Peko Laličić

Peko Laličić
KRIVA OGLEDALA
aforizmi
Poeta
Beograd
2011.
Peko Laličić
Kriva ogledala – аforizmi
Izdavač:
Udruženje pisaca ,,Poeta’’, Beograd
Za izdavača:
Veselin Dželetović
Recenzenti:
Živojin Denčić
Vladica Milenković
Milen Milivojević
Lektor:
Milen Milivojević
Korice, ilustracije, obrada i kompjuterska priprema:
Dejan Stojković
www.dejanstojkovic.com
Biblioteka:
Humor i satira
Štampa:
Grafokarton, Prijepolje
Plasman i distribucija:
Е –mail: lalicic@open.telekom.rs
tel. 030 581 859
Тiraž: 500 primeraka
ISBN 978-86-86863-68-3
Beograd, 2011.
Peko Laličić Kriva ogledala
Ko se odriče pameti, taj je nema.
Sirovina imamo napretek

i samo njih zarezujemo!
Nije da nemamo mozgova,

nego nas je i pamet napustila.
Za sve loše što nam se dešava,

kriva su kriva ogledala.
Nismo mi gologuzija.
Mi smo transparentan narod!
5
Na putu u bolje sutra

mi smo jedina prepreka.
Naša demokratija je u čvrstim rukama.
Ova demokratija se od one diktature razlikuje –

samo po efikasnosti!
Naš kvalitet ţivota je ona količina lošeg

koja nam ispunjava dane.
Narod ima vlast

sve dok ne dobije vladu.
6
Kod nas je razlika izmeĎu radnika i jadnika

samo u tome što radnici idu na posao.
Treba oporezovati i vazduh –

da vlada lakše diše!
Nismo mi lud narod.

Bili smo zbunjeni kad smo tako mislili.
Sve što smo okačili o klinove,

palo je u fotelje.
Snaga naše demokratije je iznad zakona.
7
Naš centar je u epicentru.
Mi ne uveličavamo svoje uspehe.

To čine naša nova ogledala.
Normalno je što naši mozgovi nisu sirovine,

ali zašto su sirovine naši mozgovi?
Ne jede nam tranzicija samo tradiciju,

već i obrok-dva dnevno.
Iako ih imamo napretek,

sirovine nam najviše nedostaju.
8
Mnogo smo okasnili za svetom.

Sporo nam je dolazilo iz guza u glave.
Ima neki Ďavo u nama.

Stalno ga traţimo.
Skandal je naša oguglalost na skandale.
Još nisu prošla vremena onih

čije vreme nije prolazilo.
Demokrate su preuzele inicijativu.

Dosta su ovi srali.
9
Propalo je sve što je bilo sklono padu,

a ono što je ostalo, samo što nije palo.
Da mnogo ne pametujemo,
odavno bi se dozvali pameti.
Ovo su naši ključni trenuci –

za koje smo izgubili ključeve.
Tranzicija je trpno stanje – naroda.
Ne bismo mi bili budale,

da ih ne dovodimo na vlast.
10
11
Suština naših problema je

u suštini – problema.
Ne vode nas emocije.

A ni pamet!
U trendu su pomereni – trendovi!
Kod nas nema više izgubljenih pojedinaca.

Svi smo isti.
Sa rastom demokratije raste i zbunjenost

po glavi stanovnika.
12
Čemu prozor u svet

ako ga kod kuće nemamo?!
Gde bi nam bio kraj

da nismo obnevideli za videla?!
Otkako je razum počeo da luta,

sve više je izgubljenih.
Sve što je izmeĎu jada i beda,

naša je zlatna sredina.
Prebacili su nam loptu.

Da se prepucavamo.
13
I ovako se majmunišemo,
šta ako se okrenemo radu?!
Kod nas bi svaki drugi da bude prvi.
Ko na leĎima naroda makar i malo stoji,

više i ne vidi narod.
Tup vrh ne treba zarezivati!
Izgubljenog čoveka je lako naći.

To je svaki drugi od nas.
14
Svi naši kočijaši imaju svoje konje.
Kada bi se za nade davale nadnice,

mi bismo ih imali najviše.
Naš točak sreće srlja pravo.
Dok mi ispravljamo krive Drine,

Morave nam plave njive.
Na putu u Evropu zbunjujemo Istok,

a izluĎujemo Zapad.
15
Svi se hvataju za demokratiju,

samo poneko za motiku.
Svaka bi naša nula da zlata vredi.
Sirotinja je izumrla.
Ostali su samo intelektualci.
U našem lavirintu svi kompasi

pokazuju Zapad.
Na putu u bolje sutra,

totalno smo skrenuli.
16
Čudan smo mi narod.

Puca nam kaiš i kad smo gladni.
Koliko dugo lutamo, pravo je čudo

da nismo našli prozor u svet.
Kome je bolje, taj nije dole.
Đavo nije kod nas došao po svoje.

Došao je po naše.
Uhvatili smo zalet bez po muke.

A kako odskočiti, sto mu muka.
17
Nema više diktature.

Ring je slobodan.
Krojači naše sudbine tesno kroje.
Kad se kaţe n a š a p o s l a,
ne znam da li se misli na onoga što radi
ili na onu dvojicu što ga nadgledaju?
Naše škole su prave fabrike.

Malo-malo pa ne rade.
Odredili smo pravac.

Sada hvatamo krivine.
18
I veliki mozgovi često stanu –

od budalaština.
Dobro obraĎen narod – nadrlja!
Naši veliki – s r e d nj a č e !
Lako ćemo mi za proizvodnju,

samo da skinemo paučine.
Zdrav razum govori

da smo bolesno društvo.
19
Poţurili bismo mi u svetliju budućnost,

ali nas sadašnjost koči.
Nema više onih koji su kadri stići i uteći.

Utekli su.
Pita Kurta Murtu: ,,Ko je sledeći?!’’
Istine radi, i gorile su naše gore list!
Nas čekaju i Evropska unija i Amerika –

na prvoj krivini!
20
Brzo ćemo mi u Evropu,

samo da sastavimo kraj s krajem.
Sve mečke koje smo rodili,

s nama će – u Evropu.
Promene su očigledne:
školovani nam valjaju klade
a nepismeni direktorske poslove rade.
Kod nas je povuci – potegni

i dalje najaktuelnije pitanje.
Potpuno je jasno da u ovoj zemlji

ništa nije jasno.
21
Uz deblji kraj najčešće ide

i naravoučenije.
Ofarbane svim bojama

teško je tesati.
U nadmetanju kameleona
najbolje proĎu više ofarbani.
Našu javu čine crni snovi.
Kod nas i sunce okleva.

