pesme

Grafički dizajn i kompjuterska priprema

Mihajlo Bođanec

Štampa
"Passo print sistemi"
Ruski Krstur

4
 Vremeplov
Melanija Bojanović

TATJANA PETROVNA

(trip h)

1.
O, draga moja Tanja, gde si sada?
Kontakte pokidasmo...
O šla si iz divnoga grada kaštana,
tako si ga zvala četvrtoga maja
kod tebe kada sam bila;
na rinok prvo si me odvela.
Narcise bele, za dobrodošlicu poklonila,
u stan od duše skromni odvela.

U Hermesu o tebi sam se raspi vala

Kijev napus la si davno, profesorko čila,
na Kolumbov kon nent o šla si
posao novi obezbedila.
Avionom odletela, adresu ne ostavila...

Verujem da me nisi zaboravila,

plakale smo iz doma moga odlazeći
kao da se nikada više nećemo sres ...
Maštom bar a i s hom spomeni
Dnjeparski, fini
uvek će me tebi vraća .

2.
U Hermesu Kijevskom zaplakana
pored paketa dečijih zastala...
Spavala je beba podojena
raširenih rukica, rumena, mila,
lepo je usnila...
Para nema, a novčanica
pokazuje drugačije
utonuh u tugu još i veću

7
Vremeplov
Melanija Bojanović

za griz novca zafalilo...

Oveseljeno, paket se stvorio;
flašica spakovana vešto,
rakijica od repe pravljena...

Nasući jednu domaću našu

i kafu ću napravi ,
mlinom ručnim samlevenu
doneo ujko iz Nemačke,
pečenu u zrnu...
Srce i dalje za grizom uzdiše
u paketu , ugledah čitavo kilo.

Na daljinu želja i bez java ispuni se

Za griz i danas, Tanja hvala!

3.
Pijemo čaj Gruzijski crni
sipaš votku jedva dobijenu
od pola litre...
Nije mi se pila,
Videh ljude koji stoje mirno u redu
čekajući votku
a ne hleb, i ne mleko
pričalo se ruski...
U očima mojim videlo se skamenjenje.
Osećaje teško mogu skri ,
kucnula je čašom nazdarovє.
Mleka ima u nas koliko god se hoće,
meni samo ponesi grečke.
Nikada više ne kusah to jelo
Kijeva bejah željna
a ne pića i jela.
Centra, Pečerske, metroa...
Lavru s visoravni prime h...

8
 Vremeplov
Melanija Bojanović

S mostova široki Dnjepar gledim,

crkvama istočnim hodim;
zbog zelenih i zlatnih kupola sjajim.
Sa Freskama crvenim,
na tako divnom mestu se stvorih.
Katakombe me sa smrću suočiše,
Kroz lavre pečere hodnicima prolazim.
Sveci tu počivaju bez pokrova,
čas ozaslužiše;
kao da ih prvi put spazih
a u rimskim već sam bila.
Glavom proletoše misli
odakle li su moji preci
i orao beli šesnaes ?
Bežali su da ih Horda u roblje ne odvede,
predak po ocu ovde kos li?
Verovatno beše kmet, u veku srednjem osta neotet
kada potomak njegov u osamnaestom veku dođe...

Vodi me u crkvu Svete Sofije i Vladimira

u muzej Taras Ševčenka, gde se od uzbuđenja
pogubih...
U papučama napolje krenuh , na obuvanje vra še me.
O, kako smo se ispod vodoskoka u centru smejale,
noge odmarale , cveće majsko mirisale,
kestene brojale...
Duša slovenska ustreptala je
popeh se stubama , poletoh mlada.
Crkva tamo bi od pozlate plava Andrejevska
Ko sestre grlismo se...

Kamen obiđoh početka grada ,

kivote sestara i brata
koliko srećna bejah tada.
Tanjo, najdraža!

9
Vremeplov
Melanija Bojanović

ALEJA LEANDERA

Tihi čovek, s dljiv u duši ranjiv

alejom leandera vozio je
kao brata volesmo ga
otvarao je svaka vrata

Najlepši leanderi sveta

u belom, ljubičastom,
crvenom i roze cvetanju;
poredaše se između cesta
U an čki, a nov grad ulazeći
i putevima divismo se...

Klima opijajuća Mediterana

riva sva je u um urezana.
U gradu,po plaži
leanderi svukuda prostre
aleje mirišu na bilje primorsko
U povratku smo se za prizorima ovim okretali
od Mediterana daljili
susretanju novom nadali...

Maštam o leanderima sada,

još jednom ih vidim ko nekada...
Da su bar upola bliže,
s zali bi do njih oželjeni.
Tamo i dalje
čovek h i s dljiv čeka.

10
 Vremeplov
Melanija Bojanović

STUDENTSKO PUTOVANJE

Da li su me topli zraci obasjali

ili su po meni možda
hladni žmarci pretrčali?
Inje se o snove nahvatalo...

O, da li je bura davnog sve odnela?

Ne, to je samo sećanje mutnih očiju
pena Tibra čini se, sve raznosi
među jabukama samo je ho šaputanje.
Plaču rimske tužne noći...
Sve je o šlo vetrom dalekim
u tuđim mislima velikim
zauvek nesta maštanje.

Onog slatkog vraćanja nema više

i mnoge će godine tako proći
ne znam šta donose nove noći;
da li će me pokras kao prosjaka,
ili ka bolesnom štapu poves ?

Možda će me godine
u providnim snovima ostavi ;
možda zauvek zapevaću Arivederci Roma
Život će proći...
O, veči grade, da li ću ponovo doći?!

11
Vremeplov
Melanija Bojanović

Svira melodija divna, stara,

srce i dušu para.
Prolećima narcisi cvetaju,
nimalo me ne gledaju.

Glave uvek, pognute,

u pupoljcima, cvatu,
po celom svetu,
naklonima cvetaju.

Kao narcis osećah se

glave spuštene,
ljubavi neuzvraćene.
Mladost prođe, starost dveri...

Bez iskrenos preostalo vene.

Skrivam suze od tebe, odaljena,
Ko što i narcis daljen jeste
od narcisoidnos .

Jedino još osta

simbol strpljivos .

12
 Vremeplov
Melanija Bojanović

Ka školi koračam polako,

s noge na nogu.
Vetar ravno u lice šiba,
kapi kiše suze skrivaju,
ljudi me susreću, nešto zapitkuju...
Žuri mi se,
zvonce sekund još ostaje neoglašeno.
učenici valjaće se ko što to čine talasi...

Na prvom času , Sunce bljesnu kroz staklo,

dete se odmah od prozora odmaklo,
zavesu bi nameštalo.
U sebi pomislih da hoću
ono Sunce Heraklitovo,
posle kiše uvek ga je...
Nameštanje gotovo da otpoče
a ja ganuta i na sivilo nespremna ,
lepo sam đacima objasnila
da ovo sunce još je zubato,
Ništa mi od Njega neće bi ,
De vitamina malo se da dobi .
Deco prestajemo se zapitkiva !
Čas ovaj u leru proći neće,
zavese ne zavređuju traćenja
Sveske otvoriše, lekciju zapisaše...

Na Istok pogled sam bacila,

tamo preko njiva, rodno je moje mesto,
grobovi ostaše u promrzlinama ...
Dečiji osmesi i pitanja,
odagnaše misli tužne
godišnjice i sećanja.

13
Vremeplov
Melanija Bojanović

MARAMA

Stan na studijama beše daleko,

sa najamninom povoljnom,
skromnost mi je bila dovoljna.
Pešačila raznim prečicama,
grad upoznavala, ljude sretala...
Zdravo, malo kome, sam govorila,

Jedared, žene dve,

pozdrave i osmehe
meni upu še
U invalidskim kolicima ćerka sedela je,
glave lepe, ko u lutke
hekla vešto...

Novce sam ušparala, hipi tuniku mi je isplela

gornji deo tela utopljavala godinama
koris la do habanja...
Od nje sam i maramu belu
,svadbenu i svečanu poželela...
Za venčanje nije se nosila...
I dan danji marama se čuva
kao svetla uspomena.

Situacija izmeni se,

dom studentski otvori za me širom vrata.
Nenamerno, kontakt prijateljski, presta...
O draga ženo kako li je danas tebi?
Pesmom i maramom sačuvanom,
neposećena prijo moja, dug odužujem!

14
 Vremeplov
Melanija Bojanović

MISAO

Noćas mila spavala nije.

Bistri, jasni,
danima lepšim se uznadala.
Le misao visoko,
do nedovida sva oslobodna.

Sunčev zrak neka te ki ,

I oblačići daće ušuškaje
Poslušaćeš zdešenija,odmorićeš...
Ni nove upletaćeš,
sunčev sjaj oslobađaćeš
i slavuj pod prozorom neka peva.

Poljem lepim vedrina proklijaće

prostori neka se otvore,
morem krilićeš...
Šapući i lagano skači,
obraščiće čile misao milovaće.

15
Vremeplov
Melanija Bojanović

DOK PALME NJIŠU GRANE

Ne bih ni prime la od solitera,

ni od čujnih morskih talasa,
oazu leandera.

Sa radija pesma je dopirala,

dušu cepala,
na odmoru sam mesta
sa palmama zaobilazila.
Uveče na jastuku suzu nisam puštala,
samoj sebi to sam naredila.

Mislila sam da su obećanja

iz mlados zaboravljena,
kao i poljupci vreli.
Oživeše nadanja,
palmine grane i šetanja
talasi uljuljavanja...

Sa ćerkom plivanja,
govori nerazumni, smejanja...
Iznad nas, podno plavog neba,
galebovi su proletali.
O, kako je osećaj divan,
kada u trenu
oproštaj je dan
U more se skače
a pesma tužna radosno peva!

16
Vremeplov
Melanija Bojanović

LJUBOVANJA

Kad bih bila p ca,

zagrlila bih sve ljude sveta;
kad bih p ca bila,
umila bih lice svako čovečije
suze skrivala o perine uveče.

Kada bih vetar bila,

misli bi tavne, čilile.
Daleko od sveta,
ustalasavala polja
Mirise za te bi donosila
najlepšega cveta.

Kada bih Sunce bila,

zarila bih oči te, setne,
kako bi zanavek bile sretne.

(Iz studentskih dana.)

18
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SINOVIMA

Kako sam se radovala,

mužu Srbinu lozu produžih,
prva u kući k'o snaja rodih.

Na okice plave
nežno i s ljubavlju sam gledala;
da li vas jednako voleh nisam razmišljala?

Veseli ste u obdanište trčali,

noge su vam u tur udarale,
jedva sam vas biciklom s zala,
na saobraćaj opominjala.

Bože, kako ste slatki bili,

tu na jendeku,
skoro svaku žabu i kornjaču ste hvatali,
puštali ljubimce kućne mazili...

Rasli ste kao krastavci u dobroj baš ,

imadoste svašta u maš ...
Krila su oširena…

U fantazijama više ne živite,

radite da preživite!

Sunovrat opet dođe

i šizme nove neke.
O sak de njstva i slika
ne izbleđuje.

19
Vremeplov
Melanija Bojanović

Koliko rados u današnjoj noći

i u novom danu,
noć roman čnu muzika njiše
dete više nije, devojka je, dugu joj kosu ma miriše.
Mesec mladi spušta se, hoće li kroz kroz prozor
zaviri ;
da li mrsiće kose njene ili milovaće obraščiće cele
lagan vetrić jastuk dodiruje.

Umiri se, Nebeski svodu,

i kada zlaćano bele nijanse sobu obiđu
u snove meseče ne zalazi, ne uznemiravaj,
ljubav sneva milu...
Punotna noć ova je, čeka se svetlost novoga dana,
Izjutra mirisaće divno proleće
dok jorgovane gledam o o sreći maštam i rados ,
uveče oči moje od posla posrću umorne

Ma tvoja sve što ne dobi,

tebi obezbedila je.

(Dani jorgovana)

20
 Vremeplov
Melanija Bojanović

BOG

I to je deo života mog.

Kao malu, njime su me plašili,
moje istraživanje i živost smanjili.
U crkvu svi u selu, redovno smo odlazili,
veronauku učili.
Volela sam crkvene mise poj,
to je bio sa BOGOM moj spoj.
Nisam razumela,pa sam se čudila,
kako se prvo ispovedaju, pričešćuju,
iz crkve izlaze i odmah se ismevaju.
Žurnim korakom sam išla, da bih od h šaputanja
starijih žena
što pre kući o šla.
Unutra me je čekao moj dobar tata,
za s hove i smeh bio je "tatamata".
Pitala sam ga da li je data tema za ceo život
razmišljanje,
ali sam shva la da je najbolje samo verovanje
CREDIBILEUTUTILAS,veruj da bi razumeo..
učili su dugo nas.
U studentskom domu shva la sam ljudske podele,
oko crkve, vere,
doživela sam teško razočarenje,
da li je istok ili zapad,
BOG je jedan i mome mišljenju nema nazad,
čak je sada za mene 1054. godina istorijska činjenica,
nekome je to iz razloga čudo veliko,
opros te mi molim vas, za mene je sitnica...
U razumu sam sebi razjasnila da je to UNIVERZALIJA,
nije kao biološka smrt apsolutna kategorija,
neću sa mnom da bude nikakva manipulacija,

21
Vremeplov
Melanija Bojanović

ja se osećam slobodna,
najlepša mi je tolerancija.
Ko to ne može da shva ,
neka me kao prijatelja odbaci.
U svaku "sve nju"uđem,
kada imam priliku,
bacim pogled spolja, sve što mi je na vidiku,
volim svoje crkve najviše,
ali pose h i druge po Evropi celoj,
kao profesor istorije sagledah svaki njihov detalj,
od Nauma do vršačke katerdale,
slušah divan zvuk orgulja na venčanju,
freske bih izljubila,
ali neke su toliko visoko
u sredini kupole okrugle, gledaju u božije oko,
kao Zemlja u nebeskom svodu,
naučih da njihovi temelji sliče brodu,
od Studenice, Žiče... crkvi zavetnih,
klečala sam pored sarkofaga Jefimije,
za zdravlje dece svoje i tuđe sam se pomolila,
stavih novčić u crkveno posuđe.
Toliko crkvi na ovome svetu ima,
mnoge nose imena Sv. Stefana,
opet kažem i na istoku i na zapadu,
u Beču je predivna, većini vera u njoj oltare dadu,
ograđenih okolo svuda,ljudi ulaze,
mole se tuda,
bele, žute kupuju sveće,neko ostavlja cveće,
ja sam prospekat kupila,
na samom ulazu pored za sve sam se pomolila,
ko u Boga ne veruje molim da me ne osuđuje,
može da misli šta hoće
idem sada da napravim sebi MIX voće.
Ove godine grozna je vrućina,
sve su nam jabuke zelene na suvu zemlju pale,

22
 Vremeplov
Melanija Bojanović

ostaće neobrane.
Gledam u mog tužnog Adama kako mu najlepša
kruška"dama" pada,
s snem zube, jedem ih zelene,
zdravlje skroz da ne uvene,
to je našim znojem posađeno,
božijom voljom je zrenje uništeno,
ali meni je i to raj,
Adame moj, krušku mi daj.
Smokvu, najstarije drvo iz raja,
mravi su spopali, željni vode, kiše,
nećemo se ni njome ove godine nasladi više.
Hvala Bože i na tome, šta su mravi krivi,
važno je da još dišemo, da smo živi.

23
Vremeplov
Melanija Bojanović

MIRIS PERUNIKE

Njen miris širi se okolo,

ujutru rano još se sunce zubato promoljuje,
zar ne osećaš uzbuđenje?
Draga brzo ćeš da uveneš,
ali moju tugu nećeš da odneseš!

Njen miris vetar raznosi,

izašla sam napolje po jutarnjoj,hladnoj rosi,
prolećno mirisno cveće kratko traje,
zato je čoveku najmilije
kada ima ko da mu LJUBAV daje.

MAGLA

mi je u očima kada dugo traje

pred očima je tmina mutna
teturaju se moji koraci
kroz maglu idem kući grcajući
mi je uveče,nema mesečeve svetlos
da gleda u mene
osvetljava mi puteve
smog je dole opet idem kašljajući
dobro je što još dobro vidim
kroz maglu se probijam
u njoj ne volim nikoga da sretnem
samo svoj put do kuće
u toplom krevetu je sa tobom vruće
24
 Vremeplov
Melanija Bojanović

PESMA

Napisa pesmu znao bi skoro svako

da je lako...
Pesma nije pesma ako je ne zapišeš,
ako je napišeš a u fioku skriješ,
pesma pesmuje objavljena.

Ako se nadmenim ne sviđa,

pesmo – pesma nisi...
Pokoravanja Njima
misle da su bolji
ne znajući za tuge svoje i boli.

I kri čar jada ima,

skrivenog vešto
između redova.
Teme poprilično ljubavne,
uživalačke, nadalačke...

Ljubav – ljubav nije

ako je posvećena samo suprotnom polu.
Širi se prema svemu,
prirodi, živo njama, čoveku, detetu...
Pesma smisao tada daje.

25
Vremeplov
Melanija Bojanović

MAGARAC

Kao mali
smo se igrali i kao kroz igru,
dosade kra li.
Ko se ne sakri magarac beše.

Nisam tu reč volela,

ljude da ne bih povređivala
Magarac živo nja je sveta
postoji od pam veka.
U mleku magarećem kupali su Kleopatru
u istoriji smrću pobedila je Oktavijana ,
za zemlju svoju borila se odana
Cezara je iz h razloga opčinila
a Antonija je prvo zavela
obučena kao boginja Izida
mladog i lepog ga je dočekala
voleše se do besves
umreše skupa
da večnost drugu dočekaju

Ovlada magaricom i mlekom

mudrolija je i danas prava
Šoljicu mleka po danu daju
Najzdraviju i najsve ju
Bogorodica bežala je od Irodove ubilačke ruke
jašući na magarcu
Josif je vodio...
Nosila je u utrobi dete, Spasitelja rodi
u kolibi pas ra,
vo i magarac behu sa njima.

26
 Vremeplov
Melanija Bojanović

Sa svoda obasja ih zvezda

ili to beše kometa,
is na sredini.
Pravilo zlatno davi,
Sokrat najpametniji je.
Dokazivao da i ne znaju koliko ne znaju.
Neznalica jedan čak ga je i udario,
nije uzvra o?!
Prošao bi i gore
da ga je ritnulo magare.

MITARSTVO (otkupilište)

Kajem se što na rođenju nisam umrla

U halucinacijama zemno telo što sam gledala,
Do opisivanog tunela, nisam dosezala.
Da sam tada umrla,
možda bih i anđelica bila...
Kajem se što uvrede,
nezaslužene nisam zaboravila.
U mlados ,
koliko se puta spo cala
o obećanja lažna i očekivanja.
Kajem se što sam se na poslu savesno trudila
na bolovanja što nisam odlazila...
Negovateljicu dece što nisam plaćala;
Kajem se što sam dozvolila
da na dnu me ostave, i nize nezahvalni...
Kajem se što ne bejah još i bolja,
prema boljima;
što ne pukoh od očaja...
A stojim čvrsto i ne bojim se ničega
osim smr !
27
Vremeplov
Melanija Bojanović

PICERIJA "MATOCI"

Ostrvo Kapri pored Napulja je,

za sladoled istoimeni svako zna.
Interesantna je o ostrvu storija,
onome ko u znanju uživa.

Pica je italijansko jelo,

kod nas se pre tridesetak godinica odomaćilo...
Nismo znali da se rukom testo kida
o sto udara, dok lop ca ne načini se
ko tanjir okrugla.
Majstor razne sastojke stavlja,
o tome taji tajna...

Sa kapućinom i đelatom,
ostah u morskoj ljubavi.
Nikada više prijatelja lakonogog
nisam srela.
U pesmi ovoj
i sad gledam lika,
blagog i nasmejanog.

28
 Vremeplov
Melanija Bojanović

ŽELJA

Ne želim oko vrata ukras od kamena lapisa,

ne želim ni zlatnu ogrlicu,
na svetu najlepšu.
Kajla od srebra I dijamanata
želje ne pods če;
neću kuću od kristala
punu orijentalnih tepiha.
Ne želim izlaske, večere I bančenja!
želim da budem zdrava,
kad god pređeš preko preko kućnog praga
oko moje plavo.
Da volimo se toga sam htedna:
odanos želim u noćima odmora,
koje zauvek hovaće.

ORA ET LABORA!

Sviće zora,
sunce kroz prozor daje zlatnu energiju svoju,
podižem glavu iz kreveta,
ono mi ne smeta, RADITI SE MORA!
Volim te labora,
od malena,
zbog toga sam od baka bila voljena.
Volim te I sada,
snagu mi oduzima,
odmorom noću je vraća,
žive se od nečega mora!
29
Vremeplov
Melanija Bojanović

ELEGARSKA POLJA

Napulj vidi i onda možeš umre

Preplavljuju divni osećaji:
Venecije, Firence i Lombardije.

A putevi svi Rimu vode...

Neapolis u veku starom nasta,
hrabricama svim dopadao i dopadaće se.
Muzej lepota Pompeja tamo odlagan je.

