UDK CODEN YU ISSN

39( 497.15)(05) GZMETS 0581-751X

rJIACHIIK

3EMAJbCKOr MY3EJA 60CHE 11 XEPUErOBI1HE

Y CAPAJEBY

BULLETIN

DU MUSEE DE LA REPUBLIQUE SOCIALlSTE

DE BOSNIE-HERZEGOVINE A SARAJEVO

ETHOJIOrlIJA

ETHNOLOGIE

HOBA CEPI1JA - SERIE NOUVELLE

CBECKA - TOME 45 - 1990.

DM (E)
HC CTpaHa
45 CAPAJEBO 1990.
1-198

Capajeso, 1990.
 3EMAJbCKH MY3EJ DOCHE H XEPLJ.ErOBHHE
YU - 71000 CAPAJEBO
Bojso,Ue P. nYTHHKa 6p. 7
Ten. (071) 35-322
3a H3,UaSa'la AnMa3 )J.aYT6erosHh
O,UrOSOpHH ype,UHHK MHpocnas HHUJKaHosHh
t{naH08H ype.nHHW raa MHpOCJlaS HHlllKaHOI3HI'l. Capajeso
Mp )l.y!ba PHXTMaH-WOTpHh. Capaje80
CSeTnaHa DajHh. Capajeso
TexHH'lKH ype,UHHK 3naTKO MHJleYCHHh
J1eKTOp MHJlojKa CasHh
KopeKTop Cn060,UaHKa MapKOSHh

39 (497.15)(05)

rJlaCHHK 3eMaJhCK~r MY3eja. Hosa cepHja. ETHonorHja

r J1ACHHK 3eMaJhCKOr MY3eja. Hosa cepHja. ETHOnOrHja/ o.nrosopHH ype,UHliK MHPOC­

nas HHwKaHosHh - Capajeso : 3eMaJhCKH MY3ej 60cHe JI XepuerosHHe . - (Capaj e8o : HH­

WPO Ocno6oliel-be. OOYP WTaMnapCKa .ujenaTHoCT), 1990.

CsecKa 45 (1990)

YU ISSN 0581 -751X

H H W PO »OCJ1060"OEthE«
OOYP »WTaMnapcKa .ujenaTHOCT«
Capajeso
3a WTaMnap ...jy rpa<jJ. HHr. neTap CKepT
nepHo,UH'lHOCT 1·13na3H je,UHoM rO,UHUJ!be
THpalK 600 npHMjepaKa
06jaSJbHSal-be ose cseCKe rnacHHKa 3eMaJbCKOr My3eja DOCHe H XepuerOSHHe, peanH3HpaHO je
y3 <jJHHaHcHjcKY nO;l<lOh CaMoynpa8He HHTepeCHe 3aje,UHHue HaYKe 6HX H CaMoynpasHe HHTe­
peCHe 3aje,UHHue KynType DHX .
 CA)J,PJKAJ
OPl1n1HAJlHl1 HAY4Hl1l1 CTPY4Hl14JlAHUl1

Zorislava (:ulić
Nošnja Hrvata oko Kraljeve Sutjeske .. .. . .. .. ...... . . ... . ..... .. . . .. . .. . .. ... 5-20

Ljiljana Beljkašić-Hadžidedić

Vezovi na učkurima iz zbirki Zemaljskog muzeja ... ... ........ . . . ... . . . .. ... .. 21-48

Milica Martić

Kolekcija torbi Odjeljenja za etnologiju Zemaljskog muzeja . .. ... . ............. 49-72

Astrldll Bugarski

Kamene kuće Livanjskog polja ...... .... . . .......... . ... . ... ... ....... .... 73-100

BeJIH60p CTojaKoBHh

l'Ut l\ apHja . npHJlOr eTHOJlOWKoj MOHorpaqlHjH ..... . .. . .. . ... . . .. . .. ....... 101-135

Ljiljana Beljkašić-Hadžidedić

Zbirke Odjeljenja za etnologiju Zemaljskog muzeja . Neka iskustva u

deponovanju predmeta ................. . ..... ....... . . ... .. . .. .......... 137-146

MHpoc_uB HHwKaHoBHh

YJlora H 3Ha'laj aynHo-BH3yeJlHe nOKYMeHTaUHje y ODjeJbe!-by 3a eT-

HOJlOmjy ... ... .. ... .. .......... .. .... .. ...................... . ........ 147-152

Velibor Stojaković

Primena filmske i video-tehnike u procesu etnoloških istraživanja . .. . ... .. . ... . 153-160

BI1JECTI1

Pa)lMHJla <l>a6HjaHHh

.D,BaneceT rO)lHHa on CMpTH aKan eMHKa MHJleHKa C. <l>HJlHnOBHha . .......... . 163-164

P8AMHJla <l>a6HjaHHh

AKa.l.\eMHK MHJleHKo C. <l>HJlHnOBHh. Curriculum vitae . ...................... 165-168

Nedžad Hadžidedić

Milenko S. Filipović i naša etnologija . . .......... ... .. .. ............. . ... . 169-170

Dr Vlajko Palavestra

Milenko S. Filipović i usmeno stvaralaštvo - lokalna predanja ........... .. ... 171-172

lI.P MHJlow I>jeJloBHTHh

MHJleHKO C. <l>HJlHnOBHh H reorpaqlHja .... ...... .. .. .. . . . ..... . ... . .... . . . 173-174

PaA"'HJla <l>a6HjaHHh

6H6JlHOrpaqlHja pa.l.\OBa MHJleHKa C. <l>HJlHnOBHha . .... . ... . . .... . . . . ....... 175-186

npl1KA311
~ntun ~~ngi, livot i običaji Muslimana u Bosni i Hercegovini . (Vlasta Jem­
rIć-MarIJan) . ...................... .. .... ... ... .... ... . .... ..... ............ . 187-188

.D,ywaH MHJlaHoB HHKHh, rJlaMO'l, Hace.lba H CTaHoBHHWTBO (MHpocJlaB

HHlllKaHoBHh) ... ..... .. ... ..... . .. ... .. . .. ....... ..... . ... ... .............. . 189-190

IN MEMORIAM
Spiro Kulišić (dr Vlajko Palavestra) .. .... .... .. ......... .. . . . . ............ . . .. .. 191-194

Akademik Cvjetko Rihtman (mr Miroslava Fulanović-Sošić) .. .. .. ..... ... . .... .. . . 195-198

 CONTENTS
AND PROFFESIONAL PAPERS
Page

Sutjeska 5-20

Collections of the State Museum ..... . .. 21-48

'\-1iJica Martić
A Collection of Bags in the Ethnological Department orthe State Museum. ... 49-72
Astrida Bugarski
Stone Hous"" of Livanjsko polje .. 73-100
Velibor Stojaković
A ontribution to an Monograph . . . . . 101·135
Ljiljana Beljkašić-Hadžidedić
Collections of the Ethnological Department of the State Museum. 137-146
Miroslav Niškanović
Role and Significance of Audio- Visual Documentation in the Ethnological
Department ....... ................ . .............. . ....... . . 147-152
Velibor Slojaković
Utilisation of Film and Video Technic in an Ethnological Research Process ..... 153-160

CHRONICLE

Radmila Fabijanić
Twentieth orthe Death of Academician M. S. Filipović ........... 163-164

Radmila Fabijanić
Milenko S. Curriculum vitae 165-168
Nedžad Hadžidedić
Milenko and our 169-170
Dr. Vlajko Palavestra
Milenko Filipović and Folklore Local Tradition. . . . . . . .. . ..... 171-172
Dr. Miloš Bjelovitić
Milenko S. and Geography 173-174
Radmila Fabijanić
Bibliography of Milenko S. 175-186

REVIEW OF BOOKS

Zivot i običaji Muslimana u Bosni i Hercegovini. (Vlasta

187-188
Glamoč, Naselja i stanov~ištvo (Mi;~~I~~'Nišk~~~~i'ć') 189-190

IN MEMORIAM

191 194
195-198
 sIr. 5-20

UDK 391
Originalni naučni rad

NOŠNJA HRVATA OKO KRALJEVE SUTJESKE

ZORISLAVA Sarajevo

jednom tablom (:rnamena:ta II

crtežima: kroje.-a glamih delo.-a nošnji
(lO komada).
obuovala čitav kompleks sela
meri ima i muslimanskog),
govori nam o oblasti kao
župi i Bobovcu kao sedištu
podataka o ovom kraju ima znatno
Kraljeve nije do danas etnološki
istraživano ni obrađivano, O stanovništvu Kraljeve njegovom životu ima
delimično podataka u monografiji}) Visočka nahija« i nešto više u radu »Život i običaji
u Visočkoj sve iz pera dr Milenka ' Govoreći
kraja, autor daje ove nosnje, ne dublje u

ni u određenost u odnosu na ostale susedne

Spomenici serbski od 1395-1423, Beograd I

DrtJDćiSlI kraljevstva, Zagreb str. 16-18, C.

von und Bosnien wiirend Mittelalters,

rija srednjovekovne bosanske 1964, str. \63- 223,

2, M.S. » Visočka etnografski zbornik (SEZ),
1928, str. 196-647' Filipović, narodni u Visočkoj nahiji«, knj,
sebno izd., 1949; M.S. Filipović, Zbornik za narodni život i običaje
knj. str. 218.
M.S. nahija ... «, str. 314-320; M.S. Filipović, »Život i običaji narod­
ni ... «, str. 58-59,
 GZM (E), N.5o SVo
6 ZO ČULIĆ, NOŠNJA HRVATA OKO

ĆU stoga pokušati, na osnovu svojih ličnih ispitivanja, koje sam obavila

u selima oko Kraljeve Sutjeske, da dopunim podatke o hrvatskoj
njen razvoj od kraja 19. veka do danas, kao i njoj ~V'",'C"H>_
ne i povezanost s ostalim nošnjama srednje Bosne:
Hrvatsko stanovništvo koje naseljava oblast oko Kraljeve Sutjeske, odnosno Sut­
živi u selima: Poljani (sa zaseocima Vodarići, Kovačići i Gajini), Bulčići,
Trnovci, Lukovo Brdo, Prapratno, Miljačići, Seoce, Ra­
Vukanovići i Teševo. Neposredni centar za ova se-
u koju narod iz ovih sela dolazi na u kupovinu i
narod najčešće ide još i u i Vareš.
stanovništvo ovih sela
iz ostalih krajeva srednje i severne
oblasti.' U privrednom pogledu ova
je stanovništvo najvećim delom
okolnim rudnicima u
rade kao toga, muškarci su delom
zonske dalje od svoga kraja, čak i preko sve do
Stanovnici sela su rudari u pomenutim
malo za odmor, već nastavljaju posao oko ono malo
oko kuća, što još jedan dokaz njihovog tegobnog života. Za razliku muškara­
ca, žene se bave uglavnom dqmaćim i poljskim radovima te oko stoke i ne odlaze van
svojih sela na rad, kao što je' to danas slučaj u većini sela u celoj a naročito u
Van sela ne odlazi čak ni mladi ženski izuzev ako se neka
ka uda i ode u grad. Ovome u priličnoj meri uvek
ljudi o samoj ulozi žene u porodici, što je delom
ženske n6šnje i danas, kako kod odraslih žena tako i kod ženske dece.
nošnja muškaraca, pa i muške dece, danas se sasvim i
skom načinu odevanja. Starinska muška nošnja danas se
ma na starijim ljudima ili mladim pojedincima koji je još
i danas uočljiva tendencija održavanja stare nošnje, i
načina odevanja, što je slučaj u većini krajeva danas u
s ovim uočljiv je i kontrast između upotrebe starinske
vota u kući, s druge strane. Naime, u kućama je u meri
ili čak i gradski način života: uređivanje
ržavanje pristojne čistoće.
Narodna nošnja hrvatskog stanovništva u svim navedenim selima
ta. Prema sakupljenim podacima na terenu, kao i na osnovu
se u razvoju ove nošnje uočiti pojedine etape, od 19. veka do
su usledile kao posledica većih istorijskih kretanja, te društveno-ekonomskih i
nih promena nastalih sa tim kretanjima. To uostalom, i sa svim narodnim
nošnjama u Bosni i Hercegovini, čiji je tekao neravnomerno, zavisno od geog­
rafskog položaja pojedinih oblasti, kao i od posmat­
ramo nošnju hrvatskog stanovništva oko su pro­
mene u ženskoj i muškoj nošnji neravnomerno raz­
od kraja 19. veka, odnosno od do da­

4. M.S. Filipović, "Život i običaji

selima oko Kraljeve obrađena je ovde
da, posle 25 godina (tj. ponovna
ko bi se videlo da li se, i
neracijama entologa koji
5. M.S. Filipović,
hije.
5a Z. tulić, Narodne nošnje u Bosni i Hl'.'rC:/!'Ul'V;',i 1963, str. 23,
GZM (El;. N,S, S\I. 4S, lm, str. S-20. 7
Z. CULlI.:, NOSNJA HRVATA OKO KRAU EVE SUTJESKE

nas. U nošnji može se lako uočiti da se nije mnogo ni u izme­

đu prvog i drugog a ni posle, sve do danas. Promene koje su u njoj nasta­
tokom dugog nisu u biti izmenile tip, stil i oblik. Kod muške
je slučaj. Glavne promene u njoj su posle okupaci­
su postepeno nastajale u pojedinim nošnje, sve do svet­
rata. ovoga rata muška nošnja je sasvim izišla iz upotrebe, tako da se
o svadbama oblači onakva kakva je bila pred sam drugi svetski rat.
Hrvatska nošnja oko Kraljeve Sutjeske, i muška i nije se isticala
stvom reza i ornamentike, što je slučaj, na primer, sa nošnjama zapadne Bosne i
koje jedino možemo reči da se odlikuju bogatim vezom, ornamentikom i
ma. sutješke izuzev malo veza na prsima i rukavima muške i ženske
delimično veza na ženskim čarapama, drugog veza ovde nije bilo. U
deluje veoma jednostavno i skromno.
MATERIJAL
Materijal za nošnju, i žensku i mušku, izrađivale su same žene na selu. One su
tkale platno za i gaće, kao i sukno za delove Izrađivale su laneno
i platno. se limeno platno samo u selima, odnosno
u Lipnici i dok se u ostalim navedenim naročito onima
Sutjesci, tka pamučno Sukno su takođe tkale same i
nosile na valjanje u Vareš. su i delove muške i ženske noš-
Osnovne delove i gaće) je svaka žena u selu, dok su gornje
suknene, ćurdije, šalvare i čakšire, i sl.) delom radile sa­
žene po selima vične tome poslu, a delom su to radili i majstori
u Visokom. U Visokom su opančari izrađivali i tzv. crne opanke od
dosta posebnoga kroja, a jedino su njih upotrebljavali stanovnici oko
Isto tako i tkanje pregača i pojaseva bio je posao pojedinih žena po
su sve žene i devojke plele čarape. Malo se delova kupovalo u gradu, a to
radili imućniji ljudi i žene. To je uglavnom bio ženski nakit od srebra i bo­
te kupovni jagJuci (marame za glavu) sa dugim resama načinjeni od svile
ili vune. je situacija bila sa materijalom za nošnju uglavnom sve do prvog svet­
skog rata. Posle toga vremena pa celi period do drugog svetskog rata, više se upotreb­
kupovni fabrički materijal, ali ne i za osnovne delove nošnje (kOŠUlju i gaće). Od
materijala, mahom svilice, somota i čohe, kroje se ženske poprsnja­
ci za zimu (vrsta koparana), te ženski rupci za glavu, a u muškoj ječerme, džema­
fesovi. Ostati delovi izrađuju se i dalje od domaćeg materijala. U --'''~''~J
ostali su u upotrebi ceo sve do kao glavni pamučno
platno i valjano vuneno sukno. nošnji ovi materijali bili su u upotrebi dok se
nosila i sama nošnja, tj. sve do drugog rata.

ŽENSKA NOSNJA
delovi ženske nošnje su košulja i široke duge nabrane, od­
nosno po donjem rubu nogavica, i vezane, a dosežu do (sl. J, 2).
Kao što smo već košulje su se izrađivale od lanenog i platna.
Lanene su služile mahom za svakidašnju upotrebu, dok su se prazni­
kom. Siromašnije žene su, pak, uvek nosile lanene. Platno za tkano je mahom u
dva nita ili pak sa malim uzvodom, što je, uostalom, slučaj II svim krajevima srednje i
istočne Bosne." Sve do drugog svetskog rata vez na ženskim košuljama izvodio se na

6. Ibid., Tab. XXXV, XXXVI, XL.

7. Z. Marković, »Prerada kože i izrada opanaka II Visokom«, Glasnik Zemaljskog
(GZM), (n.s.), sv. VIII, Sarajevo 1953, str."196-197, sl. 7c.
8. Z. op. cit., str. 16 - 17.
8

SI. I. Ženska košulja. Delovi: a) klini; stan; SI. 2. Gaće ženske. Delovi: ; b)
" jaka; d) rukav sa križom na i e) kesa; d) e)
kericama po rubu. sa svilnjakomj f) bućmice i sveze
na njima
i to pamukom u
(TJ) Posle drugog
i sveo na borduru oko vrata i obavezan motiv na laktovima rukava.
To je obično rombičan a različit je na svakom rukavu. Tehnika veza je dvojaka:
obično oko vrata (i na rukavima). Isto tako smanjuje se i vez po donjem
rubu rukava svodi samo na kerice od konca u Kod starijih žena veza nema.
(T.n, III)
Ženske
obavezno se
ravnom tehnikom u
istovremeno ukrasne, i
ce tkanje), s
u dvoličke
muka, i to uvek u beloj boji.
ga Ča i pojas, a zimi se oblačio
kriva prsa i
jala tzv. a
nose j danas

SI. 3. Dečerma ženska skuluša. Delovi: a) džep; b) Peši e) skutovi

(mulija); d) mostrica
GZM (E»). N.S. sv. 45. 1990. str. 5-20. 9
Z. (ULlL. NOSNJA HRVATA OKO KRAU EVE SUTJESKE

u upotrebu, naročito i uglavnom kod mlađih ženskih osoba i devojčica, nešto drugačiji
kroJ đečerme, sada zvana opetuša. Ova đečerma je toliko kratka i uska da pokriva sa­
mo uski deo tela iznad prsiju. Izrađuje se od različitog materijala (crnoga glota, somo­
ta, platna), a obavezno Je optočena crnim glotom i po donjem rubu ima nabore u vidu
riša, zvane potkup, koji je malo produžuju, negde i do polovine prsa. Ukrašava se i širi­

.c
SI. 4. D~č~rma ženska opetuša. Delovi: a) šlrimfa (crna čipka); b)
prsnJače; e) potkup ; d) jaka

tima (sl. 4). Ženska ćurdija je, u stvari, sukneni zubun od crnog valjanog sukna, bez ru­
kava, dug kao i košulja. Nema nikakvih ukrasa osim po rubu gajtane u boji, najviše
crvenoj . Ovakve ćurdije ostale su u upotrebi i danas, samo nešto kraće, a nose ih, opet,
najviše starije žene. (SI. 5, T.IIIa) Zimi se preko đečerme, a ispod ćurdije, oblačio ko­
,----­ --,

SI. 5. Ćurdija ženska. Delovi: SI. 6. Poprsnjak ženski

a) ovtoka; b) leda; e) klini; d) džepić

paran od aladže ili crnoga glota, dug do pojasa, zatvoren spreda sa dugim rukavima.
Bio je obavezno vatiran pamukom i proštepan prugasto po dužini. Posle ovoga rata na­
mesto koparana ulaze u upotrebu tzv. poprsnjaci. Ovaj haljetak nema rukava, dug je
do struka; izrađivan obično od crnog pamučnog materijala ili somota za svečanije prili­
ke. Kao i raniji, koparan i poprsnjak je vatiran pamukom i proštepan prugasto po duži­
ni, a dug je do pojasa. Skopčava se napred nizom kukica . (Sl. 6). Ovaj haljetak takođe
nose i danas mlade žene, dok starije imaju još koparane. Preko košulje opasivala se
pregača od domaće vune, tkana u dva nita u tamnije crv-enoj, crnoj, žutoj i beloj boji ,
optočena širom vunenom trakom u istoj tehnici tkanja. Ovaj deo nošnje nosi se i danas
isti kao i ranije, a upotrebljavaju ga i žene, i devojke, i devojčice. Pregača je -služila i
kao pojas, a opasuju se i danas ~esto samo vunenom uzicom ako se ne nosi pregača.
Praznikom, pak, mlađe žene i devojke nose pojaseve sa srebrnim panama. Na nogama '
se nose i danas, kao i ranije, bele vunene čarape, ukrašene vezom od vunice u boji, i to
oko gležanja i na gornjem delu stopala. Opanci se više ne nose. Oputni opanci, koje su
10 GZM (E),
Z. NOSNJA HRVATA OKO

kao i tzv. crni' izradivani kod

rata. Posle rata op utni
a crne žene. Mlade žene i
kožne danom obuvaju okane
fabričke proizvodnje. (T.lIIa)

sa resama i
sveti e boje sa
nosile su
iz upotrebe, a namesHl
mahom crvene boje (T. Ile, d)

Posebnu vrstu ukrašavanja kod žena predstavlja odnosno "f),.:d;rur'

kako ovde kažu. Ovaj se običaj s tom razlikom što se danas to ne radi
no svak0I1.l detetu ili ženi, već samo onom ko to hoće, dok je bilo, tako
vezan načm 9a

9. Crne dimije i ćurčić sa krznom su delovi građanske ženske

početkom 20. veka počeli u upotrebu i na selu, prvenstveno kod
svečane priJike,.S:rne ušle su vremenom kao obavezan deo ženske nošnje u de-
lovima stanovmstva .ll. delu Bosne, odnosno oko Sarajeva, Visokog, Kreševa,
sve do Vidi: Z. ci!., str. 17. i i Tab. XXXIII.
<? tetoviranju u ovom kraju Filipović, i običaji narodni...«, str. 78
79, napOmlnJućl da se kod muškaraca ovaj način ukrašavanja izgubio već krajem 19. veka.
GZM (E) N.S. sv . 45,1990, str. 5-20. 11
Z. CULlC , NOŠNJA HRVATA OKO KRAU EVE SUTJESKE

MUSKA NOSNJA
Za razliku od ženske nošnje, koja se, kao što smo već naglasili, održava intenziv­
no u upotrebi još i danas, bez b itnijih promena u odnosu na raniju nošnju, muška noš­
nja hrvatskog stanovništva oko Kraljeve Sutjeske doživljavala je u svom razvoju pro­
mene počev od kraja 19. veka, pa u vremenu izmedu prvog i drugog svetskog rata, sve
dok nije sasvim izišla iz upotrebe posle drugog svetskog rata i ustupila mesto savreme­
nom gradskom načinu oblačenja.

Krajem 19. veka, pre austrijske okupacije Bosne i Hercegovine, muška nošnja
oko Kraljeve Sutjeske sastojala se dobrim delom od belog valjanog sukna, što je bio
običaj i u drugim krajevima Bosne i Hercegovine.
lo
Karakteristike ove nošnje bile su:
košulja širokih rukava, gaće, sve od grubljeg lanenog ili pamučnog platna. (Sl. 7.) Pre­
ko njih nosile su se gaza lice ili ša/vare tkane od mrke vune i nevaljane. Imućniji ljudi
nosili su čakšire od belog valjanog sukna . Preko košulje ·oblačila se dečerma od tam­
nog prugastog materijala, a preko nje crni sukneni benluk i džemadan džoka (Sl. 8. i 9).
Zimi se preko svega oblačio crni sukneni gunj sa dugim rukavima. Imućni ljudi nosili
su dječerme sa srebrnim tokama na prsima. Opasiva1i su se crvenim vunenim pojasom,
po kome je dol azio kožni bensi/ah. Obuća se sastojala od belih vunenih čarapa i 0pui­
nih opanaka. Imućniji ljudi nosili su crne opanke od kože, iste kao i ženske, radene u
Visokom . Na glavi su muškarci nosili najpre beli vuneni ću/ah, a oko njega omotavali
beli vune ni šal ili tkanu maramu, nalik na peškir, pamučnu, prošaran u crvenim i pla­
vim pamukom. Posle austrijske okupacije, odnosno početkom 20-tog veka, počinju se
nositi tamnocrveni, gotovo crni fesovi, a oko njih se omotavaju crveni vuneni šalovi. Is­
pod fesa, namesto ćulaha, mnogi nose bele pletene kapice." Zimi, kad se išlo u svato­
ve, ogrtala se crv ena kabanica, ali je to bilo u običaju samo kod imućnijih ljudi.
U vremenu od prvog pa do drugog svetskog rata, nastale su promene u muškoj
nošnji. Tako su toke na prsima prestale da se nose desetak godina pred drugi sv<:tski

Sl. 7. Košulja muška SI. 8. Ječerma muška SI. 9. Džemadao muški

10. Z: (;ulić, Op. cit., Tab. XV, XVIII, XXIV.

ll. Ibid., str. IS.

r: r.
12 GlM (E), N.S. sV. 45, 1990, str. 5-20
l . <::UUĆ, NOŠNJA HRVATA OKO KRAU EVE SUTJESKE

rat, a namesto njih ulaze u upotrebu ječerme s ukrasima od gajtana i širita u boji . Ga­
zalice se sada retko :lose, a preovladuju čakšire, i to sve od crnog valjanog sukna (S\.
10)." Isto tako izlaze iz upotrebe oputni i }).crni« opanci , a namest?njih ~ose se du?o:
ke crne kožne cipele. Na glavi se sada nosI samo fes, a samo stanji ljudi omotavaju 1
crveni šal oko njega .
Ovakva muška nošnja zadržala se i posle drugog sve tskog rata , i to jedino o
svadbama kako smo već rekli. U ovo vreme ulazi u upotrebu i šareni prsluk od somota
crne boje,' vezen na prsima svilom u boji u čisto vegetabilnim motivima . (T.lIIc)
Posebnu karakteristiku ove nošnje izmedu dva rata čini kićena momačka kapa,
koju no se momci u svatovima i koja je u upotrebi još i danas. Ovu kapu nose mladože­
nja i najbliži njegovi svatovi (kum, stari svat, dever). To je, u stvari, fes ceo ukrašen veš­
tački m cvetovima u boji. (T.IlIc)"
-; - - ­

.,

.',

SI. 10. Čakšire muške

ZAVRSNA RAZMATRANJA
Nošnja hrvatskog stanovništva oko Kraljeve Sutjeske po svome ti pu pripada
grupi srednjobosansk ih nošnji i ima sa njima zajedničke karakteristike . Podu d arnost je
očigledna naročito sa hrvatskim nošnjama iz okoline Travnika, Gornje i Donj Borovi­
ce, Zeničke Vrhovine i delimično sa nošnjom oko Žepča." Da vidimo koji su to zajed­
nički elementi koji sve ove nošnje povezuju li jednu bližu varijantu srednjobosa nsk ih
nošnji . Pre svega tu dolaze osnovni delovi muške i ženske nošnje, tj. košulja i gać e. koji
po kroju i načinu ukrašavanja naročito odgovaraju nošnji u Borovici i okolini Tra vni­
ka. Materijal kod svih ovih nošnji za osnovne delove bilo je uvek laneno ili pam učn o
platno, tkano u dva nita, zvano melez ili na uzvod, zvano uzvodno platno ."

12. Ove čakšire zvane sa pačalucima, uskih nogavica, razrezane sa strane, u stvari su deo
grada nske nošnje svih nacionalnosti koje su bile u upotrebi u svim manjim i većim gradovima u
Bosni i prihvaćene na selu izmedu dva rata. Vioi fototeku Zemaljskog muzeja (Odjeljenje za etno­
logiju), inv . br. 2363a, b; 533 i 625.
13. M.S. Filipović, » Život i običaji narodni ... «, st r. 76, sl. 26.
14. Z. Marković, » Narodne nošnje ... «, GZM, Istorija i etnografija , n.S. sV. IX, Sarajevo
1954, str. 118. Prema mojim ličnim ispitivanjima narodne nošnje u Borovici i oko Žepča vršenim
tokom 1952. i 1960. godine. '
15 . Z. Čulić, Op. cit. str. 16.
GZM (EJ;. N.S. sV . 45, 1990, SIr. 5-20 13
.z. CULle , NOSNJA HRVATA OKO KRAU EVE SUTJESKE

Možemo se zadržati najpre kod gornjih delova ženske nošnje . Pregače žena oko
Kraljeve Sutjeske, kao što smo ih v eć opisali, odgovaraju i po tehnici tkanja i po boja­
ma, ženskim pregačama oko Travnika i Borovice. lo Đečerme od aladže, zvane skutuše,
tj. one starijeg tipa u sutješkoj nošnji, odgovaraju potpuno starim dečermama travničke
i borovičke nošnje. Analogije im možemo naći još i u srpskim i hrvatskim nošnjama sa­
rajevske i visočke oblasti. " Noviji tip dečerme tzv . opetuša, o kojima smo takode već
govorili , odgovaraju po kroju više dečermama hrvatske ženske nošnje oko Vareša, Kre­
ševa, Fojnice i Kiseljaka. l? Čurdija ženska, duga, bez veza, karakteristična je i za trav­
ničku i za borovičku nošnju , s tim izuzetkom što su travničke bele boje, dok su borovič­
ke i sutješke crne. U nošnji na glavi kod udatih žena u sve tri ove nošnje posebno je ka­
rakteri sti čna i poćelica, načinjena kao kapica, sa vezom na čelu, a nosi se ispod mara­
me na glavi . U travničkoj nošnji počel ica udati h žena bila je vezena svilom u boji i
srmom i navučena na dublju kapu. IB Vremenom se menjala tako da se danas svela na
običnu crnu maramu , koja se čvrsto poveže na glavu i preko nje pokriva velika bela
krpa, tako da se deo ove crne marame tzv. sada samo crno, vidi ispod bele krpe . l• U
Borovici je počel ica ista kao i u sutješkoj nošnji. Ove počelice, kao deo nošnje na glavi
udatih žena, ne nalazimo u svim krajevima Bosne." U srednjoj Bosni vezene počelice
nalazimo uglavnom kod hrvatske ženske nošnje i to najviše na teritoriji koja je u istori­
ji poznata kao centar srednjovekovne Bosanske države.l ou Arheoloških nalaza poznato
je tako đe da s u žene velikaša u srednjem veku baš u srednjoj Bosni nosile kape vezene
zlatom'l. Na osnovu toga podatka mogli bismo sa mnogo verovatnoće pretpostaviti da
je i poćelica u travničkoj, sutješkoj i borovičkoj nošnji daleki relikt vezene srednjove­
kovne ženske počelice reduciran tokom vremena na oblik kakav je bio u upotrebi u
nošnji oko Kraljeve Sutjeske, Borovice i Travnika. Ovde je karakteristična i tradicija
da se stare narodne nošnje kod žena u sve tri pomenute oblasti održava i danas, i po­
red svih krupnih društvenih, ekonomskih i kulturnih promena, koje je donelo naše do­
ba . Tetoviranje kod žena u Kraljevoj Sutjesci, koje se obično izvodi na rukama, najviše
u vid u križa, nalazimo u čitavoj Bosni kod svog hrvatskog, poglavito ženskog stanov­
ništva . 22 Bez obzira na zajedničke elemente u nošnjama srednje Bosne, hrvatska nošnja
žena oko Kraljeve Sutjeske ima svoj poseban stil, veoma prepoznatljiv medu srednjo­
bosanskim nošnjama, tako da čini posebnu varijantu ovih nošnji, karakterističnu samo
za ovaj kraj."

Za mušku nošnju, pak, to se ne može reći, jer ona ima takve dodirne elemente u
starijim oblicima s ostalim nošnjama srednje Bosne koji je ne mogu posebno odvajati.

16. Ibid., Tab . XXIV.

17 . Prema mojim ličnim istraživanjima narodne nošnje u Kreševu , Fojnici, ovakve ječerme
su i tamo novijeg datuma, zovu ih a la franga i one su takođe transformirani oblik stare hrvatske
građanske nošnje. Vidi: Z . tulić, Op. cit. str. II i Tab. XXXIII, levo.
18. Z. tulić, Op. cit. Tab. XXIV, Detaljnije o počelici vidi M. Gušić, Tuma~ izložene gra­
de, Zagreb 1955, str. 180-181.
19. Z. Marković, »Narodne nošnje ... «, str. 118.
20. U ostalim krajevima Bosne i Hercegovine u ženskim nošnjama kod svih nacionalnosti
bile su rasprostranjene kapice pokićene sitnim dukatima ili novčićima i zvale su se uvek počelice .
Mada one nemaju poseban deo vezan i stavljen po obodu kape, kao što je to slučaj u nošnjama
oko Kraljeve Sutjeske i njoj analognih oko Travnika i Borovice, nije isključeno da bi se daljim
proučavanjem na čitavoj teritoriji Bosne i Hercegovine došlo do istih zaključaka u pogledu porek­
la počelice u ženskoj nošnji.
20a S. Ćirković, Op. cit., vidi kartu na str. 162 i 217.
21. I. tremošnik. »Srednjovjekovna kapa iz Bile kod Travnika«, GZM, n.S . sv. VII, Saraje­
vo 1952, str. 116.
22. M.S. Filipović, »Livot i običaji narodni .. .«, str. 78 - 79. i sl. 27.
23. Z. tulić, Op. cit. str. 13.
14 GZM (E) , N.S. sv. 45 ,1990, str. 5-20
Z. (':ULlĆ, NOSNJA HRVATA O KO KRAU EVE SUTJESKE

Jedina razlika postoji u novijoj nošnji, odnosno u detaljim a, koji nisu poznati u osta­
lim srednjobosanskim nošnjama, a to su već pomenuta kić na momačka kapa i somot­
ski vezeni prsluk. Starinska, pak, nošnja oko Kraljeve Sutj eske bila je istovetna ne sa­
mo sa ostalim muškim nošnjama na široj teritoriji Bosne kod hrvatskog stanovništva
već i sa nošnjama ostalih nacionalnosti, tj. srpske i muslimanske. Zajednički elementi
su im u prvom redu, osnovni delovi (košulja i gaće), bele suknene čakšire i šalvare tzv.
gaza lice, poznate na širem području planinskih oblasti Bosne. Kao jedina osobenost
sutješke nošnje može se uzeti odsustvo većeg veza na gornjim suknenim d elovima noš­
nje, što nije slučaj s ostalim nošnjama, npr. sa travničkom, sarajevskom, vi so čkom itd .,
gde je ukrašavanje gornjih delova izrađeno uvek crvenim gajtanom, ma nje tam no pla­
vim i zelenim uglavnom u muslimanskim nošnjama. Kako se brie razvijala od ženske
nošnje, čemu su pogodovali već navedeni razlozi, to se u svom razvoju vremenom, od­
nosno u vremenu između prvog i drugog svetskog rata, muška nošnja Kraljeve Sutjeske
odvojila se više od travničke, zadriala i dalje istovetnost sa borovičkom, a približi la se,
pak, muškoj nošnji oko Vareša, Fojnice i Kreševa.'· Tome su verovatno doprineli i veći
kontakti sa hrvatskim stanovništvom oko Fojnice i Kreševa, koji su se ogleda li u skla­
panju ženidbenih veza između stanovnika ovih područja. Međutim, kako je muško sta­
novništvo oko Kraljeve Sutjeske išlo i dalje u traženju zarada za život, i preko granica
Bosne, čak i u Kranj, u Sloveniju, to nije čudo što u muškoj nošnji već u vremenu izme­
đu prvog i drugog svetskog rata nalazimo i neke odevne elemente koji potpuno stilski
odudaraju od bosanskih nošnji uopšte. Ne uzimajući u obzir prve kožne cipel e koje su
iz Kranja, gde su išli na rad jošpre prvog svetskog rata, doneli u selo Kovačiće M andić
Ivo, Šušnja Mijo i Katičić Mijo, zadržaćemo se samo na momačkoj kićenoj kapi i veze­
nom jeleku. Kićena momačka kapa, koju smo već opisali, a koju nose momci i mlado­
ženja u svatovima, nije do sada poznata uopšte na teritoriji Bosne. Ovu ka pu nosili su
momci u sutješkoj nq,šnji još u vremenu između prvog i drugog svetskog rata, što se vi­
di po fotografiji u »Zivotu i običajima narodnim u Visočkoj nahiji«, sl. 26 (str. 76), a
autor članka uopšte u opisu ove nošnje ne spominje tu kapu. S obzirom da ova kapa
stilski potpuno odudara od sutješke nošnje, koja ima sve karakteristike planinske noš­
nje, u kojoj veštačko cveće, kupova no u gradu, nije prodrlo u većoj meri, i d a ovakve
kape ne nalazimo u Bosni, to s mnogo verovatnoće možemo reći da je ovako kićenje,
za svadbu, i to fesa jednostavno moda preneta iz drugih naših područja, gde je to bilo
u običaju, i primenjena na onaj deo i vrstu pokrivača za glavu tada uobičajen u u sutješ­
koj nošnji. Već smo spomenuli da su prve cipele donete iz Kranja. Stoga možemo pre­
tpostaviti da su i ovaj običaj kićenja kape doneli možda iz Slovenije oni koji su išli ta­
mo na rad, s obzirom da su u Sloveniji oko Škednja muškarci nosili šešire ukrašene
cvećem."
Drugi deo muške nošnje, koji takođe potpuno stilski odudara od celokup ne
muške nošnje oko Kraljeve Sutjeske, a ne nalazi se uopšte u muškim nošnjama u Bos­
ni, jeste prsluk kakav se nosi danas u svatovima, a o kome je već bilo reči. Iako lj udi u
ovim selima ne znaju poreklo ovih prsluka, oni su takođe mogli biti preneti iz predela
preko Save, opet najverovatnije iz Slovenije ili, pak, iz Vojvodine, s obzirom da se ta­
mo nose ovakvi prsluci. Ovde je reč o samom vezu i ornamentici koja je vegetabilna. iz-•.
vedena svilom. Muški gornji delovi u Bosni su uvek od sukna, kod imućnijih od čo he i
vezeni srmom ili gajtanima crvene ili modre boje, a nikad svilom i u vegetabilnim moti­
vima. Čak i u posavskim muškim nošnjama, koje su teritorijalno bliže krajevima preko
Save, nema ovakvih delova. Stoga možemo i ovde sa mnogo verovatnoće pretpostaviti

24. U to .vre ll1 e prodir~ u mušku nošnju delovi građanske stare nošnje, kao što smo već na
pr~d spomenuh, kOJI su bih više ukršavani nego raniji od sukna. Vidi : M.S. Filipović, »Život i obi­
čaJI narodnI. .. «, str. 69, sl. 22.
25. M. Ložar, »Slovenska ljudska noša«, Narodopisje Slovencev 2 Ljubljana 1952, str.
215, sl. 75. ' , .
GZM (E) N.S. sv. 45, 1990, str. 5-20
Z. CULI<=:, NOSNJA HRVATA OKO K RAUEVE SUTJESKE 15
---------------------------------------
da je i ukrašavanje ovog del:t nošnje nastalo po uzoru na neki udaljeniji kraj, gde su
pojedinci iz sela oko Kralj('ve Sutjeske odlazili na sezonske radove.
Ovo su dva jedinstvena elementa u odevanju muškaraca oko Kraljeve Sutjeske
koji su uneli promene u njihov u nošnju i doveli nas do ovakvih pretpostavki . Dalja izu­
čavanja u tom pravcu sigurno bi doprinela boljem objašnjenju ove pojave u muškoj
nošnji.
Rad prihl'aćen za štampu 18. lO, 1990,

KRALJEV A SUTJESKA REGION

CROAT COSTUME AROUND
SUMMARY
The Kraljeva Sutjeska region with its ruins of medieval city of Bobovac in central Bosnia
historically is recognized as a center of medieval Bosnian state and its rulers count. lt is largely
ihabited by both Catholic an Moslem population. Catholic population is mostly aborigine, altho­
ugh there are colonists from various parts of Bosnia. Economically regarding the regi on is rather
underdevelo ped and poor, but known as one of min ing centers in Bosnia. Therefore male popula­
tion mainl y works in mining in Vareš, Kakanj and AJjinići, while women are engaged in house­
hold an d works in the fields as well as in cattle-breeding. They do not 90 away from their villages
in search for work, as is the case in other parts of Bosnia and particularly of Henegovina. There­
fore, the costurne of the female population of all ages has been preserved up to the present in al­
most unchanged fashion. It is characterized by long broad-sl.eeved shirt and wide-legged trou sers,
a ll made of linen or cotton material (Fig, I, 2, Tab. II). Upper parts consist of short dečerm a of
stripped or black-dyed material called skutuša (Fig, 3) (until the Second World War) and opeluša
(after the Second World War) (Fig. 4), and over it a long black short-sleeved jacket made of coar­
se cloth, with no embroidery on it (Fig. 5, Tab . Illa). In winter has been worn so called koparan, a
jacket padded with cotton linters and stitched lengthwise, and, from the last war on ward , a po­
pTŠnjak mad e of black velvet and also padded with cotton linters and stitched longitud ina lly (Fig .
6). Apron is made of wool, in dark colors, with no fringes on it; on feet there are white woolen
stockings (today are worn black one, too), and gutthonged or leather opanci (B a lkan moccasins)
ha ndjcraft manufactured. After the Second World War people wear ordinary shoes as well , but
mainly black factory-made felt shoes called žepe. On th e head, there is a characteristic, but
always black, kerchief worn by women and even little girls (Tab. II a, b), and under it, there was
in the past a hood with poče/ica (thin black piece of linen or velvet, sterling silver embroidered ,
and sewed on in front to hood's brim. On the occasions of wedding, girls were wearing bright-co­
lored fringed silk kerchiefs, the same way they wearing them today (Tab. II c). Women's jewel ry
consists of okov (gold coin covered by filig ree), križ (silver cross in filigree), slruka (a neck lace
composed o f si lver austri a n coins), jagnjoš (little silver box containing holy relics), and nowadays
are iD use neck laces composed of colorful pearls called bopci, mostly red ones. As for prayer be­
ads to day, they are mainly worn by older women , who stick them behind the belt. Male COSI urne
has unde rgone many changes beginning with the end of 19th century, going through the period
between the First World War and the Second World War, then went out of use after the last war
and, finally, yielded to urban ready-made fashion. Nowacays, ancient costurne is worn mostly on
weddings by old people only. Old male costurne was characterized by broad-sleeved shirt and tro ·
users (Fig. 7), both of home-m ade linen or cotton cloth, and weaved wool en ša/vare (Turkish
women's pantaloons) called gaza/ice or white baggy-bottomed calf-hugging Turkish trousers ma­
de of coarse cloth (worn by more prosperous classes). Upper part, worn over shirt, consists of a
short dečerma, made of stripped maleriai, and over it a black ben/uk, made of coarse cloth (Fig.
8), and a džemadan, also without sleeves (Fig. 9) ; and in winter men were wearing, over all , a
black gunj with sleeves, made of coarse cloth . Around waist there was a red wool en belt, with a
leather bensi/ah over it. On the head, a round wool en cap called ču/ah, and , wrapped around it, a
white woolen shawl or colored cotton towe!. Footwear consisted of white woolen stockings and
opanci called oputnjaci or black leather opanci, same as with women. Between the wars, costurne
has all been made of black coarse rolled cloth. Nowadays, men begin to wear trousers of different
16 GZM (E), N.S. sV 45,1990, str. 5-20
Z. ČULI Ć, NOŠNJA HRVATA OKO KRALJEVE SUTJESKE

fashion, more similar to old urban clothes in Vareš, Visoko, Kreševo, and Fojnica, while gaza/ice
are less frequently in use (Fig. 10). After the Second World War, this costume has been gradually
di sappearing, and now comes into fashion a black velvet vest embroidered on c hest with colored
silk (Tab, IIIc). On the head of bridegroom and the closest wedding guests there is tarboosh ador­
ned with colorful artificial flowers (Tab. Ille). These two elements we do not find in other costu­
mes in Bosnia , so we can assume that they have been brought from distant parts outside of Bos­
nia, where to the people of Kraljeva Sutjeska went in search of seasonal works. They reca II that
first leather shoes have been brought in this region from Kranj in Slovenia . Taken as a whole, an­
cient male costume of Kraljeva Sutjeska has many elements in common with costumes not in cen­
tral Bosnia only, but also in a wider territory , that makes them more equalized than female's,
which, in turn, have their regional characteristics more strikingly expressed. Such is also a case
with a female Catholic costume around Kraljeva Sutjeska , which, apart from some e le me nts in
common with a type of central-Bosnian costumes, has its own very recognizable and peculiar
style, so we can take it as a particular variant of central-Bosnian costumes, A farther, more detai­
led study of this costume, as well as of the others in the Kraljeva Sutjeska region, wou ld provide
us a more complete image of their mutual relation and interweaveness ill the course of pa t histo­
rical , socio-economic and cultural events in this area .
Translation:
Milenko Mandić
GZM (E);. N.S. sv. 45, 1990, str. 5-20 17
Z. (:ULlc, NOSNJA HRVATA OKO KRAUEVE SUTJESKE

TABLA I

--------------..--...,.,.-----­-

a - Vez na prsima ženske košulje

b- Vez na jaki oko vrata
e-
d-
Motiv križ sa rukava ženske košulje
Vez i kerice sa ruba ženskih rukava
.
----- ~
~

--.. -... ........ ----- ---

...........
Crtež: Neyenks Msrkoy;ć

2 - GLASNIK
GZM (E\ N.S. sv. 45. 1990. scr. j - 20 19
Z. CULlL. NOSNJA HRVATA O KO KRAU EVE SUTJESKE

TABLA II

SI. I.

SI. 2.

SI. 3. SI. 4.
2'
20 GZM (J. .. sv. ~5. 1990. str. 5- 20.
Z. C:ULlĆ . NOSNJA HRVATA OK O KRAU EVE SUTJESKE

TABLA III

SI. l.

SI. 2. SI. 3.
 GZM (El. N .S. sv. 45.1990. SIr. 2 1-48

UDK 291.4
Originaln i n au č ni rad

VEZOVI NA UČKURIMA IZ ZBIRKI ZEMALJSKOG

MUZEJA

U I UANA BELJKA Š IĆ -HADŽIDEDIĆ, Zemaljski muzej, Sarajevo

Kolekcija učk ura, koji čine sastarni
dio gradskih nošnji, pn-i put se prezentira
jarnosti na o raj način, jer do sada nije ni­
kada izlagana. Učkuri iz kolekcije nabar­
ljani su u toku proteklih sto godina iz
raznih sredina i lokalileta. Za neke od
njih nema nikakrih podataka. Vezori na
njiho rim kraje rima radeni su različitim
tehnikama, sri/om, pamukom i zlatnom
žicom. boje su pastelne, nježne, amotiri
pretežno bi/jni.
Termin učkur je još jedan od mnogobrojnih turcizama' u naše m jeziku i označa·
va » unutrašnji pojas «, zapravo traku ili uzicu koja se uvlači u ši ro ki porub (obašvu ili
učkurIuk) na gaćama, čakširama ili dimijama (nekad i suknjama) i služi za nabiranje
tog odjevnog predmeta i njegovo vezivanje u struku. Pored termina učkur u našem jezi­
ku upotrebljavaju se još i nazivi svitnjak i gatnjak. Ovaj nezaobilazni i neophodni sas­
tavni d io trad icionalne mu ške i ženske odjeće, koliko mi je poznato , do sada nije bio
predmet posebnog interesovanja stručnjaka. U tradicionalnoj seoskoj nošnji učkuri ili
svitnjaci bili su o bične uzice od upredenih ili upletenih lanenih, konopljanih, pamuč­
nih ili vunenih niti, imali su samo praktičnu namjenu, a nisu se ni vidjeli na odjevnim
predmetima, jer su se njihovi krajevi nakon vezivanja uvla č ili u gaće, čakšire ili dimije .
Stoga je, vjerovatno, i izostao interes istraživača za ovaj sastavni dio odjeće, jer su do­
sadašnj im e tnološkim istraživanjima uglavnom obuhvaćene seoske nošnje. Učkur, svit­
njak il i gatnjak samo se ponegdje usput pominju. Interesantno je da se neki kazivači
na selu p rili kom istraživanja čak i snebivaju da kažu kako nazivaju tu uzicu koja služi
za veziva nje gaća , kao da je to sramota. Istina, u nekim krajevima ima i izvjesnih vjero­
vanja u vezi s učku rom. Tako , na primjer, vjerovalo se da mlada na vjenčanju ne treba
da eže učk ur II čvor, nego da ga pričvrsti spučom (»zihernadla«) - da bi se lakše pora­
đa la (u Sarajev ko m polju i Donjem Birču). Interesantno je i vjerovanje (Donji Birač)
d a onaj ko na onaj SVijet ode bez učkura u gaća ma postaje vampir i uznemirava ku ć nu
čelj ad, sve d o k mu se na grob ne odnese učkur. Naime , dešavalo se da neko zaboravi
uvu ći učk u r u gaće kad se oblači pokojnik, jer se na njega oblačilo novo rublje.
Med utim, u gradskim tradicionalnim nošnjama učkuri su se bitno razlikovali od
seoskih . O ni su se izrađivali od tkanine, u vidu uzane dugačke trake. Učkuri za čakšire
(zvane poturlije) bili su od čvrstog, debljeg platna, bez bilo kakvih ukrasa na krajevi­
ma, ili s utkanim prugama . Međutim, učkuri namijenjeni za odjeću imućnijih gradskih
slojeva bili su na oba kraja bogato ukrašavani vezom. Medu njima, finoćom izrade po­
sebno su se isticali ženski učkuri.
Učkuri namijenjeni za upotrebu kod imućnijih slojeva cjelokupnog grad skog
stanovništva (Muslimani, Srbi, Hrvati i Jevreji) bili su izrađeni od tanke, čvrste tkanine

l. Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvalskosrpskom jeziku, Sarajevo 1973.

22 al.M (E ). .S sV. 45. 1990 str. 2 1-48
LJ. BEUKASJĆ-HADŽID E D I • VhLOV I UĆKURIMA

sli č ne »organdinu« ( čvr ća, veo ma tanka i prozirna tkanina) ili d ta n kog domaćeg
pla tna - be:w - zvanog sade/uk. Pored p ra ktične namjene , ovi uč kur i im a li su i drugu
fu nkciju. Oni su bd i i sastavni d ij elovi svadbenih darova. ai me, bilo je u običajeno da
svaka mlada daruje mladože nj u, njegove bliže srodnike i u č esnike u svad bi bašča/u­
kom. Bosčaluk se sastojao o d koš ulj e, gaća, učkura, čevrme, jagluka, ne kad i peškira, a
cijel i taj komplet b io je umota n u vezenu maramu (mahram a ili bašča). Imuć nije uda­
v a če . kako !>3m sazna la, vezle su čak i po 50 ili više učkura. Za spremanje da rova neka­
da su angažovane i poznatije v zilj e. O vakvi boščaluci su ponekad prelazili i iz ruke u
ruku , ili su ~e nasljediva li u pojedin im porodicama, sakupljali u sand ucima I d arovali
prilikom ""adbi.
L' Odjeljenju za etno lQgiju Zemaljskog muzeja postoji nevel ika zbirka ovakvih
u čkura . U kolekciji učkura ima 64 komada. Nabavljani su u razli či t i m peri od ima (u
razdoblju od 100 godina), nesiste matski, a često i sasvim slučajno.' Za m noge od tih
pri mje raka nema detaljnih pod a taka, na osnovi kojih bi se mogla izraditi od gov arajuća
m uzeo loška obrada. Naime, za neke nema podataka kada su , o d koga i gdje su na bav­
lje ni, ko ih je radio. u kojoj sr d ini, kako se nazivaju tehnike ra da, mot ivi itd. Tako za
več i broj učk ura. po eb no o n ih koji su nabavlja ni u austrougar kom period u, ne mamo
p odatke odakle su (2 1 kom .). Medu onima za koje je poznat lokal it et najviše ih je iz
g rada Sarajeva (29 kom.), a zati m slijede Mostar (3 kom.), Tuzla (2 kom.), Travnik (l
kom.), eve inje (I kom.), Kulen -Vakuf (I kom.), Gornji Vakuf (I kom.), o kolin a Va re­
ša (2 kom.) i okolina Zen ice (I kom.).
Takođe, u znatnom broju su i učkuri za koje se ne zna u čijoj su redi ni rađeni ,
odnosno kome ~u namij enje ni. Naj.brojniji su oni za koje nemamo tu vrstu podataka
(25 kom .). Zatim .l ijede: mu slimanski 20 komada , srpski 14 kom ada, h rvatski 2 koma­
da i jevrejsk i 1 komad .
Dakle, kao što ~e vid i jz ovih podataka, može se konstatovati da je ova kolekcija
nabavljana nesi temat ki. što je velika šteta. Ovakvi učkuri već da vno su izob i čajeni ­
uglavnom početkom ovoga vijeka. Oni koji su bili iznošeni nisu b ili za mu zej ke zbir­
ke. a oni novi, s ačuva ni kod pojedinih porodica, upotrebljavali su se (tj. njihovi vezeni
krajeVI ) u neke druge dekora tivne svrhe, tako da je već polovinom ovoga vij eka bila
prava rijetko t ako e negdje mogao nabaviti učkur ovakve vrste.
! pored lOga što u ko le kci'i učkura u Odjeljenju za etnologiju ne po toj i niti rav­
nomJerna regionalna niti na cio nalna zastupljenost, što za znatan broj primjeraka ne
po toji odgovarajuća mUlejska dokumentacija, ova kolekcija ima izuzet ne u jetničke
vrijednosti zbog prefinjenih vezo va. S obzirom na činjenicu da ova kol ekcija d o sada
nije bila prezentirana javnosti - bilo na izložbama bilo u publikacijama, smat rala sam
da je konsno da se jedno ovakvo blago iznese pred oči javnosti, jer je mala vjero vatno­
ća da će ova kolekcija biti izložen a, a ako bi i bila , to bi bila samo jedna ma la tem atska
izložba ' ograničen i m vre meno m trajanja. Stoga u ovom članku, uz prikaz. O novni h
odlika ove kolekcije . dajem kao poseban dodatak i katalošku obradu svih pri mjeraka.
Za likovne priloge odabrala sam samo najkarakterističnije i najreprezentativ niJe p ri­
~jerke snimljene u ko loru kako bi se, ukoliko je to moguće, na ovaj način d o čar ala
ljepota veza I skla d boja.
Bez obzira na vrijeme nabavke svi h primjeraka iz kolekcije učkura, može se ko n­
tatovati da je većina nastala s redinom (stariji primjerci ) ili u drugoj polovini 19 . ije­
ka . Samo neko liko njih proizvede no je početkom 20. vijeka . Po materijalu od koga su
iz rađeni, po tehn ikama veza, po bojama, ornamentici i tilskim karakteristikama, učk u­

2. Godine) 886. nabavljena 2 komada, 1887 - 3 komada, 1889 - l komad, 1890 - l komad,
189 1 - 1 komad , 1900 - 3 komada, 1914 - 2 komada, 1948 - 1 komad, 1953 - 2 komada, 1954 - 1
komad, 1955 - 1 komad, 1 66 - 1 komad, 1976 - 2 komada, 1978 - 2 komada, 1979 - 2 komada,
1980 - 2 komada, 1982 - 2 ko mada , 1983 - 2 komada, 1988 - II komada, a nepoznato je vrijeme
nabavke 22 kOlT'ada.
GZM (E), N.S. sv . 45, 1990. str. 21-48 23
U. BEUKAŠIC.HADLIDEDIĆ, VEZOVI NA U(;KURIMA

ri čine sastavni dio vezilačke vještine gradskih žena. Slične vezove imamo i na drugim
predmetima, kao što su pojedini dijelovi rublja, razni ukrasni peškiri, marame, prekri­
vači i sl.
lako je vezilačka umjetnost njegovana kod cjelokupnog gradskog stanovništva,
može se općenito tvrditi da je glavni nosilac vezilačke umjetnosti u našim gradovima
bila muslimanska žena, što tvrdi i dobar poznavalac gradskog veza etnolog Z. Janjić.'
lako ne rapolažemo odredenim podacima, ipak se može pretpostaviti sa znatnom do­
zom sigurnosti da je moda bogatog ukrašavanja učkura vezom na njihovim krajevima
došla kao modni uticaj iz Carigrada, zapravo kao detalj' na nošnji tzv. »viših slojeva«
grada nskog društva. Do te pretpostavke može se doći analogijom sa vezovima koji su
kao im port iz Carigrada bili u upotrebi i u našoj sredini, te općenito vezovima iz naše
sredi ne za koje možemo tvrditi da su nastaii pod izrazitim orijentalnim uticajima. Do
tak ve ko nstatacije može se doći na osnovu analize motiva na vezovima gradskih žena u
našim krajevima, pa čak i na vezovima u Madarskoj, nastalih pod orijentalnim uticaji­
ma.'
Tokom 'viševjekovne turske vladavine u našim krajevima, pod uticajem Turaka,
u našoj materijalnoj kulturi prihvaćene su, posebno u materijalnoj kultu ri, mnoge teko­
vine is točnj a č k i h civilizacija. To je posebno izraženo u gradskim vezovima. Tehnike ra­
da, ko lorit i motivi na to očigledno ukazuju. Turci su donijeli u svojoj materijalnoj kul­
turi elemente preuzete iz kulturne baštine raznih naroda - na prvom mjestu vizantijsko
naslj ede, a zatim i persijsko . Bliske tursko-persijske veze našle su odraza i u vezovima.
Tako motivi na znatnom broju vezova naših gradskih žena u mnogome podsjećaju na
. persijsko minijaturno, pa i tursko minijaturno slikarstvo (koje je bilo pod persijskim
uticajem).'
Vezov i na učkurima u zbirkama Zemaljskog muzeja u potpunosti pripadaju istoj
»veziia čkoj školi«, ako bi se tako moglo reći . Vez je raden veoma finom svilenom, rje­
de pamučnom niti, te zlatnom žicom ili kombinacijom ta dva materijala. Boje su, naro­
čito na starijim primjercima, pastel ne i veoma lijepo uskladene. Dominiraju žućkasta,
zelenkasta, plava, ružičasta i druge boje, koje su nekada u svakodnevnom govoru imale
i svoje nazive, kao kupusi, zejtini, kaisi, golubi, limuni, višnjevi, portokali, krmezi, kah­
vaji itd"
Tehnika veta je rtl.zličita. Većina primjeraka ukrašena je vezom koji je raden bro­
jem po nitima tkanine, a raden je tako precizno da je vez isti i na licu i na naličju. Raz­
ne tehnike veza imaju i svoje posebne nazive. Samo za nekoliko primjeraka imamo
podatke o nazivima tehnike veza, i to su: brojevi 1114/ 1 i sa nazivom tehnike veza ­
verevija i provlak; br. 6667/1 - kadaif i mušebak; br. 6678 / 1 - pravac i verevija; br.
668211 - mušebak iverevija ; br. 7118/ J - šuplja boba iverevija ; br. 7120/1 - prutac,
gajtan i pasent, te br. 7124/ J - verevija i telnjak. Identifikacija svake od tih tehnika ve­
za moguća nam je bila i stoga što u zbirkama Odjeljenja za etnologiju postoji i mala

3. Zorka Janjić, »Stara vezena ornamentika u Sarajevu«, Prilozi za proučavanje istorije Sa­
rajeva, Sarajevo 1966, str. 191. .
4. Gertrude Palotay, Les influences Turques dans la broderj'e Hongrois, Budapest 1937;
Gertrude Palotay, Les elements Turc-Ottomans des broden'es Hongroises, Budapest 1940, Pl. I­
L; Turk isleme senati, Istanbul 1951 (»Broderie Turque du XVIIIe siecle - Palais de Topkapi«);
Erost Diez-Oklav Aslanapa, Turk sanati, N' 627, Istanbul 1955, v. motive odjeljak »Tiirk kumas­
lari«: Broderie Turque, I edition, Th. de Dillmont, Mulhouse (France) - S. a.; Lični uvid u muzej­
ske zbirke u muzejima u Istambulu i Ankari.
5. »Tiirk minyatiirleri«, Turk sanati, N" 627, pp. 269. O tim uticajima piše i Zorka Janjić.
Kolika je bila sličnost naših i turskih ručnih radova govori i činjenica da su se-brojne rukotvorine
gradskih žena nosile i prodavale u Istambulu, da bi odatle, kao »turske rukotvorine«, bile proda­
vane po svijetu. Vidi: Zorka Janjić, »Ženski ručni radovi u starom Sarajevu«, katalog izložbe, Sa­
rajevo 1964, str. Il.
6. Zorka Janjić, »Ženski ručni radovi u starom Sarajevu« , katalog izložbe, Sarajevo 1964,
str. 7.
24 GZM (E). N.S. sv. 45, 1990, str. 21-48
U . BEUKAŠIĆ-HADLIDEDlĆ. VEZOVI NA UCKURIMA

zbirka uzoraka gradskog veza s oznakom tehnike rada, nekad i sa nazivom motiva
(npr., inv. br. 8241/1 itd.) . O tehnikama rada na proizvodima gradskih vezilja pisala je i
dala opis i objašnjenja Z . Janjić, kao i Đ. Petrović, pa ćemo Z. Janjić ovdje i citirati :
»Mušebak je najobičnija i ujedno najteža vrsta veza. Šupljikavim tkivom,
koje nastaje stezanjem i rasplitanjem žica, liči na mušebak (rešetke na prozorima
muslimanskih kuća). Po mušepku su vezene često zlatne grančice , sablje, ptice, i
to je onda 'kasnak', a sam motiv - duda u kafazu (papagaj u kafezu). Kadaif se
radi sličnom tehnikom, samo se suvišne žice izrežu, a ostale opliću svilenim kon­
cem. Naziv je dobio po kadaifu - slatkom jelu od tankih vlakana tijesta . Razva­
ruša je tehnika veza preko jedne, dvije ili više žica, čime nastaju kraći ili d uži bo­
dovi koji čine geometrijske figure. Razvaruša je inače slatko jelo koje se u tepsiji
reže na 'kusove' ili 'hamajlije'. Biserdžikom se prave sitni, kao biser bo d ovi koji
ispunjavaju veće površine. Murverom se prave sitne šare koje podsjeć aju na sitni
zovin cvat - murver. Bejberek je vrsta provlaka kod koga se bodovi pravilni m re­
dom mijenjaju kao pletivo, a u provlaku se niti polažu uporedo jedna do d ruge.
Gajtanom se zove uska pruga vezena kosom provlakom, a ako je gajta n d upli u
različitom smjeru, onda je to pletenica. Tako smo od obilja tehnika o pi sali do­
nekle samo one najčešće.«B
Verevija je još jedna od tehnika veza koja nije pomenuta, a to je jedna vrsta pu njenog
veza (kao na br. 6682 / 1)"
Na ovaj način samo su dati opšti opisi tehnika veza koje su bile pri mjenjene i na
vezenim učkurima . Medutim, kad bismo išli u detalje, trebalo bi dati detaljne crteže i
analizu tehnike rada, što bi u tom slučaju prelazilo okvire ovog članka .
Pored sitnog veza radenog tako da su lice i naličje isti, a vez se izvodio broja­
njem po žici tanke podloge, bilo je i veza sa jednim licem, a motivi su raden i uglavnom
po nacrtu . To je tzv. potpisani vez o - ili vez po pismu." To je posebno p rimj enjivano
kod zlatoveza, jer je zlatna žica bila čvrsta i nepogodna za vez brojem. Kod ove vrste
veza često je primjenjivana tehnika veza »popuna« . Na isti način vežu se krajevi učku­
ra u kombinaciji sa svilom. Općenito se može reći da je vez popunom, prema odrede­
nom crtežu posebno onaj koji je raden svilom, nešto moderniji u odnosu na vez bro­
jem. Ukoliko se to uzme u obzir kao modni novitet, onda treba i posebno d a istaknemo
da su učkuri srpskih vezilja (T.V) raden i prema nacrtu tehnikom punjenja, to zn ači da
su te vezilje (istovremeno radeni vezovi) brže prihvatile modne novitete sa Za pada ne­
go muslimanske vezilje. Dakle, materijal za rad je isti, funkcija je ista, širin a se smanju­
je, boje su nešto življe, a vez se izvodi po nacrtu. Motivi su nešto modifikovani.
Prema tome, imamo nekoliko vrsta učkura - zavisno od veza: vezene brojem (li­
ce i naličje isto), vezene samo svilom, vezene svilom i zlatnom žicom- vezene prema ur­
neku (nacrtu) i vezene samo zlatnom žicom.
Motivi na skoro svim učku rima su biljni ili veoma stilizovani biljni. Samo ih je
nekoliko sa geometrijskim motivima. 1 inače, u gradskoj vezilačkoj umjetnosti do mini­
raju biljni motivi: čempresi, razno drveće, plodovi, cvijeće, saksije sa cvijećem itd . O
motivima, njihovim karkateristikama, nazivima i njihovoj simbolici dala je anali zu Z.
Janjić u već pomenutim radovima, te se i~če u ovoj prilici na tome ne bismo posebn o

7. Đurdica Petrović, »Gradski vez«, Narodno s/varala§/vo, god. XXVI, sv. 1-4, Beograd
1987, str. 9.
8. Zorka Janjić, »2enski ručni ... «, str. 8.
9. U rječniku Abdulaha Skaljiča navedeno je da je verevija vrsta veza koja izgleda kao la­
nac ili pletenica, pošto žice idu jedna preko druge - jedna udesno, druga ulijevo .. . Op. cit., str.
640.
10. Zorka Janjić, »2enski ručni ... «, str. 10.

ll. Đurdica Petrović, Op. cit., str. 8.

 -48 25
VEZOVI NA UČKU RIMA

zadržavali. Govorićemo samo o motivima na kolekciji učkura

nosti.

(T.H, sl.
motivi­
zauzIma iz Mostara
motivima, pojavljuju
se i sl. gdje su skladno
kombinovani (nara) u sredini. Ra·
den je
popunom sa svilom i zlatove­
a na više primjeraka nalazi
motivom vinove loze, rao
primjeraka imamo i moti­

12. Zorka Janjić, })Ženski

13. ld., »Stara vezena... «, str.
14. Pored termina
Motiv pod nazivom seJvija Zorka
15. J\a gradskim vezovima u Bosni i susreće se motiv vinove loze, p0sebno na
zlatovezu. Vezilje ga zovu List vinove loze, inače u islamskoj umjetnosti vidimo veoma ri­
jelko, kako navodi Zorka motive na našim gradskim vezovima. Vidi: Zorka
Janjić, »Stara vezena... «, str.
26 GZM (E). N.S. sv. 45,1990, str. 21-48
U. BEUKAŠIĆ·HADLIDEDIĆ. VEZOVI UČKURIMA

EMBROIDERY ON BELTS IN COLLECTIONS

OF THE STATE MUSEUM OF BOSNIA AND HERZEGOVINA IN SARAJEVO

SUMMARY

Belts are laces or strips designed for binding of trousers, Turkish trousers, women's panta­
loons, and skirts in traditional rural and urban costumes. While belts in rural costumes were ordi­
nary strips made of twisted or braided threads of linen, cotton, and wool, the belts in urban costu­
mes (within more prospero us classes) were richly adorned with embroidery. These were strips of
a very thin linen, embroidered at both ends with silk, cotton, and golden threads. tec­
hniques were numerous, motifs were mainly herbal, in bright colors. Main types of
were those where threads were counted on the very foundation, and those where embroidery was
done according to a drawn pattern.
Besides belts basic function of being inserted into he ms of various clothing, so that
could be pleated and bound around the waist, they were also given as wedding girts.
Amongst collections of the State Museum there is a small collection of belts, 64
pieces, of which the most characteristic and representative have been chosen to illustrate ar­
ticle.

Milenko Mandić
GlM (El, N.S. sV. 45. 1990. str. 21-48 27
U . BEU KAS I Ć-HA D2lD D IC. VElOVI NA U(;KURIMA

UČ1WRI
l . iov. br. 111411, učkur, muški, Saraje­ Kupljen od Kulenović Ka ... iz Sara­
vo jeva januara 1954. god.
Od finog tankog domaćeg platna zva­ 4. jov. br. 2763/1, učkur, muški, Saraje­
nog sadeluk, bogato vezen na krajevi­
vo

ma raznobojnim svilenim koncem . Izrađen od bijelog organdina u obli­

Boje su nježne, pastel ne, a motivi ku du že trake . Na oba kraja sitno

s tablj ike karanfila sa tri cvijeta, i to u opšiven tamnijom zelen.om. svilo~ :

dv a niza . Ispod karanfila , po samom Na oba kraja vezeni cVjetni motivI

rubu, u ka pruga lozice trolisne. Rub
je okeran bijelom svilom .
Vez rađe n tehnikom verevija i pro­
la k. U potrebljavao se u mu š koj noš­
nj i za uvlačenje u pas šalvara i vezi­
ružičastom svilom i žutom srmom.
Domaći ručni rad . Dio muške mus­
limanske građanske nošnje, sada
izobičajeno.
I kom . 154 x 12 cm.

va nje istih. Ovakve vezene učkure Kupljen od Almase Hadži-Šabano­

ob ično su davale djevojke u boščalu­

vić iz Sarajeva u oktobru 1955. god.

ku muški m a kad se udaju . Danas izo­

bi ćaje n . 5. jov. br. 562011, učkur, muški, Saraje­
I kom . di m . 225 x 24 cm.
vo (?)
Kupljen od Susman Zore iz Sarajeva
Od duguljastog uzanog komada tan­
ju la 1953. god.
kog prozirp..og pamu čnog platna; na
oba kraja .bogato vezen svilom pas­
2. iov. br. 11 15/1, učkur, muški, Saraje­ telnih boja : zelenom, ružičastom ,
vo plavom, mr kom, crnom i bij~lom
Od tan kog domaćeg platna zvanog metalnom uskom vrpcom . MotiV na
adel u k, a bogato vezenim krajevi­ oba kraja je po jedna velika vaz~ ~
ma. G lavni motiv je stilizovani cvi­ kojoj je cvijeće. Oko vaze su ~lt~1
jet a li tovima okolo okruženim sa čempresi, cvjetići i jedna lu~no IZVI­
čet i ri ptice i cijelo polje sitnih ne­ jena pruga. Ispod vaze s obje st~ane
pra vilnih motiva, u vidu mušica. Is­ po jedna stilizovana životinja slIčna
pod ovoga, na rubu, niz rombova sa pužu, od crne svile. Uza sam rub je
zvij ezd ama u svakom . Boje su raz­ uska bordura sa lozicom.
ne od svilenog konca . Domaći ručni rad .
Tehnika veza verevija i provlak. Vez rađen verevijom . Služio za vezi ­
U pot reba kao i za broj I 1141 I. vanje muških gaća u pasIJ.
l kom . 180 x 27 cm . Dio građanske muslimanske nošnje,
Kup ljen od Zore Susman iz Saraje­ danas izobičajen.
vaj ula 1953. god. l kom. 174 x 23 cm .
3. Im'. br. 1677/1, učkur, muški , Kulen­ Nabavljen u vremenu oko prvog
Vakuf
svjetskog rata .
Od bijelog organdina, na krajevima
St. inv . br. 1072 .
k ruž no izrezan i vezen srmom. Mo­
6. jov. br. 562111, učk II r, muški, južna
tiv je stilizovana ruža sa dva lista sa
Albanija
strane. Po rubu oko nje su kružni
Od vrlo tankog polusvilenog beza, u
cvjetići. Rađen u kući Hadži-Meh­
vidu uskog dugog komada. Na oba
medage Omića Hadži-Omerovića
kraja bogat vez svilom pastel ni h bo­
godine 1894.
ja. Motivi su cvjetni, vrlo raznov­
Kućni rad .
rsni: u jednom uglu je motiv u vidu
Dio muške muslimanske građanske
ruže, a u ostala tri karanfila. Između
nošnje, danas izobičajen.
njih su razni sitni cvjetovi i zeleno
Nosili su ga muškarci u pojasu čak­
lišće .

šira.
Ručni rad.

I kom. 196x21 cm.

Vez rađen tehnikom punjenja.

28

Dio albanske muške noš- 9.

danas

175x19cm,

Nabavljen u vremenu oko prvog

rata,

1070.

7. inv. br. 66671I, nepoznat lo­

kalitet
učkur od finog sadeluk-beza,
širine 22 cm bogato veze­
ni u tehnici kadaif Motiv je niz ma­
rombova u više boja:
kajsija
plavoj, tamno
protkanoj srmom. Same ivice
rađene u tehnici mušebka s cik-cak
u blijedo-plavoj, ružičas­
i svili, Po sa-

Je. Po

kajsija boje (blijedo),

Platno tkano u dva nita. Tehnika

za mušebak, keranje.

Dio muslimanske nošnje.

I kom, 196 x 28 cm.

St. inv, br. 2956,

10.
ženske muslimanske
Danas izobičajen,

l kom. 176 x 20 cm.

bb

8. io'\'. br. 66781I, učkur,

Od i punijeg

od tri komada.

vezeni u tri reda

sa po pet sumbulči­
roza,
boje, oivičeni lahani
Platno tkano u dva nita, Tehnika
plavom) svilom. Granči­
za: (pravac i krivac),
ce bljeđe zelene svile s umetnutim
vlak.
srmenim kockicama. Po samoj ivici
I kom. 188 x 24 cm.
motiv lozice i benčića (bobica) od
St. inv. br. 2408,
bež golubi i blijedo paitokali
(narandžaste) svile. Sve oivičeno II, inv. br. 7048/1, UČkUT, nepoznat
srmenim kahlet
Platno tkano u dva nita. Od sadeluk-beza,
Tehnika veza pravac i cm bogato vezeni
Nošnja ženska muslimanska. središtu dominira mo-
I kom, 171 x I cm, a okolo sim-
Nabavljen 5. 8.1887. askere. Po samoj ivici
St. inv, br. 225, šest gusto navezeni h listića.
G ZM ( E), N .. sv . 45. 1990. str 21-48
U . BEUK Š IC-HADŽID E D I Ć. EZOVI NA UČ KURIMA
. vile : fres , žuta , maslinasta, zelena
15. inv. br. 7 l 24/I, učk u r, nepoz nat lo­
o tvo ren ija izatvorenija.
kalitet.
PI. tno tka no u dva nita . Te hnika ve­
O d pu nijeg pamučnog beza sa b oga­
za : mušeb a k, verevija. Dio musli­
to ukra e nim krajevima . Od žice ­
manske nošnje.
zlatnog tela - izvedeni mo tivi u ob­
I kom . 200 >< 25 cm.
liku zvjezdi ca. Iznad toga na rasto­
St. inv. br. 24 11 .
janju vegetabilne predstave od pla­
12. inv. br. 7069/1, učkur, nepoznat lo­
kalitet
Od pamučnog tanjeg sadeluk-beza.
Krajevi su bogato vezeni sa dva re­
da motiva poput vodoskoka, a izme­
đu oba reda dva mala stabla. Po
dnu lozica sa listovima. Boje : šećeri
crvena, kao trava zelena, drap žuć­
kasto, smeđa, plava i malo srme.
Platno tkano u dva nita . Tehnika ve­
za : mušebak , verevija.
Dio muslimanske nošnje .
l kom. 183 x 26 cm.
St. inv. br. 2342.
13 . inv. br. 7118/1, učkur, pojas, nepoz­
nat lokalitet
Dugi učkur sa širokim vezom po
krajevima oko 22 cm. U kvadratnim
poljima manji cvjetovi. Po dnu su
grančice, između njih bobi časti plo­
dovi poput trešanja . Po ivici obašva.
Preovlađuje smeđa, žuta i plava svi­
la.
Platno tkano u dva nita . Tehnika ve­
za: šuplja boba, verevija, punjeni .
l kom. 184 >< 26 cm.
St. inv. br. 2405.
14. inv. br. 7120/1, ućkur, nepoznat lo­
kalitet
Od punijeg prozirnog beza sa boga­
to vezenim krajevima (širine 14 cm)
i zoomorfnim motivima. Veliki pa­
un na jednom kraju plav, a na dru­
gom zelen, sa raširenim repom u
raznim bojama : fres, zelenoj, sme­
đoj, pl a voj sa dosta srme, zlatne i
s rebrne . Iznad s u po 4 motiva, sas­
vim sitna, malih paunova. Na sa­
mom kraju stilizovana grančica . Po
okolici trougaone kere i 7 kićankica
razne boje . Platno tkano u dva nita .
Tehnika veza : prutac, keranje, pa­
sent, gajtan, punjeni .
l kom . 141 x 17 cm.
St. inv . br. 2330.
29
ve svi le sa po d vije zvjezdice od te­
la . Po ivi ci i nešto uz uže strane ba­
dem kere.
Tehnika tkanja u d va nita . Tehnika
veza: verevija, teljnja k.
l kom. 113 >< 32 cm.
16. inv. br. 7134/1, učkur, nepoznat lo­
kalitet
Sa bogato vezenim krajevima u širi­
ni od 23 cm, sa malim stilizov a nim
cvjetovima i grančicama. Motivi iz­
vedeni sv ilom u fres i trava zelenoj
boji sa umetanjem zlatne žice. Slu­
žio za opasivanje.
Platno tkano u dva nita. Tehnika ve­
za verevija, punjeni iteljnjak.
I kom 220 >< 20 cm.
17. inv. br. 7156/1, učkur, nepoznat lo­
kalitet
Od punijeg sadeluk-beza. Po ivica ­
ma ukrašen vrlo interesantnim moti ­
vima , između kojih su tanka visoka
stabla poput jela. Po dnu stilizova­
na lozi ca ipolukružne kerice . Vez
izveden plavom, roza , zelenom i
smeđom svilom.
Pl atno tkano u dva nita . Tehnika ve­
za : mu šeba k, verevija, šuplja boba ,
keranje .
I kom . 150 >< 42 cm.
St. inv . br. 2347.
18. inv. br. 7157/1 učkur, nepozn a t loka­
litet
Od kupovnog bogatog prozirnog
materijala ; 15 cm dužine po krajevi ­
ma je bogat vez. Dva reda sa po tri
sa ksije i cvijećem u njemu. Vez izve­
den svilom: plave, zelene, modre
boje sa dosta srme. Po ivici cakne
opšivene bordo svilom .
Platno tkano u dva nita . Tehnika ve­
za : mušebak , ve revija , šuplja boba ,
keranje.
I kom. 191 x 26cm.