Kasno nas budi.
22
Takve smo sreće – i kad smo na ljuljaškama,

ljulja nam se tlo pod nogama.
Kvalitet ţivota nam je nula –

koja ima cenu.
Gledano s praktične strane,

koncept decentralizacije znači:
haos je gde se vedri, a još gori gde se oblači.
Kvari mi se krvna slika–

od jezika.
U zdrav mozak se mogu zezati

samo oni koji ga nemaju.
23
Najteţe je s lakima.
Ustalila se praksa:
dok jedni rade, drugi peru prljav veš.
Sve postoji s razlogom.

Naročito tasteri.
Kad god nas stave pred svršen čin,

mi legnemo na rudu.
Ne bismo mi ovako drljali

da nismo duboko zabrazdili.
24
25
Prvacima je najteţe.
Oko njih su sve trećerazredni.
Budalaštine su na našem dvoru

deo programskih aktivnosti.
Neukusno je jesti se.
Legalisti ne treba da legu jaja,

nego da ih imaju.
Naše zablude su proverene – u praksi.
26
Regionalizacije su dobra stvar.

Praktičnije se novac pere u bazu.
Hipokratova zakletva izraţena u evrima,

nekima, danas najviše vredi!
Nemamo kvorum.
Mnogo je izgubljenih.
To što imamo neuredne stolice,

više govori o vlasti nego o nama.
Naši najbolji kadrovi su u drugom kadru.
27
Svesno se ţrtvujemo.
Vodimo ubistvenu politiku.
Mi ne igramo.
Nama se poigravaju.
Prvih i pravih je malo.

Prvaka previše.
Biće ovo jednoga dana Švedska –

ako se odreknemo švedskih stolova.
Za bolju sliku u svetu

potrebni su nam novi sateliti.
28
Kao po pravilu,
veliki broj onih koji nisu u redu,
na vlasti su.
Sve je otišlo k vragu,

a on došao kod nas!
I kad radimo, mi ubijamo vrema!
Slepilo je ne uočavati bukve oko sebe,

a političko slepilo je oslanjati se na njih.
Uzjahane je uvek moguće jahati!
29
Naše podzemlje je odavno u Evropi,

a mi tek pričamo o Dobrom putu.
Evropa bi nam progledala kroz prste –

kada mi sebi ne bismo tako gledali.
Nema više ko u klin, ko u ploču.

Morate se odlučiti.
Ne moţemo napred.
Previše smo se raspojasali!
Čim se malo saberemo,

udarimo jedni na druge.
30
31
Kad ne znamo gde su nam guze a gde glave,

kako da znamo gde su nam centri moći?!
I kad tonemo,
mi se za guše hvatamo.
Decenijama smo slušali bajke.

Dosta nam je i repriza.
Teško je naći budalu

ako nije na poloţaju.
Protiv jednoumlja smo.

Ali i protiv umnih!
32
Uhvatili smo korak s vremenom,

ali smo ga prilično usitnili.
Mogli bismo mi i više,

kad bi i viši mućnuli glavama.
Svaki naš crni petak neko sponzoriše.
Sve činjenice su na našoj strani.

Na stranu one koje nisu.
Oporezovali smo knjigu.

Opet su pametniji popustili.
33
I kad sastavljamo kraj s krajem,

prete nam debljim krajem.
Da bi bilo mesta za pametnjakoviće,

neophodan je povremeni odliv mozgova.
Ko nosi glavu na ramenu,

nek ne zaboravlja da nosi i torbu.
Nije tačno da se kod nas ništa ne dogaĎa.

Dogoreva nam pod noktima.
Ne glupirajte se.
Niste u parlamentu!
34
Mi od bede radimo,
a prinudno odmaramo.
Kako se presabiramo, svako bi od nas

mogao da izda sabrana dela.
Sportska smo nacija.

Prednjačimo i u hodu po mukama.
Sve je manje rupa u zakonima.

Sve više u glavama.
Mnogo je gluposti i netolerancije –

do slova zakona.
35
Porez na gluposti izgovorene u Parlamentu

bio bi najveći i najpouzdaniji izvor
prihoda budţeta.
Kad god zabrazdimo,

mi to pošteno i proslavimo.
Ako moram da biram izmeĎu dva zla,

biram prvog meĎu jednakima.
Danas je čojstvo braniti druge

od sopstvenih gluposti,
a junaštvo – čista glupost.
Sve gori nas vode –

u svetliju budućnost.
36
I naši problemi su nekada bili mali.

Sada su dorasli vladi.
Kome je ,,stalo’’ do naroda,

taj bi da ga voda.
Trka je odavno počela.

Već smo u Devetom krugu.
Sve se promenilo,
pa je i glad veća.
Ne gledam televiziju.
Kvari mi ţivotnu viziju.
37
Svi naši rebusi su u Parlamentu.
Kriminalci ne rade ništa.

Pune su im ruke posla.
Objavili smo rat kriminalcima.

Da bi izborne liste bile kraće.
Lopovi su meĎu nama.

Drţite nas!
Onima što rade na crno,

ne smeta dnevna belina.
38
39
Biramo, kao da za naše vrhove

nisu potrebni znanje i petlja.
Zabrazdili smo –
prebacivanjem odgovornosti.
Danas i pali s konja na magarce

grabe k vrhu.
Mnoge fabrike nam ne rade.

Čekaju svojih pet minuta.
Javno oglašavam:
Menjam tvrdu stolicu
za direktorsku fotelju!
40
Dobrog čoveka je lako prepoznati.

Odmah vidite da je budala.
Ne mlatite praznu slamu!

Narod još spava.
Sve što smo obelodanili,

pojeo je mrak.
Na golu istinu ne treba gledati

s erotske strane.
Siti se slade masnim vicevima,

a gladni – političkim.
41
Imam posao:
stalno traţim posao.
Ovi što nemaju pojma,

ubijaju nas – u pojam.
Sile mraka dobro kontrolišu –

naše centre moći.
Što pojedini eksperti smisle,

to stotinu budala ne ume da ostvari.
Mala preduzeća su dobra.

