Naslov originala:

Who You Are When No One’s Looking, by Bill Hybels

Originally published by InterVarsity Press as

Who You Are When No One’s Looking, by Bill Hybels.
© 1987 by Bill Hybels. Translated and printed by permission of In­
terVarsity Press, P.O. Box 1400, Downers Grove, IL 60515, USA.

Izdavačko pravo za srpsko izdanje: SG-Vili

Izdavač: SG-Vili, Beograd
Urednik: Dragan Ranković

Prevod: Nataša Nikolić

Lektura: Jelena Komnen
Dizajn korice: Vladimir Jajin, vladart@eunet.rs
Priprema za štampu: Dragan Ranković
Štampa: Grafeks, Beograd
ISBN:

Ako nije drugačije naznačeno,

biblijski tekstovi su citirani iz prevoda
Đure Daničića i Vuka Karadžića.
 Bil Hajbels

Ko si ti
kad te niko ne VIDI?

Budi postojan,
ne pristaj na kompromise!
 Sadržaj
1. KARAKTER - Kako sačuvati ugrožene osobine? . . . . . . . . . . . 7
2. HRABROST - Savladavanje parališućih strahova. . . . . . . . . 12
3. DISCIPLINA - Postizanje uspeha odlaganjem uživanja. . . . . 20
4. VIZIJA - Gledanje iza očiglednog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
5. ISTRAJNOST - Prevazilaženje tačaka odustajanja. . . . . . . . 42
6. NEŽNA LJUBAV - Hodati u tuđim cipelama . . . . . . . . . . . . 51
7. principijelna LJUBAV - Insistiranje na istini u
među­ljud­skim odnosima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
8. POŽRTVOVANA LJUBAV - Istrajnost u davanju . . . . . . . . 74
9. RADIKALNA LJUBAV - Prekid neprijateljstva. . . . . . . . . . . 87
10. KARAKTER Isusa Hrista. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

5
 Većina ljudi misli da intelekt čini čoveka velikim.
Oni nisu u pravu: to je karakter.
Albert Ajnštajn

Tvrdim da je zdrava osoba u bolesnom svetu,

potpuno razvijeno ljudsko biće u osakaćenom svetu,
potpuno osvešćena osoba u napola razbuđenom svetu
– baš revolucionarni karakter.
Erih From

6
 1. poglavlje

KARAKTER
Kako sačuvati ugrožene osobine?

KARAKTER je reč koja se ne koristi u Bibliji, a ne srećemo

je često ni u novinama ili na televiziji. Ipak, mi znamo šta reč
karakter znači i brzo primetimo kada ga neko nema.
I ljudi koji nikada ne koriste reč karakter žale zbog srozava-
nja moralnosti. Oni vide oko sebe promiskuitetne srednjoškolce,
puno abortusa u ginekološkim klinikama i aktuelnu epidemiju
prenosivih polnih bolesti. Oni zapažaju korumpiranost političa-
ra i vodećih biznismena, koji su spremni da za novac urade bilo
šta. Vide nedostatak integriteta ličnosti. Oni čitaju o prezaposle-
nim suprugama, neodgovornim muževima, zlostavljanoj deci – i
pitaju se gde su nestali međusobna ljubav i brižnost.
Karakter je, kako to jedna mudra osoba reče, ono što mi je-
smo kad nas niko ne posmatra. To nije isto što i ugled (kako nas
drugi vide), to nije uspeh ili dostignuće. Karakter nije nešto što
smo učinili, već ono što jesmo. Iako često slušamo o karakterima
s tragičnim nedostacima, ne možemo dobiti celu sliku ako samo
znamo kako izgledaju nedostaci karaktera.

Ugrožene osobine karaktera

Snaga karaktera svakodnevno se iskazuje na stotine načina:
- Žena koja se suočava sa svojim strahom od javnih nastupa
pred mnoštvom ljudi priča o čudesnom odgovoru na molitvu.
To je hrabrost.

7
 - Čovek koji obeća sebi da će svakog jutra ustati pola sata
ranije da bi trčao i radio vežbe, održava dato obećanje. To je dis­
ciplina.
- Nastavnik koji neaktivnog učenika strpljivo podstiče i hra-
bri, jer je u njemu video talenat za pisanje. To je vizija.
- Student koji, pod pritiskom obimnosti gradiva i manjka
vremena razmišlja o odustajanju, ali ipak donosi odluku da na-
stavi sa studijama. To je izdržljivost.
Ovo su neke od “ugroženih osobina karaktera” na mojoj listi.
Mnogi ljudi pokušavaju da ih steknu. Međutim, veoma je neo-
bično to da je najugroženija od svih
Izuzetno je teško na­ karakternih osobina ljubav – iako je
uči­ti da volimo ako ona nešto što svi priželjkujemo
ne­­­ma­mo i druge vrline Nažalost, iako je ljubav najpo-
karaktera: hrabrost da željnija osobina karaktera, većina
učinimo ono što mora želi samo da bude voljena. Mi se
biti uči­njeno; disciplinu nadamo da će nam se ljudi diviti
da donesene odluke
i poklanjati nam pažnju, pa ćemo
sprovedemo u delo;
onda i mi to isto uzvratiti njima.
viziju – da gledamo
Međutim, istinski karakterni ljudi
daleko u budućnost i
idu dalje od neodređenog ispolja-
duboko u ljudska srca;
vanja toplih osećanja – oni strplji-
i istrajnost – da nastavi­
vo izgrađuju od­nos ljubavi. Rade
mo uprkos podsmehu,
nelagodnosti ili mono­ to na puno različitih načina, često
toniji. i nesvesni da na taj način pokazuju
snagu karaktera:
- Žena ne želi da opravdava svog supruga kad se on neodgo-
vorno ponaša. To je principijelna ljubav.
- Čovek gleda lice svoje ćerke nakvašeno suzama, seda pored
nje i ohrabruje je da mu poveri šta joj je na srcu. To je nežna ljubav.
- Otac odbija privlačno unapređenje na poslu da bi cela po-
rodica mogla da ostane na okupu, u istom gradu gde su im prija-
telji i gde su se već navikli. To je požrtvovana ljubav.

8
 - Mlada udovica nudi oproštenje vozaču koji je u pijanom
stanju udario i usmrtio njenog supruga. To je radikalna ljubav.
Apostol Pavle je rekao da je ljubav najvažnija karakterna
osobina hrišćanina,1 ali je ona verovatno i najlošije shvaćena.
Zato sam njoj i posvetio drugi deo ove knjige. Značajno je zapa-
ziti da je izuzetno teško naučiti da volimo ako nemamo i druge
vrline karaktera: hrabrost da učinimo ono što mora biti učinjeno;
disciplinu da donesene odluke sprovedemo u delo; viziju – da
gledamo daleko u budućnost i duboko u ljudska srca; i istrajnost
– da nastavimo uprkos podsmehu, nelagodnosti ili monotoniji.

JAČANJE snage karaktera

Na osnovu sadržaja ove knjige, neko bi možda bio u iskuše-
nju da napravi grafikon. “Da vidimo”, mogao bi reći, “nisam do-
voljno hrabar i zato sebi dajem dva meseca da poradim na tome.
Za disciplinu mi je potrebno šest nedelja, a verovatno će mi za
istrajnost biti potrebno bar još dve. Uzeću i dva meseca za vež-
banje svake vrste ljubavi. Ako sledim ovaj plan, za godinu dana
imaću snažan karakter.”
Bendžamin Frenklin u svojoj Autobiografiji kaže da je poku-
šao sa ovakvim pristupom, ali da nije uspeo. Čim bi izgledalo da
je izgradio jednu dobru crtu karaktera i prešao na sledeću, ona
prva bi počela da izmiče kontroli. Karakter ne može da se razvije
pomoću nekakvih odluka ili ograničenja. To zahteva dosta rada
na sebi, nešto patnje i godine istrajnosti, pre nego što bilo koja od
vrlina trajno postane deo nas.
Izgradnja karaktera ne mora da bude obavezno deprimira-
jući zadatak. Postoje načini za razvijanje svake od osobina karak-
tera i o tome ćemo govoriti u ovoj knjizi. Međutim, važnije od
svega je to što nam Isus Hristos – jedina osoba koja je ikada bila

1
“Sad dakle ostaje ovo troje: vera, nada, ljubav, ali je ljubav najveća među
njima.” (1. Korinćanima 13:13, Bakotić)

9
savršena u svakoj vrlini o kojoj možemo i da pomislimo – nudi
pomoć u izgradnji karaktera, ukoliko ga sledimo. Ovo je ponuda
koju ne treba odbiti!

Spasenje je besplatno
Molim vas da dok čitate ovu knjigu imate u vidu jednu veo-
ma važnu činjenicu: Bez obzira koliko je lep vaš karakter, nikad
nećete moći da zaradite Božije odobravanje i primorate ga da vas
spasi. Ova knjiga ne sadrži savete o tome kako da oduševite Boga
i navedete ga da poboljša vašu poziciju pred njim. Koliko god da
je karakter bitan, spasenje ostaje dar milosti. Spasenje ne može-
mo da zaslužimo pomoću hrabrosti, discipline, vizije, istrajnosti
ili ljubavi.
Spasenje je dar nebeskog Oca. Da bi ga omogućio, platio je
visoku cenu – cena je bila smrt njegovog jedinorodnog Sina. Spa-
senje ne možemo da zadobijemo teškim radom, dobrim vlada-
njem niti najboljim karakterom. Jedini put je da priđemo Isusu
Hristu sa svojim praznim rukama, govoreći: “Gospode, želim da
Te sledim. Molim Te, prisvoji me da budem deo tvoje porodi-
ce, operi me, daj mi novi život i učini da budem kao Ti.” On će
upravo to i učiniti. On će nas prihvatiti takve kakvi jesmo i, ako
to budemo želeli, voditi nas, menjati i sačuvati da budemo nje-
govi zauvek. Polako, ali sigurno, On će nas oblikovati da sve više
ličimo na njega.
Ovom knjigom želim da se obratim dvema grupama ljudi.
Prvo onima koji se, bez obzira da li su religiozni ili nisu, dive
snazi i lepoti izgrađenog karaktera, i vide potrebu za tim u sebi i
u našem društvu. Nadam se da će im ova knjiga bar malo pomo-
ći da pronađu prave smernice. Zatim, ova knjiga je namenjena i
onima koji su, predajući svoj život Isusu Hristu, žudeli za spek-
takularnim transformacijama i očiglednim ispoljavanjem vrlina.
Nadam se da ću im ukazati da su već na dobrom putu izgradnje
karaktera, iako je staza uža i strmija nego što su očekivali.

10
 Zreo karakter je najveća potre- Zreo karakter je najve­
ba ovog sveta. Ako bi svih šest mi- ća potreba ovog sveta.
lijardi ljudi na svetu imalo izgrađen Ako bi svih šest milijar­
karakter, ne bi bilo ratova, gladi, di ljudi na svetu imalo
razbijenih porodica, kriminala, si- izgrađen karakter, ne
romaštva. U tako savršenom svetu bi bilo ratova, gladi,
nećemo živeti sve do Hristovog po- razbijenih porodica,
vratka i obnovljenja naše planete, kriminala, siromaštva.
ali, u međuvremenu, ne treba da
očajavamo. Ako jačamo svoj karakter, pripremaćemo se za ugo-
dan život u tom novom svetu, a i ovaj svet ćemo učiniti boljim
mestom za život.

11
 2. poglavlje

HRABROST
savladavanje parališućih strahova

Oduvek me je fascinirala hrabrost. Kad sam bio dečak, moj

otac je u Irskoj kupio jedrilicu i u njoj preplovio Atlantski okean.
Na tom putu preživeo je uragan. Pre tog putovanja sakupio je
kolekciju knjiga koje sam i ja čitao. Neke od njih su opisivale
nesreće na moru. U jednoj od njih pronašao sam opis scene u
kojoj su se ljudi okupili na palubi broda koji tone, pitajući se šta
da urade jer nema dovoljno pojaseva za spasavanje. Neki od njih
su dobrovoljno ustupili svoj pojas. Kad sam to pročitao zastao mi
je dah i od uzbuđenja se ubrzao puls.
Kada god čujem da neko ispoljava hrabrost umesto kuka-
vičluka, kažem sebi: “Želim da budem takav!” Želim da imam
više hrabrosti, da strahovi ne umanjuju moju snagu i da me
brige ne parališu. Ne želim da me slome teške okolnosti niti da
zbog iskušenja pravim kompromise sa svojim ubeđenjima ili da
odustajem. Ne želim da budem kukavica, već da budem hrabar.
Verujem da Bog inspiriše ovu težnju, jer u Bibliji apostol Pavle
kaže: “Nije nam, naime, Bog dao plašljivog duha, nego duha sile
i ljubavi i razboritosti.” (2. Timotiju 1:7, Čarnić)

hrabrost za svakodnevni život

Žalosti me činjenica da obično slušamo o hrabrosti samo
kad neko učini neko ekstremno herojsko delo koje privlači paž­
nju medija – izvlačenje starice iz zgrade zahvaćene požarom,

12
uskakanje u ledeno jezero da bi se spasilo dete koje se davi, izvla-
čenje čoveka iz smrtne opasnosti uz rizik za sopstveni život. Vo-
lim te priče, ali one zvuče daleko i skoro nestvarno. Dramatične,
vanredne prilike retko se dešavaju
običnim ljudima kao što smo vi i Potrebna je velika
ja. Međutim, što sam stariji sve bo- hrabrost da bismo se
lje razumem da je potrebna velika suočavali sa običnim
hrabrost da bismo se suočavali sa svakodnevnim izazo­
običnim svakodnevnim izazovima. vima. Mi svakodnevno
Svakog dana mi donosimo od- biramo između pravih
luke koje pokazuju da li smo hrabri stvari i onih koje podi­
ili smo kukavice. Mi biramo izme- laze našim slabostima,
đu pravih stvari i onih koje podilaze čvrsto se držimo vlasti­
našim slabostima, čvrsto se držimo tih principa ili pravimo
vlastitih principa ili pravimo kom- kompromise.
promise – zbog pohlepe ili zbog
želje da po svaku cenu budemo prihvaćeni. Mi biramo između
preuzmanja rizika koji je nužan i povlačenja u vlastitu ljušturu
sigurnosti i neaktivnosti. Mi biramo između poverenja u Boga,
čak i ako ne razumemo uvek Njegove postupke, i prepuštanja
svojim sumnjama i strahovima. Ovi izbori su pred nama svakog
dana i nižu se ponekad vrlo brzo jedan za drugim. Suočavamo se
sa njima tako često da nam se dešava da zaboravljamo da se ne
moramo prepuštati bujici, već da možemo pažljivo i promišljeno
da donosimo hrabre odluke.

Hrabrost da pokažemo svoju ranjivost

Mnogi ljudi kažu da je hrišćanstvo za slabiće i kukavice.
Oduvek me je čudila ta optužba, jer sve što sam doživeo i vi-
deo govori suprotno. Potrebna je velika hrabrost da bi čovek bio
hrišćanin. Hrabrost je potrebna i da bi neko postao hrišćanin.
U Bibliji piše da na početku života sa Bogom moramo da mu
priznamo svoje grehe, a za to je potrebna hrabrost.

13
 Na početku svakog semestra, profesori odrede do kog da-
tuma studenti moraju da predaju svoje radove. Često se dešava
da studenti dopuste da im sporedne aktivnosti odvrate pažnju,
i onda nekoliko dana pre isteka roka iznenada shvate da njihov
rad neće biti na vreme spreman. Tada odlaze profesoru i kažu
mu: “Nećete verovati šta mi se dogodilo. Moja tetka se razbolela,
biblioteka je izgubila najvažniju knjigu za moj rad, a pas je pojeo
ono što sam napisao pre nego što sam to ukucao.” Reći će bilo šta
osim istine, nadajući se da će profesor biti milostiv i produžiti
rok.
Samo nekoliko njih otići će kod profesora i reći: “Dali ste
nam zadatak još pre nekoliko meseci. Imao sam dovoljno vreme-
na i razumeo sam šta treba da radim, ali previše sam se opustio
i zanemario ono što je bilo primarno. Bio sam nedisciplinovan i
odugovlačio sam, i sad nemam završeni rad. Nemam izgovora,
to je moja greška. Učinite ono što mislite da je ispravno.” Zašto
se ljudi ne ponašaju ovako? Zato što je bolno prihvatiti istinu o
sopstvenom ponašanju. Za to je potrebna hrabrost.
Kad pričam sa ljudima o uslovima koje treba da ispune da
bi postali hrišćani, kažem im da treba da se pred Bogom pokaju
i kažu mu istinu – da su lagali, povredili neke ljude, da su vara-
li, bili pohlepni, nepošteni, neverni bračnom drugu, sebični itd.
Kad im to kažem, često vidim užas u njihovim očima. Oni ne
žele da u toj meri budu otvoreni i ranjivi, promeškolje se, bace
pogled na sat i izvuku se iz tog neprijatnog razgovora.
Šta se dešava? U njima samima postoji glas koji im govori:
“Priznanje je bolno i ponižavajuće, i biće ti neprijatno zbog te
otvorenosti, ali to je prava stvar koju treba da učiniš.” U isto vre-
me, jedan drugi glas im govori: “Ne zagledaj sebe izbliza. Opusti
se, prepusti se toku i sakrij svoje tragove.”
Mnogi ljudi popuštaju pod unutrašnjim pritiskom i govore:
“Jednostavno ne mogu to da učinim. To bi bilo previše neprijat-
no i ponižavajuće.” I oni onda govore one besmislene stvari kao

14
što su: “Ko? Ja grešnik? Ne, to nisam ja. Hari je užasan, Meri je
zla, ali ja sam živeo sasvim uzorno. Možda sam napravio nekoli-
ko manjih grešaka – niko nije savršen – ali nisam grešio previše.
Nisam učinio ništa jako loše.”
Kad čujem takav odgovor, imam potrebu da kažem: “Pri-
jatelju, ti si kukavica. Ti znaš šta treba da učiniš, ali se plašiš,
nemaš petlju da Bogu kažeš istinu o sebi. Plašiš se nelagodnosti
i sramote. Suviše si uplašen da bi priznao ono što je očigledno.
I još nešto: Ako nemaš hrabrosti da se pokaješ, onda bar nemoj
nikad više da kažeš da je hrišćanstvo za slabiće. Očigledno je da
je ono za ljude koji su hrabriji od tebe.”
Ako je hrabrost potrebna da se postane hrišćanin, potrebno
je još više hrabrosti da se bude hrišćanin.