Oko Vezuva po ostacima Pompeja grada

podno otvorenog neba šetalo se...
Crni ogroman vulkan strahu gledadosmo,
ruke jedan drugom s skasmo
molivši se u sebi
da ponovo ne proradi.

S love kolonada analizirali,

u srcima gorela je vatra.
Na vrhu kratera Etne opstaju usmrđevine!
Silazeći u njega dublje,
srce i duša guši
zarad nevinih ljudi
koje u kamen lava pretvori.

Možda sam i zbog tebe gorela,

gušena se kamenila...
Tela jesu tamo zauvek ostala,
no duševi h i lomnih ljudi
dakako da još ima.

30
 Vremeplov
Melanija Bojanović

PROSUTA VERA

Rođena na svom temelju

s molitvom majčinom
legala je u postelju.
Još kao dete i balavica,
svojih baka mezimica,
odseli se kao p ca selica.

31
Vremeplov
Melanija Bojanović

PROSULA JE VERU VLASTITU PO PESKU

Zvonila su zvona na crkvama jutrima

kulturama i tradicijama.
Udarala je glavom o spomenik bake
na koju po ocu najviše liči,
a to joj ne priliči.

Niko je ne vide i ču,

sama na groblju beše
u plaču vrištala bi jako, no oćuta.

U ušima zuji od vrućine kamena

u glavi su misli miliona spoj
kod sestrice desio se stoj, stoj...
Bakine mezimice.

Noge preko kamena kosu crnu do ču...

Slike različite dve, bake i devojke
sa ogromnom tugom gledi.
Morala stazom o ći,
pazeći da o kamen se ne spotakne.

Zvonila su zvona crkvena o podnevima

vlas tu senku videla nije od jare.
S gla je tetki sama
i nastavi sa njom plačući.

32
 Vremeplov
Melanija Bojanović

RODNA GRUDA MOJA

Nisi daleko, a jesi,

Ti sudbo moja.
Mislim na tebe i ne mislim;
sve me na te seća,
tebi bih da pole m,
da grobove predaka, roditelja poljubim,
brata, sestru, sestriće i unuke da zagrlim.
U kanal bi da se bućnem,
i da dugo gledam nebo plavo...
Osećam miris dunja na bakinom ormaru,
slušam pesme sa gramofona
koji s go je iz daleka,
Elvisa ili Bitlse,
Silvaninu: “O majko moja toliko ga volim”,
Lepo: Ne izvore više dva pu ća...
Rodna kuća osta tuđinima!

33
Vremeplov
Melanija Bojanović

VOLIM TE

O, volim te moj jedini,

od prvog poljupca do smr .
Gorim, žudim, pogledom bludim.
amorovu strelu oseća celo telo.
Ljubav greh nije, suza ponekad kane,
zarad reči neočekivane...

Najlepše se sa tobom smejem!

Kako si jak, a ja svilena,
tebi sudbom dana
decu da rađam...
Mirisnim jelima – ugađam.
U postelji čistoj
sreći se našoj nadam.

Mesec radosno Nebom plovi.

Sama – mislim tata na tebe,
ne žalivši sebe...
Muziku dobru sam pus la,
klapa piva: majko slušaj pismu moju...
prebacih se na narodnjačku:
Kako nedostaješ, ruku kako bih da daš
a znam da mi je ne daš.
Utehe nema nikada!
U šini srca,
trepere misli o večnos ,
i lete golubovi nevinos ...
Odjednom p ce nestaju iznad oblaka,
biće da su iza Božijeg oka.

34
 Vremeplov
Melanija Bojanović

KAMENJE

Stene gordo glede u mene, izvirući iz morske pene...

Oko njih more talasa,
kliktaji galebova letnju buku pojačavaju.
Zavoleh kamenje na reci Ukrini,
kad smo se zavoleli, decu odvedsmo tamo
kako se radovaše, kamenčiće u vodu bacaše.
Na stopalima tačke masirali,
dok mališane drhtavih usana i plave
na obalu ne isterasmo.

Videh ih i u Pompejima,
od lave postadoše skamenjeni
Okrutna za te ljude beše sudbina,
Sve do jednog uniš ih lavina,
Nok kao spomen na čoveka ostaše.
Dijamante mnogi najviše vole,
divno na mladom vratu stoje.
Na ostrvu Murano kupuju se...

Gorštaku, najteže je kad stenovito ostavlja.

Misli se u kamenjar vraćaju,
glavu udaraju
uspomene od okućnica i cveća...
Kamenje beli u zemlji žutoj, i u šumi
Iz napukline biljka izranja
čudo prirode čoveku mili,
srce – želje ispunjava.
Kamen od iskona koris o se,
tada i neimari nastaše.

35
Vremeplov
Melanija Bojanović

DRAGA SIMFONIJA

U osvit magla joj miluje lice,

gleda zoru i golube kako se grle.
Maglo moja kroz tebe u daljini čujem
divan glas drage simfonije.
Brže s že korak do moje školice,
Suncu vraćam se.

Vremena do nove magle malo ima

se h se leta, reke Mlave
izvora divnog i zelene trave.
Magleno sviraju gusle,
nežnos – krile.
Lepo bi bilo ose ih u staros …

Neznanac plavušan sa Nebesnog puta

u srce tužno veselo zaluta.
Srce se otužilo,
lepetom golubice dugo čekano je odletelo
Pesmom daruje a sliku ljubi…
U Pandorinu ku ju gleda
ne otvara je da nadu u obećano ne izgubi.

36
 Vremeplov
Melanija Bojanović

PRINC I PRINCEZA

bila je najlepša devojčica u selu

sa rumenim obrazima, belim licem,
crnom kosom kao iz bajke o patuljcima
razlika je da su je i ma i otac obožavali
sve su joj pružili obožavali
kada je umrla sa osamnaest godina od ljubavi
njen princ je nije poljubio pravi
u grobu je mrtvu ostavi
podlegao je bakinim pohlepama
da se krv boga jih sa siromašnijom ne meša
ostavio je voljeno biće
da u grobu vene do veka
nije srećan bio
život ga je gazio
da nije baku poslušao
da je sa voljenom princezom ostao
sada bi srećan bio
na rukama sa njom, kao deka,
unučiće držao
o, kako bi srećan bio!
plače stara majka njena
sama od jutra do mraka
skoro pedeset godina
a on sam u svojjoj bogatoj kući
sam leči rane svima
i ja sam kod njega kao pacijent bila

37
Vremeplov
Melanija Bojanović

GOSPODIN

zvali su ga Andriška
smatrao je sebe rodom ranga višega
u gradu se pre nas školovao
koru hleba sa mašću i alevom paprikom slatko jedemo
nas je, siromašnije od njega, dobro poznavao
ne znam da li nas je mrzeo
krajičkom oka, uvek bez pozdrava, nas je posmatrao
kako se bezbrižno igramo
koru hleba sa mašću i alevom paprikom slatko jedemo
stare šerpe vučemo po prašini,
smejemo se, niko ne cvili
drugačiji smo bili
čudni su gospodnji putevi
da su ga jednoga dana već u godinama,
na naš prag kuće doveli
"ne, to ne može bi tvoja kuća
odakle si je stvorila
ne, to nisi mogla!"
u mojoj mi kući govori
zavist mu iz usta gori
Gospode Bože zar nije naučio da se tuđe poštuje
nikoga se ne potcenjuje
umro je nesrećan
u sobičku malom sam,
a nije bio još tako star
možda će i mene Gospod Bog ranije uze
ali ja taj prizor čuđenja ne mogu zaboravi

38
 Vremeplov
Melanija Bojanović

BIBLIOTEKA

Divna hipoteka
knjiga ima od pam veka...
Žao mi je što je Aleksandrijska izgorela,
zapise mudraca opepelila...

najlepša je biblioteka lična,

ka knjigama divnim i pogled sjaji.
Lepi su libri svukuda po svetu,
kada čovek istražuje
ili uči na fakultetu.

U gradu jednom glavnom davno

šetala sam desnom stranom ulice
mlada, vitka, plava,
čekala voljenoga vojnika
Grad razgledala, poglede tuđe osećala...
Glavu spuštala od s da.

Na levoj strani klupa ukaza se

i od biblioteke zgrada.
Hitro na nju sedoh,
maštajući o sivomaslinastom odelu
i o njegovom od marševa umornom telu
kako ga milujem i noć jednu volim neizmerno.

Najlepša je biblioteka kućna naša,

police su pune dečije lek re...
Ima tu mitologija i poneke dečje enciklopedije,
Biblije na više jezika...
Otrcanih knjiga sa fakulteta,
idealne DRŽAVE Platonove i Kantove ETIKE.

39
Vremeplov
Melanija Bojanović

Tu se Niče i sa Šopenhauerom druži,

Kjerkjegor dilemi, Kami mesto Sizifa kamen valja.
Knjige skupljah i sa Svete gore, Ostroga, I Meteora...
Psihološke sa lekovi m, pomešaše se,
na polici stoji i jedna manja davno odštampana.
Iz rodnog mesta – pesma tu je moja:
Otrgnuta od zaborava!

OGLEDALO

Da su oči najveće pokazalo,

svi znaju!
Možda neki tako ne razmišljaju.
Svaki pogled očiju duši
Da li straši, da li veseli?
U očima i u srcu ponajprije sjaj nestaje,
čovek žalos se i počesto suzi.
Ogledalo ni ne koris ,
počešlja se radi reda.

Radost kada sredi, najlepše tada oči sjaje

poput sunca u jutro vedra.
Da li zbog svadbi, venčanja, unučeta;
ili zbog proleća samo?
Najgore je kad se pogledaš u ogledalo ,
svenuto, ko ciklama da si.
A po godinama,
toliko baš se i nije ostarilo.

40
 Vremeplov
Melanija Bojanović

DANAS

Daleko tamo na Himalajima,

pomerila se najveća planina
za cela tri san metra.
Sunce je svanulo,
kroz komšijske krošnje se probilo.
I prozor oseća toplinu,
bar malo sklanja zimu.

Cujem cvrkut p ca,

moja je ha jutrima ulica.
Is nu bolnu prihvatamo
da osobe jake šinama pate,
i da na srcu imaju rane.

No osmeh ne skidaju sa lica,

kada se prolaznik na ulici javi.
Nekom je danas rođendan a nekome pomen
Iako je glava puna zavrzlama,
trenutno baš mi je lepo što sam sama.

41
Vremeplov
Melanija Bojanović

Volim poklonička putovanja od malena

majkom predrasuda vođena...
Sa kupljenih suvenira brišem prašinu
maštajući o velikom hodočašću
gde bih spoznala svu is nu.

Videh Aja Sofiju Jus nijanovu,sada svetovnu,

nikada se ne obreh u peščanoj pus nji.
Želja mi je s ći ne do Meke i svetog kamena,
hodočas la bi noćima i danima
manas ru Svetoj Katarini.

Na tom se mestu po Bibliji

Bog iz gorućeg grma Mojsiju prikazao.
Anđeoska žena Katarina
i sa ikone,
sagrešja sva bi opros la.

42
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SUSRET

Oči se u trenu prepoznaše

da smo obe propa le
u sekundi smo shva le,
iako se nismo poznavale
Autobus iščekivale smo trčkarajući
Ni moj ni tvoj nije s zao
Od muka uzdisala,
ruke od rada čudom sačuvala...

Iz oka suza kanu

plakala si,pričala is nu
da ćerke o tebi brinu,
zbog odmetnute neutešna si.
Znala sam da tebi jeste teže
da ni topla reč moja pomoći neće;
bujičilo je blago a izborano lice.

Korakom žurnim
U okretu mahnula sam ,
ko da se ponovo
nikada nećemo sreta ...
U dvadesetak minuta,
sudba bolevita ispričana je.

43
Vremeplov
Melanija Bojanović

ŠUMSKA TIŠINA

Šetam omiljenom stazom,

gazim lišće otpalih sa cerova.
Žirove preskačem, vevericama da ih ostavim
uspavane, odlazak moj čekaju...
Oko predivnog stabla
kao vajarsko delo
mahovinom mekom okićeno
beba zmijica, boje ljudske kože, gmiže...
Majka joj se u drvo toplo od rose sakrila
nju je na travu ispus la
kao glistu malenu.
Zelenilo šume odmara,
Na nadmorskoj visini većoj
još zelenija i lepša ko da je...
Sa staze sklanjam opalo granje.
Sunčevi zraci prodiru kroz krošnje drveća mlađeg,
punim plućima dišem...
Ne srećem se ni sa zlobnim ni sa zlim pogledima,
sama u šumi celoj, da li sam sa Bogom?
U ovom bujnom zelenilu
pred jesenjim sutonom
šumska me lepota omađijala.
Pri povratku,
ka mirisu mente divlje se sagoh.
Lepo ce morala sam da te uberem
opojni cvet da omirišem,
možda te neću u čaj pretvori
ne mogu te tako lepu popi .
Stajaćeš u kutku mome omiljenom
mirisaću te i osušenu...
Šumu našu sa tobom zamišljaću
do ponovnog proleća.

44
 Vremeplov
Melanija Bojanović

VOLIM TE

Nemoj mi brisa suze

pus ih neka se same u šini roje,
kaži mi iskreno da li će tvoje srce uvek bi moje.
Znaš da volim bi sama
kako bih te u raspoloženju dočekala
za tebe žrtvujem se, pripremam sve...

Izvini ako ljubav nisam da znala

plašim se da tajne bolne i skrivene
odvode te od mene...
Iako nikada ljubavi nije dosta
da bura sve naše neće da raznese,
ja bez tebe ne mogu žive .
Rados moja najveća
i kada hleb sečem
i kada te na posao pra m
već bih domu da te vra m.

Neka starost ova stupa polagano,

ne trebaš zabrinut bi
neću više plaka .
Veseo budi,
sklonila sam suze u stranu...
Voli me ko što nekada si.

45
Vremeplov
Melanija Bojanović

HAD

Nisam verovala kada me je

mladalačka ljubav napus la.
Htela sam posta Euridika
prsten verenički polomila...
u Had da me baciš
sa gitarom nikada da se ne vra š,
imaš tamo troglavog Kerbera.

Ljubomora čitavog života tera

a razdaljina nevelika...
Susretasmo se nekoliko puta,
videh samouverenost njegovog duha.
OTERAH TE iz parka odavno gde svako gleda i luta
i kamera sa zgrade neke snima.

Ne zadiviše tvoje pohvale

imam ih ja od Boga,
ne treba mi mišljenja više tvoga...
Obećanja data pupoljku procvetalom
u kišnom Mitrovdanskom danu
jesu me ZGAZILA.

46
 Vremeplov
Melanija Bojanović

VEZANO

Lepim plavim Dunavom,

obale gazismo.
Od strahova oslobodio si me
na gležanj vrpcu vereničku stavio
u šumici pored drveta
i mahovini mekanoj od drena.
Na ruku narukvicu ostavio
i u Gordijev čvor svezao...

Kralj Mida da me je u zlato pretvorio ne bi uspelo,

okamenila bih se u vulkanskom pepelu
Roman čnom šalom obmotao
na nebu Mesec sjajio se...

Mesec iako prividi

u če da se dvoje zavole.
A ja kći mesečeva u julu rođena
sudbinom tebi dodeljena.
Luna sam tvoja noćima vezujuća
koja vlada svetom snova i nesna.

Predivnim izgledom tvojim omađijana,

danju najosetljivija
plaše me grđenja...
U svoju ljušturu uvučena,
unutra srce je meko i duša oširena.
Vezanje me ne razbija
jer ja neću kuglu onu nezemaljsku od čelika...
VEZALA NAS SU ČELJAD I GNEZDO PREDIVNO!

47
Vremeplov
Melanija Bojanović

POLET

Snažna sujeta dobru volju budi,

iz razloga sam je izgubila.
Izdana - prikrivam boli,
nastavlja se dalje...
Neću ulogu žrtve,
iako previše ulagah u ljubavneodnose,
dom,karijeru, prijatelje...

Pa u samo neću,
jadikovki dosta je.
Ne želim samosažaljenje,
Postavlja neću ul matume
Teško je voljeno ostavi
a i teže još ostavljen bi .
Mesta ponestaje za tugovanje.

Tihovanjem i osmehom
bes,strah i besmisao odbaciću.
Odavno odbacih ono što nije
da ne bih sudbu naopako okrenula
neka sve takvo ode iz mojega uma
kao da unapred oslobađam se onog unazad.
Osećam oslobođenje,
ispoljavam osećanja, pišem
u ime pozi va.

Do sada sebe vole nisam znala

sada to činim živahnije,
Sebe kriveći,
potroših dosta energije.
Niču misli nove, reke teku nade
Treći nema za šta da se raduje
Ono negdanje u meni – polako vraća!
48
 Vremeplov
Melanija Bojanović

ALPI

Nastavnici o Alpima stalno su gnjavili

Francuski, Švajcarski, Austrijski...
Deca ne shvataju sve te varijacije
a ocena nabubana.
Dok ih ne doživiš,
ne vrede pe ce.

Limuzina krivuda serpen nama

cele noći oka nisam sklopila
k'o da nestali su Alpski vrhovi.

Gledam dole u provaliju, ne vidi se dno bezdanu

s detetom u krilu hvatam se za amajliju,
a vozačeva glava od umora pada.

Tiho ga po ramenu dodirnuh, probudih

živote – spasih.
Predivni Istočni Alpi iz Slovenije izviruju.
Za doručkom vozač se zahvalio
dok se smejasmo i slatku kafu pismo.
U glavi Hanibalovi vojnici
na slonovima i konjima Alpe prelaze
(ispit iz staroga veka te iste 1977. u junu sam dala)

49
Vremeplov
Melanija Bojanović

ZAUVEK TVOJA

Gordijevim čvorom uvezana,

prvi put tobom opčinjena...
A da me je kralj Mida
dodirom ruke
u zlato pretvorio
I kao skamenjenu
u vulkanskom pepelu
da li bi me tražio?

50
 Vremeplov
Melanija Bojanović

U julu rođena
tebi sudbom dodeljena.
I u pekamskom tunelu da si,
tebe samo čekaću.
Ne bi mi bila prvina
čekala sam te i ranije
a sada bih i više,
jedini volim te najviše.

Kao mesečeva kći

tvoja luna sam,
osećaš da noćima vladam...
I dok mirno spavaš,
telo i dušu odmaraš.
Nesaničarka noću odmara
i s hove poneke zapisuje...
Srce, telo, duša
i dalje tebi pripada.

51
Vremeplov
Melanija Bojanović

GRANICA OD ŽIVOG I MRTVOG KAMENJA

Na granici se upravo nalazim,

godinama se kao kamenje živo snalazim;
kao bajazit zamalo da se razvalim.
U zamrznutom zalomu sam bila,
zvuk tupi u meni odzvanja.
Zvonkim glasom govorim
sa podnevnom morom se borim,
srce bih da odmorim.

Od mrtvog kamenja
u dvorištu najlepša fontana žubori,
ko da glasno romori.
Biljni svet menja,
svaki se zasad sa suncem i kišom rve.

Ne dam da me bolest u postelju baci,

griju još sunčevi zraci...
U mrtvi kamen ne bih da se pretvorim,
ž ivot podaruje i raduje.
Jutarnji progled i osmehe neko zapisuje
rasplakanu ženu jutros u hodu smirih.

Kamen sam plave nežne boje

živo nje i ljubimci kućni me se ne boje
toliko me vole...
Da li razlikuju kamenje?
Sva od kristalne strukture
humanost poštujem i svaki pozi van znamen,
a ponajviše najdivnije stvorenje.

52
 Vremeplov
Melanija Bojanović

BAKIN ORMAR

Ogroman i složen,
narodnih nošnji pun,
posebno je mirisao.
Odisao starinom,
mnogo sam ga puta pregledala,
načinu oblačenja se čudila...
Lep na svoj način, ogroman, a crn,
sa crvenim ružama na krilima ocrtan.
Stvari sam sve probavala,
nazad sve uredno posložavala.
U kasnu jesen je zahladilo,
miris dunja sa ormara mamio.
Sobom se širio dedin dim od duvana;
orman je miris uvukao,
preko zime za me se zatvorio.
Deda bi umoran od paorskih radova
na kanabetu odmarao,
radio stari na dugmiće se slušao,
za stolom duvan je u papiriće motao,
lagano pušio, lekara ne video.
Fioku veliku otvarao,
iz ormara fotose vadio,
na daskama važno sve zapisivao:
datume kada je kćeri dobio;
i godinu kada mu roditelji umreše...
Slike i pisma za Ameriku u boji slao
papira za pisanje tada mnogo i ne beše,
da se vatra njima ne bi ložila...
Ormara nema više
a ni bake i deke,
samo dunje stoje
godinama na stočiću,
za dušu moju mirišu.
53
Vremeplov
Melanija Bojanović

TUGA

Grakću gavrani ove jeseni,

ne mirišu polja kukuruza ko u mlados
Tamo na mestu naših rados
smetali nisu gavranovi,
belo je bilo i sivilo Neba.
Strpljenja imalo se koliko treba
da tuge duše otera.
suze ne kaplju po crnoj zemlji
kaplju meni i Bogu
moli se više ne mogu.
Paćeniku raja nema raja,
ni na nebu ni na zemlji.