Lako se gase.
42
Ako napravimo popis imovine,

malo će biti svojih na svome.
Najpre mi se smrklo.
posle su mi isekli struju.
Ako bolje pogledate,

videćete da se i u staklenim kutijama
prodaje magla.
Brda i doline obećavaju samo oni

kojima su obećana.
Narodu koji je sit svega,

glupo je nuditi zajednički jezik.
43
Našim stranputicama teku med i mleko.
Trampa je uzela maha:

menjamo jad za bedu –
transparentno i demokratski.
Osoben smo narod.

Imamo jeftine poslanike koje skupo plaćamo.
Ako dobrom čoveku ponudite samar,

odmah ste dobili konja.
Ako se drţite pouzdanih,

drţite se dobro.
44
Bli smo gladni.

Sada nam je svega dosta.
Večera bi mi dobro došla.

A i gosti s punim torbama.
Naš čarobni štapić je došao

majmunima u ruke.
Da bi krenule demokratske promene,

mnogi su moralida udare glavama o zid.
Naši pastiri su ovce.
45
Napadaju me s osnovom.
Osnov im napad.
Raspojasanih penzonera je sve više.

Nemaju šta da steţu.
Ništa gore od majmuna – na poloţaju.
Dosta je šale.
Prazne nam štale!
Na našem dvoru nema dvorskih luda.

Tamo se meĎusobno uveseljavaju.
46
Traţimo kralja!
Dvorsku ludu smo našli.
Zaista imamo svakakvih čuda,

samo nam je kralj pritrebao.
Ne treba nama kruna.

Treba nam mudra glava.
Oslobodimo li preduzeća
onih koji dolaze na posao,
ostaće samo oni koje prevozimo.
To što ţivimo od danas do sutra,

nije stvar našeg ukusa.
47
Najbolji kooperanti su obraĎeni seljaci.
Šta danas da radi običan čovek

kad i lud i zbunjen idu na sve ili ništa?!
Sizife, siĎi!
Ovi odneše i tvoj kamen.
Više vukovi ne jedu magarce.

Udarili na intelektualce.
Svi smo mi u istom loncu,

samo što poneko kuva.
48
49
Kome fale daske,

obično mu ni ne nedostaju.
Nismo mi naivni.
Najgore smo poslali gore –
da nam ne smetaju.
Gledano s vedrije strane,

iako se mnogo krade, sve je tu.
Kad sam video cene, torbu sam vratio kući.

Ali još ne znam gde mi je glava.
Mito otkriva kukolj!
50
Kod nas kriminal ne cveta.

Ukorovio se.
Kad nema ništa novo,

novinari su podbacili.
Nekada su estradu činile zvezde,

danas je čini lajanje – zvezda na zvezde.
Pošto više ne ratujemo,

poubijaćemo se – s l a v a m a !
Kad se narod ne pita ni za šta,

on pita za sve.
51
Izgubljen je onaj ko nije sam.
Radimo sizifovski:
prešli smo trnovit put,
da bismo mlatili praznu slamu.
Da bismo se očitavili,
potreban nam je čitav voĎa.
Svi koji su odsvirali svoje,

mogu da snime CD.
Izvedoše nas na prav put –

da mlatimo praznu slamu.
52
Nije za čuĎenje što smo daleko od sveta.

Naši majmuni su nas dotle dogurali.
Uz mašine se najlepše sanja.
Ţale se doušnici na poslušnike.

Otimaju im posao.
Ovde niko nikoga ne sluša.

Svi prisluškuju.
Ko u klin, ko u ploču –
dok ne sastavimo mozaik.
53
Bolji ţivot je na vidiku,

a vidik puca – po svim šavovima.
Ne kritikujem ja vlast dţabe.

Platiću to jednoga dana.
Kod nas inflacija raste –

srazmerno broju nula u vladi.
Naše gladne je lako prepoznati.

Većina su.
Ne tugujemo mi za dţabe.
Sukcesijom nam je pripao i zid plača.
54
Izgubljen narod traţi voĎu.

Normalnom je dovoljan i predsednik.
Danas se bez veze jedino moţe –

staviti glava u torbu.
I kad priteţemo,
mi se nateţemo.
Mi ne pucamo listom.
To činimo svim medijima.
U povećanju broja nezaposlenih

idemo iz podviga u podvig.
55
Danas moţete lupati koliko hoćete,

samo se drţite takta.
Mi ništa ne radimo površno.

Na površini nas i nema.
Naši bubnjari su odavno prolupali.
Pomirili smo suprotnosti.

Otvorena pitanja su zatvorena.
Upoznao sam voĎu.

Ne drţi vodu.
56
Promenili smo devizu:

nije da nećemo,
nego nećemo da hoćemo.
Kad god su nam veliki davali,

kvarila nam se krvna slika.
Promene su očigledne –
više nas ne plaše unutrašnjim neprijateljem,
već MMF-om.
Čim pomislite na zdravstvo,

dišite duboko!
Otkako smo Darvina vratili u škole,

majmunima je laknulo.
57
Kod nas su kost i koţa – najviĎeniji.
Kako stvari stoje,

naši piloti su digli sidra.
Naši skretničari su
na slepom koloseku.
Sitima svega ostalo je samo

da steţu kaiš.
Pojeftinile su knjige.
A i pamet!
58
Devojke ne vole ţivot na selu.

Plaši ih bela kuga.
Ne vukovi.
Mi jedemo naše jariće.
Napravili smo ogromne pomake.

I magarci su počeli da nam pametuju.
Do sada smo izvozili sirovine.

Ubuduće ćemo obraĎen narod.
Kod nas su vukovi siti,

a za ovce niko i ne pita.
59
Ne znam kako je to u svetu,

ali naši pacovi su neuništivi.
Premazani svim bojama

su najveće rĎe.
Radimo ono što volimo,

a volimo da ne radimo.
Najlakše se (p)očiste ljudi bez mrlje.
Kod nas se muti –

od svanuća.
60
61
Svaki naš majmun bi

da ima svoju dţunglu.
Stanje se konačno stabilizovalo.

Radimo po starom.
Dok krave luduju,

volovi nas vode.
Svaka naša kuka bi o klin da visi.
Kod nas nema šta nema,

i to nema cenu.
62
I crv sumnje je naše gore list.
Pravo na rad uslovili smo

opstankom.
Naša svetla budućnost je u – inostranstvu?!
Više se ne radi na crno.