30 U. BEUKAŠIĆ-HADŽIDEDIĆ , VEZOVI "t\ l '('KUR IMA
19, iov. br. 735711 učkur, nepoznat loka ­
litet
Učkur od finog prozirnog beza bo­
gato ukrašen vezom po krajevima
dugim 21 cm. Motivi su: po tri reda
sa po tri saksije cvijeća . Boje dosta
tamne. Plava tamno drap, smeđa i
srma. Ivice okerane malim svilenim
keri cama.
Platno tkano u dva nita. Tehnika ve­
za : verevija, mušebak, prutac.
l kom. 216x26 cm.
St. inv. br. 2401.
20 . iov. br. 744211, učkur, nepoznat lo­
kalitet
Od punijeg beza, bo~ato ukrašen po
krajevima. Motiv je u vidu tetrevana
(nosiljke). Izveden svilom boja: ze­
lena, plava, fres, smeđa, i srmom.
Po kraju stilizovana lozica i male ki­
ćankice. Platno tkano u dva nita.
Tehnika veza: verevija, mušebak,
šurver, biserdžik .
I kom . 113 x 15 cm .
21. iov. br. 10243/1, POJAS učkur, Boj­
kovac, Gornji Vakuf
Od prozirnog pamučnog materijala,
ukrašen na kraćim stranama zlato­
vezom u vidu stilizovane loze i cvje­
tova.
Kupovna platno, srma.
Tehnika veza: bajberek, gajtan. Dio
ženske nošnje.
l kom. 100 x 21 cm.
Kupljen 5. 8.1887. god.
Otkupljen od Imamović Alije u Sa­
St. inv . br. 246.
rajevu decembra) 966. god.
22. iov. br. 10346/1, POJAS učkur, Sara­
jevo
Od punijeg pamučnog beza ukrašen
na krajevima mot:vima cvjetića.
Motivi su izvedeni smeđom, plavom
i ružičastom svilom uz dodatak zlat­
nih niti. Po rubu je izvedena lozica.
Pamuk, svila, srma. Tehnika tkanja
u dva ni ta. Tehnika veza: stari vez
brojem, verevija. Dio muške grad­
ske muslimanske nošnje, danas izo­
bičajen.
l kom. 176 x 25 cm.
St. inv. br. 243.
GZM (E), .S. sV. 45, 199Q, SIr. 21-48
23. inv. br. 1034711, t'OJAS u čk u r, Sa ra­
jevo
Od punijeg pamučnog beza bogato
ukrašen na krajevima sa po J t:v t
buketića - cvjetova koji izrastaju iz
saksija . Izvedeni su svilom: fres, ze­
lene, plave, ružičaste i boje jagod ·.
Na rubu je okeran .
Pamuk, svila, srma. Tehnika tkanj
u dva nita. Tehnika veza: stari vez
brojem,. verevija. Dio muške grad­
ske muslimanske nošnje, danas izo­
bičajen.
l !;:~m . 200 x 22 cm.
St. inv . br. 242.
24 . inv. br. 1089511, učkur, Mostar
Od veoma tankog beza, s oba kraja
bogato vezen svilom pasteinih boja
(plava, zelenkasta, ružičasta, zelena,
smeđa) i zlatnom žicom. Motivi
grančice sa cvijećem . Po rubu oke­
rano ružičastom svilom .
Dio gradske nošnje, davno izobiča­
j~n.
l kom. 204 x 24 cm.
Kupljen vjerovatno oko 1886. god.
St. inv. br. 248.
25 . inv. br. 1089611, učkur, Sarajevo
Od tankog platna sličnog gazi, s oba
kraja vezen svilom crvene, zelene,
žute i smeđe boje . Tehnika mušebak
i krstići. Motivi su stilizovani, biljni.
Dio gradske nošnje davno izobičaje­
ne.
l kom. 176 x 26 cm.
26. im. br. 10897/1, učkur, Sarajevo
Od veoma tankog domaćeg beza, sa
dva kraja uži vez od crvene i zelene
svile, motivi kockasti i cik-cak.
Okerana ružičastom svilom.
Dio gradske starinske nošnje davno
izobiča jene.
I kom. 23 x 86 cm.
Kupljen 22 . 5. 1887. god.
St. inv. br. 254.
27. iov. br. 1089811, učkur, Sarajevo
Dosta uzan, od veoma tankog do­
maćeg beza (kao gaza), na oba kraja
bogat vez smp.đom· svilom i sreb ­
rnim »telom« (deblja žica). Uz ru­
GZM (El, N .S. sV . 45, 1990, str. 2 1-48 31
LJ . BELJKAŠlĆ - HA021DEO IĆ, VEZOVI NA U(:KURIMA

bove vez svilom crvene i zelene bo­

Nepoznato kad je nabavljen.
j e.
St. inv. br. 2400 .
Di građanske starinske nošnje dav­
32. im. br. 10903/1, učkur, nepoznat lo­
no izobičajene (vjerovatno dio
kalitet
srpske građanske nošnje).
Uzan, dugačak, od tankog kupov­
I kom . 166 x 12 cm.
nog platna, s oba kraja vezen svilom
Kupljen od Despića (poznata stara
ružičaste, ljubičaste i zelenkaste bo­
trgovačka porodica iz Sarajeva) 30.
je, sa lozicom od srmene žice. Moti­
4. 1891. god.
vi cvjetni.
St. inv. br. 424.
Dio gradske odjeće.
28. im. br. 10899/1, učkur, Sarajevo l kom . 156 x 12,5 cm .
Od tankog bijelog etamina; s oba Nepoznato kad je nabavljen.
kraja bogat vez zlatnom žicom ­ Na učkuru su dva stara broja : je­
motivi: cvjetovi i grane. dan, 34, kao da je iz kostima ; među­
Dio građanske starinske nošnje, vje­ tim, prema knjizi u kostimu 34 ne­
rovatno dio srpske građanske noš­ ma učkura ; drugi broj 3840.
nje. 33. iov. br. 10904/1, učkur, nepoznat lo­
l kom. 112 x 27 cm. kalitet
Kupljen 10. 5. 1948. god. od Mirja­ Od tankog bijelog etamina, s oba
ne Jovanović. kraja vezen zlatnom žicom . Na sva­
St. inv. br. 5264. kom kraju po tri stilizovana cvijeta
29. inv. br. 10900/1, učkur, Bugarska (?) sa grančicama.
Od kupovnog bijelog tankog platna, Dio gradske odjeće.
uzan i dugačak; s oba kraja vezen Nepoznato kad je nabavljen .
pamukom tamno crvene boje, motiv I kom .
lozica sa stilizovanim grančicama.
34. iov. br. 10905/1, učkur, Sarajevo
Materijal - nepoznat.
Od veoma tankog domaćeg platna
I kom. 206 x 20 cm.
(slično gazi). S oba kraja bogat vez
St. inv. br. 1649 (u knjizi kostima).
tankom svilom pasteInih broja (ruži­
časta, plavičasta, zelenkasta, žućkas­
30. iov. br. 10901/1, učkur, nepoznat lo­ ta i maslinasta). Tehnika rada gob­
kalitet lenska . Vez je mjestimično pokićen
Od veoma tankog domaćeg beza, s zlatnom žicom. Motivi su korpice sa
oba kraja vezen svilom ljubičaste, cvijećem, i to po 4 u 4 niza (ukupno
zelenkaste i žućkaste boje, sa zlat­ 16 motiva na svakom kraju). Uz ivi­
nom žicom. Motivi stilizovani, cvjet­ ce motiv lozice sa djetelinom.
ni. Dio gradske odjeće davno izobiča­
Dio gradske odjeće. jen.
'1 kom. 25 x 174 cm. I kom. 192 x 22 cm.
Nabavljeno vjerovatno oko 1900. Kupljen vjerovatno oko 1886. god .
god. od dr Frajhera fon Molinarija Nađen je bez starog broja, ali prili­
(Freicher) . kom revizije moglo se zaključiti da
St. inv. br. 2347. je bio 235.
3 I. iov. br. 1090211, učkur, nepoznat lo­ 35. iov. br. 10906/1, učkur, nepoznat lo­
kalitet kalitet
Uzan, dugačak, od veoma tankog Od bijelog tankog kupovnog platna,
domaćeg platna, s oba kraja vezen s oba kraja vezen zlatnom žicom i
svilom pasteinih boja (zelena, ruži­ svijetlo ružičastom svilom. Motiv je
časta i žućkasta) sa malo zlatne žice. velika lala sa lozicom. Obruč na
Motivi cvjetni. krajevima ružičastim bodom.
Dio gradske odjeće. l kom. 150 x 13 cm.
I kom. 160 x 15 cm . Nepoznato kad je nabavljen .
32 GZM (E), .S. v 45 , 1990 str. 21-48
U . BEUKAŠIĆ-HAD2IDEDI Ć. VEZOV I NA UC:KURIMA

36. inv .. br. 11067/1, učkur, muški , Ne­ Dio muslimanske n šnje - iz običa­

vesinJe jen, sasvim, prije 30-40 god . Tka se i

Od tankog bijelog etamina, s oba nosi u ruhu kao dar.

kraja bogato vezen zlatnom žicom Kupljen od Nafe Begano i ć u Do­

sa nešto šljokica i ružičaste svilene njem Striježevu prilikom te re nskog

žice. Motivi u vidu dva velika lista. otkupa 17.9. 1980. god.

Domaći ručni rad. U upotrebi u I kom.

muslimanskim kućama. Izobičajen Uz gaće br. 11758 / \.

oko 1900. god. U potrebljavan za

dar, za boščaluke. 40. inv. br. 11773/1, učkur, Travnik
I kom. šir. 40 cm .
Od bijelog markizeta, s oba kraja
Kupljen od Sefike Pekušić iz Saraje­
vezen zlatnom žicom. Motivi su
va u januaru 1976. god .
elipsasti , po dva na svakom kraju sa
37. inv. br. 11155/1, učkur, nepoznat lo­ zracima i sa zupčasto izrađenom
kalitet okolicom.
Izrađen od markizeta. S oba kraja Služio za kićene svatove i nošeno u
ukrašen zlatovezom . Motivi su sitne ruhu gradskih muslimanskih nevjes­
grančice i cvjetovi . Grančice su oivi­ ta. Bio u posjedu stare travničke po­
čene s oba kraja usk im listićima. Na rod.lce KulJuh . Rađen u drugoj po­
krajevima uzan poru b sa veoma sit­ IOVInI19v.
him ažurom. I kom . 147 x 19 cm .
Domaći ručni rad . Dio gradske noš­
Kupljen od Terzić Semira iz Travni­
nje (uvlačio se u g aće il i čakšire) . ka početkom 1978 (iz njegovog na­
sljedstva).
Učkuri su obično bili sastavni dio
nevjestinskog ruha.
I kom. 140 x 25 cm.
41. inv. br. 11823/1, učkur, ženski, Tuz­
Kupljen od Marije Mazalić (ud.
la, Srebrenik
Doke Mazalića) u junu 1976. god.
Od bijelog organdina, s oba kraja
Ul. knj. 2154.
vezen mulineom plave boje i zlat­
nom žicom. Motivi sitni cvjetni, u
38. inv. br. 11723/1. učkur, muški, Do­ sredini veći plav cvijet. Loza i lišće
nje Striježevo, Vareš izvedeni zlatnom žicom. Po ivicama
Od bijelog pamučnog platna sa ut­ zupčast vez od svile krem boje .
kanim prugama plave, crvene i crne Domaći ručni rad. Dio musliman­
boje na oba kraja. ske nevjestinske odjeće, davno izo­
Domaći ručni rad. Tkala prije 20 bičajen . Rađen oko 1920. godine .
godina majka Nafe Beganović . Dio I kom. šir. 14 cm.
muške muslimanske nošnje. Sad no­ Kupljen od Branislava Popovića iz
si samo poneki stariji muškarac, ali Tuzle u avgustu 1979 . god.
se nosi kao dar u djevojačkom ruhu.
I kom . 131 x 4 cm. 42. inv. br. 11824/1, učkur, ženski, Tuz­
Kupljen od Nafe Beganović u Do­
la, Srebrenik
njem Striježevu prilikom terenskog
Od tankog bijelog organdina, s oba
otkupa 17. 9. 1980. god.
kraja vezen zelenom svilom i zlat­
Učkur je za gaće inv. br. I I722 / \'
nom žicom. Motivi su po dva veća i
39. iov. br. 11726/1, učkur, ženski, Va­ više manjih listova. Ivice obrađene
ružičaslOm svilom .
reš, Donje Striježevo
Domaći ručni rad. Dio musliman­
Od veoma tankog kupovnog platna,
s oba kraja po 3 cvjetića crvene, ru­ ske nevjestinske odjeće, davno izo­

žičaste i tamnoplave boje sa žutom bičajen. Rađen oko 1920. godine.

sredinom . I kom . šir. 17 cm.

Domaći ručni rad. Tkala majka Na­ Kupljen od Branislava Popovića IZ

fe Beganović oko 1950. god. Tuzle u avgustu 1979. god.

GZM (El. N,S. sv. 45.1990. str. 2)-48
U. BEUKAŠIĆ·HADŽIDEDIĆ. VEZOVI NA UČKURIMA
43. iov. br. 12084/1, učkur, ženski Mos­
tar i Stolac ' uzima površinu od 24 x 23 cm. Mo­
Od bijelog, sasvim tankog organdi­
na, dug~ljastog, pravougaonog ; s
oba kraja bogato ukrašen zlatove­
zom. Motivi sitni zvjezdasti u nizu
(po rubu) i po tri trolisna reda mu­
š~bak i P?puna. Dio ženske nevjes­
tmske odjeće nošen u boščaluku u
bogatijim muslimanskim porodica­
ma . Bio u posjedu porodice prodav­
ca oko 1900. godine.
I kom. 106 x 20 cm.
Kupljen od Karahodžić Razije iz
Stoca, nastanjene u Sarajevu, 1978.
godine.
44. iov. br .. 1224211, učkur, Sarajevo
Dug~.IJastqg, pravougaonog oblika,
od bIjelog organdina, sa zlatovezom
na. ob~ kraja. I vi.ce vezene u trouga­
OnIm I kvadratnIm motivima, a po­
red toga krupniji motivi - vinova 10­
-za sa grozdovima i lišćem (po 3 ko­
mada) i sitnim grančicama .
Do maći ručni rad. Dio musliman­
s~ e no~nje ~ u,:,lačio se u gaće ili čak­
šIre. I zoblčaJen. Dio djevojačkog
svadbenog ruha.
1 kom. 147 x 30 cm.
Kupljen od Melihe Bosović iz Sara­
jeva u septembru 1982. god.
45. iov. br:. 12243/1, učkur, Sarajevo
Od bIjelog organdina duguljastog
pravougiwnog oblika, sa zlatove­
zom na oba kraja. Po rubovima ivi­
ca u vidu sitnih trouglova zlatovez
ay:z: .r:ub,yz yijugavu granu, krupni i
sltmJI CVjetnI motivi.
Dom aći ručni rad. Dio musliman­
s~e nošnje, uvlačio se u gaće ili čak­
šIre. Izobičajen. Dio djevojačkog
svadbenog ruha.
l kom. 158 x 26 cm.
Kupljen od Melihe Bosović iz Sara­
jeva u septembru 1982. god.
46. iov. br. 12340/1, učkur. vjerovatno
Sarajevo '
reda po tri na svakoj strani. Učkur
<?d tankog bijelog organdina dugu­
je obrubljen rukom.
!Jastog pravougaonog oblika: na
Vez izveden tehnikom prutački.
Jednom kraju bogato vezen zlatnom
Dio ženske nošnje upotrebljavan za
žicom. Ivice su oivičene zlatovezom
sa zupčastim završetkom. Vez izve­
3 - GLASNIK
33
den popunjavanjem. Vezeni dio za­
tivi su okrugli cvjetni s uzanim listi­
ćima oko cvjetova. Ima ukupno 8
cvjetića. Domaći ručni rad. Dio ne­
v~estinske opreme (za boščaluk),
vjerovatno muslimanski. Rađen u
drugoj polovini 19. vijeka. Izobiča­
jen već iza 1900. godine. Služio za
gaće ili čakšire.
I kom . duž. 152,5 cm, šir. 23 i 25
cm.
Poklon dr Đure Mrazovića iz Pari­
za. Predmet je iz kolekcije koju je
poklonio Zemaljskom muzeju BiH,
a sakupljala je njegova majka Mile­
na Mrazović krajem 19. i početkom
20. vijeka, u vrijeme kada je živjela
u Sarajevu kao supruga ljekara. Svi
predmeti bez ikakvih podataka.
Br. ul. knj. 2889.
47. iov. br. 12365/1, učkur, vjerovatno
Sarajevo
Od tankog domaćeg beza; na oba
kraja vezena po 3 cvjetna motiva
zlatnom žicom i svilom roza, ruži­
časte, zelene, ljubičaste i krem boje.
Uz krajeve lozica od smeđe i žute
svile.
Dio gradske nošnje ili nevjestinske
opreme (za dar). Uvlačio se u gaće
ili u čakšire, krajevi visili sa lijeve
(čakšire) ili s prednje strane (gaće).
Nošen i rađen u 19. vijeku .
I kom. 152 x 17 cm.
Poklon dr Đure Mrazovića iz Pari­
za.
Br. ul. knj. 2891.
48. iov. br. 14386/1, učkur, ženski, ne­
poznat lokalitet.
Od vrlo tankog prozirnog bijelog
pamučnog platna, vrlo dug i uzan.
Na oba kraja izvezen je snnenim i
žutim svilenim koncem. Uz rub je
najprije vijugava lozica sa sitnim
okruglim šarama na grančicama, a
iznad toga motivi čempresa u dva
.
uvlačenje kroz obašvu na dimijama,
pomoću koga se vezivala u pojasu.
34 GZM (E), N.S. sV. 45,1990 str. 21-48
U. BEUKASIĆ-HADŽIDEDlĆ, VEZOVI NA UCKURIMA

U upotrebi u svim gradskim nošnja­ gradskoj nošnji. Izobičajen u drugoj

ma svih nacionalnosti kako kod že­ polovini (krajem) 19. vijeka.
na tako i kod muškaraca. U seoskim Kupljen od M. Videkanića iz Sara­
nošnjama su od grubljeg materijala.
jeva (nasljede od babe) januara
I kom. 218 x 10 cm.
1988.
Nabavljen vjerovatno krajem 19. vi­

jeka. 52. iov. br. 15063/1, učkur, ženski, Sara­

49. iov. br. 14387/1, učkur, muški, Vrho­
vina zenička
Od punijeg žućkastog platna, vrlo
uzan i dug. Na oba kraja protkan je
vrlo uskim crvenim poprečnim pru­
gama u gustom nizu. Domaći ručni
rad. Tkanje u dva nita. Dio muške
muslimanske nošnje, danas izobiča­
jen.
I kom. 198 x 5 cm.
Kupljen 28.2.1890. zajedno sa kom­
pletima K XXXI i XXXII .
Br. st. inv. XXXII43I.
50. iov, br. 14789/1, učkur, Mostar
Od bijelog organdina, na oba kraja
bogat zlatovez sa »zlatnim« šljoki­
cama. Na dužim stranama porub­
jevo
Od bijelog organdina u vidu široke
trake; oba kraja vezena bijelom svi­
lom i zlatom. Svilom vezene šuplji­
ke i rub (cik-cak), od zlatne žice
dvostruka lozica.
Dio srpske gradanske nošnje u Sa­
rajevu. Dio djevojačkog ruha Vide­
kanić JeftaJije, udate u Sarajevo,
inače rodom iz porodice Burić, koja
je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
met raden i nošen oko 1880. godine.
Služio za svadbene darove, bašča/u­
ke. Služio za nabiranje gaća u stru­
ku (i vezivanje). Gače sa učkurom u
gradskoj nošnji . Izobičajen u drugoj
polovini (krajem) 19. vijeka .
I kom. 16,5 x 30,5 cm.

ljen mašinski. Tehnika rada »POPU­ Kupljeno od M. Videkanića iz Sara­

na«, motivi dva veća i po jedan ma­ jeva jan. 1988.

nji kvadrat. Veći kvadrati sastavljeni

od više kvadratića. Rubovi ukrašeni 53. iov. br. 15064/1, učkur, ženski, Sara­
»obametanjem« iz dva polukruga. jevo
Dio gradske muslimanske nošnje. Od bijelog organdina u vidu šire
Namjena za boščaluk (svadbeni da­ trake. Oba kraja zaobljena, sa boga­
rovi), početak 20. vijeka. tim zlatovezom. Motivi : okrugli
I kom. 140 x 18 cm. cvjetovi i veći i manji listovi, obrub
u vidu cakni od zlatnožute svile.
51. iov. br. 1506211, učkur, ženski, Sara­ Dio srpske gradanske nošnje u Sa­
jevo rajevu. Dio djevojačko g ru ha Vide­
Od bijelog organdina u vidu duže i kanić Jeftalije, udate u Sarajevo,
šire trake; na oba kraja bogat zlato­ inače rodom iz porodice B u rić, koja
vez sa više sitnih listića i po 2 cvije­ je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
ta. Po rubovima tih krajeva poluk­ met raden i nošen oko 1880. godine.
ružna zlatna čipka. Učkur presavi­ Služio za svadbene darov , bošča/u­
jen i prošiven na odredeni format ke. Služio za nabiranje ga ća u stru­
(31 x 16,5 cm). ku (i vezivanje). Gaće s učk uro m u
I kom. 31 x 16,5 cm.
gradskoj nošnji. Izobičajen u drugoj
Dio srpske gradanske nošnje u Sa­
polovini (krajem) 19. vijeka.
rajevu. Dio djevojačkog ruha Vide­
I kom. 16 x 29 cm.
kan ić Jeftalije, udate u Sarajevo,
Kupljen od M. Videkanića iz Sara­
inače rodom iz porodice Burić, koja
jeva (nasljede od babe) janua ra
je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
1988.
meti radeni i nošeni oko 1880. godi­

ne.
54. iov. br. 15065/1, učkur, ženski, Sara­
Služio za svadbene darove, boščaJu­
jevo
ke. Služio za nabiranje gaća u stru­
Od bijelog organdina u vidu šire
ku (i vezivanje). (jače s učkurom u
trake; na oba kraja zlatovez, srebrne
GZM (E). N.S . sv. 45. 1990. str. 21-48
U . BEUKASIĆ-HADŽIDEDlĆ. VEZOVI NA UCKURIMA
šljokice i po rubu dvostruka zlatna
čipka. Motivi cvjetni (sitni).
Dio srpske građanske nošnje u Sa­
rajevu . Dio djevojačkog ruha Vide­
kanić Jeftalije, udate u Sarajevo,
inače rodom iz porodice Burić, koja
je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
met rađen i nošen oko 1880. godine.
Služio za svadbene darove, boši5alu­
k e. Služio za nabi ranje gaća u stru­
ku (i vezivanje). Gaće s učkurom u
gradskoj nošnji. Izobičajen u drugoj
polovinj (krajem) 19. vijeka.
Krajevi oivičeni vezom od ljubičaste
I kom. 17 x 27 cm.
svile (cakne), sa bogatim zlatove­
Kupljen od M. Videkanića (nasljeđe
zom. Motiv: po jedan stilizovan cvi­
od babe) iz. Sarajeva januara 1988.
55. jov. br. 15066/1, uđkur, ženski, Sara­
jevo
Od tankog čvrstog lanenog platna u
vidu šire trake; na oba kraja, koji su
zaobljeni, bijeli vez sa šupljikama.
Motivi cvjetni. Po rubu bijele cakne.
Dio srpske građanske nošnje u Sa­
rajevu. Dio djevojačkog ruha Vide­
k a ni ć Jeftalije, udate u Sarajevo,
ina če rodom iz porodice Burić, koja
je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
met rađen i nošen oko 1880. godine.
Služio za svadbene darove, bošđalu­
ke. Služio za nabi ranje gaća u stru­
ku (i vezivanje). Gaće s učkurom u
gradskoj nošnji. Izobičajen u drugoj
polovini (krajem) 19. vijeka.
I kom. 30 x 18 cm.
Ku pljen od M. Videkanića iz Sara­
jeva (nasljeđe od babe) januara
1988.
56. jov. br. 15067/1, uđkur, ženski, Sara­
jevo
Od bijelog organdina u vidu šire
trake. Na oba kraja, koji su zaoblje­
ni, bogat zlatovez. Motivi krupni,
cvjetni. Rubovi oivičeni vezom cak­
ne od bijele sviJe.
Dio srpske građanske nošnje u Sa­
rajevu. Dio djevojačkog ruha Vide­
kanić Jeftalije, udate u Sarajevo,
inače rodom iz porodice Burić, koja
je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
met rađen i nošen oko 1880. godine.
Služio za svadbene darove, bo§i5alu­
ke. Služio za nabi ranje gaća u stf1l­
3°
35
ku (i vezivanje). Gaće s učkurom u
gradskoj nošnji. Izobičajen u drugoj
polovini (krajem) 19. vijeka.
I kom 27 x 17 cm.
Kupljen od M. Videkanića iz Sara­
jeva (nasljeđe od babe) januara
1988.
57. iov. br. 15068/1, uđkur, ženski, Sara­
jevo
Od bijelog organdina u vidu trake,
sa vezenim i zaobljenim krajevima.
jet od 5 latica i polukružna lozica.
Uz zlatovez po jedna ljubičasta tač­
ka. Dio srpske građanske nošnje u
Sarajevu. Dio djevojačkog ruha Vi­
dekanić Jeftalije, udate u Sarajevo,
inače rodom iz porodice Burić, koja
je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
met rađen i nošen oko 1880. godine.
l kom. 22 x 13 cm.
Unikatni primjerak.
Kupljen od M. Videkanića iz Sara­
jeva (nasljeđe od babe) januara
1988.
58. jov. br. 15069/1, uđkur ženski, Sara­
jevo
Od bijelog organdina, šira traka, ug­
lovi na krajevima zaobljeni i obrub­
ljeni svilenim vezom od roza svile
(»cakne«). Na krajevima bogat zla­
tovez, motivi: jedan veći stilizovani
i 2 manja cvijeta. Dio srpske gra­
đanske nošnje u Sarajevu. Dio dje­
vojačkog ruha Videkanić Jeftalije,
udate u Sarajevo, inače rodom iz
porodice Burić, koja je živjela u Jaj­
cu i Bugojnu. Predmet rađen i no­
šen oko 1880. godine.
Služio za svadbene darove bo§i5alu­
ke. Služio za nabiranje gaća u stru­
ku (i vezivanje). Gaće s učkurom u
gradskoj nošnji. Izobičajen u drugoj
polovini (krajem) 19. vijeka.
I kom. 27 x 14 cm.
Unikatni primjerak. Kupljen od
Mladena Videkanića iz Sarajeva
(nasljeđe od babe) januara 1988.
god.
36
U. BEUKAŠlĆ- HADŽlDEDIĆ. VEZOVI A UĆKURIMA
59. jov. br. 1507011, učkur, ženski, Sara­
jevo
Od bijelog organdina u vidu šire
trake sa zaobljenim krajevima, na
kojima je bogat vez zlatnom žicom i
tirkiznozelenom svilom. Motivi su
zlatne grančice i zeleni cvjetovi,
zlatne tački ce i svilene, cakne po ru­
bu.
Dio srpske građanske nošnje u Sa­
rajevu . Dio djevojačkog ruha Vide­
kanić Jeftalije, udate u Sarajevo,
inače rodom iz porodice Burić, koja
je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
met rađen i nošen oko 1880. godine.
Služio za svadbene darove, bošča/u­
ke. Služio za nabiranje gaća u stru­
ku (i vezivanje). Gaće s učkurom u
gradskoj nošnji . lzobičajen u drugoj
polovini (krajem) 19. vijeka.
I kom. 29 x II cm.
Kupljen od M. Videkanića iz Sara­
jeva (nasljeđe od babe) januara
1988.
60. jov. br. 1507111, učkur; ženski, Sara­
jevo
Od bijelog organdina u vidu duže
trake sa zaobljenim krajevima, koji
su optočeni vezom od roza svile
(eakne). Na krajevima bogat zlato­
vez. Motivi biljni - krupni dugi lis­
tovi i po 2 cvijeta od roza svile i
zlatne žice.
Dio srpske građanske nošnje u Sa­
rajevu. Dio djevojačkog ruha Vide­
kanić JeftaJije, udate u Sarajevo,
inače rodom iz porodice Burić, koja
je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
met rađen i nošen oko 1880. godine.
I kom. 24 x 15 cm.
Kupljen od M. Videkanića iz Sara­
jeva (nasljeđe od babe) januara
1988.
61. jov. br. 15072/1, učkur, ženski, Sara­
jevo
Od bijelog organdina u vidu duže i
nešto uže trake; oba kraja zaobljena
i optočena vezom od roza svile, cak­
ne. Na oba kraja bogat zlatovez ­
motivi su sitne tačkice uz ivice i sti­
lizovano palmino lišće.
Dio srpske građanske nošnje u Sa­
rajevu. Dio djevojačkog ruha Vide­
_ . GZM (E), N.S. sV. 45. 1990, str. 21-48
kanić Jeftalije, udate u Sarajevo,
inače rodom iz porodice B u rić, koja
je živjela u Jajcu i Bugojnu. Pred­
met rađen i nošen oko 1880. godine.
Služio za svadbene darove. bošča/u­
ke. Služio za nabi ranje gaća u stru­
ku (i vezivanje). Ga će s učku rom u
gradskoj nošnji. lzob ičaj en u drugoj
polovini (krajem) 19. vijeka.
I kom. 28 x 10 cm.
Kupljen od Mladena Vid e kanića iz
Sarajeva (nasljeđe od babe) januara
1988.
62. iov. br. 15217/1, učkur, muški , Sara­
jevo
Uzan i dug, od domaćeg platn a žuć­
kaste boje, sa strane porubljen. Na
oba kraja utkane horizontalne crve­
ne i crne pruge. Dio gradske jevrej­
ske nošnje (nošnja rabina), izobiča­
jen oko 1900. godine.
I kom. 162 x 7 cm.
Kupljen 5. II. 1889. god .
St. br. 86 K VII (i 93).
Dio kompletne nošnje N/269. Bio
uvučen urabinove šalvare.
63. iov. br. 15260/1, učkur, nepoznat lo­
kalitet.
Od veoma finog, tankog bijelog.ba­
tista. Na jednoj strani utkana ivica,
na drugoj uvrnut uzani porub rađen
krem svilom. Na oba kraja zlatovez.
Po rubu, koji je sječen cik-cak, u
nizu sitni kružići od zlatoveza. a uz
rub položene grančice od zlatoveza.
Dio gradske nošnje iz 19. vijeka. Os­
talo nepoznato. .
I kom. 150 x 17 cm.
64. jov. br. 1526111, učkur, nepoznat lo­
kalitet.
Od t~nkog gustog platna krem boje,
sa sVIh strana uzan porub, kojim se
imitira maši nski bod. Na oba kraja
zlatovez. Motivi cvjetni u nizu.
Dio gradske nošnje iz 19. vijeka. Os­
talo nepoznato.
I kom. 182 x 10 cm.
Nepoznato kad je nabavljen.

GZM (E), N .S. ~V. 45, 1990, str. 21-48 '. 37

U. BEUKAŠIĆ· HADŽI DEDIĆ, VEZOVI NA Ul:KURIMA

TABLA I

SI. I.
SI. 4.

SI. 2 SI. 5.

SI. 3.
GZM (E), N.S. sv. 45,1990, str. 21-48 39
U. BEUKAŠIĆ-HAD2IDEDIĆ . VEZOVI NA UCKURIMA

TABLA II

SI. 4.

SI. I.

SI. 5 .

. SI. 2.

SI. 3. SI. o.
GZM (E). N.S. sv. 45, lm. SIr. 2.1-48 41
U. BEUKAŠIĆ-HADŽIDEDIĆ. VEZOVI NA UCKURIMA

T"\BLA III

SI. 4.

SI. 5.
GZM (EJ. N.S. sV. 45. 1990. sIr. 21- 48 43
U . BEUKAS J Ć - HA DžIDE DlĆ, VEZOVI NA UCKURIMA

TABLA IV

SI. 4.
SI. I.

SI. 5.
Sl. 2.

SI. 3. SI. 6.
GZM (E), N.S. ~v . 45,1990, str. 2}-48 45
U . BEUKAŠIĆ-HADŽIDE D IĆ. VEZOVI NA UCKURIMA

TABLA V

Sl. 4.

SI. 1.

Sl. 5.

SI. 2.

Sl. 6.
GZM ( E), N.s. s V. 45.1 990. SIr. 21-48
47
U . B E UKAŠIĆ- HAOlIDEOIĆ , VEZOVI NA UCKURIMA

TABLA VI

SI. I. SI. 4.

SI. 2.
SI. 2.

o
o
u..

SI. 3. SI. 6.
 GZM 1990. sir. 49-72

UDK 391.4
Stručni
rad

KOLEKCIJA TORBI
Odjeljenja za etnologiju Zemaljskog muzeja

MILICA MARTIĆ, Zemaljski muzej, Sarajevo

Cilj ovog rada jeste ds se predsta vi
kolekcija torbi Odjeljenjs zs etnologiju
Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovioe,
oa OSOO'I'U materijals koji se nalazi u Mu­
zeju j odgovarajuće literalure. Kako je
kolekcija brojna (164 torbe), bilo je oeop­
hodno msterijal grupisati prems osoovooj
funkciji, na torbe za svakodnevnu upotre­
bu i one za svečane prilike. Na taj način
je odredeoa funkcija torbi, opisana vrsta
malerijala od kojeg su pojedine oaprav­
ljene i oačin izrade. Uz konsultovaoje od­
govarajuće literature, dooekle je ra.'Wil!el·
Ijeoa i funkcija torbe u religijskom
pieAsu. Na kraju, rad sadrži i popiS torbi
iz kolekcije sa podacima o svakoj torbi
pojedinačno.

Uvodne napomene
Predmet rada su torbe, koje čine posebnu kolekciju Odjeljenja za etnologiju. Ko­
lekcija broji 164 torbe, uglavnom iz Bosne i Hercegovine, koje se razlikuju po namjeni,
materijalu od kojeg su napravljene, po tome ko ih nosi i u kojoj prilici i sl. Ova kolekci­
ja je formirana od torbi otkupljenih na terenu i onih koje je Muzej dobio na poklon, a
u periodu od 1888. do 1988.
Mali je broj radova se bave obradom kolekcija torbi u muzejima. Jedan od
malobrojnih rad Jelene Arandelović-Lazić: »Narodne torbe<c Fragmentarni podaci
I

se mogu u radovima koji se bave narodnom nošnjom, gdje se kao dodatak nalazi
kraći torbe. Sem toga, dio radova se bavi proizvodnjom tekstilnih predmeta ili sta­
rim a neki prate i tematske kao takvi mogu koristiti u ovom radu.
Brojna literatura koja obrađuje narodne i vjerovanja pomogla je da se torba
posmatra i u određenom religijskom kompleksu.
Ovako odabrana literatura poslužila je kao putokaz u radu, a težište je bilo na
obradi materijala koji se čuva u Muzeju. Uz pomen uto koristili smo se podacima o tor­
bama iz dokumentacije Odjeljenja za etnologiju.\
Sve pomen uto omogućilo je da se materijal sistematizuje i opiše, tako da je data
funkcija torbi, ko ih j u kojoj prilici nosi, materijal od su napravljene i način izra­
de.
Na kraju, u sklopu završnog razmatranja biće riječi o funkciji torbe u našim na­
r.odnim običajima i vjerovanjima, jer je, između ostalog, torba takođe našla mjesto u
praksi naših ljudi.

I. Jelka Arandelović-Lazić. »Narodne torbe«. Glasnik Etnografskog muzeja, knj. XXI,

Beograd, 1958.
4 GLAS~IK
50 GZM (E), N.S. sv . 45, 1990, str. 49-72
M. MARTIĆ , KOLEKCIJA TORBI ODJEUENJ A Z A ETNOLOGIJU

OPIS I SISTEMATIZACIJA TORBI IZ KOLEKCIJE

Uopšteno gledano, torbe služe za prenos određenih dobara, a mogu predstavljati
i ukras. ' Mogu se razlikovati po veličini ili izgledu, zavisno od namjene. Prema tome,
opisivana kolekcija sadrži dosta velik broj torbi, a svaka od njih je interesantna i speci­
fična sama po sebi . Ipak, sve se mogu podijeliti u dvije veće grupe: one koje se nose
svakodnevno i torbe za izuzetne prilike.
Torbe koje su se nosile svakodnevno nisu bile bogato ukrašavane. Me đ utim, me­
đusobno se razlikuju, zavisno od toga kako se nose, ko ih nosi, od čega su i kako na­
pravljene. Opisivana kolekcija najviše ima torbi tzv. uprtnjača .
Naziv uprtnjača ova torba je vjerovatno dobila zbog uprta, pomoću koj ih se no­
sila.' Na gornjem dijelu torbe nalaze se petlje, kroz koje se provlače uprte. One su ug­
lavnom od vune, opletene u vidu pletenica, a pričvršćene su za donje ivice torbe, ili sre­
dinu stranica. Kada se povuku uprte, petlje se skupe i torba se zatvara. Ovakva to rba
se nosila na leđima tako što se ruke provuku kroz uprte, a rjeđe se nosila na jed no m ra­
menu. Bila je u upotrebi podjednako kod muškaraca, žena i djece, a u njoj se nosila
hrana prilikom kraćih putovanja, ili čuvanja stoke.'
Većina uprtnjača iz ove kolekcije napravljena je od vune, ali ima i ne koli ko izu­
zetaka u pogledu materijala. Na primjer, torba koju upotrebljava muslimans o stanov­
ništvo (okolina Bileće, inv. br. 844 / 1) tkana je od vune i kostreti . Dvije torbe iz okoline
Trebinja tkane su od vune, ali su geometrijski motivi rađeni u kombinaciji sa bijelim
pamukom (inv. br. 7226/1 i 7243 / 1). Dječije uprtnjače (inv. br. 11045 / 1 i 11350/J) ima­
ju cvjetove od sintetike, što se za ostale ne može reći.
Pored tkanih torbi, u kolekciji se nalazi i jedna od jareće kože: pravougaonog je
oblika, sa poklopcem na prednjoj strani . Na sva četiri ugla ima jareće nogice, spojene
u par platnenom vrpcom, pa tako predstavljaju uprte (T.II, sl. I). Ova torba se nosi na
leđima (inv. br. 15284/ VI). U hrvatskim selima oko Banja Luke torbe su izrađivane od
goveđe mješine, a kao uprte su služile noge, tj . koža s nogu.'
Kada se posmatraju ornamentika i kolorit, mogu se zapaziti izvjes ne razlike kod
pojedinih torbi iz kolekcije. Na primjer, imamo jednobojne torbe iz Hercegovine, koje
samo na gornjem dijelu, bliže otvoru, imaju raznobojne pruge. (TJ, sl. I),
Nasuprot njima, znatan je broj torbi koje sa prednje strane imaju iverane, uglav­
nom geometrijske motive, a sa druge strane su poprečne pruge. Neke imaju geo metrij­
ske motive sa obje strane, i to u poprečnim prugama. (T.I, sl. 2) U kolekciji se nalaze i
tzv. ćiJimarke, sa krupnijim ili sitnijim motivima, klečanim. Torba iz okoline Bi l eće na
prednjoj strani ima cik-cak motiv u uspravnim prugama, a ostraga su popre čne p ruge u
jednakim razmacima (inv. br. 844/ J). Ove torbe još mogu biti ukrašene resama, opšive­
ne vunom u boji, kićankama i sl.
Pletivače su torbe koje imaju ručku za nošenje pričvršćenu uz otvor, a nosile su
ih žene. U narodu je taj naziv nastao zato što su žene u njima nosile pletivo, a nek ada i
hranu ili potrebne sitnice. Ovakve torbe su i djeci služile kada su čuvala stoku, za noše­
nje hrane, a kasnije, kada se torba nije nosila u prvobitnom obliku, djeci je služila za
nošenje knjiga u školu.
Ovakve torbe su izrađivale same žene, na tkalačkom stanu, pretežno od d o ma će
vune. Međutim, ima torbi iz kolekcije rađenih od vune u kombinaciji sa konop ljom i

2. T6rba i torba, f(tur.) torba, vrećica koja se nosi obješena o ramenu, Abdulah Skaljić,
Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo 1989, str. 620.
. 3. Jelica Belović-Bernadžikovska, Grada za tehnološki rječnik ienskog ručnog rada, Sara-
Jevo 1906, str. 346. .
4. Toma A. Bratić, »Narodna nošnja u Hercegovini«, Glasnik Zemaljskog muzeja (GZM)
XVIII, Sarajevo 1906, str. 237 . '
5. J(ovao) Z(ubović), »Iz naroda o narodu«, Prikaz, Razvitak, br. 4, Banja Luka 1936, str.
291.
GZM (EJ. N .S. sV. 45. 1990. str. &<:'-72 51
M. MARTI Ć . KOLEKCIJA TORBI ODJEUENJA ZA ETNOLOGIJU

pamukom. Na primjer, torba iz okoline Vlasenice rađena je od vune, osnova je od teži­

ne, tj. konoplje (inv . br. 3577 / 1), a po krajevima ima rese od konoplje . Torba iz okoline
Bosanskog Grahova ima utkane motive od pamučnog konca (inv. br. 838 / 1). Isti je slu­
čaj i sa torbom iz okoline Lištice, na kojoj je motiv kola . Ova torba je postavljena ku­
povnim materijalom, šarenim, a po gornjem rubu i sa strane oivičena je crnim somo­
tom (TJ, sJ. 3).
Ove torbe nose se u ruci pomoću ručke, tzv. "povraza«. Ručka može biti oplete­
na kao 'pletenica, naši vena od komada platna, sukna, kazaske trake i sl.
Cobanske torbice su, u stvari, male, od sirove ovčije ili kozje kože, pravougao­
nog oblika, sa jednim krajem presavijenim u poklopac. Kolekcija sadrži tri ovakve tor­
bice, sa lokalnim nazivima: bronzor, blZdarili bronzar. Naziv čobanske dobile su jer ih
nose čo bani, a služila im je za nošenje sira, kajmaka, mesa i sl. Hrana bi se stavljala u
torb icu, a zatvarala se pomoću pomenutog poklopca koji ima uzicu od kože . Uzica se
obmotavala oko torbice i ona se stavljala u tkanu torbu (T.II, sl. 2).
Sličan kožni torbak nosili su čobani Dalmatinske Zagore kada su ljeti gonili sto­
ku sa bosanskih planina. Ovakav torbak se nosio na kaišu, a pošto se u njemu nosila
so, imao je naziv slanica 6•
Žaka je torba tkana od domaće vune na horizontalnom tkalačkom stanu . Služi
za skupljanje trave, lišća i sl. U tkanju je ukrašena raznobojnim horizontalnim pruga­
ma, dok je osnova od bijele vune. Za ivice torbe su pričvršćena dva bijela užeta, na či­
jim se krajevima nalaze kićanke. Na suprotnoj strani su petlje, kroz koje se provlače
uzice kada se završi sa sakupljanjem lišća. Torba se nosila vezana oko struka (okolina
Drežnice, inv. br. 11449/ 1).
Povrazača služi za prenos posuda sa hranom. Ovakav oblik torbe, za razliku od
ostalih iz kolekcije, nema sastavljene stranice, koje čine utrobu. Sastoji se od komada
tkanine, na koji se stavljaju posude, pa se povrazača pomoću uzica fiksira na leđima i
tako nosi. Tkana je u dva nita, pa nizana. ' Po cijeloj površini su pruge od raznobojne
vune. Dvije suprotne strane oivičene su kupovnim materijalom, a na drugim dvjema
stranama su uzice uprte od vune, sa kićankama (okolina Livna, inv . br. 9826 / 1).
Hararje veća torba od kostreti. Koristio se za nošenje većeg tereta. Ovakve torbe
pravili su mutavdžije u Mrkonjić-Gradu, o čemu detaljnije piše u svom radu Dušan
Drljača. '
Vreća iz ove kolekcije je domaći proizvod, a rađena je od vune. Skoro je kvadrat­
nog oblika, sa tri paralelne pruge. Na otvoru, i to na sredini i sa strane, su petlje za uzi­
ce (okolina Livna, inv. br. 5231 I I).
Bisage su dio konjske opreme, a služe za nošenje na konju. Sastoje se od dvije
torbe iste veličine, čije su poleđine vezane jednim pravougaonim dijelom, sa slobod­
nom sredinom i otvorom za samar. Torbe padaju sa obadvije strane konja. Bisage iz
ove kolekcije se razlikuju po materijalu od koga su napraVljene. Naime, dvije su od
kostre ti (okolina Gornjeg Vakufa, inv. br. 3285 / 1 i okolina Jajca, inv . br. 3583/1) .. Os­
tale su tkane od domaće vune u okviru kućne radinosti . Poleđina torbe, tzv. vrat u jed­
nostavnoj je ornamentici, uglavnom u poprečnim prugama, zupčastim ili običnim, a sa­
me torbe su bogatije ukrašene. Motivi na njima su većinom ivera ni, geometrijski ili sti­
lizovani, biljni. Jedna ima krupne geometrijske motive rađene ćiJimarskom tehnikom
(Sekovići, inv. br. 12061 I I) .

6. Franjo Nimać, ,,(:obanovanje, Život i običaji pastira dalmatinske Zagore na bosanskim

planinama«, Etnografska istraživanja i građa II, Zagreb 1940, str. 1.\3. ..
7. Bratislava Vladić-Krstić, »Ćilimarstvo u Bosni i Hercegovtnl«, GZM, EtnologiJa, nova
serija (n. s.), sv. XXXII, Sarajevo 1978, str. 29(};
8. Dušan Drljača, »Mutapčije u Mrkonjić-Gradu«, GZM, Istorija i etnografija, n. s., sv.
XII, Sarajevo 1957, str. 59.
9. Ibid., str. 59, opis »bisaga •• iz kolekcije.
4'
 GZM (E). N,S, sv,

52 M, MARTIĆ. KOLEKCIJA TORBI ODJEUENJA

---------,--,--
-----------­
Zobnice su takođe oblik torbe u ovoj kolekciji, a u njima se drži zob za
hranjenje konja, pa ujedno predstavljaju i dio konjske Torbe ovog su čet-
vrtaste, u obliku kese, a pri otvoru su uzica i sadrži sedam
se razlikuju po materijalu i načinu izrade, su od kostreti i rad su mutavdžija
Jajca, inv, br. 3044/1 i iz okoline Gornjeg Vakufa, inv. br. Zobnice
od starih traktorskih rad su zanatlija-opančara iz Mrkonjić-Grada. tri su
nastale u seoskim tj. rad su žena. Od toga, dvije su od vune, sa
ornamentikom, jedna je potkićem od dužih resa na otvoru i (oko­
lina inv. br. 8979/1). Samo je zobnka iz napravljena od vune i
kostreti.
Opisane torbe iz kolekcije Odjeljenja za etnologiju nose se svakodnevno i
različitu namjenu. ovim prikazom nismo temu, jer
sadrži i torbe bogato ukrašene, drugačije od prethodnih,
Kao što smo već vidjeli, torba je imala važnu ulogu u
pri odredenih dobara, ali je imala i estetsku
torba mogla biti ukrasni dio ili pak ukrasni
opreme.
Ženske torbe, tzv. po obliku, načinu nošenja, materijalu,
tzv. pletivačama. Razlika je u tome što se ove kićene nose prilikom
su seoski zborovi i sl. Nosile su ih žene i djevojke, a unutra su obično
ne sitnice: maramice, novac. Ovakve torbe su lijepo i raznovrsno ukrašene
ma od crvene čohe, gajtanima od srme zlatnim širiti ma, kupovnim srebrnim i
zlatnim trakama i kićankama. Na ovakva torba iz okoline Lištice ukrašena
motivima kola u horizontalnim nizovima u živim bojama (T.I, sl. 4). je
povnim materijalom, a po gornjem rubu i sa strana oivičena crnim somotom. Nosi se
pomoću raznobojnog gajtana od vune, na kome su loptaste (inv. hr. Ne-
što je drugačija, tehnici ukrašavanja, djevojačka torbica iz vu­
nom u boji u motivima br. 2349/1).
Mu§kj torbak sa kaišem je sastavni dio muške narodne

laze tkani torbaci, od vune sa i torbaci od kože.

kama, su sastavni dio

Torhaci radeni od vune domaći su a sastoje se od torbe i I-7V"-"JI->''''''.

ji je, u stvari, ukrasni detalj na torbi. Na primjer, na poklopcu je vez
šljokice, bijeli bopci (okolina inv. br. 111/1), cik-cak vrpce, srmeni
jeli bopci (Banja Luka, inv. br. stilizovan i
kićankama (Derventa, inv. Torbak okoline Drvara je
nešto drugačiji (T.I, sl. 5), jer je na aplikacija crvene čohe, po vez, a
okolo su rese (illV, br. 9812/1). Sve ove torbe su nošene preko ramena, ali budu
naprijed.
Torbaci od kože, bez obzira na razlike u boji nazivu i sL, su za­
natlija, i to sarača. tl U zavisnosti od lokaliteta, torbaci ovog nose različite nazive.
Dr Milenko S. Filipović je, opisujući narodnu u Rami, naveo da muškarci nose
kožne torbe sa poklopcem, tzv. džuzdan, ali i one poklopca zvane šarpelj12.
se nalaze torbe šarpelj, sa poklopcem. Torba od grublje crne kože je
nazivom (okolina Sekovića, inv. br. IS283/VI). R.Kajmaković u Mo­

10. Ibid, str. 59, opis »zobnica« iz kolekcije.

II. Hamdija Kreševijaković, »Sarački obrt u Bosni i Naučno društvo NR
Bosne i Hercegovine, Radovi X, Odjeljenje istorijsko-filoloških 4, Sarajevo 1958, str,
45.
12. Milenko S. Filipović, »Narodna nošnja u Rami«, GZM, n. s., sv. VI, Sarajevo 1951, str.
126.
GZM (E), N .S. sV. 45, 1990, str. 49-72 53
M . MARTIĆ, KOLEKCIJA TORBI ODJEUENJAZA ETNOLOGIJU

nografiji »Semberija« daje podatak da su muškarci nosili kožnu torbu tzv. jandžik, I I
Izmedu ostalog, ovakvi torbaci mogu imati džepove, ukrase kao aplikacije od kože,
metalnu dugmad i sl (T.III, sl. I).
Torbice iz gradske kulture su sve ženske, vrlo lijepo uradene i ukrašene (T.III, sl.
2). Uglavnom su zanatski proizvod, sem jedne, koja je vezena svilenim koncem (Ko­
navije, inv. br. 4740/1). Torbica iz Sarajeva je, recimo, rad terzija, koji su izradivali di­
jelove o dj e će od finijeg ,!naterijala: čohe, svile i somota, za potrebe gradskog stanovniš­
tva" (i ov.br. 10663/ 1). Zenska torbica iz Albanije, od valjanog sukna, rad je abadžija
(inv. br. 14407/ 1). Torbicu iz Tuzle od srebrne tanke žice, sa resama i zatvaračem od
srebra, radio je kujundžija (inv . br. l 2244 / 1II).
Torba kao ukras u kući takode je svrstana u ovu grupu. Radi se o torbici (samo
je jedna u kolekciji) od sjemenja tikve i zrna kukuruza, a radile su je djevojčice (TJ, sl.
6). Torbica je četvorougaona, sa poklopcem i drškom, a ukrašena je crvenim zrnima
kukuruza i sjemenjem kao kićankama. Visila je na zidu i služila kao ukras (selo Selako­
vići, Foj ni ca, inv. br. 10064/VI).
Na kraju treba reći da je nekada trebala da i konjska oprema bude svečana.
Zbog toga su radene bisage za svečane prilike. Na primjer, takve su one ukrašene sa
dva reda srmenih gajtana, izmedu kojih je vez »sindžirac« po zelenoj čohi. Ispod nje je
po rubu crvena čoha, izrezana cik-cak. Sredina lica je ukrašena kićankama (okolina
Glamoča, inv. br. 847/1). Bisage iz okoline Vlasenice, radene su istom tehnikom, a ta­
kode služile u svečanim prilikama (inv . br. 3571/1). Ovakve bisage, kao i one obične,
domaći su proizvod.
Ukratko, to bi bio sadržaj kolekcije torbi Odjeljenja za etnologiju Zemaljskog
muzeja BiH. Kolekcija je prilično brojna, sadrži torbe sa teritorije Bosne i Hercegovi­
ne, ali i iz Dalmacije i Albanije, na primjer. Sve torbe se razlikuju po nečemu, ali se
mora reći da su najbrojnije one izradene u okviru kućne radinosti, od domaće vune.
Radene su na tkalačkom stanu, a proces izrade ovakvih torbi bio je ženski posao. O sa­
moj tehnologiji ovdje neće biti riječi, jer tu temu obraduje veliki broj radova u literatu­
ri." Medutim, neophodno je zadržati se na tehnikama tkanja i ukrašavanja zastuplje­
nim na torbama iz muzejske kolekcije.
Torbe od domaće vune radene su tehnikom u .dva ili četiri nita, pri čemu su broj­
nije one radene prvom tehnikom . Nešto jednostavrliji oblik tkanja u dva nita je kada se
u jednakim razmacima ukrštaju niti osnove i potke. Komplikovaniji je oblik kIdanje,
tkanje na dasku, uzlanje. 16 Tkanje u četiri nita je složenije, a uzorak irna rebrastu i
čvršću strukturu.
U krašavanje torbe vršilo se na više načina. Odreden broj je ukrašavan u toku
tkanja vunom u boji. Prilikom opisa torbi pomenuti su iverani, klečani motivi, torbe ra­
dene ćilimarskom tehnikom. Naime, radi se o sličnim tehnikama, za koje se mogu naći
različiti lokalni nazivi. Ćilimarske Ui<rasne tehnike: klečanje, uzlanje, tkanje na dasku,
primjenjuju se u izradi ćilima, aJi vidno mjesto zauzimaju i u izradi torbi," B. Vladić­
Krstić is tiče u svom radu o ćilimarstvu u Bosni i Hercegovini da tehnika klečanje ima
bitnu ulogu u izradi torbi u zapadnoj Bosni i istočnoj Hercegovini. Ti se termini u na­
rod u razli kuju, pa se, recimo, pod nazivom vez ova tehnika srete u sjeverozapadnoj

13. Radmila Kajmaković, »Semberija«, GZM , Etnologija, n. S., sv. XXIX, Sarajevo 1974,
str. 65.
14. Ljiljana Beljkašić-Hadžidedić, »0 terzijskom zanatu u Sarajevu«, GZM, Etnologija , n.
s., sv. XXVIII, Sarajevo 1972, str. 157.
15. Bratislava Vladić-Krstić, »Tehnologije i tehnike tkanja«, GZM, Etnologija, n. s., sv.
XIX, Sarajevo 1964, str. 119.
16. Id ., »Hercegovački pokrivači gunji«, GZM, Etnologija, n. s., sv. XXII, Sarajevo 1967,
str. 46.
17. Id ., "Ukrasne tehnike na vunenim predmetima u Istočnoj Hercegovini«, GZM, Etnolo­
gija, n. s., sv. XXII, Sarajevo 1967, str. 59.
54 GZM (El, NS sV . 45,1990, str. 49-72
M. MARTIĆ, KOLEKCIJA TORBI ODJEUENJA ZA ETNOLOGIJU

Bosni. U istočnoj Bosni naziva se izmetanje, i veranje. U sjeveroistočnoj Bosni je ter­

min ulaganje u srednjoj pirlitanje, a u Hercegovini izmetanje. 18
Osim ukrašavanja u toku tkanja, radene su i torbe ukrašavane poslije tkanja. Ne­
ke su ukrašene vezom od svile ili srme, ali i aplikacijom. Vez je raden tehn ikom krstića
ili lančanca, tzv . sindžirac. Aplikacija je vrsta ukrašavanja kad se našivaju k o madići čo­
he, gajtani, trake i sl. Često se vez sindžirac radi na našivenoj čohi l ' (inv. br. 9812/ 1,
inv. br. 847 / 1).

ZAVRSNO RAZMATRANJE
U zbirkama Odjeljenja za etnologiju Zemaljskog muzeja BiH nalazi se kolekcija
torbi, koja do sada nije bila obradena, niti publikovana. Stoga je predmet ovog rada
bio obrada te kolekcije. Dostupna literatura , sakupljeni materijal i muzejska dokumen­
tacija pomogli su da se opiše kolekcija, koja je smještena u funkcionalni prostor za po­
jedinačne kolekcije: odreden broj torbi nalazi se u kolekciji kompleta nošnji, a dio je
izložen u stalnoj postavci Odjeljenja za etnologiju ili je u tematskim izložbama. Ovi iz­
vori su pomogli da se kolekcija, pisanom riječi , prikaže i van zatvorenog m uzejskog
prostora.
Posmatrani materijal je, radi lakšeg opisa, podijeljen u dvije veće grupe torbi,
prema tome da li se upotrebljavaju svakodnevno ili u izuzetnim prilikam a . Ta kvim raz­
vrstavanjem materijala, upoznali smo funkciju, vrste materijala, način izrade, oblik i
sadržinu torbi iz kolekcije.
Pored toga što torba ima upotrebnu i dekorativnu funkciju, evidentna je i njena
uloga u običajima i vjerovanjima našeg naroda. U etnološkoj literaturi o o bičajima i
vjerovanjima stanovništva Bosne i Hercegovine samo se usputno pominju torbe. Pre­
ma takvim , fragmentarnim podacima, može se zaključiti da se torba upotrebljava u
svadbenim običajima, nekim godišnjim običajima ili magijskim radnjama radi plod­
nosti usjeva.
Na primjer, zabilježen je podatak da u Livanjskom polju nevjesta kao dar mla­
doženjinoj kući donosi zobnicu, bisage, uže i torbu. 'O U Neumu i okolini torbe služe u
raznim običajima , jer se u njima nose pokloni. ' l Na Bjelašnici mlada u ruhu donosi
torbu kao dar mladoženji ." .
U Semberiji je, u sklopu božićnog ciklusa, bilo povorki vertepa. T om p rilikom,
jedan od učesnika nosi ovčarsku torbu na kojoj su zvona, a služila je za da rove koje
dobije od seljaka. To ilustruju sljedeći stihovi:
... Dadoše mi kolačić na štapić,
u torbici sira i kašičicu ... l J
Takode u Semberiji , čobani se okupe na Petrovdan da zajedno ručaju i tom prilikom u
pjesmi pominju torbu:
Sveti Petre dobro tvoje veče.

Lile sjaju jer siromasi lampe nemaju.

Svakom domaćinu dobro veče bilo,

a mi ćemo nešto u torbu dobiti ... "

18. Id., »Ć ilimarstvo ... «, str. 292.

19. Id., "Ukrasne tehnike.. «, str. 67.
.. 20. Radmila Kajmaković, " Ženidbeni običaji stanovništva Livanjskog polja«, GZM, Etno­
logiJa, n. s., sv. XV-XVI , Sarajevo 1961 , str. 216.
21. Svetlana Bajić. »Hrvatska narodna nošnja u Neumu i okolin, « GZM Etnologija n s
sv, 35 / 36, Sarajevo 1980/ 1981, str. 83. '" . .,
22. Usmena komunikacija Ljiljana Hadžidedić .

23.Radmila Kajmaković, »Semberija« ... Str. 92.

24. Ibid., str. 98.

GZM (E). N.S. sv.
M MART]Ć,
str. 49-72
TORB] ODJELJENJA ZA ETNOLOGIJU
55

Torba u nekim služi kao pomoćno sredstvo u magijskim radnjama za

plodnost usjeva. Tako, na primjer, u Bosanskoj krajini se na Badnje veče sve kašike iz
kuće stave u torbu, se vjeruje da tada ptice neće jesti žito. U ovom slučaju, kašike su
asocijacija na ptice. Prema principu imitativne magije, ako se odstrani predmet koji
podsjeća na uzrok neke nedaće, otkloniće se i sama nedaća.
Primjera ilustruju u vezi sa torbom relativno malo. Na primjer,
u Birču Vlasenice) se da će ako se zatraži hlje­
ba od njene torbe,'· što je i za naše prostore.
U literaturi o običajima (u drugim krajevima naše zem­
pominju se, izmedu ostalog, torbe, pa je vrlo vjerovatno da je sličnih bilo i
i Hercegovini. Stoga bi trebalo i ovoj temi odredenu

Rad prihvaćen za 18. 10. 1990.

A COLLECTION OIi 8AGS

The Ethnological Department of the Slate Museum of 80snia alld Herzegovilla

SUMMARY
A subject of this work is a collection of bags in the Ethnological Department of the State
Museum of Bosnia and Herzegovina. A set of 164 bags have been systematizing
them into two groups: for everyday use and bags for festive occasions. such a syste­
matization, a function a kind of material a a personcarrier
of and a way of them have been A literature folk customs
and has been reaching a definition of a function of bag in religious complex.
There is also, as a special part of this work, a list of bags, short information
about each single from the collection.
Used helped this collection to be, by means of written word, finally carried
out of a closed museum-area and to
Translation:
MileIlko Mandić

25. Spiro Kulišić, »Neki božićni običaji u Bosanskoj Krajini«, Razvitak br. V, Banja Luka
1938, str. 214, 215.
26. Usmena Ljiljana Hadžidedić.
56 GZM
M, MARTIĆ. KOLEKCIJA TORBI

POPIS TORBI IZ KOLEKCIJE

Torbe za svakodnevnu upotrebu 7. 10'1'. br. 2348/1, uprtnjača,

Lokalitet: Rajiovac, Sarajevo,
I, Inv. br. 84111, uprtnjača vuna,
Lokalitet: okolina Foče, , u dva nita,
Materijal: vuna , naprijed su ivera­
Tehnika tkanja: dva nica. prugama, na po­
Tehnika ukrašavanja: poprečne pruge s
obadvije strane,
Dimenzije: 43 x 42 cm,
Nabavljena: bez podataka.
2, Inv. br. 1048211, 8, Inv. hr. 2347/1, uprtnjača,

Lokalitet: Lokalitet: Rajiovac, Sarajevo,

Materijal' vuna, Materijal: vuna,

Tehnika u dva nila, Tehnika tkanja: u dva nila,

Tehnika , iveran! motivI na Tehnika ukrašavanja,

prednjoj strani, a na poprečne časti, kukasti motivi tzv,

pruge, Dimenzije: 27 x 29 cm,

Dimenzije: 40 li: 47 cm, Nabavljena: 1955,

Nabavljena: 1970,
3, Inv. br. 112411, 9, Inv. br. 250811, uprtnjača,

Lokalitet: Lokalitet: Sarajevo,

Materijal : vuna. : vuna,

Tehnika : u dva nila, tkanja: u dva nila,

Tehnika : motivi su popreč­
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u
strane, užim i širim prugama s strane,
cm, : 36 x 38 cm,

Nabavljena: 1955,

4, Inv. br.
10, Inv. br. 301911, uprtnjača,
Lokalitet:
Materijal: vuna, Lokalitet: Sarajevo,
Tehnika : u dva nita, vuna,
Tehnika lve~rani mollVl na tkanja: u dva nila,
prednjoj strani, a na poledini poprečne Tehnika ukrašavanja. iverani na
pruge, prednjoj strani, a na poledini poprečne
Dimenzije: 46 x 42 cm, pruge,

Nabavljena: bez podataka, Dimenzije: 46 x 36 cm.

Nabavljena: 1956.

5, Inv. br. 9057/1, uprtnjača,

Lokalitet: okolina Tuzle,
Materijal' vuna. I I Inv. br. 315211,
Tehnika : u dva nila, Lokalitet: Rajiovac.
Tehnika : motivi su popreč­ Materijal: vuna:
strane, Tehnika tkanja: u dva nila, pa
Tehnika ukrašavanja. ćilimarka,
Dimenzije: 20 x 16,5 cm,
Nabavljena: 1956.
6.

12, Inv. br.

Lokalitet'

Tehnika iverani mOIlVl na Materijal: vuna.

prednjoj strani, a na poledini poprečne Tehnika tkanja: u dva nila nizana,

Tehnika ukrašavanja:
pruge,
46 x 36 cm. Dimenzije: 25 x 21 cm,
1965. Nabavljena: 1956,
GZM (E). N.S. sv. 49-72 57
M. MARTIĆ. fORBI ODJEUENJA ZA ETNOLOGIJU

13. 20. lov. br. 246911, liMI-Tn IRca

U kompletu
: vuna. Lokalitet: Sarajevsko polje
tkanja: u dva nila, pa nizana. Materijal: vuna.
Tehnika ukrašavanja: na prednjoj strani Tehnika : dva nila.
geometrijski motivi, a na poleđini po­ Tehnika iverani motivi u
prečne pruge. prugama, pozadi pruge.
Dimenzije: 43 x 46 cm. Vlme'nZlm:: 47 x 36 cm.
Nabavljena: 1956. 1988.
14. lov. br. 919411, uprtnjača
Lokalitet: Pale, Sarajevo. 21. lov. br. 299211, UIJ'''Jllac;a.
: vuna. U kompletu
tkanja: u dva nila. pa nizana. Lokalitet:
Tehnika ukrašavanja. iverani motivi na Materijal, vuna.
prednjoj strani, pruge. Tehnika dva nila, pa nizana.
Dimenzije: 45 x cm. Tehnika : poprečne, pruge,
Nabavljena: 1956.
15. lov. br. 990711, uprtnjača. 38 x 44 cm.

Lokalitet: Trebević . Nabavljena: 1956.

. vuna.
tkanja: dva

Tehnika ukrašavanja:
22. IlIv. br. 1207111, uprtnjača.
tri polja.
U kompletu nošnji N/I77,
Dimenzije: 36 x 32 cm.
Lokalitet: Sarajevo.
Nabavljena: 1971.

16. lov. br. 1126111, uprtnjača. Tehnika

Lokalitet: BjelaŠnica. poljima,

: vuna, Dimenzije: 42 x 37 cm.

tkanja: dva nila, pa nizana. Nabavljena: 1978.

Tehnika ukrašavanja: jednobojna, s

prugama na vrhu.
23. Inv. br. 10281/1, uprtnjača.
Dimenzije: 45 x 42 cm.
U nošnji N/155.
Nabavljena: 1976,
l..U ... ,u"...,: Bjelašnica,

17, vuna.
dva nila, pa nizana.
jednobojna, opš i ­

motivi.

Dimenzije: 32 x 32 cm,

. 1978,
24. Inv. br. 210711, uprtnjača .
18, U nošnji N/30.
. okolina Banja Luke
Materijal: vuna.
dva nila, pa nizana. Tehnika dva nila.
: iverani geometrij­ Tehnika iverani motivi na·
ski motivi. prijed, a pozadi su poprečne pruge.
Dimenzije: 36 x 39 cm, Dimenzije: 36 x 29 cm.
Nabavljena: kraj 19. v. Nabavljena' 1892.
19. lov. br. 845/1, UUltllla~.a.
U kompletu 25. Inv. br. 10711, uprtnjača,
Lokalitet: Lokalitet: Banja Luka.
: vuna. Materijal: vuna.
tkanja: dva nila. Tehnika dva nita, pa nizana.
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi na­ Tehnika poprečne pruge 5
prijed, a na poledini poprečne pruge. obadvije strane.
Dimenzije: 44 x 39 cm. Dimenzije: 48 x 37 cm.
Nabavljena: 1893, Nabavljena: 1950.
58 GZM
M_ MARTIĆ. KOLEKClJA TORBI

26, Inv. br. 10911, uprtnjača, Tehnika ukrašavanja: ćilimar­

Lokalitet: Drinić, Banja Luka. ka, a otraga nazubljene poprečne pruge.

. vuna. Dimenzije: 36 x 32 cm .

tkanja: dva nila, pa nizana. Nabavljena: 1967.

Tehnika ukrašavanja: iverani motivi i 33. Inv. br. 9836/1, uprtnjača.

pri vrhu srmeni širit, pozadi
Lokalitet: Bosanski Petrovac.
: vuna.
: 49 x 36 cm.
tkanja: dva nila.

Nabavljena: 1950.
Tehnika ukrašavanja: naprijed iverani

27. Inv. hr. 110/1, uprtnjača.

motivi, a poleđina je u prugama.

Lokalitet. Banja Luka. Dimenzije: 47 x 36 cm.

: vuna. Nabavljena: 1976.

: dva nila, pa niza na. 34. Inv. br.

poprečne pruge s Lokalitet:
strane. . vuna.
: 48 x 38 cm.
tkanja: dva nila.
Nabavljena: 1950.
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi na­
u prugama.
28. : 48 x 39 cm.

Nabavljena: 1968.

35. Inv. br. 8100/1, uprtnjača.

U kompletu nošnji, N/125.
sIrana Lokalitet: Bosansko Grahovo.
: vuna i pamuk.
tkanja' dva nira.
Tehnika ukrašavanja: """'mp'r,
oivičena čohom i

41 x 34 cm,

vuna. Nabavljena: 1964.

dva nila, pa niza na. 36. Inv. br. 602111,

iverani motivi na U kompletu

poleđina u poprečnim
Lokalitet'

36 lC 29 cm.
Nabavljena' 1956.
30. Inv. hr.
Lokalitet:
vuna. 59 x 47 cm.

dva nira, pa nizana. Nabavljena: 1961.

Tehnika : iverani motivi na 37. lov. hr. 3665/1, uprtnjača.

prednjoj strani, a na poleđini su pruge. U kompletu nošnji, N174.
Dimenzije. 51 lC 41 cm. Lokalitet: Bosanska Gradiška,
Nabavljena: 1958.
31. Inv. hr. Tehnika
Lokalitet: između kojih su
Materijal: vuna. 38x37cm.

Tehnika dva nita, pa nizana. Nabavljena. 1957.

Tehnika pruge'
obadvije strane i ~,~a"fi", 38.
Dimenzije: 40 x 40 cm.
Nabavljena: 1959.
: vuna .
32. Inv. br. . dva nira, pa nizana.
Lokalitet: Tehnika . sprijeda geomet­
Materijal: vuna i rijski motivi, a na' poleđini poprečne
Tehnika tkanja: dva nila, pa llizana. pruge.
GZM ( EJ, N.S. s V. 45, 1990, str. 49-72
M . MARTI , KOLEKCIJA TORBI ODJEUENJA ZA ETNOLOGIJU
Dimenzije: 47 x 40 cm.
Tehnika tkanja: dva nila.
Nabavl jena: 1970.
Tehnika ukrašavanja : iverani motiv i u
39. Inv, br. 1222511, uprtnjača.
U kompletu nošnji, N / 183.
Lokalitet: Bjelašnica.
Materijal: vuna.
Tehnika tkanja: dva nila.
Tehnika ukrašavanja: jednobojna, sa
prugama u boji pri otvoru .
Dimenzije : 43 x 44 cm.
Nabavljena : 1981.
40. Inv. br. 84411, uprtnjača.
Loka litet: Bileća .
Materijal : vuna .
Tehnika tkanja: d va nila.
Tehnika ukrašavanja : prednja s trana
cik-cak pruge, poledina u poprečnim
prugama.
Dimenzije: 47 x 36 cm.
Nabavljena: bez podataka.
41. Inv. br. 84611, uprtnjača
Lokalitet : Nevesinje.
Materijal : vuna.
Tehnika tkanja : d va nila.
T ehnika ukra'šavanja : iverani
motivi naprijed, poledina u poprečnim
prugama .
Dimenzije : 42 x 44 cm .
Nabavljena: bez podataka.
42 . ID\'. br. 145011, uprtnjača.
okalitet : Donji Poplati.
Materija l : vuna.
Te h n ika tkanja: dva nila.
Tehn ik a ukrašavanja : jednobojna, sa
p ru ga ma u boji pri otvoru.
D if11e nzije : 23 x 24 cm.
a bavljena : 1948.
43 . Inv. br. 194211, uprtnjača .
Lokalitet : Capijina.
Materijal : vuna.
T ehnika tkanja: dva nila.
T ehn ika ukrašavanja : jednobojna, sa
pru gama pri otvoru .
D imenzij e: 3 1 x 29 cm.
Nabavljena: 1954.
44. lov. br. 360711. uprtnjača.
Lokalitet : Nevesinje.
Ma terijal: vuna.
Tehnika tkanja: dva nila.
Tehnika ukrašavanja: iverani geometrij­
s ki motivi u poprečnim pru gama.
Dimenzije : 19x17 cm.
Nabavljena : 1963 .
45. lov. br. 7226/1, uprtnjača.
Lokalitet : Trebinje.
Materijal : vuna j pamuk .
59
poprečnim prugama.
Dimenzije : 31 x 30 cm.
Nabavljena: 1963 .
46. IRv. br. 7243/1, uprtnjača .
Lokalitet : Orašje, Trebinje.
Materijal : vuna i pamuk.
Tehnika tkanja : dva nila.
Tehnika ukra ša vanja : iverani motivi u
poprečnim prugama .
Dimenzije : 19 x 17 cm .
Nabavljena: 1963.
47. Inv. br. 1200011, uprtnjača.
Lokalitet : Površ, Trebinje .
Materijal : vuna .
Tehnika tkanja : d va nila pa nizana.
Tehnika ukrašavanja: pir/ilan i motivi u
poprečnim prugama .
Dimenzije : 15 x 18 cm.
Nabavljena : 1978.
48. IRv. br. 12098/1, uprtnjača
Lokalitet : Zagora, Trebinje.
Materijal : vuna .
Tehn ika tkanj a: dva nila.
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u
poprečnim prugama.
Dimenzije : 40 x 37 cm .
Nabavljen a: 1981.
49. Inv. br, 1209711, uprtnjača .
Lokalitet : Zagora, Trebinje.
Materijal : vuna.
Tehnika tkanj a : dva nila.
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u
poprečnim prugama .
D imenzije : 21 x 23 cm .
Nabavljena: 1981.
50. IRv br. 1316411, uprtnjača
Lokalitet : Zupci, Trebinje.
Materijal : vuna .
Tehnik a tkanja : dva nila.
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u
poprečnim prugama .
Dimenzije : 3 1 x 31 cm.
Nabavljena : 1984.
51. IRv. br. 176711, uprtnjača.
U kompletu nošnji, N / 26 .
Lokalitet : okolina Konjica.
Materijal : vuna.
Tehnika tkanja : dva nila.
Tehnika ukrašavanja : jednobojna je sa
prugama pri ot voru.
Dimenzije: 37 x 34 cm.
Nabavljena : 1954.
52 . lov. br. 1229211, uprtnjača .
Lokalitet : Bileća .
Materijal: vuna .
60 GZM
M. MARTIĆ. KOLEKCIJA TORBI

Tehnika tkanja: dva nira.

ivcrani motivi u Tehnika ukrašavanja: sa

prugama. prugama pri otvoru.

