirala je evolucijom od mreža sa tradicionalnim
transportom podataka, do „super-autoputa“ za prenos podataka, glasa i video komunikaciju.
Ova fizička mreža mora biti pravilno projektovana i implementirana da bi omogućila
pouzdano rukovanje različitim vrstama informacija koje se prenose. Struktuiran dizajn je
dužan da omogući upravljanje ovim složenim okruženjem.

slika 4.

2.2. Borderless network switched

Sa povećanjem zahteva za konvergentne mreže, mreža mora biti razvijena sa arhitektonskim
pristupom koji ugrađuje inteligenciju, pojednostavljuje operacije, i da bude skalabilna da
zadovolji buduće zahteve. Jedno od novijih dešavanja u mrežnom dizajnu ilustruje Cisco
Borderless Network arhitektura prikazana na slici 5.

3
 slika 5.

Cisco Borderless Network je mrežna arhitektura koja kombinuje nekoliko inovacija i

razmatranja o dizajnu i omogućava organizacijama da povežu bilo koga, bilo gde, bilo kada, i
na bilo kom uređaju bezbedno, pouzdano, i besprekorno. Ova arhitektura je dizajnirana za
rešavanje IT i biznis izazova, kao što je podrška konvergentnoj mreži i promena radnih
uzoraka. Cisco Borderless Network je izgrađen na infrastrukturi sa skalabilnim i elastičnim
hardverom i softverom. Ona omogućava različitim elementima, od pristupnih switch-eva do
bežičnih pristupnih tačaka da rade zajedno i omogućavaju korisnicima da pristupe resursima
sa bilo kog mesta u bilo koje vreme, obezbeđujući optimizaciju, skalabilnost i sigurnost u
saradnji i virtuelizaciji.

2.3. Hijerarhija u borderless network switched

Kreiranje borderless switched network zahteva da se principi dizajna mreža za prenos glasa
koriste da se obezbedi maksimalna dostupnost, fleksibilnost, bezbednost i upravljivost.
Borderless switched network mora da ispuni trenutne zahteve i buduće zahtevane usluge i
tehnologije. Borderless switched network izgrađene su na sledećim principima:
 Hijerarhija - Olakšava razumevanje uloge svakog uređaja na svakoj poziciji (rangu,
sloju), pojednostavljuje primenu, rad i upravljanje, i smanjuje domene grešaka na
svakom sloju
 Modularnost - Omogućava besprekorno proširenje mreže i integrisani servis
obezbeđen na bazi zahteva
 Elastičnost (resiliency) – Zadovoljavajući uvek očekivanja korisnika za vođenje mreže
 Fleksibilnost - Omogućava inteligentno deljenje saobraćajnog opterećenja koristeći
sve mrežne resurse
Ovo nisu nezavisni principi. Razumevanje kako svaki princip uklapa u kontekstu ostalih je
kritičan. Dizajniranje borderless switched network na hijerarhijski način stvara temelj koji
omogućava mrežnim dizajnerima da pokriju funkcije bezbednosti, mobilnost i objedinjenih

4
komunikacija. Dva vremenski-testirana i dokazana hijerarhijska dizajnirana radna okruženja
za kampus mreže su troslojni i dvoslojni model, kao što je ilustrovano na slici 6..

slika 6.

Tri kritična sloja unutar ovih rangiranih dizajna su pristup, distribucija, i core slojevi. Svaki
sloj se može posmatrati kao dobro definisan, struktuiran modul sa određenim ulogama i
funkcijama u kampus mreži. Uvođenje modularnosti u hijerarhijski dizajn kampusa dalje
obezbeđuje da kampus mreže ostanu dovoljno elastične i fleksibilne da bi se obezbedili
kritični mrežni servisi. Modularnost takođe pomaže da se omogući rast i promene koje se
dešavaju tokom vremena.
Sloj pristupa (Access Layer)
Sloj pristupa predstavlja mrežnu ivicu, gde saobraćaj ulazi ili izlazi na mrežu kampusa.
Tradicionalno, osnovna funkcija switcheva na sloju pristupa je da obezbedi mrežni pristup
korisnicima. Switch-evi na sloju pristupa povezuju se sa switch-evima distributivnog sloja,
koji realizuju temelje mrežne tehnologije kao što su rutiranje, kvalitet usluga i bezbednost.
Da bi se zadovoljila mrežna aplikacija i zahtev krajnjeg korisnika, platforme za komutacije
sledeće generacije sada pružaju više konvergentne, integrisane i inteligentne usluge na
različitim tipovima krajnjih tačaka na ivici mreže. Ugradnja inteligencije u Access Layer
switch-eve omogućava aplikacijama da rade na mreži efikasnije i bezbednije.
Sloj distribucije (Distribution Laye)
Interfejsi na sloju distribucije su između sloja pristupa i sloja jezgra i pružaju mnoge važne
funkcije, uključujući:
 Agregiranje velikog broja povezanih mrežnih ormara
 Agregiranje broadcast domena i Layer 3 granica rutiranja
 Pružanje inteligentne switching funkcije, rutiranja i funkcije kreiranja polisa u
pristupnoj mreži za pristup ostatku mreže
 Pružanje krajnjem korisniku visoke dostupnosti kroz redundansu switch-eva na
sloju distribucije i jednake troškove (metriku) puta ka core.
 Pružanje diferenciranih servisa u različitim klasama servisnih aplikacija na edge
mreže