Sada se crno radi na belo.
Smanjili smo troškove ţivota –

povećanjem mortaliteta.
63
Ne gloĎite se,
moţete na rĎu naići!
Ne radite javno.
Snima se tajno.
Hoće li i kad doĎe bolje sutra,

biti EPP-a?!
Ako se oslobodimo trutova,

ko će radilicama deliti lekcije?!
Više se ne pere novac tek tako.

Sada se svuda nešto gradi.
64
Kod nas još prednjače oni što razvlače.
Poštujmo javni red.

Ne unereĎujmo se!
Sve dok nas ovako cede,

naš bunar ţelja neće presušiti.
Somovi su samo kod nas –

subjektivne teškoće.
Zarade su nam prepolovljene,

a ni direktori nam nisu čitavi.
65
Ne skidajte maske!
Neće vas prepoznati birači.
Sve smo promenili.

Ostao je samo znak jednakosti.
Ne smrdi riba od glave.

Ribi glava smrdi.
Više ništa nije isto,

pa ni prazne priče.
Goli i bosi našu realnost pretvaraju

u modni trend.
66
Ako prestanemo da uvozimo pšenicu,

imaćemo je i za izvoz.
Mirnije spavate
ako ste budni!
Meke stolice imaju jednu manu.

Najčešće dovode do zatvora.
Ono što nekim ţenama suţava vidike,

viri im iz očiju.
Kod nas su magarci – na konju.
67
Mi ne trpimo pamet,
ali naša pamet trpi.
Naš čovek se duhovno prosvetljava –

samo kad mu prekipi.
Hleb mora poskupeti.

Nadleţni melju li, melju!
Kad se zao duh useli u narod,

svako moţe biti vampir.
Kome je vreme na izmaku,

ima ga napretek.
68
Radimo kao crvi.

Zato su nam i preduzeća trula.
Najviše nam pretiče –

ono što nam nedostaje.
Utabanim stazama idemo ka Evropi –

tapkanjem u mestu.
Malo njih se nakralo.

Mnogi su se natenderisali.
Više ne postoje dobra radna mesta.

Postoji samo posao.
69
Vlast vodi računa o liniji.

U njoj ima više glupih nego teških.
Diskutabilno je sve –
što nije za priču.
Sve što smo zaustavili u hodu –

ima budućnost!
Nasamarili smo sve

da bi samar ostao nama.
Ponovo smo obnevideli –

na kraju bajke.
70
71
Nekada je bilo: Našao sam posao, ništa ne radim.

A danas je: Nikako da naĎem posao, ništa ne radi.
Svi smo mi ovce –

dok su čobani na vlasti.
Kad god komšiji crkne krava,

mi riknemo.
Šta ćemo mi u Evropu

kad je ona stigla kod nas?!
Mi i kratko k r a t i m o !
72
Više se i ne vide naši svetli vidici.
Da li raĎati ili preporaĎati,

pitanje je sad?!
Naše NE
ni mi ne moţemo da preskočimo!
Vedrija strana Srbije se ne vidi –

iz Srbije.
Kriza je svetska,
a poroĎajne muke naše.
73
Mi smo jebali jeţa dok drugi još nisu

bili ni čuli za krizu.
Kriza je naša stalna deviza.
Ako preţivimo ovu krizu,

Evropa nam ne gine.
Ma, kakva svetska kriza!

Nas plaši MMF.
Našem kraju nikad kraja!
74
Suficitom pametnih a deficitom mudrih

naša kriza dobija dimenziju više!
Nije zlo što nemamo,

nego što nećemo ni imati!
Dobitni sistem za izlazak iz krize je

ukidanje svih institucija sistema.
Da nismo slepci,
bog bi nas odavno video!
Kod nas se ne smrkava.

Kod nas nikako da svane.
75
Nije nama što propadamo,

nego što dno ne vidimo.
Samo mi donosimo dobre zakone.

Da ih ne primenjujemo.
Kad od lopova postane kapitalista,

kapital se ne umnoţava – on se koti.
Još imamo prljavog veša,

jer je prioritetno mesto
dobilo pranje novca.
Sve je više starih satiričara.

Mladi se plaše bodlji.
76
Najbolje veslaju oni koji su sisali vesla.
Nismo mi cilj Zapada.

Nama samo zapada da budemo cilj.
Privatizovali smo sve. Na redu su

avetinjski gradovi i Ďavolje varoši.
Baš je sve bez veze.

Svuda vam trebaju veze.
Postoje dve Srbije.

Gola i preobučena.
77
Taman posla da se latimo posla!
Naša je deviza:
Ništa bez deviza!
Pitanje svih pitanja:

Ovo nije mrak,
ali zašto se od njega ne razlikuje?!
Nekada su nam davali kapom i šakom.

Sada dobijamo samo šakom.
Demokratiju ne shvatam bukvalno,

ali se čudim što se oslanja na bukve.
78
Kod nas je izvesno

samo da je sve neizvesno.
Dok smo bili nesvrstani,

nismo brali zelen bostan.
Nema više ,,Kadija te tuţi, kadija ti sudi''.

Sada je u igri politika.
Stalno se presabiramo,
da bismo se na kraju oduzeli.
Balkan je ovo, ljudi!

Ovde više ni govno nije govno.
79
Stisli smo se koliko se moţe.

Niko ni da prdne.
Ništa jače od pravne drţave –

kad je u njoj sve krivo postavljeno.
Nekada je bilo:
Kako je krenulo, sve će stati.
Sada je:
Skoro je sve stalo, postoje izgledi da će krenuti.
Popovi su na ceni – iako deru.
Uvozimo i ono što nam ne treba.

Zlu ne trebalo.
80
Mi smo jedini narod koji ima drţavu –

koja to nije.
Jedino mi idemo u svetliju budućnost –

s vampirima prošlosti.
Oni koji su juče lupali u šerpe i lonce,

danas iz njih nemaju šta da jedu.
Sve što nismo imali, došlo je.

Sve što je došlo, nije nam trebalo.
Za naše boljke,
svinjski grip je mačiji kašalj!
81
Kod nas je sve politika,

samo ne politika.
Kad se razbeţimo po svetu,

šta će nam Evropska unija?!
Srbija koja to nije,

hoće u Evropu koja nas neće.
Sve što je naše,

nama je strano.
Zastranjivanje?
Da, to bi bio naš pravi brend.
82
83
Nije demokratija kriva.

Mi smo udarili na nju.
Ne vode nas slepci.