31 x 30 cm. Dimenzije: 43 x 37 cm.

Nabavljena: 1963. Nabavljena: 1977.

53. lov. br. 11455/1, U V'llJl la,.", 60, Inv. br. 1260211, uprtnjača.
Na stalnoj U kompletu nošnji, N/ISR,
Lokalitet: Lokalitet: okolina Trebinja.
Materijal : vuna. Malerijal : vuna.
Tehnika ; dva nila. Tehnika tkanja: dva nila.
Tehnika ukrašavanja. sa Tehnika ukrašavanja: izmetani mOIiv; u
pri otvoru, sa kićankarna.
; 43 x 37 cm. x
: 1977. Nabavljena: 1984.
54. lov. br. 8958/1, uprtnjača,
Na 61. Inv. br. 84811, uprtnjača.
Lokalitet: U kompletima nošnji, N/44.
Materijal: vuna. Lokalitet: Posušje.
Tehnika tkanja: dva nita. Tehnika tkanja. dva nita.
Tehnika ukrašavanja: jednobojna sa Tehnika ukrašavanja: jednobojna sa
prugama pri otvoru. pri otvoru torbe.

Dimenzije: 39 x 35 47 x 43 cm.

Nabavljena: 1967. Nabavljena' 1890.

55. lov. br. 898311, uprtnjača. 62. Inv. br. 10726/1, uprtnjaća.
Lokalitet: okolina Lištice, Na stalnoj postavci.
Materijal; vuna. Lokalitet: Gacko,
Tehnika tkanja' dva nila. Tehnika
Tehnika .~"'n~"~.no sa Tehnika pruga
pri otvoru.
motivi kola, četiri kićanki.
39 x 39 crn.
46x 43 cm.

Nabavljena. 1967.
Nabavljena: 1895.

56. Inv. br. I 13451I, UUlw'/"'.a

Lokalitet: okolina 63. 111'1'. br. l pletiva ča.
Materijal: vuna. Lokalitet: okolina.
Tehnika tkanja: dva nila. Materijal. vuna.
Tehnika ukrašavanja: jednobojna sa Tehnika tkanja: dva nila.
pri otvoru.
Tehnika ukrašavanja:
: 39 x 38 crn.
biljni motivi na prednjoj
Nabavljena: 1977.
ledini su poprečne pruge.
Dimenzije: 44 x 35 cm.
57. lov. br. I uprtnjača. Nabavljena: 1979.
Lokalitet: Mostara.
: vuna ikostre!. 64. ]nv. br. 131521I, pierivaća.
tkanja: če liri ni/a. Lokalitet: okolina Bijeljine.
Tehnika ukrašavanja: ivcrani motivi u Materijal: vuna.
prugama. Tehnika tkanja: dva nila.
: 80 x 77 cm.
Tehnika ukrašavanja: poprečne prugr:
Nabavljena: bez podataka.
obadvije strane.
58, lov. br. 15284/VI, uprtnjača. 30 x 30 cm.

Nabavljena: 1985.

Lokalitet:
Materijal. koža. 65. Inv. br. 840/1, pIcrivaća.
Tehnika izrade: ručni rad. Lokalitet: okolina Foče.
Dimenzije, 50 53 cm. Materijal: vuna.
Nabavljena: bez podataka. Tehnika dva nifa.
59. Illv. br. 11455/1, uprtnjača. Tehnika : iverani motivi u
U nošnji, N/169.
: Drežnica.

Materijal: vuna.

GZM (E), N.S . s V. 4 , 1990. SIr. 49-72
M. MART I Ć . KO LE KCIJ A TO R BI ODJEUENJA ZA ETNOLOGIJU
66. In~. br. 3575/1, plelivača .
Lokalitet : Sekovići, Vlasenica .
Materijal : vuna.
Tehnika tkanja: dva nita.
Tehnika ukrašavanja: poprečne pruge
po čitavoj površini.
Dimenzije: 22 x 18 cm.
Nabavljena : 1957.
67. lov. br. 3576/1, pletivača .
Lo kalitet: Sekovići.
Materijal: vuna.
Tehnika tkanja: dva nita.
Tehnika ukrašavanja: poprečne pruge.
D imenzije : 30 x 27 cm.
abavljena: 1957.
68 . Im. br. 3577/1, pletivača.
Lokali tet: Sekovići.
Ma terijal : vuna i konoplja.
Tehnika tkanja: dva nita.
Tehn ik ukrašavanja : poprečne pruge .
Dimenzije: 78 x 32 cm .
Nabav ljena: 1957.
69. lov. bT. 3578/1, pletivača .
Lokalitet : okolina Vlasenice.
Materijal: vuna.
Teh nika tkanja: dva nita.
Tehnika ukrašavanja: poprečne pruge.
D imenzije : 40 x 38 cm .
abavljena: J957.
70. lo~. hr. 842811, plelivača.
Lokalitet: Nepravdići, Sokolac.
Materijal : vuna.
Tehnika tkanja : dva nila pa nizana.
Tehnika ukrašavanja : iverani geometrij­
ski motivi.
Dimenzije : 25 x 22 cm.
Nabavljena: 1965.
71. lo~. br. 11201ii, pletivača .
U kompletu nošnji, N / J67 .
Lokalitet: Sekovići.
Materijal : vuna.
Tehnika tkanja : četiri nita.
Tehnika ukrašavanja : nazubJjeni motivi
u poprečnim prugama.
Dimenzije : 32 x 27 cm.
Nabavljena: 1955.
72. lo~. br. 2693/1, pletivača .
U kompletu nošnji, N / SO.
Lokalitet: Bratunac.
Materijal: vuna.
Tehnika tkanja: dva nila.
Tehnika ukrašavanja: kukasti drugi
motivi u poprečnim prugama .
Dimenzije : 37 x 43 cm.
Nabavljena: 1955.
61
73. In~. br. 111011, pletiva ča .
U kompletu nošnji, N / 24.
Lokalitet : Foča.
Materijal : vuna .
Tehnika tkanja: dva nita.
Tehnika ukrašavanja : stilizovani motivi
u prugama .
Dimenzije : 31 x 25,5 cm.
Nabavljena : 1953.
74. In~. br. 485411, pletivača .
U kompletu nošnji, N / IOO.
Lokalitet : Sarajevo.
Materijal : vuna.
Tehnika tkanja: četiri nita.
Tehnika uk.rašavanja : poprečne pruge.
Dimenzije: 28 x 20,5 cm.
Nabavljena: 1958.
75. In~. br. 973111, p)etivača.
U kompletu nošnji, N / 143 .
Lokalitet : Sarajevo.
Materijal: vuna.
Tehnika tkanja: dva nita pa niza na.
Tehnika ukrašavanja: krupni geometrij­
ski motivi.
Dimenzije: 18xl3 cm .
Nabavljena: 1966.
76. In~. br. 11229/1, pletivača .
Lokalitet : Prebidol, Rudo.
Materijal : vuna .
Tehnika tkanja : dva nila.
Tehnika ukrašavanja: poprečne pruge .
Dimenzije: 39 x 31 cm.
Nabavljena: 1948.
77. In~. br. 3248/1, plelivača .
Lokalitet: Sarajevo.
Materijal: vuna.
Tehnika tkanja: četiri nita.
Tehnika ukrašavanja: poprečne pruge.
Dimenzije : 26 x 22,5 cm.
Nabavljena: 1956.
78. Io~. br. 3249/1, pletivača .
Lokalitet : Sarajevo.
Materijal : vuna .
Tehnika tkanja : četiri nita.
Tehnika ukrašavanja : poprečne pruge.
Dimenzije: 28 x 24 cm .
Nabavljena : 1956.
79. Io~. br. 1122711, pletivača .
Lokalitet : Zgošća, Kakanj.
Materijal: vuna .
Tehnika tkanja : dva nita.
Tehnika ukrašavanja: poprečne pruge.
Dimenzije: 21 x 22 cm.
Nabavljena: 1948.
62 GZM (E). NS sV . 45. 1990. SIr. 49-72
M . MARTIĆ. K Cl LE KCIJA TORBI ODJEUENJ A Z A ETNOLOGIJU

80. In~. br. \2378/1, plerivaČ3 . 87. Inv. br. 1693/1. pletivača .
Lokalitet : okolina Sarajeva. Lokalitet: Trebinje.
Materijal: vuna. Materijal: vuna.
Tehnika tkanja: dva nira. Tehnika tkanja: dva nira.
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u
poprečnim prugama. poprečnim prugama.
Dimenzije: 27 x 21 cm. Dimenzije: 16 x 16 cm.
Nabavljena: 1983. Nabavljena : 1954.
81. In~. br. .oSli, plerivača. 88. In~.br. 11350/1. plerivača.

Lokalitet: Banjaluka.
Lokalitet: okolina Nevesinja .

Materijal : vuna i pamuk.

Materijal : vuna .

Tehnika tkanja: dva nira.

Tehnika tkanja : dva nira.
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u
prugama . poprečnim prugama.

Dimenzije: 39 x 33 cm.
Dimenzije: 13 x II cm.

Nabavljena: 1948.
Nabavljena: 1977.
89. In~. br. 3605/1, plerivača.
82. Inv. br. 516/1, pletivača. Lokalitet: okolina Nevesinja .

Lokalitet: Bosanska Krupa. Materijal : vuna .

Materijal : vuna. Tehnika tkanja: dva nira.

Tehnika tkanja: dva nita.

Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u poprečnim prugama .

prugama .
Dimenzije : 28 x 25 cm.
Dimenzije: 17 x 20,5 cm. Nabavljena: 1957 .
Nabavljena: 1952.
90. In~. br. 11045/1, pletivača.
83 . Inv. br. 838/1, pletivača. Lokalitet: Zagora, Trebinje.

Lokalitet : Bosansko Grahovo. Materijal: vuna i sintetika .

Materijal: vuna i pamuk. Tehnika tkanja: dva nita.

Tehnika tkanja: dva nita. Tehnika ukrašavanja: iverani moti vI

Tehnika ukrašavanja: iverani motivi, po cvjetovi .

rubu čoha. Dimenzije: 12 x 13 cm.

Dimenzije: 40 x 38 cm. Nabavljena : 1957.

Nabavljena : 1948.

91. In~. br. 3606/1, pletivača.

84. Inv. br. 1949/1, pletiva ča. Lokalitet : Slivlja, Nevesinje.

Lokalitet: Blagaj na Kupresu.

Materijal: vuna.
Materijal: vuna. Tehnika tkanja: dva nila.
Tehnika tkanja : dva nita pa nizana. Tehnika ukrašavanja : iverani motivi .
Tehnika ukrašavanja: poprečne pruge. Dimenzije: 33 x 35 cm.
Dimenzije : 20 x 18 cm. Nabavljena: 1957.
Nabavljena: 1954.
92. In~. br. 1260111, pletivača.
85. ID~. br. 1l245/1, pletivača. U kompletu nošnji N / 197.

Lokalitet: Bosansko Grahovo.

Lokalitet : Trebinje.

Materijal: vuna. Materijal : vuna.

Tehnika tkanja: dva nita.

Tehnika tkanja: dva nita.
Tehnika ukrašavanja: vertikalne pruge, Tehnika ukrašavanja : izmetani motivi.
oivičina je čohom. Dimenzije: 16 x 14 cm.
Dimenzije: 40 x 35,5 cm. Nabavljena: 1984.
Nabavljena: 1947 .
93. In~. br. 9233/VI, čobanska .
86. inv. br. 839/1, pletivača. Lokalitet: Posušje.

Lokalitet: Gacko. Materijal : sirova koža.

Materijal : vuna. Način izrade: domaći proizvod.

Tehnika tkanja : dva nita. Dimenzije: 15 x 13,5 cm.

Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u Nabavljena: 1968.

poprečnim prugama.
94. Inv. br. 11226/Vl, čobanska .
Dimenzije: 29 x 29 cm. Lokalitet : Stolac, okolina.
Nabavljena: bez podataka. Materijal: sirova koža.
GZM (EJ. NS sv 45.1 990. str. 49- 72
M. MARTIĆ. KOLEKCIJA TORBI ODJEUENJA ZA ETNOLOGIJU
Način izrade: domaći proizvod.
Dimenzije: 37 x 20 cm.
Nabavljena: 1948.
95. Inv. br. 11324/VI, čobanska
Lokalitet: Neum.
Materijal: sirova koža.
Način izrade: doma ći proizvod.
Dimc nzi 'e: 18 x 15 cm .
Nabavljena: 1977.
96. lov. br. 9826II, povrazača.
Lok ali tet : Livno.
Materijal: vuna.
T ehnika tkanja: dva nita.
Tehnika ukrašavanja : prugasta.
Dimenzije: 27 x 27 cm.
Nabavljena : 1970.
97. lov. br. 11449/1, žaka,
Tehnika tkanja : dva nita.
Lokalitet: Drežnica.
Tehnika ukrašavanja : pruge.
Ma terijal : vuna.
Dimenzije: 132 x 41 cm.
Te hn ika tkanja : dva nita.
Nabavljena: 1950.
Tehnika ukrašavanja: pruge.
Di me nzije: 55 x 56 cm.
106. Inv. br. 3288/1, bisage.
Naba vljena: !978.
Lokalitet: Gornji Vakuf.
98. l ov. br. 3290/1, harar.
Loka litet: Gornji Vakuf.
Ma terijal: kostre!.
Način izrade: zanatski proizvod.
Dimenzije: 83 x 78 cm.
Nabavljena: kraj 19. v.
99. lov. br. 132131J, harar.
Lo kalitet : Konjic.
Mate rijal: kostret i vuna.
N ačin izrade: zanatski proizvod .
Dimenzije : 80 x 74 cm.
Nabavljena : 1984.
100. lov. br. 3033/1, harar.
Lokalitet: M l ;ConjiĆ-Grad.
Materijal : kost ret.
Način izrade: zanatski proizvod.
Dimenzije: 73 x 65 cm.
Nabavljena : 1956.
101. lov. br. 5231/1, vreća.
Lokalitet : Livno.
Materijal : vuna.
Način izrade: tkanje.
Dimenzije : 82 x 72 cm.
Nabavljena: 1959.
102. Inv. br. 13685/1, bisage.
Lokalitet : Teslić, Blatnica .
Materijal: vuna.
Tehnika tkanja: dva nita.
Tehnika ukrašavanja: pruge.
Dimenzije: 132 x 45 cm.
Nabavljena : 1968.
63
103. Inv. br. 1206111, bisage.
Lokalitet: Vlasenica.
Tehnika tkanja: dva nita.
Tehnika ukra šavanja : gornja strana je u
prugama.
Dimenzije: 1 i 3 x 50 cm.
Nabavljena: 1978.
104. lnv. br. 2/1, bisage.
Lokalitet: Bosanski Petrovac.
Tehnika tkanja: dva nita .
Tehnika ukrašavanja: gornja strana u
prugama .
Dim e nzij ~ : 198 x 36 cm.
Nabavljena : oko 1950.
105. lnv. br. 108/1, bisage.
Lokalitet : Banjaluka.
Materijal: vuna .
Materijal : kostret.
Način izrade: zanatski proizvod.
Dimenzije: 130 x 30 cm.
Nabavljena: bez podataka.
107. Inv. br. 3583/1, bisage.
Lokalitet: Jajce.
Materijal: kostre!.
Način izrade: zanatski proizvod.
Dimenzije : 123 x 43 cm.
Nabavljena: 1957.
108. lin. br. 9817/1, bisage.
Lokalitet: Bosansko Grahovo.
Materijal : vuna.
Tehnika tkanja: dva nita.
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi u
prugama.
Dimenzije : 152 x 38 cm.
Nabavljena : 1970.
109. Inv. br. 9176/1, bisage.
Lokalitet: Bihać .
Materijal : vuna.
Tehnika tkanja: dva nita.
Tehnika ukrašavanja : iverani motivi u
prugama .
Dimenzije: 34 x 39 cm .
Nabavljena: 1968.
IlO. lov. br. 3b32/I, bisage.
Lokalitet: Mrkonjić-Grad .
Materijal : kost re!.
N ačin izrade: nepoznat.
Dimenzije : 83 x 33 cm.
Nabavljena: 1956.
64 GZM (E), N.S. sv. 45,1990, SIr. 49-72
M . MARTIĆ . KOL EKCIJA TORBI ODJ EUE NJA ZA ETNOLOGIJU

III . Inv. br. 8979/1 , zobnica. 119. lov. br. 2309/1, kićena.
Lokalitet: Lištica. Lokalitet: okolina Duvna.
Materijal : vuna. Materijal: vuna .
Tehnika tkanja: dva nila. Tehnika tkanja: dva nila.
Tehnika ukrašavanja: iverani motivi, re­ Tehnika ukrašavanja: iverani krstovi u
se i kićanke . prugama.

Dimenzije: 41 x 55 cm . Dimenzije : 27 ,5 x 26,5 cm.

Nabavljena: 1967. Nabavljena : 1955.

112. Inv. br. 12885/1, zobnica.
Lokalitet : Konjic .
Materijal : vuna i kost re\.
Tehnika tkanja: dva nila.
Tehnika ukrašavanja : vertikalne pruge.
Dimenzije: 33 x 33 cm .
Nabavljena : 1983 .
113. Inv. br. 1321211, zobnica.
Lokalitet: Trebinje.
Materijal: vuna.
Tkana u dva nila u prugama.
Dimenzije : 36 x 37 cm.
Nabavljena: 1984.
114. Inv. br. i2185/VI, zobnica.
Lokalitet: Mrkonjić - Grad .
Materijal: traktorske gume.
Način izrade: zanatski rad .
Dimenzije: 38 x 36 cm.
Nabavljena : 1980.
115. lov. br. I 12321VI, zobnica.
Lokalitet : Ključ.
Materijal: traktorske gume.
Način izrade: zanatski rad .
Dimenzije: 37 x 35 cm.
Nabavljena: 1957.
116. lov. br. 3289/1, zobnica.
Lokalitet : Gornji Vakuf.
Materijal : kostre\.
Način izrade : zanatski rad.
Dimenzije : 37 x 40 cm.
Nabavljena: bez podataka.
117. lov. br. 3044/1, zobnica.
Materijal : vuna, tkana u dva nila u ive­
Lokalitet: Jajce.
ranim motivima u poprečnim p rugama.
Materijal: kostre\.
Dimenzije : 27 x 28 cm .
Način izrade: zanatski rad .
Nabavljena: 1982.
Dimenzije: 36 x 39 cm .
120. lov. br. 9179/1, kićena.
Lokalitet : Bosanski Petrovac.
Materijal : vuna .
Tkana u dva nila, u iveranim motivima
u prugama, ima našivene i trake.
Dimenzije : 33 x 27 cm.
Nabavljena : 1968 .
121. lov. br. 919211, kićena .
Lokalitet: Golubić , Biha ć .
Materijal: vuna.
Tkana u dva nila u iveranim motivima u
poprečnim prugama .
Dimenzije : 22 x 18 cm.
Nabavljena : 1968.
122. lov. br. 9193/1, kićena.
Lokalitet : Gohbić, Bihać .
Materijal: vuna .
Tkana u dva nila u nazubljeni m popreč ­
nim prugama .
Dimenzije : 25 x 22 cm.
Nabavljena: 1968.
123. Inv. br. 9301/1, kićena .
Lokalitet : Potkraj, Lištica.
Materijal : vuna i pamuk.
Tkana u dva nila, motiv ko/a, oi v ič ena
somotom, ima kićanke.
Dimenzije: 31 x 27 cm .
Nabavljena : 1968.
124. lov. br. 12209/1, kićena .
U kompletu nošnji N 1 182.
Lokalitet : Novo Selo, Kupres .

Nabavljena: i956.
125. lov. br. 4653/1, kićena.
U kompletu nošnji: N / 97 .
Lokalitet: Bugojno.
Materijal : vuna i svila.
Torbe za izuzetne prilike Tkana u dva nila, u 3 polja, geometrij­
118. lov. br. 23491l, kićena . ski motivi, a poleđina je u poprečnim
Lokalitet : Rajiovac, Sarajevo .
prugama.

Dimenzije : 45 x 40 cm.

Materijal: vuna.
Nabavljena : 1958.

Tehnika tkanja : dva nila.

Tehnika ukrašavanja: vezena »krstići­

126. lov. br. 6179/1, kićena.

ma« raznobojnom vunom.

U kompletu nošnji N / 119.

Dimenzije: 16 x 13 cm.
Lokalitet : Sanski Mos\.

Nabavljena: 1955.
Materijal: vuna.

GZM (E), N,S, sv. 45, 1990, Str. 49-72 . 65

M . MARTI(, KOL EKC IJ A TOR BI ODJEUENJA ZA ETNOLOGIJU

Tkana u dva nita, lice je urađeno ćili­

133. In~. br. 981211
marskom tehnikom, a naličje je u naiz­
Lokalitet : Drvar.
mjeničnim prugama i kockicama.
Materijal: vuna.
Dimenzije: 39 x 39 cm .
Tkan u dva nita sa poklopcem, u ivera­
. abavljena: 1961.
nim motivima, ima i aplikaciju .
Dimenzije: 28 x 28 cm.
127 . In~ . br. 1323711, kićena. Nabavljen: 1970.
U kom pletu nošnji N/ 198.
Lokalitet: Banja Luka. 134. ID~. br. 8088/1, dječija
Materijal: vuna. U kompletu nošnji N / 123
Tkana u ćetiri nita, sa poklopcem, na Lokalitet: Derventa .
kome je vez od perli, rese, ružice, srme­ Materijal: vuna.
ni ~ irit, kićanke . Tkan u dva nita sa poklopcem u biljnim
Di menzije: 23 x 23 cm . motivima, sa perlama i resama.
Nabav ljena: 1892. Dimenzije: 25 x 25 cm.
Nabavljen: 1964.
135. In~. br. 1250411.
U kompletu nošnji N I 184.
Lokalitet: Tešanj.
Muški torbaci Materijal: vuna.
Tkan u dva nita sa poklopcem koji je
128. lol'. br. 195511, NI2. vezen i ima potkiće.
Lo kalitet: Derventa. Dimenzije: 23 x 21 cm.
Materijal : vuna i pamuk. Nabavljen : 1892.
Tkan u dva nita, sa poklopcem u ivera­
136. In~. br. 10706/1.
nim, cvjetnim i geometrijskim motivi­ U kompletu nošnji N/ 161
ma.
Lokalitet: Derventa.
Di menzije: 23 x 20 cm.
Materijal: vuna.
Nabavljen: 1954. Tkan sa poklopcem, koji je vezen vu­
129. ID~. br. 13226/1. nom, a ima još perle i rese.
Lokalitet: Bijeljina. Dimenzije: 21 x 20 cm.
Materijal : vuna. Nabavljen : 1969.
Tkan u dva nita sa poklopcem u ivera­
nim cvjetnim i geometrijskim motivima. 137. In~. br. 13586/1.
Dimenzije : 42 x 54 cm. U kompletu nošnji N/ 217
Nabavljen : 1985. Lokalitet: Bosanski Brod.
Materijal: vuna.
130. loy. br. 106/1. Tkan na daščici u dva nita, pa nizano, u
Lokal itet: okolina Tuzle. reljefnom rombičnom motivu, šljokice,
Materijal: vuna i pamuk. rese, srmeni konac.
T ka n u dva nita, sa poklopcem u ivera­ Dimenzije : 24 x 22 cm.
nim, stili zovanim cvjetovima. Nabavljen: 1892.
Dimenzije: 25 x 26,5 cm.
Nabav ljen: 1950. 138. In~. br. 1380211.
13~. Iny. br. II II I. U kompletu nošnji N / 225
Lokalitet : Bunar, Tuzla. Lokalitet : Maglaj.
Materijal : vuna i pamuk. Materijal : vuna.
Tkan u dva nita, sa poklopcem u ivera­ Tkan u dva nita sa poklopcem u rom­
nim motivima, svila, srma i šljokice. bičnim šarama i resama.
Dimenzije: 22 x 19 cm . Dimenzije: 24,5 x 23,5 cm.
Nabavljen: 1949. Nabavljen: 1950.
132. In~. br. 843/1 139. In~. br. 2108/VI, šarpelj.
Lokalitet: Banja Luka. U kompletu nošnji N/30
Materijal: vuna i pamuk. Lokalitet: Banja Luka.
Tkan u dva nita, sa poklopcem u ivera­ Materijal: crvena koža.
nim motivima. Ima bopce, širit. Način izrade: sarački rad.
Dimenzije: 24 x 27 cm. Dimenzije: 35 x 41 cm.
Nabavljen: 1892. Nabavljen : 1892.
5 - GLASNIK
66 GZM (E). N.S. sv. 45.1990, str. 49-72
M. MARTIĆ. KOLEKCIJA TORBI ODJEUEN JA ZA ET NOLOGlJU

140. In~. br. 3305/ VI 148. lov. br. 15283/VI, šarpe1j

U kompletu nos nji N / 65 Lokalitet: Vlasenica.
Lokalitet: B r čk o , o kolina. Materijal: koža.
Materijal: koža. Način izrade: sarački rad.
Način izrade: sa rač k i rad . Dimenzije: 29 x 23 cm.
Dimenzije: 22 x 16 cm. Nabavljen: 1979.
Nabavljena: 1893. 149. Inv. br. 2911/VI, šarpelj
141. In~ . br. 4947IV ) .~a rpelj. Lokalitet: Saraj evo.
U kompl e tu noš nj i N i l 06 Materijal: teleća Koža.
Lokalitet: Bugoj no . N ači n izrad e: sarački rad.
Materijal: m rka koža. Dimenzije : 29 x 37 cm.
Način izrade : sa rački rad . Nabavljen: 1950.
Dimenzije: 22 x 32 cm. 150. Inv. br. 2108/VI, šarpeJj
Nabavljen: 19 58 . Lokalitet: Ba nja Luka.
Materijal: crvena koža .
142. ID~. br. 5336/VI, Šarpelj.
Način izrade: sarački rad.
U kompletu nošnji N / I08 Dimenzije: 35 x 41 cm.
Lokalitet: Zenica.
Nabavljena: 1892.
Materijal: crvena koža.
Način izrade : sarački rad. 151. ID~ . br. 6022/VI, šarpelj
Dimenzije : 30 x 35 cm. Lokalitet: Jajce.
Nabavljen: 1890. Materijal: smeđa koža.
Način izrade: sarački rad .
143. ID~. br. 1I223/VI, šarpelj.
Dimenzije: 31 x 31 cm.
U kompletu nošnji N/34
Nabavljen: 1961.
Lokalitet: Drvar.

Materijal: smeđa koža .

Način izrade : sa rački rad.

Dimenzije: 38 38 cm .

Nabavljen: 1892.

Torbice iz gradske kulture

144. ID~. br. l 3391 / VI , Šarpelj.
U kompl etu nošnj i 1208.
Lokalitet : Sarajevo. 152. In~. br. l244/llI

Materijal: crvena koža. Lokalitet: Tuzla .

Način izrade: sarački rad. Materijal: srebrna žica.

Dimenzije: 32 x 35 Cffi. Način izrade: rad kujund žija.

Nabavljen : 1889. Dimenzije: 29,5 x 19 cm.

Nabavljena: bez podataka.

145. ID~. br. l3487/VI, šarpelj.

U kompletu no š nji N / 2 12. 153. ID~ . br. 1205311

Lokalitet: Brčko, oko li na. Lokalitet: Sarajevo.

Materijal : smeđa koža. Materijal: srma.

Način izrade: sarački rad. Način izrade: zanatski proizvod .

Dimenzije : 29,6 x 30 cm. Dimenzije: 24 x 18 cm.

Nabavljen : 1893. Nabavljena: 1981.

146. In~. br. 13526/VI.

U kompletu no šnji N 12 14
154. [n~. br. 10663/1

Lokalitet: Sarajevo.
Lokalitet: Sarajevo.

Materijal: crvena koža.

Materijal: cr!1a čoha .

Način izrade: sarački rad.

Način izrade: rad terzija.

Dimenzije: 28 x 32 cm.
Dimenzije: 17 x 21 cm.

Nabavljena: 1889.
Nabavljena: 1974.

147. Inv. br. 2466/V I, ŠarpeJj.

U kompletu noš nji N / 40 155. ID~. br. 4740/1
Loka litet: Sarajevsko polje. Lokalitet: Konavlje, Dalmacija.
Materijal: crvena koža. Materijal: platno i svila.
Način izrade: domaći rad, vezena.
Način izrade: sarački rad.
Dimenzije: 29 x 37 cm. Dimenzije: 11 x II cm.
Nabavljen: 1888 . Nabavljen: bez podataka .
GZM (E;, NS sV. 1990. str 49-72 67
M. MARTIĆ. TORB1 ODJEUENJA ZA ETNOLOGIJU

156. lny. br. 1205211, Nesašivene torbe

Lokalitet: Sarajevo.
Materijal: srmena 161. Inv. br. 11476/1.
Način izrade: proizvod. Lokalitet: Canići, Vlasenica.
26 x 31 cm.
Materijal: vuna.
Nabavljena' 1980.
Tehnika tkanja: dva nita. Tehnika ukra­
šavanja: pruge.
157. lnv. br. 1440711, Dimenzije: 44 x 50 cm.
Lokalitet: Albanija. Nabavljena: 1977.
Materijal' valjano sukno.
Način izrade: abadžijski rad.
16 x 17 cm.
162. lnv. br. 1029711
Nabavljeno: 1899.
Lokalitet: Srebrenica.
158. 10064/VI, torbica . vuna.
ukras u kući. tkanja: dva nita.
Lokalitet: Fojnica. Tehnika ukrašavanja: nazubljene po­
Materijal: tikve i zrna kukuru­
za. x 31 cm.
izrade: ručni rad.
Nabavljena: 1969.
8 x 10 cm.

Nabavljena: 1969.

163. In\,. br. 3579/1.

159. Im. br. 357111, svečane Lokalitet: Vlasenica.
Lokalitet: Vlasenica.
Materijal: vuna.
Tehnika dva nita. Tehnika : jverani mollvl na

Tehnika iverani motivi. prednjoj strani, na poleđini pruge.

Dimenzije: 101 x cm. Dimenzije: 34 x 32 cm.

Nabavljena: 1957. Nabavljena: 1957.

160. Inv. br. 84711, svečane

: Glamoč. 164. Inv. br. 1 111/1.
: vuna. Lokalitet: selo Barakovac, Foča.
tkanja: dva nita. Materijal: vuna.
ukrašavanja: iverani motivi Tehnika tkanja: dva nila.
Tehnika ukrašavanja poprečne pruge.
: 184 x 40 cm. Dimenzije: 90 x 40 cm.
: 1925. Nabavljena: 1953 ..

S"
GZM (E). N.S. sv. 45. 1990. str. 49-72 69
M . MARTI(. KOLEKCIJ A TOR BI ODJEUENJA ZA ETNOLOGIJU

SI. I. inv. br. 11261/1, SI. 2. inv. br. 84211,

uprtnjai!a, Bjelašnica uprtnjai!a, okolina Foče

SI. 3. iov. br. 11245/ 1, SI. 4. inv. br. 9301 II.

pletivala., Bosansko Grahovo kićena torba, okolina Li~tice

SI. 5 inv. br. 981211. muIki torbak. Drvar SI. 6. inv. br. 10064/VI.
torbica kao ukras u kući. Fojnica
GlM ( El, N S sv . 45,1 990, str. 49- 72 71
M . MART IC KOLEKCIJA TO RBI ODJELJENJA lA ETNOLOGIJ U

TABLA II

~
e
N
o
oo
o)
e

>
"­
..r
oo
N
v)

..:
.D
>
e

>
"­
'"N

....:

Foto : Miodrag Radovanović

72 GZM (EJ . N.S. sV. 45 . 1990. str. 49-72

M. MARTIĆ . KOLEKCIJA TORBI ODJEUENJA ZA ETN OLOGIJU

TABLA III

.,o
;.

'§'
'"
(/J

>
......

....
L.
:>
c:

Foto : /Wiodrsg Rado'Va no~'ić

 GZM (E). N.S. sV . 45. 1990. str. 73-100

UDK 39.728. 12
Originalni naučni rad

KAMENE KUĆE LIVANJSKOG POLJA

Prilog poznavanju seoskog graditeljstva jugozapadne Bosne

ASTRIDA BUGARSKI, Zemaljski muzej, Sarajevo

Razmj seoske kamene kuće LiJ'an­
jskog polja .prati se od J'remena kada se
ona počela širiti pred kraj 19. J'ijeka pa
sJ'e do današnjih J'remena kada su, usloJ'­
no rečeoo, sagradeni ojeni posljednji pri­
mjerci. U sJ'jetlu grade prikupljene ne­
daJ'Oim terenskim istražiJ'anjima njen
razJ'ojni put prikazao je preJ'ashodoo
kroz izlagaoje arhitektooskih karakteris­
tika. OJ'aj prilog, koji pruža samo djelo­
miČJIo urid u graditeljsku baštinu sela Li­
J'aojskog polja, zamišljeo je kao podsticaj
za poduzimanje sJ'oobuhJ'atnih terenskih
istražiJ'aoja i za pristupaoje J'alorizaciji .
graditeljskog sh'aralašh'a oa oJ'om pro­
storu.
Livanjsko polje spada među rijetke predjele u Bosni u kojima je nakon dOV1ina­
cije brvnare došlo do dominacije kamene kuće ili, preciznije rečeno, kuće kamenih zi­
do va pošto su kamene ploče malo upotrebljavane kao pokrovni materijaL U stvari,
krajem 19. i po četk om 20. vijeka na široj teritoriji došlo je do pomjeranja granice ras­
p.rost ranje nosti ka mene kuće; ona se proširila od jadranskog zaleđa prema unutraš­
njosti. Na pod ručju Livanjskog polja, a naročito intenzivno u selima u njegovom jugo­
ist očnom dijelu, proširila se kamena kuća srodna kući susjednih predjela Dalmacije.
Interesovanje istraživača za livanjsku kamenu kuću, u prvom redu, pobuđuju
oni njeni pri mjerci što su im vanjske zidne plohe ozidane od pomno obrađenog kame­
na složenog u pravilne horizontalne redove, jer takva gradnja nije bila česta u Bosni i
Hercegovini (sL I). Pojava kuća ovakvih zidova u Livanjskom polju postaje razumljiva
kada se zna da su njihovi graditelji u prvo vrijeme bili majstori iz susjednih krajeva
Dalmacije, od davnina vični radu sa kamenom.' Na isti način nastavljena je gradnja na
ovom području i u novije vrijeme, kada je graditeljska djelatnost već uglavnom prešla
u ruke lokalnih neimara.' Cinjenica je da su livanjski građevinari , koji su se, takođe,
pokazali kao dobri zidari i klesari, u većini bili porijeklom iz Dalmacije. Rad livanjskih
klesara-tvoraca čuvenih nadgrobnih spomenika - poznat nam je iz literature" dok se o

I. Majstore iz Dalmacije pojedinci iz livanjskih sela još uvijek angažuju, a razlog je to što
su Livnjaci preokupljeni radom u inostranstvu i što Dalmatinci pružaju usluge po nižoj cijeni od
lokalnih majstora.
2. Prema našim istraživanjima, poznate neimare imao je Prisap (iz porodice Karaula, Kro­
10,Lijović,Marijan , Kelić i dr.), Zirović (iz porodica Jukić, Lijović, Marija, Ištuk, Madžar i dr.),
Ljubunčić (iz porodica Karaula, Kovač, Ištuk, Bilić i dr.), Lusnić (iz porodica Gelo, Barun, Pripu­
šić i dr.), Rapovina (iz porodica Vrgoč, C:ondrić i dr.) i neka druga sela.
3. Stipo Manderalo, Gospodari kamena. Sarajevo 1987.
 GZM (E). .S w. 45, 190. str. 7) · 100
74 A . BUGARSKI. KAMENE KUĆ E LIVA JSKOG POUA

........

-­
...... .

-,

SI. 1. Nenastanjene kuće iz Priluke izgradene 1913. I 19 14. godine

Foro: Astrids Bugsrski

njihovom umijeću i angažm anu , kada je riječ o se skim zgradama, kao i o djel atnosti
livanjskih zidara, dosada malo znalo.'
Zidane kamene kuće počele su se širiti seiima Liva njskog polja pred kraj 19 . vije­
ka , a njihova gradnja uzela je maha i zmeđu dva rata.' Njihovo širenje išlo je U korak sa
procesom ukidanja kmetskih odnosa. Sve dok seljaci nisu postali vlasnici zemlje koju
su obrađivali i bili sigurni na posjedu, kuće su gradi li uglavnom od vegetabil nog mate­
rijala. Sama zidna platna kuća kmetovi su ponajčešće sklapali od greda, jer je o gova­
rajuće drvene građe bilo u okolini, a tako građene zgrade prilikom seobe, pre ma potre­
bi, mogli su rasklopiti i prenijeti na drugo mjesto! Na preorijentaciju sa zg ada d rve­

štu ~' i podaci objavljeni su u Glasnik:! Zemaljskog muzeja posvećeni etno loški m i
4. Dosta
folklorističkim istraživanjima Livanjskog polja (Dusan Drljača), » Naselja, kuće i ostal e zgrade« ,
Glasnik Zemaljskog muzeja (GZM), Etnologija, Nova serija (n. s.), sv. XV - XVI. Sarajevo 196 1.
5. Pojedinačno je zidanih kamenih objekata bib u selima Livanjskog polja već i prije po lo­
vine 19. vijeka, a uglavnom su to bile kule bogatih zemljoposjednika i predstavnika vlast i. Me du
evidentiranim kulama pominju se, na primjer, Firdusova i Delalića kula u Celebiću , Kuju nd ž ića
kula uStrupniću, Ljubunčića kula u Ljubunčiću, Ključina i Corbadžića kula u 1iroviću, Ibrah im­
begova kula u Lištanima, Brkića kula u Potočan;ma, Vrepčeva kula u 1abljaku, Catića i C eng ića
kula u Golinjevu i druge (Stipo Mllnderalo, op. cit., str. 17).
Osim višespratnih objekata karakt e rističr. og izgleda , kulom su u ovom području prij nazi­
vali i pojedine solidnij e građene dvoetaž ne stambene zgrade. Koliko se moglo utvrditi našim is­
traživanjima, v ećina ovih starih objekata razlikovala se od kamenih kuća čija gradnja počinje ne­
gdje u vrijeme austrougarske okupacije među ostalirr. i po tome što je za izgradnju njihovih zido ­
va, izuzev za ugaone dijelove i o kvire za vrat a i prozore, upotrebljavan grubo obrađen ili neobra ­
đen sitniji kamen neujednačen po veličini.
6. Osim brvna re, koja je bila najčešća, u to vrijeme u Livanjskom polju susretala se još ple­
tara i suvozida kuća.
 75
VANJSKOG POLJA

vijeka
7 Po­
blizi-

Da se stare kuće kamenih zidova ipak mogu za savremeno stano­

vanje, svjedoči, na adaptirana kuća koja je izgrađena
1928. godine i još
76 GZM (E), N. S. sv 45 .1990. str. 73-100
A. BUGARSKI. KAMENE KUĆ E LI VANJSKOG POUA

Samo mali broj stari h kamenih kuća sačuvanih do vremena naših istraživanja za­
držao je izvorna obilježja. Ostale su nadograđivane ili su u njima vršene samo adapta­
cije. Primjećuje se čak da su i na kućama koje su sagrađene prije deset do petnaest go­
dina već vršene adaptacije un utar pojedinih prostorija u cilju prilagođava nj a savreme­
nijim potrebama stanovanja. Mada je sačuvan bogat fond starih kamenih kuća, ipak
do vremena (laSih istraživanja nisu ostali sačuvani prezentanti svih razvojnih faza. Sa­
čuvani su, uglavnom, dvoetažni objekti, prizemnice sa podrumom i spratni ce, dok su
nestali prizemni oblici bez podruma. Istina, obodni zidovi ovakvih prizemnica poneg­
dje su sačuvani tako što su ostali ukomponovani u dvoetažne zgrade koje su nastale
nadogradnjom.
Kada je riječ o očuvanom fondu starih kamenih kuća, mora se napomenuti i to
da se tokom istraživanja naišlo na primjerke koji su prvobitno bili gospodarske zgra­
de." Tokom terenskih istraživanja zapaženo je, pak, da su pojedine stare pojate (zgra­
de za stočnu hranu, a eventualno i za stoku u donjem nivou), koje su trajno zad ržal e
gospodarsku funkciju, po spoljnjem izgledu identične sa stambenim zgradama. Primje­
ra radi može se navesti pojata Tadije Madžara iz lirovića izgrađena 1924. god ine (sl.
2). Istraživanjima usmjerenim na te pojave ustanovljeno je da je jedno vrijeme u livan-

SI. 2. Pojata Madžar Tadije iz Žirovića izgrađena 1924. godine

Foto: ćiro Rlljić

13. Takav je slučaj bio, na primjer, sa kućom Glavurdić Marijana u Lusniću. Ovaj objekat.,
koji je u vrijeme naših istraživanja još uvijek služio u stambene svrhe, izgraden je za košaru, tj
dvoetažnu staju za goveda i ovce, neposredno po austrougarskoj okupaciji. Prema porodičnoj
predaji, izgradili su je Mravići iz Maljkova kod Vrljike. Nakon diobe u porodici Glavurdić gornja
etaža ovog objekta dobila je stambenu funkciju i zadržala je sve do našili dana.
GZ~ (E), N.S. sV 100 77
A. BUGARSKI, LIVANJSKOG POLJA

jskom bilo uobičajeno da imućne i mnogočlane

koji će prema potrebi moći imati gospodarsku ili m[)enO-!!OSD
me se objašnjava pojava gospodarskih objekata s izgledom stambene
kojom se gospodarski objekat mogao pretvoriti u
Za relativno kratko vrijeme postojanja i dominacije
prošle su kroz više razvojnih faza, Kada se
dakako, primjećuju se između njih već
drugih predjela i kućama od
donekle u upotrebljenom

su u izgledu,

namjeni prostora,'4
tekla gotovo

to se u daljem

nego će se u

na promjene do

KARAKTERISTIKE KAMENIH KUĆA LIVANJSKOG POLJA

:'!!i1H)jjllljl izgled
kuće
kamenih zidova livanjskog su prizemnice sa podru­
a rjeđe prizemnice bez podruma troetažni objekti," Osnova im
pravougaonika, a krov dvoslivan, lO
one su jednostavnog izraza, Veličinom se međusobno
je utvrdeno da većina ima od približno sedam, a dužinu izmedu
metara, Uočljiva razlika u spoljnjem medu najbrojnijim, dvoe­
lokalno stanovništvo naziva na dva boja ili su dva bo­
su u Jedne su na strmom terenu, a
okomito na izohipse ili paralelno s izohipsama, dok su druge
","1r",,,, terenu,
Većina starih zidanih kuća, a naročito onih u selima zapadnog Livanjskog
je postavljena niz pad terena i pod dijelom ili pod prizemljem
ukopan podrum. Jednoobraznom izgledu broja ovih kuća dopri­
one u zabatnom okrenutom polju imaju: u podrumskom zi­
dva sobna prozora, te u tavanskom manji
otvor za potkrovlje (sl. Ulazna vrata za prizemlje u njih su u ili
zida. Tek u objektima složenije prostorne strukture susreću se prozori i u
zidovima.
izgrađene na nagnutom terenu dužinom postavljene paralelno s
je u selima istočnog dijela Livanjskog polja bilo već pred 19.
odsjek u terenu zid podruma cijelom visinom. Gledano s
samo jednu etažu, a iz polja imaju dvije etaže, odnosno
sa a često vratima za donji nivo, u ove kamene kuće,
se čuti naziv prika kuća, okrenuto je prema polju (nižem terenu).
u njihovu gornju etažu mogao je biti s ulaznim vratima u zabatnom ili u
podužnom zidu. U pojedinim, pak, u gornju etažu ulazi S~ IZ

14. Dakako da se velike razlike zapažaju u svim sferama kulture stanovanja, ali u ovom
prilogu predmet razmatranja su arhitektonske karakteristike livanjske kamene kuće.
15. S obzirom da posljednji pomenuti oblici nisu bili česti i da je veoma malo ostalo oČuva-
nih do vremena naših istraživanja, ni u ovom
16. U sa dvoslivnim krovom javlja se ~ te krov sa
skošenim zabatima.
78

SI. 3. Kuća Ivelića iz Bastasa izgrađella 1924. godille

Foto: ASIrida Bugarski
 I !lO
IVANJSKOG POLJA
79

uslovi za

zadru~

na, a nalaze se na
lježja spada i
Pojava isto oblikovanih osobito se među istovremeno ili vremenski
sublizu građenim Raznolik izgled 17ar~(11'''''m nakon nešto du~
že vremenske distance balkoni. Kod kuća susreće se samo mali
balkon na pročelju dok kuće novijeg već imaju balkone se
protežu cijelom dužinom Kuće sa malim u sredini pročelja
ko ispod njega unos.
Primjerci zidanica kod kojih je na zid nabačena spoljnja obloga ne razli­
se po od istovremeno nastalih kuća izgrađenih drugim građevinskim
mflterijalima

Građevinski ... ~.. _.•• ~". i tehnike

Za izgradnju zidova (obodnih) upotrijebljeno
pora iz lokalnih Prema različitim
men dobio je lokalne nazive.
muljika. Obično su zidari i klesari prema
nu. U objektima postanka meki kamen
za dovratnike i doprozornike, te i druge dijelove koji se posebno
5). Vlasnici takvog kamena njime su gradili i cijelo vanjsko lice zida
kuća. lice zida brojnih livanjskih kuća ozidan o je od tvrdog kamena
nisu imali na raspolaganju kamena upotrebljavali su tvrdi

i doprozornike. Vrste kamena koje propuštaju i ko~

Ar.... "'·n~ na niske temperature upotrebljavane su samo za unutarnje lice zida.

području se od okupacije susreću uglavnom

varijante zida: vaca i greza. Radi se o zidu sa dva lica (na dvije ruke), a
ka postoji samo u spoljnjeg lica. Kod vace obrađeni kvad eri, ujednačeni
ni, složeni su u horizontalne redove. Kod greze kamen nije
različit je po ali se i kod ove zida tendencija ~'-"'-'''J-

. 17. Poznato je da je slip/jenih kuća bllo i u selima Duvanjskog polja Muhamed Kadić, Stao
rmska seoska kuća u Bosni i Hercegovini, Biblioteka kulturno nasljeđe, Sarajevo 1967, str. 48.
80 GlM (El. N.S sv . 45 . 190. 51r. 73·100
A . BUGARSKI . KAMENE K UtE IVA JSK OG POUA

SI. 4. No~oizgradena kamena kuća Madžara iz 2 irovi6t

Foto: Ći,o Rajić

u spoljnjem licu U približno horizontalne redove. Nerijetko se nailazi na objekte kod

kojih su kombinovane ove dvije vrste tako što je pročelje u vaci, a ostali zidovi ugrezi,
ili drugačije. Neovisno o kvalitetu kamena koji je iskorišten za gradnju, spoljnje lice zi­
da, kada je rađeno u vaci, a često i u grezi, dodatno je obrađeno (iznasjecano) u kres
odgovarajućom alatkom: čekićem, špicom ili kresom." Najčešće se susreće tzv. krupni
kres. Na licu novosazidanih kuća pretežno se susreće sitniji kamen nepravilnog oblika,
djelomično obrađen ili tek priklesan, izuzev u slučajevima kada su upotrijebljeni obra­
đen i kvaderi starih porušenih objekata. U objekata starijeg nastanka prosječna deblji­
na zi da iznosi 50 centimetara," a u novijih 40 centimetara. Zidovi livanjskih kamenih
kuća rijetko imaju spoljnu oblogu, a ako je već imaju, ona je nabačena samo preko
greznog zida, jer se na vaci teško trajno zadržava. Zid vaca, pak, češće od greze ima iz­
vučene (fugirane) spojnice. Na vanjskim licima starijih kuća kod kojih nisu naknadno
izvučene spojnice vremenom je uslijed djelovanja kiše i vjetra između blokova kamena
nestao malter i umjesto njega ostale su šupljine.
Dok su u starijih kuća zidovi od temelja do krova izgrađeni od kamena, u kuća­
ma sazidanim nakon 1965. godine temelj, soki i nadvoji nad otvorima vrata i prozora
izliveni su od betona, a neke imaju i armiranobetonske horizontalne serklaže.
Upadljiva razlika između starijih i novijih zidanica zapaža se kada se porede ok­
viri otvora za vrata i prozore. Otvori za vrata i prozore starijih kuća po pravilu su uok­

18. Najviše korisnih podataka o alatkama za obradu kamena. samoj obradi kamena, zidar­
skim radovima, lokalnim majstorima zidarima i klesarima, kao i drugom, prilikom terenskih istra­
živanja dobijeno je od Stipe Jukića (rođenog 1926. god.) iz Žirovića.
19. U starim zidanicama zid donje etaže širi je od zida gornje etaže za nekih 10 centimeta­
ra, jer se na njemu ostavlja tzv . poriz te širine za naslanjanje stropnih, odnosno podnih greda.
 I UlJ
•••••••••• _ _ m m m m~~~ ~ E_L_I_V_A_N_J_S_K_O_G_}_P_O_L~JA--- __......._______.. _~~~~~~~~___

•••• __

Sl. 5. Detalj zidane kuće Kovača iz Priluke: ćemer sa

isklesanom godinom gradnje objekta iznad
vrata
Foto: tiro Rujtč

vireni sa četiri tesanika 6).'0 Ako se slučajno za neku pošvu vrata

kameni blok, potrebna visina nadoknadivana je
nadvoja izvodeno je na više načina, ali II svim
- stvorena je iznad
nadvoja i do
blokovi te
isklesani su sa
su zaravnjeni u širini od do tri
dio je obraden u sitni ili krupni kres 7). Iznimno su
blokova izmedu bordura reljefno izdijeljene u rombična polja
gradevinama nastalim pred II svjetski rat, ugaoni blokovi, te
soki su na iznos, tj. izbačeni su u odnosu na ostali nivo
8).
zidovi nisu od kamena, već od
zgradama, a od fabričkog u novijim.
Za izradu pokrova kuća kamenih zidova u kraju
različiti vegetabiIni i mineralni Prirodne materijale, koji su
20. Lokalni narodni nazivi za ove tesani ke su·
l. direci donji (za prag) i prag gornji (za nadvoj) : 2. vad­
janta visl]i (za (za prag i nadvoj).
21. iznad može biti izgrađen od samo komada kamena ili više njih.
Najčešće ima tfi elementa, a središnji nosi naziv pivac (na govornom području).
GLASNU\.
 GZM (E), NS sv m.73-100
82 A. BUGARSKI, KAMENE KUtE POUA

17.. ,.~,fDnD 1926. Ulaz II

tesanika sa ćemerom iznad nadvoja i
"''''';~lm<J'n godinom gradnje. Graditelj: Karaula IZ
Prispa.
FOlo: /lslrid. Bugarski
GZM ( EJ. NS >v 45. 190. str 71 100
A. B U GARSKI. KAMEN'E K lI( F I VA . JSKOG POLJA
83

SI. 7. Detalj zida stare kuće lštuka iz Žiro~ića: podrumski prozor.

Foto: A-,(riđ.BuJl.r~ki

priro?nih ma~erijal.a. Primjena saloni ta i eternita nema šire razmjere ni pri pokrivanju
no voIzgrađenIh objekata. Pošto je već pisano o krovovi ma u livanjskom kraju". a i u
Bosni i Hercegovini," ovom prilikom još jedino će se iznijeli opaska o ovdašnji m kro­
vov ima sa kamenim pločama. Zatečeni primjerci ovi h krovova izrađeni su od sitne plo ­
če složene u horizontalne redove, a konstrukcija im e sastoji od vj enčaniea, sljemenja­
če i gusto postavljenih rožnika."

Prostorna struktura i funkcionalnost prostorija

Kamene kuće izgrađene u periodu od kraj a 19. pa do polovine 20. vijeka bile su,
kao što je već pomenuto, polustambeni-polugospodars k.i objekti. Pod jednim krovo m
sa čl a novi ma domaćinstva bila je i stoka (blago). zs U tako orga nizovani m starim kuća ­
ma pojed ina staračka domaćinstva stanovala su j oš i u devetoj deceniji ovoga vijeka.
U k u ćama koje nisu bile razvijene po vertika li lj udi i stoka boravili su u jednoj
istoj etaži , u jednoj polovini objekta bio je stan, a u drugoj staja, pa eventu alno i sje­
22. Dušan Drljača op. cit. str. 144-145.
23. Muhamed Kadić, op. cit., 98-108, Astrlda Bugiuski, » Da.šćani krovovi u Boso1«, GZM.
Etnologija, n. s., sv. XXVI, str. 85 - 109.
24. Kod hercegovačkih kamenih pokrova uobičajeno je d a su ploće složene dijagonalno, te
da se u konstrukciji pojavljuje više elemenata, u prvom redu makaze, a u već ine i krovne letve.
25. U kući je bila prvenstveno smještena krupna stoka, ali su neka domaćinstva II njoj
držala svu stoku, posebno ako su imala malo stoke, a nisu imala mogućnosti da izgrade zaseban
ovčarnik ili drugu gospodarsku zgradu.

6'
 (jllll:,," S , "4 ~. 190 ,Ir,7 J·IOO
84 !\ RUCA RS Ki, K AM f "i~ K I "[ LIVANJSKOG POLJ A

. I. 8. Detalj zida kuće Jukića iz tirovića izgradene 1939. godine. Coše

na iznos. Graditelji: Jukl ći iz Ž irovića .
Foto : Ćiro Riljić

nik.'· U kućama kOJe su bile razvijene po vertikal i, donja etaža, podrum. bsla je staja,
dok se u gornjoj etaži stanovalo. Namjena ova dva nivoa zgrade nije bila strogo razgra­
ničena , posebno u starije vrijeme. Donji nivo mogao je preuzimati i neke sta mbene
funkcije, a gornji neke go podarske, Po pravil u, u sta rije vrijeme bila je naglašenija
gospodarska funkcija nego u novije vrijeme, Medutim, od ovog pravila ima izuzetaka.
Slučaj ev i pozne pojave pojate (sjen ika) u dijelu prosto ra gornje etaže nekih kuća dove­
li su do toga da su pojedina domaćinst v a polovinom 20, vijeka stanovala u kuća m a u
kojima je više od polovine prostora zauzimal stoka i st o čna hrana.
Krajem 19. i početkom 20. vijeka medu zidan im k u ć ama, od kojih su neke bi le i
vrlo prostrane, preovladavale u one što su nad pod rumo m imale dvije prosto rije : pro­
storiju s otvorenim ognjištem i sob u. " Za prostoriju s otvorenim ognjištem bilo je ne­

26, Primje r takve kuće prezentiran je i u knjizi Muhameda Kadića, op. cit., str. 36-38.
27. Prema gradi sak.upljenoj istraživanjima u devetoj deceniji ovoga vijeka reklo bi se da u
liva njskom kraju nije bil jednoprostomih zidanih kuća, što može biti i razumljivo kada se zna da
se zidana kuća širi oVi m krajem u vrijeme kada je u već mnogim našim krajevima prevazidena
jednodijelna stambena zgrada.
 G ZM (EJ. NS sv. 45.1990. SIr. 7J -IOO 85
A. BI !GARSKI . KAMENE K U (~ LI V NJ SKOG POUA

kol iko lokal nih naziva, a najčešći su bili : vatrišće, vatrenica. kuća I griomca.' · U objek­

tima tarijeg postanka veći di o p rostora go rnjeg stambenog nivoa orpadao je na p ro ­

storiju S ot orenim ognjište m, a m a nji na sobu , dok se u onih novijeg posta n ka ovaj

o dn os mije nja lako što se prost o r sobe poste peno povećava, a prostorija s otvoren im

ognj i lem smanjuje . U ku ćama koj e s u dužinom postavljene nil pad terena prosto riji s

ot areni m ognjištem p rip ada prosto r uz za bat ni zid okrenUL višem terenu s tim da ona

. može biti direktno na tl u (živici, zasalku) ili da je i ispod nje ul..opan p drum. U pro­

storiju ~ otvorer:im ognj ištem vode u lazna vrata, a iz nje se ulazi u sobu.
Prostorija s otvorenim o gnj ištem u dvodijelnoj kući, kao i u drugiITl krajevima
Bos n i He rcegovine, bila j e osnovni životni i rad ni prol>tor U livanj kom k raj u ona n i­
j e bila uvijek lišena ni p risustva stoke. U nekim se pored ognjišta ~usrećc ograđe n ko­
čak, u koj i se u vrijeme ećih hlad no ća skl anjaju telad. Uz pregradni zid neka doma ­
ćins tva su u njenom prostoru im a la i /#mbar za ži to .
Dok e stanovalo u dvodijeln im k uć a m a, a ponekad l prostorno razvijen ijim,
p rob lem noće nja u višegene racij sk.i m d o maćins tv ima rješavan je tako to bi mladi
b račni par no ć i o u podrum u z ajed n o a sto ko m ," Takvi slučajeVI nl u bili rijetkost kod
hrva tskog stano vn ištva n i po lo vinom 20 . vijeka. Kod srpsko ~tanovnistva bilo j e u o b i­
čaj n ije da se u t u svrh u za m lad i brač ni par izgrad i zaseban omanji objeka t, tzv. kiljer,
koliba.
Uporedo sa kućama koje su nad p o d rumom imale dvije pro torije, u poslj ednjoj
d ece niji i 9 . vijeka a na ro ito po lije I svjetskog rata, bilo je već i kuća složenije pro ·
sto m e strukture. Po jedova la su ih i mu ćn a i m n o gočlana domacIIlstva porod i čne za­
druge.' • Istina , u ne k im kućama d o slozenije p ro torne strukture du I je rako t je V

r.jiho v prvo b itno d vo d ij eln i pros tor p regradam a podijeljen u više manjih pro torija , To
je b ilo lako izv odljivo u prost ra n im kućama . " Koji m su redoslijedom nal>tajale p rosto ­
rije sa novim funkcijam a u ka m enoj kući liva njskog kraju, na im l.traživanjima nije se
moglo sasvim pouzda n o utvrd iti . aim e, u nekim trodijeInim k.lICama izmedu prosto ri­
j s otvoren im ognjište m i sobe jaVlja se centra lno smještena pro~torija namije nje na ko­
m un icira nj u, tzv . meduvra ta, ganjak, odnik. U dr ugim 'e kao trcća pro torija javlja so­
bi ca postavlj ena pa rale lno sa sobom uz za bat , sa funkcijom spavaće obe ili ostave .
Vjerovatno su pr sto rno različito koncip iran t ro dijelne kućt;: II ovom kraju nas tale, ta­
ko reci, i tovrem ena kao posljedica susretanja dv iju koncepcija u organizacij i stambe­
n o g p ro tora, ko ncepcija karakterističnih za d rve nu zbijeml kucu i kamenu izdužen u
kuću . No vo nastala centralno smještena p rostorija, u kućama dužinom postavljenim

28. Postoji odredena regionalna podvoje nost u narodnim naziVima u livanjskom kraju.
K d hrvats kog stanovništva za prostorij u s otvorenim ognjištem usreće se naJ ćešce naziv vatriš­
će, a kod srpskog vatreniea.
29. Koliko se malo polagalo pažnje na udo bno t stanovanja, najbolje pokazuje to što pro·
stor II kome se nala zio ležaj za mladi brač n i par u podrumu nije biO Izdijeljen od lajskog dije la
nikakv m pregradom, pa je kod nekih cak sitna sto ka i boravila pod ležaje m.
30. Zna se da je u livanjskim selima bilo milog čla ni h zadruga. Zabilježeno je, na primjer,
da je u selu Vidoš i krajem 19. vijeka podijeljena zadruga Bandol' Ivana od 75 čelj ad i . da je u
Crnom Lug u do l svjetskog rata postojala zadruga Ćori ća sa 60 čeljad i . le da je do 194 1. godine u
Bastasima bila zadru ga Ivet: ća sa oko 30 č e lj ad i , a u Sajko ičima kod Ro iča II 44 čeljadi.
(Nikola F. Pavkovi ć, »Selo i zadruga«, GZM, Etno logija, n. s., sv . XV-XVI, Sarajevo 196 1. str.
190).
Za mnogočlana domaćinstva bila je neophodna višeprostoma glavna stambena zgrad a,
mada pod njenim krovom nisu bile kon centrisane sve fu nkcije, a i če lj a d nije uvijek bila na ok upu
u selu.
31. Prostranih kuća bilo je u \: vanjskim selima već pred kraj 19. VIJeka. Tak je, na primjer,
dvodijelna kuća (kula) koju je dao sagraditi Bar a č Ja kov 1884. godine II Pri luk i imala u osnovi
9,60 x l6 metara. Dužina podruma iznosila je II metara. U loj ku ći je 1.928. godin e stanovalo do­
maćinst v o od 22 uku ć ana. U vrijeme naših istraži vanja ona je bila još uviJek na ta njena, dakako
adaptirana u vi šedijeinu stambenu zgradu.
 GZM (E). N.S. sv 45,1990, Sir. 73-100
86 A BUGARSKI. KAMf:NE KULE LI VA JS KOG POUA

okom ito na Izohipse, koja j prvobitno imala komunikativnu namjenu, u poznije sagra­
den im primjercima zn at no je proširena i prerasla je u stambenu jedinicu sa višenam­
jenskim značajem . U njenom p rostoru obavljaju se razni poslovi: tu se u ljetnom perio­
du okuplja porodica. objeduje se, te ponegdje neko od ukućana i noći. U trodijelnim
k u ća m a koje uz jedan zab t imaju dvije sobe, odnosno sobu i ostavu, na prostoriju s
otvorenim ognji"tem otpada više od polovine prostora stambene etaže jer je o na ostala
prostor sa komuni"ativnom fu nkcijom . Tipičan primjer ovako koncip irane trodijelne
"uće Je zgrada Stojić Mate iz Prispa, izgradena oko 1930. godine (T. I),"

Ye 'ina prostorno razvijenih kuća u livanjskom kraju imala je s l ičnu prostornu

strukwru : uz prostorijU s otvore nim ognjištem imale su po jednu veću sobu, U kojoj se
7imi ložio štednjak, te su j c naziv a li grijačom ili sidetjom sobom, jednu ma nju sobu,
koja je imala samo funkciju spa vaonice, ostavu, tzv . mličak, m!ječar, sobu za m c , d/er,
te uz to neke i pro~toriju za ko mun iciranje. Tipičan primjer petodijeIne kuće predstav­
lja zgrada ' vJjan Todora iz Bastasa, izgradena 1924. godine (T. II)," U nekim k ućama
nakon što bi na tupile pro mjene u strukturi domaćinstva, ostava je pretvarana u spava­
ću sobu, i ubrnuto. jedna od spav aći h oba pretvarana je u ostavu. Nije bila rijetkost ni
a 'edno vrijeme u ostavu bude ub a č e n krevet i da ova prostorija ima dvojnu fu nkciju.
Zanimljivo je da se ognjište u stariji m kućama koje su zadržale izvorni oblik sus­
reće na dvije različite pozicije. U kuća m a d užinom postavljenim niz pad te re na svih
tadija prostorne razvijenosti on o je trajn zadržalo poziciju uz zabatni zid okrenut vi­
šem terenu. U kućama posta vlj en im d uži nom paralelno s izohipsama i oni m gra denim
na ravnom terenu. ognjište je n ajče šć e smj e: teno uz središnji dio pregra d nog zida, tj.
ima entrainu poziciju , Tek pošto bi se na knadnim intervencijama izmijeni la pro storna
struktura u oVOJ varijanti kamene kuće, ognjište je moglo biti izmješteno do jed nog od
obodnih zidova . Zamjena otvo renog ognj išta štednjakom značila je za k u će gradene
dužinom niz pad terena napuš tanj e prvobitne ustaljene prostorne dispozicije. Ka o pri­
mj r kuće bez ognji"ta s atipič nom prostornom dispozicijom može se nave ti zgrada
Cvija n Sime iz Bastasa. koja je izgradena 1926. godine (T. III)."
Naknaonim pregradivanjim a p o stojećeg prostora i dogradnjama prvobitna pro­
storna koncepcija mnogih sta rih k u ća iz mijenjena je na razne načine. Karakter iz mjena
ovisio je o motivima koji su bili povod za naknadnu intervenciju. U nekim slu čaje v ima
radilo se samo o potrebi da e za uvećano višegeneracijsko domaćinstvo dobije još ne­
ka pavaća soba. U drugim, pak, pošto je postojeći prostor usljed diobe zadruge podi­
jeljen izmedu dva domdćinstva, u kuć i se morala naći još jedna prostorija s otvo renim
ognjištem i još jedna ' idetja soba, jer su, prema shvatanjima tog vremena, one b ile ne­
o phod ne za zadovoljenje o no vn ih sta mbenih potreba svakog domaćinstva . Kao t reći
razlog može e nave ti potreba da se iz nade prostor za čuvanje stočne hrane, b ilo da je
taj problem moralu rješavat i do mać ins tv o koje je stanovalo u kući ili domaći n stvo koje
e iz te kuće odijelilo j od!>el ilo, a zadržalo dio njenog prostora u vlasništvu. Itd, itd .
jedan od primj ra izmijenjene prostorne dispozicije poslije uvećanja broja spa­
aćih soba u kući domać i ns t va u kome je stasao mladi naraštaj i u kome su se poja vili
novi bračni parovi moze da se vidi u kući Jukić Ante i Ivana iz Žirovića, izgrađe noj

32 . vrije me naših i:;traživanja u objektu se nije više stanovalo, ali je bio sačuvan u izvor·
nom obli!.;,u. Premil kaziva nju ve ć pominjanog Stipe Jukića iz Žirovića, ovu kuću su izgradili nJe ­
go . otac Iva n (I ko) i trie An te.
33 . U vr~jeme. naših istraživanja objekat nije bio nastar.jen, ali je sačuvao izvorna obilježja.
Prema kali vanJu CVIJa n Stoja na (rođenog 1913. god .), u ovoj kući je 1932. godine stanovalo do­
ma ći ns tv o od 17 čelj a d i.
:14. U vrijeme naših istraživanja u ovoj kući stanovao je još samo Cvijan Simo (rođen 1902.
god. ). K u ća je in te resantna i po tome što je među zatečenim objektima ona imala najveći broj
prostorija.
GZM I E). N<S" 45. 87
A< BUGARSKI. KAME

35. Kuću su izgradili domaćini, braća Ante

kić, poznati klesari nadgrobnih a
se nije stanovalo. Donja etaža
su uklonjene
zora i vrata dobijena
za žito. U nju se ulazi sa tavana< Podatke o
ću dao Jukić Stipe, sin !vana<
Prvu kuću (desni trakl s
otac domaćina
imao tri
PUllutJll..".e zadruge kuća
za svoju užu porodicu
trakt). Ulaz u novu
i nove kuće< U kući Ante je za
37. U vrijeme naših istraživanja u kući se
pojatama Sijeno se u pojatu u gornjoj etaži
bacivalo se otvor u podu.
U Prispu je zatečena samo jedna nastanjena kuća
38< U vrijeme naših u kući se nije stanovalo,
ću nije se uspjelo doznati kada je Godine! 947. bila je
novalo šesnaestočlano domaćinstvo. Do ovakvog vida ""'OC<1l11a
no je došlo ugledanjem na organizaciju nekih
rijanti livanjske košare nivo bio je staja za krupnu stoku, a
nu stoku.
 GZM (Ic.l . N \ . , ' 45 1 ~9 0. SIr 73-100
88 A . HU(; ARSKI . KAM~. NE K (f- LI VANJSK OG POUA

U selima Livanjskog polja tokom sedme decenije ovoga vijeka, u pored o sa na­
rasta njem m aterij alnih mogućnosti stanovništva (što je omogućio privremeni rad u
inostranstvu), nagl o s ši ri proces urbanizacije. Kamena kuća, kao i kuć e od drugih
mater ija la p očin ju se g raditi sa sasvim novom prostornom organizacijom . U toj novoj
prostornoj orga nizaciji ku će nema prostora za staju. Ukoliko neka kuća izgrađe na na
nagnutom terenu i ima pod ru msku prostoriju, ona služi kao ostava, prosto r za smj eštaj
hidrofora, uređ aja za etažno grijanje, garaža i sl. Mada je malo ko u prvo vrij em e p ošto
su na pu šteni tradiciona ln i obrasci gradio kuće po stručnoj projektnoj d okumentac ij i, u
osn ovn im crta ma nji hova prostorna koncepcija osmišljena je u projekt no m b iro u, a
p r ihv a ćena p os rednim p utem, tj. ugledanjem na objekte koji su viđe ni . Stamb eni ro­
sto~, koji se obavezn o p ro teže kroz dvije etaže, raščlanjen je u njima n ajčešće jed nos­
tavno i stereoti p no . U o bje etaže iz središnjeg trakta, čiji je prostor namijenjen ko m u ni­
iranj u, ul azi se u po četiri s imetrično raspoređene, po veličini podjednake prostorije
kvadratne osno ve. I ti na , nak nadnim intervencijama koje su se sastojale u rušenj u di je­
la jed nog p regradnog zida , te pregrađivanju jedne cjeline u više manjih prosto rija, d o­
nek le je razbij ena pn-ob itna jednoobrazna prostorna koncepcija. Dakako d a se u ob­
jektima g rađen im nepos redno pred naša istraživanja pri samoj gradnji stano valo sa
b lo ko m namj en kih pros torija male kvadrature. Stepenište za pristup lia sprat je UIl U­
ta rnje . Pristu p d o ovog tepeništa je izuzetno vanjski, i to u rijetkim slučaje v i m a , kada
se v e ć p ri gradnji zgrade pretpostavljalo da bi oženjeni sin mogao da se izdvoji iz za­
jed n i č ko g domaći nst v a .
Redoslijed prosto rija po funkcionalnosti u prvo vrijeme nije bio potp u no identi­
čan, a li je bio rio sl i č an . U principu, prizemlje je bilo namijenjeno za ku hinju, ostavu i
dv ije sobe, a sp rat za č tiri obe . U većini kuća prostorija za sanitarne uredaje n ije bilo
sve do 1970. god ine . Tek ulaskom u osmu deceniju vijeka u kući se pojavljuj kupalilo
t n užnik, bil o da se nak nad no pregrađuje prostor za njih, ili da se za sanita rne uređ je
p lan ira prosto r od mah pri izgradnji . Sudeći po stanju u objektima koji su izgraden i pri­
je de el do pet naest god ina, može se reći da je vremenom dolazilo do izvjesn ih pro mje­
na II namjeni prostorij a i iz drugih razloga. U prvom redu to su promjene u st rukt uri
do maćin st v a, le nastojanja ml ađ ih ukućana da stambeni prostor preoblik uj u prema
savreme nom urbanom ko nceptu stana.
Kao p rimjer nove. tam bene Jgrade sa tipičnom prostornom koncepcijom m ože
d a se na vede k uć a Do l ić Fra nje iz Z i r ovića, izgrađena 1972. godine (T. VIII )." Prvo b it­
no se u ovoj kući u prizem lju i na s pratu iz hodnika ulazilo u po četiri pros torije ide n­
tične po kv adratur i. U p rizemlju je jedna prostorija bila kuhinja, jedna ostava , a ostale
dvije prostorije u p rizem lj u i sve četiri na spratu bile su sobe. Naknadnom intervenci­
jom (J 97 5. god.) jed na prostorija u prizemlju izdijeljena je u kupatilo, nužni k, nišu i os ­
ta vu . Rušenjem dije la p regra dnog zida kuhinja je povezana sa nišom . Tako je u o voj
ku ći n ak nadno osavre menjen prostorni sadržaj.

U istovremeno g rađenim kućama koje su morale biti podignute na strmom i ka­

men it<?m tere nu..~ u~ re ć e se .t~k ne~t~ malo drugačija prostorna struktura i dispozicij a .
U kućI Suša TaOlje IZ Žl ro VtCa, kOja je Izgrađena 1970. godine, kako se vidi iz priložene
dok ume ntac"je, prostor d onje etaže je trodijelni. Iz hodnika se ulazi u kuhinju i jednu
so bu! dok se bl o k sa . k ~p atilom, nužnikom i ostavom, zbog skučenosti prostora u p ri­
ze mlJ U, n.ašao u go rnj oj etažI (T. IX)." Iz tog razloga se u gornjoj etaži, umjesto če t iri,
nal aze lrt sobe.

39. Ku ća je izg ra đ e na bez projektne dokUmentacije. Za njenu gradnju upotrijebljen je ka­

men stare polusrušene k uće Dolića koja je građena 1937. godine. U kući stanuje dvanaestočlano
d o m a ći nstv o , čiji svi čl an ov i nisu permanentno na okupu.
40. Kuća je izgr a đen a bez projektne dokumentacije. U vrijeme istraživanja u kući je stano­
va lo troč lano dom a ćin st o. Troje odrasle djece domaćina i domaćice, koja rade u Zagrebu i dola­
ze samo povremeno u roditeljsku kuću, zadržala su svoje sobe.
GZM (E), N S ,,4\ , i-l()O
A. BUGARSKI, KAMEN L!VAI\JSKOG POLJA 89

RAZ MATRANJ A

Rad za 18. 10. 1990.

. 41 istraživanja u kući stanovala Janja sa jednim oženjenim i jednim neoženje­

mm sinom, ostala Janjina sina su se iz Žirovića i samo povremeno dolaze u roditel­
jsku kuću, u kojoj svaki ima svoju namještenu sobu.
90 G ZM I EJ. N .S. " . 4\ 190. sir. 73·100
A. RUC;ARSKI. KAMEN E KUĆE LI VA NJSKOG POUA

STONE HOUSES OF LIVANJSKO POUE

A CONTRIBUTION TO UNDERSTANDING OF RURAL KNOW LEDGE

OF CONSTRUCTION IN SOUTH-WESTERN BOSNIA

SUMMARY
Stone house, since it, at the end of 19th century, began to spread throughout Li vanjs ko po­
lje , until the present time when, conditionally speaking, its last samples were built, it passed its
way from a half-housing half-economic rural object with a simple space structure to contempora­
rily conceived individual residence house that is found in rural as well as in urban env iron ment of
Bosnia and Herzegovina.
lt began as a house-a stall with an open hearth and modest traditional home fu rn ishings,
to reach a stage of a sto rey residence house with a contemporarily designed interior equipped
with modern furniture and devices, including electrical wiring, plurobing and toilet fi tti ngs. By se­
venth decade of this century, stone house in villages around Livno was a residence of a n agricul­
tural household, and then turned rapidly and in most cases into a residence of a ho usehold to
which a main source of income become a nonagricultural activity, and, mainly, a t mpo rary work
abroad. By increasing of material cepabilities of the household, and by widening of the horizon
due to permanent contacts with urban environments, mass education and youth emigration to ci­
ties, among other things, new housing habits with the rural population of Livanjsko Polje have
been acquired, so in newly built houses the fact that agriculture remained secondary activity of
every household has become almost unnoticeable.
In the light of the material gathered during the recent field researches, architecture charac­
teristics of traditional and contemporary shapes of such a house have been in thi s paper analyzed
in detail.
Translation:
Milenko Mandić
G ZM IEI. NSw . 4\ 190. SIr . 7.1 · )00 91
A. BUGARSKI . KAMENE K UCE LI VA JSKOG POLJA

TABLA I

Fo! o: ASI,rida 8ufJa rski

SPRAT

-'­ LEGENDA .