5
Sloj jezgra (Core Layer)
Sloj jezgra je kičma mreže (network backbone). On povezuje nekoliko slojeva kampus mreže.
Core sloj služi kao agregator za sve ostale blokove kampusa i povezuje kampus sa ostatkom
mreže. Osnovna svrha core sloja je da obezbedi izolaciju kvara i velike brzine povezivanja u
backbone. Slika 7. Prikazuje troslojni dizajn mreže za organizaciju gde su pristup, distribucija
i jezgro zasebni slojevi. Da se izgradi pojednostavljen, skalabilan, isplativ i efikasan dizajn,
preporuka je da se izgradi produžena-star topologija fizicke mreze sa centralizovane lokacije
ka svim drugim zgradama na istom kampusu.

slika 7.
U nekim slučajevima, zbog fizičkih nedostataka ili mrežnih ograničenja u pogledu
skalabilnosti, nije potrebno održavanje posebno distribucije i core sloja. U manjim
mestima kampusa gde manje korisnika pristupa mreži ili u kampus sajtovima koji se
sastoje od jedne zgrade, ne mora biti potrebno da se imaju odvojeni slojevi jezgra i
distribucije. U ovom scenariju, preporuka je alternativni dvoslojni dizajn kampus mreže,
takođe poznat kao jezgro srušenog mrežnog dizajna. Slika 8. prikazuje dvoslojni kampus
mrežni dizajn.

slika 8.

6
 3. Prosleđivanje frejmova (Frame Forwarding)
Koncept prebacivanja i prosleđivanja frejmova je univerzalan u umrežavanju i
telekomunikacijama. Razne vrste switch-eva se koriste u LAN, WAN, i javnoj telefonskoj
mreži (PSTN). Osnovni koncept switching-a uređaja se odnosi na donošenja odluke na
osnovu dva kriterijuma:
 Ingress port
 Destination address
Odluka o tome kako switch prosleđuje saobraćaj vrši se u odnosu na tok tog saobraćaja.
Termin ingress se koristi da opiše gde frejm ulazi u uređaj na portu. Termin egress se
koristi da opiše frejmove koji napuštaju uređaj iz određenog porta. Kada switch donosi
odluku, ona se zasniva na ingress portu i odredišnoj adresi poruke. LAN switch održava
tabelu koja se koristi da se odredi kako da se prosledi saobraćaj preko switch-a. U primeru
sa slike 9.:

slika 9.
 Ako poruka uđe na switch port 1 i ima odredišnu adresu EA, onda switch prosleđuje
saobraćaj na izlazni port 4.
 Ako poruka uđe na switch port 5 i ima odredišnu adresu EE, onda switch prosleđuje
saobraćaj na izlazni port 1.
7
  Ako poruka uđe na switch port 3 i ima odredišnu adresu AB, onda switch prosleđuje
saobraćaj na izlazni port 6.
Sama inteligencija LAN switch-a je njegova sposobnost da iskoristi svoju tabelu da prosledi
saobraćaj na osnovu ulaznog porta i odredišne adrese poruke. Sa LAN switch-om, postoji
samo jedna master switching tabela koja opisuje strogu povezanost između adrese i
portova; dakle, poruka sa datom adresom odredišta uvek izlazi na isti izlazni port, bez
obzira na ingress port na koji je ulazila. Cisco LAN switch-evi prosleđuju Ethernet frejmove
na osnovu odredišne MAC adrese frejma.
Switch-evi koriste MAC adrese da usmere mrežne komunikacije putem switch-a na
odgovarajući port ka odredištu. Switch se sastoji od integrisanih kola i pratećeg softvera koji
kontroliše puteve podataka preko switcha. Da bi switch znao koji port da koristi za prenos
frejma, on prvo mora da nauči koji postoje uređaji na svakom portu. Kako switch sazna
odnos portova na uređaju, on gradi tabelu MAC adresa ili sadržaj adresabilne memorijske
(CAM) tabele. CAM je posebna vrsta memorije koja se koristi za searching aplikacije sa
velikim brzinama. LAN switch-evi determinišu kako da se rukuje sa dolaznim frejmovima
podataka održavanjem tabele MAC adresa. Switch gradi svoju tabelu MAC adresa
snimanjem MAC adresa svakog uređaja povezanog na svaki od njegovih portova. Switch
koristi informacije u tabeli MAC adresa da pošalje frejmove namenjene za određeni uređaj
na izlazni port koji je dodeljen tom uređaju.
Switch popunjava tabelu MAC adresa na osnovu MAC adresa izvora. Kada switch primi
dolazni frejm sa odredišnom MAC adresom koja se ne nalazi u tabeli MAC adresa, Switch
prosleđuje okvir od svih portova (flooding), osim za ingress port frejma. Kada destinacioni
uređaj odgovara, switch dodaje izvornu MAC adresu frejma i port, odakle je primljen
frejm u tabelu MAC adresa. U mrežama sa više međusobno povezanih switch-eva, tabela
MAC adresa sadrži više MAC adrese za jedan port povezan sa ostalim switch-evima.
Sledeći koraci opisuju proces izgradnje tabele MAC adresa:
1. Switch prima okvir sa PC 1 na portu 1 (slika 10.).

slika 10.

2. Switch ispituje izvornu MAC adresu i poredi je sa adresama u tabeli MAC adresa.
Ukoliko adresa nije u tabeli MAC adresa, on povezuje izvornu MAC adresu PC-1 sa
ingress portom (port 1) u MAC Address tabeli (slika 11.). Ako MAC adresa već ima
unos za tu izvornu adresu, ona resetuje tajmer starenja. Unos za MAC adresu se
obično čuva pet minuta.

8
 slika 11.
3. Nakon što je switch zabeležio podatke o adresi izvora, switch ispituje odredišnu
MAC adresu. Ako odredišna adresa nije u tabeli MAC adresa ili ako je broadcast
MAC adresa, switch šalje frejm svim portovima, osim ulaznog porta (slika 12.).

slika 12.

4. Destinacioni uređaj (PC 3) odgovara na frejm sa unicast frejmom upućenim PC 1

(slika 13).

9
slika 13.
 5. Switch unosi izvornu MAC adresu PC-3 i broj porta ingress porta u tabelu adresa.
Destinaciona adresa frejma i pripadajući egress port nalaze se u MAC Address
Table (slika14.).

slika 14.
6. Switch sada može da prosledi frejmove između ovih izvornih i odredišnih uređaja
bez flooding-a, jer ima unos u tabeli adresa koji identifikuje povezane portove
(slika15.).

slika 15.

U 90-tim godinama prošlog veka, napredak u tehnologijama integrisanih kola omogućio je

da LAN switch-evi zamene Ethernet mostove. Ovi LAN switch-evi su mogli da pomere odluke
o prosleđivanju na Layer 2 od softvera do određene aplikacije-integrisanih kola (Asics). ASICs
smanjuje vreme paketske-manipulacije u uređaju, i dozovoljava uređaju da se obradi veći
broj portova bez degradiranja performansi. Ovaj metod prosleđivanja frejmova podataka u
sloju 2 se naziva store-and-forward switching. Ovaj termin se razlikuje od cut-through
switching. Kao što je prikazano na slici 16., store-and-forward switching metod donosi
odluku prosleđivanje za frejm nakon što je primio ceo frejm, a zatim proverio frejm za
greške.

10
 slika 16.

Nasuprot tome, metod cut-through switching, počinje proces prosleđivanja nakon što je
utvrđena odredišna MAC adresa dolaznog frejma i determinisan egress port (slika 17.).

slika 17.