Mi slepce sledimo.
Ne bismo mi uprskali motku,

da nam je pretila.
Mrak kod nas kratko traje.

Od izbora do izbora.
Objavili smo rat kriminalu.

KraĎe su druga stvar.
84
Kaljeni smo kao čelik,

a još nas drţe na ţeravici.
Gde bi nam bio kraj da sve ne tretiramo

kao veliku nuţdu?
Iako maske padaju,

maskirani su na sceni.
Naše prazne tikve su pune kao šipak.
Nema više hajdučije.

Sada se transparentno pljačka.
85
Iako mali, svetska smo sila –

po broju kladionica.
I bolesno ambiciozni rade

za koru hleba.
Ovo je plodna zemlja.

Crv sumnje neviĎeno raste.
Kad bismo mi zidali Zid plača,

ala bi to bio Kineski zid!
Kad nismo verovali u njega,

bog je išao po zemlji
(a mi smo ţiveli kao u raju).
86
Danas su najvidljiviji
do juče manji od makovog zrna.
Za ovakav, kakav miţivimo,

Pasji ţivot je mačji kašalj.
Reč demokratija je sadašnje vreme

za pojam anarhija.
Za ovu vlast su i kuka i motika!
Kod nas se uvek znalo ko kosi, ko vodu nosi.

I danas se zna. Kose vodonosci.
87
Sve što nigde ne prolazi,

kod nas pali.
Otkako smo izgubili glave,

vode nas pokondirene tikve.
Odavno bismo mi bili u Evropi

da ne verujemo da smo Amerika.
Evropa je za nas mačji kašalj,

nego to još ne moţe da shvati.
Selo nam je opustelo.

A šta nije?!
88
Kosovo je Srbiji rak-rana,

a Srbija Albancima rak.
Sve je u redu,
ako ga ima.
Kad se drţava povampiruje,

narodu je ostao samo kolac.
Kod nas je vaţno ţiv biti,

makar i ne ţiveti.
Otkako nam je umro bravar,

svaka šuša bi da bude kalauz.
89
Smanjiše nam drţavu –

da lakše oberemo zelen bostan.
Naš optimizam bazira

na impotentnim organima.
Sve go lopov.
A svi ugledni ljudi.
Kod nas je reket uvek bio u igri,

samo se tada manje koristio.
Sin mi je optimista.
Teško njemu.
90
Da je Kafka kod nas pisao Proces,

to bi bio jadnik do jadnika.
Kod nas bi ga i Tesla ufitiljio!
Mi na velika vrata uvodimo sve.

Zašto bi partijsku drţavu uvodili na mala?!
Nisu nam sve ovce na broju.

Zato se svinje visoko kotiraju.
Kad god odsviramo svoje,

sledi i Boţe pravde.
91
Oni su usrali motku.

Ovi se otimaju oko nje.
Siromaštvo nas ujedinjuje.

Zato i traje.
Kod nas je vreme fajronta

znak za novi početak.
Nikako da krenemo napred.

Još smo zagledani u lepšu prošlost.
I u demokratiji bi trebalo da se zna

vreme fajronta!
92
Svetlost na kraju tunela ukazuje

da ćemo još dugo biti u mraku.
Um koji ne caruje,
traţi da se uzmemo u pamet.
Šalu na stranu –
da Ďavo opet ne doĎe po svoje.
Ţivot više ne piše romane.

Sada satire!
Kraj naše priče je na početku.
93
Nije tačno da nema ker za šta da me uhvati.

Ima, za fakultetsku diplomu.
(Aforizam moje supruge
Mirjane Laličić)
94
KRIVA POLUISTINA
U svom ogledu Dosetka i njen odnos prema

nesvesnom Sigmund Frojd je na jednom mestu
konstatovao: ,,Reči su plastičan materijal s kojim se moţe
mnogo šta započeti'', a volšebno umeće da se u malo reči
kaţe puno izaziva enormno interesovanje za ,,Literalne
minijature'' sudeći po činjenici da su našle svoju publiku. A
kako nastaju ove minijature jednostavno je objasnio
rodonačelnik modernog aforizma Gabrijel Laub (svakako uz
Stanislava Jeţi Leca): ,,Aforizmi nastaju kao i skulpture:
uzme se blok mermera i klesanjem se odbije sve
nepotrebno''. Ovde mogu dodati i njegovu misao da se
istinska vrednost poruke saopštava u dva reda. Ostalo je
objašnjenje onoga koji je poruku nejasno formulisao.
E, sad je moţda momenat da se malo pozabavimo

pojmom aforizma. Svakako neću se truditi oko vlastite
definicije aforizma, ali ona mora biti aforistična. Ako je tako,
onda ,,aforizam je poluistina koja je tako formulisana, da
branioce druge polovine udari kap''. Do mene je ova
definicija doprla iz četvrte ruke od Gabrijela Lauba, a to je
rekao navodno neki Italijan, ali autorov potpis nije viđen.
Laička, profana radoznalost i spisateljska

zainteresovanost jedini su razlozi koji me navode da i ja
pokušam da se pozabavim novom knjigom aforizama Kriva
ogledala Peka Laličića, budući da o njegovom ukupnom
delu mogu da govore profesori od zanata, pozvaniji od
mene u tom poslu.
Naši aforizmi već petu deceniju zauzimaju svetski

primat, kako brojem autora, tako i knjiţevnim dometom.
Peko Laličić je već više od decenije i po u društvu autora
naše aforistike i ima svoje mesto u ukupnom korpusu
95
autora ovog ţanra, mada mu satira nije jedina tema – tu je i
poezija i roman. Ipak, njegova uloga u oblasti satire je
poslednjih nekoliko godina dobila na značaju njegovim
većim angaţovanjem u ovoj oblasti, pogotovu u oblasti
aforistike. To izvesno potvrđuje i nova knjiga Peka Laličića
Kriva ogledala.
Svojim aforizmom autor dokazuje da je okupiran