1. "VATRIŠĆ E "
2. "SIDETJA ~BA"
1 " SPAVAĆA SOBA"
o ognjiš te

" PODRUM" - STAJA

o~
1 2m

Kuća Stojića iz Prispa izgradena oko 1930. godine

 ,j IM \ 11. 1'-" " J .. 19(j1J. >Ir 73 - 100
A fl l l . ·\ K ~ " 1 .. AM r l .. l iU: LIV!\NJ~ KO G POUA

- - -- --------
T BLA II

LEGENDA

t "GAN)AK"
-=-..~ j~--~~I
Z "VATRENILA
\.. v
3. ,~IJANA SOb.l;"
4- "MALA SOBA "
5. c!5rAVA - 9JfiA
o o~nl1 5te
fl pekar

košun
n ncčve
s SIn IJO
kr krevet
ke kovčeg
d dola p

[l'- - -<"č."?--t~
;I.stol
s šporet
kl kl pa

L -
PRIZEMLJE
Ku ć a ~ ijaoa
" PODRUM"- STAJA
iz Bastasa izgradeoa [924. godine
o 2m
'-'l M j El, N S ,\ 4 ~ . 1990. q r 1l_I ,)(J
..... 8 L-G .... R. KI KA MF N E KU'F.UVA . )S)(, O(. POU A

I ABI TIl

1 " HO[)lIK "

2 , (iRIJ.!,N CfBA"
J , KUV"'Ć ,.
" "ŠP~.JZ ·
5 " DJEVOJAh(A S.JBA"
fi .. SPAVACA SOBA '

PRI ZEMLJE "PODRUM" - STAJA

Kuća Cvljana iz 8as'lls izgradena J926. godine
- --- -- - - --- - -----
 GZ ""' ! /)~. ". 45. 190. slr7.l-IOO
94 A. BU('ARSKI. KAMl: N I-- ld '( f:lI VA NJSKOG POUA

TABLA IV

FOlO : Asuida Bugarsk i

PRIZEMLJE

3
LEGENDA '

"GAt-lJAK" SA "VATRl š:::E "

2. "S IDETJA :DBA"
3 "SPAVAĆA SOBA"
4. TAJNO SKROViŠTE
o ognji51e

l "PODRUM" -STAJA
O 1 2m
I.....d...::d
Kuća Jukića iz Žirovića izgrađena 1939. godioe
GZM (El . N .S. sV . 45 . 190, str. 7)·100 95
A . BUGARSKI. KAMENE KU(E LIVANJSKOG POUA

TABLA V

I i
LEGENDA .
I L/
t "OONIK" - UEl KUHINJA
5 l, 5 3 2. "GRlONI CA"
1 ZIMSKA KUHINJA
4- "VELIKA SOBA "
5 " MALA SOBA"
6. OSTAVA
7 STAJA
o ognjište
p peć krušna

r----'
:: p :: I
,---1
I
"PODRUM"- STAJA
O , 2m
L....d....od

Kuća Kovača iz (;elebića izgrađena 1912. godine i đograđena 1935. godine

96 G ZM ( E). to. S ,,45 ,1990, str. 73 -100
A. AUGAR SKI. KAME E K U t !': LI VA NJSKOG POUA

TA BLA VI

SPRAT
o
3

o ,
-'
4
2 3 2
fZl LEGENDA .

t "VATRI ŠĆ E "
2. "SIOETJA :03/,"
3 "SPAVAĆA "3f.J3A"
4. "POJATA "
5. STAJA
o ognjište

5 5 4

PRIZEMLJE

Ll..Jm

Ku ća Krola iz Prispa izgrađen a 1933. godine i dograđena 1938. gođine

GZM (EJ. NS sv. 45 , 1990, ~ Ir. :3-100
A . BU(JARSKI , KAMENE K UtE LIVANJSKOG POUA 97

TABLA VII

3 4

STAMBE,NI DIO
J III ETAZA J

"NAGRADA" -.oVČARNIK "PODRUM " - .STAJA

J II ETAZAJ J I ETAZAJ

Kuća Ištuka iz 2irovića

7 - GLASNIK
 GZM (El. N .S sV 45 .190. SIr. 7) · 100
98 A BUGARSKI. KAMENE K Ut E LIV A JSKOG POUA

TABLA VIII

FOlo : Ćiro R.1jić

SPRAT
r--

~ U t::: t-
1

8 8
~ /-
_ J
Ji!!
--, LEGENDA :
~
, .~ /
t HODNIK
8 1 8 2. KUHINJA
3 NI SA
/ 4. OSTAVA
5. WC
i 9 I 6. KUPATILO
7 PRIMACA SOBA
8. SPAVAĆA SOBA.
9. BALKON
un " unos "

un
PRIZEMWE
o'--="-=d
1 2m
I
~ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ J :
Kuća Dolića iz 2irovića izgradeDa 1972. godiDe
GZMIE ). N .S,V 4~
A . BUGAR SK I , KA-M' 190."r.11 ,OOLIVANJSKOG 99
ENE K UC E POLJA

TABLAIX~----------------~======--

FOlo : Ćiro Rajić

GORNJA ETAŽA

LEGENDA :

t HODNIK
2. KUHINJA
3 SPAVAĆA SOBA
4. KUPATILO
5. WC
6. OSTAVA
7. BALKON

Kuća Suša iz 2irovića .

Izgrađena 1970DONJA
• god'IDe ETAŽA
100 GZM ( El. N S sV 45. 1990. str. 73-100
A BUGAR SKI . KAMENE K UCE LI VA JSKOG POUA

TABLA X

3. 3.

LE GEN DA .

l HODNIK
2 KUH INJA
3. S PAVAĆA SOBA
4. KUPATILO I WC
4
2 3

PRIZEMLJE

Kuća Ištu ka iz Zirovićaizgradena 1970. godine

 r3M (E), HL ca 45, 1990, 101 - 135

UDK394
Opl1rl1HaJlHl1 Hay'IHI1 pall

lH111 APHJA
npHJ10r eTHOJI01lllwj MOHOl'paiJmjH

BEJIl1liOP

IJ.IfJb je nplfol0ra, npe CBera, aa nplf­

KaJ«e C/lOjeBIfT l/peceK npOMelfa yapyw­
ToelfOM )KIfBOry CllInOSlflfKa 1innaplfje
na ocnosy noaaTaKa H ca3nalba se3allHX
3a nepHoa lIpOSeaeHHX nCTpaJ«nsalba n3
1977. n 1978. roanne. Y CKJlony eTHO­
JIOWKHX IICTpa)KIfSalba. npHJlor HI.,a Ha­
rJ/aweH HCTopnjcKH lIpllcryn, KOjH 110­
cnewyje fioJbe pa3yuesalbe, YCJlOSIfO,
C:flSpeMeHHX TeHaeHl(nja. PaCnOJIO;""IfB:fl
IfCTOPHjCK:fl JIlfTeparypa je 110­
Moro1a oapeljelbY P:fl3JlJI'IHTOCTH OBOl'
Kpaja H CTJJIfOBlflfWTsa npeM:fl
TaKo cy npeUH31l11je oapeljeHIf If nOJla3­
HJI acneKTlI IfCTPSJ«IIS:flIb:fl. II h'ao
oa nOo1a3HWTa Y3eTa je 1f3pa3lfTH I\'oan-
IlplfJlaroljasalbe 11pHspealflfx
JalflfMalba aaTIfM IfCTOPlfjC/fllM YCJIOBIf­
Ma. OBaKaB npllcryll je o/uorylllfo I1pa­
helbe 11 apyrlfx /lojana y apywTBeHoM
J«IIBOry CrJJHOBHllh'a 1iHnaplfje Koje cy
IfJaJOaHe OBliM IIp"JlaroljaBalbel>/.

YBO)J,HE HAnOMEHE
npl1Jlor
11l1nIlOMCKor pana
yflYTHM3
PH 3a
npe3eHTosaHO:\1 y Mal-boj \1epl1 TpeTl1pa
aenonYIlaUliOHI1 nOnBOnl1 non OC­
HOI>HI1 KOHTeKCT npOMeHa 06JH1Ka HaponHe KyIlType
CTaHOBHllKa aBar , KaKO je 3aMIH1UbeH, 611. npe CBera,lla
npeceK npoMeHa y llpYUlTBeHOM )KI1BOTY CTaHOBHI1Ka nl1naPl1je.
KaB He rapaHTyje 11 nOTnYHO OCTSapel-be TaKse 3a\HICJlI1 C ,la npl1­
Jlor I1naK MOjy Ha:v!epy na BpeMeHCKI1 onpenl1 11 o6panl1 caBpeMeHO CTal-be,
Ben ce pa3MaTpal-ba J1CKJbY'lI1BO Ha nonaTKe 11 Ca3Hal-ba Be3aHa 3a nepl10}l
npOBe}leHI1X I1CTpa)KI1Sal-ba 113 1977. li rO}lI1He.
AKO ce y3:\1e Y }la Kpaj Hl1je }leTaJbHl1je 11 noce6Ho o6paljl1SaH 11 }la,
KOJlI1KO je :VleHI1 panOBl1 np06JleMe OBor Kpaja o6pal')yjy 11011
Wl1pl1M KOHTeKCTOM, HI1CaM y npl1JlHUI1 }la ce, OCI1M HeKOJUlKO H3Y3eTaKa, nIM pa­
}lOBI1Ma KOPI1CTHM Kao }llipeKTHHM pe3YJlTaTI1Ma. EHO caM Ha paCIlOIlO)KHBY
102 r3M (E), H.C. CB 45 , 1990, CTp. 101 - 135
B. CTOJAK OBl1li , li j,jliA PI1J A

I1CTOPl1jCKY JlI1TepaTYPY nOMohy Koje je Moryhe npaTI1TI1 Hacnjal-be H pa3soj nojasa

3Ha'lajHHx, npe csera, 3a l1cTapcKO nOJlyocTpso, a nocpenHO J1 3a l il1hap J1jy, Osne,
Met)YTJ1M, Hl1je npl16erasa.Ho CTpl1KTHI1M aHaJlOrl1jaMa, seh caM nOKywao .!la, C 06311­
pOM Ha pa3JlH'lI1TOCT csojcTasa osor Kpaja 11 OC06J1Ha CTaHOSHI1WTSa np eMa MCTPI1,
ynpaso TO HarJlaCI1M cMaTpajyhl1 na, npaTehl1 I-bI1Xose Met)yc06He onHoce y 3aSJ1CHOC­
TJ1, Mory 6Jll1)1(e onpenl1TI1 11 nOJla3He acneKTe I1CTpa)l(I1Sal-ba.
Kao jenHo on nOJla311WTa Y3eTa je, Y 113secHoj Mepl1 113pa)l(eHa, Ko an raUl1ja Tj.
npl1Jlarot)asal-be npl1SpenHI1X 3aHJ1Mal-ba J1CTOPJ1jCKI1M YCJlOSI1Ma. OsaKas npl1CTyn je
oMoryhl1o npahel-be 11 npyrl1x nojasa 113a3SaHI1X OSI1M npJ1Jlarot)aSal-beM. eTOra osaj
npl1Jlor I1Ma HarJlaWeH I1CTOPl1jCKI1 npl1CTyn, WTO, CMaTpaM, nocnewyje 60Jbe pa3y­
MeSal-be, YCJlOSHO, caSpeMeHI1X TeH.!leHUl1ja. MO)l(na 360r osaKsor npl1cTyna npl1Jlor
I1Ma 11 HeKe KapaKTepl1CTI1Ke CI1HTe3e, aJJl1 TO, npe csera, 360r caMor 0611Ma Hl1j e y nO­
TnYHOCTI1 cnposeneHo, jep cy MHOrl1 06Jll1UI1 peJleSaHTHI1X nojasa OCT aJlIi BaH naTor
OKSl1pa.
Y ca1\wj 06pa.!l11 KOPI1CTJ10 caM ce 11 pe3YJlTaTI1Ma TepeHCKI1X I1CnI1TI1 Sal1>a, WTO
je oMoryhl1Jlo 60Jbe pa3YMesal-be caspeMeHor TpeHyTKa, a nOCJlY)l(l1JlO 11 3a KO:'1napa­
ul1jy ca nOnaUI1Ma 113 JlI1TepaType. TepeHCKI1M I1Cnl1TI1SalheM 06yxsaheHa cy o sa hl1­
hapl1jcKa ceJla: f)pecT (non )l{6eSHI1UOM), )],aHe, BeJle MYHe, )l{ejaHe, f)peCT ( nOL{ OJla­
HI1KOM) 11 JlaHl1whe.

reorpa41cKH n0J10lKaj H MeJ)e

ea reOJlOWKOr CTaHOSI1WTa l1CTllPCKO nOJlYOCTPSO npl1nana .!lI1Hap I<O M MaCI1­
sy 11 f)aJlKaHY. OCHOSHI1 06Jll1UI1 TJla, KOjl1 cy KapaKTepI1CTI1'lHI1 3a ueJl OKyna H nJla­
HJ1HCKJ1 JlaHau on MaTanaHa (HajjY)l(HJ1jer esponCKor pTa y rp'lKoj), npe KO A.rI 6aHI1je
no TpwhaHCKor 3aJll1Ba 11 jyrOJ1CTO'lHJ1X AJlna, Tj. SJ1COKe nospWJ1 (BI1COpaSHI1), ca
KOjl1X ce nl1)1(Y nJlaHI1HCKI1 H1130SI1, na 11 OHI1 Y l1CTpl1. Y 3aJlet)y CI1 TI1 HI130 SI1 SI1 WI1 11
CTeneHaCTO ce cnYWTajy Ka JanpaHCKOM MOPY. OOHl1palheM janpaHcKe ysaJl e, nY)l(
)J,aJlMaTI1HCKe 06aJle nojasl1o ce- SeJlHKI1 6poj OCTpsa, a MCTpa, Kao HeKa)J,aW l-ba npo­
CTpaHa SI1COpaSaH, pa3JlOMI1Jla ce Ha 'leTl1pl1 SeJlI1Ka )J,eJla, 'leTl1pl1 CTen eHH u e, TaKO
)J,a je OHa Ha cesepy HajSI1Wa, a Ha 06aJll1 (3ana)J,Hoj 11 jY)l(HOj) HajHJ1)1(a. Ta KO je I1CTpa
nO)J,eJbeHa Ha 'leTl1pl1 reorpa<jJCKa npe)J,eJla, a )J,eo OHor Hajsl1wer 3axsaTa 11 nl1l'1 apl1ja .
Ty cy )J,I1HapcKe oc0611He Hajl13pa3l1Tl1je. YHYTpawlhocT l1cTpe je rpat)eH a oD <pJ1I1wa
(rJlI1Ha, Jlanopau) 11 360r csoje 60je Ha311sa ce CUBa HCTpa . OSO oDy.aap a oa CSeTJIe
60je, npeTe)l(HO rOJlor, sanHeHaCTor o.aceKa lil1hapl1je 11 3anaDHe CTpaHe Y'lKe, na je
osaj rpaHI1'lHI1, CTpMI1 nojac n03HaT Kao SeJla HCTpa .' Osa sl1cl1ja ce HaCTaSJba Ha 06­
JlaCT CJlOSeHa'lKOr Kpaca, a Ha cesepy ce rpaHI1'l11 ca <jJJlI1WHOM 30HOM f)PK HHH . Os.ae
reorpa<jJcKe Met)e lil1hapl1je HI1CY jacHo oDpet)eHe. Ope.aeoHa pa3Jll1Ka je 113pa311 a ca­
MO Ha jyr03anaDY, rDe rpaHI1'l11 ca <jJJlI1WHOM y.aOJlI1HOM cpeDl-be MCTpe, CKOpO BepTI1­
KaJIHI1M CTaHOSI1TI1M OnceKoM BI1COKI1M 11 .ao 600 MeTapa. OpeMa KsapH epy Met)a je
.aOCTa Heonpet)eHa, Kao 11 npeMa MaCI1SY Y'lKe.' OsaKO OrpaHI1'leHa, lil1hapHja 3axsa·
Ta nOBpwl1Hy on OKO 350 KBanpaTHI1X KI1JlOMeTapa.' Jow je Ha311Bajy 11 n eJla I1cTpa,
MCTapcKI1 Kpac, pefl10HaJIHO 6Y3eTcKa lil1hapJ1ja I1JlI1 Kpac. OTyna 11 OCHOSHa none­
Jla Ha nBe MI1KpOperl1je, a npeMa rpaBI1Taul1jJ1 Ka nojenl1HI1M UeHTpI1Ma: 6Y3eTCI<a l i 11­
hapJ1ja 11 pl1je'lKa lil1hapl1ja"

l. If. Py6HIi - li. JaKOBJbeB!,Ii, »oY3eT H.lherOB Kpaj: 6Y3ewTHHa«, 3arpe6 - 0Y3eT 196 1,
CTp. 10, ll, 16 II 19 ; EHuHK.n,0ne.aHja Jyro.CJ1aBHje(3arpe6, JIeKcHKorpa<j>cKIl 3aBO,ll MCMLX), IV,
C.B. I1CTpa; E".uHKJ10ne.aHja JyrOCJ1aBHje (3arpe6, JIeKcHKorpa<j>cKH 3aBO,ll MCMLVI), II , C.B.
,aHHapcKo rop.Je
2. EHUHKJ10ne.aHja JyrOCJ18BHje, (3arpe6, JIeKcHKorpart..cKH 3aBO,ll) II C.B. n.J'!hapHJ·a.
3. Ibid. 't' , ,

4. 11'. Py6HIi. - li. JaKoBJbeBHIi. op. cit., CTp. Il . nOWTO ce rpaBHTaUHOHa Moh Melha.na,
Beh npeMa HCTOPHJCKHM npHJlHKaMa, CTora H peJlaTHBHa OrpaHH'IeHOCT OBe nO,lleJle Ha HOBHjH
BpeMeHCKH nepHO,ll.
r3M (E), H.C. CB. 45 , 1990, CTp . 101 - 135 103
B. CTOJAKOBl-1li, lil-1liAPI-1JA

EJleMeHTH P33JlHK3 H CJlH'tHOCTH Y OC06HH3M3

OBaj Kpaj ce on OCTaJle vIcTpe pa3JlHKyje H no KapaKTepy KJlHMe H 6HJbHOr nO­
KpHBaya, 3a pa3JlHKy on nOl-be (CHBe H L(pBeHe) vIcTpe, rne cy eJIeMeHTH Melll1TepaH­
CKe KJlHMe BPJlO H3pa3HTH, 1'1I111apHja HMa nJlaHHHCKY KJlHMY, npOCe'lHa HanMopCKa
BHCHHa OBe perHje je 800 Menpa , Ha 3anany je HajHH)f(a (500 :vtenpa), a npeMa jyro­
HCTOKY ce nH)f(e H rpaHH'IH ca HajBHwHM MaCHBOM Y'IKe (1.396 MeTapa),
BHcopaBaH npeceuajy TpH HH3a nJlaHHHCKHX JlaHaua ca BpXOBHMa, on 3anana
npeMa HCTOKY: )l(6eBHHua (1014 :yi), OpJbaK (1106 1\1), Witja Bpx (1234 1\1), nJlaHHK
(1273 M). Y ynOJlHHaMa cy CMeWTeHa HaCeJba, Herne cy Te ynoJlHHe Belle, Herne Mal-be
anBe HajBelle cy HcnOn JlaHua 0pJbaKa, rne cy ce CMeCTHJla ceJl a TpCTeHHK (Ha 3anan­
HOM 060ny), Pawnop, Pa'lja Bac, a jY)f(HHje, y npyroj y n oJlHHH nonral1e, npanol1e H
JlaHHwI1e (Ha HCTO'lHOM 060ny), JyroHcTo'lHO on OBHX ynoJlHHa cy ceJla noa nJlaHI1­
KOM - oprynau H opeCT ; Ha CeBepOI1CTO'lHI1M nanHHaMa OpJbaKa H WHja Bp xa, TaKO­
I)e y ilpoCTpaHoj ynOJlI1HH, CMeWTeHa cy ceJla BeJle H MaJle MYHe 11 )l(ejaHe. Ha 3ana­
ny je )l(6eBHHua, Ha YHjHM cy jY)f(HI1M nanl1HaMa opeCT, CJlYM, KJleHoBwl1aK H PaKI1­
TOBeu, a Ha ceBepHHM )J.aHe, Bonl1ue H JeJIOBHue. Y HH3Y jow Mal-bHX ynOJlI1Ha CMew­
TeHa cy Mal-ba ceJla H 3aceOUH , OBaKBa CTpyKTypa HaCeJbeHOCTI1 yCJlOBJbeHa je nJlon­
HOWl1y 3eMJbe y OBHM ynOJlHHaMa, '1l1jH je, MeI)YTI1M, yKynHI1 nOTeHul1jaJl BeOMa Ma­
JlH, OKO 6%, nOK naWl-baUI1 H wyMe Y'lecTByjy ca OTnpHJlHKe 50:50%, aJlI1 H Ty I1Ma
pa3JlHKa.' TaKO 3ananHI1, 0Y3eTCKH neo, HMa 3,3% opaHl1ua, 10,6% cy J1HBane, 43 ,5%
naWl-baUH, 40,8% wyMe H 1,8% je HenJlOnHOr TJla ! EBl1neHTHO je na y OBO:\1 neJlY HMa
BHwe naWl-baKa H JlI1Bana, wyMe je HeWTO Mal-be 11 jaBJba ce y oa3a:vta. \1CTO'lHH neo je
naJleKO 60Jbe nOWYMJbeH, TaKo na je OBne Mal-be JlI1Bana 11 naWl-baKa , nOK ce nOBpWH­
Ha opaHHua Kpel1e y OKBHpHMa OHHX y 3ananHOM neJlY (OKO 3%).
OBaKBa CTpyKTypa T Jla, HOpMaJ1HO, YCJlOBJbaBa 11 3aHHMaH>a CTaHOBHHWTBa.
Taj <paKTop, Kao H KJlI1MaTCKe Onm:Ke Kpaja HMaJlI1 cy y paHHjHM pa3n06Jbl1Ma npecy­
naH YTHUaj Ha npl1Bpeny. Pa3Boj npYUlTBeHO-nomITH'IKHX OnHOCa y nOl-boj l1CTPI1, a 11
Wl1pe, H>I1XOBa CJIO)f(eHOCT 11 eKcnaH3I1BHOCT, Te eKOHOMCKa cYK06JbeHOCT, Koja ce yec­
TO JlOMI1Jla 6aw Ha OBOM nonpyyjy, HeraTI1BHO cy ce Onpa)f(aBaJlI1 TOKOM nyror nepl1­
ona, a HapO'lI1TO 3a BpeMe MJ1eTaYKe 11 aYCTpHjcKe BJlaCTI1. EKOHOMCKa H nOJlI1TH'IKa
KOH<PPOHTauHja H HepaUl10HaJlHO I1CKOpI1WTaBaH>e npl1pOnHHX pecypca (WYMa, Hnp.),
HeraTI1BHO cy YTHuaJ111 Ha eKOJlOWKY paBHOTe)f(Y y nl1l1apl1jl1 , Te H Ha Taj Ha'lI1H yc­
JlOBJbaBaJlI1 OKBHpe H 0611Me npHBpene. 3aTo je npl1Bpena nl1l1a, KOjl1 ce y HCTOpI10r­
pa<p Hjl1 nojaBJbyjy yrJlaBHOM Kao nOJlYHOManH CTO'lapl1, I1MaJIa 11 npyra 06eJle)f(ja
(Hf1p. I1CKopHWTaBal-be wYMa). \1 KaKO cy CTOyapCKa 06eJle)f(ja 6JleneJla, TaKO cy npYrl1
06J1l1 ul1 3aHHMal-ba CBe BI1We nOJla311JlH nO H3pa)f(aja. )J.pywTBeHo-eKoHoMcKI1 YCJlOBH
cy Mel-baJ111 OnHoce Mel)y 3aHI1MaI-bI1Ma: jenHa Hanpenyjy, npyra ce nOBJla'le (CI1THa
CTOKa YCTyna MeCTO KpynHoj, naWl-baUH JlI1BanaMa). HOBI1 06J1 11UI1 3aMel-byjy 11 nO­
nYl-byjy Tpan11U110HaJlHe. OBH npouecl1 HI1CY 611Jll1 cyKueCI1BHI1, OHI1 cy ce BaJlOpI130Ba­
JlI1 npaTel111 naTe YCJlOBe.
non oBaj KOHTeKCT I1ny 11 TI1f10BI1 HaCeJba H CTaHHWTa. KapaKTepl1CTI1Ka OBor
Kp aj a je 3611jeHI1 Tl1n HaCeJba, nOK cy BpeMeHOM Tl1nOBI1 CTaHI1WTa nOnpl1MI1JlI1 on­
wTl1je KapaKTepl1CTI1Ke . To je jenaH on 6HTHI1X eJleMeH.na noce6HH x oco611Ha 1'1I111a­
pl1je,' J1 TonOHOMaCTI1Ka Kpaja npaTH oBaj Tl1n HaCeJba 11 YKa3yje Ha pa3JlHKe npeMa

5. Ibid., CTp. 20,

6. H. baY'mli, »CYBpeMeHa JleMOrpa<jJcKa KpeTatba Y 6Y3eWTllHH H tbHXOBe rocnOJlapCKe
nOCJbeJ]Hue«, EY3eTCKH JlaHH 1970, CTP , 60.
7, n. llIHMYHOBHIi, »):lHjaJleKaTcKe 3Ha'lajKe 6Y3eTcKe perHje«, EY3eTcKH JlaHH 1970, CTp .
48.
,. » 36HjeHH THn npeBJlaJlaB.a ejeBepHo OJl upTe 6peCT-JlaHHw!ie-6prYJlau... Y 6Y3eT­
eKoJ Je 3aBaJlH 3aCTynJbeH H 36HjeHH THn HaeeJba aJlH je TaKBHX HaeeJba MaJlO H HaJJa3e ce
Ha ~3BHCHHaMa . PacyT THn HaCeJba KYJ]HKaMO je 6pojHHjH H e MHoro npocTpaHHjHM nOJl­
py'ljeM.«
104 r3M (E), H.C. CB 45,1990, CTp. 101 - 135
B. CTOJAK O Bl1 li , lil1liAPI1JA

.!lOH>oj I;fCTPI1, Y rlI1liapI1jI1 je OHa yrJlaBHOM MOTI1BI1CaHa 6l1JbeM (6peCT, KJleHOO­

wliaK, TpCTeHI1 K, PaKI1TOBeU, JlaHl1wlie, nJlaHI1K), a CeBepHl1je Hal1Jla3l1MO Ha CTapl1jl1
Tl1n Ha3l1Ba ca 3aBpweTKOM Ha - jaHe ()KejaHe, KOjl1 ce HaCTaBJba jow CeBepHl1je -
WanjaHe , JeJ1WaHe), To je Bpno CTapa 11 BPJlO 6pojHa cKynl1Ha Ha3l1Ba y cnOBeHcKoj
TOnOHH\\l1jH.' HacynpoT OBOMe, y apeaJly paCYTor Tl1na HaCeJba HaJla3e ce TOnOHI1MH
JlPyrHx CJlOBeHCKI1X ce:v\aHTI1'lKI1X cKynl1Ha, Koje ce OJlHOCe Ha MOp<pOJlOWKe OJlJ1I1Ke
TJla 9 TaKo oBaj Tl1n HaCeJba npaTe Ha3HBI1: rJlaBl1ua, Pe6ap, 8px, Xp6aTH, KYK,
CTp:Vleu, Kn06Y'lHUa , Je3ep I1TJl. OBaKaB pacnopeJl HaCeJba 11 TonOHOMaCTI1'lKI1X ue­
Jl I1Ha nOK "~ ana ce ca pa3MewTajeM Jll1jaJ1eKaTa, a YKa3yje Ha jow HeKe oc06eHOCTI1, n pe
CBera KO,] eKcnOHeHaTa KyJ1TypHHX pa3JlI1Ka, Tj , CTaHOBHI1WTBO nl1liapl1je l1.nH nl1lie.
Jep rOBopHe ODJlHKe OBor CTaHOBHHWTBa l1:vlajy JlBOBaJleHTHY Bpe:lHOCT y OJlHOCY Ha
Te KapaKTepHCTI1Ke OKOJ1HOr, CJ10BeHa'lKOr 11 xpBaTCKor CTaHOBHHWTBa. » H ajcTapHjH
Jll1janeKaTCKI1 Tl1n y I;fCTPI1 npeJlCTaBJba )I0111H>CKO-na3I1HCKa 'laKaBWTHHa, a OHa ce
nOKJlana C 'laKaBWTHHOM Ha KBapHepCKI1M OTOUI1Ma, I1CTO'lHl1je 11 CeBepHl1je OJl
H>HX. « 10 nl1liapHja , nopeJl OCHOBHe, 'laKaBCKe 6a3e, BpeMeHOM je Jl06Hna HOBe Jll1j aJl e­
KaTCKe oc06eHOCTI1. Ty je, npe CBera, YTHuaj CJlOBeHa'lKI1X, KajKaBCKI1X Jll1jaJleKaTa, a
3aTI1\1 11 WTOKaBCKO-I1KaBCKOr, KOjl1 je y nHliapl1jy Jlowao Ml1 rpaUl1jaMa TO KOM 15.11
16, BeKa. OBO je yc.nOBHno nojaBY 'laKaBCKo-KajKaBcKor npeJla3HOr Jll1jaJ1 eKTa, KOjl1 je
KapaKTepHCTH4aH y 6Y3eTCKOM JleJlY; 4aKaBCKl1 06Jll1K KOjH ce OCJlaH>a Ha Beli nO\'leHY­
TI1 y lK\II1H>CKO -na3 HHcKoj 06JlaCTH, Te WTOKaBCKO-I1KaBCKI1 Kao jeJlaH OJl eJ1eMe HaTa
pa3Jll1Ka npe\la OKOJlHI1M 06JlaCTI1Ma," CJlOBeHa4Kl1 YTI1Uaj je 6110 jaK y 6Y3eWTl1Hl1
3a Bpe\le aKBHJlejcKI1X naTpl1japxa OJl 12. .ilO 15, BeKa, Hap04HTO npeKO up KBeHe 11 nO­
JlI1TI1'lKe ynpaBe, 3aTH:V1 H KaCHl1je, npeKO ca06pahajHHx 11 TprOBa'lKI1X ae3a, a y nO­
CJleJlH>I1X CTO rOLlHHa 3Ha'lajHY je yJlory OJll1rpaJla 11 lKeJle3HI1'lKa npyra L\IIBa'la -ny­
JIa, JlylK Koje je cnYlK6eHH je3l1K 6110 CJlOBeHa'lKI1," OBaKo, rOBopHO 113JlH<pepeHUl1paHa

OBaj J6HjeHH THn HaCeJha je ycnOB-'heH KnHMaTCKHM H npHBpeLlHHM KapaKTepHCTHKaMa

Kpaja, OWTpa KnH~la , jaKe JHMCKe 6ype, OCKYLlHOCT nnOLlHe Je,\Ohe , a BepOBaTaH je H YTHUaj
BnaCTH, Ha WTO YKaJyje npOCTpaHOCT TepH Top Hje H npHnWIHa YLla.TbeHOCT Mel)y ceJlll\W; caBpe­
:-.leHH THn Kylie ce YKnana y ~1eLlHTepaHCKH (npI1MopCKH) Kpyr - KaMeHa je, npH 3e\lHa HJlH Ha
cnpaT , Mam1X npOJopa ca Jl pBeHHM KanUHMa, KpOBHH nOKpHBa'l je OLl nonYBa-'hKaCTO r upena
(Kona) HTLl. npena JHH 06nHuH YKaJyjy Ha HeKaLlaWfbH THn Kyhe cpOLlaH 6pBHapH,
8. Ibid .

9 Ibid.

10, Ibid., CTp. 48, 49.

ll . Ibid.

12. Ibid., Han. 26, 45 .

nOTpe6Ho je cKpeHYTH na)!(fbY Ha jow YBeK HejeLlHHcTBeH CTaB Y BeJH ca JlHj a_leKaTCKHM
oco6HHaMa OBor nOLlpY'Ija. TaKO, Hnp . KOLl A. 4aprolbe, » HapOLlHa Howfba, o6H ';ajI1, njeO'le, no­
cnOBHue H ~lYLlpe HJpeKe 6YJeTCKe nHliapHje«, EY3eTCKJ1 j]aHI1 1970,38, CTOjH Lla je 4aK:J. BCKO Ha­
pe4Je JaCTyn-'heHO y ceny 6pry.uau, WTOKaBCKO y TpcTeHHKY, ..QaHaMa, BOLlHua~1a II 'la KaBCKO­
KaJKaBcKo y 6peCTY, KneHoBwhaKY, CnYMY, JlaHHwhy; 11. Py6"1i - 6. JaKOBJbeB"Ii, op , ci!., CTp.
68, Ka)!(y JlPyra'lHje:
OCHM 6YJeTa H OKonHHe, Te PO'la, Kaj rOBope H CTaHOBHHUH CnYMa, 6peCTa H Jla HHwlia
Ha Kpacy . Ha nHliapHjH H.Ma H 'lHCTHX 4aKaBaua Kao y 6pry.uuy, TpCTeHHKY, BOLlHua~l a . Jeno ­
BHua~la H ..QaHa\.la.«
VInH rpyne ayTopa: KfbJ1ra o I1CTpJ1 (.ua-'he I1cTpa), 3arpe6 1968, CTp. 68,

»..Q OK je nepojcKH rOBOp reorpacj>cKH y cKnony WTOKaBCKo r HCTapCKor nOLlPY 'lj a,

hHhKH WTOKaB CKH Je HJBaH Tor Ko:vmaKTHor WTOKaBCKor nOLlpY4ja. I-hHMe ce rOBop H Y
TpcreHHKY • ..QaHa\la, l3o.uHua:-'la H JenOBHuaMa, a OCTanH nHhH cy 4aKaBu~1 HnH KajKaB­
UI1.«

OCHOBHe HeLlOY\1HUe npOHJnaJe, HJrJleLla, YlJ paJnH4HTHX npHcTyna Beh K,laCH4HH\1 pa­
LlOBHMa M. MaJleUKOr H J . P"6ap"lia, Hap04HTO O nYlTafbY KapaKTepa WTOKaBCKor rOBopa . ..Qpy_
ro o6jawfbefbe je cneLlelie.
1-3M (EJ. H.e. CB. 45. 1990. CTp. 101 - 135
B. CTOJAKOBI11i. 1ivl1iAP~JA
105

06JlaCT !-inaK HHje 6HTHO ynlUaJla Ha jelll1HcTseHa eTHI1'lKa 11 KyJlTypHa 06eJle)!(Ja OSOf
CTaH08HHWT8a, WTO je csaKaKO lll1peKTHa peaKUl1ja Ha seKOSHY TY~I1HCKY S.naCT 11
l-beHe Xere\lOHI1CTH'lKe UHJbe8e, y 'IHjeM CKJlOny je H OllHOC OKOJlHOr CTaHOSHI1WTSa
npe\la nl1nW'la. Y T111napHjH je TaKO \elaJlO TaJlHjaHWTI1He, a TaJll1jaHcKe pe'll1 ce npH­
\Iel-byjy Yfna8HOM 321 TeXHH'IKe H3pa3e.13
nOC\laTpal-be\e! wl1per reorpaQ:lCKOr nOllpY'lja nHhapuje YO'lasa ce HI13 Kap­
CTHHX ynerHyna, Koja sOlle 011 K8apHepcKor H TpwoaHCKor 3aJl H I:la H CTape AKSHJleje
cepllja npe80ja H 1l0JlHHa Koje Be3yjy \IOPCKY o6aJly ca 6a3eHHMa CaBe H .llYHaBa. OBY­
Ja cy HWJlYl TprOBa'lKH nYTeBH jow npe pH\lCKOr ll06a. Kpaje"l 18. YI nO'leTKO'>l 19. Be­
Ka carpa~eHH cy llPY\e!OBI1 KOjH cy nOSe311SaJlH TpCT H PHjeKY ca KOHTHHeHTaJlHHM 3a­
Jlehe\!. Kpaje\'1 19. BeKa OBl·1\l nYTeSH\la cy npOWJle II )!(eJleJHH'lKe npyre, Ha Koje ce
H2ICnIBJba fl Be3a TpCT-JlynOrJlaB-nYJla H Pl1jcKa-JlynOfJlaS-Pawa." OBC ca06panaj­
H cy 11\laJle BeJlHKH CKOHO\lCKH 3Ha'laj, Te YTHuane Ha HHTeH3H8HHje npO\!CHC y
HaCTaHaK nocnellHua Koje cy llaHac aKTyeJlHC. OSHlvI nYTCSYlMa cy npOJla­
HapOlll1, a T1Hnapl1ja je, CBOjl1M peJlaTI1SHI1M H30JlaUHOHHM OC06I1HaMa,
YTO'lHWTe HapO'lI1TO OHHM rpynaMa Koje cy ce CKJlal-baJle npell ocsaja'lvl!\la.
H30JlaUHOHa csojcTsa cy YTl1uaJla lla ce nHOI1 Kao eTHI1'lKa rpyna, n03HaTH Kao
TaKBU sen npH HaCeJbaSal-bY osor TepcHa, OSlle H Ollp)!(e, Te csoje KyJlTypHe OllJlI1KC
npeHecy H UpOWHpC Ha 1l0CeJbCHO CTaHOSHI1WTBO. OSl1e ce Hl1je caMO palll1JlO o UpO­
wl1pe,hy I1'>JeHa 11.110 Ha HOBOllOCeJbeHO, yrJlaSHOM UITOKaSCKO CTaHOSHI1WTSO, sen cy
KyJlTypHa Ca)!(I1Mal-ba spweHa Ha 6a311 I1CTI1X HJlI1 CJll1'lHI1X npl1SpellHl1X lleJlaTHOCTI1,
no npHHUHny CI1M61103e CTapor 11 HOSOr. 3aTO ce y I1CTOpI10rpaQ:lCKI1M nOllaUI1Ma o
J.1cTPI1, nl1nH H nojaBJbyjy Kao HOCHOUI1 KyJlType 6anKaHCKHX CTO'lapCKI1X HapOlla 11
'leCTO cy nOHCTOSeOI1SaHH ca BJlaCI1Ma H.rJl1 YCKOUHl\·13."

Doce6HO nHTafhe, Koje CMaTpaM, 3aXTeBa 11 noce6aH npl1cTyn 11 pal1, 011HOCI1 ce

Ha ynpaBo cnOMeHYTe npouece MeLIJalha CTapor H HOSOr CTaHOSHI1WTBa. DOWTO
06H~1 fI CBpxa npl1Jlora, a 3aTHM H paCnOJlO)!(HSI1 113S0pH HHCY npY)!(HJlH 110BOJbHO
npOCTopa H MaTepl1jaJJa, OSOM npI1JlHKO\1 HHje LIeTaJbHHje 06pa~HBaHa OBa npo6Jle­
'v!aTHKa. OrpaHH'l110 caM ce Ha HeKOJlHKO 3ana)!(al-ba o 06JlHUHMa aHTarOHI13Ma H3a3­
BaHor, npe CBera, nOJlI1TH'lKO\e1 nOlleJbeHoLIJny nHnaPHje, a KOjH YKa3yjy 11 Ha l1pyre
Y3pOKe, HapO'!HTO aKO HX nOCMaTpaMO y illHpeM KOHTeKCTY HCTOPl-ljCKI1X Jl.ora~aja y
VlCTpH. Jep seKOBHa UOlleJbeHOCT VlcTpe Ha MJleTa'lKH YI ayCTpl1jcKH ,::tCO Cl:IrypHO je
HMaJla ollpel)eHor ynmaja li Ha 01JHOCe y '11HOaiJHjn. Ty. Epe CBera, MI1CJlHM Ha HHTep­
He OllHoce CTaHOBHI1Ka nl10aPl1je, I-bI1XOBe npl1Bpell.He H CP01JHI1'lKe BeJe, Te 01JHOCe
CTapor 11 HOBOllOCeJbeHOf CTaHOBHHillTsa. VlaKo npeMa OKOJlHOM cTaHoBHHLlJTBY Ha­
cTynajy Kao jellHHCT8eHa rpyna ca cneUHQ:lI1'lHHM 06JlI1UI1:-'la )!(HBOTa H 3aHI1'vlal-ba, TC
113 Tora npOI1CTeK.fll1X 0611'laja, noce6HO nOOtaTpaHO, nl1hl1 ce H Me1)yco6HO y H3Bec­

»HeKI1 ljlI1JlO]O(j:H-!, HOp. opoljleeop Joel-Hl PH6apHn, H3311Bajy WToKaBCKH )ll1j3JleK3T

y I1CTPH jow H WTOK3BCKO-'laKaBCKHM, 33TO WTO fH,la H HeKe 'laKaSCKe oco6l-tHe. Ho pac·
[lOnjeJl3 MaJleUKOr je Op3BHJlHHj3 jep cy y TOM )lHj3JleKTY CBe OCHOBHe oc06HHe WTOKaB­
CKe: <jJOHeTHK3, MopljlOJlOrl1j3, CHHT3KC3 ... je)lHHO ce ynoTpe6Jb3Sa ym-ITHa 33MeHHua YA,
OCH.\1 Y nepojy, OO yeMY ra Jlal1UH 06HYHO CBpcT3Bajy y 'laKaBCKH )lHjaJleK3T. «(UCTpa,
CTp.68).

CJll1YHa je Cf-tTyaUlfja H C O)lHOCO\-1 '13K3BCKor If KajK3BcKOL HanOMHlbeM OS)le '!l11-beHHUY

O)l salKHOCTH, a TO je)la cy 'laKaBCKH II yaKaBCKo'KajKaBcKH rOBopH cTapHjH (H y TOMe ce CBH OO·
\1eHyTH ayTopH Cn3JKy), a )la je WTOK3SCKH HOBHjH, Te )la y ollh3Plljll 1l~la\lO 1I30JlOS3HY 30HY
WTOK3BCKO-I1KaBCKOr rOBopa. j;IJ OBor C~le)lH )la cy olll'm PYMYHCKor rOBopa )lOWJlH y Of!l)3Pl1jy
3aje)lHO ea WTOK3BUHMa-HK3BUI1M3 (I1CTP3, CTp. 68, 71).
13. 11. Py6111i ..;. 1>. JaKOO.lheOHIi, op. CiLCTp. 68.
14. J. UOlfjlln, E3J7J(3HCKO flOJ7YOCTPBO, 5eorp311 1966, np. 19.
15. ll. nerpoolfn, Pen1OH3.nHe eTHOJlOrHje H3pO)la JyrOCJl3BHje, npe)l3B3lh3 Ha ceMHHapy:
XpB3TCKa.
106 DM (El. H,C CB. l'z90. CTp. 101 135
B. CTOJAKOBH1i, 1iH1iAPHJA

MepH To Ha,VI nOTsp~yje jow YBeK )KHB Ha311B oa3roHH

HHUH HCTO'! HOr nena ol1l'le 3ananHor nena O!1napHje, Ha311B
a He3aSHCHO on rOBOpHI1X Onnl1Ka, 03Ha'iaBajy
H CBenO'i11 o OBI1M pa301HKa?>1a, To cy H~nafba Koja
nOBOc'bHO I1CTpa)KeHa li o6jawfbeHa, a Koja, CMaTpaM, 3axTeBajy 03­
norOTOBO aKO ce I1Ma y Bl1ny npl1BpenHa (CTO'lapCKa) nOBe3aHOCT
OBa nose3aHOCT je ycnoBlua li nOHawalbe OKonHor CT a­
113 'lera je npO!1CTeKna li cseCT ol111a o conCTBeHI1M OCO­
npeMa OKOclI1HI1. 11 oco611He ol1napl1je (reorpacj:lcKI1 nonO)Kaj,
Knl1\la, nOnI1TI1'1KI1 11 KynTypHI1 oMorynline ey na Ol1nH npe1vla oeTanOM ne-
a H wl1pe, Kao rpyna. Jep, aKO caMO ynopenH'>IO YCKO'IKO
CTaHOBHI1WTBO 3ananHe 11 cy l\L1e'laHli HaCeJHlfll1 H li
05aBe3a\la Be3acl11 3a 3eMJbY, Bl1nl1MO na ce OBO CTaHOBHI1WTBO, HaCeJbelW H3pa­
311TO naCTHpCKO, BpeMeHOM H npOMeHHJ10 06nHKe,16 EKOHO)'ICKe
npl1J1HKe H npOMeHY 3aHHMafba, YCJ10BI1J1e
npyre H HCeJbaBafbe,
CTO'lapCTBa naCTl1pCKI1 ; P06HO-HOB'laHI1 OnHOCI1 H
HapO'IHTO npeKO nOBpaTHHKa 113 npyn1X KpajcBa, nOHOCC H npOMCHe y
HI1.vl 05JH1UH:vta )KI1BOTa - neo6e 3anpyra H 3ajcnHI1'lKe CCOCKe 3eMJbe, npOMeHC CBan­
6CHHVI 06H'lajH\!a, :V1Y3HUH, nJ1ecy HTn. »TpanI1UI10HaJ1Ha CTpyKTypa
YBeK \lana cy HaCTanl1 HOSH eKOHO\1CKH ycnoBI1 Tpanl1UHOHaJIHe Ka­
paKTepHe BHwe He KopHCTe«." Y TaKBI1M YCcl0BI1Ma nOCTeneHO O)l­
JIl1Ke CBojc-IBeHe eTHI1'1Koj rpy!lH.

TERRA INCOGNITA
411!:;,eHHUa je na panoBa o 0l1napl1jH, norOTOBY C eTHOJ10UJKO:>1
KO\I, H~1a seOMa ManO. To H Hl1je '1ynHo aKO ce I1Ma y Bl1ny )la
TeMaTI1Ka OBne BHwe 06pa~I1SaHa TCK y nocnenfbe Tpl1-'lenlpl1
On nOljeTKa 18. seKa HacTajy l1 nYTOnl1C!1, Koje cy
HH'lapl1, re0J103H, J1eKapH.

»HajnpHje Hnpl1jcKH, a 3aTHM Jby6o'baHCKl1

Haquet (! 739-! 815) onl1cyjc H CTaHOBHHKe

npa3HOSaH>e, HOWfbC, Kyne fl

nOKyncTBo, OBor !Arr",,, .....
HennO)lHOCT nl1napl1jcKor TJ1a li Cl1pOMaWTBO y

l1X MYljH rJlan, a 3a H>I1XOBO BI1HO OHilJC

na je
KpafbcKoj o ponajy Kao oun. TaKo~e TBpnH na

Hawao Cl1pOMawHHjer cBHjeTa Hero WTO cy

HO uHjeHe li SOJlC CBOjy oHnapHjy«. '9

-----
16. NCTpa, CTp. 74,
17. E, <1> po 1\1 , beKcTBo OJi cJ/o6o.ae, 6eorpan ]974, CTp. 247, 253,

»CYWTllHCKO je3rpo KapaKTepHe seliHHe 'IJ1aHOBa jenHe rpynz: pa3BHJ10

ce Kao nOCJle,lHUa OCHOBHflX HCKYCTaaa H lKHBOTa 3ajenHI1'1KMX TOj

18. OBO ce npe CBera 011HOCI1 Ha nO,'vlalie

BaJ1H I1CTPY, yonwTe, YBeK 6HJlO, HOp. Nalli. Veneta l
Vahasor, Die Ehre des Hartzogthums Krain, Nurberg 1689; De Frallceshi: L 'Istria, Nale
sIonehe: Parenzo 1879; Benusi, L 'Istria nei suoi diJe milJenni di storia, Trieste 1924; Cozzi La
Repub:lca dl VeneZia, fa casa d'Austria e gli Uscocchi, Bari 1965,te drugi. Vidi: M. IiePTO­
rna, }) Y CKO'lKH paT 11 CJI O,\-I HCTapC!(Or rOCOOllapCTBa«, Ja.apaHCKH IX, ny"a-PHjeKa
1975, CTp, 241.
19, M. rpaK3JHfli, » HeKH <pparMeHTH o onpa3Y y xpBaTcKoj KfbHlKesHocTH«,
bpeTcKH 36oPHHK, nyJ1a 1976, CTp. 164.
r'3M (EJ, HC co. 45, 1990, CTp 101 - 135 107
B. CTOJAKOB~n, n~nAPV1JA

AYCTprrjcKH 6apOH Armand von Schweiger-Lerchenfeld (1840-1910) nYTOBao je

Kp03 hl1napHjy 1881/82. ronHHe, na H Oll onHcyje CHpOMaWTBO CTallOBHHKa, PanOBH
C Kpaja 19. H nO'leTKa 20, BeKa 360r cBoje npywTBeHO-110J1HTH'IKe aHraJKOSaHOCTH
Mal-be oKpeHyTH OnHCl:fMa TanaWl-ber TpeHyTKa hHnapHje, amI ce KOn HeKHX ayTopa
(MaTKO Jlaom.a llnp.) MOJKe llanl1 llH3 nOnaTaKa O 0611'lajHMa 11 HaSI1KaMa TanaWl-bI1X
Jbyn H,20
l1·.!BeCHe HejacHone, nOTeKJle H3 THX speMeHa, Mory ce CpeCTI1 H KOn HeKHX caB­
peMeHHX ayTopa, To ce npe CBera OnHOCI1 Ha rpaHHlle npOCTl1pal-ba hl1napl1je, pa3J1H­
'1HTe I1pHcTyne npl1MellH HMeHa hl1n, Te y Be3H C THM Ha r\oso1)el-be y Be3Y y OCHOSI1,
MOJKna pa3J1H'II1TOr CTaHOBHHWTBa, a l1oMony caMO jem!Or I1JlH nBa napaMeTpa (Hnp,
caMO je3HK, HJ111 je3HK H jenaH Sl1n 3aHHMal-ba), npl1 TOMe ce MaJlO BOnHJlO pa'-!yHa o
npyrl1M cpaKTopHMa KyJ1TypHa npOJKI1MaI-ba 11 CI1M61103e, Ha'-!I1H JKHBOTa,
0611 '-raj H, csecT). CsaKaKO na H TO onpa3 cneUHcpH'IHI1X }WYWTBeHO-nOJlI1TI1'1KHX
npHJlHKa Koje cy ce y l1CTpl1 pa3BHjaJle, a TO ce noce6HO Or\HOCH Ha, KyJlTypHa Kpe­
Tal-ba 18. 11 19. BeKa. Y TO Ll06a y l1CTPI1 nOTnYllO 3aMHpe rJ1arOJbHua, a JlaTl:f­
Hl:f'lH3 1I1Llal-ba, Koja cy LlOJla3HJla SenHHOM H3 BeHeUHje H TpcTa, 6HJla cy MaJ106pojHa
H HeLlOSOJbHa. l1neja p0i\1aHTIi3:V13 H npOCSeTI1TeJbCTBa Hl:fCY y l1CTPH HMaJle 3Ha'laj­
HHjer YTHuaja. nepMaHeHTaH np06JleM je 6HJ1a He1YlOryfiHocT WKOJlOBal-ba nojenHHaua
H3BaH llpKseHHx OKBl1pa, WTO 611 3Ha'lHJlO H YKJbY'lI1Bal-be y caBpeMeHe TOKOBe,

»l130JlHpaHa Oll M3nl'lHOr HaUI10HaJlHOr TepHTopHja H KyJlTypllO 3anoc­

TaSJbeHa, CeJba'lK'l l1eTra TklX \10rynHocTH npaKTI1'-lKH HHje HMaJla cse no OCHH­
Bal-ba rHMHa3Hje y na311HY (1899, r.) y KOjOj je noje,'(HHHM CeJba'lKHM CHHOBHMa
OTBopeH nYT 3a JlaH'IKO WK0J10Bal-be .. , 3a BpHjeMe BJlaLlaBHHe Y l1CTPI1, 360r
HLleOJlOWKOr (HaUHOHaJl-cpaWI1CTH'lKor) H eKOHOMCKor Tepopa, XHJba,,(e l1cTpa­
Ha je npe6jerJlo y JyrOCJlaBHjy, rr\.ie cy nojeLlHHH OLl l-bHX HMaJlH npHJlHKY Lla 3a­
nO'-!Hy HJ1H HaCTaBe UlK0J10Bal-be. AJ1H TeK nOCJlHje OCJ1060I)eI-ba, KaLl cy HCTap­
CKI1 XpBaTH npeBJ1aLlaJlH CeJba'lKY H30JlaU.yy H KaLl je LlPYWTBO y l1CTPl1 KOll­
CHnYHpaHO Ha HOBHM TeMeJbHMa, nO'leJ1a je HOpMaJlHa H306pa36a iV!J1aLlHX HC­
TapCKHx reHepauHja, .HI1a ce MOJKe Y3eTH Lla je HHTeJleKTyaJ1HH nOTeHuHjaJl Hc­
Tpe umpe aKTHsaH TeK y Hawe naHe, 3anpaBO OKO rO,L\HHe 1960, KaLl cy npBe Be­
ne rpyne CTYLleHaTa H3 l1cTpe nH[]JlOMHpaJ1e Ha 3arpe6a'IKOM CBeY'-lHJ1HWTY H
;lpyrr\.ie,«"
HHje HH MaJJO '1YLlHO WTO ce hHnapl1ja nOCMaTpaHa y OB OM KOHTeKCTY, He MO­
senOM H 3Ha'lajHHjoM npe3eHTauHjoM KyJ1TypHe 6aWTHHe, npH '-!eMY
Ha 06J1HKe HaY'IHOr H YMeTHH'-lKOr (Kl-bHJKeBHOCT, Hnp,) penpe3eHTOBaI-ba HHa­
06J1HKa HapOLlHe KYJ1Type. 1130J10BaHOCT l1CTpe I1MaJ1a je HeI10CpeLlHe YTH­
Ha I103HUHjy hHnapHje, Koja je, e L\pyre CTpaHe, 6HJ!a 3aHCTa nepmpepHa H y
Ha l1CTPY Humpe. 3ino ce KOHCTaTaUHja MapHjaHa rpaKa,1Hna KaKO hHnH
HHCY CKJ10HH Kl-bHJKeBHOM CTBapal-bY MOJKe ycnelllHo TYMa'lHTH HCKJbY'IHBO y
KOHTeKcTy,21 11 caBpeMeHa KpeTal-ba Y 06pa30BHoj CTPYKTYPH OBOl' CTa­
rOBope o jom YBeK jaKoM YHlUajy HaCJ1e1)a npOWJ10CTI1.

20, Ibid, M. fpaKaJ1lil'l H3HOCH cJlenel'm onHe 3aHHMarba lKeHa H3 ceJla llJYlllfbeBHl\e Koje
je npey3eo 113 neJla M. JIarHIhe, HCTapCKe npH'IHl1e, nOrJlaBJbe XIII:

"OHH Oll lliYWlbeBHl1e JKlIse BehllHOM rojellll KOKOWH II nypaHe, Te npollajyhll IIX y 06­
J1I1JKlbe rpalloBe, fbllxoBe JKeHe cy BpJ10 J1Hjene II KpenKe, Ha PHjel1l1 H TpCTY Amoro roje
rocnOllcKY 4iel1Y, KOjHM MaMHl1e He CMaJKY MaTepHl-ber MJ1HjeKa. H TO BaM je y fbHX BpCT
]aHIIMafba«,

Kali Beh cnOMlllbeM M. JIarH",Y, 'IllHIl Mil ce 3Ha'lajHHM )la je OH y Tpcry 1880, rO)lHHe H3,1laO
KlbHry XpBaTcKe HapollHe njecMe WTO ce njeBajy no HCTPH H KBapHepcKHx OTOl1HX,
21, HCTpa, crp, 149, 150,
22, M. fpaKIIJlllh, op, cit., crp, 163,
108 r3M

HaKo He\'la\1 lUlpeKTHe nO)laTKe, H3 Ta6eJ1apHOr npl1Ka3a aKTHBHOr MYLUKOr

CTaHOSHHWTSa Y OnUITHIHI pa38pCTaHOr npeMa panHOM MeCTY, \lO)Ke ce nO­
cpenHO 3aKJbY'lHBaTH o CTPYKTYPH Tor CTaH08HHIllT8a. je H3 081U
nOnaTaKa 3aKJbY'HlTH KOJ1HKII je OBne yneo CTaHOBHHKa
npe\;!a TepeHCKy!\1 3ana)KaI-bHMa, a C 063HPOM Ha CTapOCIlY CTPYKTYPY
CTallOBHHKa ilO 50 MO)Ke ce npeTnocTaBHTH lla cY 3acTynJbeHH Y
6, \!Q)K;J,a 4. 3a ueny je KapaKTepI1CTH'lHO lla He Ma nYHO npHMcpa BHCOKor
06pa30Bafba, \!J1allH 06WiHO Cpelll-bH CTeneH H onMax ce
8HIH1, yrocHI re.-bCTBY, H cn. HaHlIJao caM Ha npHMep
.'vla), na ce nOCJ1e 3aBplIJeHOr cpaKynTeTa BpaTHJ1a Y POllHO \1eCTO lj OBlle pam-L
no npaBILDy, 06pa30BaHH, Kao H OHH 1-13 npyrHx KaTeropH­
ja, 011J1,ne y ja'le lIJTO je jellH3 011 OCHOBHHX KapaKTepHCTHKa
cpe1ll-lHa yonWTe. TaKO Y tH-lnapHjcKH:V1 CeJ1HMa, C H3Y3eTKO:V1 MYHa H
H08HHWTBO yrnaBHO\1 OCHOBHor HJ1H HH)Ker OCHOBHor CTeneHa 06pa30Bafba
pena OCH. To cy JbYllH, npeKo 50. rOll., a OHH cY Y BenHHH.
KpaCbeBHna:

1971 CBera 1388 CTaHOBHHKa 1!3Hall 10 rOllHHa cTapOCTH

H\laJl0 3aBplIleHY OCHOBHY lUKOJlY, WKOJ1Y 3a BKB, K cpenl-bY,
BHWy !-UlH BHCOKY WKOJlY 3a HCTe ronHHe TO 06HJbe)Kje H3HO­
CHJJO a 3a

ron. 1970.

nO,bonpHBpell a
njenaTHocT Y CTaHosafua
)J.HeBHO Ha pan Y npyra MjeCTa
Tj ell H o Ha pall Y llpyra MjeCTa
5. Ha npHBpe\L Y llHjeJ10BH'vla C<J) PJ H3BaH HCTpe H
CJlOB. 40
6. Ha 38
YKynHO 1814 100,0

HA TPOMEnM- MTAJU1JA
Kao H3pa3HTa nOrpaHl-I'lHa 06claCT ll06a MJ1eTa'-lKe H BJ1aCT l-I,
napl1ja je TOKY 15, 16. H 17. seKa 6HJ1a nOnpl1WTe y'!eCTaJ1I1X paTHHX H
CKHX WTO ce HenOBOJbHO O,lpa)KaBaJ10 Ha )KHBOT 1-1 npl!Bpe)ly CTaHOBHl1til
TYPCKI1 np01l0p Y 6aJ1KaHCKe 3eMJbe H3a3Bao BeJH1Ka Ml1rpa[(l10Ha KpeT3l-ba,
HOBHHWTSO 113 nOllpY'lja, CHrypHOCT, 6e)K11 y
Ta'lKe 3eMJbe. HH HHje 6HJla TypCKI1X ynana.
1470. H 1499. r01lI-1He lleaeT nYTa npOBaJlHJH1 y HCTpy.24 Y TO BpeMe
JJI! npOJJa3 y KOTJlHHY, YTBp~eHH rpall0BH D01lrpall, rOJlau H
BCPOI!CTO'IIlI!M hl!napHje. Bpe1lHOCT TBPoase
CTaKJ1a je MJle'laHe nOWTO cy ra 1402. r01lHHe KymuH 011 ropl1'!KI1X
YTBpne 11 Y I-bCMY je OTa1la 6HJJO 11 cei1l-lUlTe KaneTaIlaTa CBe ,lO
06pa30B3l-ba fl

36HpKa '1naHaK3 o
rO)HlHe \469. 11
I3M (E), H.e CB. 45, 1990, CTp. 101 135
109
B CTOJAKOBl1n, nVlnAP~JA

)JHHe. Kalla je nopyweH y paTy. a KaneTaH ce npeceJllw y

3eT. cena Koja cy 6HJla nOll speMeHOM ce Methao. TaKO HMaMO nOllaT-
Ke lla rolHIHe noce,!l ,!lSaHaeCT 2) cena H
HHK, SpeCT, Te ceno Pawnop Kao
! 394 - oca~lHaeCT (I ctna ca OKO 900 CTaHOSHHKa, a 1643. ro,!lHHe TpHHaecT
na ca OKO 1000 CTaHOBHHKa. CTaHOBHHwTBO je 6Hno no,!l CTaJ1HHM npHTHCKOM
HHX pa3apatha H HaTypaJIHHX H HOSLfaHHX Q.leYllanHHX ,!laBatha. C ,!lpyre CTpaHe,
KJlI1Me llHKTHpaJIH cy 06J1HKe npOH3BOIOhe, Koja ce cacTojana Oll CInHor
HeaCJll1Ke Tna H HCKopHWTaSafha 60raTHX WYMa, TOKOM 15. H 16.
OBe Kpajese llona3H HOSO CTaHOSHl11JJTBO 113 rpaHHLfHHX 06naCTH DOCHe H
BeHeuHja y TO BpeMe YSOllH 11 HOBe 06aae3e - llY)!(HOCT c.l]YJKelb3 Y
~n,,,'~h,u .\lywKapau a H ,!lY)!(HOCT 6ecnnaTHor npeSOJKetha ,!lpBeHe rpal)e 113 WYMa LIO
11

nocne nponaCTH Pawnop, HHje BHwe HHKa,!l3 Ha CSOM y)!(eM

liMa.na rpa,!lCKH ueHTap, KaneT3H ce, sepOBaTHO Kao Ollpa3
jow ,!lyro BpeMeHa 03HaLfasao Kao pawnopCKH KaneTaH, a tberOBH H3sewTa­
H nopYKe M.I1eTaLfKoj S.l]allH cy CBe,!lO'laHCTSa o
lHH'lKH\I, BOjHHM H nOnHTH'lKI1M npH.1HKaMa 113 Tor speMeHa.'· 3a OBY 06J1aCT
cy nO,!laUH HJ BpeMeHa YCKoLfKor (1615-1617-1618. paT
nl'lKe Peny6J1HKe H je yrJlaBHoM 360r HepeweHHx npHo
npHJ1HKa. CynapHHwTBO Ha MOpy, Te CTaJlHH cnopOBH OKO yao-
noje,!lHHHX apTHKaJla UapHlbetha TpaH3HTHor npeB03a,
LfapKH ff peJKHMa Hcnawe CTOKe, cy rJl<lBHH nO,!lCTHuajH 3a paTHe aK'
cy ce HJ rOlume rOllHHY TonHKO paCnJla'VlcanH lla cy JanpeTH.I1H nOTny·
HH:>'1 npHSpe,!lHI1M li KpaXOM Y a noce6HO 1'1I1napHjH, Kao
06J1aCTI1: TaKO 161 rO,!lHHC YCKoKa npewJlo Y'lKY li ena-
H JlaHHwne. ey OTeJlH MHoro cTOKe H BeJlHKY KO.l1H'!HHY
Ha,,>mpHl1ua. Ycne,!lvl.l1a je MJleTaLfKOr reHepaJlHOr npo­
je y nJlOMHHY I1CKpuao 'leTe nonaJlllO H OnJba'lKaO 'llfTaS
JanneHHswH npH TOM OKO 10.000 rpJla CTOKe. )leo OBe yrpa6JbeHe CTOKe
je ceJbauwvla y l'mnapHjH, cy, OCTaSUJH 6eJ CTOKe, JleTI1He H 1l0MOSa,
KaneTaHY ,!la he HanaCTH ceJla. I1cTe rOllHHe je pawnopCKH Ka·
JaTpa)!(HO Hosau Ja !lJllplKaSathe jep je oBaj KaneTaHaT
Hana,!lHMa aYCTpHjcKe COJlllaTeCKe H YCKOKa.'9 OBaKaB pa3Boj ,!lO'
YCJIOBHO je Bem1Ke npHBpellHe npOMeHe Y I1CTPI1, a cneul1ja.1HO je HenOBOJbHO
Ha CTO'lapCTBO. HaCI1JlHO je npeKI1HYTa nOBe3aHOCT MJleTa'lKOr 11 aYCTpl1j­
cY, 360r TprosHHe, CTO'lapCTBa 11 Be3a CTaHOBHI1WTBa,
Ha Met)yc06HY capa,!lthy. rO,!lHHe J6 yKI1HyTa je TpaBapHHa (herbati­
cy CTOLfapH 113 HeMJleTaLfKHX noca.u:a nJlanaJ1l1 Ja HanaCathe cBoje CTO­
TepHTopHjl1.'" To je, Y 3H3'lHJlO .u:oBot)eth3 CTOKe Ha
Y jY)!(HY I1CTPY· I1cTospeMeHO je H311l1r Ha JleTtba naCHwTa nl1'

MapYWlln, »0 TBpljaBI1 361lpKa 'lJlaHaKa o liy­

liY3CT 1966, op.ci!., CTp. 27. AYTOPll
Aa BeHeUl1ja Oll Kynl1Jla rpaA Pawnop y
nlll'lapl1jll. rOJll1HC 358. )l(CHIVl60M ra .uo6l1o Kp6aBCI<H, CelhcKIl II KP'lKI1,
.ua 611 ra rOImHC 1394. nponao MJlC'laHI1Ma 3a 1 op.ci!., CTp. 7.
27. Ii. CTp. 17,
28. Ibid" CTp. . a TaKoIje H )l. KJleH, »MJlCTa'lKa eKcnJloaTaullja I1CTapCKI1X wyMa II
06aBe3l!H llpBCTa ,!lO J1YKe Kao cneUl1qHl'laH nope3 Y VlCTpl1 on 15 ,!lO Kpaja 18
CTOJbCha«, CjeBepHor Janpalla, 360PHffK J1HcTffTYTa JA3Y I, PIl­
jeKa 199-281
»IiY3CWTI1Ha y no6a YCKO'lKOr paTa«, 6Y3eTcKI136oPHIIK I, OYJla, 1976,
CTp. 100.
30. M, »YCKO'lKI1 paT ... «, CTp. 241.
 r3M ( El, H C. CB. 45, 1990, CTp . 101 - 135
110 B CTOJAK OBHn .l1l-1l1API1JA

napHje H ..apyra no..apY'lja no..a aYCTpHjcKOM SJlawny, Te je jow 3a6pal-beHa H YCTaHOSa

CO'fe.ae. CO'le..aa je 6HJia spCTa 06JlHraUHOHor yrosopa H3Mel')y SJlaCH I1Ka CTa..aa H nac­
THpa HJlH ceJbaKa. ' 1 floWTO 6H OSHM o..aJlYKaMa H3ry6HJle 3H aTHe npl1xo.ne, rpa..aCKe
onWTHHe cy ce lKaJlHJle CeHaTY H ycneJle 060PHTH OBe 3a6paHe, na je CTOKa H ..aaJbe
HWJla Ha JleTl-ba naCHWTa y aYCTpHjcKe 06JlaCTH . YCKOUH cy HCTe ro..aH He OTeJlU 130
KBapHepa (5,200 rpJla) KpynHe H CHTHe CTOKe MJleTa'lKHX no..aaHHKa . r Olll1He 1614. Ha­
pel')eHo je ..aa ce csa CTOKa H3 He3aWTHneHI1X npe..aeJla MJleTa'l Ke Tmh apl1je 11 Kpaca
..aoTepa y Henocpe..aHY 6JlU3HHY KaWTeJla . )la 6H ce H36erJlH cY K06H H31IJle1iy .!10 WJbaKa
H CTapHX KOpHCHHKa onillTHHCKHX H npHsaTHHX naWlhaKa, CBH cy n a W~baUIl n pOfJla­
weHH 3aje..aHH'IKI1:V1 ..a06pOM." Y TOM nepHO..ay nHnapHja H Kpac cy 6H JlII H3Jl0 )f(eHH
CTaJlHHM Hana..aHMa YCKOKa, KOjH cy I1MaJlH csoje ynopl1wTe y MYHaMa ."
npeCTpaweHO CTaHOSHHWTSO Kpaca OCTaSJba csoje Kyne H 6elKH y CH rypH Hja
CKJlOHHWTa - YTspl')eHe rpa..aose . TOKOM 1615. rom1He, MJle'laHI1, ..aoso..aenl1 Ho se on a­
neHHKe, npseHcTseHo KO!-bH'IKe 'leTe, HacToj-:: nOTI1CHYTI1 npOTHSHI1Ka H ycnocTaSI!Tll
pasHOTelKY Ha CTapoj rpaHI1JJ;H. TaKO je nopacJla 1l0TpalKl-ba 3a CTO'lHOM xpaH OM (ce­
HO), na cy ceJbaUI1 y Ty cspxy 6l1Jll1 onTepeneHI1 HOSI1M HaMeTI1Ma. OSI1 HaMeTI1 cy 6 11­
JlI1 je..aaH O..a rJlaSHHX pa3JlOra npOnaCTfl I1CTapCKor CTO'lapCTsa . CeJbaul1 cy 611 JHl 0 6 a­
se3HH ..aa CSOjHM 3anperaMa npeS03e opy)f(je, MYHI1Ul1jy 11 npexpaM6eHe npo.nso ..ae .
flo 6pn cKHM TepeHHMa nl1napHje H Kpaca MOpaJlH cy H ..aa npeSJla'le TeWKe TonOBe.H
He..aOCTaTaK CTO'lHe xpaHe, Te paHa H OWTpa 311Ma 1616. ro..aHHe 113a3BaJll1 cy nO Mop
CTOKe . OCTaBWI1 6e3 CTOKe 11 xpaHe, CTaHOSHHWTSO je HanYCTHJlO ceJla Ha Kp acy. He­
Ka HacTojal-ba pawnopCKor KaneTaHa ..aa npl1S0JlH CeJbaKe Ha OCTaHaK, Hnp . n pUM aH>e
CeJbaKa y nJlaneHH'IKe 'leTe, Te nospeMeHe Ha6aSKe xpaHe H3 MJleTaKa, HI1CY \ lOrJle
Cnpe'lI1TH paceJbasal-be bY3eWTI1He 11 Kpaca.
KaKO je pawnopCKH KaneTaH nO'leo npl1MaTI1 CeJbaKe 113 nOnaJbeHI1 X ceJla y
nJlaneHH'IKe 'leTe JlaKe KOl-bl1ue, TaKO cy MHOrl1 KpI1WOM, no..a Jla)f(HI1M I1MeH HMa, CTy­
naJlH y HajaMHHKe. Ha Taj Ha'lHH cy H36eraSaJlH ..ayroTpajHo H 6eCnJlaTHO CJ1Y)f(el-be Y
LJepHH.aaMa (o..ape..a11 HaopYlKaHHX CeJbaKa), Te MHore pa..aHe o6ase3e H HO S'IaHa ..aa­
sal-ba. bl1JlO I1X je 11 y T3S . aJl6aHCKHM 'leTaMa, y KojHMa je, OCI1M An6aHa ua . 611 JlO 11
..aOCTa Ll,pHoropaua ."
PaTOSaJlO ce cse ..ao 1618. ro..aI1He, ca npOMeHJbl1S0M cpenoM, aJlH Hen po­
\1eHJbI1SI1M I1HTeH3HTeTOM . TaKO cy MJleTa'lKI1 nJlaneHI1UH 1616. ro..aI1He ynaJlI1 y )l(e­
jaHe H MYHe, CnaJlHJlH cse Kyne, a CTaHOSHI1WTSO paCTepaJlI1. Henpl1jaTeJbCTSa cy y
I1CTPH npeCTaJla, jep SH we Hl1je 611JlO HI1'1era spe..aHor 3a nJba'lKy.
YCKO'lKH paT je 6110 nOCJle..a1-b11 paTHI1 cYK06 Ha HCTapCKOM TJly. Hape..aHllx 323
ro..a HHe, cse ..ao ..apyror cseTCKor paTa, HeMa os..ae opYlKaHHX cYK06a.'6 I1naK, 36 0r 0 0­

3 J. Ibid., CTp. 249 .

32. Ibid., CTp. 250. Ha3HB nOTH'Ie on J1aT. societas, a cpehy ce H 06J1HUH soseda soccda
sozida H CJ1. BJ1aCHHK CTan a je naCTHpy npenaBao Ha 6pHry H3BjeCTaH 6poj CTOKe, a n~c!le J-S
ronHHa npHpaCT on Te CTOKe ce neJ1HO npeMa cnopa3yMy - 06H'IHO 6H BJ1aCHHKY npHnana n 011 0 ­
BHHa npHpaCTa, a HaJMaH>e 1/ 3. BJ1aCHHK ce Ha3HBao signor della soceda, nacTHp je C03EW (c o­
'faJl), a yroBop C03eJIa (co'feJIa). OBaj yroBop je KapaKTepHCTH'IaH 3a npHBpenHe onHoce rpal')aHa
(Kao BJ1aCHHKa) H CeJbaKa (Kao naCTHpa).
J. A. MHKau, » HCTapCKH HaponHH. 06H'lajH, HOWH>a, CTO'lapCTBO H paTapCKa op I')a «.
np06J1eMH CJeBepHor JanpaHa, 360PHHK C)CBCpO)aJIpaHCKOr l1HCTHTYTa JA3Y PHJ'eKa 1963 r-rn.
389. " .- .~

)lOK je y l'lHhapHjH nocTojaJ1a 3ajeLlHH'IKa ceOCKa 3eMJba (KoMYHeJ1a) , roBen a cy cKynH O

naCJ1a Ha OBOM 3eMJbHWTY H TO ce 3BaJ10 » 4epaLla«. fOBen a je 4yBao KpaBap, KOjH je ca CeJbaHH ­
Ma npaBHO rOLlHWH>H yroBOp. npHMao je nJ1aTY, a XpaHHJ10 ra je ceJ10 H TO Ha CJ1en ehH Ha'lI1H :
aKO Je CeJbaK y 4epaLll1 flMao jeLlHY KpaBy , xpaHHO je KpaBapa jeLlaH naH, 3a LIBe KpaBe Lisa L1aHa H
TaKO peLIOM.
33. M. 6epTowa, » YCKO'lKH paT .... « , CTp. 250.
34. Ibid., CTp. 251 .
35. Ibid., CTp. 25 7.
36. Ibid., CTp. 259 .
r3M (E ), HC. ca. 45, 1990. CTp. 101 - 135 III
B. CTOJAKO Bl-1 li. li V!1i APHJA

JlHTH'lKHX, opHBpellHHX H OpHpOllHHX <paKTopa, I1cTpa HHje MOrJla 110)l(HBeTH opocoe­

pHTeT. nOCJle YCKO'lKOr paTa 110WJle cy 60JleCTH (Kyra, MaJlapHja), CMPTHOCT je paCJla.
HajBHTaJlHl1ja pallHa CHara je 011Jla3HJla Ha llaJleKa 60jHwTa (.ll,aJlMaUHja, J]eBaHT) 3a
CBe BpeMe paTOBa Peoy6JlHKe H TYPcKe (1470-1690. rOllHHe).17 oHl\apHja je 011 CBera
Tora 6HJla oOWTet)eHa jelll1HO MaJlapHje. YHYTpaWIhH MHrpaUHOHH npoueCH 611JlH cy
CTaJlHH, a 06e BJlaCTH cy KOJlOHH3auHjaMa oOKywaBaJle Hall0KHall11TI1 oepMaHeHTHY
lle<pHUI1TapHOCT CTaHOBHHWTBa. OCHoBaHa cy H coeUHjaJlHa nOBepeHHWTBa - KOMI1­
cHje, Koje cy opraHH30BaJle lloBoljelhe 11 opeB03 110CeJbeHI1Ka."