Hrabrost u sledbeništvu
Kad sam bio dečak voleli smo da igramo igru u kojoj bismo
jednom detetu stavili povez preko očiju i dali mu zadatak da trči
kroz šumu, oslanjajući se samo na uputstva druga koji bi mu go-
vorio kuda da ide. “Skreni levo, drvo je ispred tebe! ... Balvan
je pred tobom – skači!” Neka deca nisu verovala toj verbalnoj
navigaciji. Ona su išla polako iako im je glas govorio da je put
čist. Druga deca su kaskala kao konji, a neka su hodala kao da
se bore protiv nevidljivih neprijatelja. Svi su morali da se izbore
sa željom da skinu povez da bi videli put ispred sebe. Potrebna je
velika hrabrost da bi se sledilo vođstvo druge osobe.
Kao hrišćani ponekad se osećamo kao ta deca s povezom
preko očiju. Apostol Pavle kaže da “po veri živimo, a ne po gle-
danju”. (2. Korinćanima 5:7) Mi nismo “sami u šumi” i Bog je
obećao da će “ravnati naše staze”. (Priče 3:6, Šarić) Slediti Isusa
Hrista zahteva veliku hrabrost, jer često nam njegovo vođstvo
izgleda nelogično, iracionalno i suprotno uobičajenim društve-
nim normama. Ponekad je to toliko veliki izazov, da sebi kažem:
“Mislim da ću se ovog puta povući u svoju puževu kućicu i igrati

15
na sigurno.” Tada mi unutrašnji glas kaže: “Gde ti je hrabrost,
Hajbels? Ustani i kreni. Pokaži poverenje u Boga.”
Duhovni put kukavice je kratak. Njegova snaga i ubeđenja
se brzo istope i nestanu. Potrebna je velika hrabrost da bi se čo-
vek pokajao i postao hrišćanin, ali
Duhovni put kukavice i da bi sledio Božje vođstvo u ži-
je kratak. Njegova sna­ votu. Neki Božiji pozivi zahtevaju
ga i ubeđenja se brzo ono najbolje što možete dati. Neki
istope i nestanu. njegovi testovi rastežu vas do kraj-
Potrebna je velika njih granica. Neki njegovi pozivi na
hrab­rost da bi se čovek avanturu izazivaju u vama velike
pokajao i postao hriš­ strahove i sumnje. Zaista, hrabrost
ćanin, ali i da bi sledio je ugrožena crta karaktera u današ-
Božje vođstvo u životu. nje vreme.

Hrabrost u međuljudskim odnosima

Još jedna vrsta hrabrosti je takođe ugrožena i u izumiranju
– hrabrost u međuljudskim odnosima. Trudim se da ne dajem jef-
tine odgovore na dragocena pitanja, ali kada me ljudi pitaju šta
treba učiniti da bi se izgradio dobar brak, ja odgovorim: “Hra-
brost.”
Da bi bračni odnos procvetao potrebna je intimnost. Potreb-
na je velika hrabrost da biste rekli svom bračnom drugu: “To sam
ja. Ne ponosim se time, u stvari stidim se zbog toga – ali to sam
ja.” Takođe je potrebna hrabrost da biste pogledali svog bračnog
druga u oči i rekli: “Naš brak je u ozbiljnoj krizi i moramo neš­
to da učinimo po tom pitanju.” Šta većina ljudi uradi? Potiskuje
probleme i nastavlja starim putem. Dok se bave svojim karije-
rama i svakodnevnim poslovima, brak se raspada. Oni nemaju
hrabrost da energično kažu: “Borimo se za naš brak. Hajdemo
kod bračnog savetnika. Možemo da se sastanemo sa nekim brač-
nim parom koji poštujemo. Suočimo se sa našim problemom,
bolje je da ga rešavamo nego da bežimo od njega.” Potrebna je

16
hrabrost za borbu protiv iskušenja “slađe je zabranjeno voće”, da
probijamo sloj po sloj naših maski i odbrambenih mehanizama i
da nastavimo da radimo na izgradnji braka iz godine u godinu.
Potrebna je velika hrabrost i za odgajanje dece. Koliko če-
sto srećem roditelje koji odustaju od discipline jer ne mogu da
podnesu neodobravanje kod svoje dece! Deca se razbesne i kažu
“mrzim te”, a roditelji se predaju. Ako nameravate da odgajate
vašu decu onako kako Bog to želi, moraćete da pustite vaše male
tirane da se razbesne. Pokažite hrabrost i recite: “Nisi me zapla-
šio, mali. Ovo je prava stvar i slušaj me dobro šta ćeš morati da
uradiš...”
Hrabrost u odnosima potrebna je i kod prijateljstava, da po-
gledamo nekog u oči i kažemo: “Zar nije vreme da stanemo sa
pričom o vremenu i poslovima, i da popričamo o tome šta se
dešava u tvom i mom životu? Nije li vreme da postanemo prava
braća?” Nema puno ljudi hrabrosti da izazovu svog bližnjeg da
se zajedno bore za njihov odnos i obostrani duhovni rast. Naučio
sam tokom godina da nikada neću uspeti u braku i u odnosu sa
svojom decom i prijateljima, ako nisam hrabar.

Hrabrost da budemo moralni

Postoje i mnoge druge vrste hrabrosti – hrabrost u poslu,
hrabrost u suočavanju s teškim okolnostima, moralna hrabrost.
Koliko hrabrosti vam treba da se držite etike u poslovnim od-
nosima? Imaš li petlje da budeš pošten? Ne želimo da izgubimo
mušteriju, pa kažemo “isporuka će biti u ponedeljak”, a znamo da
pošiljka neće krenuti do srede.
Koliko hrabrosti je potrebno da bismo ostali čisti na seksu-
alnom planu u seksualno razularenoj kulturi? Koliko hrabrosti je
potrebno da bismo ostali verni principima kada svi u kancelariji,
školi ili u komšiluku kažu: “Ti si beznadežan staromodni ideali-
sta i čudak – u stvari, ti si religijski fanatik.”

17
 Kako da postanemo hrabri?
Da li znate kako da postanete hrabri? Da li je dovoljno samo
to poželeti? Reći molitvu? Mahnuti čarobnim štapićem?
Rastemo u hrabrosti kada se suočavamo sa svojim parališu-
ćim strahovima. Ponekad mislimo da je hrabrost urođena osobina.
Ipak, hrabri ljudi su obični ljudi kao vi i ja, koji su odlučili da poč-
nu da se suočavaju sa svojim strahovima umesto da beže od njih.
Kao dečak bio sam dosta povučen, pa me je otac izazivao da
radim upravo one stvari kojih sam se plašio. U osnovnoj školi, na
primer, odveo bi me na našu farmu
Ponekad mislimo da je i rekao mi: “Bili, ti danas voziš kom-
hrabrost urođena oso­ bajn.” Već nekoliko godina vozio
bina. Ipak, hrabri ljudi sam traktor, ali sve vreme bih se za
su obični ljudi kao vi volanom tresao od straha. Ponekad
i ja, koji su odlučili da je bilo potrebno i dvostruko više
počnu da se suočavaju vremena da bih uradio posao. Kada
sa svojim strahovima sam na kraju izašao iz kombajna,
umesto da beže od njih. kolena su mi se tresla, ali otac mi je
rekao: “Odličan posao.” Sledeći put
kad bi to isto tražio od mene, bilo mi je malo lakše.
Ponekad, kad bismo otac i ja plovili po Mičigenskom jezeru
i zašli između dva pristaništa, uz velike talase koji su bacali bro-
dić tamo-ovamo, on bi rekao: “Moram pod palubu a ti preuzmi
kormilo.” Znao sam zašto to radi – čekao je da me potpuno obuz-
me panika, da bih se zatim pribrao i stekao kontrolu. U jednom
trenutku čamac bi se kretao ka jednom pristaništu, a u sledećem
ka drugom. Kad bih konačno uspeo da upravim čamac tamo gde
treba, otac bi izašao i rekao: “Nije bilo tako teško, zar ne?” Sledeći
put mi je bilo malo lakše da uradim to isto.
Na isti način otac me je učio da pilotiram. Mejgs Fild je je-
dan od najopasnijih aerodroma u SAD-u. Nalazi se u Čikagu na
obali jezera, okružen je vodom i nad njim često duvaju jaki bočni
vetrovi. Kad god bismo leteli u Čikago, otac bi mi rekao da sletim

18
na Mejgs Fild, iako su i drugi aero- Hrabrost nije egzotič­
dromi bili dostupni. Svaki sledeći na i neobavezna crta
put mi je bilo lakše da to uradim. karatera. To nije samo
Svaki strah s kojim se suočimo lepa osobina pojedinih
i koji prevaziđemo pomaže nam da ljudi. Hrabrost je neop-
se izgrađujemo. Svaki uspeh nam hodna u životu svakog
daje više samopouzdanja. Mi smo čoveka.
hrabriji kada se suočavamo sa svo-
jim strahovima. Isto tako, mi rastemo i kada se okružimo dobrim
uzorima. Biblija kaže: “Ne zavaravajte se: Rđavo društvo kva-
ri dobre navike.” (1. Ko­rinćanima 15:33, SSP) Ako provodite
vreme sa beskičmenjacima, verovatno ćete i sami postati takvi.
Nažalost, često smo okruženi ljudima koji imaju običaj da pod
pritiscima odustaju, prave kompromise i idu samo utabanim pu-
tem. Međutim, ako želite da postanete hrabriji, donesite odluku
da ćete tražiti društvo hrabrih ljudi. Čitajte biografije hrabrih lič-
nosti, članke o hrabrosti, biblijske priče o ljudima kao što su bili
Mojsije, Danilo, Jestira i Pavle, koji su kao i svi ljudi bili podložni
strahu, ali su ipak išli napred u veri i rasli.
Ako dopustimo da naš um bude transformisan, razumećemo
suštinsku važnost hrabrosti na svim životnim putevima. Hrabrost
nije egzotična i neobavezna crta karatera. To nije samo lepa osobina
pojedinih ljudi. Hrabrost je neophodna u životu svakog čoveka.
Potrebna je hrabrost da se krene za Hristom, da mu se pruži
ruka i veruje. Potrebna je hrabrost za život poslušnosti Hristu.
Potrebna je hrabrost da bi čovek bio moralan i da bi gradio zna-
čajne odnose sa svojim bračnim drugom, decom i prijateljima.
Potrebna je hrabrost da bi se obavljao posao ili da bi se prome-
nilo zanimanje i počela nova karijera. Potrebna je hrabrost da
bismo napustili dom ili da bismo mu se vratili.
Hrabrost je svima potrebna i Bog želi da je imamo. “Bog nam
nije dao plašljiv duh, već duh snage.” Međutim, ne možete pasivno
očekivati da se hrabrost pojavi sama po sebi. Morate da idete za njom.

19
 3. poglavlje

DISCIPLINA
postizanje uspeha odlaganjem uživanja

Neki ljudi kao da uspevaju u svemu čega se dohvate. Uspešni

su na poslu, omiljeni su u svojim porodicama, i čak stižu da budu
aktivni u mnogim drugim područjima. Njihov karakter i njihova
vera jačaju i sazrevaju – čak su i fizički dobro. Kako uspevaju da
u tolikoj meri razviju svoje potencijale? Skoro po pravilu jedna
njihova osobina ima ključnu ulogu – disciplina.
Neki ljudi u svom životu imaju zbunjujući niz neuspeha, ka-
tastrofa i promašaja. Ako su pošteni prema sebi i vama, verovat-
no će vam dati ovakvo objašnjenje: “Jednostavno, dopustio sam
da mi stvari iskliznu iz ruku... Prestao sam da predano radim
svoj posao... Zanemario sam dobre savete... U krizama sam ute-
hu tražio u alkoholu.... Nisam dovoljno pazio... Nisam provodio
vreme sa svojom porodicom... Mislio sam da će se problemi sami
po sebi rešiti...” Lista razloga za neuspeh bi mogla da ide u nedo-
gled, ali sve to zajedno moglo bi se podvesti pod jedno – nedo­
statak discipline.
Disciplina je jedna od najvažnijih osobina karaktera. Ona
igra ključnu ulogu u razvoju svake oblasti života. Koliko ljudi
poznajete koji su zaista disciplinovani? Da li možete da se setite
bar petoro ljudi koji su zaista disciplinovani u svim oblastima
svog života? Da li ste i sami disciplinovani? Bog mi je podario
stotine poznanika i prijatelja, a samo mali broj njih je pokazao
izvestan stepen discipline. Ne radi se o tome da ljudi ne žele da

20
budu disciplinovani. Disciplina je, čini mi se, veoma retka crta
karaktera.
U nekim anketama koje sam sprovodio, pitao sam ljude koju
bi osobinu karaktera najviše želeli da imaju. Obično je u samom
vrhu bila disciplina. Međutim, postoji velika konfuzija u vezi sa
definicijom pojma discipline i shvatanja kako se disciplina ostva-
ruje u praksi. Ljudi ne znaju kako da disciplinuju sami sebe i na
taj način da unaprede svoj svakodnevni život.
Pokušaću da u dve reči dam definiciju ove željene, ali nedo-
voljno jasne crte karaktera: Disciplina je odlaganje uživanja.

najpre Loše vesti

Po mišljenju Skota Peka, pisca knjige Put kojim se ređe ide,
“odlaganje uživanja je proces planiranja trpljenja i uživanja, na
takav način da je užitak povećan zato što se najpre suočavamo s
trpljenjem i prevazilazimo ga.” On dodaje da je to “jedini pristo-
jan način da se živi”. U potpunosti se slažem.
Da li ste ikada posmatrali disciplinovanog dečaka dok jede
parče torte? On pažljivo zaobilazi šlag i najpre jede ostatak torte.
Kad to završi, on se ustremi na najukusniji deo! Čak i u ovak­
vim primerima važi princip da za-
dovoljstvo raste uz pomoć principa “Disciplinovanost, tj.
odlaganja uživanja. odlaganje uživanja, je
Da bi deca naučila da koriste jedini pristojan način
ovaj princip potrebno je neprestano da se živi.” Skot Pek
roditeljsko nadgledanje. Deca koja
su poučavana disciplini osetiće da ne mogu da uživaju u večeri
i večernjim društvenim aktivnostima ukoliko nisu završila svoje
domaće zadatke koji im “vise nad glavom” ili ako je hitno potreb-
no da se pobrinu za svog kućnog ljubimca. Upravo zbog toga dis-
ciplinovani studenti nakon povratka sa nastave prvo završe svoje
poslove, školske zadatke i kućne obaveze, a nakon toga mogu da
uživaju u ostatku dana.

21
 Mnogi ljudi prilikom ulaska u poslovne vode počinju s dna
lestvice u hijerarhiji firme. Oni dobrovoljno rade prekovremeno,
imaju kratke godišnje odmore i manju platu, jer očekuju da će
im se trud kasnije isplatiti. Posle više godina mogu da zadobiju
mogućnost kliznog radnog vremena, veću platu, duže odmore,
više odgovornosti, više kreativnih poslova. To je princip odlaga-
nja uživanja: trpljenje na početku, da bi kasnije usledila prijatnija
faza. Ovaj princip, koji obično funkcioniše u poslovnoj sferi ži-
vota, može biti primenjen i na mnoge druge oblasti.
Princip odlaganja uživanja je važan i za duhovni život. Često
sam slušao kako ljudi govore: “Tokom godina sam naučio nešto.
Ako disciplinujem sebe da ujutro provodim određeno vreme u
miru sa Bogom – moleći se, čitajući Bibliju, beležeći svoje misli,
slušajući neku pesmu – taj dan mi prođe uspešnije i u većem za-
dovoljstvu.” Zapazite šta ovi ljudi govore. Ako uložimo svoje vre-
me i energiju u nešto vredno, ostatak dana će biti blagosloven.

Odloženo uživanje u porodici

Disciplina je potrebna i u međuljudskim odnosima. Tek
venčani bračni parovi, koji razumeju vrednost discipline, kažu
jedno drugom još na početku njihove veze: “Hajde da snažno
radimo na našem braku već sada. Hajde da se suočimo sa našim
konfliktima čim se pojave. Ne prepuštajmo ništa inerciji. Hajde
da učinimo sve što je potrebno da bi naš brak bio uspešan.” Ovo
može zahtevati dosta teškog rada i može biti neprijatno, a pone-
kad i bolno, ali to će u budućnosti doneti dobre rezultate i vreme
ispunjeno zadovoljstvom.
Ponekad se moja supruga i ja sastajemo sa parovima koji do-
življavaju probleme u svom braku. Nakon razgovora sa njima, če-
sto shvatimo da, čak iako su možda u braku i duplo duže od nas,
oni se upravo suočavaju sa problemima sa kojima smo se mi suo-
čili još na početku našeg braka. Kada su se problemi i konflikti
pojavljivali, oni su odbijali da se suoče sa njima. Da bi izbegli

22
neprijatnosti, pretvarali su se da je među njima sve u redu. Dopu-
stili su da im situacija izmakne iz ruku, umesto da se što pre suoče
sa nelagodnošću da bi kasnije bili srećni. Rezultat ovog nedostat-
ka discipline bila je, naravno, sve veća napetost, koja je konačno
postala nepodnošljiva. Bilo bi bolje da su odlučili da prođu kroz
bol na početku, da bi u budućnosti imali dobre plodove.
Odlaganje uživanja je takođe značajno u vaspitanju dece.
Mnogi roditelji su nespremni da učine neophodne žrtve da bi
zadovoljili potrebe svoje dece. Pre-
kovremeni rad, TV emisija, preli- Mnogi roditelji su
stavanje dnevne štampe ili potre- nespremni da učine
ba da se kratko odspava na kauču neophodne žrtve da
mogu izgledati isuviše primamljivo bi zadovoljili potrebe
u odnosu na neku edukativnu igru svoje dece. Teško je
sa detetom, na primer. Bez ikakve posvetiti se redovnom i
dileme, teško je potpuno se posve- ispravnom vaspitavanju
titi redovnom i ispravnom vaspi- deteta. Međutim, ula­
tavanju deteta. Međutim, ulaganje ganje truda, naročito u
truda, naročito u prvim godinama prvim godinama života
života kada dete intenzivno uči i kada dete intenzivno
prima utiske sa svih strana – pomo- uči i prima utiske sa
ći će u izgrađivanju snažnog karak- svih strana – pomoći
tera u njemu. Roditelji koji se disci- će u izgrađivanju snaž­
plinuju u ovom smeru, verujući da nog karaktera u njemu.
će im Bog dati snagu da izdrže do
kraja, imaju mnogo više šansi da na kraju uživaju u plodovima
tog truda i da imaju dobre odnose sa svojom decom.