54
 Vremeplov
Melanija Bojanović

Uz nevericu obećanje ispuni se

praćeno silinom kiše
činilo se da u gluvo doba
sunca neće bi više.

Putovasmo daleko
Oznojiše se i brisači,
na živote pazismo…
Nismo ni sanjali da će sutra
toplota i svetlost sunca
kraj oktobra obasja .

Skupilo se društvo u šumi još zelenoj

zlaćano žu m nijansama krošnje ukrašene
Uz šljivovicu,pečenje i pivo,
ras nje omilelo mi svo živo…

Od opalog cerovog lišća,

do zelene mahovine meke
I još uvek uspravnog poljskog cveća boje cikorije
mlad je mesec sunce zamenio…

Volim te, любим це, ich liebe dich, I love you,

Je t'aime, szeretlek, я люблю тебя, те сакам, te
koham
šaputasmo mesecom mlađanim zagrljeni
Šta se kuva? Pasulj sa rebarcima,
te koham nije razumeo, te amo, te kjero…
Da li mi gledamo film Laze Ristovskog?
Smejući se san si usnio,
domovini svojoj na kratko predan.

55
Vremeplov
Melanija Bojanović

Osmeh širio je lica

nedelja meseca mladog neradna je
divna je bilo šeta stazama šume…
P ce su još cvrkutale
suncu su se radovale
da uskoro zima dolazi nisu znale…
Zagrlila sam drvo naše,
gde davno srce izrezbarismo.
Smejala se kao zaljubljena studentkinja.
jer ljubav ne zna za godine.
Oktobar dvadese - rođendan mu
USAMLJENOST

Ne briši mi suze neka same roje u šini

reci mi iskreno dokle tvoja ću bi
znaš da volim bi sama

Suzama bih da te ne uzbuđujem,

povučenost moja tebe odneće,
iako ljubav moja nedovolji.

Ne daj vetru da kao požutelo lišće ljubav razveje

sada bez tebe ne mogu, najveća radost si
čak i kada hleb sečem.

Ne briši suze i ne brini

Veseli budimo,
ko nekad bih da se volimo.

56
 Vremeplov
Melanija Bojanović

ŽELIM I NE ŽELIM

Ne želim Sodomu i Gomoru

želim bi čista,dostojanstvena tebi i Bogu:
od Gospodina sa Neba
dažd dolete pun sumpora i ognja,
svu ravan I gradove zatre;
rod zemaljski i sve ljude( Knjiga postanja).

Sačuvaču naše sve najmilije

u izlazećem suncu ( osvitom, vetrom, kišom…)
Domu zima predstoji prekriće se snegom.

Zadnji zrak sunca želim uhva kako uranja

i mesečevu lunu u naklonu poželeh ispra
želim da na tren mene moguće pogledom
obuhva .

57
Vremeplov
Melanija Bojanović

( Лав Николаевич Толстой)

Da li sam samo tvoja od početka Skribenija?

Život s tobom i mladost moja,
prohujala je kao oluja najvatrenija.
Lebdela u noćima umorna između oseka i plima.
Bogu mollia se da nam ne okaljaju prezime.

Sa mislima u dodiru sa prirodom bićeš doveka

izbegavaš plimu kao da si oseka
što skrivena čuči i trenutak čeka
Priroda izdaje jer nismo sa Bogom,
nemamo ni mira sa samim sobom.
Mir jeste mi sa tobom u miru Božijem

Pored našeg hrama šetala,

za svako dete MOLILA
na zdravlju zahvaljivala…
Nisam tamo očekivala
susrete sudbina.

Na našem mestu stojiš,

žuriš da naše poglede
posle mnogo vremena opet ne spojiš.

58
 Vremeplov
Melanija Bojanović

Osećam tvoj korak lagani

Boga molim da se od mene skloniš
pohitah ka drugarici,
na klupi sedi.
Spas mi je nadomak
a korak tvoj čujem…
Glavu spus h,
napuklom betonu
od ogromnog drveta se poklonih.
Molim te ne prilazi
ništa nemoj govori .
Nikad rekao nisi da me ne voliš,
iako se morasmo rasta .

Zašto si ga Bože baš tu poslao

kad ga je srce zaboravilo?!
Kajem se što u prvu nišu nisam se skrila,
kukavica baš bih bila.

Zastao si
sa drugaricom razgovarao, produžio dalje…
Pogledah u hod odlazeći
I u osmeh drugarice.
Zadirkirkivala me je,
kako me gleda a da se ja pravim
I upitala da li ga još uvek volim?

Priču ne bih dužila

zamišljeno sam se smejala
dok sladolede jedosmo.
Ljubav čudna je i neodoljiva.

59
Vremeplov
Melanija Bojanović

NOŽ U GESTAMSKOM VRTU

Došla je posle dugotrajuće tuge vesela

u okruženju sa prijateljima u znanju,
predivno se konačno provela.
Na svoje mesto zbog dece je sela,
izdajnički poljubac doživela…
Nije ni poljupca bilo
to je bila samo misao.

Ove noći u domu je shva la

da najprazniji čovek na svetu pun je sebe.
Kada nema koris ni ne zavisi od tebe,
zbog nečeg nejasnog ne znaš da li ismejaće te
a nažalost ne poznaje te…
Pre odlaska voljenom je čistu posteljinu names la
I nežno ga ljubila.

Zamotani ljubavlju slatko su spavali

od mlados zaljubljeni brak su održali
vojničkom disciplinom u čistom, spava su naučeni…
Polaziš ma I mudros ma,
toliko puta su razumom govorili i pisali.
U noći izdajničkoj u osobitom raspoloženju ih
ismejali…
Ko zna možda iz prekomernog naslednog greha
zbog nečeg ružna jeste?
Najružniji greh nije počinila,
greh njihovog gneva neljubavi prema svima
iz ljubavi sve im je opros la.
Poroka drugih nema
ni pijanstvo a ni blud je ne privlači.
Bori se za postojanje stoički,
od ljudi slavnih sve podnosi.
60
 Vremeplov
Melanija Bojanović

TAVANI

Danas tavani decu ne zanimaju

igrice na kompu ih zabavljaju
kada bi doživeli negdanje igrarije po tavanima
više bi cenili starije i manjili nasilje.
Nama tavani behu mesta zabave,
tamo je bilo svačega nabacano.
Cipela I sandala majke I tetaka
do jedne svaku isprobavali,
nisu pasale onako velike i iznošene.
A tek što volesmo gomile žita sredinama tavana
kako smo ga samo po rukama muljali
kao kopači zlata po sebi ga sipali.
Kao na morskoj plaži umesto peska
Žitom smo se i pokrivali.

Mirisalo je divno na bakine kolače sa makom

Dede su dozvoljavale
da žito u us ma tavansko žvaćemo,
zamišljali smo da je to
žvakaća guma iz Američkih filmova.
Deka bi opet ,smešeći se,
žito na gomilu sa lopatom vraćao
s ljubavlju nas je gledao, po dinar nam je dao.
Danas znam da smo mu kroz igru I pomagali
žito da se ne ubudjavi razgrtasmo,
posla pola obavljasmo…
Tada se uz igru I radilo,
društvance ko da gledam sada,
kako se valjamo,smejemo i volimo a ne svadimo.

61
Vremeplov
Melanija Bojanović

TI NE RAZUMEŠ

S dljivost moju
maštovitost i ćudljivost,
savesnost, razboritost I vrednost
ne razumeš.
Željna sam tvoje ljubavi,
golube moj s hom poručuje to tvoja golubica
Ne volim kri ke nezaslužene
jer ja sam tvoja luna
kraljica noći i mraka
vladam svetom snova, mašte
fantazije i nagona.
Roman k u meni drh od iščekivanja,
čini se da jaka sam u vanjskojljušturi raka.
Ne vidiš ranjivu unutrašnjost meku,
izgledam i dalje de njasta
Glas je Bogom dan dečiji,ne može bi grublji
čudna sam , bojiš se avanturizama.
Luna vlada biljkama, ja ih unosim, osušene čuvam
Divno mi mirišu, zimu uz njh lakše podnosim…
Mis čno sa prirodom zborim,
od svega na svetu
tebe I decu našu najviše volim.

62
 Vremeplov
Melanija Bojanović

VERUJ MI

Čujem tvoje korake tvoje kada našem gnezdu žuriš

ne moram gleda u gazišta,
ni u rubove cipela punih mrvica leda
kada do ulaza od utabanog snega s žeš…

Da si se na Olimpu zatekao,
trčao bi Orfejovom, stazom od ploča…
Poneo bi nekoliko njegovih najlekovi jih kristala,
na bolna mesta po telu nama bi ih stavljala.
U zagrljaju tvom utopljena
sa osmehom na usnama bih spavala.

ODRICANJE

Za tvoje ozdravljenje svega bih se odrekla

peške do Ladaka te nosala…
U Himalajska nedra u selo Spituk bih te skrila
letargičkim snom lečila.

O, kad bih se po kristale mogla vra .

Danas odričem se svih maštanja,
srce ne podnosi takva sanjarenja
za šja zovu I mirovanja.

63
Vremeplov
Melanija Bojanović

OREOL

Oreol sjaj je iz Univerzuma roze ili duge boje,

osobama ako ga prepoznaju na sebi božanski stoji…
Sveci su žutom bojom naslikani,
Suncem zlatnim u večno da …

Ank boginje Izide,

znak beše ljudske transplatacije.
Muža je iz mrtvih vra la pomoću mumifikacije,
Žezlo se usmeravalo ka Univerzumu,
znak vladareve moći stremio je nebu.

Krune na glavama vladara bogorade I bogodane.

Zli prkose, oreole sive, trujući podanike,
dobri auru oslobađaju poniznošću, zahvalnošću,
razumevanjem, savešću i milošću.

64
 Vremeplov
Melanija Bojanović

Da li si i noćas tako hladna kao one noći

kada sam te takvu milovala jadna
skrhana, umorna, slomljena, voljena i nevoljena
nisam razmišljala…

Samo sam te gledala i opipavala

piitajući se da li si zaista zauvek hladna postala?
Da ćeš mi nedostaja nisam ni sumnjala,
noćima nisam spavala, s tugom zorila,
svitanja behu sumorna.

Dani su sporo prolazili, godina vukla se umorna,

u toplini kreveta, Bogu molila…
Da li si mi opros la,
što pored tebe žive
zadnje minute nisam provela?

65
Vremeplov
Melanija Bojanović

RAZBIJENI MIŠ

O mišu da li ste napisali pesmu,

samo sam o jednome koji je dobio grip pevušila,
pesmice čitala, i uživo susretala…
Nikada ih se nisam plašila
sa decom crtaće gledala,
za Džerija navijala
prave iz kuće terala…i

Često smo se sa miševima susretali,

I to obično u zbegu…
Domaćini I mišolovke vredeli su.

Rečeno da miš beli sreću deli,

od straha oslobodi.
Mace mazne učismo da ih love,
smejali bi se sve do zore.
Vragolanke miševe preplašene, jele odmah ne bi.

Nikada nisam ni sanjala

da ću u ruci ima crnog miša,
svaki je dan mnogima glavni radiša …
Neho ce jedne noći ispade, osta razbijen.
Da mi je nekad neko rekao
koliko miš može nedostaja i
verovala mu ne bi…

Za kompjuterom društvo mi pravi sada sivi.

Pazim ga kao najrođenijeg da mi iz ruke ne sklizne.
Miš razbijeni prvi na polici stoji,
gleda i opominje.

66
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SLOBODA

O, široki pojmu životni, zapisani…

U poeziji, literaturi, novini,
teologiji, filozofiji, sociologiji i psihologiji.
Novo u uvodu ništa nisam dodala
i ime je mnogim ljudima sudbina dala.
Ne pišem o slobodi iz sopstvene apologije
nepozna prijatelju prijatelja Slobodane,
nauči novac čuva ,
kukavičke poruke noću ne šalji
ne urušavaj lepotu I ljubav za moje.
Uspela nije obest I zavist, o nepristojni čoveče,
inspiracija za pisanijama još mi više poteče.

Ono što si posejao kad tad ćeš I žnje ,

zbog rđavih iskustava u životu dođoh do samosves
oslobađam se od osećaja nesigurnos ;
ako si uzeo moju ljubav I za drugog skrb ljubavnu,
pravdajući to duhovnim izlečenjem,prevario si se.
Ja sam persona patrijalhalnog uzgoja I nazora,
poznavajući stečena znanja
podložna sam sumnjičavos .
Porukama svojim postao si prijatelj dosadnos ,
zavist I ismejavanje duhovnom životu štete…

67
Vremeplov
Melanija Bojanović

Kada te ispraćam, što pre bih da se vra š

pogled om dokle god doseže dugo ka tebi gledam.
Kratko traju ispraćajni minu .

Osećam da su mi noćni sa dugi i sumanu

muzika ha do ušiju tvojih ne može dosegnu
usne ove ne mogu ljubi usne tvoje daljinski.

Srce tuga smori, radost bi da izbori,

na jastuk glavu naslonih.
Ruka topla na njemu te grli.

DA MI NIJE TEBE

Jutros bih zaboravila da voljena jesam i da volim,

da ne beše goluba dva
koji gnezdo sviše.
Dokaz prisustva na tremu ostaviše…

Telo od umora zadhrta,

ležeći o sreći našoj maštah…
Nesanice nestaće
čim čujem zvonki i glas.
Kao pena plava uzdižeš val .

68
 Vremeplov
Melanija Bojanović

NISAM ZNALA

Кao maloj sve mi beše, lepo i pravedno

Verovala sam bajkama i princu na belom konju,
listala ih stranu po stranu…

U ljubav i kraj sretni zaklinjala

da živi se do smr sretno,
u pala ili čatrlji.

Kad porastem mislila sam da I ja princa ću ima

sa m maštarijama slatko moglo se zaspa
srećna - dugo uverenja takvog bila…

Da je život tužna bajka,

reče jednom moja majka,
stvarnost I is ne rastužuju.

69
Vremeplov
Melanija Bojanović

PESMA

Kao oblak pesma po nebu plovi,

pesma akordima se voli.
Lliru tražim od slatkih reči i glasa
i noći pune mirisima
najlepšu da čujem pesmu naše ljubavi.

Srebrnim strunama lire mile

laki prs šetali bi…
GlasovI punih rados
Ljubavlju -srca napojiće.

Liro daj mi snove u njima sviraj,

dušo – lepo sanjaj.
Ću m ko da sam zanemela,
ljubav si moja najnežnija.

Sanjaj liro najmilija

prošetaj i zasviraj
tako ho da se čuje jedva
slatki jecaj.

70
 Vremeplov
Melanija Bojanović

Dok selo moje noćnu baladu sluša

u hladnoj zimskoj noći zvezde sjaje nežno.
Mesečinu kroz prozor oči budne upijaju
ljubav se sa mnom igra.
Zna ona da do smr same sam čigra.

Lice zimsko snežno belo,

ruka miluje tvoja nežno I vrelo.
Lupanje srca sluša i toplim usnama se sladi,
čudno je umorno ždrelo.

Sanjaj selo moje , rodna grudo

čekam mirise proleća požudno.
Sanjaj o nežnos i belini jorgovana i mirisima
u noćima ovim ledenim dugim I him
nađoh misli nežnos upućene meni
prosutoj po snežnoj ravnici.

Baš sanjaj o jorgovanima mojim

Belim, punim I mirišljavim.
Osećaj lupu bila,
govor očiju mojih – osmehom te dariva.
Snevaj me ljubavi moja mila,
lepote svoje usni i mirno sni.

Kao što ogoljeno drveće miruje,

žudi srce tako moje.
Mislima telepatskim tebe miluje,
najlepšom pesmom noćas te daruje.

71
Vremeplov
Melanija Bojanović

SENKE

One se visoko saginju

nešto šapuću, niko ih ne čuje…
Od uzbuđenja sam u hnula
jer u zvoncetu radosna sam bila
dok milovah lice, kosu I oči.

Srce malo koči a više iskače!

pričamo o brigama svojim I o suzama mojim,
iskušenju I trpljenju.
Žalim sebe, volim tebe
i molim te da ostaviš me!

Oboje jednako neka trpimo,

zagrli me jače
znaš da tako volim najjače.
Osuši suze, crvenilo skini s mojih očiju,
dajem jedino tugu u besanim noćima.

72
 Vremeplov
Melanija Bojanović

RANA

Zarasta rana jesenja u zimskoj samoći

iako još huče boli,
srce i duša ne zaboravlja da voli.
Ti mi ljubavi ranu zaceljuješ,
kao nektar prolećni sladiš
samo zbog samote,bejasmo nesretni.
Oči uvite u tajne hih noći,
očajnički su te tražile.

Od tada dani tragove samoće brišu

u pesmama živimo,nagoreni
u mojima a ja u tvojim.
Niikada neću moći tako pisa
da li moramo o se , čežnji i nježju mašta .
Svaka je ova reč teško proživljena
rosom se zimskom i suzom kupala.

Hladnim jutrima i svitanjima vrelim

ljubav to je platonska - pogledom.
Kreće od zamišljaja i usamljaja,
završava sa grudom rodnom.

73
Vremeplov
Melanija Bojanović

ZIMSKA IDILA

U raj pospanos magla se spušta

u njoj moje misli se gube.
Nežno te celim bićem ljube,
zvezdice pojaviše se u svitanju.

Sunce odjednom mesec smeni…

Svi dremaju, oči umorne san s šće,
sveća dogoreva.
Zar nisu divne noći zimske iako zvezdice su skrite;
osećaš li deliće mlados moje poštene?

Zvezdice u očima sjaje još za tebe

u snovima cveće prožima neozebno.
Razbudiću ga na proleće kao i celu sebe,
ujutru oći cveta moraju
sada u noći sjaj kosmosa gledaju.

ZIMA

zvone zvona s že godina nova

drveće gleda i gunđa odeću mu je skinula
plaču oblaci mraz i magla ispod njih se sagla
tamo ispod tarabe stare je "ona" uvenula
slabo telo je otpus la
život je strasno volela
kada je nada tamo umrla
sunce se na nebu oblakom pokrilo
drveće je "kape skinulo"
tužni oblaci samo što nisu zaplakali
hladnu zimu da bi dočekali
74
Vremeplov
Melanija Bojanović

Brodiš ho tamnim ulicama,

kao pas lutaš samotama.
Polako noć hladna prolazi,
putnik izgubljeni sanjalica je.
Dalekim je putevima traži
staje, proteže se,osluškuje…
O,opseno – noć laže.
On se prenemaže stazu da nađe
ranu - vinom leči,
proklinje srce koje ne može da izleči.
Putniče ne toni;
zašto dremaš? Proleće uskoro će doći…
Misliš li da je život samo kamenje?
A znaš da iznova I iznova se rađa
zar ne čuješ lupanje koje ponovo oslobađa?
Osećaš li miris cvetova? Meda biće!
Zar ne primećuješ šaputanje
nežnost , toplinu,
i ljubavne signale.

76
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SANTA LEDA

U prohladnoj sobi ruke polusmrznute

pesme nižu sumanute.
Svest se uspro vila,
zašto se ne bi moglo veselo nešto napisa .

Volim muziku I igru

Tibetansku čigra vežbu
gde se okreće obrnuto od skazaljke na satu,
ravnoteža pred starost nadolazeću tako se održava.

U pola sedam gromko zazvonilo je,

Zvona crkvena dugo su se i glasno čula.
Rastuženoj na papir suza kanu,
šta hoćeš sves moja ;
zora još nije svanula , da li ćeš uopšte zaspa ?

Mladi život se ugasi, selo u crno zavi…

Prs lede,grejem ih rukavima od trenerke,
pesme napisane brzo ću postavi .
u nadahnuću telo poče da se trese.

Dva puta rođena ne smem se ohladi ,

pod moranjem je zagrejavanje.
U toploj sobi santa leda se delila,
kao i kod Frojda ego…

Svest i podsvest se sudariše,

prošla sam ledenim bregom presečenim crtom .
oči su zasijale a kos ogrejaše.
U san beloj gore je svest, dole podsvest
toplina me obgrli podsvest se u u snove pretvori…

77
Vremeplov
Melanija Bojanović

Pred snevanje ona se molila

sve grehove kako bi joj opros la.
Poduka Džezefa Marfija se se la
isceliteljske moći podsves – čudotvorne.
koja leči um poremećeni i slomljeno srce
I raskida materijalno I fizičko svih vrsta

(prstohvat mudros )
NEMOJ SE TUŽITI ŠTO SI OSTARIO
MNOGI TU PREDNOST NEĆE IMATI

VOZ

Voz juri, tutnji I tandrče.

Milicija ne provera lične karte,
Karta se samo daje kondukteru.
Puni su vagoni ljudi sa decom,
U kupeu sape , okreću se, jecaju...

Stajali smo u hodniku,

na uvo gluvo šaputao si mi.
Od pragova šina
nije se ništa drugo čulo,
ne marih...
Kako je tada bilo lepo,
gotovo slepo – tebe voleh.