satirom u kojoj bi satiričari došli do prave emocije, do onoga
što se zaista dešava. Ali Peko Laličić vidi da se ljudi toga
strašno boje – što se više dira u suštinu vlasti i previše ulazi
u problem, odmah to gledaju da izbegnu. Više im se sviđa
da se ništa ne dira, da se ni u šta ne dira, da se ni u šta ne
upire prstom, jer se, zapravo, strašno plaše odgovornosti. A
Odgovornost je odnos, i emocija, i čulnost, i ponos, i lična.
Njega interesuje i okupira satira koja ima odgovornost, jer je
to i njena jedina svrha – da dirne na više načina. Kod
ovakve vlasti, satira postaje dosadna literarna tvorevina,
ukoliko u njoj nije reč o propadanju – u tome jeste ono
satirično! Tim pre, što je neizvesno da li će današnji
političari da dođu do izraţaja, ili će ih u tome sprečiti
besomučna trka za vlašću. Otuda proizilazi i neizvesnost do
kada će konstatacija ,,Za sve loše što nam se dešava kriva
su kriva ogledala'' biti tačna, a otklonjena sumnja u tvrdnju
autora ,,Na putu u bolje sutra mi smo jedina prepreka''.
Aforizmom Laličića ,,Otkako je razum počeo da luta, sve
više je izgubljenih'' potvrđuje tačnost prethodnog aforizma.
Zgušnjavanje, pomeranje, prikazivanje pomoću suprotnosti,
pomoću nečeg najmanjeg izraţavaju i aforizmi ,,Ima neki
Ďavo u nama. Stalno ga traţimo'', a ,,Nema više onih koji su
kadri stići i uteći. Utekli su'', pri čemu ,,Zdrav razum govori
da smo bolesno društvo'' ali ,,Čim pomislite na zdravstvo,
dišite duboko!''. Ipak, ,,Kraj naše priče je na početku''.
Naznačeno ukazuje i na moguću odrednicu da je aforizam
misaona naprava za duhovno čegrtanje.
96
Kriva ogledala Peka Laličića i po svojoj nameni
pokazuju poluistinu koja je kriva što se branioci druge
polovine nalaze tamo gde jesu, često i na brodu ludaka.
Uostalom, Stanislav Jeţi Lec u jednoj od svojih

Neočešljanih misli tvrdi da svaki jezik u datom času treba
da pravi takve kalambure kakvi su potrebni njegovom
narodu, a to potvrđuju i aforizmi Peka Laličića u ovoj zbirci,
u kojoj svaki aforizam deluje skoro kao događaj od opšteg
interesa.
Ţivojin Denčić
97
ISPRAVLJANJE KRIVIH OGLEDALA
Peko Lаličić se kаo i svi pisci nemirnog duhа odlučio

dа društvo u kome obitаvа počаsti još jednom, drugom po
redu, knjigom аforizаmа. Neki će reći dа je lаko pisаti
аforizme kаd inspirаcije u zemlji u kojoj ţivimo imа
nаpretek, аli ne trebа smetnuti s umа dа se iz mаle i
učmаle sredine, kаkvа je Mаjdаnpek, slаbije i sporije
uočаvаju mogućа dešаvаnjа i promene u društvu, pа se
sve uglаvnom svodi nа čаršijske priče reklа-kаzаlа.
Međutim, Lаličić uspevа dа ih izbegne i zаhvаljujući svojoj
pronicljivosti brzo nаsluti i pronikne u društvene tokove
upozorаvаjući dа: „Nаšim strаnputicаmа teku med i mleko“.
Zаto smo vаljdа i krenuli njimа.
Kаdа su se desile nаizgled velike, а tаko mаle

demokrаtske promene, i tаmаn kаdа smo pomislili dа
moţemo mаlo dа odаhnemo zаdesili su nаs nаmetnuti
evropski propisi i sve je pаlo u vodu. Kаko se nа tom tаlаsu
demokrаtije teško diše i dаn - dаnаs, аutor ove knjige dаje
ideаlno rešenje koje bi oberučke prihvаtilа svаkа vlаdа, i
„izdаjničkа“ i „pаtriotskа“, u vidu nepristojne ponude kojа se
ne odbijа: „Trebа oporezovаti i vаzduh - dа vlаdа lаkše
diše!“ A nаrod se ionаko nаvikаo više dа uzdiše nego dа
diše.
Kаko stvаri stoje zа sve ono što nаm se loše dešаvа

kаo nаrodu jedne drţаve krivаc se teško moţe pronаći, čаk
je i sistemom eliminаcije uz pomoć Diogenove sveće to
nemoguće, jer tаkvа nаm je policijа, sudstvo, rаspored
zvezdа i horoskop. Ali se još u nаslovu ove knjige moţe
nаslutiti dа se uprаvo u njoj krije odgovor nа pitаnje ko je
kriv: „Zа sve loše što nаm se dešаvа, krivа su krivа
ogledаlа“. Kаdа se svаko od nаs ponаosob pogledа u
ogledаlu, mаkаr ono i ne bilo krivo, shvаti dа je kriv bаr zа
98
nešto ili kаko to Bаlаšević u pesmi reče „Krivi smo mi“. I tu
leţi ključ svegа, аli sаmo dok ne shvаtimo činjenicu dа su
mnoge brаve dаvno zаmenjene, dok pred onimа koje nisu
čekа nаs gubitničkа spoznаjа: „Ovo su nаši ključni trenuci -
zа koje smo izgubili ključeve“.
Osvrćući se nа okolinu Lаličić primećuje čudne

pojаve koje okruţuju njegove nаjistаknutije sugrаđаne i sve
viđeno pomirljivo definiše ovаko: „Istine rаdi, i gorile su
nаše gore list!“, dаjući zа prаvo Dаrvinoj teoriji dа je čovek
postаo od mаjmunа. Mа koliko se to nekome svidelo ili ne
ovo društvo nije ostаlo nа mаjmunimа, pа nаm tаko
аforizаm: „Nаši pаstiri su ovce“. podsećа dа i među
ţivotinjаmа imа više uzаjаmnog poštovаnjа nego među
ljudimа. A dа i pаstiri stvаrno mogu dа budu ovce dolаzi
potvrdа u аforizmu: „Nemаmo kvorum. Mnogo je
izgubljenih.“, dа bi nа krаju sve bilo zаokruţeno kolektivnim
ludilom: „Čim se mаlo sаberemo, udаrimo jedni nа druge“.
Stаdo kаo i svаko stаdo.
Dok nаs vlаst svim silаmа ubeđuje dа nаs čekа

svetlа budućnost, ponekimа upirući i svetlo u lice, u knjizi se
moţe nаći duhovitа i jаkа kontrа tvrdnjа: „Kod nаs bi gа i
Teslа ufitiljio!“, pod pretpostаvkom dа bi to bilа posledicа
Lаličićeve krаtke аforističаrske piruete: „Neukusno je jesti
se“. Utehu zаšto već jednom ne dođe tа dugo očekivаnа
svetlа budućnost i dа onа moţe biti uprаvo mаč sа dve
oštrice nаlаzimo u аforizmu: „Sve što smo obelodаnili,
pojeo je mrаk“. Nimаlo utešno, rekli bi optimisti. Preterаno
mrаčno, rekli bi pesimisti.
I tаko dok nаs vreme gаzi i(li), kаko Štulić reče,