Bez napora nema dobitka

Postizanje ravnoteže i snage nemoguće je bez discipline i
odlaganja uživanja. Ljudima je teško da se, zbog postizanja ma-
nje brojke na vagi, odreknu kulinarskih ekstaza. Međutim, kada
u ogledalu uoče svoje naslage sala, shvate da je vredno potruditi se.

23
U aerobik klubu u kom vežbam, imamo običaj da kažemo: “Kad
izdržite napor nekih 45 minuta ili sat vremena, posle toga se bo-
lje osećate. Mišići su zategnutiji i osećate zadovoljstvo koje traje
u toku celog dana, pa čak i u toku noći.
Ako postoji oblast u kojoj je jako važno da primenite prin-
cip odlaganja uživanja, to je svakako upravljanje novcem. Kada
donosite odluku da ne potrošite no-
Upravljanje novcem je vac na nešto što biste mnogo želeli
oblast u kojoj je jako da imate, ali vam nije neophodno u
važno da primenjuje­ tom trenutku, osećate u određenoj
mo princip odlaganja meri neugodnost i patnju. Međutim,
uživanja. znajući da je na duge staze dobro da
troškove svedete na minimum, ose-
tićete da ste uradili pravu stvar.
Nije teško razumeti disciplinu ako dobro shvatite princip
odlaganja uživanja. Međutim, razumeti disciplinu i praktikovati
je – to su dve različite stvari. Ključ za praktikovanje discipline
može biti opisan u tri reči – doneti odluku unapred. Objasniću
na šta mislim.

Donošenje odluke unapred

Kad odlučite da je jedini dostojanstven način da živite pri-
hvatanje napora i teških izazova na početku, da biste kasnije
mogli da uživate u nagradi – morate napraviti važan praktičan
korak. Morate unapred da odlučite kako ćete praktikovati disci-
plinu u različitim oblastima života.
Na primer, fizičko zdravlje je za mene veoma važna oblast.
U mojoj rodbini su česte hronične bolesti srca. Dva ujaka i dva
strica imali su srčane napade i umrli pre svoje pedesete godi-
ne. Moj otac je umro u pedeset i trećoj godini. Počeo sam da
osećam tegobe već u petnaesetoj godini. Iz svega sam zaključio
da ne smem da se igram sa svojim zdravljem, pa sam morao da
preduzmem nešto po tom pitanju.

24
 Razumeo sam da moram da istrajem u redovnom trčanju i
dizanju tegova, ako želim da se osećam dobro i zdravo. Razumeo
sam da je važno da budem disciplinovan, ali razumevanje samo
po sebi nije dovoljno da poboljša moje zdravlje. Ja praktikujem
disciplinu kad unapred donesem odluku da ću od ponedeljka do
petka u 15:30 sati da napustim kancelariju i odem u aerobik klub
da vežbam.
Ovu odluku sam doneo još pre nekoliko godina i uredno je
beležim u svom kalendaru. Ipak, svakog dana oko 15:15 moje
telo počinje da šalje signale: “Ti ne želiš danas da vežbaš. Boli te
malo tu desno, a i malo si umoran. Imaš užasno puno posla i ne
želiš sada to da prekineš, zar ne?” Jedan deo mene ne želi da vež-
ba, kao što vidite, i tako dolazim do rasprave sa samim sobom.
“O, da, trebalo bi da krenem.”
“Ali... mogao bi i da preskočiš koji dan. Nećeš valjda da po-
staneš fanatik.”
I tako se nastavlja ubeđivanje. Ako bih svakoga dana u 15:30
donosio odluku da li da idem na vežbanje ili ne, ne bih baš često
išao u aerobik klub. Ako bih čekao do momenta kad već treba da
se spakujem i krenem, sa svim osećanjima i glasovima koji me
pritiskaju, velika je verovatnoća da bih odustao. Zbog toga prak-
tikujem donošenje odluke unapred. Zato što sam već odlučio da
odem u klub, ja ignorišem porive koji me vuku na drugu stranu,
koliko god oni bili jaki.
“Izvini”, kažem svom telu, “želeo bih da te poslušam, ali već
sam odlučio. To je i u mom kalendaru, neću promeniti svoju od-
luku. Već je sve gotovo.” Moje telo može da stenje, ali ono odlazi
u teretanu. Donošenje odluke unapred za mene je odličan način
da se disciplinujem u svakodnevnom životu.

Upravljanje novcem
I kod planiranja finansija donošenje odluke unapred je de-
lotvoran metod. Moja supruga i ja osmišljavamo naš porodični

25
budžet na početku svake godine. Molimo se za to, dogovorimo
se i onda sve zapišemo. Zatim potpišemo izjavu da ćemo se dr-
žati budžeta bez obzira na sve – na taj način unapred donosimo
odluke.
Šta se dešava u praksi? “Videla sam predivnu lampu na ra-
sprodaji.” Pogledi nam se susreću i smeškamo se jedno drugom jer
smo dobro razumeli o čemu se radi. “Divno bi izgledala na malom
stolu, a bilo bi i više svetla u sobi. Zaista nam je potrebna.” Bez pla-
niranja budžeta mi bismo sigurno pojurili da kupimo tu lampu, ali
zbog rešenosti da budemo disciplinovani možemo samo da pogle-
damo brojke i vidimo da li tu ima lufta za lampu ili nema. Nema
potrebe da se raspravljamo oko toga ili pravimo kompromis.

lični odnosi
Donošenje odluke unapred je posebno važno u oblasti u
kojoj se, nažalost, najređe praktikuje – u odnosima. Ako muž i
žena, na primer, nameravaju da očuvaju i razvijaju svoj odnos,
potrebno je da redovno odvajaju posebno vreme da budu zajed-
no, sami. Moja supruga i ja to zovemo našim vremenom za sa­
stanak. Već nekoliko godina ohrabrujem bračne parove iz naše
crkve da vikendom odvoje vreme da budu sami zajedno. Skoro
svako se slaže da je ideja odlična, čak suštinski važna. Neki paro-
vi to rade redovno. Neki od njih, koji se toga pridržavaju svakog
vikenda, doneli su odluku unapred da će tako činiti. Neki od njih
su angažovali bebisiterku da im čuva decu u to vreme. Plan je
napravljen ranije, i kad za to dođe vreme, oni tako i urade.
Donošenje odluke unapred je izuzetno značajan faktor u
našem odnosu sa Bogom. Mi znamo da je spasenje Božiji dar
milosti, a ne naša zasluga zbog napornog rada, planiranja ili dis-
cipline. Naš duhovni život je Božji dar, kao i naš fizički život koji
nam je dat na poklon. Međutim, bez praktikovanja discipline,
nećemo uzrasti duhovno, kao što ni fizički ne bismo porasli ako
ne bismo dovoljno jeli, kretali se ili spavali.

26
 Ako ste zainteresovani za razvijanje svojih duhovnih poten-
cijala osnovno je da započnete praksu donošenja odluka una-
pred. Uvideo sam da moram da radim nekoliko stvari da bi moj
duhovni život napredovao. Najpre, svakodnevno mi je potrebno
vreme za razvijanje lične veze sa Bogom. Zatim, potrebno je da
redovno idem na bogosluženja. I treće, potrebno mi je zajedniš-
tvo sa ostalim vernicima u nekakvoj vrsti službe. Čim zapostavim
neku od ovih aktivnosti, počinjem da venem. Osećam se duhov-
no slabim i isfrustriranim, i praktično sam neupotrebljiv u služ-
bi. Pre ili kasnije svaki iskreni vernik shvati šta mu je potrebno
da bi duhovno napredovao i koji su zahtevi za ostvarenje zdravog
duhovnog života. A tu upravo disciplina dolazi do izražaja.
Kada shvatite kako treba svakodnevno da živite da biste sa-
zrevali u veri, potrebno je da donesete neke odluke unapred. Da
biste duhovno rasli, treba da budete deo Hristovog naroda koji
se okuplja na bogosluženju. Potrebno je da unapred donesete od-
luku da ćete ići na okupljanja, i zatim tu odluku treba da sprovo-
dite. Recite sebi: “Biću u zajedništvu sa ljudima koji se okupljaju
na bogosluženju, ići ću redovno u crkvu.” Ne čekajte do večeri
uoči dana za bogosluženje kako biste se tek tada zapitali da li da
podesite alarm na budilniku. Ne pitajte: “Šta će biti sadržaj bo-
gosluženja?” Ne gledajte kroz prozor da biste proverili kakvo je
vreme. Krenite, jer ste to već odlučili.
Na isti način, ako ste razumeli da vam je potrebno lično vre-
me sa Bogom svakog dana, odredite neki termin u svom raspore-
du dnevnih aktivnosti, rezervišite ga i držite se tog plana. Možda
ćete za to odvojiti vreme ujutru ili u nekom drugom delu dana. U
tom posebnom vremenu možete da čitate Bibliju, molite se, zapi-
sujete svoje misli i molitve ili da slušate snimak neke propovedi
– bilo šta što vas jača u vašem odnosu sa Bogom. Isplanirajte svoje
vreme i aktivnosti onako kako je to najbolje za vas, ali ne prepuš­
tajte slučajnosti vaše susrete sa Bogom. Donesite odluku unapred
da ćete imati svakodnevni sastanak s njim i držite se toga.

27
 istrajnost u disciplini
Kada rešite da budete disciplinovani i da se držite standarda
koji ste sebi odredili, vi u stvari pokazujete da ste spremni da
doživite i neugodnosti i bol da biste kasnije mogli da primite bla-
goslove na duge staze. Vi donosite odluku unapred da odložite
uživanje koliko god je to potrebno da biste ostvarili rezultate koje
priželjkujete. To je disciplina.
Suština discipline je, dakle, odlaganje uživanja, a ključ za
sprovođenje discipline je donošenje odluke unapred. Neko će
možda reći da nema snage za to. Vi od sveg srca verujete u prin-
cip odlaganja uživanja i više puta ste pokušavali da donesete od-
luku unapred, ali niste imali uspeha. Vaša odlučnost je nestajala
u iskušenjima ili u uobičajenoj kolotečini lenjosti.
Dobra vest je da Bog ne očekuje da to uradimo sami. On zna
i da su vam potrebna braća i sestre da vam pomognu. To je jedan
od razloga zbog kog se hrišćani priključuju crkvi umesto da osta-
nu van nje. Ako nemate dovoljno snage da se pridržavate svojih
odluka, može vam pomoći osećaj odgovornosti. Zamolite dvojicu
ili trojicu prijatelja da vas drže za reč da ćete biti odgovorni za
svoje odluke. Recite im: “Doneo sam ove odluke unapred jer za-
ista želim da uspem. Molim vas da me držite za reč, da pratite da
li sam istrajan.” To je ogromna podrška disciplini.
Na kraju, ono što je najvažnije, Bog je u svojoj Reči rekao
da će nam Sveti Duh pomoći da sprovedemo disciplinu u svom
životu: “...plod Duha je... uzdržljivost...” (Galatima 5:23, Čarnić)
Od Njega možete dobiti pomoć i snagu.

Kakva je nagrada?
Disciplina bez nagrade – to doista zvuči loše. Na sreću, po-
zitivne posledice disciplinovanog života su ogromne. Majk Sin-
glitari je igrač “Čikago bersa”. Bio sam u njegovom domu i vi-
deo impresivnu kolekciju sprava za trening koju je on postavio
u svom podrumu. “Majk”, pitao sam ga, “u klubu imaš opremu

28
za trening vrednu deset hiljada dolara, zašto ti je potrebno ovo u
podrumu?”
“Želim nešto više”, odgovorio mi je. “Spreman sam da pla-
tim koliko je potrebno jer, kad dođe sezona utakmica, želim da
budem spreman.” Nakon treninga u toku dana, Majk ode kući u
svoj podrum i nastavlja sa vežbama. Koji je njegov motiv? Želi da
bude sposoban da igra u Super ligi. Zato je proglašen za najbo-
ljeg igrača tri sezone za redom.
U svim oblastima života disciplina je od ključne važnosti. U
duhovnom životu nagrada za disciplinovanost su sazrevanje, os-
posobljavanje za službu, zadovolj-
stvo i ispunjenost. U međuljudskim Disciplinovani život
odnosima nagrada je preporod u donosi velike nagrade,
bračnom i porodičnom životu, kao ali one su retko kada
i jačanje prijateljskih odnosa sa dru- trenutne. Kad svet
gim ljudima. Disciplinovan odnos bučno traži svoju na­
prema svom telu doneće vam mno- gradu “ovde i odmah”,
go bolju kondiciju, višak energije, linijom manjeg otpora,
teško je opredeliti se
otpornost na bolesti, povećanje kon-
za disciplinu. Nagrada
centracije i porast samopoštovanja.
će doći u svoje vreme
Nagrada za disciplinovani odnos
ako istrajete u naporu,
prema novcu je oslobođenje od du-
imajući jasne ciljeve
gova i zadovoljstvo zbog saznanja da
pred sobom.
je vaše porodično gnezdo udobnije.
Disciplinovani život donosi velike nagrade, ali one su retko
kada trenutne. Kad svet bučno traži svoju nagradu “ovde i od-
mah”, linijom manjeg otpora, teško je opredeliti se za disciplinu.
Međutim, nikada nećete izgraditi vaš odnos sa Bogom, vaš brak,
vašu fizičku kondiciju ili vaše poslove, ako sledite svetovne zah-
teve za brzo dobijanje nagrade. “Isplata” će doći u svoje vreme
ako istrajete u naporu, imajući jasne ciljeve pred sobom.
Odlaganje uživanja. Donošenje odluke unapred. Odgovornost.
Ove reči definišu disciplinu i pokazuju kako da je ostvarimo. Za

29
one koji disciplinovano žive nagrade su velike, pod uslovom da
istraju u ulaganju napora.
Kojoj oblasti vašeg života je najhitnije potrebna disciplina?
Kada ćete preduzeti prvi korak?!

30
 4. poglavlje

VIZIJA
gledanje iza očiglednog

Postoji priča o dva zatvorenika u jednoj maloj ćeliji, u kojoj

nije bilo svetla osim onog koje je dopiralo kroz maleni prozor,
koji se nalazio metar iznad nivoa očiju. Veći deo vremena provo-
dili su u gledanju kroz taj prozor. Jedan od njih uočio je rešetke
– ružne, hladne šipke koje su podsećale na njihovu realnost. Iz
dana u dan on je bivao sve obeshrabreniji; u njemu su rasli gor-
čina, bes i bespomoćnost. Nasuprot njemu, drugi zatvorenik je
kroz taj prozor posmatrao zvezde. Nada ga je ispunjavala sve više
dok je razmišljao o mogućnosti da započne novi život kada bude
bio na slobodi.
Zatvorenici su gledali kroz isti prozor, ali jedan je video re-
šetke, dok je drugi video zvezde. Razlika u njihovim vizijama
učinila je ogromnu razliku u njihovim životima.
Jedan poslovni lider rekao mi je da, po njegovom mišljenju,
vizionari koji ulaze na tržište teško opstaju u klimi koja tu vlada.
“U današnjem poslovnom svetu ima mnogo šablonskih ljudi”,
rekao je, “koji će uraditi tačno kako im je rečeno da urade i to
na tačno propisan način – ništa manje i ništa više od toga. Ima
puno robota, ali premalo ljudi sa idejama. Potrebni su nam ljudi
sa maštom, koji misle ispred svog vremena, koji nalaze načine da
poboljšaju poslovanje ili povećaju efikasnost.”
Starešina jedne crkve pozvao me je telefonom iz daleka i za-
molio me da predložim pastora koji bi mogao da vodi njegovu

31
crkvu. Bio je vrlo kategoričan – ne želi nekog ko će jednostavno
doći u crkvu i održavati status kvo. “Potreban nam je pastor sa
vizijom”, rekao je.
Jedna devojka mi je nedavno rekla da se moli Bogu da je
vodi ka čoveku koji će “zaista znati kuda ide, koji je spreman na
rizike, koji ne postupa po šablonu”.
Previše ima bezličnih Drugim rečima, ona je želela da joj
ljudi koji rade samo Bog za supruga da čoveka vizionara.
ono što im se kaže i lju­ “Ali”, tužno je rekla, “nisam sigurna
di koji teže statusu kvo. da danas još uvek ima takvih.” Že-
Jako je malo vizionara. leo sam da joj kažem da je pretera-
no pesimistična, ali nisam mogao.
Previše ima bezličnih ljudi koji rade samo ono što im se kaže i
ljudi koji teže statusu kvo. Jako je malo vizionara.

Zašto ima malo vizionara?