78
 Vremeplov
Melanija Bojanović

divne roditelje sam imala

nijednu ekskurziju nisam propus la
"od Vardara pa do Triglava" u onim "vremenima"
dosta sam i razumela
sa dvanaest godina pred manas rom
nedaleko od Kraljeva sam stajala
"sestre su gunđale", marame nisu neke ponele,
ja sam je imala, ali sam se "čudila",
u mojoj crkvi nijedna nije nikad "gunđala"
ali ako su takva pravila ja sam poštovala,
maramu stavila
upam h prelepu jarku crvenu boju manas ra
freske ulaza i... ništa više,
mislila sam dugo to je zbog sestara,
godine su kao oblaci brzo leteli,
mi smo manas r "zreli" pose li
iste je boje, znam Sve Sava, naredio je
da se u jako crvenu boju oboji
da je crkva na krvi svojih mučenika
podignuta su njegovi simboli
"da li ga boli tamo negde nešto u četvrtoj dimenziji
misli su mi letele, kao i uvek,
prođoh ispod ulaznog tornja
predivne freske videh iz četrnaestog veka i sve
podatke kao profesor istorije
"če ri stradanja velika“,
vukla su se kroz "razna vremena"
unutra zidovi žu ,prazni,tužna sam stajala
ovo je moja tadašnja "tmina" kada sam mala bila
poklonih i pomolih se "sanducima", na izlazu sam se
još jednom okrenula

79
Vremeplov
Melanija Bojanović

"Spasovu crkvu" da bih upam la,

dete je rođeno oko Spasovdana
kandilo kupljeno sam milovala, ni sama ne znam
zašto sam o tome razmišljala,
na dan naše krsne slave, puna kuća gos ju, omladina
kasno je, vaterpolo gledaju, navijaju, sedim,
papir umorna sam uzela
baš to veče nadahnuta ovim s hovima sam bila, hvala

STAJALA JE
(sećanje na ekskurzije)

Prvi put pred ogromnim srednjovekovnim zidinama

Manasije,
stajala je s naklonom i poštovanjem gledala je
Ulazila unutra popločanom stazom spuštene glave
koračala je, o malom bez oca, Stefanu, razmišljala je…
Na glavi je ručno izrađenu roze maramu
od drugarice stavila
kišica sitna rominjala je, sivilo neba rastužuje…

Tri puta se prekrs la, vrata poljubila,

crkveni prag prekoračila
u originalu prvi put vide freske od davnine, u
restauirane se zagledala…

Oči plave behu još setnije

jer freske orginalne nisu opstale
o Kosovskom boju misli su joj letele…
Zvonki glas Stefanov na sahrani oca cara Lazara
I recitovanje vizuelno je čula.
Na polici Slovo ljubve ugleda
između ostalih sve h knjiga, sveća i brojanica
knjižica je nju čekala.
80
 Vremeplov
Melanija Bojanović

Prva strana predivna oreolasta i odora

vizan jskog s la, mozaik je oki la.
Grleći, s ljubavlju delo je kupila
za žive i mrtve sveće upalila.
Brzinski zbog đaka Bogu i ikonama se pomolila,
hovanja za kasnije je odložila.
na izlazu igumanija ikonicu Belog anđela dariva.

Pljusak poče, suze sa kapima kiše izmešaše se

da li ih je video Bogo nije osećala,
Bezumnos nema, u ažurno se preodenu i istorijsko
mišljenje!
Čovek dokle god čovek živi malo ponečega ima;
no bez napora umnog ne može se pokrenu

81
Vremeplov
Melanija Bojanović

ODA

Vezu, pesništvu i ženama

ODA je posvećena u ovim zimskim danima,
rukama Vrednim pozlaćena…
Kao dete od majke kukičanju naučena,
pesništvo sam više volela, vezu njenom se divila.
Put me je jednog leta odvede do Ljubos nje
i kivota okićenog srebrom, moš jesu u njemu
Jefimijine.
Klekoh i pomolih se onako kako me je ma naučila
misli kroz molitvu, komešaše se lepei ružne…

Rođenje deteta, umrlog sa nepune če ri godine

sahranjenog daleko na Svetoj Gori
gde počinu i otac njen ćesar Vojčiha.
Književnih dela nema pored sanduka,
o kako bi i njih opipa volela.
Tugu za mladim Uglješom
koje je na Svetu Goru preneto zasluženo
biserima i dragim kamenjem ukrašeno…
Pohvala knezu Lazaru delo rukom njenom
i žicom zlatnom izvezeno,
na Atlasu crvenom, Ravanici darovano.

Ljubila sam u mislima zlatne ruke njene, tugu

razumela i hovanja.
Vezova svojih iz mlados se prisećala,
za upoređaje s njom – nedostojna.
Jefiminijoj veličini pesnikinje se divila
kolena bolela nisu dok sam klečala.
Ne bole ni sada iako više nisam mlada.

(Narodna izreka: "Nikad ne reci nikad!")

82
 Vremeplov
Melanija Bojanović

MED

samo smo "mi" imali kosu boje meda

prirodne, čiste, mekane, svilene duše i srca
trčkarali smo kao tvoje pčelice
s kraja na kraj "ognjišta"
godinama sam volela ljubavlju radi ,gradi
odjednom kao da sam dušom tamo zauvek umrla
prestala snove nezamislive, a tako lako ostvarljive,
sanja
ne,ne moram ih ostvari , noseći vas na dlanu
pokorna svakom jutru i danu
sve je prohujalo sa vihorom predivnog brda
ostala je samo u glavi prazna vijuga
u duši bol i tuga koja se ponekad i sa radošću promrda
"nema ženstva bez čoeštva”

(Vuk Karadžić, 13. str, Beč, (1849); Beograd 2004,

Narodna biblioteka Srbije)

DRAGA SIMFONIJA II

Golube sivi mili visoko pole

nadu nekome u brdima ili ravnici
nemoj mu misli moje da
Bogu pole da mi se "dušman" ne sve
pomozi da moje noge čvrsto stoje
toplinu noći da mi ispuniš za nas dvoje

83
Vremeplov
Melanija Bojanović

STAZE

kajsija je već procvetala mirise okolo nam je pros rala

zelenim lišćem je olistala
kao da nas je opet u večnost ljubavi pozvala
godine mlade za sobom "stari moj"
za sobom smo ostavili
ružama mirisnim i trnjem stazama smo lagano,
a teško prolazili
mladost jedna jedina je prošla
proleće svake godine dolazi
jesen našeg života u proleću je došla
ipak stari moj dođi mi dođi
stazom mirišljavom našom sa cvećem prođi
noćas sanjajmo do prvog zraka svanuća
ustaćemo, sa godinama se pomirićemo
mladost se zauvek mora ostavi
dok živiš u uspomenama
iz mlados duhom nećeš ostari

TEBI DANAS

bila sam u vrtu ,pregršt maslačka ubrala

svoje zdravlje sam potkrepila
kada bih mogla odmah sada
da te pose m,maslačkom svežim da te, kao sebe,
potkrepim
divnim, lepim rečima, drugim biljem podignem
ustala bi i bila slatka, kao čokolada
maslačak svež sa žutom gordom glavom
gorčinu svoju iz tvoje sves odneo bi tugu tvoju
kao kada vetar njegove procvetale glave raznese
prirodi nove, sveže maslačke,
a tebi neka nove rados i zdravlje donese
84
 Vremeplov
Melanija Bojanović

UMIRANJE

od kada sam rođena,od malena

na gutanje raznih knedli sam osuđena
tada nisam znala šta je karma, nirvana, Univerzum,
žive sam morala po učenjima mojih predaka
raznih ideologija u školi i ideja vršnjaka
brzo sam se osamostali htela,
opekla me je opet, ne jedna knedla vrela
danas sa iskustvom i znanjem "neznalicama",
kao u starom veku
ne vredi dokaziva , da ne znaju koliko neznaju
da na čelu nikom ne piše, ko je, odakle,
kako ga nazivaju
mnogi karmu svojih predaka ispaštaju
kad bi bar na lep način to prihva li
ne bi se sa smrću borili
u miru me omča steže,
za pomračenje uma me poneko veže,
ne vidi sam svoje neznanje,
tu na pesničkim divnim stazama
pravi nesofis cirane,
ne logis čke indukcije i dedukcije
donosi pogrešne zaključke, sa svoje samoljubive tačke
opet sam umrla i ovde, jer govorim is ne bolne
koliko ću puta još umira , strancem se oseća
zaš tniče, ako te ima, pokaži put ljubavi svima!

85
Vremeplov
Melanija Bojanović

BIO JE MAJ

miris jutarnji perunike ispod prozora

lagane mirise mi donosi
sedim u svojoj"carskoj fotelji",
kao da mi se hlade vene
vri u meni tuga u srce nož zabada
bio je maj, dan rođenja i smr tvoje
gde li je tvoja duša sada
ne čekaš me više na mos ću kuće rodne
ni u našoj baš , vrtu ruži kuće moje rodne
ne sanjam više slatko, kao nekada
noćas sam te sanjala, bio si tako daleko
nema više brodova na našoj vodi
vodio si nas da ih gledamo, u njih na kratko da uđemo
pus li su te sa nama, da si dobar, su videli
na obali isečene topole umrle su posle tebe
mogle su još godine da broje, lepotu okolinu da krase
nestala je mala šuma, od ljudske ruke,
od neke svoje muke
usne se pomalo usmehuju, iako tuguju
rados su tu, tvoji unuci
mekani, čis su im jastuci
koliko me glava zaboli, ali prođe
tuga dragi moj tata za tobom nikada da prođe
koliko sam puta već umrla
kao drekavac se opet probudila
život je prošao,
hvala što si mi noćas, bar malo, u san došao

86
 Vremeplov
Melanija Bojanović

VAMA

nemoj me traži u slavujevom poju

tamo u napuštenom,a divnom polju
kako voli pesnik samo njegova duša zna
u jutarnjem cvrkutu p ca ga oseća noću u
zamagljenom crnom
od oblaka, mesečevu udaljenu svetlost oseća
pesnička duša prava, voli nežno, strasno
za voljenim bićem bi i umrla
za nju bi se do besves borila
na cedilu očaja, bola, patnji
nikada je ne bi ostavila

BELI BOŽURI

Božuri iz našega vrta kao sneg beli,

sve rados i tuge ste sa mnom proživeli,
roze su kod moje divne bake cvetali,
na nju i predivne dane de njstva bi me podsećali,
majčini crveni u usomenama su verni ostali,
još veću setu prolaznos bi mi naneli,
moji božuri beli, miriše vrt i soba naša,
simbol ljubavi moje ostanite, još lepše mirise,
sledećeg proleća mi donesite

87
Vremeplov
Melanija Bojanović

ODA TUGI USPOMENA

tragove rapave ostavili ste meni

mile moje najdraže osobe
na požule m slikama u vreme majskih višanja
sa tobom tata bih o svemu pričala i se mazila
kumice moja
rođendan tvoj bih danas sa tobom slavila
nema vas godinama, ću te i spavate, mene ostaviste
draga tetka u šolju bi mi roršahov test gledala
ja bi se smejala, sada ću m, pričam sa vama sama
tuga velika me je spopala
rodnom kraju sam se s radošću vraćala
da će da me uteši, smiri uvek sam maštala
vraćam se u njega bez rados u još mojoj svetlos
srce i duša pate, divne dane iz prošlos
ne mogu da vrate
volela sam maj najviše, sada mi suze lice pokriše
zašto baš sve moje najmilije u maju zauvek ode
raspline se po nebesima i podzemnom hadu
kao cvetovi beli od višanja,
nekada sa poljupcima nežnost me je tamo čekala
vaše oči, usne kao višnje bi me ljubile,
sile su ih od mene zauvek odnele,
teško je bilo gleda vaše bolove
još teže uvenule pukete metnute na vaše grobove

88
 Vremeplov
Melanija Bojanović

LAVICA

Prvo je skičala
ko mačence, tek rođeno je pištala.
Za majkom svojom svuda je trčala,
dugo su je zvali "mala",
svakakvim imenima se navikavala.
A ima najlepše plave oči,
kao duboko more, ponosila se me.
Odjednom izraste u devojku LAVICU,
staze svoje gazi sama,
o šla je iz majčinog zagrljaja.

NISAM ZNALA

kad sam bila mala

sve mi je bilo milo
lepo i pravedno
verovala sam u princa na belom konju u slikovnici
bajkama,listala sam ih po svakoj stranici
da stvarno postoji večita ljubav sa krajom
"i tako su srećni živeli dok nisu pomrli"
u pala ili drvenoj divnoj kućici
večito zaljubljeni bi bili
kad porastem "da ću ga zaista ima "
sa m fantazijama sam slatko mogla zaspa
srećna sam dugo u tom uverenju bila
tvrdo verujući ga i usnula
i bila sretna dok fantaziju nisam izgubila
da je "život tužna bajka"
rekla mi je tada majka
stvarnost i is na me je rastužila
89
Vremeplov
Melanija Bojanović

NIKADA VIŠE

pesmu neće napisa

ni ljubavnu, tužnu ni veselu
nikada više poruku neće posla
ni ljubavnu, ni tužnu , veselu
nikada te više neće vole
strasno, spontano, iskreno, ludo, zaljubljeno
izgubljena u razočarenjima u vremenu i prostoru
nikada, da li je shva o šta znači nikada
nije, kad nije shva o do sada
"nekima se može pomoći samo ako im se ne pomaže"

Aforizmi, 34. str; Biblioteka – "Kapljice mudros "

(srpska verzija)

NEVER AGAIN

will I write you a song

neither loveable, sad nor cheerful one
never agin will it send you a message
neither loveable, sad nor cheerful one
never again will I love you
amazingly, spontaneously, sincerely, madly
lost in the disappointment in me and space
never again, did he realize what „never again“
means?
no, he didn't, if he had not understood by now
„someone can be saved only by not helping
them at all.

(engleska verzija)

90
 Vremeplov
Melanija Bojanović

TAČKA

uvukla se bol u jednu tačku kao ahilova peta

mirovala je, opet me je probadala
moć mi je lukavo iskušavala
alterna vom sam je izganjala, zube s skala
ne, nisam ni plakala, nikoga smarala
samo sam na gore i lepše tačke mislila
vizije su se ređale, kao brze pokretne slike
prvo stougaonik naše Sare, rad njene divne ruke
sve tuge, boli, osmesi, jada beskraja su me gušili
celog mikro i makro sveta od prvog do zadnjeg čoveka
zgadila mi se žigosana administracija i manipulacija
i sunce se čudno ponaša,
kao mlada, davna, s dljiva snaša
da li is nu zborim, za šta se borim
svet neću promeni , dan i noć će se opet smeni
mirno ću ih gleda , ni o čemu mašta
dan je umoran, samo su jutros p ce cvrkutale,
jastuk mi glavu vuče, kad bih mogla sa ma spava ,
nikoga i ništa ne sanja ,
da u miru šine sve jade zaboravim
pakao iz "Božanstvene komedije“,
Danteove sam videla
kako zlobnici vuku jedni druge u ponor najvećeg dna
progutah sebične rečenice lažova i lažljivice
Geteov lucifer je nasrtao da bi me ponizio
se h se Roterdamske "Pohvale ludos "
okrenuh se putu svom u dobu mom životnim umorom
makar odmah odletela do beskonačnos
tamo je ili pravda ili ništa,
suočih se sa sebičnim stvorom
neće bi bolne tačke ni u jednom delu tela
žao mi je moja krvi vrela, duša brižna i vesela
91
Vremeplov
Melanija Bojanović

da mi je najmilije trenutke
čudna sudbina u nepovrat odnela.

"Što čovek sebe smatra većim od drugih,

m lakše se srdi na ljude.
Što je čovek smerniji,
m je bolji i manje se srdi.“
L. N. Tolstoj

92
 Vremeplov
Melanija Bojanović

TIŠINA

sve je mirno i ho
samo se hladnog vetra zviždanje kroz prozore čuje
želim da uđem u snove tvoje
da mi isprazniš puste i prazne moje
da niko ne vidi rane ruku, tela slomljenog
oči plave, setne i tužne
o Bože vide li ljubav na izdisaju srca mog

JUTARNJI PLES

dok sanjate divne snove milo moje plešem

uz divni valcer muzike u modernom izdanju
radujem se svakom jutarnjem svitanju
"na lepom plavom Dunavu"
uspomene moje divne su ostale
volim ih baš jutros u sećanju
prošla su vremena mojih mališana u odrastanju
sada oni u lepo "onih mojih dana" uživaju

93
Vremeplov
Melanija Bojanović

DRAGOJ PRIJATELJICI

poznajem te od mlados
imale smo svakakve odnose od tuge, brige, rados
ja te ovih dana, možda mesecima gubim
tvoju dobrotu ljubim
ne mogu da se pomirim da je neću ima obostrano
zbog tvoje neizlečive boles
draga moja noćas nisam spavala kad sam saznala
u svom toplom krevetu,
u tami celu našu vezu sam analizirala
da smo se uzajamno pomagale,
puno jedna drugoj dale
osmišljavala sam naše "sitnice koje život znače“
do najviše vrednos "ŽIVOTA"
nevinog u mojoj utrobi deteta
"bližnji" su mi čedomorstvo preporučivali
"nemaš u ovom mestu roditelje, stara si,
kako ćeš je podići”
nisu znali da su kod mene zauvek poverenje izgubili
da su mi te reči njihove još više ljubavi i snage dali
sama u "mestu nerodnom" dete smo rodili
u utrobi majčinoj dete se voli
jer ono je "universuma"dar
tada si mi TI najviše podrške dala
da okrenem glavu od "navedi Bože prijatelja"
da mi nevino biće iz utrobe "iskasape“
u kantu za smeće bace,
hvala mom doktoru I babici
i oni su o meni najviše brinuli, bebi se radovali
na abortus me nisu ni opominjali,
sa mnom su se radovali
desilo se da se rodila na "tvoj rođendan“

94
 Vremeplov
Melanija Bojanović

"daj mi je, ako je teško" htela si mi pomoći

nisi znala koliko sam tada bila jaka i da ću izdrža
kod lekara si mene vozila, nisi mi napla la
da si teško obolela nisi mi javila
sada ne mogu prići
ni zamisli da tvoj glas ne mogu sluša
podrške u svemu mi da ,
možda će ovo unuka pročita
ne lju se, znaj da ću te do svoje smr ,
možda brzo možda ne,
zauvek vole ̶ "nikada te neću zaboravi !"

95
Vremeplov
Melanija Bojanović

NISAM OSOBA ZA PROVOD

vukla se mlada sa sela po smrdljivom asfaltu grada

uplašena od semafora, krivina, raskrsnica
i zatrovanog vazduha
iz auspuha tadašnjih kola gutajući gasove svojim
slabim od rođenja plućima
u njemu u tom asfaltu i u studentskom domu bez
reda, punih "ilegalaca“
sklanjala se u biblioteke fakulteta, Ma ce srpske,
bilo je i drugih čitalaca
da ne bi knjige kupovala, a znanje je "gutala"
na vreme fakultet da bi završila,
roditelje svoje na selu obradovala
"lepote poroka" se plašila,
baš je svakog u starkama i džinsu,
zvali su je "mala", odgurnula,
rukomet je igrala, dobro je "šutnula“
sama se snalazila iako je bila na oko "mala"
"lepo poroka"je bila mamljiva
dostojanstvo i patrijalhalno vaspitanje je odlično krila
odećom i bežanjem od provoda se izvlačila
"sudbina" joj je jednog divnog
sunčevog martovskog dana
u cvetovima zumbula i lala "lepotu poroka" dala
ostala je sa njim do današnjeg i daljih dana
o "preljubi" samo sluša, gleda poneki film,
nikome neće da se preda
uz "njega" se srećna privija, "preljubu" odbija
užasnih laži, prevara, "zločina iz stras " se zgrozila
pročitavši o tome knjigu da je to "stres“
mirnim životom na selu sa svojima se pomirila
"Puelo Kuelho ̶ O, Marija, začela bez greha
moli za nas koji se u tebe uzdamo“
96
 Vremeplov
Melanija Bojanović

ŠTA JE OSTALO

uništeni gradovi da li "božjom rukom"

ili izgrađeni ljudskom rukom,
"svaki resurs otvoren u prošlos "
osećam se kao ostaci sumpora, kristali gipsa
supstancu koja podseća na pepeo
malo koji ceo dan da mi je veseo
kao nekada kada sam bila mlada
da li će "pravedna bića" odves čoveka
na "superiorne nivoe sves "
ka zdravom životu do besves
žudim, hao čno strepim, volim, molim
"harmoničnom usklađivanju" sa prirodom
svoj život da uskladim.

97
Vremeplov
Melanija Bojanović

LOVE

If you knew how much I love you

If I had enough money to take you by your hand
To take you to the beach
As a restless child to lay down onto the hot sand
It would cover my whole body
And cure my painful bones
We'd barge into the waves by holding our hands
We'd swim and love each other
Exactly like we used to in once a pure river
Pure as my drop of tear.