3.1. Store-and-forward switching metod prosleđivanja

Store-and-forward switching ima dve osnovne karakteristike koje ga razlikuju od cut-
through: automatsko baferovanje (automatic buffering) i provera greške (error checking)

Provera greške
Switch pomoću store-and-forward switching vrši proveru greške dolaznog frejma. Nakon
prijema celog frejma na ingress portu, kao što je prikazano na slici 18., switch poredi
frame-check-sequence vrednost (FCS) u poslednjem polju datagrama sa sopstvenim FCS
proračunom. FCS je proces provere grešaka koji pomaže da se osigura da je frejm bez
grešaka na fizičkom i data-link sloju. Ako je frejm bez grešaka, switch prosleđuje frejm. U
suprotnom frejm se odbacuje.

11
 slika 18.

Automatsko baferovanje
Proces baferovanje na ingress portu koje koriste store-and-forward switch-evi pruža
fleksibilnost da se podrži bilo koja mešavina Ethernet brzina. Na primer, rukovanje jedan
dolazni frejm putuje sa 100 Mb/s Ethernet portom i isti mora biti poslat na 1 Gb/s interfejs
uz zahtev za korišćenje store-and-forward metoda. Sa bilo kakvim neskladom u brzini
između ulaznih i izlaznih portova, switch skladišti ceo frejm u bafer, izračunava FCS,
prosleđuje ga na egress port bafer a zatim ga šalje. Store-and-forward switch odbacuje
frejmove koji ne prolaze FCS proveru, dok nasuprot cut-through switch može proslediti
nevažeće frejmove jer ne vrši FCS proveru.

3.2. Cut-through metod prosleđivanja

Prednost cut-through switching-a je sposobnost switch-a da počinje prosleđivanje frejma
ranije od store-and-forward switching metode. Postoje dve osnovne karakteristike cut-
through switching-a: brzo prosleđivanje frejma (Rapid Frame Forwarding) i fragment
slobodan (Fragment Free).

Brzo prosleđivanje frejma

Kao što je naznačeno na slici 19., switch koji koristi cut-through metod može doneti odluku
prosleđivanje čim je pogledao odredišnu MAC adresu frejma u svojoj MAC tabele. Switch
ne mora da čeka ostatak frejma na ingress portu pre donošenja svoje odluke za
prosleđivanje. Sa današnjim MAC kontrolerima i Asics, switch koristeći cut-through metod
može brzo da odluči da li je potrebno da se ispita veći deo zaglavlja frejma za dodatne
potrebe za filtriranje. Cut-through switching ne odbacuje nevažeće frejmove. Frejmovi sa
greškama se prosleđuju na druge segmente mreže. Ako postoji visoka stopa grešaka
(nevažeći okviri) u mreži, cut-through switching može imati negativan uticaj na propusni
opseg; blokiraće propusni opseg sa oštećenim i nevažećim frejmovima.

12
 slika 19.

3.3. Fragment slobodan

Fragment slobodan prebacivanje je modifikovan oblik cut-through switching metoda u
kojem switch čeka collision window (64 bytes) da prođe pre prosleđivanja frejma. To znači
da će svaki frejm biti proveren u polju podataka da se proveri da nije došlo do fragmentacije.
Fragment slobodan režim obezbeđuje bolju proveru grešaka nego cut-through, praktično
bez povećanja kašnjenja. Niža brzina kašnjenja cut-through switching čini prikladnijim za
izuzetno zahtevne aplikacije u računarstvu visokih performansi (HPC) koje zahtevaju process-
to-process kašnjenje 10 mikrosekundi ili manje.

13
 4. Switching Domeni
Domeni kolizije
U Ethernet segmentima sa habovima, mrežni uređaji se nadmeću za medijum, jer uređaji
moraju se smenjuju prilikom prenošenja. Segmenti mreža koje dele isti propusni opseg
između uređaja su poznati kao domeni kolizije (collision domains), jer kada dva ili više
uređaja u okviru tog segmenta pokušaju da komuniciraju u isto vreme, može doći do sudara.
Moguće je, međutim, da se koriste i drugi mrežni uređaji (primeri će uključivati switch-eve i
rutere) koji rade na Layer 2 TCP/IP modela i koji dele mrežu na segmente i smanjuju broj
uređaja koji se takmiče za propusni opseg. Svaki novi segment rezultuje sa novim domenom
kolizije. Više propusnog opsega je dostupno uređajima segmenta, a kolizije u jednom
domenu ne mešaju se sa drugim segmentima. Ovo je takođe poznato kao
microsegmentation. Kao što je prikazano na slici, svaki switch port povezan je na računar ili
server, a svaki switch port predstavlja poseban domen kolizije (slika 20.).

slika 20.