Vizionarstvo se nalazi na mojoj listi ugroženih osobina, za-
jedno sa hrabrošću i disciplinom. Razlog je jednostavan – po-
trebno je dosta snage i truda da bi čovek bio vizionar. Puno je
lakše prepustiti se inerciji i raditi
Potrebna je smelost da samo ono što se od nas očekuje (ili
bi se izašlo iz uobičaje­ čak ni to). Potrebna je smelost da bi
nog šablona razmišlja­ se izašlo iz uobičajenog šablona raz­
nja. Potrebno je imati mišljanja. Potrebno je imati čvrsta
čvrsta uverenja i hrab­ uverenja i hrabrosti da bi se rizi-
rosti da bi se rizikovalo kovalo sa nekom novom idejom ili
s nekom novom idejom novim pristupom. Vizionari često
ili novim pristupom. više puta dožive neuspeh pre nego
što konačno realizuju ono što su na-
umili, a mnogi ljudi su previše nesigurni da bi rizikovali. Radije
će ići na sigurno, uhodanim putem.
Takođe, potrebno je dosta “dobrog starog znoja” da bi čovek
bio vizionar. Nekada je potrebno disciplinovano sedeti za stolom

32
sa papirom i olovkom, sve dok se ne osmisli novi način da se
nešto ostvari, tri nova načina da se nešto poboljša ili dva nova
načina za spasavanje poduhvata koji propada. Potrebna je istraj-
nost da se u molitvi pred Bogom čeka da On natprirodno zaiskri
u nama novu misao. Potrebno je učiniti napor da bi se planira-
lo za naredni period. Neki planovi se verovatno neće nikad ni
ostvariti, pa zašto uopšte i maštati? Mnogo je lakše videti rešetke
nego zvezde.
Mnogi od nas misle da su snovi, veliki planovi, izumi i nabo-
ji kreativne energije rezervisani samo za pisce, fizičare, kompozi-
tore i umetnike. To nije za obične ljude sa običnim zanimanjima,
običnim porodicama i običnim međuljudskim odnosima. Među-
tim, mislim da se Bog ne slaže sa takvim načinom razmišljanja.
Mislim da bi Bog rekao da je vizija, kao i hrabrost i disciplina, ka-
rakterna crta koja može da se razvije u svakom ko to želi. Uslov je
da se potrudimo da nam to postane
sastavni deo svakodnevnog života. Vizija je sposobnost da
Svako može da izabere da li će uo- se uoče moguća reše­
čavati rešetke ili zvezde. U stvari, nja za svakodnevne
svako od nas pravi takve izbore više probleme u životu.
puta dnevno. Vizionari su okrenuti
prema pronalaženju
Uočavanje rešenja rešenja, a ne prema
Vizija može biti definisana na pronalaženju teškoća i
više načina. Najpre, vizija je spo­ problema. Između ta
sobnost da se uoče moguća rešenja dva pristupa postoji
za svakodnevne probleme u životu. ogromna razlika.
Vizionari su okrenuti prema pro-
nalaženju rešenja, a ne prema pronalaženju teškoća i problema.
Između ta dva pristupa postoji ogromna razlika.
U Jevanđelju po Luci 16:1-9 zapisana je Isusova parabola,
koja je tako neobična da će je mnogi učitelji preskočiti radije
nego da pokušaju da je razumeju. To je priča o korumpiranom

33
računovođi, tj. “nevernom pristavu”. Njegov poslodavac ga je
uhvatio na delu i odlučio da mu da otkaz. Međutim, računovo-
đi je dopušteno da radi još par dana, pa je rekao sebi: “Imam
problem. Izgubiću svoj siguran, dobar posao. Isuviše sam star da
kopam na njivi, a isuviše ponosan da prosim. Moram nekako da
rešim ovaj problem.”
I tako je učinio nešto što nije bilo etički ispravno, ali je bilo
vrlo domišljato i za njega korisno: Pozvao je ljude koji su dugo-
vali novac njegovom poslodavcu.
“Koliko nam dugujete”, pitao je.
“Sto mera pšenice.”
“Reći ću ti šta da uradiš”, rekao je računovođa. “Promeni ko-
piju svog računa i ja ću promeniti svoju. Napiši da nam duguješ
samo pedeset.”
“O, hvala”, rekao je čovek. “To je tako lepo od tebe! Ako ti
ikada treba neka usluga, javi mi se.”
“Ne brini”, reče računovođa, “hoću.” Onda je pozvao drugog
dužnika, pa sledećeg, i svakome od njih ponavljao svoju veliko-
dušnu ponudu.
Šta je korumpirani računovođa radio? Koristio je firmin ka-
pital da bi sebe osigurao, tako da, kad izgubi posao, bude u mo-
gućnosti da nađe drugi. Njegov poslodavac je odmah shvatio šta
ovaj radi i reagovao krajnje neuobičajeno – pohvalio je domiš­lja­
tost i prepredenost svog računovođe!
Ni Isus ni poslodavac iz priče nisu hvalili obmanjivanje, ne-
poštenje ili “kreativno knjigovodstvo”. Ali obojica su prepoznali
računovođinu viziju. Kad se pojavio ozbiljan problem, nije se sa-
krio ili optužio nekog drugog, nije se propio ili skočio sa litice.
Umesto toga, on se suočio sa svojim problemom i našao način da
ga reši. Isus je pohvalio ovakav pristup problemu.
Šta je u ovoj priči zapanjujuće? Zar se ne okreće svako reša-
vanju problema kada se on pojavi? Začudo, nije tako. Što duže
radim sa ljudima, sve više shvatam da većina ne rešava probleme,

34
već se u njima zaglavljuje. Neretko ljudi žive relativno udobno,
sve dok ih iznenada ne zadesi problem – na poslu, u braku, poro-
dici, u međuljudskim odnosima, u finansijama i sl. Njihova prva
reakcija je čuđenje: “Zašto ja? Od više milijardi ljudi na ovoj pla-
neti, zašto se ovo desilo baš meni?” Zatim počinje “stenjanje” i
“cviljenje” zbog tog problema.
Međutim, samosažaljenje kao da nije dovoljno; oni uskoro
počinju da zovu svoje prijatelje da vide ima li koga da plače s
njima zbog njihove loše sreće. Ako su religiozni, oni padaju na
svoja kolena i govore Bogu o svom problemu do najsitnijih deta-
lja, kao da On to ne zna. Nanovo i nanovo u svom umu prevrću
celu priču kao meso na roštilju... Na kraju ceo njihov život počne
da se vrti oko tog problema i dolazi do kolapsa. Oni su izabrali
da dopuste problemu da ih definiše i oni više ne mogu da ga reše
niti da nastave sa svojim poslovima. Oni se identifikuju sa svojim
problemom.
Neverovatno, učinili su sve u vezi sa svojim problemom
osim jedne stvari koju je trebalo da učine – da se istrajno i odluč-
no posvete pronalaženju rešenja.

ne reci da je nemoguće
Hristovi učenici su jednom prilikom čuli kako On govori da
poštovani, imućni, uticajni ljudi i vođe teško mogu biti spaseni.
Ako je to istina, pomislili su, njihove šanse za spasenje su vrlo
male. Učenici, koji tada još nisu postali vizionari, odmah su se
obeshrabrili. Nisu videli rešenje, spasenje im je izgledalo nedo-
stižno. Isus ih je pogledao i rekao im: “Ljudima je ovo nemoguće,
a Bogu je sve moguće.” (Matej 19:26)
Da li vam se čini da je vaš problem nerešiv, da je veći i od
samog Boga? To nije istina. Bog je beskrajno veći od bilo kog
problema kog ste ikada imali ili ćete imati, i svaki put kada prob­
lem nazovete nerešivim, vi vređate Boga. “Bogu je sve moguće.”
Vizionari se suočavaju sa istim problemima kao i drugi ljudi.

35
Međutim, umesto da ih problemi parališu, vizionari se odmah
posvete traženju rešenja. To je za njih postala refleksna reakcija,
oni odmah kažu: “Situacija je loša, u redu, ali ni jedan problem
nije veći od Boga. Zato moram da se posvetim rešavanju proble-
ma.” Umesto da se predaju, vizionari uz Božju pomoć pronalaze
put, savladavaju probleme i prevazilaze ih, ili bar čine ono što je
u tim okolnostima moguće učiniti.
Posedovati viziju je od životnog značaja, jer život se uglav-
nom sastoji iz niza problema, iskušenja i razočarenja. Ako dopu-
stite sebi da vas teškoće savladaju,
Ako prilikom suoča­ vaša budućnost neće biti baš svetla.
vanja s problemima, Zaglibićete se već u prvom proble-
umesto da se prepu­ mu, a zatim i u sledećem. Provešćete
stite očajanju u samo­ ceo život vrteći se u krugu i prokli-
sažaljenju, istražujete njući blato. Međutim, ako razvijate
moguća rešenja – vizionarski duh i ako prilikom suo­
otkrićete koliko mnogo čavanja s problemima, umesto da se
kreativnosti i mudrosti prepustite očajanju u samosažalje-
Bog želi da dâ svojoj nju, istražujete moguća rešenja – ot-
deci koja mu se obra­ krićete koliko mnogo kreativnosti i
ćaju za pomoć. mudrosti Bog želi da dâ svojoj deci
koja mu se obraćaju za pomoć. Ko-
liko često potcenjujemo Boga, sumnjajući u njegove sposobnosti
da nam pomogne u svakodnevnim životnim problemima!
Pre nekoliko godina, razgovarao sam sa jednom ženom o
jednom njenom problemu. Već duže vreme bila je utučena, pa
sam je pitao o čemu se radi.
“Znate, na mom poslu je postalo neizdrživo.”
“Šta radite po tom pitanju”, pitao sam.
“Pa, tu ništa ne može da se učini”, odgovorila je.
“U redu”, rekoh ja “dozvolite mi da vam predložim nešto.
Idite na neko mirno mesto, uzmite olovku i papir i napišite pet
mogućih rešenja za vaš problem sa poslom.” Da bih je podstakao

36
da to i uradi, dao sam joj dva-tri predloga koji su mi prvi pali na
um. Sećam se kako me je tada pogledala – mešavina gađenja i
šoka. Ova žena se toliko dugo predavala obeshrabrenju da je na-
prosto zaboravila da može nešto i da učini da bi sebi pomogla.

koraci na putu ka rešenju

Mogli biste sada da kažete: “Očigledno je da pisac ove knjige
nije hodao u mojim cipelama. Kad bi moji problemi mogli da se
reše tako lako, uradio bih to već na početku.”
Priznajem, nisam hodao u vašim cipelama. Ne poznajem
vašeg šefa, vašu ženu, vaše dete, vašeg prijatelja, vašeg doktora,
ali, kao i vi, i ja imam neke probleme koji su, ljudski govoreći,
nerešivi. Međutim, ne želim sažaljenje i ne želim da se zaglibim u
obeshrabrenju. Tako, uz Božju pomoć i ugledavši se na iskustvo
velikog broja ljudi, evo šta ja činim kad se suočim s problemom:
Najpre pomislim na Hristove reči iz Jevanđelja po Mateju
19:26: “Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.” Ovu
misao već jako dugo znam napamet, ali stalno disciplinujem sebe
da to primenim na svaki novi problem sa kojim se susrećem.
Kada ne vidim rešenje, ova istina je nešto na šta se oslanjam. Bog
je veći od mog problema.
Drugo, odem na mesto na kome mogu da budem sam i tada
razmišljam o još jednom značajnom biblijskom stihu: “Ako ne-
kom od vas nedostaje mudrosti, neka je zamoli od Boga, koji sva-
kom rado daje i nikog ne prekoreva, i biće mu dato.” (Jakov 1:5,
Savremeni srpski prevod, SSP) Tada kažem sebi da se to Božije
obećanje odnosi i na mene. Ako ne mogu odmah da poverujem
da će se te reči ispuniti i u mom slučaju, donesem odluku da ću
ipak da se ponašam kao da je to što je Bog obećao već sada moja
realnost. Ponekad prođe dosta vremena dok ne steknem potpu-
nu sigurnost.
Treće, razgovaram sa braćom i sestrama koji su praktični
ljudi orijentisani ka rešavanju problema. Ne želim da ljudi samo

37
saosećaju sa mnom. “Jadni Bil, kako je težak njegov problem.” To
ne pomaže baš puno. Sledećeg dana kad se probudim problem je
još uvek tu, veliki kao što je i bio. Zato se trudim da razgovaram
sa ljudima koji mogu da mi kažu na koji način su rešili slične
probleme.
Četvrto, u duhu pozniznosti, molitve i otvorenosti za Svetog
Duha pravim spisak najboljih rešenja za moj problem koja mogu
da vidim u tom trenutku. Zatim, u veri krećem da primenjujem
jedno od rešenja, imajući poverenje u Boga da će ako treba za-
tvoriti vrata i otvoriti neka druga, otkriti mi i neke druge moguć-
nosti ili prouzrokovati da se dogodi nešto što će mi ukazati na
pravi put za rešenje mog problema. Često mi je jako teško dok
pravim te prve korake, ali radije bih se kretao napred u strahu,
nego da ostanem zaglavljen u neodlučnosti.
Bez obzira na vrstu problema koji imate – problem u odno-
sima, u braku, finansijama, u odnosu sa Bogom, u poslu – može-
te naći rešenje ako ste spremni da budete vizionar. Oslonite se na
obećanje da su sa Bogom sve stvari moguće. Tražite mudrost od
njega. Potražite mišljenje mudrih prijatelja. Zapišite neke opcije
koje imate i konačno – krenite napred u veri. To će biti veliki na-
predak u vašem životu – naučićete da se bavite rešenjima.

Gledati ispod površine

Posedovanje vizije nije bitno samo da bi se rešavali proble-
mi. Postoji još jedna definicija: Vizija je sposobnost da se vidi is­
pod površine ljudskih života. Vizionari znaju da je potrebno da se
gleda iza očiglednog da bi se razumele tajne života.
Mnogi ljudi imaju izrazito razvijenu osobinu da kod drugih
ljudi gledaju samo ono što je na površini: “On je arogantan (ili ta-
lentovan, ili sebičan, ili sujetan).” Uvek se nađu oni koji imaju isti
pogled na stvari: “I ja sam to primetio.” Ovo uzajamno razume-
vanje izgleda čudesno, ali u suštini, sve je to samo površno gleda-
nje na stvari. Vizionari se odlučuju da gledaju iza očiglednog, oni

38
gledaju ispod površine u potrazi za suštinom. Oni gledaju srce,
karakter, nade i strahove koji motivišu ponašanje ljudi.
Isus je imao vizionarski pogled kada je promenio ime svog
učenika Simona. Na prvi pogled, Si­
mon je bio samo jedan impulsivan, Vizionari se odlučuju
agresivan i površan čovek. Ali Isus da gledaju iza očigled­
je gledao malo dublje i video poten- nog, oni gledaju ispod
cijal koji niko drugi nije uočio. Si- površine u potrazi za
mon je imao kičmu, imao je snagu suštinom. Oni gledaju
za koju ni sam nije znao da je pose- srce, karakter, nade i
duje. Zato ga je Isus nazvao Petar, strahove koji motivišu
što na grčkom znači “kamen” – a to ponašanje ljudi.
je materijal koji je osnova za podi-
zanje velikih zgrada. “Na ovome kamenu”, rekao je Isus, “sazida-
ću crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati.” (Matej 16:18)
Možete li da zamislite šok na licima ostalih učenika kada je Isus
ovo izgovorio? Petar nije postao stub, poštovani vođa i osnivač
crkve u Rimu (Galatima 2:9). On je postao jedan od stubova crk­
ve, a to nam govori o Isusovoj viziji, njegovoj sposobnosti da gle-
da ispod površine Petrovog karaktera.
Volim ovu misao iz Priča Solomunovih: “Duboke su vode
namere srca čovečijeg, al’ razuman čovek ume da ih crpi.” (Priče
20:5, Bakotić) Svi ljudi, stvoreni po Božjem liku, imaju potenci-
jale koje neko sa vizijom treba da uoči i izvuče na površinu.
Vizionari imaju važnu misi-
ju u životima drugih ljudi – da ne Svi ljudi, stvoreni po
obraćaju pažnju na ono očigledno Božjem liku, imaju po­
već na ono što je u dubini srca i da tencijale koje neko sa
pokušaju da izvuku na površinu vizijom treba da uoči i
nešto posebno što je Bog stavio u izvuče na površinu.
njih. Potrebni su roditelji vizionari
– majke i očevi koji će pažljivo analizirati svoju decu, intenzivno
se moliti i s puno pažnje razgovarati sa njima da bi prepoznali i

39
izvukli na površinu jedinstvenost svakog deteta. Potrebni su nam
bračni drugovi vizionari. Mnogi od nas koji smo u braku grčevito
se držimo očiglednog. Potrebno je da naučimo da gledamo ispod
površine i istražujemo, sve dok ne nađemo vrednosti sakrivene u
duši našeg životnog saputnika.
Potrebni su nam poslovni lideri vizionari koji će se ophoditi
prema zaposlenima kao prema živim ljudima, a ne kao prema
ma­­šinama, i koji će pokušavati da prepoznaju jedinstvene spo-
sobnosti i potencijale koje ti ljudi imaju, i u skladu s tim im po-
veravati odgovornosti.
Crkvi su potrebni vernici vizionari, zreli hrišćani koje spo-
ticanja kod onih koji su mladi u veri neće sprečiti da kažu: “Vi-
dim u ovom čoveku potencijal i želim da pomognem da dođe do
izražaja i da se razvije.” Takođe su nam potrebni Hristovi svedoci
vizionari, koji mogu gledati ljude koji ne veruju, koji nemaju in-
teresovanje za Boga, i reći: “Pitam se šta bi Hristova preobraža-
vajuća sila mogla da učini u životu ove osobe?”
Ova osobina vizionarskog gledanja iza očiglednog u ono što se
zaista dešava u ljudskim dušama može se razvijati. Potrebno je ulo-
žiti vreme – vreme za ozbiljnu analizu karaktera bližnjeg, za osmiš­
ljenu konverzaciju, za smireno razmišljanje i upornu molitvu za
razumevanje. Takođe je potrebna smelost, jer Sveti Duh vas može
pokrenuti da iz neke osobe izvučete nešto što niko drugi ne vidi.