KADA BI ZNAO KOLIKO TE VOLIM

da imam novac za ruku da te uhva m

na more da te odvedem u šljunak vruć
kao malo dete nemirno da legnem
njime bi mi telo pokrio kos bolne izlečio
u talase bi smo držeći se za ruke uleteli
onako vreli bi smo plivali i se voleli
kao prvi put u tvojoj reci nekada čistoj
kao sada u kapi suze mojoj bistroj

98
 Vremeplov
Melanija Bojanović

KAP CUNAMIJA

Vetar sa ogromnom burom i kišom

kao izgubljenu pijanicu teturao je prostorom
gušilo je prostranstvo i pregaženo vreme
na putu ,niko od "kapi cunamija" nije video njeno
breme
neće, kao malo dete, da brizne u plač
neće nikome da se ispovedi, nastaće "trač"
s gla je na mesto "moranja" snagom vulkana
zajapurenog rumenog lica, u očima suza je sprana
u komunikaciji niko nije prime o njenu prolaznost
nasmeja se kao devojčica ose vši u duši neku čudnu
starost

14.

Golube sivi mili visoko pole

nadu nekome u brdima ili ravnici
nemoj mu misli moje da
Bogu pole da mi se "dušman" ne sve
pomozi da moje noge čvrsto stoje
toplinu noći da mi ispuniš za nas dvoje.

99
Vremeplov
Melanija Bojanović

BABA MARTA

sivilo neba kišu sprema

ulice su pune vode kao da nikada sunca nema,
tmina mesta uzdiše šetam sama ,
lutam nisam ni tužna,
ali je radost negde daleko
nebo je prezasićeno
moje srce vapi za lepotom mlados ,
sve je izgubljeno
ha muzika hladne kiše
suze mi ne briše više
htela bih nešto reći,
grlo je stalo
glas moj rastrgan niko ne čuje
... sve možete zeznu ,
osim gene ke...
ona ostaje ista...

GRANDMA MARCIA

Gray sky prepares to rain

It seems like the Sun doesn't exist
since the streets are swamped with water
The darkness of the place sighs
I am walking alone, simply wandering, not sad
But the joy is somewhere far away
The sky is oversaturated
My heart cries for the beauty of youth
Everything is lost
Silent music of the cold rain won't wipe my tears
I would say something
But my throat is sour
My torn voice hears no one anymore

100
 Vremeplov
Melanija Bojanović

MOJOJ MAJCI

majka moja mila u vreme kralja Ujedinitelja

prvi put na svom jeziku
himnu "Bože pravde" je naučila
o Svetom Savi sve mi je ispričala
kao da sam ja njena učenica
do svoje smr sve je do zadnjeg trenutka pam la.
Svoju bolest je kao druga prihva la
i njome se mukom svojom nosila
s njom je dugovečnost dočekala.
Poslednji naš susret pre smr
da saslušam "kosovski ciklus" mi je naredila
"Svilen kalpak, okovaljno perje;
Na junaku kolasta azdija,
Oko vrata svilena marama,
Na ruci mu burma pozlaćena;
Obazre se i pogleda na me,
S ruke skide burmu pozlaćenu,
S ruke skide pa je meni dade:
– Na devojko, burmu pozlaćenu,
Po čemu ćeš mene spomenu ."
Majko nemoj sve to priča ,
ja to kao istoričar moram zna ,
glas joj je podrhtavao teško je disala
opra veš sa nje nije mi dala
samo da bih "da je školovana" slušala,
nakon nedelju dana je večito zaspala,
nije se od mene opros la jer sam taj dan radila.
Sada je treća godina, dugo sam tužna bila,
neshvaćena, odbačena, povučena
u šini doma svoga sam teško pa la,
draga ma večeras sam Dan žena u veselju proslavila

101
Vremeplov
Melanija Bojanović

plesala, igrala, do besve sam se okretala

da li si me sa neba noćas gledala
da sam se posle toliko tugovanja i veselju obradovala
da li si mi opros la
što sam se prvi put sa društvom provodila
ne, nisam te zaboravila,
pesmu sam još u nedelju napisala
sada mi se ne spava,
ove reči sam "mrtvoj" na nebu
za osmi mart od srca noćas poklonila
jer si to zaslužila.

102
 Vremeplov
Melanija Bojanović

PONOSNA SAM ŠTO SAM ŽENA

o beharu cvetnom tvoju omiljenu pesmu slušam

o mladalačkom prvom poljupcu našem maštam
behari se polako
na našem drveću rascveta spremaju
kao i mi o godinama mirno ćute i stoje, ne broje
danas se osećam ljubičicom tvojom veselom
uvek sam mudrošću Boga
večito pokretne čigre devojčice
samo u tebe strašću zaljubljena bila
strašću "poroka" sinove i kćer sam rodila
očiju naših plavetnila neba sam dom oki la
nisam očekivala pametnog Epimeteja
već čoveka koji će da me mazi, pazi
u nevoljama niko da me ne zgazi
iz"crnog oblaka" kada su boles navalile teške
od kojih se umire
i onih lakših koje život zagorčavaju
padala sam i ustajala uz rođendane i godišnjice
morala sam održa za vas snagu
moćne vredne "devojčice"
uoči osmog marta utoplio si naše gnezdo
u pauzama o njemu sam maštala
da me opet privučeš onako ka sebi kao prvi put
kada sam uzdrhtala i u tvom naručju zauvek ostala

103
Vremeplov
Melanija Bojanović

PESMA PROLEĆU U DANU POEZIJE

danas bih radosnom danu pesmu lepu napisa htela

probudih se iz postelje
od jučerašnjeg prolećnog dana vrela
gledam, mali cve ći, mali lis ći, priroda se budi
divni mirisi nas opijaju u prirodi
okićeno cveće, rascvetano, izmami nam osmehe
neka bude lepo"kao Bogom dano"
kada je proleće mlados i ljubavi
kada cvetaju nežni cve ći,
mraz, snegovi, mogli bi u san svoj o ći
da skupljamo prolećni slatki nektar
volimo se mi, volimo i druge
iako nekada pesme I boli, tugu tkaju
život je u sreći, boli, nadu voljeni čekaju
ljubav neće proći ni u staros
mnogi tako misle, a neznaju
ljubav želi žive u beskonačnos
gde samo iskrena srca vole znaju

104
 Vremeplov
Melanija Bojanović

PRVI POLJUBAC

se od mlados pam i sneva do do večnos

napukla usna od groznice
nije mogla da ga udalji od stras
držeći ljubavni zanos dugo u neizvesnos
o "večitoj ljubavi I vernos ”
u životu porodice svoga doma je mašta najmilija
prva slika zagrljenih u prolećnim lalama je najčuvanija
ples na koncer ma "Bijelog dugmeta" i "Legendi"
"doba" iz mlados
pesme ove i njihovu omladinu sene
filmovi u bioskopima svi najmoderniji su gledani
"od dilera" u redu za karte su se načekali
mladost je najveća radost
i fizička i duhovna snaga su u ravnoteži
"crni lep ru" svirka na gitari i danas u srcu leži
svaki poljski cvet, drvo,
p ca slavuja bila joj je najlepša pesma tvoja
"u mlados svako veruje
da je svet tek s njime započeo postoja
i da postoji samo radi njega“

("Kapljice mudros ", 16. str.)

105
Vremeplov
Melanija Bojanović

SUDBINE

voljenje je lepo, počinje slepo

kada postanu klete
nepomično stoje kao statuete
gordo srce posta kameno
"pohotnošću" dosade je sazdano
"nikada se promeni neće"
uvek više tuđina nego svoje krvi bića voleće
ponosom, licemerjem i lažima se brani
"hej sudbino stani!"
u postelju tužno sa suzama lega sama
čeka duga noćna da prođe tama
dan za danom je prošao
život joj je u lažima prohujao

106
 Vremeplov
Melanija Bojanović

LUTALICA

kao, još uvek, neistraženo nebesko telo Nibhira

lutaš mislima svojim svetovima
da li se moliš Bogu ili bogovima
kao preci Marduka, videvši lutajuće nebesko telo
čije poreklo, stanje današnje nauke još nije istražilo
ili ne veruješ ničemu, nikome, ni samome sebi
moram li te takvog vole i "zauvek" pripada tebi'!
"Ako si lice okrenuo prema Suncu,
sve će senke bi iza tebe"

("Kapljice mudros ")

107
Vremeplov
Melanija Bojanović

RASCVETALE VIŠNJE

stojim pod našim višnjama rascvetalim

mirisima predivnog prolećnog cveća se davim
da li se ljubavi našoj osmehuješ
dok te kao i prvog dana onako želim
i reči tražim dok na grudima ležim
suze teku same, od tuge se krijem, bežim
žao mi je za danima što prolaze
za rascvetanim višnjama i godinama što nas gaze
za godinama beže li, beže,
sudbina nas jaka još uvek veže
prošla je mladost naša
slušam tvoje disanje gledajući oči naših najmilijih,
prisećam se naših dana najveselijih
pred očima uskoro će se višnje stvori
tu na istom mestu gde smo ih posadili
dok su deca spavala, zimnicu sam stavljala
gledam ih svakog proleća
sve me na ljubav podseća
i kad me predstojeća starost onemoća
moje srce ljubav do smr obeća

108
 Vremeplov
Melanija Bojanović

7
Vremeplov
Melanija Bojanović

MOJE IRINE

prva je bila moja baka, zvala se Irina,

za svoje sinove i kćeri se brinula
u ratu je bila iskorišćena bolesna je zbog toga bila
unuke je svoje prvo komično,
a smrću prve unuke tužno do smr nas je volela
kao mala deca smo je "zezali"
baba "Crna Gora" smo je zvali
na glavi je crnu maramu nosila
kao pioniri mali pojam Crna Gora
napamet smo ga naučili
u vremenu i prostoru ga tada nismo razumeli
nije se lju la smejući se sa nama, posao je nastavila
godinama sam na grobu njenu sliku gledala
sveće palila, cveće nosila
uvek sam je zbog njene dobrote volela
u ovim mojim godinama u njene crte lica,
ne u crnu maramu
sam se duboko zagledala
"što mi je ova baka tako poznata?..." sam pomislila
"Pa to je moja baka!"
crte lica iste moje,samo ozbiljne
u crno beloj tehnici za "trajnu"ličnu kartu slikane
jedina razlika što nisu nasmejane

110
 Vremeplov
Melanija Bojanović

DAN

nijedan dan za mene nije izgubljen

svakom dobru je namenjen
izvor bogatstva leži u primenjivanju rada i prirodi
počevši od mo ke do nauke
ljubavlju,karakterom i veš nom
gnezdo sam savila
postelje svima tople složila
o našim bićima danim brinula
nisam stremila ka visokim ciljevima
jer popularnost je za "lutke"
moj put je strmenit i razriven
Bog je tako odredio
branila sam ga mirnoćom, radom i vedrinom
u energiji usmerenoj ka lepo našeg okruženja
približavajući se potpunoj "čednos "
stvarajući dobra za bližnje i na kraju
za sebe kao žene
bivala umorna od rada
čudila se lenjos od koje se propada
srećna sam što sam živa i što mogu da radim i sada

111
Vremeplov
Melanija Bojanović

SVAŠTA I "NIŠTA"

danas mi se nije dalo da napišem pesmu

od umora moje oko kroz prozor sjaj sunčevog zraka
izlazećeg nije videlo
danas ga je prespavalo
nije naviklo sa njim se svakog jutra budilo
od rada se umorih, danas se opus h
sa sajma uzeh novu poklonjenu ikonicu
uz kalendar za sledeću godinu na pragu
kao da su ime znali mojoj ljubavi, molitvu pročitah
svoj uzdah umoran ose h
iako je svetac kod kuće posla na prečac
duva košava sa Dunava,
ne razmišljam više o parkovima
ni o bivšim ljubavima
već o lišću u svom parku u dvorištu
vetar ga svuda raznosi
igrajući se sa njim da li se ponosi?
divno lišće travu krasi
ako ga ostavim da li će njeno zelenilo da uguši
ako ga pokupim, zapaliće ga
nije zaslužilo,
plodove divne mi je dalo
celo leto u "žaropeku" hlad mi je pravilo
na gomilu sam ga skupila
sa još jednom godinom sam se opros la
u organsko đubre sam ga složila
neka spava, takva mu je sudbina, valjda i ono odmara
vetar ne staje, snagu mi ne daje
neću da sedim ispred TV-a
nema lepih ves ni emisija
kao nekada do besves

112
 Vremeplov
Melanija Bojanović

sve moje knjige sa polica sam zbacila, prašinu obrisala

poneku po ko zna koji put pročitala,
nisam ih gledala znam da bih plakala
majčine šoljice Paraćinka "Paraćin" od čiste keramike
iz kojih niko nikad ništa nije pio
zbog njenog čuvarnog karaktera sam oprala
u knjigama sam našla njene molitvenike
i ta ne i njene sa nama slike
nisam ih gledala znam da bih plakala
muziku "lej" sam pus la tugu da bih oterala
sutra je nedelja sveta i dan za "sve svete"
upaliću im sveće, ka nebu uz molitvu goreće
bože šta sam danas bila spremačica, bibliotekarica
ili deo svemira jednog li dana "opuštenog bića"?
začudo nisam danas čula nijedan zvuk od p ca

113
Vremeplov
Melanija Bojanović

si njen Saturn ljubav njena najveća

njome vlada i danju i noću i sada
kao najveća planeta si
Venera je za tebe bila duša plemenita
veći deo nje zgara od ljubavi za tobom,žari
manji deo "očajnički" se pro v očaja bori
ne voli dugove, mučenje , šikaniranje i odbacivanje
tvojih "nanizanih sledbenika"koji je bacaju u očaj
sa njima se u koštac sa životom uhva la
u "sopstveni zagrljaj" se bacila
njena mašta je bila spremna za "svašta"
iz patnje se izvlači mudrošću,
osmehom, krea vnim radom
ljubavlju prema svome najlepšem okruženju
prirodi,porodici dome, svome dostojanstvu
odkačila je neprespavane noći u mučenju
dolazši, odlaziš u "ljubavno gnezdo" joj se uvlačiš
prihvata te i ljubi onakvog kakav jesi
manji će joj bi valjda u "sopstvenoj karmi" gresi

114
 Vremeplov
Melanija Bojanović

MIRIS

miris lavande iz ormara kroz nosnice mi ulazi

srce, dušu odmara
lavanda je prava sa mora
vrednom rukom ekonomično i divno složena
osećam kroz nju dah morske pene,
vazduha toplog i kako vetar duva
predivno plavetnilo neba, sunce,
tople kiše Mediterana,
lavandi tvojoj zauvek sam odana

TONEM

jutros u javu iz sna eksplozija Santorija

satrla me je na stepeništu, poklekla sam
kao Santorini u pravcu sever-jug
spasio me je glas saves "jaka si! ustani ne poklekni!"
hipno sana sopstvenom suges jom
i straha hipohondrije
žurila sam domu svome, dovukla sam se
ne verujući sopstvenom umu
da "administracija sa šaltera"
može da me iscedi
okrepila su me moja deca
jaka sam kao vanzemaljska kugla od nerđajućeg čelika
sa če ri gravitacije
glavu sam izvukla
prvim autobusom potrčala sam
našla drugo rešenje
iz kaveza oteranih ljudi iste situacije
SAMO SE UMRETI MORA JEDNOM
115
Vremeplov
Melanija Bojanović

HUMANOST

da li je urođena kod ljudi svih ili samo kod nekih?

kao dete kao kroz maglu vidim bageriste
kopanje kanala Dunav-Tise
na jednom mestu nasipa ostalo je uganuće
sa živim peskom kao na filmu iz džungle
strogo, ali lepo mi je rečeno
da se na nasipu mogu igra
živom pesku ne smem ni blizu prići
koji kao masa hladna vri
čudnom mešalicom u krug vr
komšinica cura, meni mila
krave je na pašu na nasip dovela
igrala sam se u pesku u nizini od "mešalice"dalje
one su bile gore iznad nje, gledale smo se
dvorce iz bajki sa slikovnica od peska sam pravila
odjednom čujem kako me glasno
mojim nadimkom kratkim doziva
krava je vuče u pesak živi, ne pušta je
trčim zadihana dole do prve kuće tako mala
upomoć sam vikala
spašene su bile
da li je to humanost tako male devojčice
ili je Bog poslao tamo da je "iskuša"
ili je to bila "slučajnost"?!
u pamćenju mi je ta scena ponekad kad ih sretnem
srećna sam kad je vidim sa sinovima
snajama i prelepim unucima
nema "mešalice", ostalo je samo napuklo uganuće
ni mojih roditelja iz moje tamo blizu kućice

116
 Vremeplov
Melanija Bojanović

PERLINA RUŽA

mladoj ženi kao ukras na dekolteu

lepotu samoj sebi i drugima pruža
nekada, davno sve bluze su bile zakopčane
samo je njoj na kopanju
uvek jedno gornje dugme otpalo
voli ga najviše, gleda prolaznike JER OSTARILA JE
sada sedi sama na ulici u debeloj ladovini
ispod oraha neznajući da je on "voćka čudnovata”
debelu ladovinu le pruža i ukusan plod dugo daje
umesto kiseonika I ozona
neki nezdrav odnos prema čoveku traje
sedi Magda neznajući šta orahovo lišće izdiše
voli ga najviše gleda prolaznike
u ku ji staroj od unuka možda I praunuka
pronašla je stare knjige lek re
listovi su požuteli od starine
Magdu to ne brine
znala je čita davne slike gleda
iz ku je dečije knjige stare korice vire
slučajno je izvukla knjigu sa naslovom "OKICE MOJE”
devojčici na slici predivno pletenice stoje
knjige je prijateljima pokazivala
usput je poziv u sezonu kukuruza čekala
lakoći s hova se radovala
možda je nekim "damama" koje nisu "kopačice”
i ne zovu se Magde, samo se možda šale
knjige im je poklonila
"neka i one gorak ukus kopanja osete”
ni iz obes ni zavis je pomislila
"valjda tu staru literaturu, zaboravljenu,
neće, ponovo pod svojim imenom objavljiva ”

117
Vremeplov
Melanija Bojanović

pokajala se što im je stare knjige dala

Magda ne brini, na miru sedi,
osmeh na licu neka ne izbledi
pokajala se što im je knjige dala
Magda, "kopačice ",
uživaj u svojoj lepoj uspomeni i ne brini
"na mladima svet ostaje"!!!
upam – omiljene knjige se nikom ne daje!

MOJOJ CURICI

koliko rados
lepote u ovoj noći
sutra u novome danu
noć roman čnu umirujuća muzika talasa
miluje moju curicu pospanu
mesec kroz prozor zaviruje
miluje joj kose meke, mile
umiri se mesečino
i kada pomiluješ lice njeno
svetlošću srebrno belo
ne ulazi u njene snove
pus je neka odmara njeno telo
puna je lepote ova noć
da li će jutro divno doć
kako je mila, mirišljava
dok je gledam, zaspala
o njenoj sreći maštam
oči se moje u noći gube
majka je umorna
obraze usne tople ljube

118
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SREBRNE ČIZMICE

crna kao iz snova, imala si oči plave

kao nebo u najlepšem sunčanom danu
rumene obraze kao boja u pupoljku ruže
kože bele kao iz bajke "snežana..."
usne crvene meke su me uvek poljubile
kada si doletela iz škole, sa kupanja
u zagrljaj topli sam uletela
vole mene sam volela
osamnaest godina života je tako malo
o kako je tvoje srce pa lo, sve se raspalo
u srebrni sanduk su te zakucali
odzvanjaju mi udarci čekića na eksere
I plakanje svih rođaka, prijatelja, učenika,
najviše majke i bake
u nesvest su padale,
grcala sam, jecala kao izgubljeno kuče
nisi to zaslužila moja lepo ce, sestrice
sanjala sam te često u mraku u srebrnim čizmicama
onako lepa kao da si stvarna živa si mi u san dolazila
"jedne noći u decembru" rodila sam bebu
snegom nas je velikim pokrila zima
nigde nisam sa bebom izlazila
na rođake, kako će mi iz rodnog mesta sam mislila
te noći sam te usnila opet u srebrnim čizmicama
samo si mi tada po snegu iz tame velike došla
"mrtvi ne govore" "došla si?"
"da vidim bebu, ali moram odmah da se vra m"
"gde?" "znaš tamo" i nestade u dubokoj tami
samo su joj na nogama sijale srebrne čizmice
dok je tamo odlazila, žurila,
uh da se nisam odmah probudila
da je još malo sa mnom bila
oči su tužno suze ronile, okice bebe su me gledale
toga dana nisam mislila na nju, sama mi je u san došla
duga zima je prošla
119
Vremeplov
Melanija Bojanović

SNOVI

sanjala sam da nas kao decu kao Ivicu i Maricu

strašna baba stavlja u pećnicu
list je iscepan od nas je sakriven
sanjala sam svak put iz matema ke vežbanku
probudih se na najtežem zadatku
tata mi je pevao uspavanku
sanjala sam TEBE kad nisi kraj mene
osećala sam tvoj stvarni dah na mome vratu
naše šetnje u čvrstom zagrljaju
na našem milom mestu
probudi me u najslađem trenutku
gong na starome satu
sanjala sam da na Alpama sa prelepim zelenilom
suncem i nebom čisto obasjanim
čvrsto na nogama stojim
pogledom zahva h celu prolećnu okolinu
pole h kroz nju da ose m slobode šinu
probudih se, ne videh Alpama dubinu
sanjala sam divne gradove i mostove
lutamo po njima držeći se čvrsto za ruke
izgubili smo jedno drugo
tražim te ne znam kuda da krenem
odjednom se iz sna prenem ležiš kraj mene
hvala Bože da sam u svom domu
da nisam izgubljena u ogromnom nepoznatom gradu
sada sam skoro i prestala sanja
brige svakodnevice me prate
beži, beži nesanice, ne volim tvoje lice
uspavaj mi oči umorne i mirne trepavice
samo kada iznemogla stvarno zaspim
vidim likove najmilije, oči su im naše
samo što su lepše, plave anđeoske
i u snu i na javi me milo gledaše
120
 Vremeplov
Melanija Bojanović