„prolаze rаtovi, pаdаju vlаde, Pitove ruke višu nisu mlаde“,
mi uzvrаćаmo udаrаc rаdom i sаmo rаdom: „I kаd rаdimo,
mi ubijаmo vreme!“ Nаrаvno, preţiveti morаmo u borbi sа
vremenom jer trebа dokаzаti dа: „Sve dok nаs ovаko cede,
99
nаš bunаr ţeljа neće presušiti“. Sаmo još dа u njemu
sаčuvаmo zlаtnu ribicu od glаdnih i nа konju smo.
Posle svegа zаpisаnog u knjizi „Krivа ogledаlа“

ostаje dа se uzmemo u pаmet i dа ostаvimo „Šаlu nа
strаnu dа Ďаvo opet ne doĎe po svoje.“ Ali, ipаk,
prepustimo to nekom drugom, ozbiljnijem ţivotu.
U Pаrаćinu, Vlаdicа Milenković,

4. oktobrа 2011. godine sаtiričаr
100
ŽIVOT SATIRE
Peko Laličić: „Kriva ogledala“, aforizmi
Aforizmom „Ţivot više ne piše romane. Sada satire!“

već dovoljno poznati Peko Laličić nije definisao samo
uslove i kvalitet našeg savremenog ţivota, nego nam je
saţeto, kakva je i cela knjiga aforizama „Kriva ogledala“,
pomogao da vidimo zašto, uopšte , piše aforizme (a ovaj
autor, inače, piše i poeziju, pa i romane) i zašto su oni
upereni u sve manjkavosti i ţivotne nevolje. Otud i naslov
knjige „Kriva ogledala“ jer je svaki aforizam jedna slika
ţivota koji je tako izvitoperen kao da se ogleda u krivom
ogledalu.
Oštro, kakav je bio i u „Vrtoglavicama uma“, svojoj

prethodnoj knjizi aforizama, Laličić i sada podvrgava
vivisekciji prepoznatljive negativnosti u brojnim oblastima
ţivota, lišavajući rečenicu svih suvišnosti i svodeći je na
minimum reči kojima kazuje više nego mnoge raspričanosti.
Danas se ţivi brzo, pa je i to slika aktuelnog tempa ţivota i,
takođe, rezultat takvog načina ţivota.
A čime se sve sluţi Laličić da bi odapeta strela

pogodila u centar mete, odnosno teme? Izbor stilsko –
jezičkih sredstava nije mali i u ovoj se knjizi na njima nije
štedelo.
Kad hoće da se poigra rečima, ovaj aforističar to čini

ovako: „Kod nas bi svaki drugi da bude prvi“. Ili: „Prvacima
je najteţe. Oko njih su sve trećerazredni.“ A kad se oslobodi
brojki, on samo konstatuje: „Najteţe je s lakima“.
Koristeći zoološke termine, Laličić lakonski beleţi:

„Naši pastiri su ovce“, da bi, na sasvim drugom mestu u
101
knjizi, napisao: „Nisu nam sve ovce na broju. Zato se svinje
visoko kotiraju“.
Ovima su tematski bliska i sledeća dva aforizma, koji

imaju istu ključnu reč: „Najbolji kooperanti su obraĎeni
seljaci“ i „Dobro obraĎen narod – nadrlja!“
I sledeća dva aforizma zasnovana su na istoj ključnoj

reči: „Dobrog čoveka je lako prepoznati. Odmah vidite da je
budala“. A drugi primer veli: „Ne bismo mi bili budale da ih
ne dovodimo na vlast“. Očigledno je da su ove druge
budale, koje su dovedene na vlast, drukčije od onih iz
prvog aforizma.
Tema moţe biti ista i kad su ključne reči različite: „Ne

skidajte maske! Neće vas prepoznati birači“. I: „Objavili smo
rat kriminalcima. Da bi iborne liste bile kraće“.
Još samo dva primera. U prvom je kontrast: „Naša

demokratija je u čvrstim rukama“, koji bi, u nekim drugim
uslovima, mogao biti i čista besmislica, a u drugom takođe
besmislica koja u našim klimatskim uslovima odlično
uspeva: „Oni koji su juče lupali u šerpe i lonce, danas iz njih
nemaju šta da jedu“.
Ostali primeri u knjizi slični su ovima samo po

postupku njihovog građenja. Sve ostalo nije isto. Uostalom,
nijedno krivo ogledalo ne daje istu iskrivljenu sliku, pa su
takva i ova „Kriva ogledala“ veštog stakloresca Peka
Laličića.
Milen Milivojević
102
O PISCU
Peko Laličić je rođen u crnogorsoj

varoši Gusinje 29. septembra 1944. godine.
Osmogodišnju školu je završio u rodnom
mestu, Geodetsku tehničku u Beogradu, Višu
upravnu školu i Fakultet političkih nauka u
Zagrebu i master studije strateškog
menadţmenta, London – Bor. Radio je kao
geometar, pravnik, prvi direktor Doma
omladine Majdanpek, prvi direktor Kulturno
obrazovnog centra Majdanpek, sekretar Veća Saveza sindikata
opštine Majdanpek, koordinator za kadrove i koordinator za
sistemske poslove u Rudniku bakra Majdanpek.
Piše poeziju, aforizme i prozu i objavljuje u sledećim

knjiţevnim i drugim listovima i časopisima:
poeziju: Braničevo (Poţarevac), Buktinja (Negotin), Dečije

novine (Gornji Milanovac),Diogen plus (Sarajevo), Knjiţevne
novine (Beograd), Knjiţevna reč (Beograd), Lumina (Drobeta
Turnu – Severin (Rumunija), Mostovi (Pljevlja), Ovdje
(Podgorica), Osvit (Karlovac), Paun (Poţega), Poeta (Beograd),
Razvitak (Zaječar), Reč mladih (Uţice), Riječi (Brčko), Svitak
(Poţega), Sinteza (Kruševac), Stremljenja (Priština), Zmaj
(Beograd), Timok (Zaječar) i drugi, a ima ga i na sajtovima i
elektronskim časopisima – blogovima kao što su: Montenegrina –
Digitalna biblioteka za crnogorsku kulturu i nasleđe (Podgorica),
Etna (Beograd), Udruţenje srpskih pisaca Švajcarske (Cirih),
MaxMinus (Sarajevo), Poetabg (Beograd), Artija.net (Paraćin),
Poezijascg (Kruševac), U balkanske zore (Nova Varoš), Tragovi
poezije (Bor), i drugim.
аforizme: Knjiţevne novine (Beogrаd), Ošišаni jeţ (Beogrаd),