Gledati iz Božje perspektive

Treću definiciju vizije teško mogu da formulišem, jer pred-
stavlja granicu na kojoj se trenutno nalazim u svom odnosu sa
Bogom. Nisam potpuno siguran kako to funkcioniše, i ne znam
uvek kako to da aktiviram, ali znam da je ova vrsta vizije veoma
značajna: Vizija je Bogom dana sposobnost da se uoči detalj koji
Bog želi da ugradi u vaš život ako Mu se posvetite.
Bog je jednom došao Mojsiju i rekao mu: “Potreban mi je
vođa da izvrši značajan, ali težak zadatak za moj narod.”

40
 Mojsije mu je odgovorio, povlačeći se: “Gospode, pošalji
mog brata. On je nadaren. On ima harizmu. On ume da se obrati
mnoštvu ljudi.” U tom trenutku svog života, Mojsije nije imao
viziju kako bi Bog mogao da ga upotrebi.
Moram da priznam da i sam imam ovaj problem. Pogledam
se u ogledalo i kažem: “Nisam takav čovek da bi preko mene Bog
mogao da čini čuda.” Moj život nije predviđen za velike podu-
hvate. Uglavnom osećam da sam sasvim običan čovek i često se
pitam da li uopšte vredim.
Međutim, s vremena na vreme – neću se pretvarati da se to
često dešava – osetim da mi Sveti Duh šapuće: “Hajbels, skini
povez sa očiju. Gde ti je vizija? Ti nisi velik, ali Bog jeste. I ti mu
puno značiš. Zašto ne veruješ u ono što propovedaš? Bog uži-
va da upotrebi male, obične ljude da bi zbunio one koji su puni
sebe. On voli da koristi slabe ljude da bi zadivio jake. On želi da
upotrebi tebe, ako bi samo poverovao da je sve moguće.”
U nekom trenutku života osećate da vam Bog govori: “Želim
da te upotrebim na poseban način. Vreme je da kreneš u novom
pravcu. Želim da promeniš zanimanje (da se vratiš u školu, da odu-
staneš od škole, da započneš pastorsku službu, da prepoznaš dobru
priliku, da se zaposliš, da postaneš misionar...). Stalo mi je do tebe,
imam velike planove s tobom i želim da radim u tvom životu. Ako
skineš taj povez sa očiju, poveriću ti službu.” Verovatno ste u tom
trenutku osetili uzbuđenje u svom srcu i pomislili: “Možda je to bio
Božji glas.” Ali tada, umesto da gledate ka zvezdama, usmeravate
pažnju na rešetke. Pred tim hladnim podsetnicima na realnost, po-
tisnuli ste osvedočenje. Potisnuli ste glas Božjeg Duha i rekli: “Mi-
slim da ću ostati u svojoj ćeliji.” I Bog je zbog toga tužan.
Ne mogu da očekujem od vas ono što i sam nisam voljan da
učinim. Želim da budem spremniji da kažem: “Bože, evo me. Upo-
trebi me, vodi me. Ako imaš neki plan za moj život, želim da se on
ostvari. Slediću te najbolje što umem – drhteći, ali verujući. Želim
da vidim zvezde, a ne rešetke. Želim da se izbistri moja vizija.”

41
 5. poglavlje

ISTRAJNOST
prevazilaženje tačaka odustajanja

Gledajući zadnjih desetak godina svog života, od čega biste

voleli da niste odustali?
Da li vam je žao što niste završili srednju ili višu školu ili
fakultet?
Da li vam je žao što niste nastavili sa školom pevanja, časo-
vima klavira ili skijanja?
Da li vam je žao što niste upornije gradili odnos sa svojim
bračnim partnerom?
Da li vam je žao što niste održali višegodišnje prijateljstvo,
koje se raspalo kad su stvari krenule loše?
Da li vam je žao što ste tako brzo odustali od traženja
Boga?
Mnogi od nas se trude da ne razmišljaju o svojim promaša-
jima više nego što je to neohpodno, a Biblija upravo i savetuje da
ne živimo stalno se osvrćući na prošlost (pogledajte Pavlov pri-
mer: Filibljanima 3:13-14). Ali, dobro je razmisliti o fenomenu
odustajanja. Mnogi ljudi žive sa teškim ranama jer su odustali
od nekoga ili nečega. Mnogi ne mogu da shvate kako se desilo da
tako brzo i lako odustanu.
Odgovor je očigledan: daleko je lakše odustati nego istrajati.
Lakše je izaći napolje i igrati se nego vežbati sviranje klavira.
Lakše je nakon posla gledati televiziju, nego uzeti knjigu i čitati.
Lakše je usred svađe izaći iz sobe, nego ostati i rešiti konflikt.

42
Lakše je ujutru čitati novine i piti čaj, nego se obući svečano i sa
porodicom otići u crkvu na bogosluženje. Lakše je nerazumno vo-
diti svoj život nego kleknuti pred
Bogom, predati mu kontrolu i str- Skoro uvek je lakše
pljivo, a ponekad i u agoniji, čekati odustati nego istrajati.
da vam otvori neka vrata i vodi vas. Međutim, odustajanje
Lakše je nepromišljeno odustati od ima svoje posledice i
Isusa Hrista, nego prolaziti kroz pro- mnogi su skupo platili
ces svakodnevnog predavanja njemu. prerano odustajanje.
Skoro uvek je lakše odustati ne­
go istrajati. Međutim, odustajanje ima svoje posledice i mnogi su
skupo platili prerano odustajanje.

Glavna premija: izdržljivost

Zamislite kako bi bilo kada bi se na lutriji umesto velikih
novčanih nagrada poklanjale karakterne osobine. Redovi za up­
latu tiketa bi bili kraći nego obično, ali bi sigurno hiljade ljudi
dalo novac nadajući se dobitnoj kombinaciji.
Izvlačenje brojeva pratili bi TV gledaoci iz cele zemlje. Za-
mislite da je neki proćelavi četrdesetčetvorogodišnji službenik
osvojio potpuno razvijenu karakternu osobinu izdržljivosti. On
za dva dana stiže u studio pred TV kamere, postavljaju mu pita-
nja, a zatim sve to prolazi i on ubrzo biva potpuno zaboravljen.
Zamislimo sada da ga posećujemo nakon deset godina da
vidimo kako je napredovao. Pitamo ga o njegovoj glavnoj nagra-
di, a on uz široki osmeh kaže: “Znate, u početku mi je bilo krivo
što sam umesto višemilionskog iznosa dobio karakternu osobi-
nu. Imao sam tada četrdesetčetiri godine i još uvek sam radio za
minimalnu platu jer sam stalno menjao posao. Oduvek sam pri-
željkivao brzo unapređenje i lako stečeni novac, i kad god bi posao
postao pretežak, ja bih odustajao. Međutim, kada sam dobio istraj-
nost, stvari su se promenile. Ostao sam u jednoj firmi deset godi-
na, radeći najbolje što mogu, i već nekoliko puta sam unapređen.

43
Sada sam asistent menadžera. Odlučio sam da završim vanredno
višu školu, za šta ranije nisam imao strpljenja, pa sam odustao
već na početku. Sada sam bio istrajan i zaista sam ponosan na tu
diplomu. Istrajnost mi koristi i u braku, koji se pre deset godina
raspadao, ali sada se moja žena i ja slažemo dosta dobro, i to već
više godina. Bio sam odustao i od Boga, ali ponovo sam krenuo
da ga tražim i sada imam uzbudljiv duhovni život. Prvi put u ži-
votu se osećam stvarno dobro, zahvaljujući istrajnosti.
Gledajući unazad, vidim da bi mi ček sa milionskom sumom
omogućio da i dalje odustajem kad god to želim. To bi verovatno
uništilo moje dostojanstvo, a možda i moj život. Međutim, istraj-
nost me je pretvorila u uspešnu i srećnu osobu.”

Mi živimo u eri instant Era instant rešenja

rešenja. Ako naša oče­ “Blažen je čovek koji istrajno
kivanja nisu ispunjena podnosi iskušenje, jer će – kad po-
“sad i ovde”, imamo stane prekaljen – primiti venac ži-
snažan poriv da odu­ vota, koji je Gospod obećao onima
stanemo. To posebno koji ga ljube.” (Jakov 1:12, Čarnić)
važi za mlađe od četr­ Dosta energije trošimo na po-
deset godina. Prerano kušaje da izbegnemo iskušenja, ali
napuštamo poslove, upravo ona mogu biti blagoslov za
obrazovne programe, nas. Loše okolnosti pomažu nam da
međuljudske odnose i razvijemo izdržljivost, a izdržljivost
duhovno traganje. je snažno oružje u našem arsenalu
karakternih osobina.
Izdržljivost se nalazi na mojoj listi ugroženih karakternih
osobina, zajedno sa hrabrošću, disciplinom i vizijom, jer mi živi-
mo u eri instant rešenja. Danas se očekuje uspeh preko noći, rast
preko noći, rešenja preko noći, bračna sreća preko noći i duhov-
na zrelost preko noći. Ako naša očekivanja nisu ispunjena “sad i
ovde”, imamo snažan poriv da odustanemo. To posebno važi za
mlađe od četrdeset godina. Prerano napuštamo poslove, obrazovne

44
programe, međuljudske odnose i duhovno traganje. Iako smo
hrišćani, često odustajemo od Božje vizije za naš život i pre nego
što mu damo šansu. Mi smo gene-
racija ljudi slabe volje, mi ne razu- Mi smo generacija lju­di
memo moć izdržljivosti. Izdržljivost slabe volje, mi ne ra­zu­
je osnova za uspešno suočavanje sa memo moć izdrž­lji­vosti.
životnim izazovima. Izdržljivost je osnova
Izdržljivost daje delotvornost za uspešno suočavanje
hrabrosti. Iznenadna i kratkoročna sa životnim izazovima.
navala hrabrosti može biti dobra, ali
nije dovoljna da nas dovede do kraja. Izdržljivost daje postojanu
snagu disciplini. Važno je razumeti princip odlaganja uživanja i
donošenja odluke unapred, ali to nisu jednokratne akcije. Za-
hvaljujući izdržljivosti naša vizija može da postane stvarnost. Bez
nje vizije nisu ništa više od sanjarenja. Izdržljivost je jedna od
najvažnijih karakternih osobina, ali ona se ne može osvojiti na
lutriji i ne može se kupiti. Kako on­
da možemo da razvijemo ovu dra­ Iznenadna i kratko­roč­
gocenu vrlinu? na navala hrabrosti
mo­že biti dobra, ali
Tačke odustajanja nije dovoljna da nas
Izdržljivost izgrađujete kada uči­ dovede do kraja.
te kako da prevaziđete tačke odusta­ Zahvaljujući izdržljivo­
janja. Atletičari prepoznaju te krizne sti naša vizija može da
tačke odustajanja koje nailaze u toku postane stvarnost. Bez
trke. One se dešavaju u dvadesetom nje, vizije nisu ništa
krugu, kad patike već proklizavaju, više od sanjarenja.
kada su noge teške, kada grlo gori, a
um viče: “Dosta! Dosta! Ne idi u sledeći krug, dosta je bilo!” To su
tačke odustajanja pred koje nas stavlja naše telo.
Na poslu se često dešava da pritisak počinje da raste kada se
približi krajnji rok. Ošamućeni ste od napornog rada i iznenada
šef dolazi i daje vam još jedan hitan zadatak. Vi mislite: “To je to!

45
Ne mogu da izdržim više ni jedan sekund. Podneću ostavku i
otići ću odavde.” Ovo je tačka odustajanja.
Ti i tvoj bračni drug se možda već deseti put svađate oko iste
stvari. Vas dvoje se izrazito ne slažete, a frustracija raste već ne-
koliko sedmica ili meseci. Tada vaš bračni drug izgovara provo-
kativnu reč koja pali vatromet ljutnje. Vaše emocije eksplodiraju,
a sve u vašem umu i telu viče: “Odustani, pobegni, pozovi advo-
kata – ovo više nema smisla.” I ovo je krizna tačka odustajanja.
Dešava se da u vašoj borbi ostvarite napredak, da se rvete
sa određenim grehom, navikom ili problemom, a onda neko do
koga vam je stalo omalovaži ili čak ismeje vaše ideale. Čemu na-
stavak borbe, pitate se, ako niko više
Čemu nastavak borbe, danas nema želju da pliva uzvodno?
pitate se možda, ako Zašto se jednostavno ne prepustiti i
niko više danas nema uklopiti se u moralnu dekadenciju
želju da pliva uzvodno? koja preovladava danas? To je isku-
Zašto se jednostavno šenje da se odustane.
ne prepustiti i uklopiti Bog je pokazivao milost u va-
se u moralnu dekaden­ šem životu i vi ste iskusili značajne
ciju koja preovladava promene. Znate da vas vodi pravim
danas? putem, ali onda naiđete na neke
krupne zahteve i ne znate da li da
verujete njemu ili sebi. “Niko ovo ne radi”, mislite. “Da li sam ja
jedini dovoljno lud da verujem Bogu dok me vodi u ćorsokak?”
Zatim doživljavate neuspeh, odbacivanje ili prezir, pa kažete: “To
je to, Bože. Ne želim ni jedan korak dalje. Tražiš više nego što
mogu da dam.” To je takođe tačka odustajanja.

Slatko olakšanje
U raznim aspektima života moguće je naići na tačke odu-
stajanja – u obrazovanju, u emocijama, na psihološkom planu, u
odnosima. Skoro u svemu što radimo moguće je doći u situaciju
da jedino mislimo na “slatko olakšanje”. U vreme naših baka i

46
deka, odustajanje se smatralo nečasnim činom, ali danas je to
nešto uobičajeno.
Možda izdržljivost nije tema za dobru dramu, ali moja krv
proključa kada TV veliča odustajanje. Pogledajte tipičnu scenu
iz filmova: Na poslu je sve pod tenzijom. Zaposleni se ne slaže
sa šefom. Nervi vibriraju u skladu sa napetom muzikom u po-
zadini. Kamera snima zaposlenog u
krupnom planu i prikazuje nabrek­ U vreme naših baka i
le vene na njegovom vratu. Nakon deka, odustajanje se
trenutka tišine čuje se njegov glas smatralo nečasnim
koji kaže: “Dajem otkaz!” Muzika je činom, ali danas je to
sve jača dok izlazi iz firme, zalupiv- nešto uobičajeno.
ši vrata za sobom. I u pauzi za rek­
la­me, dok slušaju hvale za poznato pivo, gledaoci uzdišu i kažu:
“To je upravo ono što ja želim da priredim svom šefu jednog
dana. Želim da odustanem u velikom stilu, pred publikom i sa
muzikom i bubnjevima.”
Pogledajte jedan drugi prizor: Muž i žena se ne slažu. Ten-
zija raste. Na vrhuncu svađe žena iznenada udara žestok šamar
svom suprugu, okreće se i izlazi iz kuće bučno zalupivši vrata
za sobom, baš kao i onaj zaposleni. I polovina supruga pred TV
ekranima pomisli: “To je ono što želim da uradim.”
Gledajući ovo mi ne mislimo o tome kako je onaj čovek sada
nezaposlen, žena razvedena od svog muža, a njihovo dete više
ne živi sa ocem. Ono što se prikazuje je samo slatko olakšanje i
brzi izlazak iz teške situacije. Međutim, Božja istina ruši ta naša
pogrešna vrednovanja. Bog govori o drugačijem sistemu vred-
nosti. “Blago čoveku koji pretrpi iskušenje.” (Jakov 1:12, Bako-
tić) “Ko istraje do kraja, taj će biti spasen.” (Matej 24:13, Čarnić)
Svetla i muzika ne bi trebalo da naglašavaju one koji odustaju
već one koji, kada pomisle da ne mogu da naprave više ni jedan
korak, stegnu zube i kažu: “Uz Božju pomoć nastaviću dalje.” To
je momenat u kome sa neba zasja svetlost i prolome se anđeoski

47
horovi. Tada obični ljudi kao vi i ja postanu posebni u Božjim
očima.
Možda u ovom trenutku ne osećate mnogo udaraca u leđa.
Vi svakako ne čujete anđele kako pevaju i ne vidite bljeskove ne-
beske svetlosti. Ali ako živite sa Bogom, čujete Svetog Duha kako
vam šapuće reči: “Blagosloveni su oni koji se oslone na Božju
snagu, koji izdrže iskušenja i prebrode poriv da odustanu – oni
će primiti venac života.”

proboj
Ako ste upravo sada došli do tačke odustajanja, dobro izra-
čunajte cenu pre nego što predate borbu. Odustajanje nije ništa
čim se možete dičiti, ne razvija vaš karakter, Bog ga ne blagosi-
lja. Zbog odustajanja u većini slučajeva ćete žaliti celog života.
Međutim, kada stignete do tačke odustajanja i kada se oslonite
na Božju pomoć i probijete se kroz to, izgrađujete izdržljivost u
svom karakteru.
Možda ste na poslu došli do tačke odustajanja. Želeli ste brzi
napredak, unapređenje i satisfakciju, ali niste to dobili. Da li zais­
ta verujete da ćete to naći na nekom drugom mestu? Jedan moj
kolega rekao mi je prošle sedmice: “Mislim da sam pedesetak
puta poželeo da napustim svoj posao. Srećan sam što, uz Bož-
ju pomoć, nisam to učinio jer sada doživljavam veće blagoslove,
veću ispunjenost i više uzbuđenja nego što sam sanjao da je mo-
guće. Drago mi je što sam izdržao.”
Možda ste spremni da odustanete od vašeg braka. Sramota
me je da priznam, ali još na početku braka razmišljao sam o toj
opciji – iako moja supruga Lin nije bila kriva za to. Na sreću, Bog
je milostiv. Neki ljudi su nas ohrabrili da radimo na našim prob­
lemima. Sada je naš brak dobar i bila su vredna onolika usklađi-
vanja, rezovi, lomljenja i oblikovanja koja je Bog činio. Ponekad
pogledam Lin i kažem: “O, Bože, bio bih lud čovek da sam odu-
stao od našeg braka!”