ODGOVORNOST-ALPI
baš su nastavnici sa njima gnjavili
istočni, zapadni na kar smo pokazivali
to je bila samo forma bez vizualizacije
deca ne mogu da shvate te situacije
ocena nabubana, dok ih ne proživiš
ne vredi u dnevniku pe ca
seli smo u limuzinu nas petoro
umoran posle posla drug je smireno vozio kroz njih
krivudav je i strašan tada bio put
cele noći oka nisam sklopila
kao da mi je šapnuo Bog "ne spavaj"
brata, snaju, bebu njihovu čuvaj
kroz prozor provirujem ne vide se alpini vrhovi
kao da su u nebeskom svodu nestali
gledam dole u provaliju ne vidi se dnu bezdana
cele noći držim dete u krilu, hvatam se za amajliju
pogledah u vozača oko če ri sata ujutru
glava mu na volan od umora pada
"survaćemo se u provaliju"
ho sam ga po ramenu dodirnula
iz vozačkog sna probudila
skrećite, stanite, oddremajte
naši živo su u pitanju
s gli smo u tadašnju Jugoslaviju
predivne Istočne Alpe iz Slovenije izviruju
za doručkom mi se zahvalio"devojko da te nije bilo"
niko bi nas ne bi pronašao
dok su se smejali, slatku kafu pili
kroz glavu su mi vizuelno Hanibalovi vojnici
slonovi i konji proleteli
kako su neki u tu provaliju padali
HANIBALAN TE PORTAS!
Rimljani su vikali u ratu su bili
"ej, što si se zamislila? "prošlo je ne boj se
"ma matori ste, nemate pojma šta ja sada mislim"
pomislih i nasmeših se onako iz pristojnos
121
Vremeplov
Melanija Bojanović

HARIZMA

nije kataklizma
čudna privlačnost
može da izludi
harizma je u osmehu
za kojim se žudi
u ljubavi nežnos
vole drago biće do besves
neće te napus
harizmom ćeš je osvaja
harizma je u svetu
neko je sam po sebi poseduje
neko je "čudnim pogledom" i ponašanjem oteruje
harizma je u razumevnju
u razmeni pogleda očiju
u svome "mikro svetu"
u narandžstoj boji promiljava se sa horizonta
kada si u društvu harizma čnih osoba
pozi vna energija oko tebe iu samom tebi kruži
harizma je sitnica
kada bakica u godinama starija
sa tobom čeka avtobus
grickaš keks
ona te gleda
nepoznata je
grickalice sa njom podeliš
vra sa osmehom i predivnim rečima
"hvala srce, nek te sreća pra , živa bila"
harizma je u darivanju svoga osmeha svemu
jutarnjem suncu
u narandžstoj boji promiljava se sa horizonta
sam sebi praviš harizmu sa njim

122
 Vremeplov
Melanija Bojanović

što je tu sa tobom
oči umorne lečiš
gledajući ga ranom zorom
i kada u suton opet uranja
harizma je u pozdravu pozna h
I nepozna h dobrih ljudi
na raznim mes ma i tu
kada čoveku možeš u nevolji da pomogneš
utešiš bez čekanja nečega za uzvrat
da ga ne povrediš
harizma je u "hodu"
svašta čuješ
tuđoj nesreći se ne raduješ
harizma je u "dobro jutro, kako ste"
osmehom voljene osvojiš
oni unapred vrate isto
harizma je kada imaš kome reći laku noć
da poželiš svako svojim maternjim jezikom
toplim glasom pred spavanje ga izgovoriš

123
Vremeplov
Melanija Bojanović

SVEZAO SI ME

Na lepom plavom Dunavu po vodi i pesku

obalom smo gazili od straha od živog peska
oslobodio si me od žalosne vrbe
na gležanj na noge vereničku vrpcu stavio si
u tvojoj šumi kod našeg drvetasa
mahovinom mekanom od drena
na ruku narukvicu na gležanj ruke stavio si mi
i da me vezuješ u "Gordijev čvor"
da me je kralj Mida u zlato pretvorio ne bi uspelo
skamenila bih se u vulkanskom pepeu
tražeći samo tebe
vezao si me roman čnom šalom
"vidi na nebu Mesec sija i po koja zvezda"
baš tada
se Mesec nalazio na fiksnoj zvezdi Terebelum
iako je magnitude male
jak u caj ima da se dvoje zavole
mesečeva kći sam u julu rođena
tebi sudbinom dodeljena
u "Pekamskom tunelu" čekala bih te kao mesečeva kći
tvoja Luna sam
vezuješ me noću
u kojoj ja vladam svetom snova, fantas ke
u pesmama mojim luna noću vlada i
mojim divnim biljkama, ljubimcima
ljubavlju mi vraćaju
svojim predivnim izgledom
vezao si me
samo danju kada sam najosetljivija
i bojim se kri ke
zavučem se u svoju jaku ljušturu
unutra je meko srce i duša za sve
vezanjem me ne možeš razbi
124
 Vremeplov
Melanija Bojanović

jer ja neću kao ni kuglu onu vanzemaljsku

sa če ri gravitacije od nerđavog čelika
VEZAO SI ME NAŠIM PREDIVNIM GNEZDOM
I NAŠIM ČELJADIMA U NJOJ

PARAPSIHOLOGIJA

da li je to telepa jau Univerzumu najstarija

"magijom" sopstvenog uma
celim bićem i životom ispunjena
ose h je malena kliničku smrt sam doživela
svoje telo sam videla nad njim sam lebdila
naučnici tvrde da je to halicunacija
nikad je nisam zaboravila
ponovo se u maleni život vra la
duhovno i biološki se promenila
ciljeve zacrtane ostvarila
"paranormalna" sam opet bila
treće dete u sobi ostavljena sama sam rodila
babicinu snaju su porađali na mene su zaboravili
"meditacija me je spasila"
ćerku sam sama rodila, vrištala da ne bi umrla
na zidu u ćošku konturu glave Isusa Hrista sam videla
da sam znala kući bise pripremla
parapsihologija je naučnicima nadomak "uma"
i mog i mnogih razuma
tema večita do kraja neobjašnjiva
"paranrmalni" ne može više e ketu "naivna"
da mi nalepi
jer mi iskustvom nismo više slepi
"ne vidimo samo jednu ribu u bari"
već pun okean divnih stvorenja
naše planete "otkrovenja"

125
Vremeplov
Melanija Bojanović

POLET – ASCENSUS

snažna sujeta u meni je dobru volju probudila

iz razloga sam je izgubila
izdana prikrivam boli
nastavljam dalje
neću da primim ulogu "žrtve"
što sam više ulagala u "odnose"
u ljubavi, domu, karijeri, prijateljstvima
ni ću da pa m
u samoći jadikova nad svojom "sudbinom"
ne želim samosažaljenje "nužnu depresiju"
ni postavlja ul matume
teško je voljeno ostavi
teško je ostavljen bi
neću bi tužna
mirom, hovanjem, osmehom
odbaciću bes, strah, besmisao
"šta bi bilo kad bi bilo"
odavno sam odbacila
da ne bi "sudbinu" naopako okrenula
neka ide iz moje "racije uma"
samo će me otera unazad umesto unapred
osećam oslobođenje od takvih "raskida"
ispoljiću osećanja i racio pisanjem
u ime op mizma pozi vne energije
usmerene sebi i onima koji su zaslužili
preoblikovanjem misli "vole sebe" nisam znala
pos gnu "emocionalno blagostanje"
najbolje ću se oseća , zdravlje sačuva
vežba nove misli podrške nade, snove, planove
neću više da "krivim sebe"
to je ogromno trošenje energije

126
 Vremeplov
Melanija Bojanović

LITIGANTIBUSTERTIUS "dvoje se svađaju" GAUDET

"treći se raduje"
u nesanici pesme ću pisa
u beskrajnoj patnji žive neću
"šablona" ću se oslobodi
na poslu i u "vezi"
dovešće me u osećaj povratka u život i izlečenje
do ogromnog zadovoljstva I sa sfakcije

KLUPA

je primamljiva, neodoljiva,
još iz "Akademovog vrta"
klupa Aleksandrovog učenja
sa Aristotelom "peripate čka"
i danas stoji godine broji
na svojoj prvoj klupi u gradu
prvu ljubav sam izgubila
u zadnjem trzaju jeseni pred zimu hladnu
tuga mi je sve u meni smrznula
u proleće lepo sa tobom pravu ljubav sam doživela
strast me i sada opseda
kada me "naša"klupa"
na davnom mestu gleda

127
Vremeplov
Melanija Bojanović

FUDBAL, MOJ OTAC I JA

emocije su jake bile

trag su u srcu ostavile
u de njstvu puno rados
smrću tvojom još više žalos
konačno i tebi da napišem pesmu
da si najbolji golman bio u našem mestu
ako je neko zaboravio
nije važno mi pam mo
da si "levom" nogom jake udarce odbranio
"Iskra" je često najbolja bila
bio si sa svoje osmorice braće
od jedanaest njih u mu
simbol pobede u vreme posleratne "bede"
svaku tvoju utakmicu kao tvoja ćerkica
sam gledala, navijala, skakala kao ždrebe
na pauzi kupio si mi sladoled
sladak kao med, a zadihan si bio
na mene si i tada mislio
najviše na svetu, pored seke, volela sam tebe!
eh, kad bih mogla sada da pomilujem ruku nežnu
kose talasaste kao nekada!
sa decom u školi fudbal igram
čude se deca da fudbal znam
navijači mi plješću
dok krijući suzu na beton puštam

128
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SVAKODNEVICA

JUTRO
noći su već duže
još topao malo vetar piri
ustala sam"oko još žmiri"
putovala sam
sunce jesenje zlatno crveno na nebu viri
pogledom ga pra m,oko da izlečim
celim putem već pa m
kako ću posle da se vra m
kada ovo jutro prođe
da li će moje "stanje"da prođe
PODNE
me najviše mori
rad me već smori
drh m, uzdišem, u mislima plačem
iz ove zgrade što pre da izađem
POPODNE
sunce je prešlo na drugu stranu
u poslovima sam do guše
nosim suknju znojavu,raskopčanu od vrućine
srljam,žurim pet poslova odjednom da poradim
dete me je uslikalo
svoju brižnu majku na fejs stavilo
čudan čovek nazvao je "vrednicu" droljom
svojom voljom
ni ne zna da me ne pozna
da sam profesorka pre podne,
domaćica,ako treba i seljanka popodne
ručak sprema za čeljadi svoje
plodove vadi iz bašte svoje
čeka mužev korak,lupanje vra ma garaže
da vas nahrani i miluje
kao mačka svoje mačiće
srce moje i tvoje
129
Vremeplov
Melanija Bojanović

PREDVEČE
sunce se ka zapadu pomera
opet je zlatno narandžaste boje
osećam umor
mogla bih oči setne
da zauvek sklopim svoje
VEČE
isplovio je na nebu mesec sivi
i njegovo oko žmiri
uz kaficu sa tobom jedini
meni se opet živi
gledaš ves na tv-eu ozbiljan
znam da si mrtav umoran
ves tužne "jadne dece
u velikoj seobi savremenog doba
bez konja i borbe "
me užasavaju, rastužuju,
gladni i bosi pešice putuju
odoh u trpezariju pesmu napisa
NOĆ
je sa tobom najlepša
kada se u miru u san smes mo
laku noć poželimo
često mi postaje "mora"veća
što sam starija
noć mi je napornija
noć mi je nesanica
dok kao zec spavaš, tražiš me
da li sam pored tebe
na prs ma se šunjam
pesme da ukucam
o "divnim noćima "ljubavi
sa tobom sam provodila

130
 Vremeplov
Melanija Bojanović

RUŽE

najlepše cveće
nekome su donele sreće
nekoga su izbole pa ih ne vole
simbole ima divim se njima
bela je nevina "sreća je lepa dok se čeka"
roze je ljubav započeta nežna kao svila
sudbina je nešto prekinula
žuta je znak ljubomore
ali sa crvenim la cama postaje "ljubavi kraljica"
prvi najlepši, strastven miris crvena pruža
boje ljudske krvi, vrela u grudima srce uzbrka,
u glavi vri, neko šapuće da te voli
kao da vrela vatra po celom telu lepo gori
divni"don žuane", volim te najviše
kada nam crvena ruža na našem mestu miriše
cveta od maja do decembra
ja je unesem, čuvam
kao tebe u zimskim, hladnim noćima
toplinom doma pokrivam
najtužnija mi je ona
u mome rodnome domu velika roza je ostala
cvetala je i tada kada je prošla majčina sahrana

131
Vremeplov
Melanija Bojanović

BLAGOSTI

odavno ih čekam
žudno za njima maštam
to sa blagim osmehom do večnos radiću
oči moje i usne mekoću milovaće tvoje lice
kao sunčev zrak
kada iza oblaka izviri
u jesenje miholjsko leto
voleću te napeto
kao iz tvrde napukline kamena
prelep cvet je divnom blagom crvenom bojom
mojih usana iscvetao
sunce ga obasjava
voli ga ceo svet
kako da ne budem blaga
kad si mi duša draga

MOJOJ MAJCI II

Mnogo puta si bila u pravu,

jedino nisi u onom danu,
kada si me na radno mesto,
u drugo mesto nagovorila,
"među naše ljude si govorila"
meni je sve više ovde tuđe,
iako jednako i mesec i zvezde sijaju,
tamo sunčevi zraci lepše me obasipaju...

132
 Vremeplov
Melanija Bojanović

VRISAK

lepa kao bela vila sa plavim krupnim očima

najlepše pletenice sam plela
mladalačkoj, doživotnoj ljubavi smo se radovali
o svim našim tajnama na divnim mes ma šaputali
sada prolazim pored tvoje podstanarske kuće
baš je ovog leta, o da znaš, jako vruće
samo još veliki orah hlad pravi i dalje tu godine
ogroman godine ne broji
se h se svega, naša useljenja u svoje domove nove
rađanja dece, kumovnja naše dece
rados , poklona igranja sa njima
draga zašto si nas ostavila?
od vile lepo ce u nezamotanu mumiju si se pretvorila
sedela sam kraj tvog trona
mrtva po licu suze su lile za malom decom žalila
imala si samo četrdeset godina
nisi pila, pušila, uvek si se Bogu molila
večito pos la, klečeći se molila
mene grdila da ja nisam takva, nisam se lju la
smejala sam se tvojim strahovima od smr i đavola
da ga najviše na zemaljskoj kugli ima
takao je "sudbina "odredila
sahrana je bila velika
odrasli su sa spuštenim glavama ho grcali
samo su tvoji sinovi i ćerke VRIŠTALI
žuta zemlja te je udarala
pokrov večit je davala
odzvanja mi u ušima taj vrisak tvoje dece male i sada
o, da li me čuješ, da li vidiš, odrasli su, imaš unučiće
lepe kao nekada
"kako mi nedostaješ" ne mogu sluša pesmu od jada

133
Vremeplov
Melanija Bojanović

kako mi nedostaješ draga

da vozom odle mo iz Novog Sada do Beograda
do Terazija, Ulice Knez Mihaila,
u prodavnicu dečijih suknji
kako su nam lepo stajale, bile smo vitke
vra le se, pletenicu bih najlepšu isplela

FATUM

Susret plavih blještavih očiju na stepeništu

veoma je kratko prvi put trajalo,
kao da ih nije ni prime o.
Nova košulja na njemu, na kocke, crvena,
njena je de njasta, nakinđurena.
Trči po stepeništu opet sa loptom dasa,
celo telo mu se talasa.
Devojka je opet na njega naletela,
okrenula se da ne ide za njom neka nekulturna masa,
u trenu se o njega saplela,
"slučajno" mu je u zagrljaj uletela.
Odmah je u njenim očima ose o strast neiživljenu,
u srcu nije prepoznao tugu poniženu,
dopao mu se njen utegnut džins
i kose, meke, plave, svilene,
došao je brzim korakom do sobe njene.
Ona ni danas ne zna kako su joj navrle emocije,
tako brzo, zbunjene,
podala mu se,
nikada zaboravi ovaj trenutak mogla nije
i sada nad njim u njihovom domu bdije.

134
 Vremeplov
Melanija Bojanović

volim vas od malena

"predrasudnom majkom" vođena
ne nabraja mi se sve gde sam bila
svugde neke suvenire sam kupila
brišem sa njih prašinu
maštam o velikom hodočašću
da vidim is nu
videla sam Aja Sofiju Jus nijanovu
sada svetovnu
nikada nisam videla vanevropsku pus nju
gde u muslimanskom svetu peska beduina hiljadu
sedamsto godina
ljudi idu na hodočašće
gde počiva ruka Sveta Katarina
na tom mestu po Bibliji
Bog se u grmlju koji je goreo
nije izgoreo do kraja
prikazao Mojsiju
tu je manas r Svete Katarine, anđeoske žene
hodočasnicima grehove da skine

135
Vremeplov
Melanija Bojanović

LAÐA

Moj pradeda je između dva svetska rata

pohitao na veliku lađu
trbuhom za kruhom, pare da se nađu.
Nije znao ni ime Atlantskog okeana,
"naši, nepismeni" tada,
a vodila ih je velika nada,
zvali su ga VELIKA BARA.
Kada se vra o kući, na kapiji, neznajući,
dočekala su ga njegova deca se radujući:
"GOSPODINE U ŠEŠIRU, JE LI VI TO KOD NAS IDETE?"
A on, vukući dva ogromna kofera,
spus o je glavu,
da deca ne vide da je došao kući plačući,
da su svi na broju,
da na kapiji gledaju prljvi i bosi,
kao u stroju,
šta li gospodin u šeširu u m koferima nosi?
Nisu ni sanjali da se, posle nekoliko godina,
vra o njihov pravi tata,
pored nove kuće, stavili su i nova ulazna vrata,
u nov život bez bede,
ali o tome sada priče više ne vrede,
svi su pomrli, ostali su njihovi grobovi,
ni one više nove kuće nema,
ostala je samo priča koja se prenosi
da su se deca čudila
šta li gospodin na staroj kapiji
u ogromnim koferima nosi?!

136
 Vremeplov
Melanija Bojanović

EDEMSKI VRT 1

Nikada ga nisam zamišljala

u pravom smislu kako nam je prikazan,
u slikama, u stvaranju,
ali od malena u njima u Bibliji gledala,
na veronauci zadatu temu od sveštenika nacrtala,
o svom na zemlji Edemskom vrtu sam maštala
i uvek sam ga zadovoljna imala,
oko sebe, ili u maštanju"kućica u cveću,
trava oko nje", šaputala sam sebi sama,
iz škole naučeno, u maštanju.
Prolazeći od proleća do zime,
znala sam, i sada volim, većini biljaka ime...
Vrt mi je bio na njivi dedinoj,
kroz žitno klasje, crveni makovi,
divnu sliku su mi davali,
dok smo na kočiji ćaskali,
pa čak i boje lile, visoki trnovi,
na vrhu su im strčali predivni cvetovi,
bili su mi lepi, kraj mog brda pored kanala,
gde sam se sama ili sa decom igrala.
Divlja ruža je cvetala,
na jesen je prelep, crven, zdrav plod dala,
igra lep ra je dugo trajala, jurila sam za njima,
predivna krila crtala, dok sam odrastala...
U rodnom domu majka je rane lukovice posadila,
najviše je roze zumbule volela,
mirisala je cela staza od ulaza do izlaza,
na njeno mirisno cveće, rano proleće...
Crveni božuri su rascvetani,
lepi, Bogom dani,
mi smo bili mali, izgledali su nam tada veliki...

137
Vremeplov
Melanija Bojanović

U maju najlepši miris ruže imaju.

Tata je dom voleo,
jednoga dana
sadnica predivnih trideset je majci doneo,
raznih boja i mirisa,
cvetale su do prvoga mraza,
prelepa nam je bila kućna staza.
Ma je od bake muškatle donela,
u stare šerpe ih je posadila,
pored česme ih je names la,
a ja, sada kada ih više tamo nema,
tužno pevušim na svom maternjem jeziku
pesmu o m muškatlama, koje je baka, ma imala:
Ma na muškatla što je na prozoru stajala,
često mi se priviđa kada vetar duva...
Peva je i Miki Jevremović na našem jeziku,
ukucajte na YOUTUBE, kako Miki divno peva.
o ljubavi prema našem Edemu sneva...