»TewKo je HaBeCTI1 6poj CJlaBeHCKI1X KOJlOHHCTa y HCTPH, aJlH cy.nel\l1 oo

Tallawlhoj CTaTI1CTHUH, 110WJlO HX je OKO 35 .000 ca CBOjOM CTOKOM. OHI1 cy ce
p ac yJlH no UHjeJloj HCTpH. OCBOjHJlH cy oHl1apl1jy, ll11jeJlOM Yll0JlHHY Ml1pHe H
C OBIHbaKa. I1H<pHJlTpl1paJlI1 cy ce Met)y CTape CTaHOBHHKe, Met)y Ee3jaKe. TH cy
Kon OHHCTI1 ca C060M .nOHl1jeJll1 cBoje 011JlHKe.«J9
npo uece Mewalha CTaHOBHI1WTBa MO)l(eMO Opan1T11 H oo 06JlHKY HapOllHe
HO Wlbe : o n 03HaTO je lla HOBH 110CeJbeHI1UH, oo OpaBHJlY, npeY3.I1Majy HOWIhY Kpaja y
KOj H cy OWJlI1 lla 611 ce 6ap COOJbHHM H3rJlell0M H3jellHa'lHJlH ca CTapoce.neouHMa.

TIocMaTpajyl1H oojaBY KJlHHaCTOr pyxa Met)y YCKO'lKHM CTaHOBHHWTBOM

y l1CTPH, MI1 HY)l(HO 110Jla3HMO .no 3aKJbY'lKa lla ce OHH HHCY HaCeJlHJlH y OOTOy­
HO OOYCToweHOM Kpajy C HCTpe6JbeHHM CTaHOBHHWTBOM, Hero cy HaHWJlH Ha
cTa pocjelll-lOUe, H TO Ha OHe KOjH cy nocjell0BaJlH KJlHHaCTO pyxo, a TO 3Ha\.fH Ha
Xp BaTe, jep I1cTpopoMaHH He o03Hajy HOWlbe Ha KJlI1He . TOM KOHCTaTauHjoM
HCnpaBJbaMO 110callaWlhe CTaHOBHWTe HeKHX I1CTOpl1\.fapa KOjH TBplle lla je pO­
MaHCKI1 )l(I1BaJb y I1cTpl1 110 HOBHX xpBaTCKI1X MHrpaUl1ja 113 .ll,aJlMauHje 6HO
KO M oaKTHO HaCeJbeH y Ul1jeJloj 3aoallHoj 11 jY)l(HOj J.1CTPI1, 11 lla je TeK BeHeUl1ja
HaCeJbaBalbeM YCKOKa opoMHjeHHJla CTalhe Ha WTeTY TaJll1jaHa. Jep OHO (KJlI1­
HaCTO pYXo) ce .no 110JlaCKa HOBHX CJlaBeHCKHX 110CeJbeHI1Ka HaJla311 y I1cTpl1 Beh
nyHl1x .neBeT CTOJbel1a, a TO je llyr oepHOll.«'1

Y CBa KOM CJlY'lajy, Tpe6a oBlle pel1l1 lla je 11 CTO'lapCTBO, Kao 110MHHaHTaH 06Jll1K OPI1­
Bpel') HBa lha H KOll CTapOCelleJlaua 11 KOll 110CeJbeHI1Ka, 3Ha'lajHo yTl1uao Ha IhHXOBO
36 Jl11)1(aBalbe, 6ap WTO ce TH\.fe ol1l1apHje, rlle je KJlI1HaCTO pyxo 11 3acTYOJbeHO y CBOM
Haj\.fHCTHjeM 06JlHKy."

37. I b id ., c~ p. 281.
38 . I b id.
39. H, Py6HIi - 6, Ju:oBJbeBHIi, op.cit., CTp. 30: » 1578. r. je OCHOBaHa 6HJ1a KOMHcHja Ap­
pos ita pro vidatorra per U ripopolamento e la ricoltivazione dell 'Istria in generale e di Pola in
particolare - OC06HTO nOBjepeHCTBo 3a HanY'lHBalbe H 06HOBY MCTpe, nOCe6Hl.{e nYJ1e«.
40 . Ibid.
4 1. O TOMe neTaJbHO Kon J. Panayw - PH6apHIi, »0 nopHjeKJ1Y KJ1HHaCTOr pyxa y Mc­
TPH« , 5 Y3eTcKH ,OaHH 1970, nYJ1a 1970, CTp. 27-35 .
42. Ibid ., CTp. 31 . - OBne je nOTpe6Ho 06jacHHTH Koje ce CTaHOBHHWTBO nonpa3YMeBa
non TepMHHOM »MCTpOpO~laHH«. O'lHTO ce MHCJlH Ha CTaHOBHHWTBO Koje HHje CJ10BeHCKor nO­
peKJ1a, Beli cy TO OCTal.{H OHor pOMaHH30BaHor HJ1H n0J1ypOMaHH30BaHor CTaHOBHHWTBa Koje cy
CJ10BeHH npH HaCeJbaBalhY MCTpe OBne 3aTeKJ1H .

»JenHo je HOWlha XpBaTa, na H CJ10BeHCKor (CJ10BeHa'lKOr, on. B.C .) CTaHOBHHWTBa, npy­

ro HOWlha HCTpopOMaHCKHX lKHTeJba y BonlhaHY, 6aJ1aMa H raJlelKaHH H Tpehe HOWlha
ceJ1a nepoja« op.cit., CTp. 27).

npeMa TOMe, non OBHM TepMHHOM HHCY 06YXBaheHH H nHhH pOMaHCKor nHjaJ1eKTa, Beh ce OHH
03Ha'laBajy Kao »MCTPOPYMYIhH« - HCTPOPYMYIhCKor roBopa .
112 nM

Hawa TepeHCKa 3anaJKalba KOHTeKCT t:HnoraMl1je Ha

HtlBOY cena. CBH cy na je y npOWJIOCHl 6l1JlO yo611­
Y311Malbe 6pa'!Hor npyra 113 CBor cella. lbJ1~OBJ1M I1H(jlopMaulIjaMa, yJl1­
MalbC MIlane 113 cycenHI1X cena je HOBl1ja Te HaKO Je HI1CY ycnenll npeUI13HO na-
TBpnlbe 11\1 ce floKnanajy 3a nepl10n on HeKI1X neceTaK rOllHHa
paT, a TeHneHul1je ce y TOM npaBUY 11 llaHac
pe pa3'>lepe. Oalle je ynopelll1TI1 OBe nOllaTKe ca KpeTaH,eM
HOBHVlKa (6Y3eTCKor y I1CTOM nepI1011Y. OpeMa no,[[aUII\la
na y nepHO.1Y Oll 1931. lIO 1970. rOllHHe lleo OnWTflHe
CTaHTaH nan 6poja CTaHOBHI1Ka, 11 TO C,1 Y 1931. ronHHI1 .LlO
HOBHI1Ka y 1970. rOllI1HH: 2, BI111JbI1BO je lla ce onallalbe
HH\1 upTa\la IlOK.nana ca npecTaHKoM ceOCKe
Y carJlenaBalbY 11 SaJKHOCTH TpH 61lTHa npywTseHa 11 KyJlTypHa
(Howfba, rOBop vl eH.LlOraMHja Ha HI1BOY Ha311py ce Ht:Ke O.LlJll1Ke npoueca
VIalba vl o(jlopMJbelba ['HIlla Kao eTHH'!Ke rpyne.
HOWlba HellBOC\c1I1CJleHO 11 noy3na.HO Ha
KyIlType, jep je nm KJHlHaCTOr pyxa .LlOMI1HaHTaH. Ha TO
HOWlbe nuna xpsaTCKor vl I1CTPOPYMYHCKor rOBopa:' Y OnWTI1M
vl 3a nmOBe CTaHI1WTa II HaCeJba, O 'leMY HeWTO sl1we y OneJbKY
HaBalbe«.
WTO ce Tl1'1e rosopa, pa3Jll1Ke cy Bene II TY, nopen OCHOBHe noneJle Ha XPS;l
II IlCTPOPYMYHCKI1, !·l'vlai\W nl1(jlepeHul1je y caMOM xpsaTCKOM
'IaKaBcKo-KajKaBcKo Hape'lje). 08aKBa MOIKe YKaIKe Ha nBe CTBapl1
CeJbeHI1UI1 cy 611J111 113 pa3HI1X 06J1aCTI1 . 2.

nK.1fIH<lCTO pyxo H<lJlaJH\IO II ce.~l1\la

ua). KOHCTpyKUHjy pyxa y HOWfbl1 HCTapCKl1X
HOCHO 113\le1')y PosHfba l1 a HH CTaHOBHI1Ka ceJla
CTp.29).

TaJll1j3HH rOBope \1JleTa'lKl1\1 J1l1jaJleKTO\l KOjH je 'la

113BHHe je31lK BJlaCTl1 l1 npeCTH)Ka y l1CTapCKH\! rpaJ10BH\1a. Tora \leDY
TOHWv! pO.\laHCK>l\! CTaHOBHI1WTBOM Koje cy HCTapCKYl XpBaTH HaJHBaJll1 JlaTHHH\W, ca­
'lyBao ce 11 >lCTpopo\-laHCKH je3l1K, CJll1'laH cPYPJlaHCKO\le l1J1l1 peTopOMaHCKO\\
CKO,,>!), KaKBH\\ ce jow .aaHac rOBopH y Pe3l1jl1 l1 y HeKH\l KaHTOHI1\la.
3HK )KHB}! Y rosopy TaJll1jaHcKHx pH6apa fl CeJbaKa Y POBl1fbY, BO~lfbaHY.
)KaHH H lllHwaHY.« (JkTpa, CTp. 71).
42a. H. Jiay'lHft, op.cit., CTp. 59.
r3M (E) , H.C. cs. 45 . 1990, CTP 101 - 135 113
B CTOJAKOBV1li. V1 li APf1JA

CTaHOBHI1WTBa je ycnoBl1no nojaBY Bapl1jeTeTa y rOBOpy ('1aKaBcKo-KajKaBcKo Hape'l­

je). "
EH.Il.OraMl1ja Ha HI'IBOY cena npHBHnHO YHOCH HejacHooe, anH je HeocnopHO na
p on6H HCKe HI1Cy H jenHHe Be3e. CBaKaKO na je ceOCKa eHnoraMHja 611THO YTHuana Ha
o'ly sal-be eTHH'IKHX OnnHKa (rOBopa, npe CBera) li.Hoa i:1CTPopYMYHa. J-bHxoBa HOWl-ba
H 6 Hn HHrBI13aM YKa3yjy Ha npyre cpaKTope - TpanHuHjy y 06nHUHMa HOWl-be CTO'lap­
CK or CTa HOBHHWTBa H eKOHOMCKe Be3e. Y HenOCTaTKY H3BOPHHX nonaTaKa, a y HeMO­
ryhHocTI1 na ce neTaJbHHje n03a6aBHM ceOCKOM eHnoraMHjoM, HHcaM 6HO y npHnHUH
na OBne O.ll.penHM 6HTHe onnHKe onHoca eHnoraMHje H nHjaneKaTa, WTO 6H He­
CYMl-bI1BO 6aUHno BHwe CBeTna Ha eTHoreHeTCKe npouece Mel)y CnOBeHHMa li.HoapH­
je. TaKBa neTaJbHa HCTpalKHBal-ba 6Hna 6H 3Ha'lajHa H 3a ueno HCTapCKO nOllpY'lje C
063HPOM lla je li.HoapHja 6Hna rnaBHO HCXOllHWTe 3a HaCeJbaBal-be 3anallHI1X H jyr03a­
nallHI1X lIen OBa nonyoCTpBa.
Ha MeWal-be CTaHOBHHWTBa y li.HoapHjH BenHKH YTHUaj je H3BPWHO H cpaKTOp
penaTHBHe H30nOBaHOCTH OBor Kpaja 011 rnaBHHX llpYWTBeHHX TOKOBa Ha nonyoc­
TpBy. i:1naK, OCHOBHe KapaKTepHCTHKe, llpYWTBeHo-nOnHTH'IKe, couHjanHe H KynTyp­
He, Koje cy y I1CTPH Bnallane CKOPO J .000 rOllHHa, y BenHKoj MepH cy ce 011pa3Hne Ha
CTal-be y li.HoapHjH. OBlle jellHHo cpeYllanHH 06nHUH KonOHaTa H HanonHue HHCY yXBa­
THnH KopeHa, WTO je 6HO nOBOJbaH ycnoB 3a nOKpeT JbHBOCT CTaHOBHHWTBa. KOMY­
HanHO H onWTHHCKO ypel)el-be HacynpoT lKynH: naTHHCKH, TaflHjaHcKH H HeMa'lKH je­
3HK HacynpoT xpBaTCKOM H HCTPOPYMYHCKOM; rpallCKa HacynpoT ceOCKOj KynTypH,
TO cy COUl1jaJIHH OKBl1pH Y KojHMa ce ol1BHjao lKHBOT li.Hoa, J-bHxoBa nOKpeTJbHBOCT,
Be3aHa C OCHOBHI1M H 110nYHCKHM 3aHHMal-bHMa, npYlKana HM je MoryoHOCT lla y H3­
BecHoj MepH Bpwe »ueH3YPY« KynTypHl1x yTHuaja. TaKo y li.HoapHjH Bpno peTKO Ha­
na3HMO TanHjaHwTHHy! OHO Mano je 011pa3 BpeMeHa Kalla I1TaJIHja nOKywaBa lla 3a­
KOHCKI1M MepaMa H3BPWH TaJIHjaHH3aUHjy uene i:1CTpe." Y TaKBHM TeWKHM nonH­
TH'IKHM H eKOHOMCKHM npHnHKaMa li.HhH cy 6HnH ynyheHH jellHI1 Ha llpyre, a pa3Me­
Ha ll06apa je nOllpa3YMeBaJIa 11 npeHOWel-be npHBpellHHX HCKYCTaBa. TaKo cy, H3rne­
lla, HCTPOPYMYHCKH li.HhH npeHenH CBOjHM cycellHMa TeXHOnOrHjy npaBJbel-ba lIPBe­
Hor yrJba - Kap6YHa, Ha TepeHy, y ceny ,UaHe, HHcpopMaTopH cy MH peKnH lla je H KOlI
l-bI1X npe paTa npaBJbeH Kap6YH, alla ra llaHac npaBe caMO Kap6YHepH - T1HPH6HPllH,
Tj. HCTPOPYMYHCKH li.HhH H3 )KejaHa H MYHa. Pa3MeHa ll06apa H TeXHOJlOrHje HOCH H
YCBajal-be HOBe TepMHHOnOrHje, na 6H H ca Te CTpaHe 6HJlO n06po npoBecTH lleTaJbHa
HCTpalKHBal-ba, Koja 6H BepOBaTHO npOWHpHJla Hawa Ca3Hal-ba O Ha'lHHHMa H HHTeH­
3HTeTY MeWal-ba CTaHOBHHWTBa li.HhapHje.

ETHH'tKH caCTaB

CTaHOBHHKe li.HhapHje, y WHpeM 3Ha'lajy, Ha3HBaMO li.HhH, jep je TO xeTeporeH

caCTaB, KOjH ce, non YTHuajl:M npYWTBeHO-HcTOPHjCKHX H eKOHOMCKHX YCJlOBa, 06pa­
30Bao Kao eTHH'IKa rpyna. J-bHxoBa nHcpepeHUHpaHOCT ce npBeHCTBeHO orJlella y rO­

. 44. A, Qaprolb8, op .cit., CTp.• 138; n. UIHMYHoBHh, op.cit.. CTp. 49 ; EHllHKJlOne.aHja Jyroc­
JlaBH}e. IV. S.v. \1CTpa.
45. lli. lliHMYHOBH1i, op.cit.• CTp. 49; \1CTpa. CTp. 68, 70.

»XpBaTI1 'laKaBUll II CnOBeHUII y I1CTPII Bpno cy Ilyro jeIlHII Kpaj Ilpyrllx, no npl1nllUH
TpHHaeCT CTOJbel\a. H pa3YMJbllBO je Ila cy y TOM IlyroM pa3Il06JbY Til je311UII njeno BanH
jeIlaH Ha Ilpym . XpBaTI1 cy npl1MHnH HeKe oc0611He cnOBeHCKor je3l1Ka, a CnOBeHUH HeKe
oc06HHe 'laKaBWTIIHe. HapO'lHTO H 360r Tora WTO je y CpeIltbeM BlljeKy, a H KacHllje, rna­
rOJbHua Kao nllCMO C xpBaTCKOM '1aKaBWTHHOM Kao TaIlaWtbl1M KtbllJKeBHHM je3HKoM 6H­
na y ynoTpe611 H KOIl CnOBeHaua y I1CTpH« •... »... IIMaMO Tpll rpyne WTOKaBCKor Hape'lja
y \1CTPI1: BOIltbaHCKII, nepojcKH H I\HI\KH. BOIltbaHCKH 11 I\I1I\KI1 cy HKaBCKII rOBOp", a ne­
pOjCKH je jeKaBCKI1«,

8 - GLASNIK
114

11
Ha TepeHy ysepl10 Me je )la ce CTaHOBH
,1J:aHe, BOJHme, JlaHI111Ihe ,j GpeeT
Ha311B
OSo~!e, ln cena Bene
TUlha I1CTPOPYMYHC.KOr rOBopa. I-hHX
H\·!anl1 cy ca ibl1\la nyHo KOHTaKaTa, anl1 TBplle na y
113 cena )laHe cy, I1Jrnena, CBe nOYlCTOBeTHJH1 ca
I1CTPOpY\lYHCKor rOBopa, na BepOBaTHO oTyna ibHXOBa npenCTaBa na H y
jow YBeK npaBe Kap6YH) JKI1Be TmhH I1CTPOPYMYHCKor rOBopa, nH­
pI1Q1<!PUI1. )Keja HaMa cy TBpnHJ1H na cy ce jOllI npe nocneniber paTa
JKeHYlJ1H lleBojKaMa 11:1 MYHa, WTO 611 \10rno Ha H Kpe-
Taiba, anH ce OBO HHje Morno YCTaHOBI1TH.~· H y OBH",! CeJHlMa CTaHOBHI111ITBO
ce eKcnOHHpa Kao nHhYl. )Keja HUH TBpne na HYlKa}!a HHCY I1MaJ1H HH PO}!6HHCKYlX HH
Be3a c OHYlMa Yl3 H OKOm!He, CTaHOBHHKe 011 J1aHHwha
OHH nYlrll1. 3ajenHW!KO KynTypHO (HatlYlH
OtlHTO OnpaB)laBa OBaKBY ibHXOBY onpe}!eJbeHOCT.
HHa'1e Ha3HB I>IOJKe ce tlYTI1 H Y .Jpyrl1M (MOTO-
By H, POBl1ib, nOpe\{ Hnp.) 11 TaKol)e ce O}!HOCI1 Ha nHhe 11CTPOpYMYHCKOf rOBopa.
Kao Ha311B 3a eTHI1'1KY rpyny, I1Me nHn ce npSH nyT CnOMl1ibe 1463. rOnl-lHe
<t>paw'1Hha. OBOM 113BOPY, OHI1 cy 6HnH y
KonaHa." npeMa HaWHM

H3Mel)y 11
Y 15. BeKY HX Hana3H\-!O H Ha KpKY, fne cy HX Hace­
3aTl1M ce y nenonymleaHe KpajeBe HeTpe.
.lona3e rpyne YCKOKa 6eJKe npe}! TypCKOM
npOWl1pYlno H Ha Te nOCeJbeHHKe cnoseHCKor
[opibOKpaibeu E. KYPHneumli He
HaJHBajy aCTapHHUli HX JOBY MnH
ey, Hnp. pey dedo y npeJpl1BOM JHa­

46 . .11. - li. JIIKOB.1beBIlIi, op.cit., CTp. 45:

» 17. IV. 1927. o6jaBJbeHa je Hape[(6a [(a ce CBa xpsaTCKa npe3Wv!eHa
JwjaHcKHM. Cae xpaaTCKe HaTmice no upKBa'''la 11 rpo6Jbl1Ma Tpe6aJlo
jelf>aTI1 Y TaJll1jaHCKe<<.

UL''''''''!'', ll, g,v. nl1hl1

HanOM;;lf>eM na ayTop y HaSOl!HMa HHje 06yxBa­
THO csa cena, OHa cy npHMepHue H caM TO car-lO l1peY3eo.
49, Je[(aH HHcpopMaTop H3 )/{ejaHa je lKeHY 1934. rO[(HHe [(OBeD 113 MYHtl. OHa je Ha­
Y'H!Jltl
Yl()I,;JIi1tWII:, Il, s.v. nH!iIL
r3M (E), H.C ce 45, ]990, CTf' 101 ]35 115
nl1nAP~JA

'!el-bY 3a cse CJ10BeHCKe CTaHOBHI1Ke Y HCTPH," nHne enOMHl-be 11 J. USHjHIi Kana roso-
PH o OLIHOCHMa H HOBOnOCeJbeHOr CJ10BeHeKor CTaHOBHIUllTBa."
BHJI1MO na je Y 16. H 17. BeKY nojaM nMh jow YBeK 6110 'u06po n03HaT Kao 03Ha­
Ka 3a o,Upe1)eHY eTHWIKY ca eBojl1M nOCe6HI1M 3aHI1Mal-beM, Te ,ua ce npOWl1pMO
11 Ha ilOCeJbeHe BJ1axe MJ1H TaKo1)e cTo'!ape. TaKO je OBO, no xeTepo­
reHO CTaHOBHI1WTBO Ben npl1 npBI1:V1 :Vlet)yco6HMM KOHTaKTHMa MMaJ10 npe'uHC-
n0311L(l1jy Koja je LlOnpl1HeJla l-bI1XOBOM npe CBera, KYJ1TypHOM
WTO CMaTpaMO, Ha li ,UOĐenO )lO Tora )la ce <jlopMl1pajy 11
eTHI1'!Ka rpyna.
nOLlaUM HaM rOBope O nl1na MCTPOPY:V!YHCKor rOBopa.
n pe;\1a npOueHI1 113 1880. rO.]I1He, OBMM ,UMjaJ1eKTOM rOBOpMJ10 1590 nl1na OKO peKe
bOJbYH'!Hue. TamljaHcKI1 eJly)!(6eHI1 nonHC 113 1921. rO,UI1He HaBOLlI1 1644 eTaHOBHI1Ka
I1CTPOPY:V1YHcKor rOBopa, a 1945. rO,UI1He 611J10 je y HCTPI1 OKO 1100 eTaHOBHI1Ka OBor
" nonaul1 3a rO,UI1He 1860. 11 1910. KOjH ce OLlHoce Ha eTa­
a noee6Ho Ha OnWTI1He no,U Y'1KOM '
OBe onWTHHe ey IH·jaJ1e YKynHo 960 eTaHOBHI1Ka
ce y pa3rOBOpy ea ,UpyniMa CJ1Y)!(liJlO a
OBI1 eTaHOBHI1LUl cy ce 1910. rOnl1He 3a xpBaTcKH je­
eTaHOBH 11 Ka ey ce CJ1Y)!(11J1a" CTa­
TI1CTI1Ka je nOLlaTKe O pacnpOCTpa}beHOCTI1 rORopHor
HO\I npocTopy, aJ111 je Ha OCHOSY TlIX no,UaTaKa TeWKO 3aKJbY'!I1BaTI1 o npH­
na,UHOCTI1. MO)!(eMO n06HTI1 caMO npI16J1I1)!(HY cmuy, TaKO ce y nonaUHMa 3a cy nCKH
KOTap nOilrpan cTaHOBHI1UI1 I1CTPOPYMYHcKor rosopa yonwTe He CnOMI1}bY, l1aKO IiX
11 ,UaHac H:Vla Ty, y )I(ejaHe." (T. I). C Ha 6poj CTaHOBHI1Ka xpsaTcKor rO-
Bopa 11 npOuel-beHll nHna I1CTPOPYMYHcKor rOBopa 113 1880. rO,UI1He, ivlO)!(e:v!O
lla cy ce 11 OHI1 Y KOTapy llollrpan 3BaHI1'1HO onpenem1,'11l 3a xpSaTCKI1
3HK. no HaWe\'1 M,lWJbefbY, 3Ha'1ajHa '1Hl-beHHua non KOHTeKCT pac­
npasa o O'lYBal-bY nl1na Kao eTHH'!Ke rpyne. bHJlllHfBl13aM - HCTPopYMYHa, Te
l-bHXOBO onpeneJbel-be 3a xpBaTCKI1 je3l1K 01lpa3 ey BI1LUeBeKOBHor lKl1S0Ta y
Cpelll1HI1.
CeJ1a 11 Mane) II )I(ejaHe ea ceBepa cy oKpy)!(eHa CJlOBeHa'lKI1M eTa­
HOBHI1WTBOM. OHH, WTO je 3Ha'lajHa OilJlI1Ka HCTPOpY\lYHa y rOBope
xpBaTCKI1, jep ey BeKOBI1Ma 11 npllBpenHliM, 11 couHjaJlHHM, li npHpO'uHHM
SI1Ma, ynyneHH Ha xpsaTCKe rpaHHUll, I1X
je lleJ1I1J1a CBe no no'!eTKa 19. seKa. csera, 111leHTI1'-!HI1 llJ111 CJlI1'!HH 06Jll1UI1 3aHI1'
'ylal-ba, I1CTH cOUl1jaJ1HI1 11 reorpa<jlcKll nOJ1o)!(aj, a 3aTI1\1 11
ey YTlluaJle Ha O'1ysal-be l-bI1XOBI1X KapaKTepllCTI1Ka.
TaKol1e rosope y npl1Jlor OBOj TSPll}bl1, nl1napl1jl1 I1CTI1X OCHOBHI1X Ka·
pa KTepl1CTI1 Ka.
Kao OBlle OCHOSHe KapaKTepHCTliKe eSan6eHl1X
y Kao penpe3eHTy 3ananHor, 11 ceJlY MYHe, Kao I1CTO'lHOr ,Ue­
npeMa nOnaUI1Ma 113 1924. rOnl1He bpeCT) 11 1 rOnl1He MYHe),
JaKoB A. MHK3U.

53. Ibid.
54. J. USHjHfi, op.cit., CTp. 174, 181.
55. JyroCJ18BHje, II, S.v. rudIH.
56. Mnpa, CTp.
57. H. lieyu, op.cit., CTp. 235, CTp. 254:

)}CYIlCKH KOTap nOIlrpaIl HaCTaBaJlO je 1857. rOIlHHe 15.978 CTaHOBH!lKa Y 62 cena ca

2.35 I Kyl'iOM. CBO CTaHOBHHWTBO je 6HJlO ceOCKO OCIIM HeKOJUIKO csel'ieHHKa, Y'!lUeJba fl
'IHHOBHHKa. nOpaCT nY'laHCTBa Y pa3Il06JbY 1857-1910. 6f10 je He3HaTaH (cBera 4%). QBaj
KOTap je sel'iHM )lHjeJlOM HaCTaBaJlO CJlOBeHCKO CTaHOBHHWTBO (1890. rOIlHHe 12.440).
X pBaTcKHM je311KoM CJlYll<f1J10 ce 1890. rO)ll1He 3.817 CTaHOBHflKa, a TaJlHjaHcKflM CBera 24
CTaHOSHHKa{{.

S'
116 DM (El. H.C. CB. 45.1 990. CTp. 101 - 135
B. CTOJAKOB I1-n. -n11-nAPI1JA

SpeCT - Kana ce 06e CTpaHe CJ10)Ke C 11360pOM cBoje neue, pOnl1TeJbI1 ce norOBO­
pe o naHY 3anHTKa (Bepl1n6e). Tora naHa no~e OTau ca MJ1anl1heM 11 jo w jenHI1M CTa­
Pl1jl1M "!OBeKOM on pona y neBoj"!I1HY Kyhy. Ty ce y pa3roBopy nOTBpnH 060CTpaHa
Jby6aB MJ1anl1ha 11 neBojKe, a 3aTI1M ce pa3rOBapa o .!lOTH (MHpa3y). MI1pa3 je Morao
611TI1 y HOBUY, CTOUI1 11J111 3eMJbI1. Kana ce TO yTBpnl1, norOBope ce 11 o naHY BeH"!aI-ba.
LJ:pyrl1 naH \1J1aneHUI1 ony KOn CBeWTeHI1Ka na

>>3apYKe CTaBe Ha KJ1H"!e (HanoBje!lI1). OpBe HanoBjenl1 He no~y CJ1ywaTI1

na I1M njeua He yMpy, a MJ1aneHKa He umje caMa BjeH"!aHY XaJbI1HY, a He 611 611­
J1a HecpeTHa y 6paKY. BjeH"!aI-be MO)Ke CJ1l1jenHTI1 onMax, a MO)Ke ce H HeKOJ1I1KO
CenMl1ua 3aTerHYTI1.«"
Ha naH BeH"!aI-ba oKyne ce CBaTOBI1 11 Kon ~1J1ane H KOn ~1J1anO)KeI-be . MJ1ano­
)KeI-ba ce ca CBOjl1M CBaTOBI1Ma ynyTI1 Kyhl1 MJ1ane. Cana I1MaMO HeKOJ1HKO OCHOBHHX
MOTHBa. Kyha MJ1ane je 3aTBopeHa, MJ1anO)KeI-bHHH CBaTOBH npaBe 6YKY, J1ynajy Ha
BpaTa 11 Tpa)Ke CBOjy r0J1y6HI.Jy. Ha BpaTa 113J1a3H HeKOJ1HKO Jbynl1 113 MJ1 anI1HHX CBa­
TOBa, HaopY)KaHI1 cy 11 npeTe OHHMa HanOJby, Tepajy HX on Kyhe rOBopehH na Ty HeMa
I-bHXOBe r0J1y6Hue, He najy I1M na y~y y Kyhy H CJ1I1"!HO. CTapeWI1Ha MJ1anO)KeI-bI1HI1X
CBaTOBa I1X M0J111 na nOKa)KY Kora I1Majy y Kyhl1 . 113 Kyhe npBO nywTajy CTapl1UY (J1I1­
ue joj je nOKpl1BeHO ifJa1(0J10M - \1apaMoM), 3aTI1M MaJ1Y neBoj"!I1UY, 11 TO 113a311Ba HOBe
n06YHe KOn MJ1anO)KeI-bI1HI1X CBaTOBa. Ha Kpajy nywTajy MJ1any, CBaTOBI1 ce BeceJ1e,
OHa ce Jby611 ca MJ1anO)KeI-bOM 11 I-berOBI1M pOnl1TeJbI1Ma, a C OCTaJ1I1M ce p yKyje. To ce
30Be HcnefbaBafbe. MJ1ana MJ1anO)KeI-b11 6aua ja6YKY 11 OH Mopa na je YXBaTI1, I1Ha"!e My
ce CBaTOBI1 cMejy 11 3anl1pKyjy ra . 3aTI1M ce CBI1 norocTe y MJ1anl1Hoj Kyhl1 11 OHna I1ny
y UpKBy . OOCJ1e BeH"!aI-ba BpaTe ce y MJ1anI1HY Kyny, rne je py"!aK 11 nJ1ec. 3 a CT0J10M ca
jenHe CTpaHe cy MJ1anl1HI1 CBaTOBI1, a ca npyre MJ1anO)KeI-bI1HI1. MJ1an eHUI1 cene ca CBO­
jl1M cBaToBHMa, HacynpoT jenHo npyroM. MJ1anl1H OTau je y "!eJ1Y CTOJ1a, a MJ1anO­
)KeI-bI1H Ha npyrOM Kpajy . nOCJ1e py"!Ka 113HOCI1 ce Ha CTO BeJ1I1KI1 KOJ1a"!, y KOjl1 06e
,cTpaHe 6auajy HOBau HaMeI-beH 6ynyheM nopony. OocJ1e OBor je nJ1ec . O PBO I1rpajy
MJ1ana 11 MJ1anO)KeI-ba, a nOClle Mory I1rpaTI1 11 C OCTaJ1I1M CBaTOBI1l\'l a, Tj MJIanl1nl1Ma 11
neBojKaMa 113 ceJ1a . OpenBe"!e n030BY MJ1anl1HI1 HeKOJ1I1KO MJ1anl1ha 113 ceJ1a, norOCTe
I1X 11 OHI1 ne HOCI1TI1 MJ1anI1HY WKpl1I-bY Ha KOlla 1 B031 . Y WKpl1I-b11 je MJlanl1Ha onena
11 cnpeMa . l-heHa MajKa cenHe Ha WKpl1I-bY 11 He n03BOJbaBa MJ1anl1hl1Ma na je onHecy.
MJ1ano)KeI-ba Mopa na oTKynl1 WKPI1I-by. HeBecTa / HeBHcTa/ ce onpaWTa on cBojl1X
YKyhaHa 11 ca CBaTOBI1Ma OnJ1a311 y Kyny MJ1anO)KeI-be. OBne I1X no"!eKyjy MJ1an O)KeI-bI1H
OTau 11 MaTI1. MajKa npeKo 060je npe6aUl1 nOBehl1 py6au / ifJa'fY/ 11 nOBy"!e IiX y Kyhy,
a HeBeCTY on Bene no OrI-bI1WTa. Ty HeBeCTa cenHe nopen BaTpe, a CBeKpBa joj Ha KOlle­
Ha CTaBI1 MaJ10r ne"!aKa / KOJ1eH'fHh/ , Kojer HeBeCTa napyje KOJ1a"!eM . 3a TO BpeMe MJ1a­
nl1hl1 KOjl1 cy TepaJ111 B0J10BCKa KOJ1a I B031 ca WKPI1I-bOM, Hoce je y Kyh y 11 CTaBe TaMO
rne I1M nOKa)Ke nOMahl1H. VI. OBne I1X yrocTe, a n0611jy 11 MOMa"!KI1 / ifJ3 HTOBCKH/ KO­
J1a"!. Cana CBI1 CBaTOBI1 y~y y Kyhy 11 nocenajy 3a CTO OHaKO Kao WTO cy ceneJ111 Kon
HeBeCTI1HI1X, alll1 MJ1aneHUI1 cana cene 3ajenHo, 11 TO Me~y MllanO)KeI-bI1HI1M CBaTOBI1­
Ma .
To 611 YKpaTKo 611J1e rJ1aBHe KapaKTepl1CTI1Ke, a CBe je nponpaheHO npl1rOnHI1M
necMaMa, nJ1eCOM, MY3I1KOM, 3npaBI1uaMa 1 Ha3.!lpa BH1(3 Ma/ 11 CJ1.

MYHe - CBe OCHOBHe MOTI1Be, Kao WTO cy: 3aTBopeHa BpaTa Ha Mllanl1 Hoj Kyhl1,
Tpa)KeI-be r0J1y6Hue on cTpaHe MJ1anO)KeI-bI1HI1X cBaToBa, »J1a)KHa Mllana« - n YWTaI-be
113 Kyhe npBo cTapl1ue, 3aTI1M neBoj"!l1ue 11 Ha Kpajy MJ1ane, napl1BaI-be ja6YKO M, 01lJ1a­
)KeI-be MJ1anl1Hoj Kyhl1 nOCJ1e BeH"!aI-ba y UpKBI1, oTKyn WKpl1I-be, HaKOJb"!e / KOJ1eH'IHh/,
naKJ1e, cpeheMO 11 y cBan6eHI1M 0611"!aj11Ma ceJ1a My He. Pa311I1Ke npeMa OHI1Ma 113
6peCTa cy He3HaTHe, a OCHOBHa je y TOMe WTO ce naH npe BeH"!aI-ba CBH CBaTOBI1 oKyne
y MJ1anl1Hoj Kyhl1 11 TeK Tana ce 113Bpwe 3apyKe.

58. J. A. MHKau, op.cit., CTp. 304-310.

r3M (E), H.C. C8 . 45, 1990, CTp . 101 - 135 117
B. CTOJAKOBI111, 111111API1JA

»MJlaneHUH ce PYKyjy, a jenaH HM on CBaTOBa y TOM MOMeHTY rrOJlHje

UpHHM BHHOM pYKe H 3a30Be 60)l(jH 6JlarOCJlOB y3 OBe pHje'lH: Y TH npaT 11a ce
HHKa11 He BH.l1HMO. «so

KapaKTepHCTH'lHO je na ce orrpeMa /6a.na/Tj. wKpHlba ca MJlanHHOM p060M Ben Tana

OTKyrr.Jbyje H HOCH MJlanO)l(elbHHoj KynH.
HeKe JlOKaJlHe pa3JlHKe, MHCJlHM BHwe 6H HWJle y rrpHJlOr rrojaBH Onp)l(aBalba
ceOCKe eHnoraMHje.

TIPI1J10311 3A YTI03HABAIhE
11 rropen OBHX reorpal!JcKo-HCTOPHjCKHX H eTHorpal!JcKHx OnJlHKa, He MO)l(eMO
penH na ce nHnapHjcKa BHcopaBaH 6HTHO pa3JlHKyje on cBoje rrpHponHe ueJlHHe - I1c­
Tpe. I1rraK, 360r KapaKTepHcTHKe TepeHa H KJlHMe, Te OrpaHH'leHHX YCJlOBa 3a rrO.Jborr­
pHBpenHy neJlaTHOCT, nHnH cy ce yrJlaBHOM 6aBHJlH rrOJlYHOManCKHM CTO'lapCTBOM
Kao rJlaBHHM ef3HCTeHUHjaJlHHM 3aHHMalbeM. TIopen Tora, BPJlO 'leCTO cy ce 6aBHJlH H
norrYHCKHM 3aHHMaIbHMa, Kao WTO cy pan y KaMeHOJlOMHMa H pynHHUHMa, yr.JbeHap­
CTBO, rrponaja CHpneTa (OUTa), 3HnapCTBO, Te pa3HH npym I!JH3H'lKH rrOCJlOBH"· CBa
OBa crropenHa 3aHHMaH>a HaM yjenHo rroKa3yjy H caM KapaKTep rJlaBHOr 3aHHMalba H
YKa3yjy Ha OCHOBHe eMHrpaUHOHe rr06yne . Jep, Kana rOBopHMO O CTO'lapCTBY nHna­
pHje, MopaMO, rrpe CBera, 6ap rroKywaTH naTH rrpaBe oKBHpe. Kao rrpBo, He MO)l(e ce
rropenH BpenHOCT nHnapHjcKe BHcopaBHH 3a JleTH>Y Hcrrawy, aJ1H HCTO TaKO Mopa
HMaTH y BHny rrorOnHOCT jY)l(HHX H jyro3arranHHX I!JJlHWHHX 30Ha 3a BHHorpanapCTBO.
vl3rJlena na Orrpe'lHOCT OBa nBa l!JaKTopa y rrpOWJlOCTH HHje 6HJla TaKO H3pa3HTa, aJlH
je CHrypHO na je y HOBHje BpeMe, HapO'lHTO rrponopOM P06HO-HOB'laHHX onHoca,
OnHrpaJla rrpecynHY yJlory y rrpouecy 3aMHpalba rrOJlYHOManCKor CTO'lapCTBa. Jep y
rrpHMopCKHM je KpajeBHMa MorynHocT 3HMCKe Hcrrawe 6HJla 3HaTHO orpaHH'leHa 6aw
360r wHpelba BHHorpana H 03HMHX yceBa. 360r Tora ce, y TaKBHM yCJlOBHMa, YMeCTo
OBue rrpeJla3H Ha rajelbe 60je rrpHJlarol)eHor rOBe'leTa'" BpeMe Kana y nHnapHjH HHje
6HJlO Kyne Koja HHje HMaJla 6ap CTano /lian/oBaua HJlH jenaH KBapHap 140 oBaua/ ,
cMaTpa ce BpeMeHoM pa3BHjeHor, HaKO y CywTHHH eKCTeH3HBHor CTO'lapCTBa, jep ce
6oraTcTBo Kyne MepHJlO rro 6pojy KBapHapa. OCpenH>H narr je HMao 2-3 KBapHapa
oBaua." OBaKBa KOHCTeJlaUHja je y onpel)eHHM HCTOPHjcKo-rrOJlHTH'lKHM YCJlOBHMa
aepOBaTHO 6HJla rrOBO.JbHa H oMorynaBaJla 6ap COJlHnHe rrpHxone on OB'lapCTBa. PaHH­
je je H K03a 3aY3HMaJla Ba)l(HO MeCTO, jep joj je rpa60BHHa, uepOBHHa H 6YKBa naBaJla
06HJlHY xpaHY'" Y3roj K03a je rrOCJle npyror CBeTCKor paTa 3a6paH>eH panH 06HOBe H
Y3nH3alba wyMa.
Y Be3H ca WYMaMa Tpe6a OBne HarrOMeHYTH na je HepaUHOHaJlHa ce'la, Koja na­
THp a jow H3 BpeMeHa MJleTa'lKe BJlaCTH, nOBeJ1a nO BeJlHKor 6H.JbHOr neI!JHUHTa, Te rro­
peMenaja eKOJlOWKe paBHOTe)l(e WTO ce y 3arranHOM neJlY nnhapHje HTeKaKO onpa3H­
JlO y HacTaj albY rOJleTH H HerrJlOnHHX rrOBpWHHa. OBaKaB P<!3BOj noral)aja, KOjH ce Ha­
CTaSI10 II KacHHje, rron AYCTPHjOM H I1TaJlHjOM, nOBeo je .L\.0 .rrojaBe HOBHX 3aHHMaH>a
Mel) y nl1hH Ma (npBOCe'le, yr.JbeHapH, KHpHuHje). TIpeMa rrOJlHTH'lKoj rrOneJlH I1CTpe H3
1797. ronHHe, rpaHHua rrpeceua nHnapHjy Ha nBa neJla, TaKO na 3arranHH rrpHrrana Be­
HeUHjH, a HCTO'lHH AYCTPHjH. (T. II). TaKo ce jow H .na Hac MO)l(e KOHCTaTOBaTH .na je
3arranHH neo MaH>e rrOWYM.JbeH on HCTO'lHOr.

59. Ibid. CTp. 327-328.

60. A. qaprolba, op.cit., CTp. 138.
61. EHUHKJ10nclIHja JYTOCJlaBHje, IV, S.v. I1CTpa.
62 . J. A. MHKau, op.cit., CTp. 376.
63. Ibid., CTp. 377. Ha TepeHY caM '1yo H TepMHH K03apa, a O.llHOCH ce Ha O.llpel']eHH npo­
CTOp y KOMe je CTOKa.
 r3M (EJ, H.C. CB. 45, 1990, CTp. 101 - 135
118 B. CTOJAK OB vtli.livtliAPvtJA

nponawoy BeHeUl1je, Ja B.nallaBI1He Hano.neOHa, y HCTPI1 je BHHorpallapCTBO

n0611Jl0 no.neT, WTO je, C llpyre CTpaHe, HeraTI1BHO lle.nOBa.no Ha cTO t{a pCT BO, npelll1J­
HHje - OB'IapCTBO nl1oapl1je. HOB'IaHa, YMeCTO P06HI1X, llaBal-ba TaKo l)e nOllCTI1'1Y He­
r3TI1BHe TeHlleHuHje. nOHOBO nOlI AycTpl1joM (011 1814. rOll II He), ue.n a I1cTpa 110­
)l(I1BJbaBa HOBe eKOHO:-"ICKe nalIOBe, WTO ce nocpellHO 011pa)l(aBa H Ha CTa H>e y nl1oapl1­
jH. nOce6HO HeraTHBaH YTHuaj HMa.ne cy lIBe Mepe aYCTpl1jCKI1X B.naCTI1 - BI1COKa
JeMJbapHHa (Tj. naBaH>a Ha JeMJbHWHI1 nocell) H BI1COKa ueHa CO.nH. OBO llpyro je I1Ma­
.no TeWKHX nOCJlelIHua Ja CTO'lapCTBO'"
AKO OBlle jow nOllceTHMO Ha YCKO'iKH paT (1615-1618) H H>erOBe HeraTI1BHe nO­
c.nelll1ue, Koje cy ce oceoa.ne jow llyro BpeMeHa, 110.naJI1MO 110 KOHCTaTalll1je n a je CTO­
'1apCTSO nl1hapl1je 611JlO nOlI CTa.nHI1M llecTpYKTHSHI1M HaJleTHMa, 611Jlo .ua ce palll1JJO
o npHpOllHH"1 H.n11 lIpYWTBeHI1M YJpOUI1Ma - OBI1 cy cTaja.n11 y Henocpell Hoj BeJI1 -
Hnp. paTOSI1 - JapaJHe 60.neCTH. CsaKaKO lla cy HeMl1pHe llpYWTBeHo-n O.nl1 I1 '1Ke npl1­
.nHKe 01I.nY'lyjyoe lIe.nosa.ne Ha nOHaWal-be CTaHOSHI1Ka 11 y speMe Kalla je nHoapl1ja
6H.na nOrpaHI1'1Ha 06.nacT 11 KaCHl1je, 011 1814.110 1918. rOlll1He, Kalla je 6H.na n Oll Ayc­
TPHjO\1.
I1naK H y TaKSHM, OTe)l(aHHM, )l(HBOTHHM yc.nOSHMa HapOllHO CTS ap aJl a WTSO, Te
SepOBaH>e H 06H'IajH ca'lYBaJlH cy cse)l(HHY 110 HajHoBHjHX speMeHa. Cn Ol\!eHYoy OBlle
HeKo.nHKO 3a l'lHoe KapaKTepHCTI1'1HHX 06H'Iaja.
Y CyWHHM rOllHHaMa je 011p)l(aSaH 06H'Iaj 110JHSaH>a KHwe. OBaj 06H'Iaj, nO­
3HaT H y llPYrHM HaWHM KpajesHMa, y nHoapl1jH cy H3S011H.ne rpyne .ue 'laKa H llesoj­
'IHlla . OH.nH cy OKHoeHH useoeM H nesaJlI1 npHrOllHe neCMe. nOSop Ke cy ce Ha3Hsa.ne
napnapywe. CTapH H 3Ha'lajaH 06H'Iaj je 6HJlO H naJbel-be '10Ka Ha fia)llbe Be'le, a nO­
ce6He KapaKTepHcTHKe je HMa.no WHwaHO KYMCTSO." Hajsece.nHjH 06H 'Iaj j e 6 HO nycT,
a TY, y wapo.nHKoj rpynH 011 20-30 M.nallHoa H lIesojaKa, cpeoeMO H 6a6 ~fHe, Koje cy y
HeKH:-"1 MeCTHMa nHOapl1je, 360r Be.nHKHX rOBel)Hx 3BOHa OKO naca, 3sa.nH li 3BOH'fapH­
Ma. Y MYHaMa H )l{ejaHaMa caM ll06HO HHcpopMaUHjy lla ce 06H'Iaj l1 yCT jow YBeK 011­
p)l(aBa KpajeM cpe6pyapa H.nH 110'leTKOM MapTa Meceua, a H OBlle je y y noT pe6H Ha3HB
3BOH'IapH.
OSHX HeKo.nHKO KapaKTepHCTH'IHHX 06H'Iaja caM HaBeo jep CM aTpa M lla 6H ce
lleTaJbHO\'1 aHa.nH30M, Te KOMl1apauHjoM ca CJlH'IHHM 06H'IajHMa y .upynl M HaWHM
KpajeBH:vla 110W.n0 110 jacHHje c.nHKe eTHH'IKOr CaCTaBa nHl'lapHje. To 611 yje.uHo 6HO H
110l1PHHOC I1pOY'laBaH>Y I1pHHUHl1a eTHoreHeTCKHX I1poueca. HaKO TO He YJla 311 lIH peK­
THO y KOHTeKCT palla, He MO)l(eMO a lla He I1pHMeTHMO .ua cy o.upel)eHH 110KywajH
Bpweml (aHaJlH3a HapOllHe HOWl-be, .nHHrBHCTH'IKe aHa.nH3e), Te lla cy llaJlI1 BpellHe pe-
3y.nTaTe"·
Cl10MeHYO 6HX jow cBa.u6eHe 06H'Iaje, KOjH HaM YKa3yjy Ha HeKa.uaWH> H 113pa3H­
TO l1aTpHjapxa.nHH Ha'lI1H )l(HBOTa . npeMa H3BopHMa, OTau je 6110 roc n o .ua p cy.u6HHe
YKyoaHa. MO)l(.ua 6H oBaj 11011aTaK Morao lla YKa)l(e Ha npouece pac.nojaB aH> a 3allpyre,
YKO.nHKO HX je 6HJlO, a.nH, Ha )l(a.nOCT, 110 nOllaTaKa O 3allpY)l(HOM )l(HBOTY HI1CaM 110­
wao, HaKO ce, C 063HPOM Ha, Hnp., 110JlHTH'IKH 110.no)l(aj eTHH'IKe rpyne, TaKaB 06.nI1K
MO)l(e npeTnOCTaBHTI1 6ap Ha peueHTHOM HI1BOy.

» Y Te HenpHCTYl1a'lHe npenjeJle TeWKO ce 110.na3H.n0, Mal-be je 6H.n 0 l\lI1je­

wal-ba CTaHOBHHWTBa H Te)l(e je 110nl1pao HeraTHBaH YTHuaj Tyl)HHCKI1X rpano­
Ba, H C 06aJle H C KOHTHHeHTa. To je je.uaH 011 Ba)l(HHX pa3Jlora WTO Ko.nO HaT, Ha­
no.nHU8 H npyrH 06.nHUH HenocpellHor HCKopHWTaBal-ba HHCY y TOM llHje.f1Y I1c­

64. HCTpa, CTp. 184. - AYCTPl1jCKH CHCTeM npOH3BOJllbe COJlI1 6HO je TaKas .aa je Jlp)I(asa
I1MaJla MOHOnOJl, Te cy COJlaHe 611J1e Jlp)I(aSHe. Me!')YTHM, y YlCTPH cy COJlaHe 6HJle npHoaTHe, a
Jlp)I(aoa Je OrpaHI1'lI1J1a npOH300JllbY 11 yoeJla MOHOnOJl Ha npo.uajy.
65. »)la MYWKO JlHjeTe He 6YJle nHjaHl1ua, CTpl1rJlO ce JlI1UY. )ll1jeTe OJl JlBl1je JlO Tpli ro.al1­
He nocjeJlo 611 ce Ha OKpeHYTY 6peHTY 11 WHWaJlO.« (A. 4aprolLa, op.cit., CTp. 143).
66. Oo.ae MI1CJlHM Ha Haoe.aeHe pa.aooe J. Pa.!layw - PH6apHIi II n. WHMYHOBHlia.
nM ( E), H,e CB 45, 1990, np. 101 - 135
119
B. CTOJAK BI-in , n,rnAPIU

Tpe YXBanU1H )ly6Jber KopHjeHa, )la cy ce Ty KynHe 3a)lpyre, HapO)lHa HOWl-ba,

0 6WtajH H MHorH )lpyrH 06JlHUH HapO)lHe KyJlType )ly)!(e BpHjeMe OJlp)!(aJlH H )la
je TO nO)lpY'lje ycnjeJlO Ca'lYBaTH H Haj'lHWne HapO)lHO 06HJbe)!(je y HCTPH,«61

nOTpe6HO je OBlle HanOMeHYTH )la ce y HCTPH, Y nHnapHjH noce6HO, ynoT­

pe6JbaBa je)lHa BpcTa naTpOHH:\IH'lKHX HMeHa 3a 03HaKY noje)lHHHX nOpO)lHUa HCTo r
npe3HMeHa, Ha npHMep: CaHKoBHn YlBaH 6arapHH H CaHKOBHn AHTOH JJYKap - WTO
3Ha'lH )la BO)le nOpeKJlO O)l )lBa 6paTa 6arapa H JJYKe - a Ta 'lHl-beHHua YKa3yje Ha He­
KaLIaWl-be nocTojafbe 3anpyra, seposaTHO 3a)lpyra 6pane , OSH naTpOHHMH'lKH Ha3HBH
ce no ceJlH:vla pa3JlH'lHTO )leKJlHHHpajy, aJlH je npHHUHn HCTH,
Y3HMajynH y 063HP TeWKe nOJlHTH'lKO-eKOHOMCKe np11JlHKe, nOTpa)!(I-bY 3a HO­
BH:\I H3BopHMa npHXO)la, Te CTa_1Ha H ce30HCKa O)lJla)!(el-ba 3a nOCJlOM, HaMeny HaM ce
nHTa l-ba O paCJlojaBal-bY nOpOllH'lHOr )!(HBOTa H cJJa6Jbel-bY naTpHjapXaJlHHX CTera,
Y CHCTeMaTH'lHO H3JlO)!(eHoj rpa~H, KOjy je 06jaBHo JaKOB A. MHKau, HaJla3HMO
n o.naTKe KOjH ynynyjy Ha cnOMeHYTY np06JleMaTHKY '"
C aKynJbajynH nOllaTKe o cBa)l6eHH ,V! 0 6H'lajHMa y HeKOJlHKO nHnapHjCKY1X ceJla,
J, A. M HKau je Ha TepeHY 60paBHO y )lBa HaBpaTa, 1927, H 1960, rO)lHHe, OHO WTO ce
MOlKe 3aKJbY'lHTH H3 H3JlO)!(eHOr jecTe )la cy y OHO BpeMe (30-THX rO)lHHa OBor BeKa)
MJlall Hn H )leBojKa 6HJlH CJl060)lHH Y H360py napTHepa, Te O Bpe:v!eHY 3apYKa H cBa)l6e,
Po,aHTeJbHMa 6H OCTaJlO caMO )la ce )lOrOBOpe O >>TeXHH'lKoj« CTpaHI1 - :vmpa3, 6poj
3B aHllua H CJlH'lHO, 3a I1JlYCTpaUl1jy HaBewny CJle)lenH npHMep:

» Ka)la ce MJla)ll1n 11 njeBojKa )lo6po yn03Hajy, O'lI1Tyjy je)lHO llpyroM

Jby6aB H CTaHY ce )lOrOBapan-l Ka)la 11 KaKO )la ce BjeH'lajy, Ho , npHje Tora BO)le
Jby6aB H no HeKOJlHKO ron HHa"" HeMa CKpeTal-ba", no Me~yco6HOM 1l0rOBOPY
O)lJlY'le na ce 3apy'le H WTO npl1je BjeH'iajy , MJla)lHn HCnpH'la CBOjy HaMjepy pO­
)lHTeJbHi\1a H ca I-bHMa yrJlaBH )laH 3apYKa .«··

MHKau ce HHje ynywTao y )ly6Jba pa3MaTpal-ba, Ben My je HaMepa 6HJla, KaKO H caM
Ka)!(e, )la 06H'laje KOjH HecTajy npH6eJle)!(H H Ca'lyBa O)l 3a6opaBa. CTora OB)le HeMaMO
nO)laTaKa, Hnp . O TOMe WTa 6HBa aKO ce pO)lHTeJbH MJla,[i,Hna HJlH )leBojKe He CJlo)!(e C
H36opOM, Tj . )la JlH je y TaKBHM CJlY'1ajeBHMa 6HBaJlO OTMHua, Kpa~e, 6e)!(al-ba HJlH KaK­
BHX C~l H'lHHX noja Ba.
C MaTpaM )la je ca)la Te)!(e )lon!1 )lO TaKBHX nO)laTaKa je)lHOCTaBHO 360r Tora
WTO je )laHaC y nHnapHjcKHM I HapO'lHTO 3ana)lHHM I CeJlHMa cBa)l6a pe)laK )lora~aj.
HnaK, ,aa cenal-ba He 6Jle)le, nOKa3yje HaM H npHMep ca TepeHa Ice O 6peCT/. OB)le cy
MH HHQJopMaTopH peKJl H )la je npe paTa, a H HenOCpe)lHO nOCJle, 6 HJlO OTMHua UJlH,
Ka KO OH I1 Ka)!(y []06erJlH cy, 0l1Jla3HJlH. Y TOM CJly'1ajy, aKO He )lo~e )lO HaKHa)lHOr cno­
pa3YM a, )leBojKa He )l06Hje MHpa3, YOCTaJlOM, elCOHOMCKa caMOCTaJlHOCT MJla)lI1X y
caBpeMeHI1M YCJlOBHMa 3Ha'lH 11 3aMHpal-be OBor 06JlHKa CKJlanal-ba 6paKa.
Ha sewny H OCHOBHe KapaKTepHCTI1Ke CTaHI1WTa H HaCeJba , CeJla nHnapHje cy
36 11jeHo r THna, Kyne KaMeHe, a HaJla3HMO H BpJlO BeJl HKe, Ha je)laH HJlH llBa cnpaTa .
npe\1 a H3Bo pHMa, HeKa)la je )lOMI1HaHTHI1 Tl1n Kyna 611Jla CTpHxa HJ1H CTpexa, KaMeHa
Ky ha npl13eMHor Tl1na, ca je)lHOM npOCTOpl1jOM, Te CJlaMHaTI1M KPOBOM .'· CTpHxa Ha­
paĐH O BHwe HeMa, aJlH ce H )laHaC Ha HeKI1M C!lpaTHHM KynaMa MO)!(e yO'lI1TH )la cy
HaCTaJ1e Jlo rpa)lI-bOM CTpHxe. Y pa3rOBOpy C HHQJopMaTopHMa 113 6peCTa ca3Hao caM

67, A. qaprolba, op.ci!. , CTp. 143 (HeMa npeUH3HHjHx llaTHpal-ba).

68, J. A. MHKau, op.ci!., CTp. 304-330, 386 (TY je jow npHcYTHO lKHBO cjehal-be Ha KOMYHe­
J1Y, JajenHH'lKO ceOCKO JeMJbHWTe),
69. Ibid., CTp. 319.
70. J. A. MHKaU, »CTpHxa«, np06J1eMH CjeBepHor JallpaHa, 360PHHK cjeBepoja.llpaHcKo['
I1HCTHTYTa JA3Y l, PHjeKa 1963, CTp. 281-293 (llaT je lleTaJbaH on HC Kyhe, nOKyhcTBa, Ha'lHHa
rpalllhe, Te HeKHX 06H'laja Be3aHHX 3a Kyhy H npellMeTe y I-boj).
120 nM (El. H .C. CB . 45. 1990, CTp. 101 - 135
B. CTOJAKO BHn, nHnAPI1JA

na je I-bHX':lBa Kyna paHHje 6HJ1a CTpHxa, a na je cnpaT n03HnaH npe BHwe on CTOTHHY
ronHHa. Y/cnpen OBe Kyne je npOCTpaHa KopTa I nBopHWTel orpat)eHa KaMeHHM 3H­
nOM . Kyna cana HMa nBa YJ1a3a H 06a cy H3 nBopHwTa, HMa weCT npoCTopHja H nBa
nopTexa I Tpe\1a/. Y KYXHI-bH, Koja je y npH3eMJbY H ypet)eHa no rpa.aCKH, MO)l(e ce yo­
'IHTH na je neo HeKanaWl-be CTpHxe. O'!YBaH je npoCTOp 3a 6peHTY 1 npBeHa nocyna TH­
na 6a'lBe Y KOjOj ce nOHOCHJ1a H np)l(aJ1a Bonal, T3B. 6peHTeHflL1a HJ1H 6pHTeHflL1a, a
nOManHua je 06jacHHJ1a rne ce paHHje HaJ1a3HJ10 orl-bHWTe / orfbflwne/ H T3B . WKYJba
- cnpeMHWTe 3a xpaHy 106H'IHO KpOMnHp/, YKonaHO y 3eMJbaHH non Kyne I CTpHxe/.
OBaj THn Kyne ce nyro onp)I(ao, y HeKHM CeJ1HMa CBe no npen caM Kpaj 19. BeKa." npe­
Ma jenHoM HHcpopMaTOpy H3 )KejaHa, l-berOBa WTaJ1a je HMaJ1a CJ1aMHaTH KpOB CBe no
npen npyrH CBeTCKH paT. Kyha My je TaKot)e 6HJ1a CTpHxa, na je l-berOB OTa u , Ja panHB­
WH Ha nponajH CHpneTa, CTaBHO Ha I-by HOBH nOKpOB, a OH je, npaBenH H n p onajyhH
yraJb, npeypenHo H n03Hnao HeKe npoCTopHje. Kyha je, HHa'le, OCTaJ1a np ln eMHa.
nojaBa CJ1aMHaTOr KpOBa Ha KaMeHoj KynH ynyhyje Hac Ha jow cTapHj ~1 06. !HK,
jep je HeJ10rH'IHO na cy ce nopen 06HJba wyMe Kyne npaBHJ1e on KaMeHa. Taj cTapHjH
06J1HK je 6HJ1a npBeHa Kyha ca CJ1aMHaTHM KPOBOM, a no'!ena je HecTajaTH, BepoB aT­
HO, TOKOM 17. BeKa, YCTynajynH MeCTO KaMeHoj. OBO je 6HJ10 YCJ10BJbeHO CTaJ1HO .'A He­
CHrYPHowhy, nOrpaHH'IHHM 'IapKaMa H naJbeBHHaMa, Te cnpeMHowhy BeHeuHj e na,
ycnpKoc BenHKHX ry6HTaxa, 3anp)l(H neo oHhapHje non CBOjOM Bnawhy." K aKO ce
CMHpyjy npHJ1HKe H 06jenHH,aBajy CBe HCTapCKe TepHTopHje y CKJ10ny AYCTp Hje (on
1814. ronHHe), Kana CJ1a6H nyrH aHTarOHH3aM, Te CTo'!apH nHhapHje, HecnYTaH H nO­
rpaHH'IHHM Met)aMa, n06Hjajy OTBopeHHje CTO'!He nyTeBe, jaBJbajy ce BpeMeHO M H CO­
J1HnHHje rpat)eHe Kyhe. To 6H Morno 3Ha'lHTH na je TO BpeMe 06HaBJbal-ba CTO'l apCTBa,
Te 60JbHX eKOHOMCKHX npHJ1HKa . OBO 6H 6HJ10 npHMeHJbHBO Ha nonpY'lje HCTO'lHe
nHhapHje, Koje je BHwe rpaBHTHpano PHjeuH, Te HOBOM, cneuHcpH'IHOM ueHTp y y H3­
rpanl-bH, OnaTHjH. Ynopet)HBal-beM CTaTHCTH'!KHX nonaTaKa 3a CY.l1CKH KOTap no.l1­
rpa.l1, Koje\1 cy npHna.l1aJ1a HaMa 3aHHMJbHBa cena BonHue, MYHe, )Keja He, 3a r O.l1HHe
1869. H 1896, n0J1a3HMO .110 HHTepecaHTHHX nonaTaKa o CTpyKTypH 3eMJbH W ra II CTO'!­
Hor cpOHna.
Ta6eJ1apHH npHKa3H CTpyKType 3eMJbJ.iWTa H CTO'lHOr cpOHna Ha nO.l1PY'lj y Cy.l1­
CKor KOTapa nO.l1rpa.l1."
CTpYKTypa 3eMJbHWTa (1869. H 1896. ronHHe)

1869. ron . 1896. ron.

xa xa
opaHHue 4.441 4.425
BPTOBH 654 655
BHHorpanH 1.655 1.659
J1HBane 9.702 9.752
naWl-baUH 25.089 24.738
wyMe 33.321 33. 559
1 6pojKe cy npH6J1H)I(He, jep HHcaM HaBonHO BpenHocTH y apHMa H M' l.

71. Ibid., CTp. 293 (HaJla3H ce nOLIaTaK Llaje y ceJlY SpeCT jow 1897. rOLlHHe 6HJlO HeKOJl II·
KO CTpHxa).
72. M. IiepTorna, » SY3eWTHHa Y Ll06a ... «, CTp. 103 :
»KaneTaH 6Y3eTcKe nocaLle CUHnHoH 8ep3H paCKpHO je CBe Kyhe ca CJlaMHaTHM KPOBOM H
ceJbaKe npeMjeCTHo y KaMeHe Kyhe . THMe je HaCTojao cnpHje'tHTfI H36Hjalhe nO)j(apa, jep
cy MHore ceOCKe Kyhe 6HJle 1{3rpal)eHe OLl LIpBeTa, 06J1HjenJbeHe 6.riaToM I{ nOKpHBeHe cJla·
MOM, na je BaTpa BPJlO 6P30 rYTaJla 'tI{TaBa ceJla« .

73. M. lieyu, op.cit.. CTp. 260, 261.

DM (E), H.C. ca. 45,1990, np. 101 - 135 121
B. CTOJAKOBvrF, . 1iWnAPY1JA

CTpYKTypa CTO'lHOr 4JoHlla 1 01l 1869. llO 1910. rOllHHel

BEcTa CTOKe 1869 . 1880. 1890. 1900. 1910.

KOfbH 545 547 590 678 933
\1a3re H :vtarapUH 210 164 199 155 148
rOBella 7.761 9.554 10.246 10.630 11.427
OBue 38.283 27.769 21.638 19.589 10.394
K03e 2.345 I 9 45 9
CBHfbe 3.804 4.375 5.223 5.920 9.976

e 063HPOM Ha 3aXTeBe TP)!(IiWTa, pa3YMJbHBO je YHanpel)efbe wyMa (rpal)a 11

orpeBHO llpBO), JlHBalla (opl1jeHTaul1ja Ha CTO'lapCTBO), Te BI1HOrpalla 11 BpTOBa (BH HO,
Bone 11 nOBpne). VI HTepecaHTaH je OllHOC 6poja OBaua H rOBella y pa3ll06JbY Oll 1869.
llO 1910. rOlll1He. 6poj OBaua CTaJlHO onalla, a rOBella paCTe, llOK je 6poj K03a y CTan­
HO\·I nallY , WTO je M pa3YMJbHBO C 06311POM lla wyMe y TOM nepHOllY Hanpellyjy . VIHTe·
pecaHTHO je lla Ha OBOM nOllPY'ljy HeMa KonOHaTa, npM 'leMY je Oll BenliKor 3Ha'laja
61i0 H aYCTplijCKIi 3aKOH M3 1848. rOllHHe, KOjMM cy 6Hne yKI1HyTe CBe npHBlinefl1je
npOI1CTeKne H3 Ba3anHHX OllHoca . To je y VlCTPIi ocna611no OllHOC 113Mel)y KMeTa 11
rocnOllapa.
Y 3anallHoj VlCTPH cy nocTojana llBa 06nliKa KMeTCKHX OllHoca: KonOHaT M Ha­
nOnli'lapCTBO. KMeT (KonOH) Oll BnaCHHKa je ll06Mjao Ha ynoTpe6y Kyny 11 CTOKY, a Ha­
nOnH'lap je TO Mopao ca.YI nocellOBaTM. OTYlla TeHlleHu~;ja lla ceJbauli oTKynJbyjy
3e:VIJbY, WTO H3a311Ba npliBpeMeHa li CTanHa IiCeJbaBafba y CBpxy Bene 3apalle HnH lle­
4JI1HHTMBHe npOMeHe 3aHHMafba. 3a BpeMe arpapHe Kpli3e, KpajeM 19. H no 'leTKOM 20.
BeKa, li n.HnH cy MaCOBHO KynoBanH 3eMJbY no 3anallHoj VlCTPH, Te Ha Taj Ha'lHH oja­
'lanli n0311ul1je xpBaTCKor eneMeHTa Ha OBOM nonpY'ljy." On 1890. no 1910. rOnliHe,
neno\-I 360r arpapHe pe4JopMe, a nenOM 360r KynoBafba 3eMJbe on cTpaHe CeJbaKa, y
6y3eWTIii-!11 Harno onana 6poj BenenOCenHH'iKIiX IiMafba." VI nOKpeT HaponHor npe­
nopona je onlirpao 3Ha'iajHY ynory y eKOHOMCKOM Y3nH3afbY HaponHor )!(IiBOTa. OT­
BapaHe cy 3anpyre, linli nocyjHJ1HHl1e, y cKnony liYleTCKor npywTBa 3a WTenlbY II 3a­
jMoBe. TaKBa 3anpyra je OTBopeHa H y J1aHliwny npen caM Kpaj 19. BeKa.
nOTpe6HO je OBne HarnaCHTM na ce 3any)!(eHOCT CeJbaKa KOll 3eneHawa He MO)!(e
y CBIiM 06naCTIi:Vla HCTO TpenlpaTIi.

H.. . nocTojana je OCHOBHa pa3nHKa a Ta ce cacTojana y TOMe na xpBaTCKa

II cnOBeHCKa nOJbOnpHBpenHa rocnonapCTBa HIiKana HHCY 6lina 3any)!(eHa Ha
nO.!lpY'ljy BonOBCKor KaneTaHaTa /onHOCI1 ce li Ha cyncKIi KOTap Donrpan, on.
B. C .I HH H3naJ1eKa y OHOM oMjepy KOll BjepoBHIiKa TanlijaHa Kao WTO cy TO 61i­
na y llpyrHM KaneTaHaTHMa 110 OCHHBa\-ba xpBaTCKHX H CJ10BeHCKHX KpellHTHHX
3a pyra, WTO je MOpaJ10 HMaTH YTjeuaja y fbHXOBOM llpYWTBeHO-nOJ1HTH'lKOM
)!(HBOTY«.'· (T. I).

CBe je OBO MOpaJ10 HMaTH onpa3a Ha H3rJ1ell nlinapl1jcKHX ceJ1a, jep je ynpaBo
TO BpeMe Kalla HecTajy nOCnell\-be CTpl1Xe 11 YCTynajy MeCTO Benl1KI1M KaMeHI1M jenHoc­
npaTHliuaMa, nOKpl1BeHHM nOJ1YBaJbKaCTHM upenOM / KonaMa/, ca npOCTpaHIiM KOp­
TaMa I llBopl1WTal orpal)eHI1M BI1COKI1M 311ll0M 11 Ha fbl1Ma J1enl1M 3HnaHI1M nOpTaJ1l1­
Ma I Kanlije l li BpaTI1Ma Oll MaCHBHor llPBeTa. TaKBI1X npHMepa Mo)!(eMO 11 llaHac Ha­
nl1 no CeJ1HMa n.l1napl1je / y 6peCTy Hnp./.
3aKJbY'lefbe Ml1pa, HaK OH npBor CBeTCKor paTa, Te cnopa3yM y PanaJ1Y, llOHeJ111
cy uenoj VlCTPH, TlI1napHjl1 noce6HO, HOBe Hellane. Tanl1jaHcKoj eKoHoMl1jH Hl1je noro­

74. M. Py6HIi - li. JaKOBJl.eBHIi, op. cit., CTp. 39, 41 ; A. qaprolba, op.cit., CTp. 138.
75. M. Py6HIi - li. JaKOBJl.eBHIi, op.cit., CTp. 48.
76. M. J>eyu, op.cit., CTp. 272 .
122 nM (EJ. H.C ea 45 . 1990. CTp. 101 - 135
A CTOJ Ak:OB~ f1i. 1il-11iAPYlJA

1l0BanO BI1HOrpaLIapCTBO Y VfcTPI1 , Te ce pa3HI1M Mep(\Ma HacTojll OBa np0l13BOlll-ba

YHI1WTI1TI1 (Hnp. YKI1,Jal-be T3 B. BI1HCKe npyre \lope"! - TpCT), a Y~ f CTO BHHOrpalla,
aqmp:\;fI1We ce npOfI3BO ':U-ba lKl1Tapl1ua . ll pl1 TOMe cy YBe,l eHI1 H Behll 1I0 pe3H Hero y
OCTan~'~·' KpajeBI1\la J.1 TaJl Hje 'laK 3a 30%." YonwTeHo f Jl enaHO, VJ Tpa 3a TaJHljaHcKe
BJlallaBI1He nOCTaje nepflcpepHa nOKpajl1Ha 6e3 HeKa)laWl-ber npHpoLlllor 3aJlet)a. \lo­
ce6HO TeWKe eKOHO~ICKe npl1JlHKe 3a CTaHOBHI1WTBO j.·1cTpe l-I acTajy y r O~ li Ha >,.1 a CBeT­
CKe eKOHO~ICKe Kp Wl e (1929 -193 2) . 0:1 TOf BpeMeHa na CBe .'l0 .'laHa lll l-bflX llaHa CTa­
HOBHflWTBO nfllia pf1je ce panl111HO c\ la l-byj e. To je BpeMe .\ Ia COBH HX IlCeJbaBal-ba y
nO.'lpY"!JY .]Olbe VJCTpe, y KpaJbeBHHY Jy ro c.laBHjy, Te Y npeK O\lopCKe 3eM:be. Hacraje
napa.]oKc . Be,I f! Ke fl npOCTpaHe Kylie lil1liapfljcKI1X ceJla, rpat)eHe 1a 6p ojlle nOpO)lHue,
oCTajy lIanYWTeHe, npa3He, npenywTeHe 3y6y BpeMeHa. llocJ1e p al HH X p a3apal-ba
(\1HOra ce,l a n flli ap Hje cy y H06 -y naJbeHa 11 60M6ap1l0BaHa), HeKC cy Kylie no,
npaB:beHe, a.1H cy \IHOre OCTaJle y pyweBHO .\-f CTaI-bY. HHje 6HJ!0 HI1 KO a na fiX non pa­
BH H HaCTaHI1. He Ke Beli TaKo )lyro cToje Da cy H,\;] "!I1TaBa cTa6Jla 11 3paCJla Ha OrI-bHW­
Ty .
WTa Ha\1 rOBOpl1 oB aj OCBpT Ha lK 11 BOT, 3aHI1Mal-ba, 0611yaje 11 CTaH flllJTa CTa­
HOBHI1Ka nllliapl1je KO\-16I1HauHjl1 ca KpaTKI1.M I1CTOPl1jCKI1M npeCeK O\1 II c aTI1CTI1"!­
KI1M nperJle,JOM~ C '-1aTpaM )la HaM OBaKaB npHcTyn MOlKe 1l0HeKJle n pylKHTII nperJlell
TeH.'leHul1ja 11 Ba JlOpH3aU.Hja 3a)laTHX cpaKTopa y CBOM Met)yc06HO \f O.!lHOCy . vb CTa­
THCTI1YKI1X H I1CTOPHjCKI1X nOllaTaKa ca3HajeMo o KBaJlHTaTI1BHH>,.' H KBa HTIITaTHBHI1M
npOMeHa"fa, Te :-'f ny rHX npOMeHa, Te O llHpeKTHI1M Y3pOUHMa I-bI1XOBOr H3c-raHKa H
Tpajal-ba. Ha npl1\lepl1Ma HapO)lHI1X 0611 "!aja, Te OCHOBHHM 111l0nYHCKH:\1 ne.l aTHOCTH­
Ma, npaTI1"10 j e)lHO 11 )lH peKTHe 11 a3HBa"!e n pOMeHa K01I OBa .!l Ba '"paKTopa .
\loTpe6H O je orpanHTI1 ce y n o r. eny HeCT3HKa HJ!H Tpajal-b a n ojellHHI1X 06H9a­
ja. HeKI1 cy nOTnY HO HeCTaJlH, HeKH cy ce O)lplKaJ!11 )lylKe, a HeKe H Hac M lKeMO Ha­
liH, 6H.rr0 LIa cy 01lplKaJ!11 CPYHKUl1jy J:lJlJ:l cy TpaHccpopMI1CaHJ1 . Y OB nocnen l-bY rpyny
cna)lajy KapMHHe H [jena Heaeja. Hano'l.1eHyliy )la cy KaplvlHHe 06H9aj "! yBal-ba MpTBa­
ua, Te )la ca,,1 Ha TepeHY )l06HO 06aBeWTel-be na ce i1 .a<!Hac OLIplKaB ajy ( DpeCT nO)l
)l{6eBHHUO .\1) , WTO je 11 Jlor WIHO C 063HPOM Ha CTapOCHI1 caCTaB CTaH OBHII WTBa (Oll
27 CTaHOBHI1Ka y 5peCTY, caMO je HeKOJ!I1KO MJlal']I1x 011 50 fQLlI1H a) . bena He)leja ­
npBa HelleJba y 9. \o1eceuy; Tora )laHa ce, npeMa 06aBeW Te l-bH Ma Ha Tep Hy ( Gp ecT nO)l
\l naHI1KO\o1), 11. llaH-llaHaC oKynJbajy MHOfl~ H3 ce.rra, 11 OHH KOjl1 Ty lKHBe H OH H KOjH cy
O)laBHO OTHWJlI1. O'll1 r n en HO )la je 5eJla He.lleja npOMeHI1.rra CBoj cp HK UlI 0HaJ1 HI1 Ka­
p aKTep. Ca1Ia je TO npl1J!I1Ka )la ce CBH KOjH cy OTI1.WJ!H nOHOBO oKyne, BH.lle li nonpl1­
9ajy ca pOt)aUI1\la 11 npl1jaTeJbH\o1a. Y cyce)lHoj KaCTaBLUTI1HI1, r.L\e je o Baj o611'laj 11 Ka­
paKTepI1CTI1"!aH, cana je npepaCTao y TyPI1CTI1'1Ky aTpaKUl1jy .
BI1.)lHMO na cy Y3POUH npOMeHa BI1We )l0J!a3HJ111 ca nOllPY"!ja llpYlllTBeHo-no.rrH­
TH'IKHX, a Mal-be ca npl1pOllHC-reorpacpCKI1X O)lpe)lI1WTa. Met) YTI1.M, He c....!e\1 0 ~HTI1
I1.CKJbY'lI1BI1, jep cy "!eeTO n pYWTBeHo-nO.'lI1TH9KI1 H npl1.pOllHO-reorpacpCKH YCJ! OBH 6H­
J1H I1JlI1 Y I1HTepaKuHjl1 11J!11 y cYK06y. EKOHOMCKe npHJ!HKe, Kao OCHOBHH npOI!3 BO)l
TaKBI1X npoueca, y HajBelioj cy MepY! llHKTHpaJle 06.rrHKe 11. npaBue pa3Boja CB IIX Ja)la­
TI1X cpaKTopa - lK 11 BOTa, :JaHHMal-b<!, 0611'1aja , CTaHJ:lWTa. llpoMeHe 3aHH\l al-b3 HJ!H
TpalKe!-ba nonYHCKHX H3Bopa 3apalle (60Jbe pe'1eHO - er3HcTeHul1.je) jecy HHT BO;:WJba
Ka YTB pt)l1 Bal-bY 06Jll1Ka 11 KapaKTepa .llenonYJ!aul1je, Te l-beHOr O.llpa3a Ha OCTa Jle cpaK­
To pe. Hal1Me, 360r CBor )lpywTBeHo-nonI1TH"!Kor nOJ!OlKaja, CTaHOBHI1WTBO n Hhapl1­
je Beh BPJlO paHO, KpajeM 18 . BeKa, npeCTaje )la ce 6aBH HCKJbY"!HBO nOJlYHOM anCKHM
CTO'lapCTBOM.
HaTypa.rrHa, CBaWTapCKa npOH3BOlll-ba, Ha ~1aJlOM nOce)lY, 611J!a je OCHOBHa Ka­
paKTepl1CTI1Ka npI1.BpeI']I1.Bal-ba. " C UTHa TprOBI1Ha hYMYPOM 11 Cl1.pheTOM (o u OM) ,
Hnp., 11 no ~PJlO Y)laJbeHHM npe)leJ!I1Ma, HOCHJla je H npO)lOp HOBI1X YTHuaja, Ca3Hal-ba

77. 11. Py66fh - li. JaIWB.fheBHh, op.cit., CTp. 48.