48
 Možda ste u iskušenju da odustanete od svog duhovnog rasta.
Možda ste odlazili u crkvu nekoliko sedmica, meseci ili čak godina,
i još uvek vam nije jasno ko je Isus Hristos. Još uvek se pitate zašto,
dok se molite, imate osećaj da pričate sami sa sobom. Još uvek se
pitate zašto u odnosu na Boga ne osećate ono što ostali tvrde da
osećaju. Božja reč kaže da “Bog postoji i nagrađuje one koji ga tra-
že”. (Jevrejima 11:6, Bakotić) “Tražićete me, i naći ćete me kad me
potražite svim srcem svojim. I daću vam se da me nađete, govori
Gospod.” (Jeremija 29:13-14) Ova obećanja se odnose i na vas.
Možda ste živeli s Bogom mnogo godina i umorili se od bor-
be i od nastojanja da mu predajete svoj život; možda ste umorni
od odgovornosti i patnje koje sa sobom nosi dužnost vođe. Kako
privlačno izgleda pomisao na mogućnost da “uključite automat-
skog pilota” i postanete posmatrač umesto vođe ili sluge. Među-
tim, da li zaista želite da izgubite uticaj koji imate na tuđe živote,
i prilike koje imate da služite Bogu na slavu?
Možda ste toliko daleko otišli da čak pomišljate i da prekra-
tite svoj život. Ali, samoubistvo nije način za rešavanje problema.
Bog je veći od bilo kog problema sa kojim se susrećete. Rešenje je
da pronađete vrata koja vam On otvara i da kroz njih prođete.
Šta god da je vaša tačka odustajanja, izazivam vas da ispro-
bate Božju istinitost i odanost, i da kažete: “Bože, rešio sam da
nastavim, verujući da ćeš me osposobiti da prođem kroz krizu i
da dođem do kraja puta.”

Cigla ili papir?

Izdržljivost je vrlina koju cenim. Pomogla mi je bezbroj puta
kada sam osećao kao da sam priteran uza zid, da sam u iskušenju
da odustanem od svoje službe i potražim neki drugi posao. Zato
što mi izdržljivost tako puno znači, zadajem samom sebi i teže
projekte koji mi pomažu da se kalim.
Kad se rekreiram na atletskoj stazi, uvek zadam sebi broj
krugova koji treba da pretrčim. Kada dostignem svoj cilj, obično

49
sam premoren, sve me boli i poželim da tu stanem. Tada odlučim
da idem malo dalje i kažem sebi: “Idem još jedan krug. Ova tačka
odustajanja nije od cigle; ona je od papira i ja ću proći kroz to.”
Kad sam na plaži volim da surfujem. Otiskujem se na otvo-
reno more sve dok me ruke i noge ne zabole, nekada sve dok se
ne srušim od iscrpljenosti. Tada sebi dam zadatak da se okrenem
i odem na još jednu vožnju. Želim sebi da dokažem da su tačke
odustajanja od papira, a ne od cigle.
Kad učestvujem u bogosluženjima, ponekad kažem sebi:
“To je to! Moj um je preopterećen i ne mogu da podnesem više
ni jednu novu misao.” Tada izađem iz crkve, prošetam oko nje
i odlučim: “Još jednom ću da sednem i razmislim, i ova tačka
odustajanja će biti kao da je od papira.”
Svaki put kad se probijete kroz tačku odustajanja, dokazuje-
te sebi da ona nije tako moćna kao što izgleda. Uz Božju pomoć
pobeđivaćete mnogo češće. Svaki put kada pobedite postajete
duhovno izdržljiviji. Uskoro, čak i ako vam se prepreči visoka
planina, imaćete izdržljivost s kojom ćete je savladati.
Tačke odustajanja su bolne – Isus to zna bolje od nas. On je
istrajao na putu do krsta. Svaki put kad bi ga vojnici počupali za
bradu, ili ga neko ošamario ili šibao po leđima, kao da je sve u
njemu vikalo: “Odustani!” Kad su ekseri proboli njegove ruke,
kada su mu se ljudi koji su bili prisutni ismevali i kada nije mo-
gao više da oseti Očevu prisutnost, njegova duša je vapila: “Odu-
stani!” Međutim, snaga odozgo zajedno sa njegovom odlukom
pomogla je Isusu Hristu da se probije kroz tačke odustajanja i
umre smrću koja donosi spasenje ljudima.
Drago mi je da sledimo Spasitelja “koji mesto određene sebi
radosti pretrpe krst”. (Jevrejima 12:2) Drago mi je da ta izdrž­
ljivost, iako nikad neće doći kao iznenadna nagrada na lutriji,
može da se razvija. I drago mi je da nam Sveti Duh svaki put kad
stignemo do tačke odustajanja govori: “Prođi kroz to – daću ti
snagu. Ta prepreka je kao od papira, a ne od cigala.”

50
 6. poglavlje

NEŽNA LJUBAV
hodati u tuđim cipelama

Ogromna biljka u našoj dnevnoj sobi iznenada je obolela i

moja žena, zabrinuta da će se to preneti i na druge biljke u našoj
kući, odlučila je da je izbaci napolje. Jednog jutra dok su deca
bila u školi, odrezala je sve grane i ubacila ih u kese za smeće. U
dnevnoj sobi je ostavila veliku saksiju s panjem biljke, tako da,
kad dođem kući, ja to iznesem u smeće.
Popodne, naša deca su u dnevnoj sobi videla tu saksiju. Še-
stogodišnji sin je briznuo u plač: “Zašto ste uradili tako groznu
stvar... Da li ste morali da ubijete biljku? Da li je osećala bol kad
je umirala? Da li je krvarila? Zar niste mogli da pozovete dokto-
ra?” Bilo je potrebno pola sata da mu majka objasni tu situaciju i
pomogne mu da se smiri.
Istovremeno, naša ćerka koja je imala devet godina, rekla je
s odvratnošću: “Pa to je bila samo jedna stara bolesna biljka, ne
sekiraj se zbog toga. Drago mi je da ju je mama isekla da više ne
propada. Da li ćeš još da je seckaš, mama, dal ti je potrebna moja
pomoć?” Dvoje dece od istih roditelja, odraslo u istoj porodici u
atmosferi ljubavi – ali jedno je saosećajnije od drugog.
Neki moji prijatelji su imali psa koji je bio odan član porodi-
ce čitavih trinaest godina. Njegovo zdravlje se pogoršalo u tolikoj
meri da je preostalo jedino da se trajno uspava. Porodica je bila u
agoniji boreći se da donese tu odluku. Više puta su odlagali da to
urade. Dok su svi članovi porodice, osim oca, bili van grada zbog

51
nekih obaveza, on je odlučio da odnese psa kod veterinara. Re-
kao mi je: “Podigao sam psa i poneo ga do kola. Dok sam vozio
ka veterinaru, dopuzao je do mog sedišta i spustio svoju glavu na
moju nogu. Bilo je jako teško da uradim sve to. Nakon što ga je
veterinar uspavao, otišao sam do kola i proveo izvesno vreme na
parkingu pre nego što sam mogao da krenem na posao.”
Taj čovek je radio zajedno sa svojim bratom. Kad je ušao u
kancelariju, brat ga je pitao gde je bio. “Danas sam odneo psa kod
veterinara da ga uspava.” Brat je bio u neverici: “Platio si veteri-
naru da ga uspava? Trebalo je da doneseš psa da ga ja udarim po
glavi i tako se pobrinem za njega, to mi ne bi bio nikakav prob­
lem.” Dva brata od istih roditelja i sličnog vaspitanja, ali jedan je
nežan, a drugi bezosećajan.

Jedni saosećajni, drugi kruti

Pavle je rekao: “Jedan prema drugom budite ljubazni i saose-
ćajni, opraštajući jedan drugom kao što je i Bog u Hristu oprostio
vama.” (Efescima 4:32, SSP) Mnogima od nas nije lako da ovo spro-
vedu u delo. Ljubaznost je, izgleda, kod nekih ljudi refleksna reak-
cija, ali drugima je ona sasvim strana i teška. To se može videti, na
primer, na javnim mestima kao što su aerodromi i šoping centri.
Starija žena se bori sa prtljagom ili paketima, a snažni mladi ljudi
jednostavno prolaze pored nje. Neki je čak i mrko pogledaju i kažu:
“Brže malo, žurim.” A onda prilazi nežna osoba i pomaže joj.
U paraboli o dobrom Samarjaninu, Isus je istakao da religioz­
ni ljudi nisu uvek nežnog srca (Luka 10:30-37). Sveštenik i levit
su prošli pored povređenog putnika drugom stranom puta, jer
nisu želeli da se petljaju u to, ali Samarjanin je pružio pomoć jer
je bio saosećajan.
Iz više razloga neki ljudi su nežni dok su drugi kruti. Done-
kle, to je tako zbog toga što nas je Bog načinio različitima. Drugi
razlozi su porodično nasleđe, individualni temperament i uticaj
životnih iskustava.

52
 Namenio sam ovo poglavlje “Rambo tipovima” – ljudima
koji su, kao i ja, po prirodi grublji. Želim da pokažem da neka
smekšavanja moraju da se dese u našem životu, da treba da nau-
čimo da budemo ljubazni i nežni ako želimo da ličimo na Hrista.
Sledeće poglavlje je posvećeno pitomim hrišćanima koji treba
da nauče principijelno da vole – kako govoriti istinu čak i kad
ona boli, kako zatalasati međusobne odnose da bi stvari krenule
napred, kako ukoriti ljude pre nego što upropaste svoj život. I
črstina i nežnost su značajni aspekti Hristove ljubavi.

Dilema tvrdog momka

Ako smo pošteni, mi hrišćani tvrdog srca moramo da pri-
znamo da naš grublji pristup može prouzrokovati štetu. Šalimo
se sa ljudima sa kojima to ne bismo
smeli, a kad ih povredimo kažemo: Često ne slušamo dru­
“Zar ne možeš da prihvatiš šalu?” ge ljude kako treba.
Često ne slušamo druge ljude kako Obično, dok nam oni
treba. Obično, dok nam oni priča- pričaju, razmišljamo
ju, razmišljamo o nečem drugom o nečem drugom ili
ili samo površno reagujemo na nji- samo površno reaguje­
hove reči. Pitamo se zašto su mnogi mo na njihove reči.
ljudi slabi i plašljivi. U kontaktu s
njima mi ih koristimo tako da služe našim ciljevima. Mada mož-
da to ne shvatamo, drugi oko nas zapažaju da se ponašamo supe-
riorno. Volimo da budemo u pravu, a posebno da pobeđujemo.
Smatramo ljude blagog srca emotivnim slabićima ili “vezanim
vrećama”. Ne trudimo se da ih razumemo.
Međutim, u tihim trenucima kada preispitujemo sami sebe
(što se dešava možda jednom u pola godine ili češće, ali obično
onda kada smo u egzistencijalnoj krizi, kada smo bolesni ili kada
smo doživeli saobraćajnu nesreću ili razvod i slično) nije nam
prijatno ono što vidimo u svom srcu. To se naročito dešava kada
smo u spasonosnom odnosu sa Isusom Hristom.

53
 Tokom mojih trenutaka samoispitivanja, pitam se kako je
moguće da je moje srce toliko tvrdo. Iskusio sam ljubav Isusa
Hrista, koji je ostavio duboki trag u mojoj duši i promenio me.
Znam da je Sveti Duh prisutan u mom životu s ciljem da me
nauči da više volim. Znam da mi je Bog milostivo dao odgovor-
nost da služim zajednici hrišćana koji treba da nauče da više vole
druge ljude. Međutim, još uvek sam tvrd i hladan. Šta treba da
preduzmem da bih postao topao i nežan čovek? Koje praktične
korake da preduzmem da bih se prema ljudima odnosio sa više
blagosti?

Izobličena vizija
Nedugo nakon što sam postao hrišćanin, shvatio sam da je
potrebno da smekšam. Bila mi je potrebna pomoć da bih po-
stao učtiv, pitom i nežan prema drugima. Jednog dana sam čitao
u Bibliji događaj iz Isusovog života kada je iscelio slepog čoveka.
Obično, kada bi Isus lečio ljude, On bi ih samo dotakao ili im ne-
što rekao, i njihova bolest bi trenutno nestala. Međutim, u priči iz
Jevanđelja po Marku 8:22-26 isceljenje je imalo dve faze. Isus je
dotakao oči slepog čoveka, a zatim ga pitao: “Da li vidiš bilo šta?”
Čovek je odgovorio: “Vidim ljude. Liče na drveće koje hoda.”
(SSP) Isus ga je ponovo dotakao i ovoga puta čovek je potpuno
progledao. Konačno je mogao jasno da vidi ljude, bez izobličenja.
U to vreme nisam baš mnogo shvatao biblijske tekstove, ali
sam osetio da ova priča ima poruku za mene. Moje oči su se pri-
kovale za reči: “Vidim ljude. Liče na drveće koje hoda.” Pomislio
sam: “To je i moj problem. Ne vidim ljude baš jasno. Vidim ih
samo kao deo pejzaža. Oni su mi važni upravo kao i drveće.”
Sećam se da sam sebi rekao: “Kad pogledam oko sebe i vi-
dim drugog čoveka, ne vidim u njemu osobu koju je sam Bog
dizajnirao, koja je stvorena da odražava Božji lik. Ne osećam da
je taj čovek objekat najveće Božje pažnje i ljubavi. Isus je to po-
tvrdio svojom krvlju. Sveti Duh ga traži dan i noć da bi ga doveo

54
u zajednicu sa Ocem. Bogu je stalo do njega, a ja to ne shvatam.
Za mene su ljudi kao balvani koji hodaju.” Kad sam shvatio ko-
liko sam daleko od Isusovog pogleda na ljude, znao sam da je
potrebno da se promenim i da naučim da gledam ljude u pravom
svetlu.

iz božije perspektive
Poznajem dosta ljudi tvrdog srca. Oni uporno žive u petoj
brzini, putuju na sve strane i stalno nešto rade. Adrenalin struji
kroz njih, oni imaju ciljeve koje žele da postignu, kvote koje treba
da ostvare, ugovore koje treba da ispoštuju. To što rade izgleda
im važnije od svega, tako da ljude posmatraju samo u kontekstu
tih svojih ciljeva i poslova. Ljudi su ili neophodna sredstva koja
im pomažu da ostvare ciljeve ili prepreke na putu progresa. Tim
užurbanim ljudima tvrdog srca ljudi su, dakle, ili sredstva koja će
upotrebiti ili nevolje koje treba izbeći.
Ovi ljudi u svojoj glavi svet dele na pobednike i poražene, teš-
ku i laku kategoriju, borce i kukavice, one po meri i one koji se ne
uklapaju. Teško im je da shvate da je i jedna obična osoba – biće
koje živi, hoda, diše – od posebnog
značaja u Božjim očima. Teško im U iskušenju smo da
je da shvate da Bog i te kako mari za lju­d e delimo na pobed­
nike i poražene, tešku
gubitnike i otpadnike isto kao i za
i laku kategoriju, bor­
pobednike i borce; Bogu je stalo do
ce i kukavice, one po
zatvorenika, homoseksualaca i uli-
meri i one koji se ne
čara isto kao i do japija, studenata
uklapaju. Teško nam
stomatologije i teologa.
je da shvatimo da je i
Sva ljudska bića su Božja stvo-
jedna obična osoba od
renja i sva su pozvana da prime posebnog značaja u
oproštenje. Bog je kroz Isusa Hrista Božjim očima.
sve ljude pozvao u svoju porodi-
cu i svi ljudi koje srećemo su naša braća i sestre. Kada budemo
shvatili ovu istinu i kada počnemo da posmatramo ljude na ovaj

55
način, počećemo da omekšavamo i nežnije se ophodimo prema
njima.
Vi tvrdog srca, obratite pažnju. Sledeći put kada budete grubi
prema nekome, jer je on samo kelner, čuvar parkinga, mesar ili
pekar – stop! Za Boga ne postoje beznačajni ljudi. Ti ljudi možda
rade svoje jednostavne poslove, ali svako od njih je Bogu dragocen.
Bogu je stalo do svakog. Poslodavci, ako planirate da date otkaz
svom radniku, nemojte da ga samo grubo “otkačite”. Setite se da je
on važan Bogu. Vi koji osećate da bi trebalo da prekinete vezu sa
osobom s kojom se viđate, nemojte da je samo “šutnete”. Setite se
da je ta osoba važna Bogu. Kada sledeći put neko u vas besno uperi
svoju pesnicu, ne režite na njega. Setite se da su čak i usijane glave
važne Bogu. Prema Božjem blagu treba se ophoditi s pažnjom.

Saosećati sa Bogom
Da bismo se naučili nežnosti, mi tvrdog srca moramo najpre
da se trudimo da gledamo na stvari onako kako Bog to čini. Zatim,
moramo da se trudimo da “hodamo
Trudimo se da gledamo u tuđim cipelama”, da razumemo
na stvari onako kako druge ljude. Ljudi nežnog srca ima-
Bog to čini. Trudimo se ju prirodnu sklonost da saosećaju sa
da “hodamo u tuđim drugima, da “osećaju šta drugi ose-
cipelama”, da razume­ ćaju”. Nasuprot njima, oni tvrdog
mo druge ljude. srca mogu hladnokrvno da gledaju
ljude koje povređuju ili uznemirava-
ju i da kažu: “Oni izgleda imaju neki problem.” Mnogo im je lakše
da analiziraju tuđe probleme, nego da saosećaju sa njima.
Pre nekoliko godina moja supruga i ja gledali smo film So­
fijin izbor, tešku psihološku dramu čija se radnja dešava jednim
delom u logoru za vreme Drugog svetskog rata. Bio sam dobro
raspoložen te večeri i sklon smehu. Osećao sam se kao tinejdžer
na sastanku sa najslađom devojčicom u školi. Kupio sam kokice,
stavio ruku oko svoje žene, zavalio se u sedište i uživao u filmu.