EDEMSKI VRT 2

Kao dete, pored kanala puno zmija sam videla,

jako sam se njih plašila,
u kuću sam se od njih sakrila.
Čudno je da su bile bezopasne, nisam znala,
najviše sam se napolju igrala.
Posle velikih kiša, njih je bilo najviše,
svaki put moje srce se uplašilo.
Kada sam odrasla, o njima sam rzmišlja prestala,
jer kroz život ljudske zmijske jezike sam dobila,

138
 Vremeplov
Melanija Bojanović

tada sam shva la,

Adam i Eva savez sa Bogom su prekršili,
obećanje su pogazili, iz raja su oterani...
Pandorina ku ja i sva zla su otvoreni,
ostala je nada, greh, stres,
Evina patnja, Adamova radnja...
Da je zmija u ljudskom obliku i sada usađena,
baš sam uvređena, ali koga je to briga?!
Nema dana da me neka ljudska zmija nije ujela,
a nekad sam se tako od njih dobro sakrila...
Neću o tome da detaljišem, znam samo
da se onih zmija iz de njstva ne plašim više,
već od ljudi sa jezikom i delom poskoka,
jedva čeka da me izludi, a on kao mnogo se trudi...
Trenutno sam u svom raju, u svom cveću, domu,
pored svoje dece...
Tada u porođajima, od prokletstva Evinih muka,
isterane iz raja.
zbog jabuke, i đavoljeg zmaja,
zbog prvobitnog greha, čudno meni je bio lep,
taj dečiji plač, pa smeh!
Divno, Bože daj nam zdravlja I unuke,
da se radujem i ostavim nauke...
Kapi znoja su nam na zemllju padale,
kao mravi se kuće gradile,
bašte su se radile, borimo se I sada
dok nam zdravlje propada...
"Adam i Eva nisu više mogli da ostanu sami
u svom savršenom vrtu,
Bog ih je isterao (1 knjiga Mojsijeva 3).
Znam da nisam savršena,
ne težim tome, samo mi ne dirajte moje pesme,
ako vam se ne dopadaju, neka ostanu zaboravljene,
ja ću i dalje pisa , moja pesma nije završena...

139
Vremeplov
Melanija Bojanović

EDEMSKI VRT 3

Dobro je što ne znamo

šta će bi na kraju tunela smr do večnos ,
neću sebe žali ,
znam da će svakoga bola nesta ,
ne želim više tugova ,
hoću da verujem ono što je zapisao Jovan Bogoslov:
"Bog će obrisa svaku suzu,
On će učini kraj morima i noći.
Neće više bi tuge, plača, bola I smr
“EVO SVE OVO ČINIM,
napisao je na kraju svete knjige naše.
Pred smrt čovek se uznemiri,
zna da će možda iza njega nešto osta ,
za one što su živi ostali,
što ih je voleo dok je živeo.

140
 Vremeplov
Melanija Bojanović

JORGOVANI

Tako su brzo prošli jorgovanovi dani,

a bili su u selu, kao pored svake kuće zazidani.
Davali su predivan miris majski i sliku,
posadio je ceo red kralj svojoj ženi Jeleni Anžujskoj
još u srednjem veku, neka nadaleko mirišu.
Srušene su kuće stare,
zamenile ih druge u novom obliku,
jorgovani su negde ostali,
a i dalje na proleće daju predivnu sliku.
Nove kuće, neki ovo starinsko lepo cveće neće,
ne marim,
hibridima se ne veselim,
ali ih gleda volim.
Iz rodnog doma donela sam jorgovane,
mirišite, sreću mi donosite,
jorgovani dragi,
davno ispod njih mladi ljubavnici su se skrivali,
bio je maj, maj, maj, pesmu sam slušala omiljenu,
imam je snimljenu,
iako je nekom starinsko, više hibridno ljubi,
za cveće uvek ima mesta dragi ljudi.

141
Vremeplov
Melanija Bojanović

RELIGIOZNOST

Od Ehnatona i njegovog jedinog Atona,

vladari su imali svoje vizije politeizma i monoteizma,
za boga sunca su se vezali (RELIGARE = VEZATI SE),
opet od Tutankamona,
koji je vra o Amona i ostale bogove,
ratujući oni su stvorili ropstvo ljudsko
bez trunke saves i samilos ,
muke paklene su im naneli,
o jednom beskvasnom hlebu,
glavice belog luka i krčagu piva
piramide su im pravili,
kojima se ljudi danas dive,
a kako im je bilo ne misle...
Mojsije je iz tog egipatskog ropstva narod izveo,
savez je sa jednim bogom sklopio,
njegov narod stradao je vekovima
od Nabukodonosora
ropstvo vavilonsko prihva li su ne kao kaznu,
već volju božiju jedinog Jahve... i dalje...
Kod Starih Grka Zevs seva žestoko.
Njegovo vrhunstvo je visoko,
svi ga se boje,ostali bogovi i smrtni ljudi.
I danas u Iliju gromovnika veruju ljudi,
njega vole, kišu lepu uščekuju
da im u kočijama spus dole,
da zalije jesenje plodove, njive rodne.
Da li se život rađa iz sunca Apolona,
ili iz vode njegovog strica Posejdona,
mudros nikad kraja,
rodila se iz Zevsove glave Atena,
kod Rimljana Venera se uzrujala,

142
 Vremeplov
Melanija Bojanović

gori ona, gorimo mi od ljubavi

u neko posebno doba,
svako u svoje vreme deo je te stras ...
Vino i veselje Dionisa se slave i danas,
u drugim oblicima naziva svetaca i praznicima,
volimo vino crveno, krv našega Spasitelja od greha,
neko ni u šta ne veruje, će da pukne od smeha,
čekamo Hermesa, ves dobre da donese,
A ja najviše volim te Hero,
Majku našu Bogorodicu,
molim se za svoju decu uz brojanicu.

143
Vremeplov
Melanija Bojanović

MUŠKATLARKE

Nikada nisam čula tu reč, samo jednom,

za obeležavanje žena m rečima,
a volim muškatle od rođenja.
Dok su moja mala deca rasla,
visile su muškatle, puna terasa...
Došao je kod nas čovek sa ženom,
nekako drčni, ponosni, nisu imali dece,
ali svaki put detaljno su gledali moje cveće.
Baš sam se svemu svome divila,
teškim radom se odricala,
spostvena ljubav me je ugušila
što mi je egoiste u kuću dovodila.
"Ti si muškatlarka", reče čovek ćosa ,
"Što?!" – nisam mogla ćuta ,
a on se, kroz žute pokvarene zube
podrugljivo nasmeja –
"Kad žene muškatle zalivaju, celu ulicu zveraju!"
Knedlu sam progutala, ućutala, ka nebu pogledala,
hvala kosmička energijo što si mi decu
i muškatle sa terasom dala, kad sam ih zalivala,
u spopstvenu decu sam gledala,
gde su, sa kim se igraju,
da ne stradaju pored nedovršenih kuća,
sa rđe elemen ma, ništa više nisam sa ulice pra la...
Sada je balkon bez muškatli,
ne dolazi čovek ćosa ,
deca su porasla, na balkonu se druže, mladi kao ruže,
moje obične muškatle su dole obične, domaće,
majčine, u starim šerpama, što zimi cvile od hladnoće,
a poneke i cvetaju,
na bake i majku me podsećaju.

144
 Vremeplov
Melanija Bojanović

UNIVERZALIJE

O, koliko je pozna h ljudi o njima napisalo dela,

u spisima, pesmama, esejima,
od Staroga veka do danas.
Potpune odgovore nisu dali školovani ili ne,
obrazovani ili ne, načitani ili ne,
svaka individua u nekom dobu sa njom muči se.
Kategorija prolaznos TEMPORALNOSTI,
u mislima nam je, sada, bilo je nekada...,
neko je u snovima i u maštama o budućnos .
Razmišljam, zašto su mi roditelji
tako malo odgovora dali,
na mojih milion postavljenih pitanja,
kad smo pre toga bili mali?
Bili su tu i naši preci, dede, bake, prabake,
i dok su se druga deca igrala na ulici,
sedela sam sa njima,
dopali su mi se njihovi odgovori,
jer su bili puni ljubavi,
HISTORIA MAGISTRA VITA EST
istorija je učiteljica života,
dobro sam razmislila,
da je vreme najopš ja kategorija,
bez obzira da li je na istoku ili na zapadu,
taj naš prostor života,
da novo čedo ne može da samo bira svoju sudbinu,
već je od svojih dobija...
Možda se nekome ne sviđa što sam po ta Rutenka,
po majci neke druge krvi ne bih navodila,
čudila sam se kakva sam kombinacija,
h izmešanih krvi nastala,
zašto se ljudi ubijaju
kad ionako jednog dana svi umre moraju?
145
Vremeplov
Melanija Bojanović

VREDNICE MOJA

ljubavi jedina
sa tobom se jutrom rano budim
bojim se da ne poludim
od želja strasnih
u sa ma noći kasnih

FRENDICE U DALJINI

Mislim na vas često šta radite,

da li ste umorne, da li se pa te ili radujete,
drage moje frendice još iz de njstva,
danas mi posebno nedostajete...

FILANTROPIJA

Kad bih bila p ca, zagrlila bih sve ljude sveta,

kad bih bila p ca umila bih lice čoveče,
sakrila suze na jastuku uveče.
Kad bih bila vetar, odnela bih crne misli,
daleko od sveta,
zatalasala bih sva polja
i donela miris najlepšeg cveta.
Kada bi bila sunce
volela bih oči tople, setne
da bi zauvek bile sretne.

146
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SLATKA MOJA SEKA

Jednog jesenjeg podneva u petak,

dotrčala je sa rođakom kolima kao metak,
samo na deset minuta,
a ja sam ih čekala toliko s ljubavlju,
ali ipak sam bila ganuta...
Po novom receptu kroasane sam napravila,
na sred stola, na veliku tacnu postavila,
bili su tako meki, topli, mirišljavi, isprevrtani,
kao da su spavali,
samo za njih dve tog podneva poređani,
da se ceo život posle smejemo od njenog bisera.
"Jesu li to sindikalni?"
"Da, probajte, pa procenite".
"Kad imaš nastavu?"
"Za tri sata."
"Još nisi kosu oprala? Pa to je samo deset minuta!"
I dok sam je prala,
one su ćaskale, kroasane pregledale,
sišla sam dole, smeju se:
"Piši recept", divni su.
Moja seka najslađe torte pravi,
ali taj dan slatku uspomenu zauvek mi ostavi.

147
Vremeplov
Melanija Bojanović

cvetovi beli uveče su predivni

uveče su pupoljci bili
ujutru su se otvorili
tako su u mene divno gledali
da ih čuvam sa godine na godinu u istoj saksiji
samo o opstanku u vremenu
i prostoru o njemu brinem
ujutru su cvetovi uvenuli
trag lepote su mi ostavili
u slici, u srcu, u ljubavi
voli ga i moj najmiliji
ja sam njegova kraljica noći
kada umorni od poslova raznih
a ipak slatke, nežne zajedno godinama
kada umorni od poslova raznih,
a ipak slatke, nežne, zajedno godinama
provodimo u braku naše noći

148
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SITNICE KOJE ŽIVOT ZNAČE

deset minuta ujutru rano za ustajanje

deset minuta češljanje, a ako mi se ne sviđa,
opet deset minuta za kose pranje
deset minuta za molitvu ili meditaciju
svako zna da li mu treba tu situaciju
deset minuta za jutarnju kafu, uz ćutnje,
prvih ves sa tv gledanje,
deset minuta za kičmu vežbanje (koliko puta
preskočim, a ne smem)
deset minuta vode i pi i za dobru voćku žvakanje
deset minuta postelje nameštanje,
deset minuta dvorišta brzinom obilaženje
deset minuta veša kačenje
deset minuta le (sinoć spremljeno) na posao
oblačenje
zimi još u toplu odeću uvlačenje
deset minuta na posao žurenje
deset minuta, a i više, zbog snega krivudavo hodanje
da ne bude padanje, lomljenje
i još kad s gneš deset minuta da ću š pred svima
da se pokoriš, glavu da spus š
ionako si ništavilo koje je većina iskoris lo
pa deset minuta, da niko ne vidi, plakanje
ili u sebi ćutanje, svoje sudbine proklinjanje?!
deset minuta bolje je za dobru muziku maštanje
za, kad s gneš kući, opuštanje
deset minuta za početak ručka spremanje
deset minuta veša, dok se ručak krčka, veša skidanje
deset minuta njegovo kalupiranje
deset minuta opet dvorišta obilaženje najmanje
deset minuta cveće zalivanje

149
Vremeplov
Melanija Bojanović

deset minuta posle ručka brzinom suđa pranje

deset minuta poruka čitanje, brisanje
deset minuta rođendane čes tanje ili sa decom
razgovaranje
deset minuta kućnih ljubimaca hranjenje, maženje
deset minuta tuširanje pred spavanje
deset minuta snova pamćenje
deset minuta noću ustajanje,
dali su svi na broju proveravanje
deset minuta na mesec, zvezde gledanje
i prirode osluškivanje
deset minuta snažno grljenje,
(psiholozi kažu da je lekovito)
za bolje zdravlje
meni ovako osetljivoj rame za plakanje
ili pus smešan spot pa smejanje,
deset minuta dobar vic cerekanje i opet ustajanje!
DAN PROĐE, NEDELjA DOĐE,
MESEC PROLETI, GODINA ODLETI
NESTANEŠ, UVENEŠ U TOJ SVAKODNEVICI
DA NE POVERUJEŠ, KADA IZDIŠEŠ!!!

150
 Vremeplov
Melanija Bojanović

MOJE MACE

su najlepše na svetu,
a znam da nisu,
svako ko ih voli,
razumeće ove moje reči,
jer i one nas vole,
pogledom i sluhom,
prate naše kretanje,
čekaju naše milovanje.

151
Vremeplov
Melanija Bojanović

sam, znam i toga se ne s dim

sobom se ponosim
juče sam pred današnju Veliku Gospojinu pos la
ukućanima sam običnu supu, ribu, povrće, voće
spremila
pre podne na poslu profesorka sam bila
školske planove radila
iz škole, po najvećem suncu oko podne se vraćala
"niđe lada nema", znoj mi je niz lice curio
bila sam jaka
peške sam kući žurila
ćerku u učenju bodrila
kućne ljuboimce pomazila
ručak završila uz fejs zavirivala
pesme lepe sam čitala
morala sam ga ugasi
u baš mlad kupus za zimsku kacu okopa
narasla je ledena trava,
opkolila ga je kao gvozdena žica
od kiše se namnožila,
nije ona kriva što sam joj kupus uvalila
mo kom i rukom sam plevila i kopala
osećala sam miris trave,
kapi znoja i upijajućeg od sunca D vitamina
kako mi telo divno obuzima
smeh me je do suza ispunio
mače mi je pomagalo
kad sam travu bacala ona se sa njom igrala
po njoj je skakala, kupus je obilazila
pra la me je celo vreme do mraka

152
 Vremeplov
Melanija Bojanović

dok nisam završila

majka joj se u roviću od krompira razbaškarila
samo joj se glava, sa zlatnožu m očima videla
da je uživala
svoje dete, kao i ja svoje, čuvala
sela sam konačno mokra, crvena,
sretna da sam se i psihički i fizički ispunila
začudo komarci nas ne ujedaju,
muve su o šle na spavanje
pus la sam valcer
tako bih plesala, ali post je, sutra je svetac
biće vremena na prečac
ukućane za laku noć sam poljubila
ujutru sam se uz sunčeve narandžaste zrake
probudila
Bogorodici se pomolila
kada je u biološkoj smr sa heruvima
apostole pozvala da bi dušu ispus la
sa sinom Spasiteljem se videla
i majkom Anom, ocem Joakimom se našla
na nebeskom svodu u raju
samo apostol Toma nije s gao
nekoliko dana je zakasnio
pogledao je u njenu grobnicu njenog tela nije bilo
ovaj dan slavim odmalena
ime crkve njeno nosi gde sam krštena
danas ću popodne odmara
tu ću pesama lepih čita
ručak mrsni završi , muža dočeka
hvala Bože što moje telo još može radi , hoda
pesma je obična, samo današnjem danu posvećena
mojima umrlim dragim u večnos ,
uz molitvu sveća je izgorela
njima gore se vazdigla.

153
Vremeplov
Melanija Bojanović

RORŠAHOV TEST

moj rođendan na "Dan borca", četvrtog jula

osamnaest godina sam toga dana napunila
majka je u svet ka sinu o šla
snaja joj je prvo unuče rodila
ujutru je najmlađa tetka došla na kafu da čuje kako je
nije bilo telefona
odnekud se ta na posao javila da je s gla
šoljice male tada sa cve ćima smo okrenule
moda je to, u figurice mrlje smo sebi gledale
ugledah joj krst I grob, veliki
kroz mladu glavu misao mi brzinom svetlos prole
ko li će tetki umre ?!
preću h, na biciklu ins k vno baki pole h
kao da sam toga dana znala,
da me je njena telepa ja zvala
bila je "slaba", ali na nogama
veša punu banjicu sam joj oprala I još...
nisam čekala ni groš
jer s skala me je jače od rođene majke, ljubila
nikad me nije grdila
sa mnom se ponosila
o, tako je dobra baka bila!
došla sam kući, mirno spava legla, sretna
nisam ni sanjala da ću uskoro bi tužna,
doživotno setna
noću, još mi je rođendan, na prozor senka čoveka
kuca ho, uzrujano
tata pogleda
pa to je deda
baka je malo pre umrla...
na studijama Roršahov test smo dobili

154
 Vremeplov
Melanija Bojanović

kap mas la su nam psiholozi u kockas papir kanuli

u mrlju smo gledali
došao je i na mene red
dok su drugi đavole i rogove videli
ja sam videla drugačiji raspored
bakino dvorište i njene starinske cvetove ,
zumbule i lale
ta ne divne ruže u raznim bojama, pupoljke mlade
ruže lepe, ali i velike bodlje
kao one noći
kada je smrt mojoj baki
odredila groblje!

155
Vremeplov
Melanija Bojanović

kada u startu svoga života upetlja se

u, njemu neobjašnjive mreže
kada je još kao dete mučen, odbačen
ali mu je životna energija jaka
kao dete je iz mraka izvučen
kada mu kao malom detetu ugine prvi kućni ljubimac
ono plače, ne daj Bože roditelj ili neko blizak
ono plače još jače
roditelj ga uteši
donese mu novo kuče ili mače
kada u prvoj ljubavi razočarenje doživi
misli da je za njega stalo vreme
nosi u srcu, duši teško breme
dok ne počne novi život da živi
"nije ljubav jedna žena" mu pesma peva
on novu ljubav sneva
kada mu u formiranom porodičnom domu
takođe ugine prvi dobar pas čuvar
kada mu cela ulica zna ime
jer svaki
čovek kad useli u svoj dom ponosi se njime
kada mu ne daj Bože umre dete
to je bol na svetu najveća
za roditelja utehe nema
do sopstvene smr nikada
neko se pomiri sa sudbinom
neko u nesvest na svakoj sahrani rođaka pada
kada pušta zadnji izdisaj i umire
a živeo bi još
ili uradi suicid
dođe mu "žuta minuta"
da što pre na onaj svet odluta
156
 Vremeplov
Melanija Bojanović

MOJA SLATKA ODISEJA

U subotu kiša je celu noć lila

rodna naša polja je zalila,
imali smo i raspust,
sinovi su bili raspoloženi ići na hodočašće,
za grehove na otpust.
Najviše znam, išli su peške sa mnom ,
drugog prevoza nismo imali,
a svoju sestru iz drugog mesta su čekali.
Već ujutru rano su prvi ustali,
gledam,čizme su obuli,
smešni su mi, ništa me nisu pitali,
po vodi po putu su ćaskali,
svojoj slatkoj sestri su se radovali,
toliko su žurili, nisu gledali u nebo
jesu li se novi oblaci nadvili!
Na kanalu, u vodi vrbe su se tužno ogledale,
da li one znaju, kao mi da gledaju sebe?
"Mama,zašto stojiš tu? Mi čekamo tebe?!"
Trgoh se iz misli o žalosnim vrbama,
devojačkih snova pod njima,
bacih pogled po suncokretnim poljima,
suncem su obasjani,
lepotom svojom, pa od kiše mokri okupani,
zdravi od paora čekani,
u njimasu neki još mladi, pupoljke polako otvaraju,
slavuji divne pesme pevaju,
više sinovi ne trčkaraju, u šini prirode uživaju:
"Gledaj mama, tamo trči zeko mali,
vidi gnezdo, izlegli se p ći ,
ne možemo im prići, da li su ih nahranili..."
I tako skačući, u gnezda zavirujući,

157
Vremeplov
Melanija Bojanović

s gli su na mesto hodočasnici.

S gao je i autobus i gos čekani,
sestru rođenu sam izljubila,
ona me je čvrsto zagrlila,
dečaci su svoju sestricu prošetali,
posle mise moja seka nije ostala više,
pogledom nas je iz autobusa pra la,
kako su se naša deca zajedno veselila,
u očima i tugu i radost sam joj videla,
bolesnim roditeljima je žurila,
mi smo joj mahali,
dečaci su sa sekom kući potrčali.
Kakva mi je lepa uspomena ostala,
divno je što sam je zapisala,
ćerku tada još nisam rodila,
u mislima je molitva zauvek ostala,
neka ih dragi jedan Bog čuva.