14
4.1. Broadcast domeni
Iako switch-evi najviše frejmova filtriraju na osnovu MAC adrese, oni ne filtriraju broadcast
frejmove. LAN switch-evi primaju broadcast frejmove i te frejmove prosleđuju na sve
portove. Kolekcija povezanih switch-eva formira jedan broadcast domen. Samo uređaj na
mrežnom sloju, kao što je ruter, može podeliti Layer 2 broadcast domen. Ruteri se koriste
za segmentaciju domena kolizije i broadcast domena. Kada uređaj šalje Layer 2 broadcast,
odredišna MAC adresa u frejmu postavljena je na sve binarne jedinice. Frejm sa
odredišnom MAC adresom sa svim binarnim jedinicama primljen je na svim uređajima u
broadcast domenu. Layer 2 broadcast domen se naziva MAC broadcast domen. MAC
broadcast domen sastoji se od svih uređaja na LAN koji primaju frejmove od hosta (slika
21.).

slika 21.

Kada switch primi broadcast frejm, on prosleđuje frejm van na svaki od njegovih portova,
osim ulaznog porta gde je primljen broadcast frejm. Svaki uređaj povezan na switch dobija
kopiju broadcast frejma i obrađuje ga. Broadcast-i su ponekad neophodni za početno
lociranje drugih uređaja i mrežne usluge, ali oni takođe smanjuju efikasnost mreže. Mrežni
propusni opseg se koristi za propagaciju broadcast saobraćaja. Previše broadcast-a i težak
teret saobraćaja na mreži može da dovede do zagušenja: padanja mrežnih performansi.
Kada su dva switch-a povezana zajedno, broadcast domen je povećan. U ovom slučaju,
broadcast frejm se prosleđuje svim povezanim portovima na switch S1. Switch S1 je povezan
na switch S2. Frejm se tada takođe propagira na sve uređaje povezane na switch S2.

4.2. Ublažavanje zagušenja u mreži

LAN switch-evi imaju posebne karakteristike koje ih čine efikasnim u ublažavanju
zagušenja mreže. Prvo, oni omogućavaju segmentaciju LAN-a u odvojene domene kolizije.
Svaki port switch-a predstavlja poseban domen kolizije i pruža punu propusnost za uređaj
ili uređaje koji su povezani na taj port. Drugo, oni pružaju punu-dupleks (full-duplex)
komunikaciju između uređaja. Puna-dupleks veza može nositi istovremeno signale predaje i

15
prijema. Pune-dupleks veze dramatično povećavaju performanse LAN mreže performanse, i
neophodne su 1GB/s Ethernet brzine i veće. Switch-evi povezuju LAN segmente (Collision
domains), koriste tabelu MAC adresa da utvrde na koji segment se frejm šalje, i mogu
smanjiti ili eliminisati kolizije u potpunosti. Slede neke važne karakteristike switch-eva koje
doprinose ublažavanju zagušenja mreža:
 High port density - Switch-evi imaju visoke gustine portova: 24 - 48-portni switch-evi
su često samo 1 rack unit (1,75 inča) u visini i rade na brzinama od 100 Mb/s, 1GB/s, i
10 Gb/s. Veliki kompanijski switch-evi mogu podržati više stotina portova.
 Veliki frame buferi - sposobnost da skladište više primljenih frejmova pre nego što
počnete da ih odbacujete je korisno, naročito kada postoje zagušeni portovi na
serverima ili drugim delovima mreže.
 Brzina porta – zavisno od troškova switch-a, može biti moguće da se podrži više
brzina. Portovi od 100MB/s, 1 ili 10Gb/s su uobičajeni (100Gb/s je takođe moguće).
 Brz interni switching - Imajući interne mogućnosti za brzo prosleđivanje omogućava
visoke performanse. Metod koji se koristi može biti brz interni bus ili memorija, što
utiče na ukupne performanse switch-a.
 Low cost per-port – Switch-evi obezbeđuju visoku gustinu portova po nižoj ceni. Iz
tog razloga, LAN switch-evi mogu da obezbede mrežni dizajn sa manje korisnika po
segmentu, dakle, povećavajući prosečni raspoloživi propusni opseg po korisniku.

slika 22.

16