Mаli jeţ (Beogrаd), Zmаj (Beogrаd), Politikа (Beogrаd), Večernje
novosti (Beogrаd), Timok (Zаječаr), Novа timočkа revijа
103
(Zаječаr), Huper (Beogrаd), Enigmаtikа (Beogrаd), Glаs
osigurаnikа (Beogrаd), Beleţnicа (Bor), Brаtstvo - nа bugаrskom
(Dimitrovgrаd) i elektronski čаsopisi - blogovi: Etnа (Beogrаd),
Aforizаm (Beogrаd), Nosorog (Bаnjа Lukа), MаksMinus
(Sаrаjevo), Montenegrinа (Podgoricа), Ţikišon i Ţikišon – Blog
(Pаrаćin), Artijа.net (Pаrаćin), Vrаţjа glаvа (Zаječаr), ,,Bаbin
zub'' (Zаječаr), Mаkedonski osten (Skoplje), Večerov sаtirični list
– Toti list, LJubljаnа), Riječ (Brčko), Poezijаscg (Kruševаc), U
bаlkаnske zore (Novа Vаroš), Udruţenje srpskih pisаcа
Švаjcаrske (Cirih) i drugi.
prozu: Elektronski čаsopisi: rukopis.Artijа.net (Pаrаćin), Mаks

Minus (Sаrаjevo), Poezijаsc (Kruševаc), U bаlkаnske zore (Novа
Vаroš) i drugi.
Zаstupljen je u brojnim аntologijаmа, zbornicimа,

zаjedničkim zbirkаmа i аlmаnаsimа, nа rаdio i TV stаnicаmа.
Objаvio je sledeće knjige:
p o e z i j e:
- Isklizаvаnje iz snа (nа rumunskom), 1993,
- Miris senki svudа, 1995,
- Zаpis o lepoti, 1995,
- Rаspevаni аzbučnik - zа nаjmlаđe, 1999,
аforizаmа:
- Vrtoglаvice umа, 2007; i
romаn:
- Beli lаvirint, 2010.
Zа poeziju i аforizme je nаgrаđivаn i pohvаljivаn nа domаćim

i međunаrodnim knjiţevnim konkursimа. Prevođen je nа engleski,
ruski, rumunski, bugаrski, slovenаčki i mаkedonski jezik.
Ţivi i stvаrа u Mаjdаnpeku.

104
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-84
821.163.41.09-84 Лаличић П.
ЛАЛИЧИЋ, Пеко, 1944-

Kriva ogledala : aforizmi / Peko Laličić.
- Beograd : #Udruženje pisaca #"Poeta", 2011
(Beograd : Dijamant print). - 102 str. ; 21
cm. - (#Biblioteka #Humor i satira /
[Udruženje pisaca "Poeta"])
Tiraž 500. - Str. 93-97: Kriva poluistina /

Živojin Denčić. - Str. 98-100: Ispravljanje
krivih ogledala / Vladica Milenković. - Str.
101-102: Život satire / Milen Milivojević.
ISBN 978-86-86863-68-3
a) Лаличић, Пеко (1944-) - "Крива огледала"

COBISS.SR-ID 186747660

Peko Laličić

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Peko Laličić

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Peko Laličić

Тiraž: 500 primeraka

Ko se odriče pameti, taj je nema.

Sirovina imamo napretek

Nije da nemamo mozgova,

Za sve loše što nam se dešava,

Na putu u bolje sutra

Naša demokratija je u čvrstim rukama.

Ova demokratija se od one diktature razlikuje –

Naš kvalitet ţivota je ona količina lošeg

Narod ima vlast

Kod nas je razlika izmeĎu radnika i jadnika

Treba oporezovati i vazduh –

Nismo mi lud narod.

Sve što smo okačili o klinove,

Snaga naše demokratije je iznad zakona.

Naš centar je u epicentru.

Mi ne uveličavamo svoje uspehe.

Normalno je što naši mozgovi nisu sirovine,

Ne jede nam tranzicija samo tradiciju,

Iako ih imamo napretek,

Mnogo smo okasnili za svetom.

Ima neki Ďavo u nama.

Skandal je naša oguglalost na skandale.

Još nisu prošla vremena onih

Demokrate su preuzele inicijativu.

Propalo je sve što je bilo sklono padu,

Ovo su naši ključni trenuci –

Tranzicija je trpno stanje – naroda.

Ne bismo mi bili budale,

Suština naših problema je

Ne vode nas emocije.

U trendu su pomereni – trendovi!

Kod nas nema više izgubljenih pojedinaca.

Sa rastom demokratije raste i zbunjenost

Čemu prozor u svet

Gde bi nam bio kraj

Otkako je razum počeo da luta,

Sve što je izmeĎu jada i beda,

Prebacili su nam loptu.

Kod nas bi svaki drugi da bude prvi.

Ko na leĎima naroda makar i malo stoji,

Tup vrh ne treba zarezivati!

Izgubljenog čoveka je lako naći.

Svi naši kočijaši imaju svoje konje.

Kada bi se za nade davale nadnice,

Naš točak sreće srlja pravo.

Dok mi ispravljamo krive Drine,

Na putu u Evropu zbunjujemo Istok,

Svi se hvataju za demokratiju,

Svaka bi naša nula da zlata vredi.

U našem lavirintu svi kompasi

Na putu u bolje sutra,

Čudan smo mi narod.

Koliko dugo lutamo, pravo je čudo

Kome je bolje, taj nije dole.

Đavo nije kod nas došao po svoje.

Uhvatili smo zalet bez po muke.

Nema više diktature.

Krojači naše sudbine tesno kroje.

Naše škole su prave fabrike.

Odredili smo pravac.

I veliki mozgovi često stanu –