158
 Vremeplov
Melanija Bojanović

ove noći, najduže"krvavog meseca"

posle petsto godina će i noćas proći
doživeh i to universumsko iznenađenje
ljubav i strast naše uzbuđenje
miluješ mi lice, nežno i belo
u toploj sobi postaje vrelo
najlepši trenuci su ljubavni
misle mladi da smo ostarili
stare kos malo bole
"mlada tela"još uvek se vole

159
Vremeplov
Melanija Bojanović

JESEN

ne volim te jeseni kasne odavno

posle toplog leta odjednom je hladno
ne volim tvoje napadane listove u predivnim bojama
po zemlji ih mokre gazimo
kada vetar šuš još više opadaju
žao mi je dali boli osećaju
ne volim te jeseni kada grakću crni gavrani
samo se oni od p ca čuju
ne čujem prolećno cvrkutanje p ca
divni slavuju gde si se sakrio
ni kukanje letnje kukavice
sretne da su im se u tuđim gnezdu mladunci izlegli
ni poj žaba u horu posle letnje kiše tople
samo se čuju gavrani smr
ne volim te jeseni kasne
zbog dugih noći i jutra tamnih
kiša dosadnih sa nebeskim sivilom
zaklanja sunce dugo ,dugo
tako mi nedostaju sunčevi zlatni,topli zraci
ne volim te jeseni zbog ljubavi
toliko smo umorni
dani su zbog tebe sumorni
hladno je u našem gnezdu i nije
telo telo pripijeno zagrije
ne volim te jeseni zbog ljubavi prema svemu
što zbog tebe vene godina još jedna
polako ispija mi životnu energiju

160
 Vremeplov
Melanija Bojanović

MARGARETA

Cveće ili ime nečije?

Najlepša je u vrtu u cvetu,
ili kada je mlada zaljubljena drži u puketu.
To ime nosila je moja divna baka,
zato mi je divna margareta svaka.
Kada vene, kao i ja da venem, ali ne još kao ona,
jednog dana oglasiće se zvona.
Znam da tako mora da bude,
mrtve moje divne bake,
mlekom toplim su me napojile,
nikada više neće da se probude,
da me grle, ljube,
žive samo uspomene
na njihove vrtove oko vinove loze,
hvala i na uspomenama dragi Bože!

161
Vremeplov
Melanija Bojanović

Već mi je dosadilo
da ga sa tugom obilazim i ću m godinama
od kada sam te upoznala pa do današnjeg dana
pred starošću i našom iskrenom skromnošću,
kada su nam roditelji umrli, si sa njima,
meni je sve teže da oplakujem po vašim grobovima.
Zaslužio si ove redove da napišem ,
izgubljena če ri života
tek tako iz sves ne mogu da otpišem.
Prošlo je mnogo godina,
ime sam prvo u dnevnik zabeležila,
I dnevnik i spočivate u tami,
pisa o tome svest me mami...
A tako si bio miran, dobar, pokoran, sretan
i baš tog popodneva u smrdljivo gnezdo si uleteo,
samo je jedan izleteo,
iznad nas le , svojim položajem se nadme .

162
 Vremeplov
Melanija Bojanović

PRAVA PRIJATELЈICA

te uvek sasluša
prvo za zdravlje upita
utehu da
ne prođe dan da te ne pozna
očima te po pijaci
kroz masu traži
samo da ne bude sama
pored toliko ljudi prolazi
svoje srce neće uvek da otvori
da i tvoje srce zbog nje ne zaboli
daljine su velike
teško je kad se vlas to dete ne može poljubi
ni unuče uze na ruke

163
Vremeplov
Melanija Bojanović

da li si i noćas tako hladna kao one noći

kada sam te hladnu sama milovala jadna
skrhana,umorna,slomljena,voljena,nevoljena
nisam razmišljala
samo sam te gledala,
pipala da si zaista"zauvek" hladna ostala
da li ćeš mi nedostaja nisam ni sanjala
noćima nisam spavala,
tuga me je budila,
jutarnja svitanja su bila sumorna
dani su sporo prolazili,
godina mi je bila umorna
i u toplini svoga kreveta sam se molila
dali si mi opros la
što pored tebe one "zadnje minute "nisam bila

164
 Vremeplov
Melanija Bojanović

PRVI DAN ŠKOLE

ona zove,nema izgovora ,

u školu se poći mora
kad se zvonce oglasi, jurnu deca
na sve strane kao burni talasi.
ako nastavnik kasni
lupaju vra ma, sekundama, minutama
nastavnik mora da ih opomene, na vreme da krene,
uvek posle njega neko zakasni,
pije vode, čas razvlači,
svi gledaju u njega, on uživa
i tako čas da počne polako
razgovara im se hoće
nastavnice što ste pocrneli, jeste li bili na moru?
da, prvo na Panonskom, a onda na Kopaniku,
a je li to daleko?
zar niste čuli za Panonsko more,
a oni se smeškaju, naravno ne znaju
davno je to bilo kad smo mi morali zna
da je tu gde smo ono zaista bilo
deci se na pitanje odgovorilo
nisu skontali da na moru ove godine nismo bili.
A na Kopaoniku?
Ja im rukom pokažem stav uz mo ku
gledaju da li se šalim
a ja pitanja od prošle godine postavim
neće im se, nastavnice pa prvi je dan u školi
dobro, ajde nek čujem kako ste se vi proveli?
dok je svako o sebi pričao zvonce se oglasilo,
na dvorište se sa loptom pojurilo,
uh, baš je ove godine i u školi prvi dan vruće bilo

165
Vremeplov
Melanija Bojanović

VRTOVI

Cvetni, u parkovima sa zelenilom ukrašeni,

seoski oko kuće, gradski na balkonima se diče.
Svi su simbol lepote,
ljubavi, napisane su im pesme,
priče mnoge, eseji, bajke...
Najviše ih vole negov žene i majke.
Imale su ih i stare civilizacije,
kao vladar Navukodonosor iz Mesopotamije.
Svetsko čudo je bilo predivno,
vidim pet ogromnih terasa,
na svakom se neka, od vetra nežnog talasa,
na prvoj je drveće, koje danas možda ne postoji,
ali je suncem i zelenilom obasjano,
cveće visi sa terasa,
poklonjeno Semiramidi, neobičnog imena,
kako je tužno što danas ne može
da se, u tom sjaju, vidi.
Da li su se vladar i njegova ljubav
sa divnim imenom jako voleli,
svedoči nam priča da su to bili vrtovi...
Vladar je užasne ratove vodio,
narode je pokorio, za m bitke izgubio,
neko je možda i vrtove uniš o,
ostala je zabeležena u istoriji mašta o njima
o m predivnim "visećim vrtovima".

166
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SUNCOKRETI

Kako su lepi le
kroz atare sve,
onakvi procvetali.

Kroz njih putuješ,

lepo sunca se diviš.
Put od Zmajeva
do rodnog mesta krivuda,
glava ka njima se okreće.

Želida vidi koliko li su se,,

prema suncu okretali,
Melanijo ne čudi se
da takvi nisu,
suncokre ma ne bi ih zvali

Koliko ih je crtalo umetnika,

Kuću skoro svaku krasi njihova slika.
Koliko li teži glava divnoga ploda,
paori zarade zbiraju.
Kako da u našem pravcu,
suncokre ne izviruju
kad svakoga darivaju.

167
Vremeplov
Melanija Bojanović

LETO

Ovi dani rasejani,nešto mi šapuću,

šta je, šta si sva u bespuću?
Kao da mi nešto novo spremaju!
Negde mi oči skitaju, sa greškama štrikaju,
u plavetnilu neba varljivog, prevrtljivog,
ovog leta nešto traže, srce ljubljeno,
kao da nikad nije bilo zaljubljeno...
Kosa leprša na vetru vrućem,
kapi znoja cure niz lice,
dok kopam po vrtu,
po ku jama, u pauzi,
našla sam stare razglednice,
na njima davne tajne ispisane
tajne mladih dubokih zaljubljenih očiju,
i poglede pune čežnje za njim, i kočiju,
u njoj ležim pod vedrim nebom,
najslađu baladu snevam,
da se predam, a to je bilo tako milo,
danas, posle prolaznos svega,
čini mi se da je tako davno bilo.

168
Vremeplov
Melanija Bojanović

PLOV KROZ VREME ISPISAN PEROM

Kada vas neko pus u svoj život, na način kako to čini

g-đa Melanija Bojanović, u vremenu kada smo sve više
nalik zamišljenoj slici kojom nas nametljivi mediji
uvrštavaju u katalog večno mladih i po svaku cenu
savršenih, slici koja je sve drugo osim život sam (a
vredan je, i crn, i beo) jasno je da pred sobom imamo
osobu bez predumišljaja koja je nepreten-ciozno
odlučila da na ovim stranicama čitaocima daruje
iskustveni plov.

Ovde bogatstvo života predstavlja sušto sadržano u
ideji da je pad neizbežan kako bi se lakše shva o smisao
i najkraćeg leta. Iskrena prijateljstva više su od
sestrinstva jer su birana i dogođena. Negovani su
vremenom procesom neodrživim samim po sebi kao
što to nije ni život sam. Vreme mereno našim
nesvesnim a prvim udahom označava pripadanje
dimenziji a sa prisvojnim pridevom naš usvajamo ga i
činimo jedinstvenijim...

Jedinstvenost svog vremena otvarujući ove zapise iz
duše g.đa Bojanović upravo počinje svetošću jednog
odnosa koji nije pao na ispitu prepoznavanja, potrebe
razumevanja i suš nskog smisla reči – prijatelj,
nasuprot onih koji tu svetu reč zloupot-rebljavaju u
marke nške svrhe koristeći je do izliza-nos . Knjigom
vraća dignitet i smisao prijateljovanju. U ovoj zbirci
pesama prijateljstvo je spomenikovano rečima koje
dolaze pravo iz najčišćih delova duše i ovaplote
zahvalnost, koja je uzdiže iznad.

Autorka nas u VREMEPLOVU podučava, vraća u
školske dane u doba prvih ljubavi kada smo se upisivali
u spomenare drugara i drugarica čineći to sa ljubavlju.
Po profesiji istoričar, prosvetni radnik, podučavajući
svoje đake istovremeno i uči od njih.

170
 Vremeplov
Melanija Bojanović

U ovoj poetsko-proznoj zbirci preneseno govori o

životu koji ulazi na velika vrata počesto i širem od
prolaza koji smo mu dozvolili svojom strogošću;
ponekad manjem i od najmanje želje koje jedino
senzibilno oko tragača za smislom vidi. Stoga predlažem
da na ovo (za pesnikinju životno) delo pogledamo
obrnu m smislom i da u njega kročimo otvorenog srca s
dubokim razumevanjem i pošto-vanjem hrabros g.đe
Melanije koja se usudila ne samo da odškrine prozor
svoje duše, nego ga i širom otvara. Gos nas is m
prijateljstvom koje slavi i neguje svesna da je naše samo
ono što dajemo drugima i da smo na traci vremeplova
ponekad klovnovi koji kriju suze iza osmeha; da smo
ponekad lucidni posmatrači sopstvenih pogrešnih
odluka; da smo ponekad budni upravo u trenutku kada
je potrebno da probudimo i druge i najposle da smo
ponekad samo deca koja trebaju pažnju kako bi
pokazali najbolje od sebe.

Pružimo je!!!

U Beogradu
17.03. 2016.
Darko Habazin, književnik

171
Vremeplov
Melanija Bojanović

BIOGRAFIJA

Melanija Bojanović (r. Mučenski) rođena je 4. jula

1956. u Kucuri, k uz vodu novog kanala DTD. Još u
de njstvu, iz filozofije čuđenja, razvila je ljubav prema
svakom biću, biljci, prema svim živo njama i dobrim
ljudima.

Odrastala je u višenacionalnoj zajednici učeći više
jezika. U de njstvu i ranoj mlados pisala je,
objavljivala i osvajala nagrade u dečijim časopisima i
časopisima za mlade. Završila je gimnaziju "Žarko
Zrenjanin" u Vrbasu, istureno odeljenje u Ruskom
Krsturu, kao učenik generacije. Filozofski fakultet –
odsek istorija, završila je u roku.

Istraživajući rodoslov svojih predaka napisala je
naučni rad, koji je je objavljen na više jezika i u više
zemalja. Piše esejis ku i pesme na maternjem,
rusinskom jeziku. Objavljuje na društvenim mrežama, a
zastupljena je i u zbirci "Duga nad selom" u mestu gde je
rođena. Član je Ekološkog pokreta, posebno u sekciji
cvećarstva, a na ovu temu je napisala i u listu “Ruske
slovo” objavila nekoliko eseja. Dobitnik je nagrade za
najlepši vrt u Ruskom Krsturu, 2004. godine.

Njena posebna ljubav su sva deca. U braku je rodila
troje dece. Živi u Ruskom Krsturu i u ovdašnjoj školi
uspešno radi 36 godina. Govori i piše na više jezika, voli
ples, muziku, ručni rad, baštovanstvo, sobno i lekovito
bilje. Dopisnik je Zavoda za udžbenike i recenzent za
udžbenike na rusinskom jeziku.

Kroz život, smenjivalo se, kao na traci, lepo i
ružno. Plovila je vremenom. Ogromna želja da svojoj
deci ostavi neizbrisivi trag rezul rala je hrabrim činom –
objavljivanjem prve knjige.

172
 Vremeplov
Melanija Bojanović

SADRŽAJ

TATJANA PETROVNA
.................................................................... 7

ALEJA LEANDERA ....................................................................... 10
STUDENTSKO PUTOVANJE ....................................................... 11
NARCISI PLAČU LJUBAVI ........................................................... 12
PRED STAROŠĆU ......................................................................... 13
MARAMA ..................................................................................... 14
MISAO ........................................................................................... 15
DOK PALME NJIŠU GRANE ....................................................... 16
LJUBOVANJA ............................................................................... 18
SINOVIMA .................................................................................... 19
MOJOJ ĆERI ................................................................................. 20
BOG ............................................................................................... 21
MIRIS PERUNIKE ......................................................................... 24
MAGLA ............................................................................. 24
PESMA .......................................................................................... 25
MAGARAC .................................................................................... 26
MITARSTVO (otkupilište) ......................................................... 27
PICERIJA "MATOCI" .................................................................... 28
ŽELJA ............................................................................................. 29
ORA ET LABORA! ........................................................................ 29
ELEGARSKA POLJA ..................................................................... 30
PROSUTA VERA ........................................................................... 31
PROSULA JE VERU VLASTITU PO PESKU ................................ 32
RODNA GRUDA MOJA ............................................................... 33
VOLIM TE ..................................................................................... 34
KAKO JE DIVNA OVA NOĆ ......................................................... 34
KAMENJE ..................................................................................... 35
DRAGA SIMFONIJA .................................................................... 36
PRINC I PRINCEZA ...................................................................... 37
GOSPODIN ................................................................................... 38
BIBLIOTEKA .................................................................................. 39
OGLEDALO ................................................................................... 40
DANAS .......................................................................................... 41
HODOČAŠĆA ............................................................................... 42
SUSRET ......................................................................................... 43
ŠUMSKA TIŠINA ......................................................................... 44
VOLIM TE ..................................................................................... 45
HAD ............................................................................................... 46

173
Vremeplov
Melanija Bojanović

VEZANO ........................................................................................ 47
POLET .......................................................................................... 48
ALPI ............................................................................................... 49
ZAUVEK TVOJA ............................................................................ 50
MESEČEVA KĆI ............................................................................ 51
GRANICA OD ŽIVOG I MRTVOG KAMENJA ........................... 52
BAKIN ORMAR ............................................................................ 53
TUGA ............................................................................................. 54
OBEĆANJE .................................................................................... 55
ŽELIM I NE ŽELIM ....................................................................... 57
TELO JE SVAGDA PRVI UČENIK DUŠE ..................................... 58
MOLIM TE NEMOJ MI PRIĆI .................................................... 58
NOŽ U GESTAMSKOM VRTU .................................................... 60
TAVANI .......................................................................................... 61
TI NE RAZUMEŠ ................................................................ 62
VERUJ MI ...................................................................................... 63
ODRICANJE ....................................................................... 63
OREOL ........................................................................................... 64
HLADNOĆA .................................................................................. 65
RAZBIJENI MIŠ ............................................................................ 66
SLOBODA ..................................................................................... 67
KADA TE ISPRAĆAM ................................................................... 68
DA MI NIJE TEBE ............................................................... 68
NISAM ZNALA ............................................................................. 69
PESMA .......................................................................................... 70
NOĆNA BALADA ......................................................................... 71
SENKE ........................................................................................... 72
RANA ............................................................................................. 73
ZIMSKA IDILA .............................................................................. 74
ZIMA ................................................................................. 74
VEČITI PUTNIK ............................................................................ 76
SANTA LEDA ................................................................................ 77
VOZ ................................................................................................ 78
MOJA TMINA U ŽIČI ................................................................... 79
STAJALA JE (sećanJe na ekskurziJe) ........................................ 80
ODA ............................................................................................... 82
MED .............................................................................................. 83
DRAGA SIMFONIJA II ........................................................ 83
STAZE ............................................................................................ 84
TEBI DANAS ................................................................................. 84
UMIRANJE .................................................................................... 85

174
 Vremeplov
Melanija Bojanović

BIO JE MAJ ................................................................................... 86

VAMA ............................................................................................ 87
BELI BOŽURI ................................................................................ 87
ODA TUGI USPOMENA ............................................................. 88
LAVICA .......................................................................................... 89
NISAM ZNALA ............................................................................. 89
NIKADA VIŠE ................................................................................ 90
NEVER AGAIN ............................................................................. 90
TAČKA ........................................................................................... 91
TIŠINA ........................................................................................... 93
JUTARNJI PLES ............................................................................. 93
DRAGOJ PRIJATELJICI ................................................................. 94
NISAM OSOBA ZA PROVOD ..................................................... 96
ŠTA JE OSTALO ............................................................................ 97
LOVE .............................................................................................. 98
KADA BI ZNAO KOLIKO TE VOLIM ........................................... 98
KAP CUNAMIJA ........................................................................... 99
14. .................................................................................................. 99
BABA MARTA ............................................................................ 100
GRANDMA MARCIA ................................................................ 100
MOJOJ MAJCI ........................................................................... 101
PONOSNA SAM ŠTO SAM ŽENA ........................................... 103
PESMA PROLEĆU U DANU POEZIJE . .................................... 104
PRVI POLJUBAC ........................................................................ 105
SUDBINE .................................................................................... 106
LUTALICA .................................................................................... 107
RASCVETALE VIŠNJE . ............................................................... 108
MOJE IRINE ............................................................................... 110
DAN ............................................................................................. 111
SVAŠTA I "NIŠTA" ...................................................................... 112
OČAJNIČKA LJUBAV ........................................................ 114
MIRIS .......................................................................................... 115
TONEM ....................................................................................... 115
HUMANOST .............................................................................. 116
PERLINA RUŽA .......................................................................... 117
MOJOJ CURICI ........................................................................... 118
SREBRNE ČIZMICE ................................................................... 119
SNOVI ......................................................................................... 120
HARIZMA ................................................................................... 122
SVEZAO SI ME ........................................................................... 124
PARAPSIHOLOGIJA ................................................................... 125

175
Vremeplov
Melanija Bojanović

POLET-ASCENSUS ..................................................................... 126

KLUPA ......................................................................................... 127
FUDBAL, MOJ OTAC I JA ......................................................... 128
SVAKODNEVICA ........................................................................ 129
RUŽE ........................................................................................... 131
BLAGOSTI ....................................................................... 132
MOJOJ MAJCI II .............................................................. 132
VRISAK ........................................................................................ 133
FATUM ............................................................................ 134
HODOČAŠĆA ............................................................................. 135
LAĐA ........................................................................................... 136
EDEMSKI VRT 1 ........................................................................ 137
EDEMSKI VRT 2 ........................................................................ 138
EDEMSKI VRT 3 ........................................................................ 140
JORGOVANI ............................................................................... 141
RELIGIOZNOST .......................................................................... 142
MUŠKATLARKE ......................................................................... 144
UNIVERZALIJE ........................................................................... 145
VREDNICE MOJA ...................................................................... 146
FRENDICE U DALJINI ............................................................... 146
FILANTROPIJA ................................................................. 146
SLATKA MOJA SEKA ................................................................. 147
KRALJICA NOĆI ......................................................................... 148
SITNICE KOJE ŽIVOT ZNAČE ................................................... 149
MOJE MACE .............................................................................. 151
OBIČNA ŽENA ........................................................................... 152
RORŠAHOV TEST ...................................................................... 154
KADA JE ČOVEKU NAJTEŽE .................................................... 156
MOJA SLATKA ODISEJA ........................................................... 157
NAJDUŽA ZIMSKA NOĆ «KRVAVOG MESECA» ................ 159
JESEN .......................................................................................... 160
MARGARETA ............................................................................. 161
LET IZNAD KUKAVIČJEG GNEZDA ......................................... 162
PRAVA PRIJATELJICA ................................................................ 163
HLADNOĆA ..................................................................... 164
PRVI DAN ŠKOLE ....................................................................... 165
VRTOVI ....................................................................................... 166
SUNCOKRETI ............................................................................. 167
LETO ............................................................................................ 168
PLOV KROZ VREME ISPISAN PEROM .............................. 170
BIOGRAFIJA .................................................................... 172

176