78. A. lfaprolba, op.cit., CTp. J 38.
 135 123

o HOBH~! 06J1HUHMa )f(HBOTa, npynn<l Kao WTO cy nOJ!HTl1'!Ke npHJlHKe,

HapO'lHTO 3aKOHCKHM :Vlepa:V!3 BJ!aCTH, YTl1ua:1e Ha npHBpeLlHy CTPYKTYPY, TaKO cy
OBH\1 YCJlOBJbeHe npOMeHe 3aHH\!a!-ba YTHUaJ1e Ha Ha'lHH )f(HBOTa, o6H'Iaje, HapoLlHO
CTBapaJlaWTBo. je HaOOMeHYTH.Ila OBH JbY.IlI1, KOjH cy )f(HBe­
J1H on OB'!apCTBa, MaJ!H 6poj necaMa ca naCTHpCKHM MOTHBH:v!a. 11 TO 6H MO­
rao .Ila nOKa3aTeJb y KaKBHM \1 KOJlHKHM ce OKBl1pHMa KpeTaJ!O OOJ1YHOMa.IlCKO
nHha.
.IleJJOBaJ1e H Ha 06JlHK CTaHHiUTa,
"l TO Y HeKHM nepHO.Il\1:Vla llHpeKTHO (Hnp. Y HeKHM HH.IlHpeKTHO orpa­
HH'laBa!-be ce'!e WY:Vla)!· <'PYHKUHOHaJ1HH H eCTeTCKH YTHuajH 113 wl1per HCTapCKor
ce Ha rl1nOBMM3 Kyha 113 .Ilpyre n0J10BHHe 19.
BeKa, TaKol)e CBe.IlO'le o HOBH:Vj Te)f(!-baMa KaKO npHBpe.IlHHM TaKO H KYJlTYPHHM Yon-
WTe, YTHuaje HCTapCKHX rpa.IlOBa, KaKO Ha cBoja (cy6yp6ue) TaKO H Ha WH­
pe OKOJ1He 30He, MopaMO Y3eTH y Kao 3Ha'lajaH npll npeHOWel-bY M 1I111­
pe!-bY KYJlTYPHI1X Beh caMO J1eTHMH'laH nOfJle.Il Ha Hc~<apCKa ceJ1a
\10)f(Jla :v[a!-be eCTeTCKY, aJlH 3aTO BeJ!HKY KBaJ11ITanlBHY II cj:lYHKUHOHaJ!HY
HOCT H yp6aHHx CeJla y TOMe HH MaJlO He 'laK
ce no 11 .Ila Hac ce no
J1aHHwhe, Mory 06J!11UH Kyha, 11)­
non yp6aHHx Cpe.llHWTa. MO)f(.Ila Hac OBO \1O)f(e ynynlTl1 H Ha npo­
uece npO\leHa .IlPYWTBeHor )f(HBOTa M paC.l]ojaBal-ba Ha HHBOY ceJ!a.

Hero Mano .IlaJbe, Y

rpa.IlHJUl cy CeJbaUH
je 3HaTH .Ila je y nH­
on !-bIlX 6110 je Ha­

ce orJ!e.Ila cj:lYHKUHOHaJlHO
KOjH cy CTOKY I1MaJHI cy H3BaH rpa.IlCKHX 6e.IleMa. ce TH'!e
Y 6JlH3MHI1 Kyna (y KopTe - nBopMWTa), BepOBaTHO je H nOCTeneHH
CTO'lapCTBO (rOBena) ycnoBl1o OBY

KAPAKTEPHCTHKE PA3JlHKA H npOMEHE

YO'!JbI1Be cy pa3J1HKe HCTO'! Hor H 3a!la.IlHOr ,lleJla BeJle H Ma­
re )KejaHe, cy .IlaneKO HaCeJbeHe Hero cena 3ana.IlHOr .Ilena (bpecT, .ll.a-
DO.IlaUH 3a 6Y3eTcKH ,lleo Tj. 3anaLtHU neo, M3 1970. rO.IlI1He,
ce OnHOCH M Ha cena caM !lOCeTMO, rOBope .Ila je Tana npOCe'laH CTa-
HOBHHKa 6110 29." DO.IlaUI1 M3 1970. rO.IlMHe ce O.IlHOCe Ha cne.Ilehe K,ITaCTapCKe on­
nIlnapuje: JenoBHue, TpcTe1H1K, .HaHul.llhe H
je .Ila JlaHMwhe ro.IlI1He I1Ma opeKO 100 CTaHOBHHKa
rO.IlHHa 80), na 360r Tora He yna3M osaj npoceK." Do TOM npHHUM­
611 1978. rO,llHHe HMana BehH npOCe'laH nOnaUH
rOBope cynpoTHO. MaKO HMcaM npOBepMO,

79. Ibid., CTp. 144.

80. J1c1pa, CTp. 29.
lliTHTH HaCJIOBOM:
VAH ZA I TEXAN:JE DUBRAVA DARXAVE OD ISTRIE.
81. J. A. MHKIUI, CTp. 281.
82. 11. Eay'fHIi, op.cit., CTp.
83. Ibid., CTp. 57: nocTojll Moryl'iHocT, a H BepOBaTHO je )la cy .naHHllihy np1l6pojaHa II
OKOJlHa Malba ceJIa (Pa'!ja Bac, nO)J.rahe, Hnp.), Te .ua 3aje)lHO ca IbllMa npeJIa3H KBOTY 100.
124 f3M (E), H.C. ca. 45 , 1990, CTp. 101 - 135
B. CTOJAK O Bl-1n, nl1nAPI-1JA

cena, Kao WTO cy KneHOBwnaK, Pa 'lj a Bac, Pawnop, ITo)1rane, Te jow HI13 Manl1X 3ace­
naKa, I1Majy jow Mafhl1 npOCel.{aH 6poj.
» .. . ITo)1aUI1 Koje I1MaMO roBope )1a je y 6prY)1UY 1880. rO)1I1He lKl1Bjeno 337
JbY)1I1, a 1890. rO)1I1He 397. YI CJbe)1enHX )1eCeT rO)1HHa 6poj CTaHOBHHKa ce nOBenao, )1a
611 )10CTHrao 6pOjKY 0)1 440 lKl1TeJba . Beli J 9 J O. rO)1HHe y 6prY)1UY lKHBH 50 I CTaHOB­
HHK. <l>aW113aM 11 HeMl1nOcp.uHl1 paT Hannali.yjy )1aHaK y KpBI1, na ceno 1945 . rO)1HHe
6pOjH 367 JbY)1H Y 78 06HTeJbI1 ... fO)1I1He 1971. y 6pry)1Uy lKHBe 44 CT3HOBHI1Ka, a ca)1a
I1X je 30 y J 9 Kylia. KalKeM Kylia, a He 0611TeJbl1, 360r Tora WTO je O.u BenHHe 06HTeJbH
y ceny OCTao no je)1aH I.{naH«. '·
C 06311pO'Vl Ha CTapOCHI1 caCTaB CTaHOBHI1WTBa, Cl1rypHO je )1a CBaKO )1aJbe
CMafhefhe 6poja CTaHOBHI1Ka y Cenl1i"la 3ana)1He 1'1I1li.apl1je 3Hal.{I1 )1a je 080 C\1afhefhe
)1ecpI1HI1TI1BHO, )1pyrl1M pel.{l1Ma, npO)1yKTI1BHI1 )1eo CTaHOBHI1WTBa je Bel'll1Cenl10, a OC­
Tanl1 cy caMO CTapl1, KOjl1 lie Ty 11 YMpeTI1. Ca fhl1Ma lie )1eqll1HI1TI1BHO 11 CTBapHO 611TI1
3aKonaH 11 )1eo KynTypHe 3aOCTaBWTI1He. Hal1Me, y06111.{ajl1no ce CaXpafhl1Bafhe CTapl1­
ua y HapO)1Hoj HOWfhl1, na ce Beli HeBenl1Ka KOnl1l.{l1Ha npl1MepaKa ynpaBo I.{YBa 3a Ty
npl1nHKy. Y ce. iy )J,aHe HOWfhe BHwe HeMa, KalKY )1a je CBe y paTy 113rOpeno; Y 6peCTy
MOlK)1a )1Be-TpH, y J1aHl1wliy TaKo~e. HeWTO I1X BI1We I1Ma y Cenl1Ma M YHe 11 )KejaHe.

3ana)1Ha D.l1liapHja je nO)1PYl.{je ca CT3HOBHI1WTBOM cT3pl1jer lKl1BOTHOr .u06a, 11

113 Tora np0l13na3e HeKe HenOBOJbHe I.{HfheHHue.

Ta6ena )106HHX rpyna y OnWTHHI1 EY3eT (y %)

Tapo (60
MJla)1o (-19 r.) 3peno (-59 r.)
11 BH w e r.)
1970. rO)1 . 24,0 % 47,1 % 29,9%
1961. rO)1. 32,2% 50,0% 17,4%

»0)1 rO)1HHe 1961. )10 1970. Y)1HO MJ1a)10r H 3penor CTaHO BHII UJTBa ce
CMafhHO 3a J 1,5 %, a 3a I1CTO TOnl1KO ce nOBeli.ao Y)1HO CTapor . ITpeMa Mel) YHa­
PO)1HOj )1eMOrpacpcKoj KnacHcpI1KaUl1jl1, nO)1pYl.{ja y KojHMa lKI1Bl1 n pe Ko 12%
cTapor CTaHOBHHWTBa (0)1 60 11 Bl1We rO)1HHa) cy )1eMOrpa<pcKl1 cTapa.«"'

OBe HenOBOJbHe I.{l1fheHl1ue orne)1ajy ce npe CBera y Hecnoc06HOCTI1 Tor CTaHOB­

HHWTBa )1a npl1Bpe~yje Y rpaHl1uaMa peHTa6I1nHOCTI1, a 360r 'lera Ha HeKI1 Hal.{ HH 3a­
BHCH 0)1 nOMoli.H ca CTpaHe, yrnaBHoM 0)1 Mna~I1X KOjl1 pa)1e no YlCTPH, Jyrocna s HjH,
EBponl1. TaKo Cy60TOM H He)1eJbOM oBa cena Mano OlKI1Be, )10na3H p0)1611Ha )1a 0 6 H~e
cBoje, )1a nOMorHe, a KaKO KalKY CTapH y wanl1, H )1a oKyce )1oMaher, KpawKor np w y­
Ta. Y 6pecry (no)1 )K6eBHHUOM) peKnH cy HaM )1a je jow npe paTa y AMepl1KY H EBp o­
ny OTHWJlO )10CTa JbY)1H, na 11 nOpO)1Hua. MHorl1 cy ce nocne paTa BpaTl1nl1 11 Ty YM­
pnl1. 0)1 Te reHepaUHje y ceJlY jow lKl1Be je)1aH CTapau H je)1Ha CTapa y)10Bl1ua, Koj a
npl1Ma aMepHI.{KY neH3Hjy. 3a OBe nOBpaTHI1Ke je KapaKTepI1CTl1I.{HO )1a HI1CY )10HeJl U
HI1KaKBHX HOBHHa, HHCY nOKpeHYJlI1 HI1KaKBe nOCJlOBe, a mOJ1JIH (HoBau) cy nOTpO WlI­
JlH no )10fhoj YlCTpH . CnHI.{HO je II y )1pyrHM ceJlHMa. J13rne)1a )1a je OCHOBHH Y3POK TO­
Me WTO rpa)1 6Y3eT, KOMe 080 nO)1pYl.{je rpaBHTHpa, TeK y HeKOJlHKO nOCJle)1fhHX rOlIH­
Ha npylKa Moryli.HoCTH 3a wl1py CTpyKTypy 3anOWJbaBafha, WTO 50-TI1X H 60-THX ro­
)1HHa HHje 6HO cnYl.{aj . Jep H caM EY3eT je y TOM nepHO)1Y 6HO jaK eMHrpaUHOHH u eH­
Tap. ]bY)1H H3 OBOr nO)1pYl.{ja I1wnl1 cy y Belie H ja'le ueHTpe TpalKena nocao y HH)1YC­

84. Ii. lispjSKTSpeBHh, »oprY!1au H YCTaHI1'1Ke 8aTpe«, EY3eTCKH 360PHHK I, DyJla 1976,
CTp.45.
85. E. nOponsT, »oY3eT 11 cpe!1lha I1CTpa Kao !1pYWT8eHo-eKOHOMCKO 3aJlel')e rpaBI1TaU110­
HI1X ueHTapa«, EY3eTCKH j(aHH 1970, CTp. 91, 92.
 135 125

TpI1JI1, 3aTl1M y TyP113My. 3aTO cy Oll~la311'11111aJbe, y TpcT, nocne cBe Bliwe y KO-
nap H CJ10BeHa'lKO npl1Mopje, a 3aTl1M 11 y Pl1jeKY. '0 cy ce a )laHaC HM
npeTI1 TOTaJ1Ha 3ailcHlpal-be. TaKO cy )laHaC MHore Kyhe, no·
CJ1e paTa, OCTaJIe oneT npa3He. Oll CBer 60raTCTBa o6wlaja OllpIKaJle cy ce caMO Kap·
MHHe, OBora nyTa Kao 3al1CTa nOCJlelll-be y Ul1Knycy Oll po!iel-ba lIO CMpTH.
CaCBHM HMaMO Ha I1CTO'lHHM 06pOHUHMa rlHhapHje. Ce·
JIa MaJ1e 11 BeJ1e nOBe3aHa cy 'leTp)leCeTaK Kl1J10MeTapa llyrHM acq:.aJl-
THHM nYTeM ca WTO je llonpYlHeJ10 lla ce, y
hMnapHje, OBa BPJIO npHJIarOlle caBpeMeHHM YCJlOBI1Ma. je OBlle BehMHa
cnoc06Hor CTaHOBHHl1lTBa 3anOCJIeHa y HHllYCTPl1jl1, a ll06pe ""'UVIJ'"
Be3e HM oMorynyjy CBaKOllHeBaH 01lJfa3aK Ha nocao 11 nOBpaTaK MYHe HJIH
Pa3JlHKa je Bl1llJbHBa H H3 nOlIaTaKa )la caMO 36 H3 13 ceJIa hl1­
OCHOBHY WKOJIY Y J'iaHHwny, llOK OCHOBHa WKOJ1a y MYHaMa HMa BH­
!iaKa 113 caMO Tpl1 ceJla (Mane 11 Bene MyHe, )l(ejaHe). TaKO y OBa
ta H:'>1a:'>10 11 OKO 100-l-baK cpelll-bOWKOJlaua KOjH TY IKHse H 01lJIa3e CBaKH llaH Y
y H 360r Tora H HHje 'lylIO WTO ce Y OBHM CeJ1HMa 11 )laHaC all'
KaKO Ka)!(y, - nYCT.
ce TW-Ie CTaHl1WTa, aHa ce y nOTnYHOCTH YKJIanajy Y onlllTH YTl1CaK . .nOK Y
H HaJ1a3HMO Behl1 6poj nOTnYHo HOBHX Kyha, y CeJ1l1Ma 3ana;lHe
Kyhe cy BehHHoM y J10111eM CTal-bY, UHO je H J10rH'lHO C lla cy BaH
lliTeTa je lllTO Y My HaMa HI1CaM 3aTeKao BJ1aCHHKe TI1X HOBHX DHJ1a
npHJIHKa lla ce Bl1JlH lla JIl1 je OCTaJIO jow HeWTO O)l CTapl1X npl1­
B,

npaTHTl1 npOMeHe npeKO cBa)l6eHI1X

MOIKeMO Ha3Bani TaKO, jep y npHHUHny, a TO BaIKH 3a
OCTaJ10 Oll OBl1X 06J1l1Ka KaKO HX je 3a6eJIeIKI10 JaKOB A. Ml1Kau.
OBa TeMaTHKa 3aXTeBa 06HMHI1ja H CTYlll103HHja HCnI1THBal-ba, Te 11
paHH'lMO caM ce Ha H o6pallY HeKOJIMKO HOBMjMX MOMeHaTa. To
CBera, OllHOCH Ha )lpyra.
KO)l CBHX 6paKOBa cynpYIKHMKa cpe)ll-be IKHBOTHe ll06H 50-THX
rOllHHa), IKeHe cy Y BeJ1l1KOM npoueHTY llOBe)leHe ca Tj. HHCY H3 I1CTOr ceJ1a,
WTO je JlOrl1'fHO nOCJIellMua eMMrpaUHOHMX npOlleca. oBaj KOHTeKCT
npoBo!iel-ba Ha HMBOY ceJ1a. CHrYPHO je lla
nOllaUH ll06HJIM aHKeTe no reHepaUMjaMa M Vrlonf'nf'u,.f'M
HOBOJlOlllJIHX ca 6pojeM IKeHa cy YJlaTe y POllHOM TaKaB nocTynaK 6M
YKa3aO 11 Ha KapaKTepI1CTM'lHe MOMeHTe npHnHKOM llpyra Te·
"UTOnIA eTHM'IKa npMnallHOCT, CTeneH MMOBHO
Te eBeHTyaJ1He, HOBe MOMeHTe KOjH TaKaB ycnoCTaBJbajy.
OllHOCY Ha Ty jellHa onlllTa KapaKTepMCTHKa cpehe ce y BehMHH hHha­
ceJ1a. Beh npM npBHM KOHTaKTMMa Ha TepeHY YCTaHOBMO caM lla je y pa3­
Oll 1960. llO 1970. rOllMHe 6Mna M3paIKeHa, KaKO peKowe HHq:.opMaTopM »MOlla«
lleBojaKa H3 3arope. I1HTepecaHTHO je lla ce OBa nojaBa npo­
I1cTpe, Te ce pa'lyHa lla MX ce OBlle Y)laJ10 OKO 500 H lla cy
npeKO lleue."' nOllpY'lje Ha Koje ll0J1a3e CBe ce BHUle WMPH, na MX calla
y CJlOBeHa'lKOM npnMopjy, a ,1 y M OKOJlHHH. I1ll0K cy ce paHHje
caMO 3a nOJbOnpHSpellHMKe, calla ce H 3a pallHMKe. I-bI1XOB ll0J1a3aK y
Hy je BeOMa C 063HpOM lla TO nOllpY'lje y ce y MepH OllBM­
npouec .9 I-bMXOB llOJla3aK je 611TaH Ollp)!(al-ba IKHBOTa H y

86. 11. 6aY"lHh, op.cit., CTp. 59, 65.

87. O o6H'IajHMa IlPIl.nIlKOM rpa)Uhe Kyhe )leTaJbHe nO)laTKe je )lao J. A. MliKau, »CrpH'
xa«, 288-289.
J. MliJlH'IeoHh, HOBHje MHrpaullje 113 ,lla.nMauHje Y MCTPY« (PYKOllIIC).
89. Ibid.
126 r3M (E), np. 101 135
B. IH1nAPI1JA

\lHOnnl ceml\la hHliapHje, TaKo y ceJ1Y

HenoTnYHI1"1 nOnaUI1Ma, y

11a

njene Ila ce H 3anOCJ1e.

pyrJ10 11 TepeT cBoje Kyfle,
ceJ1a 11 nOTpalKIL1e nocao y
010 BHneJ1H, H:>la HX 11 Y
11 TaKO ce611 c'\1albyjy H3rJ1e!le 3a

Heo6H'lHO WTO cy ce y BpHjeMe nojaBI1J1H 11

KOjl1 npOHaJ1a3e njeBojKe H !lOBOne I1X y

je TeWKO YTBP1UITI1, jep I1HqlOpMaTopH Hepana rOBope o

'leMY je Y3POK, BepOBaTHO, 6aw Ta »f1pocpeCI10HaJ1HOCT{( nocpenHHKa,
"lesa ,l HOB'laHY HanoKHany 3a 06aBJbeHI1 nocao,
OsaKas Ha'mH CKJ1analba nonpa3YMeBa 11
J1aBHO'\1 CBe o6aBe Y Kpajy.
;\leCTa MJ1aneHal\a YCJ10SJbaBa f10cTynaK, na HaKO ce O!lPlKl1
HO je ,1HweHO BeflHHe eJ1eMeHaTa. CBH HaWH
ca KOHCTaTal\HjoM na TO SH we HHje HI1 ceHKa OHI1X CTapHX, J1emu
C 063HPOM na JlaHHlJlhy, MYHaMa 11 )KejaHaMa HMa H3seCTaH
TaKol')e CTapHjHx HHTepecaHTHO je osne He WTO pehH H o
J1I1Ma hl1l1apl1je 3a OBY nojaBY KalKY J10hu Ha po6y (bpecT),
Kana BH MJlanOlKeU,a, paHHje, nOJla3110 Y MJlanl1HY Kyhy, o611'faj !iMao
HOpMaJ1aH TOK, ca'\lO cy YJ10re 611J1e 3aMelbeHe: MJ1anOlKelba je nOHOCHO '\1I1pa3, OH je
npl1,\1ao [lOKJlOHe, y lberoBoj KyflH je spweHa npOWeBI1Ha.

aKO OH n0J1a311 y

JIaHac y Myua'\13 I1M3 HeKOJ1I1KO T3KBI1X a11H y OCT3JlHM CeJ1I1Ma

Malbe, l1HtPopMaTopH cy ce CJ10lKl1J111 na ceJ10 HHje npl1naBa110 rroce6aH osoj
KaKO KalKY, lJifCY ce fIHTPHrJ1p8JlU, MOlKna ce y CKOpOj Mory O'le­

90, Ibid,
91. J. A. MUK3U, "VlcTapcKH HapO)1HH" .. «, CTp. 327,
 127

KI1Sarl1 HOInI ;JOJlaCUI1 Ha why, Ka;Ja nycTe y normi

a\16a,laJKe, Koja ce ynpaso
se311 ca CKnanal-be\!
acneKTa, MOJKe\IO osaTH na ce
KpeTafbe CTaHOBHf,\WTSa "a je npouec y pa},
Ta, Hew,l, npl1:\1epa \leWatba (opot)aBal-ba) CTaHOBHHWTsa OBIU ce-
H )KejaHa, ca ~JPyre MOJKe;-.!o npeTnOCTaBI1TH na, l1aKcl je
ynory, rJlaBHI1 Y3POK TOMe J1e)!{I1 y HO­
Je l13aJBaH seKOBHC\! nOJHlTI1 'iKO \! OneJbefwwny OBa
nHnapl1je, y MYHa\13 je 3a CTaHOBHHUJTBO 3ana)1He nHnapHje, nO-
YCT<UheHOr Ha3HBa nl1hl1, JKHB H<l3HB lia3rOHH, nHnH 3a
(HJU1 lie3lOHe) a TO je CTaHOBHI1WTBO Koje cy
3aro Je OBne 06jacHHTI1 He­

Be'3H ca csan6eHH\1 3anHcaHO je

1928, rO;JHHe, OCTaJlOr, H
», .. POLf JleJKH HenaneKO 0)1 JKeJbe3HI1'1Ke npyre

on IOpe Y'iKa HCnO)1 naHua KOjH

on Ha rpaHH'HI ca

npHnaJ1HHKe 6HBwe MneTa'lKe

HernaWl-be xpsaTcKe KpaJbeSHHe, Mel')a H KpaJbeSHHe
je Kon cena Y 'l~nasoj OnnHHI1 snana Taj now na ce
MJlalmhl1 JKeHe SenI1HO'.! a qeCTO cy 'laK y pony WTO
ce necl1 CJlyqaj )la je
BenHKa je

Tor aHTarOHIHMa Y CMO seh SH)leJll1, aJlI1 C\laTpaMO na

jenHY pa3JlHKY aHTarOHI13Ma lie3rOHa 11
pa3nHKa ce orne)la Y HaponHI1X HOWl-b11 11 Ha'1HHY
Ose '1HtbeHHUe npe)l Hac HOBa nHTal-ba,
TYi\la'IHTH, YlJlH cy 3ana)lHe nHnapH~e
6HJlH CTaHOSHHWTBO, na ce OBa HMe npOWHpl1nO H Ha )lOCeJbeHI1Ke, I1nH Je
OBa nO)lena onpa3 CTafba Koje je Bna)lanO MeDY CTaHOBHHWTBOM )lOlbe
CTaHOBHHUH;'la non pawnopCKHM KaneTaHOM
cycem~e na3HHCKe (KpaJbeBUH).
OBO nHTalhe H3HcKyje neTaJbHa HcnHTHBatba, na 3aTO MOJKeMO ca,'>'10 )la
npeTnOCTaBHMo, Hnp, osaKas 1\W)len:

92, 11. Pyollli - b. J3K08JhCBlfli, op,cit., np. 30; J. A. MIIK311, op.cit., np, 334,
93, J. A. MItKalI, »V1cTapCKH HapOJlHIL.«, CTp. 331
128 DM (E), H.C cs. 45,1990, CTp. 101 - 135
B. CTOJAKOBVfl1, l1l-111APVfJA

THlhH Y My HaMa H )KejaHaMa npHna.uaJlH cy AYCTPHjH, a rm h H y JlaHHwhy,

TpCTeHHKY , naHa\la, I>pecTy H y Bo.uHuaMa MJleTa.'IKoj Peny6m1UH. TaKo, OTnpHJlH­
Ke, H.uy H ca.uawl-be onWTHHCKe rpaHHue, npBH npl-wa.uajy OnaTHjH , ,1PYrH 6Y3eTY.
06e He Ka.uaWl-be .up)f(aBe cy BpWHJle HaCeJbaBal-ba, a 6HJlO je H caMOHH llI.lHjaTHBHor
npeJla)f(el-ba rpaHHue, HapO'lHTO H3 aYCTpHjcKor Y MJleTa'lKH .ueo, jep je Peny6JlHKa
npY)f(aJla 60Jbe yCJlOBe 3a HaCeJbaBal-be (ocJl060liel-be O.u nope3a H .uo 20 ro.uHHa)." Ta­
KO cy H y My HaMa H y naHaMa, TpcTeHHKY H Bo.uHuaMa HaCeJbeHH wTOKaBUH HKaB­
CKor rOBopa . nHTal-be je ca.ua .ua JlH cy TO npe6e3H H3 AyCTpHje HJlH cy HX MJle'laHH
Ty HaCeJlHJlH. 30He pacnpOCTpal-beHOCTH OCTaJlHX Hape'lja rOBope y n p HJlOr npBoj
npeTnOCTaBuH, jep jY)f(HHje H 3ana.uHHje HeMa WTOKaBaua. 6peCT, IC eHoBwhaK,
CJlYM, JlaHHwhe HaCeJbeHH cy 'laKaBCKo-KajKaBcKHM, a I>pry.uau 'IaKaBCKHM CTaHOB­
HHWTBOM . Peny6JlHKa jecTe HaCeJbaBaJla wToKaBue, aJlH cy OHH H30JlOBaHH y jyr03a­
na.uHO\1 H jY)f(HOM .ueJlY nOJl YOCTpBa (Hnp. nepoj, Bo.ul-baH). TaKo CBe YKa3yje .ua cy
WTOKaBuH HKaBUH y 3ana.uHY nHhapHjy .uOWJlH C HCTOKa, MO)f(.ua 6aw H3 MYHa. Onac­
Ka je.uHor o.u HH<popMaTopa H3 )Keja Ha .ua cy OHH o.u JlaHHwha H ca .upy re CTpaHe WH­
ja Bpxa, r.ue je H I>pry.uau, npaBH nHhH, jep CBe rOBope Ha n, MO)f(.ua ce \10)f(e npoTy­
\la'lHTH Kao 03HaKa 3a cTapHje, 'IaKaBCKO CTaHOBHHWTBO. TaKo 6H, BepOBaTHO , Her.ue
Ha OBH"I peJlauHjaMa Tpe6aJlo Tpa)f(HTH o.urOBOp Ha nHTal-be 3aWTO OHH 113 MYHa 3a­
na.uHe nHhe 30Đ y l>a3rOHH . CMaTpaM .ua 3a KOHa'laH 3aKJbY'laK HeMaM .uO BOJb HO no.ua­
TaKa!
C .upyre CTpaHe Ha3HB 6e3jaUH Koje nHhH (6HJlO .ua cy 6a3rOHH HJlH nHpH6Hp­
UH) npHMel-byjy 3a CTaHOBHHKe .uol-be J.1cTpe, rOBopH y npHJlOr TOMe .ua cy ce CBH CKY­
na OCehaJlH .upyra'lHjH O.u 6e3jaKa, a TO cy , y CTBapH, H 6HJlH H no Ha'lHHY )f(HBOTa, H
no 06H'IajHMa, H no HOWI-bH. Y OBaKBY nOCTaBKY ce YKJlana H Ha3HB nHpH6HpUH 3a
CTaHOBHHKe )KejaHa H MYHa, a KOjH ynoTpe6JbaBajy 6a3rOHH 3ana.uHe nHhapHje.
4Hl-beHHua .ua cy ce H y MYHaMa, Kao H y )KejaHaMa, OCHM CTO'lapCTBOM, yrJlaBHOM
6aBHJlH npaBJbel-beM yrJba, CBaKaKO je .uonpHHeJla .ua ce, nope.u Beh HaBe.ueHHX pa3no­
ra, OBO HMe npOWHpH H Ha CTaHOBHHKe xpBaTCKor rOBopa. A KaKO cy p eKJlH I1H<POp­
MaTOpl1, .uaHac ce jow je.uHHO y MYHaMa HeKOnl1KO Jby.uH 6aBI1 naJbel-beM yrJba. Cac­
BI1M je, MeIiYTI1M, CHrypHO .ua ce OBe 1l0CJle.ul1ue BeKOBHor aHTarOHH3M a CBe BHwe ry­
6e. Je.uaH o.u HH<popMaTopa y )KejaHaMa )f(aJlHO ce KaKO MJla.uH cJla60 3Hajy CTapH je­
3HK (HCTPOPYMYHCKH), na je nHTal-be KOJlHKO TH HCTH 3Hajy O 6a3rOHHMa, n Hp ll6Hp­
UHMa, l>e3jaUHMa. J.13BecHo je .ua he ce n060JbWalheM npHBpe.uHHX H eKOHOMCKI1X Be3a
.uBajy hl1hapl1jcKI1X .ueJlOBa, I1CTO'lHOr H 3ana.uHor, Te 113je.uHa'laBal-beM MaTepl1janHe
6a3e CTaHOBHI1WTBa, Koja je ca.ua ja'la y I1CTO'lHOM .ueJly, a 11 .uonaCKOM HOBH X r eHepa­
uHja, oBaj nocne.uI-bH BH.u aHTarOHI13Ma y nOTnYHOCTI1 113ry6HTH . HapaBHO, nOll y cno­
BOM .ua cena 3ana.uHe nHhapl1je OCBe)f(e CBOjy .ueMorpa<pCKY cnHKy .
fJle.uajyhl1 y wHpeM KOHTeKCTY HCTOPl1jy HaWI1X BOjHI1X rpaHHu a, cBy.ua heMO
HahH CnH'IHa HCnOJbaBal-ba nocne.ul1ua 113a3BaHHX BeKOBHOM no.ueJbeHowhy CTaHOB­
HHWTBa Ha .uBa, BeWTa'lKH CTBopeHa, Ta60pa. TaKO 11 oBaj npHMep 113 nHhapHj e yJl a­
3H y OBY WHpy np06JleMaTHKY.
na 611 ce Ha HeK H Ha'lHH ynoTnYHI1Jla CJlI1Ka, cnoMeHyhy OB.ue H .uBa pa3Jl H'II1 Ta
06JlHKa Hapo.uHor CTBapaJlaWTBa, KOjl1 .uajy noce6HY cneuH<pI1'1HOCT nHhapHjH, I1Maj y
.uyry Tpa.uI1UHjy, a TparOBH ce Mory HahH 11 .uaHac.
Y CTapHM KyhaMa - CTpHxaMa, nope.u KpeBeTa je 0611'1HO 6HJla CMeWTeHa Kace­
J1a (WKpHl-ba), y KOjOj je .uoMahHua .up)f(ana po6y (o.uehy), Bpe.uHe CTBapH H m OJ1lle
(HOBau). OBe WKpl1l-be cy H3paliHBaHe o.u xpaCTOBHHe, ca paBHHM HJlH 3aKoweHHM n O­
KnonueM H ype3aHI1M reoMeTpl1jcKHM opHaMeHTOM. npBo6HTHO cy 3aKHBaHe .up Be­
HHM 'IaBnHMa. BpeMeHOM HX 3aMelhyjy KynoBHe Kacene o.u MeKor .up BeTa ca KfbY'faHH­
UOM (6paBOM)." npl1MepaKa OBor Tl1na jow MO)f(eMO HahH no cenHMa, a npeMa TyMa­

94 . I1CTpa, CTp. 27.

95 . J. A. MUKa .. , » CTpHXa « , CTp. 291.
 129

06J1HK CanallHua.Ma -

y oncery on ':lB3H3eCTepU3 ;JO OC\lepua. EnCKH TeK­

HapaTHi3HH CTIiJI, JrHPCKOM 60Jbe neJKI1 KpahH
enCKO-JmpCKHY! TeKCTOIlHYI3 y OCHOBH WTO­
CIiHOHW,Il1Yla IiJlH H3pa3J.-1.\la 'la·
H Ha TeK­
npeaCT3BJb3 :vlalbe flpO~'IH-

y
BHHonona li l:berOBe OKOJ1Hue.«"

96 . .il. K'lell, »MJleT3'lKa eKCnJ103TauHja .... « CTp. 236:

».. seCJ1a cy ce y l13rpaIjHSaJ1a y BHCOKMM [jJy~la\la Ha 6y·
KOBMHe. fOlllme 1 je M3 wy\le KOl! JlaHMwna 11 see301a
liO BB. 6acTHje Ha MllpHM .... 360r Hapyu6a pa3BMo ee y JlaHHwny 06PT M3pa­
Beca,la«.
IjHSa'l3
97 C. 3Jlanlli, »byrapelbe CJesepHe HCTpe«, 5Y3eTC}(JJ llaHH. 1970, llyJ13 1970, CTP 85,
86.
98. i1cTpa, eTp. 89,92: J. A. MI'IKau. »HCTapCKIi HapOD:HM.... «. CTp. 330.33 [.

GLAS",IK
130 nM eTp. lOl - 135
nHnAPHJA

CTaHOBHI1Ka He HI1 HarJ1awaSaTI1 3Ha'laj

pe!ha I1Ma 3a nOTnYHO paCBeTJbaSa!he MHrpaLlHje Y
ca)!(HMa!ha cTapor 11 HOBor CTaHOSHHWTsa.
asrycTa 1978. rO.!HlHe OJlp)!(aHa je Y MOTOBYHY
aMaTepH, Ha OBOj
pe3YJ1TaTe Y 06J1aCTM HerOBa!ha HapOJlHHX MY­
3M'lKHX YMOTsopHHa. 200 H3 LleJ1e HCTpe cy M
bpeCTa H JlaHMwha." Oxpa6pyje 'lH!heHMua Jla cy TO 611J111
(Hnp. $0J1KJ10pHa rpyna Y'leHHKa OCHOBHe WKOJ1e Y J1aHl1why). TaKo
oCTajy jeJlHHa, aJ1H BpeJlHa, npl1J1HKa Jla ce SHJlH CTapl1 l1Jlec 6aJ1YH 11
pe!he.

113J10)!(Hny YKpaTKO OCHOBHe CTa!ha H npoueca y OSOM,

I1CTPI1, cneul1$I1'lHOM npl1pOJlHOM KOjH cy ce eKcnOHHpaJlH nOHaWim,eM
CTaHOBHHWTBa y !hI1XOBOj Jla Ha OBOM TepeHY onCTaHY. cy
yrpO)!(aBaJ1e KOHCTaHTHe npl1pOJlHe HenOrOJlHOCTH 11 npOMeHJbHBe nOJ1HTH'lKe
Ke. Cnoc06HOCT OBor CTaHOBHHwTsa orneJla ce y J1ene311 3aHI1MaH,a. nO­
KpeTJbI1BOCH! H CHaJla)!(JbHBOCTH, WTO I1M je oMoryi'll1no )la ce
'IHTI1M YCJ10BHMa H CpeJlHHaMa.
reHepaLlHje yny!ieH Ha OCKYJlHOCT nnOJlHe 3eMJbe, nH11 je, nopeJl CI0 L!aP-
CTEa, paJlHO y wyMI1, l1paBHO JJ.pBeHH yraJb (Kap6YH) H cHp!ie (ouaT), Te H y
CyWTHHH, MaJlH 0611M np0I13Bo.rt!he 'lHHI10 peHTa6HJlHHM nnacHpajy!i11
Jle y rpaJJ.CKI1M ueHTpl1Ma (TpCT), Te BpJ10 YJJ.aJbeHI1M KpajeBI1Ma
.00 JbYJlI1 360r Tora 6HJ111 CKPOMHI1 Y 3aXTeBI1Ma 11 spno eKOHOMI1'lHIf
CJ10Ba!hY. nl11111 cy l103HaTH Kao BeWTI1 3HnapH (CnYM), MajcTopl1
Ta MYHe), a, H BpCHH Te oco6HHe cy HM
OCTBapeHe 3apane, 11 nO'leTKOM BeKa BpeMe arpapHe
YJla)!(y y I1Ma!ha no nO!hoj Ha Ha'lI1H cy o6e36enl1BaJll1 11
311MCKa naCI1WTa. je jY)!(HI1M 06pOHUl1Ma npow.la npyra
Jla, HapOJl je nO'leo CBe BHwe .uOJla3I1TJ.l y nOJlHp C OCTaJlJ.lM cseTOM,
KyJlTypa nO'leJlJ.l cy Jla ce y TpaJlHUHOHaJlHH )!(HBOT
!hHXOBH cse J.l '1ew!iJ.l onJlaCUJ.l Ha pan y .upyre, M BPJlO ynaJbeHe,
caMO cy l10TI10MOrJlI1 H y6p3aJlH OBe npouece. C JlPyre CTpaHe, OHH cy YCJlOBJbamUUI II
I1HTeH3I1Bl1pa!he HanYWTa!ha pOJlHOr TJla y l10Tpa311 3a 60JbHM YCJlOBI1Ma
npe CBera l10J1I1TI1'lKI1, a 3aTI1M nOCJlepaTHI1, yrnaBHoM eKOHOMCKI1
BI1We cy HarnaWaBaJlI1 OBe TeHneHUHje, na nl1!iapl1ja y TOM nepl10j.lY
Macy CTOBHlIlllTBa, Koje ce OnaBne OnceJ1I1Jlo. Y!ceJbaSa!ha 3a
speJly cy I1ceJbaBa!he paJlHO cnoc06Hor 11 npenY3l1MJbY!Bor CTaHOBHY!WTBa
TnOMa")l{e pa3Boj cyceJlHI1X (y Koja ce Bpwe na ce
n pOily6Jbyjy .'01 ce ornenajy 11 y .uenI1MM'lHOM MJlI1
TI1BHOM 3aMI-ij)alhy TpaJllH.\l1oHaJ1HMX 3aHI1Ma!ha, 11
HOCTM, WTO YJe.uHO 3Ha'll1 H OCHOBHI1X napaMeTapa nOMony
HI1Ke nH!iapHje 03Ha'laBaMO KaO npl1nanHMKe jeJlHe eTHH'!Ke rpyne. TaKO. ce y
MeHHM ycnoBHMa HaMehe nl1Ta!he OCHOBe no 611 nM!ie H JlaJbe CMa
TH noce6HoM eTHM'lKOM rpynOM. Jep npOLleCI1 11 KyJ1TypHe
Hm:y MlIM0I1W.1H HH l1aKO cy y OSOM CJlY'lajy TH npoueCI1 113pa")l{eHH Jleno-'
Kao .uOMHHaHTHY!M H OCHOBHHM npoueCOM. KOJl nena cTaHOBHI1WTSaKoje:

9Y. "CSe'laHOCT Hapo.nHe rna36e MOTOSYHY«, []lac l1crpe, 15. !(O]lOB03a 1978, CTp. 5.
100. A. tIaprolbll, Op.cil., crp.
!OI. 11. op. cit., crp. 57.
nM (E), H e cs 45. 135
B. CTOJAKOB'l11. PI

je H3nycnlJlO 1'n1l'13pHjy, K30 H KOll OHor lleJIa je OCT3JIO, H3p33HTe cy

npHXBaT3fb3 CBHX llocTynHHx 06JlHK3 C3BpeMeHe KyJ1Type. Il060JbwafbeM
YCJIOB3 li 110JIaCKO:V! HOBHX reHepaUHja Cl1rypHO je na he OBe
Ha HHTeH3HTeTY H On CBI1X 011JIHKa KapaKTepHCHI'lHHX 3a
he Kao eTHH'lKy rpyny OCTaJIa je ca;vm CBeCT o npI1IlanHOCTI1, CBeCT Koja je JlI1WeHa
OHHX KapaKTepl1CTI1Ka 113 KOjl1X je 11 IlpOI1CTeKJla.
HO je .aa he ce H;\1e li OnpJKaTI1, aJ111 he fberOB KapaKTep o.LIpJKaBaTI1, npe
CBera, npl1nanHOCT.
HeKe OIlWTe VT.pnlAf'TU

nl1hapl1je. HaH.Vle, I1CT3PCKHX rpanOB3 3aCHHBaJIa ce yrJIaBHOM

KOpHWTaBafbY CeJba'lKe CHare. nl1nl1 cy OBlle 6HJUI 3acTynJbeHI1
06J1HUH KOJlOHaTa y nl1hapHjl1 HI1CY Y3eJII1 Maxa.
H KopeHH IlpOMeHa y 'IlpHBpenHoj CTpyKTypH nHhapHje. MefbafbeM
YCJlOBa H npeopHjeHTauHjoM eKOHoMCKl1X TOKOBa Ha npyra
Ha a norOTOBO OHH y YHYTpaWfbOCHI, n06l1JIH cy
HIM je H oCJJa6l1JIa Be3a nHhapl1je C VICTpOM. OBaKBo CTafbe
33 nepl1011 nBa paTa, 3a BpeMe BJ1311e y
l1 MOJKeMO pehH Y OBOM nepHony, IlO-
WTO H:V1aJIO H KpeTafba CTaHOBHl1W­
LOl

CTafbe, Koje je l1 Ha Hafl.HOHaJIHOM IlJlaHY Y VICTPI1 1l0HeJ10 ypaBHo­

a on
H eKconyc Beher
.LIO je nOWJIO
y .LI06a XJIanHOr
11 nHO CTaHOBHHW-

IIpOUCC, KOjH jc 50-THX ronHHa 3aXBaTl10 H nHhapl1jy, MOJKna je H onpa3

CBera, ueHTpa, a Y3pOKe Tpe6a TpaJKHTH Y MHorHM llHJ1e­
Ma'v!a H rewKoha:-'la HacTajy IlOCJle BeJ1HKHX llpywTBeHHx npOMeHa. )}IlocJ1Hje
TeWKohe YBl1jeK H3a3HBajy Hera!jHBHe nCI1XOJIOWKe peaKUHje.«'04
.JOlla:VIO l1 naH3WfbY eKOHOMCKY CJIa60CT OCT3JII1X rpaBHTaUl10HHX ueHTapa
CBera Pl1jeKe), npouecl1
WTO nl1hapl1jy l1311Baja 113 OBor KOHTeKCTa 'lHfbeHHlla lla OBlle
110JIa3HJIO 110 HOBl1jl1X Ml1rpaUl1ja, He y Mepl1 Kao WTO je TO CJIY'laj
ca nmbOM VICTPOM.'os HanpOTHB, y Il OCJIenfb 11 x 20-TaK rolll1Ha Maca CTaHOBHHWTBa
H3 je ef3HCTeHlll1jy llY)K I1CTapCKe y
y 3a ueJ1Y VICTPY, CBe­
06JIaCHI, WTO y nepHony MOJKlla H HeraTl1BHO
Jep » ... y CBaKOM Ta i\mrpaUl1ja je

alleKB3THI1X npl1BpellHI1X
">VP",".P'.' WTO npe CBera Ba)KH 3a 3a­
neo nHhapl1je, OLlJIa3aK CTaHOBHI1WTBa C OBor CBeo 611 ce y

102. E. nOpollaT,
103. CTp.
104.
105. J. MHJUI'JeoHl'l, op.cit., - Osne repe csera MI1CJUlM Ha opraHH30SHHO HaCeJbHSHfue (KO­

E. nOponaT, op.cit., CTp. 92.

9'
 CTp. 101 I
132 li vl li APJ.1J A

o;:xnl1Ba CTaHOBHI1WTBa ca
je '1I1rbeHl1Ue ;:xa je
I1ceJll1nO li aa cy OCTaJ111
JlPI1 peWaBarbY noe
CBa l103I1TlI!H~a 11 HBHa I1CKYC­
O)!(I1BJbaBarba HeKI1X HCTapCKI1X rpanOBa

AKO 611 ce rrOBOJbHI1 npl1Bpe;:XHI1 YCJ10BI1 y 6ynynHocTI1

O\lOrynl1J1a 611 ce HO Ba nOflYJlalll10Ha KOHlleHTpauHja Ha OBOM a
'HUlO 11 o'-lyBarbe YBel< )!(HBHX 06Jll1Ka Tpall.l111110HaJ1He KynType. Ma;m Be-
C IO!>lerbeHHM KapaKTepoM, OBI1 Tpalll1U110HaJ1HI1 YPHl1
npellCTaBJbaJll1 )!(HBO CBenO'-laHCTBO O HeKa)l,aWrbl1M 06m1UIIMa
a npe CBera o CHaJ1a)!(JbHBOCTH 11 npHnarOnJbHBOCTH pa3J1I1'HP
H UJC'-Ivtt1:a

UJTa\1ny 18. 10. 1990.

J 07, C. Kpa~beBI'lI'l, op.cit.. CTp. Il4-1 15 (AHKerOM HHCY o6yxBal1eHa HCeJbeHa II Hanywre­
Ha .LJ.O\lanilHCTBa).
 133

TO AN ETHNOLOGICAL

SUMMARY

Translation:
Mandić
 CTp. 101 - 135
l34 1'tJ.11'tAPI1JA

TABLA I

.....

mOfovu#J
o

. ( i:'

,...I ,
,
I
l ,
I

' ...... ..... .".

. ' . ~ .. --,.,-"
,
~AIlMN
o "
,

granica hrvat. sred. X v.

- miet ko-austrijska granica
jugosl.-tal ca do 1943 g. Hrv.
(prema: Knj i o Istri, str. 63.)
r3M ( E), HC ca 45, 1990. CT p. 10 1 - 135
B. C TOJAK O Bl-1li. n l-1 n AP ~ JA 135

TABLA"

SIJDS)'(I \oI..OTf\fl
j.\OPE.R

'" : .... . . ....

" ' ~ ...- ·. ~t····.
.... .... ....... .~ .. ,

. ..." . c:- :
MUNE. o' ~'.:: ~V) r

: BLL2.~·'.:'·· ... ~.. ".

=------ .
···....LA",ijc!e
ro~

SUDSK I
\-(olP\R.
VOLOSKO

.5UDSKI K01f\R.
PA.4 I N

Sud. kotari : Podgrad (1875-1910 g .) i Buzet (posle 1869 g .)

:~:~tt:~{ Katastarske opštine na Cicariji

(prema: I. Beuc, Istarske studije, str. 142 , 255 )

 GZM (E ). N.S. sv 45. 1990. str 137-146

UDK 39:069
O rigina lni naučni rad

ZBIRKE ODJELJENJA ZA ETNOLOGIJU ZEMALJSKOG

MUZEJA

eka isku ha u deponovanju predmeta

LJI LJA A BELJKA~JĆ - HADŽIDEDI Ć, Zemaljski muzej, Sa rajevo

l)eponoranje u n1uzejiJna predst9rlja
dosta složen problem, posebno u etnološ­
kin1 muzejin1a. ili zbirkan1a. Radon1 na
oblikoJ'anju sistematskih zbirki nakita i
pojedina(tnih dijelora nošnje došlo se do
izrjesnih iskustara, koja se sada prezenti­
raju jarnosti sa ieijon1 da pokazani rezul­
tati budu podstrek drugim muzealcima za
još reći doprinos pri strIJranju sistemat­
skih Lbirki.
Obrada i deponovanje muzejskih predmeta u muzejima ili m uzejski m zbirkama
p ec i fićao je i složen problem. Kao što je poznalo Uoš iz na tave muzeologije na fakul­
tetima), primarni zadatak trućnjaka - m uzealaca je zaštita svakog pred meta koji dolazi
u m uzej. što znači - svak i predmet treba te meJ' ito očis t it i i prop isno ga obezbijediti od
svih tetnih uticaja, čime mu se produžava vijek trajanja . Zavisno o d m aterijala (metal,
drvo . keramika. kost, koža. tekstil itd .), primjenjuju se i razli iti tehnološki postupci, o
če m u u ovoj pri li ci ne bi mo ni govorili. Ne umanjuj ući zna čaj tih postu paka oko obra­
de i zašt ite svakog predmeta, posebno bismo se osv rnuli na z n ačaj d eponavanja muzej­
kih pred meta, Od toga kako j na koji nači n će bi ti mješteni um nogo me zavisi njihov
da lji o psta nak. Bilo bi nedopustivo i žalosno d a u muzejski m zbirka ma dode do propa­
danj a m uzej kog materijala, tog značajnog dijela naše kulturne bašti ne. Na žalost, u
ne kim muzejima ili muzejskim zbirka ma. usljed neadekvatnog prostora i nedostatka
sredSlava za nabavku odg o var aj uć opreme , muzejski depoi postali su samo skladišta
poh ranjenih predmeta. I u muzej ima u kojima postoje relativno do bri uslovi pristup
tom problemu je neujednačen. U etnografskim muzej ima ili zbirkama to pitanje je po­
sebno složeno, jer su predmeti od razl i čitih materijala (drvo, metal, kost, koža, sedef,
d rago i poludrago kamenje u nakitu, lan, konoplj a, p amuk, svila, vu na itd ), kao i razli­
čiti h dimenzija - od veoma sićuš ni h pa do krupn ih , razl i itih obl ika .
Pri smještanj u vih ovih predmeta paralelno treba rješavati d va problema:
a) materijal treba smje titi tako da se osigura od daljeg propadanja i od svih oš­
t ećenja;
b) materijal treba razvrstati tako da ne predstavlja skladište poh ranjenog materi­
j ala, nego da se od njega stvore uzorne siste matske zbirke, koje će bit i p ris tupačne za
stručnu i naučnu ob radu vim zai nteresovanim stručnjacima , studenti ma i učenicima,
pa i zainteresovan im posjetiocima.
Ako se zadovolje obadva ova kri lerija, tek tad a će svaki p redm et koji se nalazi u
muzejs ki m zb irkama nasta vit i svoj život. Formira nje sistematski h zbirki ima poseban
značaj i stoga što e, posebno u već i m muzej ima, nalaze hiljade mu zej ki h predmeta, a
samo jeda n mali dio može biti izložen u tal n im muzejskim postavka ma.
U toku dugogodišnj eg rada u zb irkama nošnji i nakita pitanje ade kvatnog smješ­
taja predmeta bio -mi je j edan od osnovnih problema. Imajuć i uvid u način smještaja
kolekcija koje sam i ja obra điva l a (noš nje i nakit) u našim i nek im stranim muzejima
138 GZM (EJ , N.S . sv. 45,1990, str. 137-146
LJ. BELJKASIĆ-HADLIDEDIC, ZB IR K E ODJELJENJA

(koliko mi je to bilo moguće) , a uzimajući u obzir i realne materijalne mo g u ćnosti op­

remanja depoa, mislim da sam uspjela naći neka rješenja koja su se pokaza la opravda ­
nim. Radeći na smještaju nakita i nošnji, došla sam do nekih iskustava i id ja koje sam
uspjela realizovati, pa bih željela i da ih prezentiram javnosti. Naime, m islim da bi to
moglo biti korisno za sve one stručnjake koji nisu imali uvid u ove zbirke, po sebno za
mlade, koji tek treba da se usavršavaju i u tom pogledu . Svoja iskustva iznos im jer mis­
lim da mogu korisno poslužiti, bez ikakvih pretenzija da su ovo »najbolja m oguća rje­
šenja «.
Neka ovo kratko izlaganje o mojim iskustvima bude mali doprinos nau c i o mu­
zejima.
U obradi kolekcija nakita i nošnji trebalo je posebno rješavti smje štaj ko lekcije
nakita, a istovremeno i pitanje kolekcija kompletnih i pojedinačnih dijelo va noš nji, pa
ću o tome govNiti ovim redoslijedom.

Kolekcija nakita
Kolekcija nakita u Etnološkom odjeljenju Zemaljskog muzeja sastoji se od znat­
nog broja primjeraka razvrstanih prema njihovoj funkciji. To su: prstenje, na rukvice,
naušnice, oboci, ogrlice, nakit za grudi, privjesci, nakit za kapu, počelice parte (ko pče
za pojas), toke itd . Razmišljajući kako da smjestim kolekciju prstenja, d ošla sam, još
kao mladi stručnjak , na ideju da prstenje smjestirr: u posebno napravljene kutij e sa po­
klopcem na izvlačenje. Kutije su praVljene u Muzeju (radio ih je preparato r M . Gogić)
od drveta (upotrijebljen materijal od starih sandu(;ića) i od lesonita. U ku tija m a je pod­
ignut od dna na sredini visine pričvršćen kruti karton s urezima za svaki prs ten poseb­
no . Na taj način svaki primjerak je bio fiksiran , lako pristupačan i ob e zbij e đena je
maksimalna preglednost. Unutar kolekcije prstenja napraVljena je sist e matiza cija ­
prema vrstama rada (filigran, lijevanje i sl.), prema tipovima i prema lokalitet ima . po­
red svakog primjerka (na kome inače ima pričvršćen inventarni broj) napisan je na kar­
tonu isti taj broj, tako da se na prvi pogled ima uvid u inventarske brojeve. bez pomje­
ranja predmeta . Da bi preglednost bila još lakša , na poklopcima kutija , na posebnom
papiru, napisani su svi brojevi koji se u njima nalaze sa naznakom lokaliteta, ta ko da je
snalaženje u kolekcijama na taj način veoma olakšano. (T II, sl. l)

Mnogo kasnije, kada su se stekli uslovi za nabavku dijela opreme za depoe, od­
lučila sam se, nakon dužeg razmatranja, za nabavku metalne vitrine sa pli tkim ladica­
ma, kakve se obično nabavljaju za tehničke crteže i karte. Pošto postoji još i mo gućnost
pregradivanja na više odjeljaka, smatrala sam da je to najidealnije rješenje za mještaj
ostalih dijelova kolekcije nakita (T.I, sl. I) U svaki pregradak stavljani su d ijelovi poje­
dinih kolekcija , npr., kolekcija pafti smještena je u više ladica sa po 8 pregra d aka (T.I,
sl. 2). Svaka pregrada obložena je papirnom vatom da predmeti ne dodiruj u metalnu
podlogu (nije peporučljivo na metalnu podlogu stavljati metalne predmete), prekrivaju
se papirnom vatom; na svaki pregradak stavljen je spisak predmeta sa loka liteto m, ci­
jela ladica pekrivena gazom, i na nju se stavlja kompletan spisak predmeta koji se na­
laze u svim pregradama u jednoj ladici.' Ukoliko je neki predmet (npr. parte) na nekoj
izložbi , na njegovom mjestu ostavlja se papir sa brojem predmeta i naznakom na kojoj
se izložbi taj predmet nalazi .

. I . Sve. i1ustralivne priloge snimio je, iz kolegijalne pažnje, ku stos Zemaljskog muzeja Zlat­
ko M!leusOlc, na čemu mu se srdačno zahvaljujem.
.. 2. SVjesni da, oSim gaze ima više. vrsta tka~ina koje bi za tu namjenu bile povoljnije zbog
SVOJih kvalIteta , Ipak smo se ?predlJel!l1 za gazu . IZ razumljivih finan sijskih razloga, što ne znači
da ce Jednog dana bIti mogucno da se gaza zamijeTII pogodnijim materijalom.
GZM (El. N.S . sv. 45.1990. SIr. 137-146 139
U . BEUKASIĆ-HAD2IDEDIĆ. ZBIRKE ODJEUENJA

Na sličan način deponovane su naušnice, ogrlice, privjesci, nakit za kapu, nakit

za grudi i dr. Prilikom raspoređivanja svih ovih primjeraka vršena je unutrašnja preras­
podjela: npr., parte su izdvajane po tipovima, gradske i seoske, po tehnici rada (filig­
ran, cizeliranje itd.), djelimično i po lokalitetima ukoliko je bilo moguće zadovoljiti sve
ove kriterije . Kolekcija narukvica zbog različitih vrsta predstavljala je priličan pro­
blem. Međutim, ! taj problem je takode riješen na zadovoljavajući način. Od kartona je
pravljen krug na koji se navlačila narukvica, na kartonu se pisao broj, tako da se ne
mora pomjerati narukvica (da bi se vidio inventarski broj koji se nalazi na njoj). Na taj
način omogućeno je da se predmeti ne pomjeraju, a dobija se kompletan uvid u kolek­
cij u. (T. JI, sl. 2)
Pr.ema istom principu rasporedeni su i svi ostali primjerci iz kolekcije nakita.
Najbitnije je da su predmeti stavljeni na podlogu od papirne vate, zaštićeni od pomje­
ranja, preg,l edno su rasporedeni u svakom pregratku, prekriveni papirnom vatom, a
preko toga još i gazom, što preds tavlja dobru zaštitu predmeta.

Kolekcija pojedinačnih dijelova nošnje

Svi predmeti iz ove kolekcije rasporedeni su prema vrsti predmeta, odnosno pre­
ma njihovoj funkciji. Unutar svake grupe vrši se unutrašnja podjela. Na primjer, kolek­
cija košulja rasporedena je na gradske i na seoske . Seoske su, opet, rasporedene prema
vrstama i prema regijama, kojih u Bosni i Hercegovini imamo pet (zapadna Bosna,
Hercegovina, srednja Bosna, istočna Bosna i Posavina). Po tom principu rasporedene
su i sve ostale kolekcije II depou pojedinačnih dijelova nošnje. Tu imamo kolekcije ko­
šulja , g aća, čarapa, nazuvaka, priglavaka, opanaka, cipela, papuča , nanula , pojaseva,
dim ija, bluza, učkura, rukavica, tozluka, čakšira, zubuna, kožuha, anterija, libada, gu­
njeva itd. itd.
Mnogi od ovih dijelova ranije su visili u ormarima, na vješalicama za odijelo ,
svrstani prema funkciji, ah to nije bilo dobro rješenje. Vremenom se tekstilna vlakna is­
težu i trgaju, a posebno je to opasno kod veoma osjetljivih tkanina kao što je svila. Je­
dini pravilan način očuvanja tekstilnih predmeta jeste da se on čuva položen na podlo­
zi, sa što je moguće manje presavijanja i lomljenja tkanine.
Kako je ranije, u jednom periodu, meni povjerena bila i kolekcija kompleta noš­
nji, koji su bili smješteni u posebno nabavljene kartonske kutije, smatrala sam da se i
tu mora nešto promijeniti, jer su veći odjevni predmeti u tim kutijama bili ispresavija­
ni. Stoga sam pokušala da (uz pomoć domaće radne snage) u dva ormara napravimo
pok retn e velike plitke ladice koje inače liče na police, samo što se, pema potrebi, mogu
izvući. U te pokretne plitke ladice, u svaku od njih, stavljali smo cijeli komplet nošnje,
svaki dio položen i prekriven papirnom vatom i gazom. To se pokazalo dobrim pa je
kasnije na taj način smještena cijela kolekcija kompletne nošnje.
Pošto se ideja o pckretnim policama - ladicama pokazala korisna, pristupilo se
daljoj razradi te ideje. Prema nacrtu koji sam izradila, napraVljeni su posebni ormari
veće širine, od drveta, oblijepljeni »ultrapasom« (zbog lakšeg čišćenja od prašine), sa
nizom plitkih ladica, u koje smo stavljali predmete veće dužine, kao što su ženske ante­
rije , do la me, feredže , duge suknene haljine i sl. Radi lakšeg manipulisanja tim predme­
tima, a i ra di njihove zaštite, svaki haljetak stavlja se na veći komad gaze, položen, za­
š t i će n pa p irnom vatom (čak i na pregioima ili preko veza), a zatim se prekriva i umota­
va dij el ovima te gaze. U jednu takvu pomičnu ladic'J stavljaju se samo dva ili tri haljet­
ka, zamotana na isti način. Iako svaki predmet ima našiven inventarni broj, ipak se još
na uglu svakog tog »zamotuljka« stavlja taj broj , i to s vanjske strane, napisan na sa­
moljepljivoj vinjetici, tako da je lako vidljiv, pa se ne mora svaki predmet razmotavati
ako se traži primjerak s odredenim brojem. Na rubnom dijelu svake ladice ispisani su
brojevi predmeta koji se u njoj nalaze, a na vratima ormara s unutrašnje strane spisak
svih predmeta u tom ormaru po ladicama, obavezno i s ostalim podacima (lokalitet) .
. Pored ovih ormara, u koje su smješteni haljeci odredene dužine (T.IV, sl. 2), jedan dio
kraćih i manje osjetljivih predmeta od sukna smješteni su u ormare u nizovima sa više
140 GZM (E), N.S. v.45, 1990, str. 137-146
LJ. BELJKASIĆ-HADLIDEDIĆ, Z BI RKE ODJELJENJA

polica, po istom principu kao što je već opisano, Prednost takvog deponovanja pred­
meta je u tome što se svaki predmet može uzeti sa mjesta gdje se nalazi a da se drugi
predmeti ne moraju pomjerati niti razmotavati.
Obuća - opanci, cipele, papuče inanule - smješteno je na policama u metalnim
ormarima (T. V, sl. I), a osjetljiviji primjerci (kao, npr., pap~lče i cipele sa zlatovezom)
smješteni su još i u zasebne kutije koje se nalaze II istim ormarima. Na svakoj polici,
kao i na kutijama, takoder su napisani brojevi tako da se veoma lako orijentisati kada
se u zbirkama traže odredeni predmeti . I u ovoj kolekciji primjerci su rasporedeni pre­
ma vrstama, lokalitetima itd.
Ipak, najveći broj primjeraka smješten je u metalnim vitrinama sa ladicama ­
djelimično adaptiranim za sadašnje potrebe - naslijedenim još iz austrougarskog peri­
oda. Veoma su kvalitetno izradene i odlično »dihtuju«. Pored ladica koje su u njima
već bile od ranije, napravljene su nove, koje su nedostajale tako da se u njim a sada na­
lazi većina predmeta iz kolekcije pojedinačnih dijelova nošnje. U tim ladi a ma su svi
predmeti razvrstani prema upotrebnoj namjeni, a unutar svake grupe imam o još i niz
podjela (npr. gradski i seoski materijal, smještaj po lokalitetima itd .). Osnovni princip
pri ra zmještanju bio je da se materijal rasporedi što je moguće preglednije (T.III, sl. I i
2), a tome doprinose i samoljepive vinjetice sa vanjske strane, koji vmogućavaju bolju
preglednost u toku rada na kolekcijama. Naravno, u svakoj od ladica nalaze se i spis­
kovi predmeta koji se u njima nalaze, a takve iste spiskove u kopijama imaju u svojim
radnim prostorijama i kustos koji rukovodi zbirkom, kao i preparatori, pa je uvid u ko­
lekcije cjelovit. Svaka ladica sa spiskom zaštićena je još i slojem gaze, koja treba da šti­
ti predmete od prašine i oštećenja. Neki vrlo osjetljivi predmeti posebno su još zaštiće­
ni i celofanom, npr. kolekcija kapa (T.IV sl. I) ili kolekcija čevkena sa bogati m zlatove­
zom (to je još u toku rada). Celofan je, da bi se spriječila kondenzacija ( eventualno)
vlage, izbockan iglom tako da zrak može da prodire do predmeta.
Ovaj kratki prikaz nekih rezultata do kojih smo došli u toku rada na oblikovanju
sistematskih zbirki nakita i pojedinačnih dijelova nošnje ne može biti isto što i direktan
uvid u te zbirke, ne može biti isto što i pogled »uživo« . Iako svjesni toga, ipak se nada­
mo da će ovo izlaganje, makar i u ovom obliku i obimu, moći da posluži korisno kao
vrsta putokaza za iznalaženje još boljih rješenja zaštite i sistematizacije zbirki nakita i
nošnje. Istovremeno, to je još i jedan od nač i na da se javnost upozna sa jed nim od seg­
menata u radu Zemaljskog muzeja i Etnološkog odjeljenja, i to »s one druge, ne vidlji­
ve strane« koja je običnom posjeticu nepoznata.
Na kraju želim posebno da naglasim da neke moje zamisli i ideje ne b i bil o mo­
guće realizovati bez savjesnog rada, iskrene saradnje i entuzijazma viših prepa ratora
Odjeljenja za etnologiju Mirka Gogića, Enise Čaušević i Jasminke Sišić. Spi skove svih
predmeta uradila viši dokumentarista Slobodanka Marković. Zahvaljujući toj činjeni­
ci, djelovali smo kao složna i jedinstvena ekipa, što je svakako dalo i odredene rezulta­
te. Cijeloj toj ekipi dugujem iskrenu zahvalnost.
Rad prihvaćen za štampu 18. 10. 1990.
GZM (El. N.S. sV . 45.1990. str. 137-146 141
U. BEUKASlt-HADlIDEDlt. ZBIRKE ODJEUENJA

COLL ECTIONS OF THE ETHNOLOGICAL DEPARTMENT OF THE STATE MUSEUM

Some Experiences in Storing of Objects

SUMMARY
Storing of a museum material is a complex problem , especially in ethnographical muse ­
ums, where objects of different materials and sizes have been kept. ln addition to their care for
objects, museumists have an obligation to establish systematic collections so as sto rerooms would
not be just repositories of deposited objects. In this article, some experiences in fashioning syste­
matic collections of single parts of costumes and jewelry have been stated. On principle, all texti ­
le parts of costurne are deposited by placing them in shallow drawers . Some larger articles of clot­
hing have been stored in shallow, mova ble drawers wrapped in gau ze, and some smaller parts
made of coarse fabric have been placed on shallow sheives, each article being protected by gauze
(and paper, absorbent cotton as well). All objects have been distributed in collections, depending
on the ir function (belts, shirts, stockings and similar), and within each of these groups a distributi ­
on according to types, regions and localities has been made. A similar distribution has been made
in the case of jewelry collections, which have been placed in metal vitrine with shallow drawers .
Within every shelf, drawer or box (like ring-boxes) there is a corresponding documentation.
Traoslation :
Milenko Maodić
142 GZM (E). NS sv . 45 ,1990, SIr 137-146

U. BEUKASIC -HAD2IDEDIt. ZBIRKE ODJEUENJA

TABLA I

SI. J.

- ,
I

SI. 2

GZ~1 (E ), N .S. sV. 45, 1990, str. 137-146

U . BEUKASIC-HAD2IDEDIt, ZBIRKE ODJEUENJA
143

TABLA II

_....._ .". . -:- .....

t,
t

.~.
•
•og .~

Oi ..
••
t - O t,

SI. I

SI. 2.
144 GZM(E ).N.5s,· 4\1990.51,,137-146
LJ BELJKASIĆ - HA02. IDEU I Ć ZBIRKE ODJELJENJA

TABLA III

SI. I.

SI. 2
GZM (E). N .S. sv . 45,1990, SIr. 1:;/ -146 145
U. BEUKASIĆ -HAD2IDEDIĆ, ZBIRKE ODJEUENJA

TABLA IV

SI. I.

SI. 2.

10 - GLASNIK
146 GZM ( E). N .S. sv. 45. 1990, str. 137-146

U . BEUKASI Ć -HADlIDEDI Ć , ZBIRKE ODJEUENJA

TABLA V

SI I.

SI. 2.
 r3M (El. H.C. ce. 45. 1990. CTp . 147-152

UDK 39:779:002
CTPY'lHI1 pa.u

YnOrAM3HAqAJAY~MOBM3YEnHE
~OKYMEHTAUMJE Y
O~JEJhElbY 3A ETHOnOrMJY
3EMAJhCKOr MY3EJA
MJ.1POCJIAB HJ.111IKAHOBJ.111., 3eMaJbCKI1 MY3ej, CapajeBo

OBaj pa,a HMa Ja IlHJb ,aa Y OCHOBHHM

IlpTBMa Ha:JHa'lH Y KOjOj MjepH je ay,aHD­
BHJyeJ1Ha ,aOICYMeHTaIlHja ynoTpe6JbaBa­
Ha y eTH0J10mKHM HCTpa)KHBaIbHMa y
DOCHH H XepllerOBHHH. Pa,a je npBeH­
CTBtHO perHOHaJ1HOr JHa'laja Ja boCHY H
XepllerOBHHY H lleHTpaJ1HY MYJejcKY yc­
TaHOBY JeMaJbCKH MYJej. Y pa,ay ce car­
J1e,aEBa nOCTojehe CTalbe H HaJHa'laBa
6y,ayha opHjeHTallHja y ynoTpe6H ay,aHO­
BHJyeJ1He ,aOKYMeHTaIlHje y eTH0J10m­
KHM HCTpa)KHBaIbHMa.

OBaj pe</lepaT I1Ma 3a UI1Jb .ua HaM y HajKpanl1M upTaMa npeLlCTaBI1 y KOjOj Mje­
pl1 je aYLll1oBl13yeJ1Ha L10KYMeHTaul1ja 611J1a npl1CYTHa y eTH0J10WKI1M I1CTpalKl1­
Balhl1Ma OnjeJbelha 3a eTH0J10rl1jy 3eMa.n.CKor My3eja DOCHe 11 XepuerOBI1He y Capaje­
By.
CMaTpaM L1a je, npl1je npeJ1aCKa Ha 113J1aralhe, nOTpe6HO penl1 .ua ce eTH0J10WKa
I1CTpalKl1Balba y OKBI1PY 3eMaJbCKOr MY3eja 06aBJbajy Ben rOTOBO CTO rOLlI1Ha. Y npo­
TeKJ10M nepl10LlY OCTBapeHI1 cy 3Ha'lajHI1 pe3YJ1TaTI1 Ha eTH0J10WKOM npoy'laBalhy
DOCHe 11 XepuerOBI1He 11 CTBopeH HMn03aHTaH </lOHLI pa3J1I1'1HTe eTHorpa</lcKe rpalje,
Koja ce 'IyBa y .uOKYMeHTaUHjH OnjeJbelha 3a eTH0J10rHjy My3eja.
K a.ua rOBopl1MO o pa.uy Ha eTH0J10WKHM HCTpalKHBalbl1Ma y OKBHPY 3eMaJbCKOr
MY3eja, Tpe6a HarJ1aCHTH .ua ce .uo lJ cBjeTcKor paTa paLI y OnjeJbelhY 3a eTH0J10rHjy
npeBacxo.uHo 6a3Hpao Ha npoy'laBalhy Hapo.uHe MaTepl1ja.nHe KyJ1Type, Te Ha ca­
KynJbalhY eTHorpa</lCKHx npeLlMeTa.
Y TO BpHjeMe </laBOp1130BaHa cy apXe0J10WKa 11, wl1pe rJ1eLlaHO, HCTopl1jcKa I1C­
Tp alKl1 Balha, Te I1CTpalKHBalha y .uOMeHY npl1po.uHHX HaYKa . OnjeJbelhe 3a eTH0J10rl1jy
je 6liJ10 Hajcl1poMawHHje KaKO y nOrJ1eLlY npOCTopa TaKO 11 y norJ1e.uy 3anOWJbaBalha
o.uro Bapajyhl1x CTpy'lHI1X H Hay'lHl1x paLlHI1Ka. OnjeJbelhe je y nepl10LlY 113Mel)y .uBa
paTa I1 MaJ10 CBera jeLIHor 3anOCJ1eHOr KYCToca, C TI1M L1a cy nOBpeMeHO aHralKOBaHI1
eTHO JI0311 113BaH DOCHe H XepuerOBHHe Kao CnOJbHI1 CapaLlHI1UH H TO Y Behl1HI1 CJ1y'la­
jeBa Kao CapaLlHI1UH KOjl1 cy caMO 06jaBJbHBaJ1H pe3ynTaTe CBOjl1X I1CTpalKHB3lha y
r J1 aCHI1KY 3eMa.n.CKor MY3eja, a KOjl1 cy TeMaTCKH 611J111 Be3aHI1 3a TepHTopHjy DOCHe H
XepuerOBHHe.
)J,OKYMeHTaUHja H3 OBor nepHOLla ce yrnaBHoM CBOLlH Ha H3Y3eTHO 60raTY </lo­
TOTeKY, 'IHjH je HaCTaHaK HHa'le caMO njenHMH'IHO pe3ynTaT eTHonOWKHX HCTpalKH­
Balha .
3a CTBapalhe aYLll10BH3yenHe .uOKYMeHTauHje OnjeJbelha 3a eTHonorHjy HajBalK­
HHjH je nepHOLl HaKOH .upyror cBjeTcKor p<ffa. TaLla ce y OBOM OnjeJbelhY 3anOWJbaBa­
jy WKonOBaHH eTHon0311, a 1946. ro.uHHe OCHOBaH je H J.1HCTHTYT 3a npOY'laBalhe </lon­
Knopa .