56
 Na oko tri četvrtine filma, radnja je postala vrlo intenzivna.
Držeći svoje dvoje dece u rukama, Sofija je morala da odluči koje
od njih da preda nemačkom oficiru da ga spali. “Ovo je baš teška
drama”, pomislio sam. “A i predugo traje. Pitam se da li je kiosk
sa kokicama još uvek otvoren, hteo bih još jednu kesu.” Kad sam
se okrenuo, video sam Lin kako jeca. Odlučio sam da ne idem po
kokice, a ona je nastavila da plače do kraja filma.
Dok smo koračali ka kolima, bio sam siguran da to nije bilo
vreme za viceve. I tako smo se tiho odvezli kući i otišli u krevet
bez reči. Nisam znao šta joj je, sve do kraja sledećeg dana kada je
konačno bila u stanju da priča o tome. “Želim da ti kažem zašto
sam bila onako uznemirena”, rekla je. “Zamislila sam sebe kako u
jednoj ruci držim našeg sina, a u drugoj ćerku, i da imam samo
trideset sekundi da izaberem kom detetu ću dozvoliti da živi, a
koje ću prepustiti smrti. Za ime sveta, kako bih napravila takav
izbor?” Lin ne samo da je “obukla Sofijine cipele” već je obukla
i njene “čarape, haljinu i šešir”. Ona se poistovetila sa Sofijom za
izvesno vreme.
Meni se ovo nije desilo. Ostao sam van tih likova i posma-
trao sa strane celu tu dramu. Nisam odmah shvatio zašto je moja
supruga bila tako snažno dirnuta ovim filmom. Nama koji smo
tvrdog srca nije svojstveno da se spontano uživimo u tuđe emo-
cije. Mi moramo da usporimo i da uložimo napor da bismo razu-
meli druge. Moramo da se potrudimo da zamislimo kako bismo
se osećali da smo u njihovoj situaciji.
Kako bismo se osećali da smo hendikepirani, nesposobni da
ustanemo, hodamo, obučemo se, vozimo ili nađemo dobro me-
sto za svoja invalidska kolica?
Kako bismo se osećali da smo nezaposleni, da imamo hipo-
teku koja nam visi nad glavom, kao i decu koju ne možemo da
snabdemo svim što je neophodno za život?
Kako bismo se osećali da smo crnci u društvu belaca koji
nisu tolerantni za one koji su drugačiji?

57
 Kako bismo se osećali da smo razvedeni, udovci, da smo iz-
gubili dete ili roditelja?
Kako bismo se osećali da imamo rak, multipla sklerozu, Alc­
hajmerovu bolest ili HIV?
Kad se potrudimo da se uživimo u sudbinu drugih, da ide-
mo jedan kilometar u tuđim cipelama, nekoliko pukotina se po-
javljuje u betonu koji okružuje naša srca.

Ophoditi se prema ljudima kao što se hris­

tos ophodi prema nama
Naravno, nežnost srca mora biti iznad naših sklonosti i uku-
sa. To je osnovno da bismo počeli da gledamo na ljude kao na
Božje blago. Važno je da naučimo da saosećamo sa njima. Ali
kako da izrazimo ta osećanja? Treba li da jecam nad svim ljudi-
ma? Treba li nekome da poklonim sve što imam? Treba li da pro-
dam svoju kuću i pridružim se nekoj humanitarnoj organizaciji?
Šta hrišćanin saosećajnog srca treba da uradi?
Ukratko, Biblija kaže da prema ljudima treba da se opho-
dimo onako kako se Isus ponašao prema nama. Kad se molite,
Bog sluša svaku vašu reč koju mu upućujete. Zar da se ne opho-
dite na isti način prema vašoj supruzi, deci, prijateljima ili vašim
radnicima? Usporite, isključite TV, razmislite malo i recite sebi:
“Poslušaću jer zaista želim da čujem šta ima da mi kaže.” Kada
napravite grešku, Bog želi da vas podigne, oprosti vam i nastavi
da se odnosi prema vama sa ljubavlju i poštovanjem. Zašto se
tako ne bismo i mi odnosili prema ljudima sa kojima živimo,
radimo ili služimo Bogu? Kad se osećate usamljeno i nesigurno,
Sveti Duh je uz vas, teši vas i uverava u Božju ljubav. Zašto tako
ne bismo mi tešili i pomagali ljude koje volimo kada prolaze kroz
teška vremena?
Nijedan vernik nikada ne treba da sumnja u Božju naklo-
nost. Otvorite Bibliju i naći ćete mnoštvo dokaza za to. “Dra-
gocen si u mojim očima, vredan si, i ja te ljubim.” (Isaija 43:4,

58
Stvarnost) “Nazvao sam vas prijateljima.” (Jovan 15:15, SSP)
“Evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.” (Matej 28:20,
Čarnić) “Kako otac žali sinove, tako
Gospod žali one koji ga se boje.” Šta će se desiti ako
(Psalam 103:13) Ako Bog ne želi da počnemo da vrednu­
njegova deca budu u nedoumici da jemo ljude onako kako
li su voljena ili nisu, zašto ne biste to Bog čini, da saose­
pokazivali svoju ljubav tako da vaša ćamo sa njima i opho­
dimo se prema njima
porodica, prijatelji i kolege znaju
kao Isus prema nama?
šta osećate prema njima?
Rezultati će biti neve­
Šta će se desiti ako mi, ljudi tvr-
rovatni. Nakon počet­
dog srca, počnemo da vrednujemo
nog šoka, naši bračni
ljude onako kako to Bog čini, da
drugovi i deca će biti
saosećamo sa njima i ophodimo se
izvan sebe od sreće!
prema njima kao Isus prema nama? Naša površna poznan­
Rezultati će biti neverovatni. Nakon stva će se produbiti u
početnog šoka, naši bračni drugovi tople bratske odnose.
i deca će biti izvan sebe od sreće! Naše crkve će biti efek­
Naše kolege će u neverici odma- tivnije kada ljudi budu
hivati glavom i reći: “Atmosfera u počeli da otkrivaju da
kancelariji se promenila – pitam se mogu pronaći ljubav
šta se desilo s kolegom Tvrdićem?” na tim mestima.
Naša površna poznanstva će se pro-
dubiti u tople bratske odnose. Naše crkve će biti efektivnije kada
ljudi budu počeli da otkrivaju da mogu pronaći ljubav na tim me-
stima gde se Hristos proslavlja.
Hvala Bogu za ljude koji su spontano saosećajni i nežni. Bez
njih bi život bio pustinja. Hvala mu takođe i za mogućnost da se
transformišemo u nežnu i saosećajnu osobu.

59
 7. poglavlje

PRINCIPIJELNA LJUBAV
insistiranje na istini
u međuljudskim odnosima

Ko je izgovorio sledeće grube reči:

“Teško vama književnici i fariseji, licemeri!”
“Vođe slepe koji cedite komarca, a kamilu proždirete.”
“Čistite spolja čašu i zdelu, a iznutra su pune grabeži i ne-
pravde.”
“Vi ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lepo, a
unutra su puni mrtvačkih kostiju i svake nečistote.”
“Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene?”
Verovatno ste prepoznali da je sve ovo izgovorio Isus Hris­
tos, nežni Pastir blagog srca, krotak i ponizan Spasitelj (Matej
23:13-33). Kako je mogao da upu-
Veoma često istina ćuje tako oštre reči ljudima za koje
mo­ra biti rečena vrlo je rekao da ih voli?
direktno, bez prostora Isus je to rekao zato što je to
za nejasnoće, da bi se istina. Njegove reči su bile uznemi-
izbegla veća šteta koja ravajuće, teške za prihvatanje, teš-
dolazi od života s lažima. ko “svarljive” – ali istinite. Veoma
često istina mora biti rečena vrlo
direktno, bez prostora za nejasnoće, da bi se izbegla veća šteta
koja dolazi od života sa lažima. Isus je bio veoma brižan prema
ljudima kojima se obraćao. Voleo ih je i želeo je da ih privuče

60
istina pre nego što dožive životni brodolom i ugroze šansu za
večni život. Isus je pokazivao principijelnu ljubav – vrstu ljubavi
koja boli, ali i isceljuje.
Više puta u svom životu čuo sam ovakve oštre reči:
“Bili, smesta idi u svoju sobu. Nema večere za tebe. Greške
su jedno, a laži nešto sasvim drugo.”
“Sledeći put kad se tako obratiš svojoj majci, možeš da sku-
piš svoje stvari i odseliš se.”
“Ti znaš da te volim, ali ne želim da učestvujem u tvom ven-
čanju. Nisi dovoljno zreo za to.”
“Da li ti ovo zoveš brakom? Ja to zovem šalom i ne želim da
me tretiraš kao nevažnu stvar.”
“Zar moram da se složim s tobom? Zar si ti uvek u pravu?”
Mogao bih da navedem još puno ovakvih primera. Postoje
situacije u kojima istina mora biti rečena, i to direktno. Na sreću,
neki ljudi su me toliko voleli da mi nisu dopustili da se ponašam
buntovnički, obmanjivački i arogantno. Oni su me naterali da se
suočim s nekim svojim neprijatnim osobinama, rečima i delima,
s nečim što je kvarilo moj karakter i ugrožavalo moj odnos sa
drugima. Ja to nazivam principijel-
nom ljubavlju – i vo­lim te ljude koji Nežna ljubav treba da
su je pokazivali prema meni. postoji zajedno s prin­
cipijelnom ljubavlju,
nežni ljudi i principi­ bez koje se može brzo
jelna ljubav degenerisati i pretvoriti
Nežna ljubav je preko potrebna u sladunjavu sentimen­
ovom svetu prepunom tvrdokor- talnost, koja priprema
nih, grubih ljudi. Potrebno nam je put za obmanu i ras­
što više saosećajnosti, poštovanja i pad odnosa.
ohrabrenja. Međutim, nežna ljubav
treba da postoji zajedno s principijelnom ljubavlju, bez koje se
može brzo degenerisati i pretvoriti u sladunjavu sentimental-
nost, koja priprema put za obmanu i raspad odnosa.

61
 Za ljude blage naravi mogućnost da ljubav bude oštra zvu-
či neprirodno, zastrašujuće, a takođe i nehrišćanski. Nju lakše
prihvatamo mi koji smo po prirodi “tvrđeg” srca. Kad vidimo
neki problem u životu osobe koju volimo, mi ne oklevamo da
ukažemo na to. Jednostavno kažemo: “Ovom čoveku je potreban
hirurški zahvat. Zato treba skalpelom ili tupim nožem – nebitno
čime – proseći kroz površinski sloj izgovora i stići tačno do srži
stvari. Ako i dođe do malog krvarenja, to je u redu jer radimo na
sređivanju problema. Zašićemo ga na kraju. Ako preživi operaci-
ju, zahvaliće nam se kasnije.”
Nežnim ljudima je muka od ovakvog pristupa. Njihove re-
akcije su: “Operacija? Skalpel? Krv? Ne želim ni da vidim da se
to nekome dešava, a pogotovo ne želim da u tome i učestvujem.
Želim mir i harmoniju. Možda će se s više lepih reči i zagrljaja
problemi sami rešiti.” Gledajući Božiji način postupanja zaklju-
čio sam da, ako želimo da naučimo šta je istinska ljubav, moramo
da naučimo još neke važne stvari o njoj.

Kome je potrebna principijelna ljubav?

Jedan od mojih kolega je veliki poklonik “kluba ljudi než-
nog srca”. On kaže da nije znao ništa o principijelnoj ljubavi sve
do nedavno, kada su neki njegovi prijatelji vernici demonstrirali
takvu ljubav u nekim škakljivim situacijama u njegovom životu.
Pre nekoliko meseci, saznavši da pripremam propoved na temu
principijelne ljubavi, poslao mi je poruku: “Reci onima mekanog
srca: da nije bilo principijelne ljubavi moje braće prema meni,
sad ne bih imao ovako dobar brak, efektivnu službu, disciplino-
vani odnos sa Hristom, mržnju prema grehu, poštovanje prema
ljudima koje vodim, moja finansijska situacija bi bila loša. Dobro
je da svako u životu prima ovakve lekcije.”
Gde god pogledam vidim ljude kojima je potrebno da dožive
ovu vrstu ljubavi – Bogu dragoceni ljudi koji jure kroz život u ne-
kim svojim začaranim krugovima, savladani obmanom. Vidim

62
bračne parove na ivici ozbiljne nevolje, mlade ljude na granici
propasti, razne ljude koji lutaju po pustošima života u potrazi za
uživanjima. Isuviše mnogo njih koji vide kako ti ljudi uništavaju
sebe i druge ništa im ne govore jer ne razumeju potrebu pokazi-
vanja principijelne ljubavi.
Međutim, neko mora da se približi tim ljudima i kaže im
da su na lošem putu. Neko mora da ih dobro protrese i kaže im:
“Bog ima bolji plan za tebe. Izađi iz te kolotečine i pogledaj pre-
ma njemu da bi znao kojim putem da ideš.” Neko mora da kaže:
“Previše te volim da bih mogao da
gledam kako ti život propada, kako Saopštavanje istine je
propada tvoj brak, porodica, posao važnije od održavanja
i šansa za večni život. Ako dozvoliš mira. Dobrobit našeg
reći ću ti neke neprijatne stvari. Ne bližnjeg je važnija od
volim da radim ovo, ali moram, jer trenutnog dobrog od­
želim da ti kažem istinu, jer te isu- nosa s njim.
više volim da bih ostao po strani.”
Da bismo razumeli principijelnu ljubav i da bismo je poka-
zivali, moramo imati dva osnovna ubeđenja. Prvo, da verujemo
da je saopštavanje istine važnije od održavanja mira. Drugo, da
shvatimo da je dobrobit našeg bližnjeg važnija od trenutnog dob­
rog odnosa s njim.

ReĆi istinu ili ne talasati

Ljudi blagog srca teže da izbegnu sukob, nemir ili nagle
preo­krete u odnosima sa drugima. Ako postoji bilo kakva tenzija
u braku, na pitanje: “Šta nije u redu”, ova osoba će odgovoriti:
“Niš­ta.” Taj odgovor u stvari znači: “Nije sve u redu, ali ne želim
da zbog toga pravim scenu.” Opredeljujući se za mir umesto za
iznošenje istine, ovi ljudi misle da se ponašaju plemenito, ali oni
zapravo prave loš izbor. Šta god da je prouzrokovalo tenziju, po-
noviće se. Mir će biti sve teže održati. Razočarenje će sve više
obuzimati našeg mirotvorca, dovodeći ga najpre do ljutnje, zatim

63
do gorčine i konačno do mržnje. Odnosi mogu da odumru čak
iako sve izgleda mirno na površini.
Mir po svaku cenu je jedna vrsta obmane. Kad znate da treba
da kažete istinu, neprijatelj ljudskih duša vam šapuće: “Ne radi
to. On to ne želi ni da čuje. Ona to neće prihvatiti. Svoj bes će ti
sasuti u lice i to će te povrediti. To će samo pogoršati situaciju.
Nije vredno truda.” Ako verujete u ove laži, velika je verovatnoća
da ćete usmrtiti vaše odnose sa drugima, pre ili kasnije.
U Bibliji Gospod daje zapovest koja ljude blagog srca pro-
tresa do srži: “Odbacite laž i neka svako svome bližnjem govori
istinu, jer smo jedan drugom udovi.” (Efescima 4:25, SSP) Kao
prvo, moramo da prestanemo da lažemo jedni druge. Drugo, mo-
ramo da govorimo istinu – “u ljubavi”, kako kaže apostol Pavle u
15. stihu. Potrebna je hrabrost da bi
Potrebna je hrabrost se rekla istina, kada znamo da će to
da bi se rekla istina, napraviti talase i zaljuljati brodove.
kada znamo da će to Međutim, bilo koji drugi pristup će
napraviti talase i zalju­ tokom vremena potkopati odnose.
ljati brodove. Međutim, Odnos zasnovan na usiljenom odr-
bilo koji drugi pristup žavanju mira neće potrajati. Ljudi
će tokom vreme­na pot­ koji umeju da pokazuju oštru lju-
kopati odnose. Odnos bav biraju da govore istinu umesto
zasnovan na usiljenom da po svaku cenu održavaju mir, i
održavanju mira neće prepuštaju Bogu da se pobrine za
potrajati. konačan ishod.

Lažni mir
Tokom prvih godina našeg braka, moja supruga Lin i ja smo
se trudili da održavamo mir umesto da stvari nazivamo pravim
imenom, da govorimo istinu. Tek sam počeo da radim u crkvi i
to je bio veliki preokret za mene – bez novca, saradnika, zgrada,
a sa dosta neslaganja među onima koji su uključeni u projekat.
Ona je bila u drugom stanju, imali smo dva podstanara koji su

64
je dosta ometali, držala je časove flaute da bismo sastavili kraj s
krajem. Dakle, preokret u kući, preokret na poslu, ali kad god
smo bili zajedno sporazumevali smo se na isti način: “Ne talasaj.”
Bez obzira na tu strategiju, u nama su rasle frustracije.
Bog je počeo da radi na njenom srcu. Vrlo brzo, moja nežna
supruga počela je da me dočekuje još na vratima s rečima: “Sedi,
imam nešto da ti kažem. Nisam bila iskrena prema tebi. Umor-
na sam i ne želim da kod tebe budem poslednja rupa na svirali.
Zapostavljaš me i ne sviđa mi se u kom pravcu ide naš brak. Ne
želim više da to podržavam.”
Moj ogovor nije bio dobar. Nisam rekao: “Drago mi je da
čujem šta ti leži na srcu. Podesiću raspored svojih obaveza i po-
četi da razmišljam o tvojim potrebama baš kao što razmišljam o
svojim.” Umesto toga sam povikao: “Uz sve probleme koje poku-
šavam da rešim pri izgradnji nove crkve, ti me opterećuješ još i s
tim! Šta ti uopšte želiš? Evo ti, uzmi i poslednju kap moje krvi...”
Uprkos mojoj reakciji, Lin je ostala na svom stanovištu.
Znala je da na našem braku mora da se radi i odlučila je da se
bori dok ja ne ugledam svetlost. U narednim godinama Bog je
koristio njenu principijelnu ljubav dok se nisam suočio sa sobom
i dopustio mu da uradi neke operativne zahvate na meni.
Međutim, kad sam konačno počeo da slušam svoju suprugu
i da radim na svojim problemima, počeo sam da uviđam da sa
nekim stvarima kod nje nisam više želeo da živim. “Draga”, rekao
sam, “vidim crtu sebičnosti u tvom životu i to mi smeta.”
Slatka i nežna Lin nije rekla: “Hvala što si podelio svoja ose-
ćanja sa mnom.” Umesto toga, pobegla je jecajući i zalupila vrata
za sobom: “Ne mogu da verujem da si to rekao.” Ostao sam pri
svojim stavovima i usledilo je nekoliko teških meseci. Konačno,
ona je napravila neke promene, baš kao i ja, i u našem braku je
ponovo zavladao mir. Međutim, ovoga puta bilo je drugačije, to
nije bio neki lažni mir zasnovan na izbegavanju rasprave. To je
bio mir od Gospoda, zasnovan na istini – pravoj i trajnoj.