10'
148 nM (El, H.C. cs . 45,1 990, CTp . 147-152
M . HI1111KAHOBI11i, Y llorA 113HA4AJ AB J.\OKYMEHTAUI1JE

.llOJlaCKOM WKOJlOBaHI1X eTHOJlOra 11 3anOWJbaBa!-beM Beh npl13HaTHX

CTpY'l!-baKa, Te onWTOM llpYWTBeHOM nOllpWKOM HaY'lHHM HCTpalKHBa!-bI1Ma CTeKJlI1
cy ce YCJlOBI1 3a KBaJl l1TaTI1BHO H KBaHTHTaTI1BHO 3Ha'lajHo YHanpet)e!-be eTHOJlOWKHX
HCTpalKHBa!-ba, 60Jbe pe'leHO 3a !-berOBO HaY'lHO <\lYHllHpa!-be Y 60CHH H XepueroBHHH.
Ha caM OM nO'leTKY a<\lHpMHCaJla cy ce llyroTpajHa eKl1nHa TepeHCKa HCTpalKl1­
Ba!-ba ca UI1JbeM lla ce caKynl1 WTO je Moryne BHllIe <\lYHllaMeHTaJlHe eTHOJlOWKe rpa­
tle.
.llOK je ODjeJb e!-be 3a eTHOJlOfJ1jy 3eMaJbCKOr MY3eja I1llaJbe 6HJlO YCMjepeHo Ha
npOY'laBa!-be HapOllHe MaTepl1jaJJHe KYJlType, I1HCTHTYT 3a npOY'laBa!-be <\lOJlKJlOpa je,
HajlllHpe r JlellaHO, 6 110 YCMjepeH Ha npOY'laBa!-be H caKynJba!-be rpat)e O llYXOBHoj KYJI­
TYPI1 H HapollHOM CTBapaJlalllTBY. OBaKBa YCMjepeHocT nOMeHYTHx I1HCTHTyul1ja Ha­
JlaraJla je H ynoTpe6y OllroBapajyhl1x TeXHH'lKI1X nOMaraJJa Y I1cTpalKHBa!-bI1Ma. Y Oll­
jeJbe!-bY 3a eTHoJlorHjy 11 llaJbe je CJlYlKI10 <\loTorpa<\lCKI1 anapaT, 1l0K ce Y I1HCTHTYTY
ocjeTI1J1a nOTpe6a lla ce nopell <\loTorpa<\lcKor anapaTa, 3a caKynJba!-be <\laKTorpa<\ll1je
ynoTpl1je6e H MarHeTo<\loH H KI1HO -KaMepa.
HaKoH llBaHaeCTOrOllHllI!-ber nocToja!-ba I1HCTI1TYT 3a npoY'laBa!-be <\lOJlKJlOpa
npl1nojeH je ODjeJbe!-bY 3a eTHoJlorHjy 3eMaJbCKor My3eja 1958. rOlll1He, TO jecT y OK­
Bl1py OBor ODjeJbe!-ba <\lopMHpaHH cy llaHaW!-bH OllcjeK 3a MaTepHjaJlHY KyJlTypy H
OllcjeK 3a llYXOBHY KyJlTyPy. npl1naja!-beM I1HcTI1TYTa 3eMaJbCKOM My3ejy n p HnojeHa
je H nOCTojeha lloKYMeHTaUl1ja 1l0KYMeHTaUl1jl1 O.nj eJbe!-ba, a nepCOHaJl J.1 HcTI1TYTa
ODjeJbe!-bY 3a eTHoJlorl1jy y noce6aH OllcjeK 3a llYXOBHY KyJ1Typy.
KaKO je ynoTpe6a MarHeTo<\lOHa y eTHoMY311KOJlOlllKI1M I1CTpalKl1Ba!-bI1Ma Beh
611J1a CaCTaBHI1 lll10 I1CTpalKI1Ba'lKOr palla, MI1 heMo ce noce6Ho OCBpHyTI1 Ha ynoTpe­
6y KI1HO-KaMepe Kao cpellCTBa 3a caKynJba!-be H 6l1JbelKe!-be rpat)e Ha TepeH y .
Ha OCHOBY KpahHx I1CTpalKl1Ba!-ba YCTaHOBHJlH CMO lla je Beh 1947. r Olll1He 113
MaraUHHa Tpo<\lejHe onpeMe 113BplllHor Bl1jeha 60cHe 11 XepUerOBI1He Ha6a BJbeHa KI1­
HO-KaMepa (3acan Hen03HaTe MapKe), Koja je 611J1a HeynoTpe6JbaBaHa no .D,OJlaCKa y
I1HCTI1TYT BJlajKa naJlaBeCTpe 1951. rOllHHe. Kao MJla.D,11 aCHCTeHT, BJlajKo naJJaBec­
Tpa je Oll lll1peKTopa I1HcTI1TYTa UBjeTKa PI1XTMaHa ll06HO 3allYlKe!-be lla ce KOJlI1KO­
TOJlI1KO 06y'll1 Y pYKoBa!-bY KaMepoM KaKO 611 Morao BplllHTH CHI1Ma!-be Ha TepeHy. no
I1CKa3Y BJlajKa naJlaBeCTpe, 1l0cTa je Hay'l110 Oll npo<\leC110HaJlHI1X CHI1MaTeJba JaHa
6epaHa, Elle 60rllaHOBI1ha H llpyrHx . Oll onpeMe y3 KaMepy cy 6HJla CBera Tp l1 <\l11J1Te­
pa H cBjeTJlOMjep, a <\l11J1MOBH cy yrJlaBHoM Ha6aBJbaHI1 npeKO n03HaHCTBa, H TO Oll
60CHa <\lHJlMa, npocBjeTa <\l11J1Ma H llPYfJ1X . ,
YBI1ll0M Y 1l0KYMeHTaUHjy O.njeJbe!-ba 3a eTHoJlorHjy YCTaHOBHJlI1 CMO lla n OCTO­
jl1 13 POJlHI1 llIeCHaeCTOMHJlI1MeTapCKor <\l11J1Ma pa3J1H'lI1Te llYlKHHe. <l>HJlMO BIl cy 611­
JlH cMjelllTeHH y jellHY KapToHcKY KYTHjy. )J.eTepMI1HauHjy nocTojehHx <\lHJlMO Ba H3­
BPllll1J1H CMO y3 nOMoh BJlajKa naJJaBeCTpe HaKOH 3ajellHH'lKOr nperJlellaBa!-ba.
Oll Tpl1HaeCT nocTojenl1x POJlHH ocaM je CHHMI10 BJlajKo naJlaBeCTpa li !-bHX
MOlKeMO Ta'lHO lleTepMHHI1CaTH. Palll1 ce o MaTepl1jaJlY KOjH je HaCTao nOJlOBI1HOM ne­
lleceTHX rOlll1Ha OBor BHjeKa. )J.BHje pOJlHe (llYlKHHCKH HajBehH MaTepHjaJJ) ollHoce ce
Ha ollplKaBa!-be KOHrpeca CaBe3a YllpYlKe!-ba <\lOJlKJlOpHCTa JyrOCJlaBl1je, KOjl1 j e Oll­
plKaH 28. 11 29. jYJla 1955. rOlll1He Ha MpTBa!-bCKI1M CTaHapHMa Ha 6jeJlawH HUH KOll
CapajeBa. JellHa pOJlHa npellCTaBJba KpaTaK <\l11J1MCKH 3anl1C o 1l0JlaCKY llen eraTa 11
Y'leCHHKa KOHrpeca Ha lKeJbe3HI1'lKY CTaHHUY y CapajeBo, npaTI1 !-bHXOBO n YTOBa!-be
110 nJlaHHHapCKor llOMa Ha 6jeJlalllHI1UH, r.nje ce KOHrpec OllplKaBao, Te caM pall KOH­
rpeca. )J.pyra pOJlHa npellCTaBJba MaTepHjaJJ CHI1MJbeH 3a BpHjeMe TpallHUI10H aJJH or
HapOllHor cKyna (»Te<\lepH'la«) KOjH ce OllplKao Ha CTYlleHOM nOTOKY KOll ceJla
YMOJbaHa. 3a eTHOJlOre je oBaj MaTepHjaJJ H3yJeTHO HHTepecaHTaH jep ce 113 !-bera MO­
ry upnCTI1 nOllaUH O TpallHUHOHaJJHoj HapollHoj HOlll!-b11 CTaHOBHHKa 3a6jeJlalllHH'l­
KI1X ceJla, O nojelll1HHM acneKTHMa !-bHXOBOr llpYlllTBeHor lKI1BOTa, HapOllHHM cnop­
TCKHM HrpaMa. 3a oBaj Te<\lepl1'l nOTpe6HO je HeKOJlHKO HanOMeHa. I1HTepecaHTHO je
lla ce 360r ollplKaBa!-ba KOHrpeca H3Ml1jeHI1J10 H MjeCTo H Bpl1jeMe OllplKaBa!-ba OBor
DM (E)' H.C C6. 45.1990 . CTp. 147-152 149
M. HV1WKAHOBV1li. YJlOrA V13HA4AJ AB LlOKYMEHTAUV1JE

TeQJepH'Ia. TeQJepH'I ce TpanHUHOHaJ1HO onplKaBa Ha J10KaJ1HTeTY CJ1aTHHa, KOjH ce Ha­

J1a3H y ueHTpy CBHX 3a6jeJ1aWHH'IKHX ceJ1a, H TO Ha BjepcKH npa3HHK - oajpaM (paMa­
3aHCKH HJ1H Kyp6aHCKH). )J.a 611 ce WTO je Moryne 60Jbe opraHH30BaJ1e CBe MaHHQJecTa­
UHje, Ha KOHrpecy je Ben 25. Maja ()J.aH MJ1anOCTH - poqeHnaH JOCHna op03a TH Ta)
onplKaH TeQJepH'I Ha CJ1aTHHI1, KOjH je nOCJ1YlKI10 Kao MH3aHcueH H reHepaJ1Ha np06a
3a norOBOp O opraHH30BalhY TeQJepH'Ia Ha CTyneHoM nOTOKY. TeQJepH'I je opraHH30­
BaH Ha CTyneHoM nOTOKY 3aTO WTO ce Taj J10KaJ1HTeT HaJ1a3H y 6J1H3HHH nJ1aHHHap­
CKor nOMa, y KojeM cy 6HJ1H cMjewTeHH Y'leCHHUH KOHrpeca . TeQJepH'I je H O,D.plKaH Ha
CTyneHoM nOTOKY 27. jYJ1a 1955 . rOnHHe ()J.aH YCTaHKa Hapona OOCHe H XepuerOBH­
He), naH npHje onplKaBalha 3BaHIi'lHor nporpaMa KOHrpeca .
)J.pyry rpyny QJHJ1MOBa npenCTaBJba MaTepHjaJ1 KOjH je CHHMJbeH 3a BpHjeMe eT­
H0J10WKHX HCTpalKHBalha CTpY'llhaKa I1HcTHTYTa y pa3J1H'IHTHM nHjeJ10BHMa OOCHe H
XepuerOBHHe, Te njeJ1HMH'IHO XpBaTCKe.
y OKT06py J 955. ronHHe eKHna I1HCTHTYTa je BpWHJ1a HCTpalKHBalha y oocaH­
CKOj Kp ajHHH H rpaHI1':[HOM nHjeJ1Y XpBaTCKe. OBOM npHJ1HKOM CHHMJbeHH cy: MYCJ1H­
MaHCKa cBan6a y CeJ1Y KOlhonopy KOn lI,a3HHa, CBHpa'l Ha waprHjl1 y BeJ1HKoj KJ1any­
WH,. »CTapa'lKO K0J10« y ceJ1Y TonopoBy, Te lKeTeJ1Hue H3 OKOJ1HHe CJ1Ylha y XpBaT­
CKO].
CJbenene ronHHe, y jeceH 1956, eKHna I1HCTHTYTa je caKynJbana eTHorpaQJcKY
rpaqy y '1eTBopoyrJ1y: )J.060j-00caHcKH lllaMau - Op'lKO -nO MajeBHue. TOM npHJ1H­
KOM eKli n a je CJ1Y'lajHo npHCYCTBOBana H CHHMHJ1a jenHY cBan6y y ceny 06ynoBUY.
H CTe Onl1He, y KacHY jeceH, CHHMJbeH je li jenaH HaponHH 360p y ceJ1Y CKHnOBau Kon
r pana'lua (oocaHCKa nOcaBHHa).
Y JbeTO 1957. ronHHe, 3a BpHjeMe eTH0J10WKIiX IiCTpalKliSalha, y HeyMy li OKO­
J1I1HH, CHHMJbeHO je CBHpalhe Ha »J1HjepHUY«.
Tpeny rpyny QJHJ1MOBa npenCTaBJbajy nBHje pOJ1He 4;>HJ1Ma Koje cy CHI1MJbeHe y
npoCTopHjaMa TanaLUlher I1HCTl-ITYTa 3a npOY'laBalhe QJ0J1KJ10pa, TO jeCT 3eMaJbCKOr
MY3eja bOCHe H XepuerOBIiHe y CapajeBY, rnje cy ce Hana3HJ1e li npoCTopHje OBor I1H­
CTIiTYTa.
Y I1HCTHTYTY ce y TO BplijeMe npa1<TIiKOBaJ10 na ce nojem!H11 Ka31iBa'll1 O TPOLU­
Ky I1HCTIiTYTa n030BY y CapajeBo KaKO 61i CTpy'llhaUIi I1HcTIiTYTa li Ty ca IhIiMa Mor­
J1H p allliTIi. On 1952. nO 1955. rOnliHe n03HaBaOUli li npeHoclioUI1 YCMeHe HaponHe
Tpa.llJ1u l1je : Tonop PanaK, lherOB 6paT J1a3ap, Te poqaK MI1Tap MaJ1I1HOBl1n, CBIi 1i3
cena J1y60Ba Kon IllIinOBa. Tana je BJ1ajKo naJ1aBeCTpa CHIiMHO OBY TpOjliUY Ka31iBa­
'la Ka KO cBlipajy Ha pa3J11i'lIiTIiM My31i'lKIiM IiHCTpYMeHTIiMa.
n peOCTaJ1HX neT QJIiJ1MOBa, npeMaIi3Ka3yBJ1ajKananaBeCTpe.CHIiMIiJ1a je OJ1a­
lKeHKa E> ajlin, Tana QJOTorpaQJ y I1HCTIiTYTY. JellHIiM QJIiJ1MOM CHIiMJbeHIi cy 061i'lajli y
ceJ1Y 6 aTKywa, Koje ce Hana31i 1i3Meqy MOllpli'le li Op'lKOr (KOJ1enapli, BYKOBIi H npy­
ro), a npym je HajBenHM nHjeJ10M oCBHjeTJbeH.
H a Kpajy OBor onHca Tpe6a penH na JOLU HHCMO ycnjeJ1H na lleTepMHHHLUeMO
TpH p OJ1 He QJHJ1Ma.
K ao LUTO ce BHIlH H3 OBor KpaTKor H 3a calla HenOTnYHor npHKa3a MH CMO TeK
nO'leJUI nocao Ha 06panH QJHJ1MCKOr MaTepHjana, KOjH je OnjeJbelhe 3aeTH0J10rHjy Ha­
cmlj en HJ10 OIl HeKanaLUlher I1HcTHTYTa 3a npOY'laBalhe QJ0J1KJ10pa. 3a OBY npHJ1HKy
ycnjeJ1H CMO npOBH30PHO MOHTHpaTH, y3 HeonXOnHe nonpaBKe, CBera neT on nOCToje­
nHx 13 POJ1HH QJHJ1Ma. CBH OBH QJlinMoBIi cy, y CTBapli, HHjeMH CPHJ1MOBH, Mana HaM je
BJ1ajKo nanaBeCTpa peKao na je npHJ1HKOM CHHMalha nojellHHIiX on CHHMjbeHHX <!J1iJ1­
MOBa ynoTplije6JbeH li MarHeTOQJOH 3a CHHMalhe 3ByKa. Kana YCfiHjeMo Ila CpenliMO
nOMeHYTe QJIiJ1MOBe li y rpaHHuaMa MorynHoCTH HaCHHMIiMO H 3ByK, MonH neMO OBe
QJIiJ1MOBe na npliKalKeMO jaBHoCTIi y IhIiXOBOM nYHOM cjajy.
nOCJ1Hje CHIiMalha OBHX QJHJ1MOBa, KOjH no naHac HHCY nOlKHBjenli jaBHY npe­
3eHTaUHjy H rOTO BO TplineceT rOnHHa cTajanli noxpalheHH y MyJejcKoj nOKYMeHTaU H­
jH, 3a Koje je KapaKTepHCTH'IaH eTH0J10LUKH - ayTopcKH pan H '1Hja je jenHHa CBpxa 6H­
150 DM (El, H.C. ce 45 , 1990, CTp. 147-152
M . HHWKAHOBHn, YJlorA H 3HA4AJ AB )lOKYMEHTAUHJE

JIa CTBapalbe )lOKYMeHTaUHje, caCBHM ce MHjelba npHCTyn eTHOJlOWKOM <PHJlMY, KOjH

CBe BHwe npeJla3H y pYKe npo<pecHOHaJlaua .
M y OBOj <pa3H npHMjeHe <pHJlMCKe TeXHHKe y eTHOJlOWKHM HCTpalKHBalbHMa je­
)laH O)l rJlaBHHX opraHH3aTopa je BJlajKo naJlaBeCTpa, 060pYlKaH HCKYCTBOM caMOC­
TaJIHOr CHHMalba. BJlajKo naJlaBeCTpa je capat)HBao ca JaHOM 6epaHOM, MHP30M M)l­
PH30BHheM H )lpyrHM ayTopHMa H3 CapajeBa . OH nHwe cueHapHja, a npO<peCHOHaJlHa
eKHna ca npO<peCHOHaJlHOM onpeMOM CHHMaJla je <pHJlMOBe y3 6Y)lHO OKO CL\eHapHCTe.
HHTepecaHTHO je )la ce BJlajKo naJlaBeCTpa nOHOBO Bpaha Te<pepH'IY Ha 6jeJl awHHuH.
Ca)la je TO je)laH O)l pe)lOBHHX Te<pepH'Ia, CHHMJbeH Ha CTBapHOM MjeCTY O)lplKaBalha
H y BpHjeMe Ka)la ce OH Tpa)lHUHOHaJlHO O)lplKaBa; CHHMaJlO ce Braunbowery KaMe­
pOM, ca CTaTHBa, a He H3 pYKe, a Ty cy H TOH H 60ja. Ha OBOM <PHJlMY Beh je Moryhe yo­
'IHTH npoMjeHe Koje cy HaCTynHJle, OC06HTO y Tpa)lHUHOHaJlHoj HOWIhH. BJlajKO na­
J1aBeCTpa je oBaj <PHJIM BH)lHO caMO Kao pa3BHjeH MaTepHjaJl, KOjH HHje HH Ka",a lle<pH­
HHTHBHO MOHTHpaH. npeMa Ka3HBalhY BJlajKa naJlaBeCTpe, MaTepHjaJl ce H )laH aC Ha­
Jla3H KO)l JaHa 6epaHa, y HCTOM CTaIhY.
3a nOTpe6e 06pa30BHor nporpaMa TeJleBH3Hje CapajeBo, Ha OCHOBY cueHapHjft
KOjH je H3pa)lHO BJlajKo naJlaJleCTpa, CHHMJbeHO je BH we eMHcHja O HapO)lHHM JlereH­
)laMa, a Ha eKpaHY cy ce nojaBJbHBaJlH 0)la6paHH Ka3HBa'lH Koje je BJlajKo naJlaBeCTpa
yn03Hao 3a BpHjeMe CBOjHX TepeHCKHx HCTpalKHBalba.
KacHHje cy ce pat)aJlH H )lpym npojeKTH, a y CHHMalbe ca TeJleBH3HjoM Capaje­
BO cy ce BpeMeHOM YKJbY'lHBaJlH H )lpyrH cTpy'llhaUH OnjeJbelha 3a eTHoJlorHjy. CBH
OBH <pHJlMOBH HHCY HHKa)la )lOcnjeJlH y )lOKYMeHTauHjy OnjeJbelba 3a eTHoJlorHjy. Y
HeKoj 6y)lyhoj <pHJlMorpa<pHjH eTHOJlOWKOr <pHJIMa y OOCHH H XepuerOBHHH, Ka)la 6y­
)le ypat)eHa, CBaKaKO he noce6Ho MjecTo 3aY3HMaTH <pHJlMOBH KOjH cy HaCTaJlH Kao ay­
TOPCKH pa)l HJlH y3 capa)lIhY eTHOJlOra 3eMaJbCKOr MY3eja 60CHe H XepilerOBHHe y Ca­
pajeBY·
HaKOH )lyro BpeMeHa )lOKYMeHTauHja OnjeJbelha 3a eTHoJlomjy 060raheHa je
je)lHHM HOBHM aY)lHOBH3yeJlHHM MaTepHjaJlOM. Pa)lH ce o CHHMKY H3pa)le rpH'IapHje,
CHH\1JbeH0\1 y ceJlY OMalhCKa KO)l Tewlba 3a BpHjeMe eTHOJlOWKHX HCTpalKHBalba y
OKOJlHHH Tewlba, peaJlH30BaHOM y BH)leO-TeXHHUH. OBaj BH)leO-<pHJlM peaJlH30BaJla je
HOBa reHepauHja eTHOJlOra y OnjeJbelhY 3a eTHoJlorHjy 3eMaJbCKOr My3eja (M HpOCJlaB
HHwKaHoBHh, BeJlH60p CTojaKoBHh H 3JlaTKo MHJleycHHn), 'IHje CTe pe<pepaTe HMa­
JlH npHJlHKy oBnje )la 'IyjeTe.
Ha Kpajy CBor H3J1aralha lKeJlHO 6HX pehH )la je CTsapalhe aY)lHOsH3yeJlHe )lOKy­
MeHTauHje y )lHpeKTHoj se3H ca MeTO)lOJlOmjoM eTHOJlOWKHX HCTpalKHBalha, Koja je
YCKO Be3aHa ca CTaJlHH'''1 ycaBpwaBalheM eTHOJlOWKHX TeopHja Te onWTHM TeXHH'I­
KHM H TeXHOJlOWKHM HanpeTKOM. OBaj pe<pepaT HMa 3a UHJb )la ce HHHUHpa WHpe
carJle)lasalhe nOCTojehe eTHOJlOWKe )lOKYMeHTauHje H C THM Y Be3H )la npHJlOr pa3­
MaTpalhY nHTalba y KOjOj MjepH je npHMjeHa <POTO, <pOHO H noce6HO <pHJlMCKe H BH­
)leO-TeXHHKe npOWHpHJlO MoryhHocTH HeKHX O)l OCHOBHHX MeTO)la eTHOJlOWKOr HC­
TpalKHBa'lKOr pa)la, a TO cy TeXHHKe oncepBauHje H HHTepBjya.

HanOMeHa
I. OBaj pe<pepaT je nO)lHeCeH Ha CaBjeTosalhY eTHOJlOra, O)lplKaHOM y K palby
1985. rO)lHHe, o TeMH » Vloga audiovizueina dokumentacije pri etnološkem terenskem
deiu«. Y3 pe<pepaT cy npHKa3aHH H npHMjepH <pHJlMCKe H SHneO-)lOKYMeHTauHje O.'l,­
jeJbelba 3a eTHoJlorHjy 3eMaJbCKOr My3eja 60cHe H XepuerOSHHe y CapajeBY ,

Pa)l npHxBaJieH 3a wTaMny 18. 10. 1990.

r3M (E), H,e C8, 45,1990, np, 147-152 151
M. HM WKAHOBHT1, Y Jlor A VI 3HA4AJ AS L\OKYM EHTAUV1J E

ROLE AND SIGNIFICANCE OF AUDlO-VISl'AL

DOCUMENTATION IN THE ETHNOLOGICAL DEPARTMENT OF STATE

MUSEUM

SUMMARY

describes [O what extent audio-visual documentation has been present

of the Ethnological Department of the State M useum of Bosnia and
f"r7f>p·nVlm"in Sarajevo,
addition to survey of and contents of film and video material tn documentation
of the Ethnological Department, it been, also, into sharper focus a relevant audio-vi­
sual documentation which is at of film and
lt has been out that a production of documentation is direc­
tly related to a researches, which is, in turn, closely connected with
permannt improvement theories and technical and technological pro­
gress, ln this of a wider pereption current documentation has
been to what extent has the use phono, and especi­
film and technic, the possibilities of some basic of ethnological rese­
work, such as observation and interview
Translation:
Milenko Mandić
 GZM (EJ, N.S. 45,1990, slr. 153-160

UDK 39,779: 001

Stručni
rad
PRIMENA FILMSKE I VIDEO-TEHNIKE U PROCESU

ETNOLOŠKIH ISTRAŽiVAN,JA

VELIBOR STOJAKOVIĆ, Zemaljski Sarajevo

Cilj orog priloga da pruii najosnor.
nije podat,ke lJ rezi sa primenom rideo i
filmske tehnike u etnološkim i.5traiiranji·
ma. Pri/og je prrensireno regionalnog
značaja i obraduje probleme primene ore
tehnik~ na području Bosne i Hercegm'ine.
Posebno ukazano na probleme koji se
jar/jaju prilikom saradnje etn%ga sa fil­
mskim i telerizijskim kućama, te na Joše
dokumentaCije etnoloških filmora,
pre srega lJ matičnim institucijama (mu­
zarodi, instituti itd.).

bi se što označila suština zadate neophodno je, bar u osnov­

nim crtama, odrediti video filmskog) kao višeznačno sredstvo
I1l'1l"1r1nl'l'~l nastojanjima etnologa da uspešnije na proučavanju raznolikih kul­
ovom kraćem radu zadržaću se uglavnom na problemima
filmu u Bosni i te ću iz te perspektive VV;)lIIau
bleme u vezi sa funkcionalnim etnološkog
naučnoistraži vačkog

TEORIJSKA ODREDNICA ETNO·FILMA

kao sredstvo nastao je iz težnje za celovito m reprodukci­
sve što je reprodukovano u obliku nekakvog duplikata predstavlja
koji je, konkretno, snimljen Peterlić, 1982, 222), Tako, formal­
nastaje dokumentarni film, rod unutar kojeg možemo razlikovati
i takvu kao što je etnološki film.
bez ne može biti potpuno dokumentar"n već i
rH'Eif",,~" unutar stvaralačke strukture. Naime, postoji objektivna
što želimo zabeležiti (dokumentovati) i zbilja po i1lmu, tokom
filma) i neizbežno nosi pečat (stvaralački) samog stvaraoca
se standardna definicija, po kojoj dokumentarni film
stvarne događaje i osobe, čini prilično problematična (A. 1982,
nam ta definicija otvara i povoljne perspektive u odnosu na »našu« vrstu, tj.
film. Ovo naročito ako imamo u vidu izrazitu potrebu za tom famoznom dokumentar­
autentičnošću i drugim odlikama jednu u najvećoj meri
sa svojim uzorkom.
može se govoriti
ta njegova odlika.
na najbolji način prezentuje zadatu
materiju (i vizuelno i audio-vizuelno), zatim to medij izvanredno
zaokupljajući našu pažnju u velikom opsegu, te da je ili video po svom
 154 GZM (E ), N.S. sV . 45 , 1990. str. 153-160
V. STOJAK O VIĆ, PRIMENA F [LMS K E I VIDEOTEHN[KE

medijskom karakteru dokument (i sredstvo) sa velikom dozom autentičn os ti, s obzirom

na žanr o kome je ovde reč, moramo i sa m pojam dokumentaran prihva titi u smislu da
je, uslovno rečeno, proizvod, tj . da je, npr., video-zapis činjenički dokazan, ili koji do­
kazuje na osnovu činjenica . Iz već navedenih razloga o odnosu zbilje po sebi i zbilje po
filmskom ili video-zapisu nastale u toku snimanja, neizbežno se nameće pitanje o ka­
rakteru dokazanih činjenica. Jer daljom analizom dokumentovane zbilje, nastale u to­
ku snimanja, u prilici smo »proizvesti« zbilju koja neizbežno nosi autorski pečat. Au­
torski stavovi , zamisli , ideje neminovno kreiraju krajnji proizvod, viđenje , poruku . U
tom smislu izraz (i postupak) montaža može dobiti i drugačije, u nekim situacijama i
nepoželjne i neprimerene odlike i efekte. Medutim, bar u procesu naučne obrade, po­
stupak montaže morao bi težiti sa svim određenom i obavezujuće objektivnom efektu
sa krajnjim proizvodom koji u ideološkom smislu sledi zamisli iz takozvanog » radnog
materijala « .
Upravo ovaj aspekt dokumentarnosti, tj. beleženje koje nastaje u toku snimanja,
nameće istraživaču jedan posebno osetljiv odnos, kako prema objektu tako i prema
sopstvenom angažmanu.
S ovim u vezi otvara se pitanje karaktera saradnje stručnjaka-etnologa s oficije!­
nim filmskim i TV institucijama. Dosadašnja iskustva etnologa , steČena u saradnji s
određenim (ovim) institucijama u (konkretno) Bosni i Hercegovini , nametn ula su po­
trebu analize i objašnjenja o pitanju odnosa između, uslo. no rečeno , naručio ca jednog
tako tematski određenog filmskog ili video-priloga (etnološka tematika) i same svrhe,
cilja kome taj prilog ireba da udovolji. Da ovo nije nametnuto i isforsirano .p i.tanje,
mogu nam pokazati brojni primeri iz naših TV programa (ovde, pre svih, mIsli m na
programe TV Sarajevo, i to unazad desetak gG·dina), koji obiluju, najblaže re čeno, ne­
potpunim i na razne načine izvariranim prikazima pojedinih narodnih običaja, izvor­
nih igara i tradicionalnih zabava takmi čarsko g karaktera. Pa, iako su stvaraoci i ured­
nici emisija, u kojima su praktikovani takvi tematski prilozi , često angažovali stručne
konsultante iz redova etnologa ili folklorista, još uvek postojeći i utvrđeni oblik sarad­
nje ne dopušta mogućnost znatnijem uplivu stručnog na, da tako kažem, et nološki na­
čin osmišljenog pristupa u realiza ciji takvih TV ili filmskih priloga. Hoću re či a, ako
se Televizija kao institucija, pojavljuje kao taj naručilac, dakle radi film za potrebe svo­
je produkcije, ona preko urednika usl o vljava i način realizacije, obim i sam karakter
filmskog ili video-priloga. Pod takvim uslovima stručni konsultant (etnolog) zaista ima
veoma malo prostora da spa se tzv. autentičnost! S obzirom da se u takvim projektima
s tručnjak-etnolog pojavljuje kao pojedinac prema instituciji , i sudbina pod takvim
okolnostima napravljenog filma je često neizvesna, dok je sasvim izvesno da taj film
neće završiti u dokumentaciji neke od etnoloških institucija. N pr. , TV Sarajevo je sni­
milo seriju emisija o izvornom narodnom stva ralaštvu, a pod naz ivom »Preda nja« . U
realizaciji su često s arađiv a li folklori sti , etno-muzikolozi, pa i etnolozi, što, m e đ uti m,
nije rezultiralo , shodno prethodno iznesenim činjeni c ama, i nekim, u uže st ru č nom
smislu , izuzetnijim ostvarenjima. Razlog tome vidim i u činjenici da to nije bila organi­
zovana saradnja između zainteresovanih institu cija (TV Sarajevo i Zemaljskog muzeja
npr.). » Zahvaljujući « i činjenici da Zemaljski muzej , kao institucija od prvorazred nog
značaja za oblast etnoloških istraživanja u Bosni i Hercegovini, nikada nije izrazi o pra­
vo i određeno interesovanje za pod sticanje projekata u ovom pravcu , danas etnolozi­
ma u BiH nije decidno poznato šta se dogodilo sa svim tim i drugim filmskim i vid eo­
materijalom realizova nim u TV Sarajevo.
To je svakako problem pretežao organizacione prirode i moguće ga je prevl adati
na nekoliko n ač ina . N o, kako ovde to nije primarni predmet interesovanja, vratio bih
se problemu dokumentarnosti etnološkog filma i njegove pogodnosti primene u etno­
- - loš kim istraživanjima, kao jednom opštem mestu u ukupnim razmišljanjima ka osavre­
menjavanju istraživačkih postupaka u etnologij i, te primeni video i filmskog zapisa u
muzeološkom radu.
GZM (E), NS S~ str. 153-160 155
V. STOJAKOVIC, FILMSKE I ViDEOTEH:-.IIKE

ELEKTRONSKA KAMERA U RUKAMA ETNOLOGA

Da bi došao u situaciju da erekat
»pokretnih slika« upotrebi u i autentičnih
ka za istraživački poduhvat, mora (i teorijski i osnove tzv. fil­
mskog U tom smislu se i raspolaganje savremenom video-tehni­
kom i osposobljenost za praktičnu Smatram da ovde reći i
nekoliko reči o tome zašto primat dati video-tehnici u odnosu na Na­
i prosečnom videofilu su danas jasne sve video-tehnike nad klasičnim
filmskim od same tehnike elektronskom
istovremenu kontrolu do visoko
tavnog postupka elektronske montaže. I sam način
snimanja i montaže u mnogome je nadmašio klasičan
i filmskom trakom. Pored elektronika proces u
hronologiji postupka sredstvima '<'U·'W],;"';;,
nika za ovaj postupak kod vida
sku obradu, jer primena tehnike
mog snimanja, dok u alternativi omogućava i u
sam proces snimanja ili montaže najsavremenije Hi-Fi Pored svega na­
danas je video-zapis u kvalitetu dostigao veoma visok stepen, dok sve veća
primena tehnike garantuje da će se u bliskoj budućnosti kvalitet filmskog i vi-
deo-zapisa Uporedo s ovim vo':i(:'ći proizvodači intenziv­
no rade na manipulativnosti ovim komponentama, te na veliči-
ne i težine a naročito kamere. Tako vodeći
SONY početkom prototip
! Nije naodmet ovde upozoriti i na tržišne
gde video-tehnika ima već dosta izrazitu
budućnosti bude, u smislu, do­

zaintereso­
instituta, zavoda za zaštitu i

da osnovu određenja »etnološki film« treba tražiti

baze audiovizueine etnološke dokumentacije i kvalita­
same terenskih a tu, svega, mislim na op­
»stvaranje audiovizueIne u direktnoj je vezi sa
lV1V3"1I1 istraživanja koja je usko vezana sa stalnim usavršavanjem

opštim tehničkim i tehnološkim napretkom« (M. Niškanović,

156 str. 153-160
V, STOJAKOVIĆ, TEHNIKE

Neosporno je da upotreba fono i evidentno II porastu to­

kom nekoliko poslednjih decenija, n3, sasvim odreden način kvalitativno
ukupno stanje etnološke istraživaču stalni
takt s izvorom prikupljene grade i permanentnu
1930. god ine kustos Etnografskog muzeja u
filmskoj traci svadbene običaje u Šumadiji
objašnjavati i obrazlagati kakve sve
stanjem, pružaju stručnjaku ovi
posmatranja pojedinih kulturnih
ci na istom poslu i koji će se,
nim tehnikama u radu, razumeti i
Ovde se, po mom
hteva malo prostora i
kada
lim foto i
obavezujućeg odnosa
či u situacijama kada neče moči da u
Zašto 'J Iz prostog razloga što
prvenstveno, kao sredstvo
krene »)u akciju« sa sasvim
odreden splet okolnosti,
vonastala situacija
red zadat u obradu, ili za
neplaniranog. U suštini,
traživač izvrši gradiranje pojava i
ne bi trebalo da predstavlja
motive, kao zadate,
ambijentu. Sasvim je
tivom iz prostog razloga što
sa, Sa druge strane, II
sam odnos istraživača prema (ne-zadatom) motivu.
rad, u takvoj nalazimo u odnosu izmedu istraživača i informanta,
obostranoj da Može se pretpostaviti da
takvu spremnost i inicira je kod informanta.
Upravo jedno takvo iskustvo navelo me da ovom prilikom
vezi, neka i eventualno ukažem na moguče konzekvence tokom
valorizacije tako
Prilikom rada na
privrednih
poznatim,
meru,!' Za
no dao
Koncentracija
nici. Obostrana spontanost
knadnog pregleda ovog
da otvara nekoliko opcija u daljoj primeni.
l. Kombinacijom snimljenog audio i video-materijala
dobiti optimalno kvalitetan i relevantan
matski) priloga.
2. Uz dodatna snimanja moguče je proizvesti etnološki relevantan prilog
o samom informantu.
3. U audio i video-materijala i uz dodatna moguče
je izraciti tematski nekoliko) sa različitim informantima.
GZM (E), N .S. sv. 45.1990. str. l5 3-160 157
V. STOJAKOVIĆ, PRIMENA FI M Sii.E I VIDEOTEHNIKE

Ovo su samo neke od mogućnosti koje Sl' se, u prvi mah , tako reći same namet·
nule.
Ono što se meni ovde čini n2jznačajnije, a u vezi je s opštim mestom primene au­
dio-vizuelne tehnike u etnološkom, pre svega, terenskom radu, jeste to da istraživač
očito mora pre drugih, a pogotovu pre onih sa kojima radi i od kojih zavisi u smislu
dobijanja relevantnih podat2ka, odrediti svoj stav spram upotrebljivosti i značaju vi­
deo (i audio) zapisa. S obzirom da se radi, u suštini, o odnosu izmedu istraživača i in­
formanta , istraživač mora imati u nek liko nadreden stal' li smislu da nastupa »bez
kompleksa« koji nastaje iz razloga što se izmedu njega i informanta nalazi»jedna ma­
šina«! Jer »savladati tu maši nu« čini 5 ~ da je veći problem za istraživača nego za infor­
manta. Ukoliko istraživač smatra da mu video-dokumentacija u visokom stepenu omo­
gućava preciznu naučnu valori zaciju, en mora fz,sroloživu tehniku svesti, u upot.reb­
nom smi lu, na nivo olovke i beležnice, fotografskog aparata ili magnetofona. Sa tako
izgrađ enim stavem, koji kao uslov zahteva punu osposobljenost za rad video-tehni­
kom , istraži vač sebi otvara put ka nivelisanju zbilje po sebi i zbilje nastale u toku sni­
manj a. I još da ovde podsetim na činjenicu da tehnološko usavršavanje video-tehnike
»krupnim koracima« ide u pravcu kompaktizacije komponenti (pre svega kamere), što
će, ne ma sumnje, u potpunosti pojednostaviti manipulaciju, te kod korisnika »kom­
pleks prema mašini« svesti na minimum.

AUDIO-VIZUELNA DOKUMENTACIJA
Posmatrana u sklopu ukupnog stanja etnološke dokumentacije, konkretno u Ze­
maljskom muzeju u Sarajevu, audio-vizuelna dokumentacija je danas, slobodno mogu
tvrditi, tek na početku sistematskog ustanovljavanja. Ovakva konstatacija posebno se
odnosi na stanje u Filmoteci, koja je tek nedavno (tokom 1989. godine) obogaćena
prvim primercima video-zapisa.
O z načaju jedne solidne i po svim naučnim merilima ustanovljene audio-vizuel­
ne (A v) dokumentacije već sam nešto rekao, a samo bih još jedanput istakao potrebu
da institucije profila muzeja ili instituta istorijskog tipa moraju posedovati filmoteku
ili AV d okumentaciju. Medutim, utisak je da, bar što se Zemaljskog muzeja tiče, pro­
te kli period (od 1945. godine do danas) karakteriše, rekao bih, letargičan odnos prema
radu na etnološkom filmu, a samim tih, i na ustanovljavanju dobre AV dokumentacije.
O tome najrečitije svedoči stanje u Filmoteci OdjeJjenja za etnologiju Zemaljskog mu­
zej a, koje pokazuje kako je rad na etno-filmu zamro već na samim počecima, dakle, u
v eć daleki m pedesetim godinama (M. Niškano\'ić, J985). Otuda ovde i skromni rezulta­
ti i ne potpuna dokumentacija.
O va nepotpunost se ogleda u tome što je, trenutno, veoma teško ustanoviti i sam
b roj fi lmova s etnološkom tematikom koji su snimljeni na području Bosne i Hercegovi­
ne. O ni su najverovatnije pohranjeni po »bunkerima« filmskih kuća i Televizije, ali o
njima, konkretno u Zemaljskom muzeju, nema tragova. Čak ni filmovima koji su sni­
mani u nekoj vrsti saradnje medu pomenuti m institucijama u dokumentaciji Muzeja
nema tragova, u smislu nekakvog radnog materijala, a da o kopijama tih filmova i ne
govorim. Usudio bih se reći da je ovakvo stanje, realno posmatrano, samo jedan mali
refleks sveukupnog tretmana etnologije u ovoj Republici.
Ono što je u buduće neophodno učiniti u pogledu etno -filma u BiH jeste: u što
većem broju evidentirati filmove s etnološkom tematikom, pokušati sa pribavljanjem
kopija tih filmova i, najzad, ustanoviti dokumentaciju tih filmova. U isto vreme je po­
trebno intenzivirati dalji rad na snimanju novih filmskih ili video.-zapisa, kako u sarad­
nji sa TV i filmskim kućama, tako i sopstvenim angažmanom (u samim kulturnim i na­
učnim institucijama). Za ovo drugo je neophodno obezbediti tehničku osnovu, tj. na­
baviti savremenu video-opremu i obučiti zainteresovane stručnjake za samostalan rad.
Da su procesi u tom pravcu »krenuli sa mrtve tačke«, govori i činjenica da Zemaljski
muzej, tj. njegovo Etnološko odjeljenje, danas raspolaže najsavremenijom poluprofesi­
158

vi­

filma i u muzeološkom radu

otvara niz novih i tom pravcu, perspektivno gledano, mogu­
će je pristupiti organizovanju smotri ili »večeri« etno-filma, a to bi, u zavisnosti od ka­
raktera filmskog i video materijala, biti na nivou samih naučno-kulturnih insti­
tucija ili na nivou njihove međusobne zatim u sklopu pojedinih kulturnih i
turističkih manifestacija naravno, na skupovima o etno-filmu. Dobro usta­
nOVljena i kvalitetna AV značajne pomake u
sistemu prezentacije muzejskog postup­
ka i video-projekcija. Tako se i ovde ustanov­
ljenom A V dokumentacijom, a smatram
bez obzira bio on stručnjak-etnolog,
mogao veoma uspešno i jednostavno
nalnog i savremenog »narodnog života«.
Ovde se ne bih upuštao u rasprave o tome kakvi treba da
movi, tj. da li će biti na takvom nivou da su
njaku ili nekome ko je upoznat sa obrade u tom
vi filmovi biti razumljivi i samo da
etnološkom filmu priđemo (i ne kao
nog angažmana, već taj i takav film i tretiramo kao
sveukupnog naučno-istraživačkog ""lv"TPf"P
biće u mnogome rasterećen od obrađivane teme.
Pored toga, smatram da etnološki film treba da obuhvati i takve filmove
širu javnost upoznali sa radom i na različitim
loškim projektima. Koliko mi je sada su takvi filmovi snimani
povodu raznih jubileja, datuma u
taj način šira javnost upoznavala sa
nost. Neosporno je da ovakvi filmovi
intonirani i potrebni, ali smatram da
dokumentarnog filma.
već dugi niz godina provodi ekipna
Bosni i Hercegovini. Propuštena je prilika da se sa tih
obimnim filmskim materijalom. Jer snimanje tih filmova
se čak i pratiti sam proces
tprl<:tli'n pojave u kulturi pojedinih
Bosne i Hercegovine ovo treće moguće je
i.zuzetniji ~ngažman s obzirom na trenutno ukupno
ma u BIH. S obZirom da su se u samoj instituciji
stekli povoljni tehnički i kadrovski uslovi, posao na
tu i najozbiljnije započeti. Napominjem da je pre nekoliko
Zemaljskog muzeja vršilo istraživanja u Drežnici
.se, bar delimič.no, u fragmentima, zabeleži rad glavnog i
VJaJka Palavestre I, .posredno, cele ekipe etnologa, na ovom izvanredno interesan­
tnom terenu. U saradnjI sa TV Sarajevo snimljen je prigodan film i u
programa televizije Sarajevo u 1981.
ski ni do danas nije nabavio kopiju ovog filma!
Sve nas prethodno izrečeno uverava a naročito
Bosni i Hercegovini, u potrebu da se izvrši ~kupna
GZM (EJ. N .S. sV. 45, 1990. str. 153-160 159
V. STOJAK OV IĆ . PRIME N A FI L MSKE I VIDEO TEHNIKE

a u sklopu toga i etnološkog . Na taj na.čin izbeglo bi se i stanje višegodišnjeg stagnira­

nja i tavorenja izvan svih jugoslovenskih i evropskih tokova i trendova u ovoj oblasti .
Smatram, najzad, da inicijativa za početak ozbiljnog i organizovanog rada na
afirmaciji etnološkog filma u Bosni i Hercegovini ne mora i poteći iz pomenutih insti­
tucija (muzeja, instituta , zavoda i sL), mada bez njihovog aktivnog učešća nije moguće
ovaj posao uspešno privesti kraju. Iz tog razloga su članovi Komisije za etnološki film,
Društva etnologa Bosne i Hercegovine, stali na stanovi šte da je Društvo trenutno jedi­
na organizacija koja može d a pokrene ku lturnu javnost u BiH i založi se na ovom veo­
m a zn a čajnom poslu . Kao mali, ali mislim i bitan, doprinos tom nastojanju, '<.omisija
za fi l m Društva etnologa BiH priprema plan (elabora t) »Program rada na etnološkom
film u u periodu 1990 - 2000-te godine«, koji bi, kako je to Komisija već obrazložila
čla nov i ma na godišnjoj Skupštini krajl!m 1988. godine, predvideo ostvarenje slede ć ih
osnovn ih ciljeva :
I. ub ikacija kompletnog filmskog i video-materijala s etnološkom tematikom u
Bo ni i Hercegovini, uključujući i privatne zbirke;
II. izradu pregledne tipologije prikupljenog filmskog materijala s etnološkom te­
matikom i etnoloških dokumentarnih filmova;
I I I. pribavljanje neophodnih sredstava (putem konkursa kod S IZ-a nauke BiH
ili na d rugi način) za izradu potrebnih kopija za dokumentaciju, te regulisanje a utor­
sk ih nadok nada, i
IV. izradu konačne dokumentacije etnoloških filmova za područje Bosne i Her­
cegovine .
D a bi se bar neki od ovih ciljeva! ostvarili, potrebno je za saradnju zainteresova­
ti sve srodne institu cije u Republici (muzeje, zavode za zaštitu, institute, TV i filmske
ku će , te privatne kolekcionare i filmofile) . Smatram da bi veliki korak napred predstav­
lj ala i sama ubikacija i registrovanje postojećeg film skog i video-materijala s etnološ­
kom temati om, dok bi intenzivnija materijalna podrška u matičnim institucijama do­
pri nela daljem (uporednom) obogaćenju fonda etnološki relevantnog filmskog i video­
ma te rijala.
Rad prih vaćen za štampu 18. 10. 1990.
160 GZM(E), NS str. 153-160
V. STOJAKOVI(, PRIMENA FILMSKE:. TEHNIKE

LlTERATlJRA

Marko 1972 Film u vašim rukama, Prosveta, Beograd

Ranko 1979 film ­ i za
običaja«, muze-
knj. 43, Beograd 1979.255-257.
Križnar , Naško 1979 mednarodni kolokvij
filma, 10-13,

1979. šI.
1982 Slovenski etno!oški film. Filmografija 1905 1980«,
Slovenski s sodelovanjem Ooriške­
ga 1982.
1983 SED

Niškallović, Miroslav 1985

Peterlić, Anle 1982 filma, FiimOleka 16, Zagreb

~t;~lakO·VIC. Velibor
1985 filma u etnološkom
na stanje u SR Bosni i
podnesen na Savetovanju
diovizualne dokumentacije pri
skem delu« Kranj 1985. (rukopis)

UTILISATION OF FILM AND VIDEO

TECH:"oiIC II\' AN ETHNOLOGICAL RESEARCH PROCESS

SUMMARY

This supplement has been designed to provide most essential information

sation of film and video technique in ethnological researches, The supplement is
gional and deal, wilh utilisation of this technique in the area of and
vina, lt been particularly pointed out to problems that appear in course of ethnologist
boratjon with film and TV companies, as well as lo a poor state of mm
on, in parent institutions (museums, offices, services, institutes,
supplement, also, deals with some theoretical matters related to a character of a
and video recording, which are of great importance for successful utilisation of this medium
ethnological research process, 1n this context, an of at two
(I) a reality being recorded in course of the very and (2) a comes into
during the of editing, n.e situation in which by means of video camera,
a research worker and a cameraman (a of the reality), demands
larly attentive both towards the object and to his own The
ach towards medium requires from a
to, primarily, »traps« of film language rigidly understood and applied, so to
film or video not as to an ultimate end of total scientific bul as an part of to­
lal scientific and research work. In this relation it is also to solve a notion of »ethnologi­
cal film«, which i.s to be found in a relation between the basis of audio-visual ethnolo­
documentation and improving the very technique of researches, primarily concerning
and interview techniques.
TranslatioIl :
MilelIko Malldić
 DM (E), H,C. CB. 45, 1990, crp, 161

CBOjHM yKynHHM eTHOJIOl11KHM pa.aOM YJI83H Y Kpyr

H jyroCJIOBeHCKe XX fberoB Ha­
rOTOBO 6H6JIHOrpar.pCKHX y KOjHM8 cy p83M8Tp8He
CBe CTHO#70111KC TelHe H Ilpo6JIeMH, K80 H BHl11e H3 CPO.a!fHX .aHC-
UHIlJIHHa: rcorp8r.pHje, H .ap. CBe 1berOBor l1JCJIOB81b8
y IlCPHOJ1Y OJ1 1922. Ila CBC.aO C,'>fPTH 1969. ro.aHHe y UCHTPY 1beroBor H8Y'fHOr HHTcpe­
e8 ee HaJI83HJIO H bOCHe H n8 !:berOBH paJ10BH J18HaC npc.a­
He3806uJIa38H H3BOp H JlHTep8TYPY 38 HCTpa}f(HB8'fe }f(HBOTa H KYJIType CT8­
HOBHHl11TB8 bOCHe H XepuerOBHHe. M. C. <PUJlHIlOBHn 6HO aKTHBaH capa.aHHK 3e­
H TJIaCHHKY je 06jaBHo .aBaJ1eCCT IlpHJlOra H TO Y IlepHOJ1HMa 1924­
1930; roJ1HHe, ajCJ1aH pa.aje IlOCTXYMHO 1971. roJ1HHe. Y J10­
roBOpy ca J)PYl11TBOM eTHOJIOra bOCHe H H Teorpar.pCKHM
bOCHe H XepuerOBHHe OJ1JlY'fHJIO J1a ce Y TJlaCHHKY
l11Te1ba ca caCTaHKa o.ap}f(aHOr nOJ1 HaCJlOBO!..f Ha J1P MHJIeHKa <PHJIHIlO­
OJ1p)f(aHOr 8. 1989. ro.aHHe Y 'ff/Me ce J1 TJIaCHHK
J1BaJ1eCeTe rOJ1Hl111bHUC OJ1 CMpnf OBor Hal11er H8Y'lHHKa
HMaJIO HeOCIlopaH Ha Y bOCHH H XepuerOBHHH.
IlOB0J10M J1 IlpHKa3 TOKa IlOMCHYTor Kao H ujeJIOKynHY 6H6JlH­
MHJleHK8 C. <PHJIHIlOBHna. J1a cy J10 J1a­
npBY je ypaJ1HO caM MHJIeH­
I1C,f}YI<J!J 0J1 .ao 1960. roJ1HHe (36opHHK MaTH­
ue cpIlCKe 3a J1PYl11TBeHe HaYKe, CaJ1 1960, 159-170), J1pyry, Y KOjOj cy paJ10­
BH IlOJ1HjeJbeHH no TeMaTCKHM ujI::JlHHaMa, o6jaBHo je HeKpOJlOr HelJaJ1 XalJHJ1eJ1Hn
1970. romme (Teorpar.pcKH IlpemCJ1 XIII (1969), 1970,9-27), a
JlHKOBaHa y CjeJ1H1beHHM aMepH'lKHM y K1bH3H AMONG
Selected Writings of Milenko S. in Slavic Philo!ogy 3, University of
Ann Arbor 1982,
YpeJ1HHl11TBO

II - GLASNIK
 nM H,CCB,45, 1990,CTP, 163-164

UDK 39:061.3
npeL1ellHI1 '1JlaHaK

rO)lHHA CMPTI1 AKA)lEMI1KA ~p M. C. <l>I1JlI1f10BI11iA

PA11MHJlA ct>AbHJAHH1't, 3eM3JbCKI1 MY3ej, CapajeBO

11BaneceT H JlPyror anpiLla 1989. rOllHHe HaspWHcl0 ce nBaneceT ronHHa on C,\'lPTI1 Hawer
HCTaKHYTor eTH0J10ra npo<jlecopa np MHoleHKa e ct>I1JlI100BHha. Kp03 cse TO BpeMe, CBOjHM
113 Kora ce MHorH panOBH CTaJlHO H He3a06Hola3HO 6HO je y eTHO-
II pany. 11a 6H nocTojHO H TpajHo 06eJ1elKHJHl Ty rollHWl-bHUY, eTH0J10­
H reorpa<jlcKo npYWTBO bocHe fl opraHH30BaJlH cy C8e­
caCTaHaK non Ha3H80M »CjeliluM~ Ha llll MH.leHK2 11>Il.flIHloBHl'la«. CaCTaHaK je
pol)el-ba llP M. C. ct>I1Jll1nOBHha, y caJlI1 HapollHe H
cy ra npHrollHHM r080pl1Ma MHJlOW
""r"'<'fhl-fU'.r JlpywT8a bocHe II Xepuero811He H
eTHOJlOra EiocHe H XepuerOBI1He. vba Tora
UI1Ma np M, e I1>HJlHn08HI'la 06panlO ce np HOBaK 3y6Hfl H
HHK ct>OHna, ila je Ha OJlcjeKY 3a reorpa<jlHjy
OCHosaH 11>0Hil np MHJ1eHKa e $ilJlHOosH!ia,
TH Haj60JbH CTYileHT reorpa<jlHje H3 Te rOJlHHe. !ie ce nOneJbHBaTH 8, HOBeM6pa, Ha JlaH
pol)eli>a JlP M. e I1>I1JlHnosl1ha. nOWTO cy npO'lHTaHa npaSHJla <jloHJla, npeWJlO ce Ha paJlHH
neo caCTaHKa,
Y panHOM neJlY eaCTaHKa npso je JlaTa pe'! PanMH)lH
BOTHOM nyTy np M. e I1>HJlHn08H!ia (»Curriculum vitae JlP M. e ""'JlYlll')!>r"'~'"
MHJleHKY e ct>HmmoBHhy Kao reorpa<jly rOBopHO JlP MHJlOW
aCHCTCHT H JlOKTOpaHT (»Llp M. e $I1JlHnOllHh H .""rr,arl'"i"",
Heuan XauHneAHfl, li>eros aCHCTeHT 113 6HBwer UeHTpa 3a V'''''~"'''V''V
pajesy, Ha Kpajy je o l-be~jy Kao <jlOJlKJlOPHCTH H l-berOBOM paJly Ha <I1\J'Jl~,JI~'I-'Y
naJlaBeCTpa (»Llp M. C. ct>HJlHllOSlln II <jlOJlKJlOp«). nOCJle osora, Ha eye peT, pall H
Capall!hy ca CBOjHM HeKaJlaW!hHM npo<jleeopoM H3HeJlH cy llP MHJlOW MHillKOBHh H J::.P KpewH-
MHp nanHn. CaCTaHaK je 3aKJbY'lHO JlP Ca<jleT HYPKOBHh, npellcellHHK npyulTsa
bocHe H XepuerOBHHe. y npHjaTHoj aTMoc<jlepH, pa3rOBopHMa H Ha JlP MI1­
J1CHKa C. ct>HJlHnoBHl'la H !heroSO neJ10, Kao WTO 5HO II [10'leo.

ll'
164 r3M
P. <l>A6I1JAHl1n.llBAJlECET rOll 11 HA

TWENTIETH ANNIVERSARY OFTHE DEATH OF ACADEMICIAN DR. M. FILIPOVIĆ

SlJMMARY
On April 22. 1989, years since the death of our ethnologist
Dr. M. S. Filipović, have Throughout this he was, through his
hnologic science and form which many has permanently and
ted. In order to mark the in a worth and manner, the Bosnia
vina Ethnologists' Association and Bosnia and Geografic
the auditorium of the Public and U n i v e r s i t y a f e s t i v e and
der the title)} In of Dr. M. S. Filipović«. took N n",,, '"W'''r
birthday of Dr. and was
the president the and
the president of the Bosnia and Herzegovina
rous associates and followers of Dr. M. S. Filipović, Dr. Novak Zubić,
as a first president of newly founded Fund, that in the Geographic

~Clen·ces and Mathematics Faculty in Sarajevo, »Dr. M. S. Filipović

student of the year. Will be annually rewarded by its resource".

will be on 8, the birthday of Dr. M. S. Filipović. After the
have been presented, the working part of the session has
At the beginning of this part, the noor was given to
life (»Curriculum Vitae of Dr. M. S. Filipović«). Of M. Filipović
Miloš Bjelovitić, his former assistant and Ph.D. candidate (»Dr. M.
and of hirn as an ethno!ogist senior lecturer Nedžad n"ULXUC;U
sistant from Center for Balkanological in Sarajevo, and, at the end, of as a
folklorist and of his work on folklore spoke Dr. Vlajko Palavestra (»Dr. M. S. Filipović and Fol­
klore«), Thereupon, Dr. Miloš Mišković and Dr. Krešimir Papić evoked their memories on enco­
unter, work and collaboration with their former The session was concluded dr. Safet
Nurković, president of the Bosnia and in atmos­
phere, cordiai conversation and renewing and his work.
Translation:
Mandić
 DM (Ej, HL cs. 45, 1990, CTp. 165-168

UDK 39:929+016

AKA,llEMHK

MHJIEHKO C. ~HJIHnOBHll

Curriculum vitae

PA)lMHJ1A <J>A6HJAHH1'l, 3eMa.lhCKH

Kpaje"l ls' 1U!1l Ha caMOM nO'leTKY 19. BeKa, ln OHOrOUlTa (JJ.aHac HHKIlIIl­
ha), ileJall0110.fhaH ra je no OHllaWthHM Ol!(eHIlJ1a, " He
6el!(etm 011 Typ'lIlHa (UITO je Y HaWHM
OJlJlaCKa H3 MaTHue), CHeIlITO Ma,.o KanllTaJla JJ.ollJao je npeJlaK
bilO 011 nopOJlHue JOBaHoBHh, Koja je CJlaBIlJ1a (Cll.
Ty ce nOHOllO Ol!(eHllO, na ce nopoJlllua YMHOl!(llJla H pa3rpa­
OOBel)ej.!O~~. <l>HJlHn JosaHOBHh, nOTOMaK OHOl' npeTKa
ua MUHj(:KV pallthy Y 6110 je
1U~IULlIll\" nOMllthy ce Y JlOKYMeHTHMa Kao
Ollaj <PIlJIHn HeUlTO KacHHje, Ha.fhYTHllWH ce Ha
ceJH1 ca cIlOjOM nOpOJlIlUOM Y FiJl al!(Yj .ua l!(Hllll peKallWH .ua he
Hora Hehe SHwe HHKaJl KpO'lHTH Y CapajellO. H>eroll Tpehll CIlH
H!HJH II ceJ11l ce H3 Y flOL\!lyroBe, KOjll cy Ha npY3H. flo OilY
Koje CTaJ1HO npe3HMe noponHue on nonllca CTaHOSHHWTsa je
!la. je <l>1lJ1llnOllllh npHllpeMeHo 6110 Ha CJ1Yl!(6H Y EocaHcKoM pa~a :VIY
ce TY 8. 1902. roJlHHe npllO JleTe, HajCTapHjH CIlH MlfJ1eHKo. Y6p30 nOCJ1e Tora nopo-
TaKO MflJ1eHKO <l>HJ1HnOSHh OCHOllHY UJKOJ1Y Y BHCOKOM,
Y . rOJlHHe. fIocJ1e I CBeTCKor paTa nOpOJlHUa He 6aw
II TemKQ !UI\OJ1yje cenMopo neue. 360r Tora MlfJ1;!HKO KaO
na 6H 3aTHM thHX lIlloje nOMaraJ1H IIlK0J10Bathe l1se M.nalie
y Ty3J11l, a KacHllje II Kao CTYlleHTa KaO II
nOMal!(e TY3J1aHCKIl HHllyeTpHjaJ1au e nO­
se3aMa lIO eBoje CMpTH. OeeTHllWH J1H'IHO HITa 3Ha'le 1l0­
1I0TOOpa KaJla cy If MHJ1eHKO <l>HJ1HOOllHh je KacHHje, KaJla je 6HO MO­
rvliIU)Ć~'H Heee6H'lHO llpyrllMa npYl!(ao nOMoh. YseK je Herlle nocTojaJla HeKa nOp01UIl.\a je
nOMarao. TaKO, yseK je nOY1arao no cTyneHTa, 06H'IHO H3 bOCHe. YI ra je
~10K je 'IeKaO na Ha PY'IaK, Kao H 06H'IHO YTOPKOM, lloije fIeTap, bOeaHal.\ C
y
Ty3J1H, MIiJ1eHKO <l>1iJ1linosHh 01lJla3H Ha
Fieorpan. 3aBpmasa HX jYHa 1925, rollliHe,
JOllaHa BeCeJ1IiHa 4ajKaHosliha, TIlXOMHpa H Josa­
3a cse speMe III KOJ!O Ila tha H CTYJllija, cile IlIKOJ1CKe tj>epHje npOllonH Mathe
a SMIlle Kon pOn6liHe nO Majl.\H y MOllPH'IH H yonwTe no
HanOMHH>eM CTora IlITO cy CllH OIlH 60paSllH KacHlije pe3YJ1Tl1paJ1H 6pOjHIlM pa­
}lOBHMa H3 THX Kpajesa HeKaJlIi call«, »ETH0J10WKa rpalla 113 csepOHCTO'lHe DOCHe«
H llpyrHM). Jow Kao Y'IeHHK 3allpmHHX pa3pella r!lMHa3lije HMao je pa3sHjeH 3a
CSHX IlpHpOllHHX H llpYWTseHIlX li HHTepeCOBathe 3a' npYIllTseHe HSYKe. ce
reorpatj>Hje, H HoaK ce onpeJleJhyje 3a eTHOJlOrHjy. Ca CSOjHM 6pa­
TOM y KyhH Y TIOJlJ1yroĐHMa nO'lHthe Q:>opMHpafbe cTpy'lHe 6H6J1HOTeKe H
OO'iHthe Ila nHwe. Jow Kao ca 22 rorume, 1924. rOIlHHe 06jasJhyje npse paJJ.ose ce,
CSM, OJlHOce Ha DOCHY, C KOJOM lly6oKO 6110 cpaCTao, KOjy je yseK y ce6H HOCHO rl KOjOj ce
Bpahao. TH npsH bOCHH«, »MaHaCTHp YJlpHM HJ1H rOCTollHI'I«,
COKO« H llpym, lla 23 rO)lHHe, ael'l 1IIICaO o »nO~10l!(ajy bocMe y Hamoj
JlplKasH«.
166 r3M (EJ. H.C. CB. 45.1 990. CTp . 165-168
P. <t>AIiHJAHH1i. AKAll. M.C. <t>HJlHnOBH1i . CURRICULUM VITAE

nOWTO je JHlnJlOMHpaO, nOCTaBJbeH je 3a cynJleHTa y capajeBcKoj rHMHa3HjH , a KacHHje 3a

npo<j>ecopa y Be_~ecy, y MaKenoHHjH, rne ce lKeHH H nO'lHlbe pan Ha nOKTOpCKoj nHcepTauHjH, ca
TeMOM, HapaBHO , oneT H3 bocHe. nO'lHlbe nyr H CTYllH03aH pan Ha MOHorpa<j>HjH O BHCO'lKoj Ha­
XHjH, Koja he ce caCTojaTH Oil neJl~ o HaCeJbHMa H CTaHOBHHWTBY H IleJIa O lKHBOTY H 06H'lajHMa,
HeWTO Malber no 06HMY. nOWTO Je 1928. r . LlOKTopHpao Ha 6eorpanCKOM <llHJl030<j>CKOM <j>aKYJI­
TeTY, H3a5paH je 1930. r. 3a LlOueHTa, a 3aTHM 1937. r. 3a BaHpeLlHor npo<j>ecopa Ha <llHJl030<j>­
CKOM <j>aKYJleTY Y CKOnJbY· nOCTaje 'lJlaH CKonCKor HaY'lHOr LlPYWTBa . Y OBOM nepHony HaCTajy
MHOrH lberOBH paLlOBH H MOHorpa<j>Hje KOjH ce OIlHoce Ha MaKeLloHHjy, aJlH H Ha bOCHY, jep H
LlaJbe CBaKO JleTO npOBOLlH Y bOCHH H CBaKH Taj 50paBaK pe3YJlTHpa 5ap jeLlHHM MOHorpa<j>CKHM
pallOM (BHLlH 6H5J1Horpa<j>Hjy). Taj BpeMeHCKH nepHOLl, Oil LlOJlaCKa Y MaKeLloHHjy na nO anpHJI­
CKor CJlOMa 1941 . rOLlHHe , nepHoll je BeOMa HHTeH3HBHor palla KaKO Ha CTPY UH TaKO H Ha caMoy­
caBpwaBalbY. Y3 npHnpeMalbe npenaBalba 3a <j>aKYJlTeT, M. C. <llHJlHnoDHh CBaKH CJl060nHH HH­
TepBaJl KOPHCTH 3a pall Ha TepeHY. <llHHaHcHpa ce caM HJlH npeKO pa3HHX 3aLlYlK5HHa ( Hnp. Ayc­
Tp3JlHjCK3 33nyiK6HH3 nOMalKe pall Ha BHCO'lKoj HaxHjH). Y3 TO, nopeLl HeMa'lKOr j e3HKa . KojH je
Te'lHO roBOPHO, y'lH eHrneCKH H ycaBpwaBa <j>paHUYCKH, a paLlehH no aJl5aHCKHM CeJlHM a, Hay­
'lHO je Lla ce CJlylKH H aJl5aHCKHM. naCHBHO ce CJlylKH H rp'lKHM.
PaLlehH H nocMaTpajyhw KpeTalba y CTpyUH ca jow HCKOJlHKO HCTOMHWJbeHHKa, n OJla3H
Ha HLlejy Lla pall Tpe5a KOopLlHHHpaTH Ha WHpeM nJlaHY, Kao H Ha pa3MeHH HCKYCTaBa, na y TOM
UHJbY nOKpehe aKuHjy 3a OCHHBalbe ETHOJlOWKOr LlpYWTBa JyrOCJlaBHje, Koje ce 3aTHM H OCH HBa
1939. rOLlHHe. Beh 1940. r . nOKpehe H ype~yje 'laCOnHC ETHOJlOnt}a, 'lHje H3J1alKelbe nocJle CBera
HeKOJlHKO 5pojeBa npeKHna paT. Y TO BpeMe M. C. <llHJlHnOBHh n05Hja POK<j>eJlepoBY CTHneHLlH­
jy 3a OLlJla3aK C nopOLlHUOM Ha 6 MeceuH npBo y EHrJlecKY paLlH ycaBpwaBalba eHrneCKo r je3HKa,
Lla 5H nocJle Tora npOBeo rOLlHHy LlaHa Ha HeKOM OLl YHHBep3HTeTa CAn. Me~YTHM, npeLloceha­
jyhH TparH'lHe nora1)aje KOjH cy H YCJleLlHJlH, OH y TO BpeMe He lKeJlH Lla HanYCTH 3eMJbY H He nO­
Jla3H Ha nyT. OCTaje y CKOnJbY, rLle ra 3aTH'le LlpyrH CBeTCKH paT H npeKHLla 3a H3BeCHO BpeMe
lberOBY npo<j>ecopCKY KapHjepy (aJlH He H CTpy'lHy aKTHBHOCT). lllecTor anpHJla 1941. r., H3By­
KaBWH ce C noponHuoM H3 cpyweHe Kyhe, OCTaBJba noponHuy y CKOnJbY H OLlMax OnJ1 a3H 3a TY3­
JlY, rLle je npeMa paTHoM pacnopeny Tpe5ao Lla ce npHLlpYlKH CBOjOj jenHHHUH. Kp03 pacYJ1o, He­
WTO neWKe, HeWTO B030M, CTHlKe LlO TY3J1e, rLle, HapaBHO, He HaJla3H CBOjy jenHHHUY . Y bOCHH
ra 3aTH'le nporJlawelbe He3aBHCHe nplKaBe XpBaTCKe H 3aTBapalbe rpaHHua . CKJlalba ce y Capa­
jeBo, rne My nOMoh npylKa nopOLlHua becapoBHh, Koja je H caMa y He3aBHnHoj cHTyaUHjH Kao no­
3HaTa cpnCKa nopOLlHua. Y5p30 ycneBa Ila ce npe5aUH y beorpan, rLle H Ibera H cynpyry Y'lH­
TeJbHUY npHHynHo neH3HOHHWY. Kao HenOlKeJbHe. 11 nopen paTHHX Hellaha (non npHCMOTPOM H
nOJlHuHje H reCTano-a) OH 3a BpeMe oKynaUHje KOLl Kyhe MHoro paLlH . Y TOM nepHOLlY He 05­
jaBJbyje HHwTa,Beh npHnpeMa OHO WTO he 05jaBJbHBaTH OLlMax no oCJlo60~elby 3eMJbe ( Hnp.
KIbHry »HeCpOLlHH'lKa H npeLlBojeHa 3aLlpyra« H CTYLlHjy O KPCHOj CJlaBH). OCJl060lielbe Je~Ube
LlO'leKyje y beorpaLlY. nO 'leTKOM 1945. rOLlHHe nOCTaBJbeH je 3a KyCToca y ETHorpa<j>cKoM My3e­
jy, a 3aTHM je 1955. r. nOCTaBJbeH 3a HaY'lHOr capaLlHHKa y ETHorpa<j>cKoM HHCTHTYTY CpnCKe
aKaneMHje HaYKa . Y TO BpeMe nOHOBO Ll05Hja CTllneHIlHjy POK<j>eJlepOBe 3anYlK5HHe 3a 60paBaK H
ycaBpwaBalbe y CA.ll. Ha XapBapnCKOM YHHBep3HTeTY, rLle npOBOLlH WKOJlCKY 1952/ 53. rOLlHHy.
CJlywa npeLlaBalba, LlplKH npeLlaBalba, a 3a BpeMe JleTlbHX <j>epHja nYTyje AMepHKoM OLl 06aJle
no 05aJle caKynJbajyhH rpaliy 3a pall o Cp5HMa y CAn. nOCTaje H Hay'lHH capaLlHHK Xapsap ­
nCKor YHHBp3HTeTa.
no nOBpaTKy y 3eMJbY, no n03HBY 1955. r. nOCTaje peLloBaH npo<j>ecop aHTponoreo r pa<j> H­
je H eTHoJlorHje Ha <llaKYJlTeTY y CapajeBY, WTO oCTaje LlO neH3HOHHcalba 1962. rOLlHHe. Y TO
BpeMe lKHBH H panH H y CapajeBY H y beorpaLlY. Y BpeMe 60paBKa H pana y CapajeBY n OCTaje
'lJlaH HaY'lHOr npywTBa bOCHe H XepuerOBHHe, a 3aTHM, KaLla je OBO .ll.PYWTSO npepacJlo y A Ka­
LleMHjy HaYKa H YMjeTocTH bOCHe H XepuerOBHHe, H lbeH peLlOBHH 'lnaH. On 1959 . .oo 1964. r. 6H O
je LlHpeKTOp baJlKaHOJlOWKOr HHCTHTYTa y CapajeBY. HOBeM6pa 1964. r. Bpaha ce na lKHBII y 6 e­
orpan, rne, paLlehH LlO nOCJleLllber LlaHa, H3HeHalla yMHpe 22. anpHJla 1969. rOLlHHe. CTHuaj OKOJl­
HOCTH je XTeo Lla nOCJlenlbe BeJlHKO lKHBOTHO npH3Halbe H 3aLlOBOJbCTBO oneT LlOlKHBH y DOCHI!:
neceTaK naHa npen CMpT 5HO je n03BaH y BHCOKO Lla npHMH AnpHJlcKY HarpaLlY rpana, KOj H ~ty
ce onYlKHO H LlaBalbeM Iberoilor HMeHa jeLlHoj YJlHUH y HOBoH3rpa~eHoM LleJly. nocJle OBor 60 ­
paBKa y BHCOKOM, oCTaje KOLl KhepKe y CapajeBY jow HeKOJ1HKO LlaHa. nOCJ1eIlIbH nyT. 011 TPH
nOCTxYMHO 05jaBJbeHe ;>.tOHOrpa<j>Hje, jenHa je 6HJla H3 bOCHe, o MajeBHuH, KOjy je Beh YBeJlHKo
HapyweHor 31lpaBJba panHO y3 nOMoh CBOjHX aCHCTeHaTa JbHJbaHe H HeuaLla XaUHnenHh.
Y TOKY peJlaTHBHO KpaTKor lKHBOTa (66 ronHHa), aJlH BrOMa Llyror H nJlOLlHOr pallHor se­
Ka, MHJleHKO <llHJlHnOBHh je 0.0 paHe MJlaLlOCTH npseHCTBeHO nOJla3HO OLl nOCMaTpalba nojaea y
BpeMeHCKOM, npOCTopHOM H LlpYWTBeHOM KOHTeKCTY. no nOBpaTKY H3 CAn, KaLl je 3aJla3HO y
neneceTe rOLlHHe lKHBOTa, y lberOBOM onycy npeBaJlHpajy panOBH CHHTeTCKor KapaKTepa 3a Koje
 167
CURRICULUM VITAE

je MaTepliJa;l caKynJbaO ,{1!TaBor CBor )l(I1BOTa lla 611 MOHorpaqJl1ja o

3BOJb3S3M ce61i CJ106011Y Ila TO oueHIiM, no MeTOJl0J10WKOM H
:by6aBH C KOjOM je pal)eHa, y onycy 0)1 OKO 400 6116J1HOrpa\flcKl1x
Y TOM orpOMHOM onycy HeMa 06J1aCTIi )l(HSOTa KOjy HHje 3axsaTlio, nOCTaBHO
na np06J1eM IiJ1H peWflO HJ11i OCTaBHO
II pVU.!l <; IVl " l ' " , 3a llaJhH pall Ha fbeMY CJ1elle­
(Hnp. cpellfbeBeKOBHIi KaTYH). MHoro je nYToBao, y'{\W, am! H Y'{IiO
llpyre. Hil ra HIiCY ollsajane OIl palla. Kana je 6HO npliKoBaH nOCTe:bY, 'iIiTaO je aKO
Hilje Morao Jla nHwe. CaMO ra je CMpT npeKHHYJ1a YTOMe, ynpaBo y nHcalbY O cpncKOM
360r Tora je HJa ce6e OCTaBHO nOMeHYTH onyc oJl fOTOBO HeseposaTHHx 400 6H6­
c",,,h,'vu,y jeJlI1HHua. nO TOM onycy 6110 n03HaT 11 !1pH3HaT MO)l(lla 11 oliwe y cBeTY ('waH­
eTBO Y MHOrl1M I1HOCTpaHI1M 11 I1HTepHaUHOHaJ1HHM CTPY'iHHM acoUl1jaI..mjaMa) Hero Y 3CMJbH,
aSlIoj apeMe, Koje je HeYMHTHH CYllHja, Ta npH3Halba CTpaHa 11 lloMal'ia, l1!1aK H3jcllHa'lyje.
rlO)laUH O lKHBOTy H paJlY np MI1JleHKa C. ct:>I1JlHnOSHha Mory ce Hahl1 YCJ1CllchHM 61i6JlH­
... net'.lIh""·... jenHHH1laMa:

}}Akademik Milenko S. Filipović. In Memoriam.{( Radovi Akademije nauka i umjetnosti

BiH. XXXVIII (Capajeso 1970),
Inf>. 5-8.
oEIhKAIllt111-XAUt1JlEJlt111,
»AKaJlcMHK )lP MHJ1eHKO C. ct:>HJ1H!10BHh«. rJlaCHHK 3eMIlJbCKOr MY3eja Y ~~""~.JV"'J
KHj. XXIV-XXV 1970), CTp. 421-423.
MHJlOll1
npo\flecopy)1p C. ct:>HJ1H!10BHl'iy«. liHJlTeH reorparjJ-
CKor (Capajeoo 1969), CTp.

rOll. IV,

1902-1969.« Siidostforschungen, Band XXVIII, (R. Oldenbourg­

"MI1.1eHKO C. Ci>HJ1H!10BHh.« Pal( BojBo!)aHcKHx KIb. 18-19 (HOSH Can 1969-1970),

Zeitschrift fur Ba/kanologie VII (Miinchen 1969-1970), str, 5·7.