65
 Blagostanje ili udobnost
Da biste voleli kao što Isus voli, treba da birate da govorite
istinu umesto da po svaku cenu održavate mir. Takođe morate
tuđe blagostanje da stavite ispred udobnosti u vašem odnosu.
Zamislite majku koja kroz prozor dnevne sobe gleda svog
trogodišnjeg sina kako trotoarom vozi bicikl. Ona uživa u prizo-
ru, njeno srce je puno nežnih osećanja. Odlazi do kuhinje, sipa
limunadu u čašu i nosi je detetu, grli ga i govori mu koliko ga
voli. Dečak se oseća predivno. Međutim, dok se mama vraća u
kuhinju da opere čašu, on se vraća svom biciklu i skreće na ulicu,
gde mu je rečeno da nikada ne sme da vozi. Majka primećuje šta
se dešava, istrčava iz kuće do ulice i sklanja dete i njegov bicikl.
Kad su se konačno našli u sigurnosti njihovog dvorišta, ona po-
činje da viče na njega, da ga grdi.
Dete se pita šta se to dešava sa njegovom mamom. Mamino
ponašanje mu govori: “Ono srećno vreme od pre par minuta, sa
limunadom i zagrljajima, je proš-
Principijelna ljubav je lost, jer si sada u životnoj opasno-
akcija u cilju blagosta­ sti. Tvoje blagostanje je važnije od
nja bližnjih. Potrebno toplih osećanja.”
nam je što više ljudi Jedna od najboljih definicija
koji aktivno vole, koji principijelne ljubavi za koju znam
su spremni da riziku­ je akcija u cilju blagostanja bližnjih.
ju svoj komfor i kažu Potrebno nam je što više ljudi koji
šta je potrebno da bi aktivno vole, koji su spremni da ri-
zaštitili interese svojih zikuju svoj komfor i kažu šta je po-
bližnjih. trebno da bi zaštitili interese svojih
bližnjih.
“Toliko te volim da ne mogu mirno da gledam tvoj sunovrat
u propast.”
“Toliko te volim da se neću pretvarati da sam srećan dok
gledam kako uništavaš svoje telo, kako jedeš lošu hranu, ne kre-
ćeš se, piješ i pušiš.”

66
 “Toliko te volim da moram da te upozorim da to što tražiš
nećeš naći u kafićima.”
Jednom prilikom otišao sam Akcija u korist nečijeg
do bliskog prijatelja kada sam video blagostanja često pod­
da njegov život ide krivim putem. razumeva i rizik. Vaš
Rekao sam mu: “Ne želim da uprav- dobar odnos se može
ljam tvojim životom, ali sam zabri- strmoglavo urušiti. Me­
nut u vezi sa smerom u kom se on đutim, na duže staze,
kreće.” Veoma se razljutio i mislim rezultat iznošenja isti­
da je malo nedostajalo da me uda- ne je obično pozitivan.
ri. Pogledao sam ga u oči i rekao: Ono što je u početku
“Izvini, neću ti to više spomenuti.” I bio kamen spoticanja
nisam. A njegov život je otišao u su- za vaš odnos pretvara
novrat. Još uvek povremeno viđam se u kamen temeljac,
tog prijatelja i više puta sam mu re- a vas dvoje dostižete
kao: “Izneverio sam te. Trebalo je novi nivo razumevanja
da nastavim i trebalo je da ti kažem: i uspostavljate dublje
‘Hajde, udari me ako će ti to pomo- poverenje.
ći da se osećaš bolje, ali i dalje ću ti
govoriti da sam zabrinut za tvoju budućnost.’ ” Možda bi me Bog
upotrebio da sam bio malo više istrajan.
Akcija u korist nečijeg blagostanja često podrazumeva i rizik.
Vaš dobar odnos se može strmogla-
vo urušiti. Međutim, na duže staze, Svi mi znamo da je
rezultat iznošenja istine je obično mnogo lakše pisati i
pozitivan. Ono što je u početku čitati o ljubavi nego sa
bio kamen spoticanja za vaš odnos nekim sesti i imati raz­
pretvara se u kamen temeljac, a vas govor licem k licu. Suo­
dvoje dostižete novi nivo razume- čavanje ljudi može biti
vanja i uspostavljate dublje pove- traumatično iskustvo.
renje. Svi mi znamo da je mnogo
lakše pisati i čitati o ljubavi nego sa nekim sesti i imati razgovor
licem k licu. Suočavanje ljudi može biti traumatično iskustvo.

67
 soba sa bananama
Moj otac je posedovao firmu u Mičigenu. Imali smo dugačak
platni spisak: grube lučke radnike, vozače koji su puno pili, pre-
vejane prodavce i efikasne menadžere. Kao što bi se i očekivalo
od takve grupe ljudi, imali smo dosta problema u međusobnim
odnosima.
Ne znam kako je to počelo, ali dok sam još bio mali primetio
sam da kad god je trebalo rešiti problem između dvoje zaposle-
nih, oni bi otišli u sobu sa bananama. Često bi moj otac ili neko
od suvlasnika rekao nekome: “Videćemo se u sobi sa bananama.”
Ponekad bi poslovođa uhvatio za ruku lučkog radnika i odvukao
ga u tu sobu.
Ova soba je imala klima uređaj i tamo je bilo oko 800 kutija
sa bananama. Imala je debele zidove i debela čelična vrata, tako
da niko izvan sobe nije mogao da čuje razgovor vođen unutra.
Možda su zato oni koji su pozivani tamo govorili: “O, ne – ne
u sobu sa bananama!” Niko nikad nije umro u toj sobi, napro-
tiv, često bi nakon diskusije ljudi izlazili odatle smešeći se ili čak
zagrljeni. Ipak, ljudi su se plašili te
sobe, zbog tog otvorenog suočava-
Ne potiskujte svoja
osećanja i svoju frus­
nja licem k licu.
traciju. Umesto toga, Mnogi od nas izbegavaju kon-
budite otvoreni. Ispla­ frontacije. Imamo jaku averziju
nirajte razgovor licem upravo prema sredstvu koje nam je
k licu i pokušajte da Bog dao za obnovu istinskog mira
razjasnite stvar. u međusobnim odnosima! Isus je
jednom prilikom rekao: “Ako tvoj
brat zgreši protiv tebe, idi i nasamo
ga prekori. Ako te posluša, ponovo si stekao brata.” (Matej 18:15,
SSP) Ne potiskujte svoja osećanja i svoju frustraciju. Umesto
toga, budite otvoreni. Isplanirajte razgovor licem k licu i poku-
šajte da razjasnite stvar.

68
 Pripremite se za razgovor
Pre nego što dogovorite viđenje s nekim da biste razrešili
spor, važno je da se pripremite. Najpre, definišite problem. Šta
konkretno uzrokuje tenziju u vašem odnosu? Da li pravite od
komarca slona? Da li je problem privremen ili traje već duže vre-
mena? Da li ga je moguće ignorisati ili nije? Ako je potrebno
uzmite olovku i papir i napišite šta mislite da je uzrok konflikta
kog imate u vašem odnosu.
Drugo, očistite svoj duh. Isus je rekao: “Zašto gledaš trun u
oku svoga brata, a ne primećuješ brvno u svome oku? Kako mo-
žeš da kažeš svome bratu: ‘Daj da ti izvadim trun iz oka’, kad je
u tvom oku brvno? Licemeru! Prvo izvadi brvno iz svoga oka,
pa ćeš tek onda dobro videti kako
da izvadiš trun iz oka svoga brata.” Ako ste osuđivački na­
(Mateju 7:3-5, SSP) Drugim rečima, strojeni, ako ste ljuti ili
ako ste osuđivački nastrojeni, ako ako imate jak poriv da
ste ljuti ili ako imate jak poriv da se se osvetite – budite
osvetite – budite pažljivi. Razgovor paž­ljivi. Razgovor li­
licem k licu neće pomoći izgradnji cem k licu neće pomo­
mira, ako u njega uđete opterećeni ći izgradnji mira, ako u
predubeđenjima. Pre nego što po- njega uđete opterećeni
zovete svog prijatelja na razgovor, predubeđenjima.
predajte svoj duh Bogu. Ako je po-
trebno, recite: “Bože, još nisam spreman. Previše sam naelektri-
san, moram da se priberem i bolje sagledam stvari. Neka me vodi
Sveti Duh, tako da ne povredim nekoga.”
Treće, pažljivo odaberite vreme i mesto za vaš sastanak. Na
primer, supruga ne bi trebalo da insistira da važan razgovor bude
u vreme kada je njen suprug strastveno obuzet nekim svojim
pos­lom. Isto tako, on ne bi trebalo da očekuje od nje da ga pažlji-
vo sluša dok sprema večeru, a beba plače i dvoje starije dece se
svađaju u susednoj sobi. Neka sastanak bude onda kada ste oboje
rasterećeni, kada se nećete žuriti i kada možete biti nasamo.

69
 Četvrto, molite se Bogu da deluje. Bog čini neverovatne stva-
ri kada ga zamolite.

principijelan ne znači bezosećajan

Kad se pravilno pripremite za sučeljavanje, dobili ste pola
bitke. Drugu polovinu ćete dobiti kad razgovor licem k licu oba-
vite pažljivo. Nekoliko smernica vam može pomoći da pažljivo
izrazite ono što želite. Nema garancija da će vam biti uzvraćeno
iskrenom zahvalnošću i toplim emocijama, ali ovakav pristup će
vam dati najbolju moguću šansu da budete saslušani i poštovani.
Najpre, počnite tako što ćete iskreno izraziti da vam je stalo
do vaših dobrih odnosa. Ako pričate sa svojim bračnim drugom,
recite mu da je vaš brak za vas važniji od svih drugih odnosa sa
ljudima i da želite da on bude što je moguće bolji. Ako pričate
sa prijateljem, recite mu da cenite to vaše prijateljstvo. Ako su u
pitanju odnosi na poslu, recite vašem poslodavcu da vam je stalo
do napretka njegove firme ili vašem zaposlenom da vam je drago
da je on u vašem timu. U svakom slučaju, dajte do znanja osobi
sa kojom razgovarate da je ne stavljate pred ultimatum – vi samo
pokušavate da rešite problem.
Drugo, izložite pažljivo, bez optuživanja, kako vidite vaš prob­
lem. Izbegavajte izraze tipa “ti uvek” ili “ti nikad”. Kad kažete:
“Nikad nisi kod kuće, Frenk,” on će odgovoriti: “Nisi u pravu. Bio
sam kod kuće tad i tad. Baš prete-
ruješ, preko svake mere.” Međutim,
Izložite pažljivo, bez
ako kažete: “Tako sam usamljena,
optuživanja, kako vidi­
Frenk. Osećam se zapostavljenom,
te vaš problem. Izbe­
fustriranom i zbunjenom”, on će vas
gavajte izraze tipa
lakše saslušati. Vi možda ne bi tre-
“ti uvek” ili “ti nikad”.
balo da imate takva osećanja, ali on
ne može poreći da ih imate. Iznesi-
te problem što pažljivije možete, koristeći izraz “osećam da” kad
god je pogodno.

70
 Dalje, pozovite ga na dijalog. Nakon što ste na određeni način
prostrli svoje srce pred njim, pitajte: “Da li sam uspeo da objas­
nim šta mislim? Da li sam nešto propustio? Da li sam pretera-
no emotivan?” U svom poslu često sam izazvan i često ulazim u
konfrontacije. Kad od osobe sa kojom sam ušao u sukob dobijem
otvoren poziv da prodiskutujemo problem, obično nešto može
da se reši. Međutim, osećam potrebu da se branim ako ta osoba,
u afektu, svoju optužbu završi napadom: “Dakle, dozvoljavam ti
jedan telefonski poziv pre nego što te osudim na preranu smrt.”
Teško je pomiriti se sa osobom koja ima takav stav.

Rezultati principijelne ljubavi

Znajući vrednost principijelne ljubavi, pažljivo ste se pripre-
mili za suočavanje licem k licu i trudili ste se da budete mudri i
uzdržani. Kakve rezultate možete da očekujete?
Želeo bih da mogu da garantu-
jem da će osoba s kojom razgovarate Ne postoji garancija
reći: “Hvala ti puno što si mi to re- da će osoba s kojom
kao.” Međutim, to se ređe dešava. razgovarate reći: “Hva­
Možda ćete dobiti lupanje vratima, la ti puno što si mi to
otkaz ili puno ljutih reči. Možda ćete rekao.” To se retko
upasti u veliku nevolju, ali ako je vaš dešava. Možda ćete
odnos izgrađen na obmani, vi ste već dobiti lupanje vratima,
u velikoj nevolji. Dakle, rizikujte, za- otkaz ili puno ljutih reči.
talasajte i gledajte šta Bog čini. Možda ćete upasti u
Postoji verovatnoća da će vaš veliku nevolju, ali ako
sagovornik konačno ozbiljno shva- je vaš odnos izgrađen
titi vaše reči, a da će vaš odnos posle na obmani, vi ste već u
toga biti na čvrstom temelju. Teško velikoj nevolji.
je odoleti nekome ko je ponizan i
iskren. Međutim, dobar ishod možda neće uslediti odmah. Po-
nekad je potrebno nekoliko suo­čavanja pre nego se proces završi,
a nekad odnos postane gori pre nego što dođe do poboljšanja.

71
Neki ljudi se stalno pravdaju rečima: “Pa, pokušao sam jednom,
ali ta osoba nije htela da me sasluša.” Ako se vaše prijateljstvo
raspada već više meseci ili godina,
Ako se vaše prijatelj­ pomirenje će možda zahtevati više
stvo raspada već više pokušaja. Nerealno je očekivati da
meseci ili godina, po­ će, na primer, jedan sat da bude do-
mirenje će možda zah­ voljan da se popravi problem koji je
tevati više pokušaja. nastajao deset godina.
Nerealno je očekivati Na nesreću, uprkos vašim naj-
da će, na primer, jedan boljim pokušajima, ponekad će dru-
sat da bude dovoljan ga strana odbiti da sarađuje i vaš od-
da se popravi problem nos će da se pogorša. U tom slučaju,
koji je nastajao deset probajte sa posrednikom. Nađite ne-
godina. koga kome oboje verujete i poštujete
ga, i dopustite mu da vam ta osoba
pomogne u komunikaciji. U vašoj crkvi se možda može pronaći
takav posrednik – neko ko ima iskustva s ovakvim problemima
ili možda neki iskusan vođa ili stare-
Uprkos vašim najboljim šina. Možda ćete poželeti da vam u
pokušajima, ponekad diskusiji pomogne profesionalni sa-
će druga strana odbiti vetnik. Ovo obično preporučujem
da sarađuje i vaš odnos samo kad se radi o problemima kao
će da se pogorša. U što su alkoholizam ili zlostavljanje.
tom slučaju, probajte sa Sa posrednikom nekada možete
posrednikom. Nađite postići ono što ne biste mogli sami.
nekoga kome oboje Važno je da imate na umu da
verujete i poštujete ga, u nekim slučajevima principijelna
i dopustite mu da vam ljubav prouzrokuje trajnu podelu.
ta osoba pomogne u Apostol Pavle kaže: “Ako je mogu-
komunikaciji. će, koliko do vas stoji, imajte mir sa
svim ljudima.” (Rim­ljanima 12:18)
Međutim, nekada to nije moguće, pa ćete se vas dvoje rastati i
otići svako svojim putem. Kad se veze među ljudima prekinu, to

72
slama i naše i Božje srce. Ipak, nekada je život u ovom grešnom
svetu upravo takav. Kada se to desi, treba da se podignemo i,
Božjom milošću i uz pomoć prijatelja, da nastavimo dalje.
Međutim, kada veza počinje da se raspada, skloni smo da
odustanemo bez borbe. Svađamo se i grebemo, pa čak i idemo na
sud da bismo zaštitili svoju imovinu, ali ređe se dešava da pus­
timo makar neku suzu kada veza umire. To je velika šteta. Me-
đusobni odnosi i veze su vredni, i treba se za njih boriti. Ljubav
mora da bude dosledna i uporna.
Isusova ljubav prema nama je najnežnija ljubav koju ćemo
ikada poznavati. On je umro da isceli naše grehe i da nam obez-
bedi večni život. On nas vodi, štiti,
teši i hrani svojom Rečju. Međutim, Međusobni odnosi i
Isusova ljubav je takođe najprinci- veze su vredni, i treba
pijelnija ljubav sa kojom ćemo se se za njih boriti. Ljubav
ikada suočiti. On poznaje naša srca mora da bude dosled­
i ne okleva da nam ukaže na greh. na i uporna.
On insistira na istini bez obzira ko-
liko je to ponekad bolno. On nas isuviše mnogo voli da bi nam
dozvolio da nezaustavljivo nastavimo stazom samouništenja.
Prava ljubav je uvek i nežna i principijelna. Neka nam Bog
da osetljivost da znamo kada koju da pokažemo, kao i hrabrost
da uradimo sve što ljubav zahteva.

73