""'''VI'-.« Radovi Xl ~'"/tI',fIlc''' etn%ga Jugo!i/avije (Zenica 1970). str.

15-20.
Nedžad
dr Milenko S. Filipović«. U(!'O/i!,ra[,SKI pregled, f.V, XIII (Sarajevo 1970),

M. Joel, and HAMMEL A. Eugene

Filipović 1902-1969.« American An'tnl·op'OJ()gl~il, Vol. 72, N o 3 (June 1970),
pp.

dr Milenka S. Filipovića izučavanju problema narodne zdrav­

stvene Medicinae, Pharmaciae. Veter. Anno X (Beograd (970), str.
[45-151.
MAPKOBt111, 3aropKa
»npo\flecop JlP MHJ1eHKO C. ct:> 1iJ1 H!1O!mh. liocaHCJ(1i oPOJl, 8. XI 1902 lieorpaJl 22. IV.
1969.« rJlaCHHK ETHorparjJcKor KIb. 31-32 (lieorpa.u 1969), CTp. 499-50 I.
NIKOLIĆ, Rajko
»Akademik Milenko S. Filipović. 1902-1969.« Etnološki preg/ed br. II (Beograd 1973), str.
181·184.
nenp
),MIiJ1eHKo C. Ii jyroc.TIOBeHcKa eTH0J10flija.« rJlaCHHK CpncKor rf',.rnRm,(".,."r
l(PYlllTBa,« cs. XLIX (ocorpa.u 1969), CTp. 71-85.
 DM (Ej, H,e. Cg, 45,1990, <::TP, 165-168
168 p, 4lAE>HJAHI111, AKAJl M,c.4lVlJ1V1nOBv\"li, CLRRICULUM VITAE

BJ1AXOBVlll neTap »Jl.p M;lJleHKO C. <t>HJUJnOBHh, 1902-1969«. MaTHua "jJ!lCKa, 36op­

HHK 3a HaYKeCB. 55 (HOBH Call 1970), CTp. 190-191.
neTap
»OnWHl OCBpT Ha MHJleHKa C. <t>llJlHnOBJ1ha.« TJlaCHHK ETHorparjJCKor HHCrJny-
Ta CAH, Ka" XVI-XVlI (6eorpall 1971), CTp. 159-164,
HALPERN, M, joel and HAMMEL, A. Eugene
)}lnlroduction, Among the People. Selected Writing of Milenko S. Filipović,« in
Slavic Philology 3 (Ann Arbor 1982), pp. XIII-XVIII.
 GZM (E), N,S. 45,1990, str. 169-170

UDK 39:929 »Filipović, M. S.«

članak

MILENKO S. FILIPOVIČ I NASA ETNOLOGIJA

NEDŽAD HADŽIDEDIĆ, Fakultet političkih nauka, Sarajevo

na ovom sastan-

Vratimo se sada pokušaju prikaza i ocjene tog njegovog rada, naravno, vodeći računa o vre­
menu koje nam stoji na raspolaganju. Inače, svakako, jedna meritorna ocjena njegovog doprinosa
našoj nauci bar jednu doktorsku disertaciju.
S obzirom na naučnu djelatnost, njen obim, kvalitet, i dr.,
na prvom mjestu, je on radio, a zatim i kako je i toliko uradio, su
todoloske, obrazovne i druge pretpostavke.
Da bismo objasnili laj njegov ogroman doprinos etnološkoj nauci u
obrazovanja. Prof. Filipović je imao sreću da je za učitelje imao
šta to znači, jedva da elaborirati. Na univerzitetu stekao znanja: iz
opšte i Prof, Filipović je, s strane, govorio i pisao:
i engleski jezik, zatim se služio svim slavenskim potom albanskim
170 GZM (E), N.S.
N.HADŽIDEDlĆ. M.S. FILIPOVIĆ I

skim, a znao je grčki i latinski. Samim tim su mu, pored studiranja kod emInentnih naučnika, bila
dostupna svjetska dostignuća u etnološko] nauci, što znači da poznavao metode i rezul·
tate etnološke nauke u svijetu. Ako tome dodamo njegove intelektualne kvalitete,
onda ćemo možda moči objasniti kako tako mnogo uraditi, bar za naše pojmove i okol·
nosti. Moramo dodati da je prof. osim gornjih nevjerovat·
nu radnu da je bio sasvim istraživački u pokretu i
stalno u radu. loga, posjedovao je i zapazi i one pojave i ka­
rakteristike pored kojih su drugi prolazili ne
Svi oni koji su o djelatnosti prof.
ja nije zanimala je na tom polju učinio
malno pripadao ni jednom od poznatih
tu situaciju objasniti. Mada je On[l!7lV~
etnološkoj školi. Razvio originalna shvatanja prilagodena prilikama;
u širokom kontekstu vremena i istorijskog trajanja i razvitka. Običaje i
u njihovom istorijskom razvoju, s njihovim modifikacijama i
koje na njih ostavljaju ekonomske, socijalne, kulturne i tehničke
vo interesovanje j za savremena zbivanja u narodnom životu. Zagovarao
gradskog živola i tradicija u okvire etnoloških proučavanja. Njegova
jentacija naročito je bila interesantna za inostrane kolege.
U njegove istraživačke metodologije možemo takođe konstatovati da
i svjetska metodološka dostignuća, SIvono vlastiti metod
i problema u nas, svjestan toga da su za etnološki rad uvijek
onda kritički prosuđene. On nikad ne ispituje samo
metodologiji primjenjivao je postupak:
na teren bili su višestruki. Izgradio je vlastiti
kupljanja podataka odmah na terenu njihovu klasifikaciju i kategorizaciju i tako
skraćivao kasniji kabinetski rad. Napisao i više uputstava za prikupljanje etnološke
Ostaje nam, na kraju, da istaknemo i pojave i probleme koje je prof.
proučavao i kojima je dao najveći doprinos našoj nauci, to su, pored monografija, radovi:
su, etničkim grupama, etničkoj istoriji, o zadruzi, katunu, leviratu, sororalu, eutanaziji, ""UL'!.!I""
tvu, o rodu, kontroli radanja, deformisanju lobanje, studije o ženskoj keramici i dr. Tri
teme na kojima je dugo radio, ali ih, na žalosI, nije uspio objaViti su: etnologija
sa i studija o patrijarhalnoj kulturi. Svi ovi i mnogi drugi njegovi radovi su ključ za
ženih etnoloških problema u nas i na Balkanu.
~~~~_ _ _ _ _ _ _ _G=ZM (E). NS sV. 45.1990. SIr. 171-172

UDK 39:929 »Filipović, M.S.«

Pregledni članak

MILENKO S. fILIPOVIĆ I USMENO STVARALAŠTVO - LOKALNA

PREDANJA

Dr VLAJKO PALAVESTRA, Zemaljski muzej, Sarajevo

radna energija i sistematičnost u

i etnoloških podataka do studijske
osobine Milenka S. Filipovića, čovje­
fonda što će nositi ime,
Duhovna radoznalost intereso­

tokom čitavog
upoznati naučnu s nekom novom neo-
Zanimale su ga narodne i na­
j ličnostima iz priče i
ruci, kao građa koju je sam priku-

•••
Jedna dugo odlagana radna obaveza studije »Historijska usmena predanja naroda
u Bosni i Hercegovini«), koja me okupirala u zadnje vrijeme, ponovo me suočila sa djelom prof.
Milenka Filipovića i njegovim člankom o lokalnim predanjima što je objaVljen prije
tridesetak godina. elanak je za učesnike folklorista Jugoslavije na Bjelašnici
1955. godine sa svrhom da za narodnu umjetnost, koji su se
okupili radi dogovora o svom poduhvatima, predstavi lokalna
kao zanemarenu vrstu usmene da joj se posveti dužna paž­
Pozivajući se na postojanje o porijeklu stanovništva, ro­
predanjima o starini i nastanku u po­
 GZM lE), N.S. sv. 45 , 1990, str. 171-172
172 V. PALAVESTRA , MS FILlPOVIC I USM ENO STVARALAŠTVO

jedinim većim ili manjim oblastiina, Milenko Filipo v ić je, koristeći se svojim bogatim iskustvom
ispitivača naselja i porijekla stanovništva upozorio buduće istraživače na potrebu sak upljanja i
proučavanja lokalnih legendi. » U pričama te vrste kazuje se «, piše on , »0 nekom neobičnom do­
gađaju za koji se veruje da se zaista desio. Može biti u pitanju prepričavanje legende, nešto što se
u davna v,emena desilo na nekom određenom mestu - legende koja se vezala za to mesto, a koja
će se, verovanto s istom uverenošću, kazivati i za mnoga druga mesta , pa i u dalekim delovima
sveta.« Sve u svemu, želja mu je bila da ukaže na neopravdano zanemarene, a bogate i značajne
narodne umotvorine koje su objavljene u - danas već preko dvadeset antropogeogra fskih monog­
rafija - u seriji» Naselja i poreklo stanovništva« Srpskog etnografskog zbornika, što ga izdaje
Srpska akademija nauka i umetnosti od 1902. godine do danas.
Milenko Filipo v ić je s pravom ukazao na folklornu građu u tom zborniku. l sam a ngažo­
van kao plodan saradnik, učenik i nastavljač djela osnivača Srpskog etnografskog zborn ik a dr Jo­
vana Cvijića, Fil i pović je osjetio potrebu da se založi za početak proučavanja ogrom nog fo n da
sitne građe lokalnih predanja sa željom da se prouče i vrednuju, a rezultati uključe u sintetska is­
pitivanja usmene narodne književnosti.
Profesor Milenko Filipović je budnim i kritičkim okom godinama pratio manje ili vi še u ­
pjele pokušaje realizacije njegovih prijedloga, ideja i sugestija što ih je tokom života iznosio p red
naučnu javnost: osvrtao se na te pokušaje, komentari sao ih, savjetovao i ukazivao na nedostat ke i
propuste. Erudita i temeljito upućen u naučne rezultate koji, makar i periferno, mogu da do pu ne i
osvijetle stručnu, etnološku problematiku od opšteg interesa, Milenko Filipović se pose bno os­
. vrtao na studije kojima se nekada i sam bavio ili im bio »duhovni otac «, inicijator. U vezi sa an­
tropogeografskim istraživanjima, koja je godinama obavljao, susreo se s usmenim predanjima o
starom stanovništvu i pr')blemom tumačenja imena i karaktera tog » starog naroda« u na rodn oj
tradiciji . Tako je već 1935. godine napisao osvrt na studiju Nike Zupanića » Ime Grk v pomen u
velikana pri Belokranjcih« (Srpski književni glasnik., N o va serija XLV, br. 7, str . 5S 1-554), pre ­
tpostaVljajući da se »sa dosta verovatnoće može reći da su pod ,Grcima' prvobitno i najče će za­
mišljani pripadnici pravoslavne vere a srpskohrvatske narodnosti«, hipotezu od koje nije odust ao
ni 1965. godine, pišući » Nekolike napomene o proučavanju predanja o starom stanovništ vu «
(Godišnjak Društva istoričara BiH, god . XV!, Sarajevo 1965, str. 231-241).
Milenko Filipović je, pored ostalih kvaliteta, imao i sposobnost da uoči vrijednost i zn ačaj
zaboravljene i zapostavljene građe, koja je odložena II drugi plan, bezbroj onih sitnih et nol ških
ili folklornih poda;aka i dokumentacije koja se lako zaobiđe i previdi, poput onog uginu log jag­
njeta u račvama drijena na Bjelašnici. Pored svega ostalog, za mene je i u tome značaj i v elič i na
djela Milenka S. Filipovića, čovjeka i naučnika.
 DM 173-174

UDK 91 :929 »Filipović, M.S.«

nperJle,uHll '!JlaHaK

MMJIEHI(O C.II>MJU1UOBMli M rEOrPAII>MJA

!tp MI-1J10W EJEJ10BI1TI-1'h, fiPl1pO;lIlO-MaTe"1aTl1'fKH <jlaKynT<lT, CapajeBo

DpYlKa :'.m ce SeJ1HKa 'laCT H 06ase3a )],a Mory rOBopHTH o

C. $HJ1HnOBHna y OKBHpl1Ma reorpa<jJCKe HayKe, npe)], cKynoM lherOBHX
Y'leHHKa, nOWTOlla_lJaua fl npHjaTeJba. o HaY'iHOM pa)],HHKY ca BpeMeHCKe )],HCT,1Ilue o.u
rO)lHHa lherOllor <jJH3H'lKOr O)lnaCKa, 3Ha'll1 l1MaTfl MoryliHoCT 06jeKTl1sHH­
l-berOBOr
!o:maTa je HCTHHa )la BenHKH JbY)lH, Y !laWeM CJ1Y'lajy Hay'lHI1 Hoce y ce611 H ca
C060M Aieno. HCTO je TaKO 'lIUbeH1H1 a )]'a OHH np!1113)lajy llpeMeHY, O)lpe~eHoj
WI(OJUl ca !heHHM H JlpyrHM 0)],peJlHHU3Ma. carne)lasalbeM
HOCTH JUl'iHOCTH, WKOJ1e, npHna)]'a, speMeHa H )lpyror, MOlKe ce )]'aTH cy)l O
HaY'lHOr p3)lHHKa. CYM!haM.ua liy TO OSOM npHJ1HI(OM 6HTH Y CTalhY ypa.mnH. Y HaweM cny­
je Ha )],jeJ10 11 MjeCTO MIlJ1eHKa e. $11J1HnOllHlia y jyrocnaseHcKoj reOf­
o.uMax KOHCTaTosaTH )la npo<jJecopa <!)11J1HnOBHna y .uPYWTBCHor
KaKO ce TO )],aHac Tpenlpa, a y BpeMeHY )],jeJ10aa!ha TO je
n0311aTO je H3 Jl(HSOTHOr nyTa np,oqlecop'a
cnywaJ1au, Y'leHHK 10aaHa !J.al1jHna, reOfpa<jJa JYlKHHX CJlalleHa
!>U.uto"J1A Hay'lHHKa caor speMeHa, Tsopua aHTponoreorpa<jJCKe WKOJ1e. 3aTO ce 6e3
J. UJmjHlia He MOlKe CXBaTHTH npo<jJecopa $HnHnOBHna y aHTponoreorpa­

npOWJlor H nO'leTKOM OBOf CToJbeha J. USHjHh CTsapa OpHfl1H3JlHy rp{'rr,~ti'<'"·v

"YnYTCT3Ba 3a H3Y'laaalb3 HaCeJba H nOpeKJ1a CTaHOBHHWTBa«
(1896- 11 nOKpeTMha y OKBHPY cepHje HaceJba cpnCKffX 3eMaJba, KOjH ce O.u 1922. Ha3H­
Ba HaCeJb8 ff nopeKJ1O CTH88Hl1ll1T88. Y r !(tbH3H HaCeJb8 USHjlln o6jaBJbyje paJl "AHTponoreor­
pa<jJCKH np06JleMH baJlKaHCKOr nOJ1YOCTpsa«, KOjH npe.uCTaB~'ba He caMO OCHOBY Hero H LlaJleKO­
CeJl(aH nporpaM 3a HaY'lIIa llCTpalKHsalba aHTponoreorpa<jJCKe H eTHOJlOWKe Y
HaCeJba 3a Jl(HBOTa J. USHjHha cy 24 KlbHre.
"rn~'tv'''''~ WKOJJa je y cBHjeTY C OpHrHHaJ1HllM MeTo.uaMa,
BOJbHO HCKopHlJlTeHH H
DPHl(S3T3lbeM H)],eja UBHjHna, Beh y CTY)leHTCKI1M .uaHI1Ma M.e. $HJ1lmOBlln ce onpeJl­
jeJbyje 3a HcrpalKllSa!he HapO)la, Hacelba, H3pO)lHOrlKHBOTa H 06H'laja, WTO My je WH­
pOKO nOCTaBJbeH CTy)lHj rpyne HaYl(3 - eTH0J10rHJa, apXeOJlOrHJ3 II HaUHOHaJlHa HC­
Topl1ja - y nOTnYHOCTH oMoryhasao. BeJlHKH H pa.LIHH nOTeHuHjaJlH M.e. $HJUmOBHha pe3YJl­
THpaJIH 3aspwaBalheM CTY)ll1ja 3a TpH H no rOJU!He, a )lOKTOpCKe 3a CBera Tpl1
rOll HHe 1928). HCTospeMeHO je 6110 cpeLllbOWKOJlCKH HacraSHHK y H BeJ1ecy!
!tI1CepTaUHja EIHff'fKa np0ll1,70CT H81l1er y OKO,7ffHff BffcoKor: bOCH a on-
WTH LlHO onulHpHe MOHorpa<jJHje »BHco'IKa 06jaBlbeHe HCTe 1928. Kao Klbl1re e.lll1­
Ul1je HaceJba ff CTaH08HHll1T8a. CJlHjeJle Kpahl1 pa)losll »Borowha H bH­
o'la« K!h. 1930). JlPyror csjeTC!(Or paTa
»rJlaCIlHau« »PaMa ':/ bOCHIl« (HaceJba ••• Klb.
bcorpail. H »TaKOBO« 1959).
Jlpo<jJecop je TaKO y eil.HUHjH 06jaBHo Tpll-'leTHpH Klbllre ca npo­
cropa bocHe H XepuerOBI1He, Kao II SHLUe KpahllX npHJlOra. 3aTO jacHo.LIa pllje'l O BeJlIlKOM
nperaou,:/ ca BeJ1HKI1M pe3YJlTaTHMa ':/ OKBHPY npaOM y H Xepuero­
llHHH, a MOlK.ua H y JyrOCJlaBHjH no 06HMy pail.OBa. pa.uH, npHxaaTaMO MIl­
cao, je caM npo<jJecop $I1JlHnOBl1h H3HHO npl1Jlory aHTponoreorpa<jJCKa WKO-
Jla« CapajeBo 1957); je npHKa3ao l~eJlHHH (06YXBaTaj,:/­
hH H nOK. y »Xepuer08ltHa« VI, beoipaJl
1909), Koja, He caMO no LUHpHHH Hero H no WHpHHH nOCMaTpalba yonwTe
cna)la y HaY'lHO HajBpeJlHHje MOHorpaq)Hje y ?To je 61lJ1a tberOBa il.OKTOpCKa .L\llcep-
TaUHja KapaKTepa. OocToje peamm H31J1eJlH )la YCKOPO 06HOBH H3Jlalhe osor
OSHM !-mje HHnOLUTO YMalheH 3Ha'iaj H MjeCTO )],je_na npo<jJecopa $HJ111nOBHha
y )lOMeHY aHTponoreorpa<jJl1je.
 1990, CTp. 173-174
174 M. EJEJlOBI1Tl1li, H rEOrPA<I>l1JA

HaM MoryhHcoT 60Jber YBHAa y KOH'

!lenT onwn! H noce6HH AHO, OnWTH
Cl.InplKl!: npeAliO, HMe, n0J10lKaj, KJ1HMy, BOAe, 3eMJbHWTe, OCHHBaH>e HBCeJha, Hmose ceJJa,
3aHHMafbe CTaHOSHHWTBa, MHfpaUl1je fl nOHeKalI H .uywesHe
JlHO CaJlplKH csaKor HaCeJba ca rJJBSHHM TeJKHWTeM HB
CTBHOBHHWTBY, HB MHrpauHjBMa, lp,o$,ecop $HJJHnOBHh 6HO THn HCTpBl!<HSa'la 110 CXCMH,
Hero HCTpalKHBB'la BeJJHKe, 3a TO cy fberOBB HCTpali<HSafba n06pHM .llH-
jeJJO.\1 OpHrHHBJJHa,
I1cToBpcMcHO C HCTPBlKHsBfbHMa HBCeJbB H
KOMnJJeKCHHM HCTpalKHBBfbHMa l1CTOr npOCTopa. HBC OHa ca
Kao },DpHspe.ua, caoopahBj l1 HaceJba Y BHCO'lKOj HaxHjH«
),PaMa.DpOMaTpBa.a o npHspe,ll.H, cao6pahajy H HaCeJbI1Ma«
1951), »Dp030p« (rern,
1932), MOPpH'Ia (conCTBeHO
H3JlafbC »MO.!lpH'Ia HeKa.u H ca.ll«
H3pafba
_.'Y"J--- 1959), "BapowHlla OJ10BO CB OKOJJl1HOM({ (Eeorpa.u
pa3BHTaI{ BeJleca (rrn 1934. H 1935), »0 "~T'm'cn"
1949), Kao H fberOB npBeHau »Bl1COKO«, ~~.I_.nuv ..
1924).
",,'fi\!W1J1V 6pOjHH npo<j;Jecopa <i>HJlHnOSHha Y HeKOJJHKO HalliHX
nO'leB o.u OHe (TPH.uCCCTHX roLUlHa) na .uo OHHX y EHUHKflorle~:mjH
U(;.l1d,'t1IC I H ll. To ce nOCCOHO O.uHOCH Ha OHe npHJJOre KOjH HHCY TOJJHKO nO.llJJOlKHH

CKHM npoMjeHBMa.
eSOM BeJJl1KOM y'lHTeJby npo<j;Jecop $HJJHnOSHh ce U;IYlKHO
pa.uOM »UsHjHhesa WKOJJB«)Ja je
lliKOJJa Koja je CHCTeMaTCKH HcnHTHBaJJa HaCeJbB H nOpeKJlO CTaHOSHHlliTlliI,
TH Me orpOMaH y.ueo KYJJTypH HaWHX Hapo.ua«.
HeYMopHH HCTpalKl1Ba'!, OOPBU 3a cBoje HaY'lHC norJJc.ue,
BOJbHO KpI1TI1'laH H CaMOKpI1TI1'laH, orpOMHe pa.uHC H HHTeJJeKTyaJJHe CHare, npo<j;Jecop
BHh .uOJla3H Kao n03HaTH Hay'!HH H H pe.uOSHH npo<j;Jccop
Te.upH 3a rcorpa<j;JHjy $HJJ030<j;JCKor ro.uHHe, no.u fberOBHM
HHWTBOM nojaBJbyje ce 1957. ro.uHHe npBH H 3a Hay 'lH II
HH II XepuerOSHHll Teorpa(jJCKH npeTJ7ep. OH ype.uHHK npsa 'leTHpH
neH3Hjy. Dpo<j;Jecop $HJJHnOBllh je He caMO Hero H npSHX
Ha TeorpatjJcKor J1pywT8a EiHX H li floce6HHx H3pafb8 .ilpyulTBa
Dpo<j;Jecop $HJlHnOSHn 6HO HHHuHjaTop, opraHll3aTOp H HajaKTHBHHjH Y'leCHHK
HHX CTpy'lHHX MaHH<j;JeCTaullja ceMHHapa, KOHrpeca HT.il.). HaKo
'lcwhe 3a osaKa S pa.u HHje .u06Hl~ao npll3Hafba, 3a fbHX HMao HenopeUlls ay-
SeJJHKOr H HaY'lHor panHHKa. y PB.ilY .upywTsa, Kac'
AHYEIlX, y6p30 H nOCTajc pe.llOSaH 'iJJaH WTO je npH3Hafbe
MOlKe .ua nOCTHrHe y lKHBOTy.
je 'losjCI(, a noce6Ho Hay'iHH panHHK, BHwecTpYKH .uYlKHHK CSOM nOCTojafbY - po­
nHTeJbHMa, PO.llHOM Kpajy H speMeHY y KOMe lKHSH. Dpo<j;Jecop H aKa.ueMHK MHJlCHKO C. $HJlH­
nosHh je Y nOTnYHoCTH, casjecHo II 'laCHO, O.!lYlKHO CSC HaseneHe nyroBC. TaKSHM CSOjHM panOM
IlCTOBpeMeHO je cse Hac 3anYlKllO. eSH MH, fberOBH Y'leHIlUH, nOWTosaOUH H KOjH
CMO HCKOpllCTHJJH MoryhHocT ,ll.a ce .ilaHaC oKynllMo ysjepeHIl CMO .ua OCHHsafbeM npoljle­
copa MlI.fIellKa C. 4lllJlllnoBlllia, Kao H HaWHM cKynoM .ilHO nyra SCJJIlKOM HaY'!HOM
pa.uHHKY, nC.ilarory H 'lOsjeKY - HaweM nOlliTOBaHOM MHJleHKY e. $HJJlmOBHhy!

JUITEPATYPA:
N. Hadžidedić: ln memoriam akademik prof. dr Milenko S. Filipović«.
XIII, Sarajevo 1970.
n. BJlaXOBHIi: MHJJeHKO C. $HJ1HnOBHh H TflaCHHK er)l, CB.
2, 1969.
 DM (E). H.C. C8. 45.1990. np. 17 5-186

UDK 39:016 » Filipović, M.S.«

6115JlI10rPA<l>I1JA PA)J.OBA.up MI1JlEHKA C. <l>I1Jll1nOBI1TtA

C KpaheHHue:

ANU BiH Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Sarajevo

EJ Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb
EP Etnoloki pregled, Beograd
rr n rJlaCHHK reorpacpcKor JlPywTBa, 6eorpa.u
rHICAH rJlaCHHK ETHorpacpcKor HHcTI1TYTa CpncKe aKaJleMHje HayKa, 5eorpa.u
rEM rJlaCHHK ETHorpacpCKor My3eja y EeorpaJlY, 6eorp a.u
rCHn rJJaCHHK CKoncKor Hay 'IHOr JlPYWTBa, CKOnJbe
GZM Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, Sarajevo
NS Nova serija
H3MC HaY'IHH 360pHHK MaTHue cpncKe, HOBH Ca.u
nnHn npHJl03H npoY'IaBalbY HapOJlHe noe3Hje, 6eorpa.u
PBM PaJl BojBo/)aHcKHx MY3eja, HOBH Ca.u
CAH CpncKa aKa.ueMHja Hay Ka
CE36 CpnCKH eTHorpacpCKH 360PHHK, 6eorpa.u
3H)I(O 360PHHK 3a HapOJlHH )f(HBOT H o6H'Iaje Jy)f(HHX CJJa BeHa, 3arpe6

1924.
l. » <l>o~a«, rJlaCHHK (/JepHjaJlHor C8Be38, (6eorpa.u), II, 6p. 6 H 7 (jaH . H <jJe6.), 5-7.
2. »ny6poBHHK y 60CHH«, r3M, XXXVI, 101-106.
3. »MaHacTHp Y.upHM HJlH rOCTOBHh«, r3M, XXXVI , 109-112.
4. » BI1COKO«, rrn, II, 76-93.

1925.
5. »nOJlOlKaj 60CHt y HaUJoj .uplKaBI1 . HeKOJlI1KO onalKafba« HapoJl, (CapajeBO), V, 6p. 22 (19.
MapT).
6. »Kraljeva Sutjeska«, Slobodna štampa, (Sarajevo), 56 i 57 (7. i 8. nov.).

1926.
7. »HaTnl1c Ha CTehKY Y TI1'fl1hI1Ma«, r3M, XXXVIII, 79-80.

1927.
8. »HOBI1 no.uaul1 o KaKfbY«, r3M, XXXIX, 225-230.
9. »nOpO.uI1'fHa, JlI1'fHa 11 eCHa<jJcKa CJlaBa Y BeJlecy«, rEM, II, 28-33.
10. »np. JOBaH UBl1jl1h« , CpeJlHHa, (Ty3Jla), III, CB. 2 (15. MapT), 23-24 .

1928.
ll. »PaHl1ja npl1Bpe.ua y OKOJlHHH BHcoKor«, rrn, XVI, 12-18.
12. »KOCTYPHHue y BeJlecy«, rCH)l, 111,289-292 .
13. »Starine u Bakićima kod Olova «, GZM , XL, 69-78.
14. »CJlaBe HJlH CJlYlK6e (BHCO'fKH rOpfbH Kpaj)«, 3H)I(O, XXXVI, CB. 2, 329-341.
15. »vb npOUJJlOCTH CapajeBa (YcnoMeHe je.uHor BeJleUJaHHHa KOjH je 3H.uao capajeBCKY HOBY
UPKBY)«, nperJJeJl, (CapajeBO), 56, 171-173.
16. »BHCO'fKa HaxHja«, CE36, XLIII, 191-647.
OnUJTH .uHO UJTaMnaH noce6Ho no.u HaCJlOBOM: »ETHH'fKa npoUJJlOCT HaUJer Hapo.ua y OKO­
JlHHH BHCOKor (y 60CHH). ETHoJloUJKa pacnpaBa. (6eorpan), 1-146. non HCTHM HaCJlOBOM
je.uaH o.ujeJbaK je o6jaBJbeH y npefJle.uy, (CapajeBo), 51, (anpHJl 1928),4-6.
176 p <!>A6~IJAHV1n,
.-- -­ .. -------~-~-----~--

1929.
17. BeJlecy{(, rCH)J" V, 283-294.

lB. »npI1Spella, II HaCeJha y BI1CO'lKOj HaXl1jH«, noce6Ha J13.aafba

.apYI11TBa, (6eorpall), 1-68.

19. »reo<jlarl1ja HaweM HapollY«, IV, 101-104.

20. rrpOCOM({, rEM, 112-113.
21. KOB'le311{(, r3M, XLI, 109- JJ

1930.
22. CE36, XLVI, 593-616.
23. »Bor'owha 11 bOCHI1H, 617-696.
24. »Zbornik Petra iz Radovlje u Narodna Starina, (Zagreb),
25. CnacHlia (l.{ypoBcKa 6YJla'laHI1Ma«, rCH)J" VII-VIII,
26. KOHrpec CJlOBeHCKHX "'{)rr.M!);:' l1 eTHOrpa<jla«, nperJle.a, (Capajcso), V, cs. 80,550­

27. »ETHOJloWKI1 onl1C OrrHC rrYTa I JI KOHrpeca CJ10BeHCKHX reor·

'1 cmorpa<jla, I, 186-189; 16, 58-62.
28. l1Me 11 CJlll'lHe CJ1aBe Y MOllPl1'lIl«, XLII, 205-210.
29. eTHOJlOWKOM JYl!<He Cp6l1jc«, V.W~LUrv"'" CKOf1CKOr IjiJ1Jl030IjicKor ljiaKYJl-
TeTa, (CKOrrJbe), I,
30. »jellH3 Harr0\1eH3 o caxpafbHllafbY MpTsaua Y )J,amlaUl1jl1«, rEM, V, 138-139.

1931.
31
32.
33.
34.
35.

1932.
36 (jaH.), 33-40.
37. KOTJ1VHIH«, 360pHHK pailOBa Ha I II KOHrpecy CJlOBeH­
y JyrocJlalll1jl1 1930, (6eorpall), 250-254.
38. MOllPl1'll1«, nperJle.a, (Capajeso), K!h. VIII, rOll. IV,

39. Mo.apJ1'/a, CorrCTBeHo l13na!he, 75.

40. »3aHHMJbI1BI1 KyJlTHl1 npellMeTI1 11 (y cpe3y )!{erJlI1KOBcKOM)«, JY!KWI
nperJleJ1, 409-418.
41. "Visočki starina, (Zagreb), XI, 27-46; i Etnološka biblioteka, (Zagreb),
20. str.
42. »ETHoJ1owKe 6eJ1eWKe H3 CeBepHI1X BeJ1eWKYlX ceJla«, VII,64-77.
43. »ETH0J10rl1ja y 'laconl1cy 'ly)lCHa Cp6J1ja'«, rEM, VII, 122­
44. u Glasniku Skopskog naučnog društva«, Narodna starina, (Zagreb), IX,

45. »Borovičani«, ZNŽO, XXVI sv. 2, 216·223.

46. ))A Šomet de Fose i njegovo o Bosni«, Pregled, (Sarajevo), VIII, sv. 99-100 (mart-ap·
ril), 206-211.
46a. »A WOMeT ne <t>oce, )J,ywesHc oc06HHe YI 0611'lajH 60caHaua«, <jlpaHUYCKor)
MI1J1. C. <t>11J1l1noBl1h, nperJle.a, VIII, CB. 99-100 166-173.
47. »f1pOJOp«, rrn, XVIII, 1-16.

1933.
48. »f1l1TaH..a 3a caKynJha!he o rrpI1Ml1TlHIHOM rpH'lapCTBY Kao JKeHCKOM pallY,« Y'IM-
TeJbCKH nOKpeT, (CKOfIJbe), 142.
49. »'KHlIO' HJlH 'l(l1J1a', CTapa Mepa 3a )1(11'1'0«,
50. »Begovi Kopčiti« (povodom Ante

Preg/ed, (Sarajevo), IX, sv. I 16,479-482.

51. »KoHTpolla pal1aH:.a Ha lJlacI1HUY", nperJltw, (CapajeBo), IX, 666-669.

52. »Howe!he KaMeHa o SPaTy (HOSH nOllaUI1)«, rCHn, XII, 307-308.
nM( E). H.CCB 45 . 1990. crp ' / ~ -186 177
P 4>AIi11JAHHli . 6116 11O f P"4>11JA PA..)OBA M e <1>vL111n OlHlnA

53. »'C pe6 pHfI llap' «, rEM. VII. 93-95.

54. »Te>Ka'lKe csehe 11 Cl ll'tH lt 06 H'lajfl Y HeKfI~1 KpajeSli\la«, rEM , VI 11,95-98.
55 . »CJ1 aS OHCKfI BOTHSH 0 .1 1l0cKa«, rEM, VIII, 98-99.
56. » Uap LlasH.u II cs. I1Jl ltja Y l.lI1raHCKO\-l npellafby «. rE M, VI II . 100- IOL
57. "npfl \IHTI1SHa Cpe[[CTBa Ja npeHoc .u06apa lJ KpeTafbe Ha r.!] a C H~IllY«, r3 M, XLV, cs. 2,
129-134

1934.
58. »Eine wi . senschaftliche Expedition der Belgrader Un iversitat«. Etnologisch er Anzeiger,
(St uttga rt), III , 249.
59 . »\·13 HeLlaSHe npOWJlOCTI1 BeJleca «, rCHLl, X II I. 131-140.
60. »HoSH nonallfl o HowefbY KaMeHa o spaTy«, rCHLl , XI I!, 237 -239.
61. »'JleTonflc' MaHacTHpa cs. ApxaH~e.~ a y 4 H'l eey (B eJ1 eW KIoI cpeJ)«, JY )I(HIf nper.f7eIl,
( Kon.rbe), 19-27.
62. »PeJYJ1TaTfI eTHOJl OWKHX flCTpalKHsafba y npeLleJ1 HMa OKO AH IlPHjesHlle H KOCOBCKe M HT­
posHlle«,I-l3sewTaj O CTafbY H pa.uy 3anYlK6HHe JlYKe neJ10sHha Tpe6Hfblla y ro.nHHH 1933,
(6eorpa.n), 127-130.
63. » nOJ1oJKaj H TepHTopHja J1 HH paJSHTaK BeJ1eca «, rrLl , XX, 1-16; X X I, (1935),1-10.
64. »Varošica Olovo s okolinom«, Franjevački vjesnik za 1934. god ., (Beograd), 231-247,
270-281,301-312.
65. » EncKa neCMa y OKOJ1HHH CTpYMHue«, nnHn , 1,222-229.
66. »EncKa nec.' la y Cpe.ncKoj «, nnHn, 1,260-262.
67. »CeSepHa BeJ1eWKa ceJ1a«, CE36, LI, 64-56.
68 . »CTapH JaHaTfI H eCHa<jJH y BeJlecy «, rEM, IX. 46-56.

1935.
69 . »AHTpOnoreorpa<jJcKa II eTH0J10WKa npoy'!asafba y CTPYMH'!KOM CpeJy 1934. rOLl.«,
rCH)l, XIV, 207-208.
70. »HoSH no.uallH o YepKeJH\1a y jYlKHOj Cp6HjH «, r C H.1l., XIV, 267-268.
71. »KYJ1T csno r C ase«, KaJJeHIIap npOcBera Ja 1936. ro.n., (C a pajeBo), 32-38.
72. »HeHMapH llpKBe CB . 60roponHlle y CKOnJbY. n pOWJ10CT po a '3o rpa<jJCKHx y SeJ1ecy«,
CnO \1 eHHlla npaSOCJ1 . xpaMa cs. 60ropOLlHue y CKOnJbY, (CKOnJbe), 299-3 14.
73. »MHjar TOMHh«, nnHn, 11 12, 239-241.
74. »3anHCH H H.aT(lHCH (HJ BeJ1eca H CrpYMH'lKOr cpeJa)«, 360PHlfK 3a HCTOPHj y j. Cp6lfje If
cyceI/f{J1)( 06JJaCTIf, (CKOnJbe), l, 287-297.
75. »Lle<jJopMHcafbe J1y6afbe y JyrOCJ1asHjH« , r EM, X, 18-32.
76. »EMHH-ara H nop-A1IH-6er (npHJ10r HCTOP Hjl1 BeJleca)«, JY)I(HH nperJJeIl, (C KOflJbe), X, 69­
75; HepeJba, (Eeorpan), 6p. 420, 3/ 24/45, 4-6.

1936.
77. »UHH.UaPH y BeJ1ecy«, JyJKHlf nperJJeIl, (CKOnJbe), CB. 5. (Maj ), 173-180.
78. »MeTaJlHH SOTHBl1 KO.n npaSOCJIaSHHX Cp6a«, rCH.1l., X V- XVI, (1935-36),241-253.
79. »HoSH nOLlaUH o l<aJleMJbeH>Y 60rHH.a Y CTap Hje BpeMe«, rCHJl, XV- XVI, 413-41 5.
80. »Das Zerk.ratzen des Gesichts bei Serben und AJ banem«, Revue internati onale des etudes
balkaniques, (Beograd), III, 157-166.
81. »)I(eH.CKa l<epaMHKa KOlI 6aJlKaH.CKHX HapOlIa (peJHMe)«, Resumes des co mmu nications pre­
sentees a la Vl-e section (Ethnographie, sociologie, demographie, a nth ropologie) du IV-e
Congres des geographes et ethnographes slaves a So phia - 1936, 9- 11 .
82. »TeTOBHcafbe Y jY~H.oj Cp611jH«, rOIlHwlbaK CKo[Jcxor !/JJfJT03olj>cKor !/JaKYJJTeTa,
(CKonJbe), Il, (1931-1933), 75-96.
83. »)I(eHcKa KepaMHKa KOlI 6aJlKaHCKHX H.apo.na« , Comptes rendus d u IV-e Congres des geog­
raphes et ethnographes slaves, (Sofija), 247-252 .

\937.
84. »KYJ1T CTeBaH.a Lle'laHcKor Ha OB'IeM nOJbY((, XpHill.~aHCKO lJeRO, (Cl<onJbe), Ill, 180-195.
85. »nJ10BH1l6a BapnapoM on CKOnJba .uo COJlYita((, BpeMc, (EeorpBll), 5-9. jaH. .), 31.
86. »EOlKHhH.H 06H'lajH Y BOJ1I<OBHjH (y nOJ1ory)((, JyJKHH npemep, (CICODJbe), 29-31.
87. »npOY'laB3fbe ceJ1a«(, flpeme)1, (Capajeso), Kfb. XIII, r Oll. XI, 163- 164, 507-512; Epa:JIIa,
(Iieorpa.n), I 1941, 83-87.
88. »Cp6JbaUH«, CpncKH KIbHJKeBHH macHHK, (HOBI{ Ca.n), HC , LI, (16. aBr.), 612-625.

12 - GLASNlK
i78 p

89. OllJflćWf/O-MelIHIlHHC,f(J1 nperJ7ea, IX,

90.
91.

92. lleHTpaJ1Hor XlJflJjeHcKor (neOf­

93. llcHTpaJ1HOf xHfHjeHcKof 3aBO.lla, (neorpall),

94. XII,20-29.
95. rO!lHHe«, JyrocJ;onCHCXJ1 HCTOPJ1jcKH

1938.

3a HCm!THBafbe HapOll}lOr o61l'laja II OC06li­

YnYTcTBa CKOncKof HaY'lHOr CB. l, 80. CTp,
98. H fberoBH nOTOMUH (OpHJ10r JY%HH nperJ7e.a,
65-69,
99. nOHn, V, 44-53,
100. Oc()b~(HaMa CTaHOllHIlKa CKoncKe KOTJlIlHe«, Co­
X,223-247.
101.
102, (CKOnJbe), II!,

103.
. Vere Košak: hodaljke za Narodna starina. (Za­
104, rEM, XIII, 144-147,

105. 3am1cll«, CTapHHap, (6eorpa.u), Tpeha cepHja, XIII, 205-207,

106, HO, V, 252-254.

107, »O.llHOC HapoilHe np,!nOBeTKe H enCKe neCMe«, on

108, »HoMa.uCK!1 Ha OrpaJl(!leHY«, rcn, XXIV,

1939.
109,
flO1lJfTHKIJ., (lieorpa.u), (6-9, jaH.), 16.
110.
II I.

112. BO Col/ma, (COqlH­

113.
J1YKa), 123-126,
114,
Y'!IlTeJb H JIeKap y Tewlf,Y li TY3J1li«, (Ca pajeBO).
46-53.
115. bOCHH«, HOBH J1CTO~HI1K, 162-163.
116, ~aConJ1C, (6eorpa.ll-3arpe6­

117. HCTOPJ1jCKH 'faconJ1C, (6eorpan-3arpe6-Jby6JbaHa), V,

118. ).l,f:I')apCKH
119.
120.

1940.
121. }} ETHOJloWKO Y CKOnJbY H fberoll (CKOIlJbe), I, J -2,
122. »Mo6a 3a ETHOJlOrHja,
123. »Xel'lHMH fl a PJl l!l'IH «,
41
124. MaH;1CTHp YJ1pHM HJlH rOCToBHIl y EOCHH, (CKOnJbe), 23. CTp.
125. MaHacTHp B03ylla y liOCHH, (CKOnJbe), 34. CTP,
nM (E), HC CD. 45,1990, cov' 175-186 179
P <t>A6VlJAHVll1, 6Vl6J1VlorPA<t>VlJA PA;lOBA M.e. <t>Hm1nOB~l11A

126. ro.~06pt)aHH y i'haJlHjH«, (CKOnJhe), I, 129- l 34.

127. pona e llJlaWKHM ETHOJlOHfja, (CKonJhe), I, 174-176.
128. Pacyxa'la«, I, 76-178.
129. »HeI<B norpe6HH 06H'iajH y KOJlaUHlHY«, ETHOJlOTHja, (CKOnJhe), I, 178-179,
130. rOJ"JO 6pJlO, (CKODJbe), 85. CTp.
131. »MapKoll KaMe H KOll KopHwe«, ETH0J10FHja, (CKOnJbe), l, 244.
132. EiHpa'! (HeKo.'1HKO eTHOJlOWKHX 6eJlell(aKa)«, rEM, XV, 33-40.
133. Village en Serbie Meridionale«, Proceedings of the XIVth International Congress of
Sociology, (Bucuresti), Papers, Serie B, The Village, V, ll, 38-48.

1941.
134. »HeKe oco6HHe jYll(Hocp6HjaHcKor ceJla«, KaJleHJlap CnoMeHlma CeJlo 1941, (Eeorpan),
353-355.
135. »TYPKMeHH Ha EanKaHY«, ETHo.'1orHja (CKOnJhe), 11,21-26.
1945.
136. »HeCpOn;UI'IKa H npeXlBojeHa 3anpyra«, (Eieorpan), 61 CTp.

1946.
137. "raJll·\nOJhCKH Cp6H«, (EieorpaJl), 124, CTp.
138. »OJlJlall(elbe Ha npexpaHy«, rr)l, XXV!!, 76-91.

1948.
139. naBJlc«, J1CTOPHjCKH 3amfCH, (lJ,eTHlbe), I, 168-178,256-263,
140. »neneJbapH. npHJlOr wYMcKe npHllpene«,MY3ejH, (Eeorpa.ll), I, 19-26,
141. »CTape ceOCKe KlbHre H PYKonHCH no ceBepoHCTO'!Hoj EOCHI1«, r3M, HC, III, 251-260.
142. »TparODH nepYHOBa KYJlTa KOn JYlI(HllX CnOBeHa«, r3M, HC, III, 63-79.

1949.
143. )laMjaHolllll1113 Be.'1eca, 30rpa4> II HCHMap (OKO 1843-1878)«, MY3ejH, (6eorpail),
2,
144. »Teo.llop CTe4>aHoll BaJheBaU, cp611jaHcKII llKOHOfiHcau 18, BeKa«, MY3ejH, (Eeorpail), 2,
145.
145. »ETHOnOlllKH (eTHorpa4>cKll) pan Y BojBonHHll«, JicTOnHc MaTJWc CpncKc. (HoBIl CaJl),
IUb, 363 (anpHJl), 224-230.
146. »0 'BapowlluaMa' Y ce.~IlMa«, rr)l, XXIX, 33-37.
147. »'BeJlHKII nJ1yr'«, J1cTOPHjcKo-npaBHH 36oPHHK, (Capajello), I, 138-140.
148. II 0611'lajll HapO.llHll Y BIlCO'!KOj HaxHjw<, CE36, LXI, 336
149. KoneKTllBHor TpajHor lI(aJbelba«, J1CTOPHjCKH 3anJ1CH, IV, 77-85,

150. »AHKeTa ETHorpa4>cKor MY3eja Y EeorpaJlY o HrpaMa non MaCKaMa (vbBeWTaj)«, My3ejH,
(Eeorpa.n). 3-4, 163-166.
15 L » ETH0J10mja (ETHorpa4>Hja) Y MY3ejllMa An BojBonIlHe«, MY3cjJ1, (Eeorpan, 3-4, 157-162.
152. npCTeH H3 TMaBe Y TonllllUII«, MpejH, (Eeorpan), 3-4, 29-34.
153. HaTnHC 113 nYCTe PeKe 113 XIV BeKa«, J1crOPHjcKH 'IaCOnHC, (Eeorpan), l, 54.
154. je .Ila ce y Eeorpany oCHyje MY3ej npHMelbeHe YMeTHoCTH«, YMCTHOcr, (Eeor­
61-62.
155. Bol'HIKa no HaponHllM npaBHI!M o611'!ajHMa«, J1croPJljCKo-npaBHH 36oPHHK, (Ca­
2,69-99.
156. Ha npexpaHy (HOllll nOJlaUH)«, rr)l, XXIX, CD. 2, 153-155.

1950.
157. (Ca nOKOM Ma3aJJlll'ieM). »MaHaCTllp nanpal'ia y EocHH«, CnoMcHHK CAH, (Eeorpan),
XCIX, 96-114.
158. (Ca naKOM Ma3aJJHl'ieM). »MaHaCTl!p TaMHa«, CnOMCHHK CAH, (EeorpaJl), XCIX,
115-130.
159. »Tpa'!Kl! KOlbaHllK y o6l!'!ajIlMa II BepOBalb!!lMa caBpeMeHllx 6aJJKaHcKllx Hapona«, HaY'lH8
Jl3.aa1i>a MaTHue cpncKe, (HOllll Can), KIb. IV, 49. CTp.
160. »PO.!l.OBCKe Tpne3e, KOJlH6e !!llll co6pawHlIue«, r3M, HC, 95-102.
161. »MY3ejcKII capanHllUH llJlII nOBepeHIIUII«, MY3CjJl, (Eeorpan), 47-52.

12'
180 r3M (E). H.C. cs. 45, 1990, CTp. 175-186
P <l> A 5 Yl JMiVln . 5V15 JH;orPA<t>V1JA PALlOBA MC. <t>V1JlYlnO'3V1"f1A

162. »HauaK H UH"lIa«, MyJcj ll, (Eeorpan), 5, 113-128.

163. ,,]lYTKe no Ky haMa II np030pH Ma«, H3MC, l, 276.
164. »Ma!)HjcKo pa36f.jafbe cYlIoHa «, H3MC, l, 110-127.
165. ,,3eMsb8HH JJO Ha u I(ao .~IY3 H'iKH HHcTpYMeHT«, H3MC, 1,275-276.
166. »CTapH Cp nCI( H 3anHCl\ H HaTnHCH HJ cesepOHCTO'iHe 1i0cHe«, CnOMeHHK C AH , (lieorpan),
XC IX, 65-95.
167 . "CeocKII UHr3 HII H«, I1cTopl1jcKo-npaBHI1 36oPHI1K, (CapajeBo), 3-4, 223-226.
168. "fJlaCHHa u, aHTponoreorpa<jJcKo-eTHOJlOWKa pacnpasa«, CE36, LX, cs. 2, 1·287.
1951.
169. »HaponHa HOWfba Y Pa)'! H«, f3M, HC, VI, 121-132.
170. " DpoY'iaSafb e cTeha Ka«, 360pHHK 3aI11TI1Te CnOMeHI1Ka KyJJ Type, (lieorpall), I. 131 -137.
171. »)I(eHcKa Kep aMHKa Kon 6all KaHCKHX HapOna«, nOce6H8 113.1l81b8 CAH (ETHorp8!/JCKH HH­
CTHTYTI(J-b. 2), (!ieO! paLt), C LXXXI, 185 CTp.
172. »UHHUap H y 1i0CHlf«, 360pHHK pa.llOBa ETHorpa!/JcKor HHCTI1TYTa CAH, ( eorpall), 2,
51-105.
173. »KpwTeHlI MYCJlHMaHH«, 360pHHK pa.llOBa ETHorpa!/JcKor HHCTHTYTa CAH, (lieorpan), 2,
114-123.
174. (Ca nOKOM MaJaJlHheM). "MaHaCTHp OJpeH«, CnOMeHHK CAH, (lieorpan), CI, 89-123.
175. (Ca nOKOM MaJa.JlHheM). »UpKSa ]loMHHua Y !iOCHH«, CnoMeHHK CAH, (lieorpan),
125-154.
176. "nOCTaBJbafbC H1.n olK6e Y eTHorpa<jJcKoM MYJejy« , MY3ejH, (lieorpan), 6, 6-15.
177. "PaMa . npOMaTpafba o npHBpenH, cao6pahajy H HaceJbHMa«, nOce6Ha H3.1la1ba CpnCKor
reorpa!/JCKor .IlpYWTBa, (lieorpan), CB. 29, 76 CTp.
178. » Pa60W-Ka.JleHnap Y liaHaTY«, H3MC, 2,121-122.
179. »Bojso!)aHcKH hHJlHMH Y HaponHHM 06H'iajHMa«, H3MC, 2, 75-82.

1952.
180. »HKoHe Ha CTaKJ!Y KOn sojso!)aHCKH)( Cp6a«, PBM, I, 79-86.
181. »OJpefba UH HJ!H Ma rJ!ajUH - ETHOJ!OWKH npHKaJ«, nM, HC, VII-VIII, 337-374.
182. » KanHw Te« , I1cTopHjcKI1 '1aconl1C, (lieorpan), III, 265-266.
183. »npaJHHK 'OUH.nO H KpeMeH'«, H3MC, 3, 145-151.
184. »Jby60 MHhes Hh II IberOB nonpHHoc HaYUH o Hapony«, CE36, LXV, IX-X II.
185 . »Beleške o poreklu sta novništva u Sarajevskoj Vrhovini«, GEISAN, 1,387-391.

186. »nHJ!HMapcTBo y Cpella'lKoj )l(ynH, 360pHHK ETHorpa!/JcKor MyJcja y Eeorpa1U' /9 01-1951,

(lieorpan), 93- 100.
187. »npHJ!or npoY'iaBafbY lK IISOTa HapollHe :-rpH'Ie«, fEHCAH, I, 493-496.
188. »JloH'IapCTSO y KY'IHHY II Uyposy KOLI npH60ja Ha JlIlMY«, fEHCAH, I, 507-509 .
189. »CseT03ap PaH'IC Bllh '1 902-1950)«, fEHCAH, I, 569-570.
190. »npSH Me!)YHap0.LI H11 KOH rpec Ja esponCKY HJana.LIHY eTHOJ!orujy«, fEHCA H, 1,575-576.
191. »HJJ!oJK6a eTHO reHeJe JYJK HHX CJlOSeHa y YMeTHy.'1KOM MYJejy y lieorpaLIY (1 950)«, fEH­
CAH, l, 590-593.
1953.
192 .. »Folk Music in Yugoslav ia« (predgovor), Ethnic Folkways library P434, (Folkways Rekords
& Service Corp.), 117 West 46th Street NYC.
193. »HapoLIHe HOWfbC y BOj sO)lKHH« (npe.L\rosop), nOce6Ha H3.1laJba HaY'lHor OlleJJCfba MaTH­
ue cpnCKe, CeKUHja 3a CTHOJlOrujy, (HOSH Ca.LI), 2,
194. »lieJ!ewKe o h KJl HMapCTBY Y Bojso)].HHH«, H3MC, 4, 136-152.
195. »)KHP y HcxpaHlI 6a.nKaHcKllx Hap0.L\a«, 3H)I(O, XXXVII, 17-38.
196. »PoMaHTH3aM y HapollHoj HOWfbH: )(aJbeTaK )].ywaHKa«, PBM, 2, 93-99.
197. »CHPOTa KyneJbHHua. n pH..nor o6jawlbefbY 'In. 64 ):{ywaHosa JaKOHHKa«, H3MC, 5, 40-46.
198. »Prilog iSloriji naših muzeja«, Muzeji, (Zagreb), 8, 123-129.
199. »Različi ta etnološka grada iz Rame«, Bilten Instituta za proučavanje [olklora, (Sarajevo), ll,
343-357.
200. »OCHOBHH KapaKTep H CTpYKTypa HapO)].Hor seposalba y HCTO'lHOM )].eJ!Y JyrOCJ!asHje,
H3MC, 6, 59-68.
20J. »CTpauHH«, I. HaceJba H nOpeKJlO CTaHOSHHWTsa, 2. HapoLIHH JKHSOT 06l1'1ajH, (PyKonHc Y
CpncKoj aKa)].eMHjH HaYKa y YMeTH0c-r:H y lieo r pa.u~.) . .
202. "The Bektashi in the district of Strumica (Macedoma)«, Man, (London), LIV (jan), 10-13.
 .C8.45.1990.crp.175-186 181
6116JH10rp.A<!lI1JA PA']OBA M.C <!liU

203. H3MC,9, 137-138.

204. XVII, 70-74.
205. i sororat Hrvata i Arbanasa, RVM, 3,139·140.
206. »Jarilo kod Srba u Ranatu«, NZMS, 8,42-55.
207. "MotivoDedalovu i Ikarovu letu u savremenom balkanskom predanju«, Živa
antika, IV, 135-143.
208. "Još o Perunova kulta kod Južnih 1·182.
209. » Društvene i običajno-pravne ustanove u Rami«,
210. among the ortodox population in eastern remarks and con-
Harvard Slavic Studies, (Cambridge), lJ,
21 L OJl CMpTI1 Tl1xoMHpa nopl'jeBf!na«, (I>eorpaJl), 3 (3.

212. 18.11 no'!eT!<OM 19. BeKa«, Jlo6a npllor

H3J'(aEba CpncKor reorparjJcKor J'(pywTBa, 74-87.

1955.
213. »Avankulat«, EJ, 256.
214. obilaženjem na konju«, Bilten iJlstituta (Sara­
jevo), 104.
215. »Primer i danas postaju običaji«, Bi/ten IJlstituta za (Sarajevo),
III,151-152.
216. Persidom Tomić) »Gornja PČinja«,
217. o narodnom životu i običajima na
218. »Elnološki rad u Rosni i Hercegovini«,
219. ))PaMa LXIX, 1·228.
220. 11 MeMOapl1 0611'lH1!X 799·804.
221 eTHonOWKa rpal')a 113 JapKollua (y

1956.
222. for co-operation among museums on the
museums outside of of
an and Western Ethnology,
223. »Cincari« EJ, Il,
224. »Cigani«,
225. »Bratstvo«,
226. Gebaude BaJka:Jlološkog imti{Uta,

227. 6anKaHc!<oM HapO))fiO:'vI npenalhy«, rOJ'(liWIb8K 1;;l..7KaH0J10WKOr liH­

CTJfTyr8, 474-478.
228. »CaspeMeHa Hm! eTHorpaqlHja. 'AHHIIlCTO­
rpYHKUHOHaJ1He WKone y eTHO.llOrlljll'{{, (MapT-anpftJl),
52.
229. nM,
230.
23! 191-192.
232. II, 374-375.

233. »l{IlHjl1neaa aHTponoreorparpcKa Wl\UJld", rM/m.,,,., apemeJ'(, (Capajeso), I, 9-24.

234. »foplha bocHa«, reorparjJcKH nperJ1eJ'(, I, 160-161.
235. "Bračni pomoćnik kod Srba i Hrvata«, NR Bosne i Hercegovine, Radovi,
(Sarajevo), VII, 143·162.
236. »liyrap'Ka6aHHua«, npHJI03H 3a KIbH:lKeBHOCT, je3HK, H $OJIKJ1Op, (lieorpa.u).
XX!II, 78-82.
237. 11-12,5·62.
238. "rlH~1I1MH II Y HaWHM "",V"",,,,,v,,,,,,
239. »Ka'iKaSa.Jb y MaKenoHllj!l 11
240. »CJJaJl !ln H CJ1aJle, CTapl1llCKO 30.
182 r3M (El. H .C. CB. 45, 1990, CT p, 175-186
P <!JA6I1JAHI1T!, 6116 ,1 110rPA<!JI1JA PA,JOBA M C. <!J11J1l1nOBI1T!A

1958.
241. »Lokalna predanja - zanemarena vrsta usmene književnosti. Folklor u ' Nas eljima'", Rad
kongresa folklorista Jugoslavije na Bjelašnici 1955 i u Puli 1952, (Zagreb), 137·144,
242, »Povodom jedne kritike 'Bračnog pomoćnika-«, Pregled, (Sarajevo), X, knj. I. 396-397,
243. »Nekoliko misli o zaštiti spomenika etnološkog karaktera«, NaJe starine, (Sarajevo), V,
5-1 \.
244, » Pa6ow'KaJleHllap Y OKOJlHHH CapajeBa «, r3M, HC)]., X I II , 123,
245. »UHHuapH Y CTapoj PawKoj (CaHuaKY)«, r3M, HC, XIII, 221-222.
246. npenroBop 3a lIeJlO »OaHaTCKe Xepe «, EaHarcKe Xepe, (HoBH Can, 7-9,
247. »Ko cY oaHaTcKe Xepe«, EaHarcKe Xepe, (HOBH Call), 13-14.
248. (Ca o. OYKYPOB H P. HHKoJlHn) »XepcKa ceJla Y JyrOCJlaBHjH «, EaHarcKe Xepe, (HoBH Can),
38 -50.
249. (Ca o . OYKYPOB) »XepCKa ceJla Y PyMYHHjH«, EaHarcKe Xepe, (Ho BH Can), 51-54.
250. »nH JlHM apCTBo«, EaHarCKe Xepe, (HoBH Can), 146·148.

251 , »Bepa H upKBa Y )l(HBOTY 6aHaTCKHX Xepa«, EaHarCKeXepe, (HoBH Call) 264-291.

252 . »CJlaBa H CBeTau«, EaHarCKe Xepe, ( HoBH Can), 292-295.

253 nOcTaHaK H pa3BHTaK rpyne 6aHaTCKHX Xepa «, EaHarCKe Xepe, (HOBH Can), 355-392.

254. »The Hera in Banat«, EaHarCKe Xepe, (HoBH Can), 393-397.

255. »Takovo Region in Serbia«, Bulletin de I'Academie Serbe des Sciences, (Beograd), XXII,
41-43,
256. »TparoBH CTapOCJlOBeHCKe TpH3He KOlI JY)I(HHX CJlOBeHa«, Tpetm KOHrpec CPOJlKJlOpHCTa
JyrOCJlaBHje... 1956, (UeTHlhe), 335-336.
257 ), Proučavanje na se ljavanja Vojvodine «, Matica srpska, Posebna izdanja, ( No vi Sad), 20 str.
258. » nor1Hc Cp6a XapaYKHX o6Be3HHKa Y MonpHYH H OKOJlHHH 1851 «, HaYYHo .!l PYW TBO H P
oocHe lt XepuerosHHe, PaIJOBH, (Capajeso), X, 111-155.
259 . »Ca"lOy6HcTBo Y npeneJlY TaKoso«, HaYYHo llPYWTSO HP oocHe H XepuerOS HHC, Pa.aOBH,
(CapajeBO), X, 157-20\'
260, );Narodna pesma i narodni život (Rezime)«, Rad Kongresa folklorista Jugoslavije u Varaž­
dinu 1957 , (Zagreb), 175-176.
261. » Vicarious paternity among Serbs and Croats«, Sourhwestern Journal of Anthropology, (Al­
buquerque), vol. 14, 156-176,
262. »Povodom osnivanja etnološkog društva Jugoslavije« , Etnološko društvo Jugo 'Iav ije, Prilog
Biltenu, (Beograd), 3, 7.
263 . »Xac nOlI nawTpHKoM« , HaY'lHo llPYWTBO HP oocHe H XepueroBHHe, J]jeJ7lJ, (Capajeso),
XIII, 130 crp,
264. »Prvo savetovanje jugoslovenskih etnologa«, Pregled, (Sarajevo), X, knj, 2, 323-324.
265. » Ere (Here)«, EJ, 111,268-269.

266. »E tnografija. Bosna i Hercegovina«, EJ, 111,276-277.

267. »JellaH 'KpcraTH 6apjaK'«, rEM, XXI, 313-316,

268, »npellalha Y XepueroBHHH o MaHacTHpy nanpanH «, l.jJTaHUH H ipa/ja 3a KyJT rypuy HcropH­
jy HCrO'1He EOCHe, (TY3Jla), II , 199-20 I.
269 »rp/)Hn-ojeJlOKOCHn, flYKa«,.EJ, 111 , 618.
1959,
270 »Ka3 HSalha JosHue CajHna 113 KO)l(yxa«, lJJTaHUH H ipa/ja 3a KyJTrypHy HcropJtjy HCrO'lHe
EoCHe, (TY3Jla), III, 113-140 . .
271. »oaK apHo HJlH \.1jelleHo rYMHO«, En, I, 19-33.
272. (Ca ]b. MHneBHn) » nonoBo Y XepueroBHHH«, HaYYHo npywTBo HP oocHe H Xe puerOBH­
He, J]jeJTa, (CapajeBo), XV, 235 CTP,
273 . » Jeremić Risto «, EJ, IV, 468,
274. » MonpH'la HeKall fl can«, reorpacpCKo npYWTBo 60CHe H XepueroBHHe, nOce6Ha H3iJ,afba,
(C apajeBo), 1,99 CTp.
275. » Die serbokroatischen Mohammedaner«, Tribus, (Stuttgart), 9, 55-56.
276. »TaKoso«, CE36, LXXV, 1-289.
277. » opaK H3~1el)y npsHx pol)aKa (blint'amm) KOlI cpnCKo-xpsaTCKHX MYCJlflMaHa «, COUHOJTO­
mja, (6eorpan), 3-4, 55-66,
278. »CnaJbHSalhe \'IPTBHX Kon JY)I(HHX CJlOBeHa«, PBM , 8, 119-133,
1960.
279. »npa3HHK Tpewalha«, En, 11,25-30.
280. »PHxapll TypHSaJln Y OOCHH« , En, II, 175-178.
 CB, 45,1990, CTP, 175-1 ~6 183
6116JH10fPA<l>.lJA PA']OBA M,( <l>iLli1nORiHiA

28L klinci u rimskim grobovima«, Članci I grada za kulturnu isto­

69-74.
282. Gradovrha kod Tuzle i poreklo Crne Gospe u fra­
j građa za kulturnu istoriju istočne Bosne, (Tuzla), IV,

283. anketi 1911 <i, Članci i grada za

284, rE'vI, XXJf-xxm. 159-169,

285 3alie:VlapeHa crpaHa npo-

286

Ha OCH08fl pa3,'!eH3 llo6apa fl YCJlyr3«, TeorpacjJCKH nperJ1ell, (CapajeBO),

y bOCHH«, TeorpacjJCKH V,151-155,

Ell, Ill,
obpa30laa 5u6mfoTeKa eTH0J10WKOr llpywTBa, (6eorpall),

1n'>nLWV (JlecKo8au), I, 13-16,

»)l1PHJl03H JlecKOfJa'llfH J60pHHK,

(JlecKOBau). 1,101-1
»Ha3!lsafhe cTpaHa CBeTa H Hapolla no
etničkih na planinama«, i Hercegovine, Rado-
XVII 18,

karaktera na selu«, Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine, Radovi,

(Sarajevo), XVlII, 147,

296. "Zur Gottheit Mokos bei den

297, "Zur der Kolonisation in

298.
299.

300.

301.
302.

eTH0J10illKa rpalia 113 BojaOlll1He«, '"'J"""" 11 fpalja, (HOBH Can), l, 114 CTp.
V,97.
krsno ime etc.)«, EJ, V, 427.

, EJ, V, 386,

"Kušlat« V,460.

"Lastva (Gornja i Donja), EJ, V, 474.

2«, EJ, V, 514.

(Lovnica)«, EJ, V, 548-549.

»Ljubomir«, V,575,

305. "Starinska u predelu Takovo. Prilog proučavanju stećaka« Naše starine, (Sarajevo),

VIII, 153­
306. »)Potrebe etnološkog VIII,57-59.
307. » Die Mitteilungen,

(Wien), Jahrgang X,

184
p <l>A6.1JAHf111,

!HOCTH,

IY~-203,

31 ape! ,.-'le,ll«,

1963.
314,

15.

316.

317
318. »

319. Hercegovine,

320, izda

321. društvo NR Bosne i Hercegovine, Posebna

322.

3~3. so·
324,

325.

326,

327

III), l fl

1965.
Ethnology, (Pittsburg), 4 (Jan.), 66-71.

122.
Call), 40,

MaTHua cpnCKa, 360PHflK 3<.. lJpYWTBeHe HaYKe, (H08J.1 40,

O;tHOCH 3BaHl1 napacnop "L~11 napacnyp". JJecKOBJ<{KfI 36oPHHK, (J1ecKO'

 1990.CTp. 17~-186
185
li~lbnl<10rpA(N1JA P'\~10BA M.e <D"L1~1nOfHjliA

339. rp06 Y Cpe6peHHKY«, lfJlaHL(H H J:pa_~a Ja KyJlTypHy

Vl, 151-155.
n03HaSali>Y Be3a KpamoBaHa 11 GocHe«, .I\.1an!ua cpncKa, 360pHHK 3a
HaYKe, (HOBH 121-124.
341. :-!enI1UI1Ha y HaY'-lHo npywTBo Ja I1CTOPl1jy JnpaBCTBeHe KynTY­
pano Ha ea '1t"""""'f'C CaCTaHKa 5-7 jYH, 1965, CKOnJbe-Oxpl1n, (Eeorpan),

TOnOHI1Ma 11 aHTponoHl1M3 'll1TpnUI1'", reorparjJ­

39-54.
Foklore«, Zeitschrift [ur Balkanologie, (Wiesbaden),
xxx, 64-76.
344. "l.vanica ili UZOV, ustanova gošćenja«, Naučno društvo NR Bosne i Hercegovi­
Radovi, (Sarajevo),
345a staroslovensiu, trizn~
kod Južnih Slovena«, Naučno društvo NR Bos­
Radovi, '''''Hr'Vl) XXVI, 175-195.
3456. pllryamH1M neCMaMa«, PBM, 14,67-74.

Zivku Crnogorčeviću«, Živka Crnogorčevića, 7-10.

Živka Crnogorčevića«, Za štampu priredio M.S. Grada,

348 katun Psoderci sada selo Soderce kod Vranja«, l/ranjski glasnik, (Vranje), II,

»Pa3ml'una eTHOnOUlI\8 I KOCOHO 11 MeToxl1ja, II )Kyp 11 OKO,lHa cena, III UpHa

11 CaHuaK, IV I1cTo'IHa V 3ananHa bOCH a, CE36, LXXX, 1-333.
dvojnik u narodnom verovanju Južnih Slovena«, ANU3iH, Radovi, XXX,

iznačenje imena Semberija«, ANUBiH, Radovi, XXX, 187-192.

napmn~ne o proučavanju predanja o starom stanovništvu«, Godišnjak Društva
istorićara i Hercegovine, (Sarajevo), XVI, 23\-241.
'WoKau-WOKI.jl-j'«, MaTI-illa cpncKa, 360PHI1K J3 JJpywTBeHe HaYKe, (HoSI1 Can),
!.
lo:.tjep«, .HecIWBa'fKH J60pHHK, (flecKoBau), 79-83.

Radovi, XXXII, 143-144.

Radovi, XXXII, 155-162.
de f'Academie Serbe des Sciences et des Arts, (Beog­

eastern Herzegovina«, Buf!elin de f'Academie Serbe des Sciences

XUI,65.
notes from Montenegro and the Sandž.ak«, Buf!etin de l'Academie
5cu;nces et des Arts, (Beograd), XLII, 67-69.
ethnographic notes from Kosovo and Metohija«, Buffetin de f'Academie
.'tl'li'n,~e<: et des Arts, (Beograd), XLII, 71-72,

3-4,

86,87.

Manojlo«, EJ, VII, 413.

llHJjntl l1 cpncKa CTHOJIOrHja«, llBl1jl1l:ieB 36opHI1K, (!>eorpall), 27-41.
»A magyarok az eszak-boszniai es az eszak-szerbiai nephagyomimyban« Muveltseg es
Hagyom{my, (Debrecen), X, 37-53.
364. »npaJHI1K ApJwjeB HJ1H ApHHjell naH«, boroCJlOBJbe, (Eeorpan), IX/XXIV, CB. I H 2,
175-184.
365. »Cp[]CKa HaCeJba y Eenoj KpajHHH y CnoBeHHjl1«, 3eMIba if IbYJJif, (Eeorpan), 18, 180-186.
366. »Das Maskenwesen Jugoslaviens«, (Redigirt von Milovan Gavazzi), the section on masks in
Serbia and Macedonia, Archiv [ur Volkskunde, (Basel), Jahrgangs 1967, 3-4, ! 88-192.
367. »CTali>e enCKe nec:Yre Kon Cp6a y Xa636ypWKl1M 3eMJbaMa OKO 1731 «, f(oB'fe)l(HIi: npl1Jl03H
H rpa1')a o gocHTejy 11 BYKY (Eeorpan), 8, 46-53.
186 r)M (EJ. H.C. ca . 45 . 1990. CTp. 175-186
P <1>AE>~JAH~n . E>~E>n~OrpA<1>v1JA PA;IOB A M ( <l>~ L1,lnOB~lnA

368. »Xaj)lY YKe HKoHe «, r:rracHHK - cJlYlK6eHH J1HCT cpncKe npaBOCJlaBHe Up Ktle (6eorpa)l),
XLIX (cem.). 188-189.
369. »ApxeoJlorllja H eTHOJlOrHja«, JJeCKoBa~KH 36oPHHK, (neCKosau), VIII , 5-7.
370. »HaSH Ko n 6aJIKaHCKHX Jl OSeHa«, JJecKoBa~KH 360PHHK (fle CKosau), 11 1, 67 -74.
371. »npH II 03f1 I1Cl'OPHjH eTHOJl OrHje KO)l Cp6a«, PBM, 15-17.71-79.
372. »' p ncKa eTKOJlOrHja' KOHCTaHTHKa H HKOJlajesH ha I1J 1872«, PBM , 15- \7 , 187 -188.
373. A co mmentary to Marcus S. Goldstein : » Anthropological research, act io n , a nd .:d ucation in
modern nations: with a special reference to the U.S.A.«, urrent Anthropology , 9, br. 4,
257-258.

1969.
374 » Majevica . S obzi rom na etničku pr ošlost i etničke osobine majevičkih Srba « , A NUBiH,
Djela, X XX I V, 269 str.
375. » KYJlT Il popo Ka Jepe~1Hje Y Tpa)lHUl1jI11YlKHI1X CJlOSeHa « , rEVlCA H, XI -XV (J 02-1 966),
143-J59.
376. »nO MepaH:o a npI1Bpe)lHO-Ca06pahajHHX Cpe)lHWTa Ha )lOlbeM TOKY He peTse « , TeorpaljJcKH
npelJJel1, (C a pajeso), XJII , 29-33.
377. »DyrapH YDOCHH« , Kfbf1)f(e8He H08HHe, (6eorpa)l), (:vraj).
378. » Narodna pesma i narodni život«, E P, 8-9, 37-50.
379. »Prilozi etnološkom proučavanju sev eroistočne Bosne«, AN Bi H, Grada, XVI , 1- 169.
380. »Albanisch mit kyrilischen Buchstaben«, Zeitschrift fur 8alkan ologie, (Milnch en). Ja h rgang
VIl, Heft 1-2. 22-23.
38 I. » npSH KaJleH)lap y 60CHH«, Do.nHTHKa, (6eorpa)l), (5. jaK.).
382. »A!jJpI1Ka II Hawa J01Jba«, Do.nHTHKa, (6eorpa)l), (26. jaK.).
383. »Srpska naselja u Beloj Krajini«, ANUBiH, Radovi, XXXV, 238 .
384. »Ca 3MHjafba «, KpajHHa H KpajHI1JHHUH, (6eorpa)l), II, 46-52 .
385. » Die avi bei den Balkan-Slaven . Das Heidnische und Chrisliche Slaventum«, Acta II C on­
gressus internationalis hi storiae Slavicae Salisburgo- Razisbone nsis anno 1967 cel e bra ti ,
(Wiesbaden), 105-113.
386. »BYK KapauHh Kao eTHOJlO f«, Ca6paHa )leJla BYKa KapaUHh a, Horpa!jJcKI1 CnHCI1, (6eor­
pa.!!), 393-403.

1969/1970.
387. »Megara«, Zeitschrift fur Balkanologie, (Milnchen), Jahrgang VII, Heft 1-2,24-25.

1970.
388. »Orije ntalna komponenta u narodnoj kulturi Južnih Slovena«, Orijentalni ins titut, Prilozi za
orijentalnu filolog~iu, (Sa rajevo), XVI-XVII (1966-1967), 101-116.

1971.
389. » HeKH eJleM eHTH SHJaHTHjcKor nOpeKJla KO)l 6aJlKaHCKI1x JlOBeHa « , I0l1HI1J1b8K Ea.nKaHo­
.nOI1JKOr HHcTHTYTa - Ea..nKaHHKa, (6eorpa.n), II , 349-356 .
390. »So met de Fose i njegovo delo o Bosni«, GZM , NS , XXVI, 179-219.
391. »K ućna zadruga«, EJ, VIII, 573-576.

1972.
392. »TaKoBUH. ETHoJlowKa npOMaTpalba«, CE36, LXXXIV, 274 CTp.
393. »Me thoden der Urbarmachung in Jugoslawien«, Gelreidbau in Ostund Mitteleuropa, (Bu­
dapest), 179-204.
394. » Vuk Stefanović Karad ž ić i srpska etnologija«, Sabrana dela Vuka Karadžića, ( Beograd),
knj. X VII ( Etnografs ki sp is i), 5 \3-577.

1982.
395. »Among the people«, Selected writings of Milenko S. Filipović, Papers in slavic philology,
(Ann Arbor), 3, 295. str.

1986.
396. Tpa'lKH KOfbaHHK{(, CTY)lllje HJ )lYXOBHe KyJlTy pe, 6H6JlHOTeKa 6awTHHa, ( 6eo r pan) , 350.
CT p. PalllltHJla CIla6HjaHHh
 GZM 1990, str. 187-188

ANTUN HANCI

ŽIVOT I OBIČAJI MUSLIMANA BOSNI I HERCEGOVINI,

3. Sarajevo 1990, str. 218, Priredila Radmila
Anluna Hangija objelodanjeno je nakon manje od devet opet u
SOUR-a »Svjetlost« 1990. Knjigu napomene
",,,,un,,,,,,, Kajmaković, za narodne
u Mostaru 1900. godine, običaji muha­
Hf.;rCeu,JVlnI. kao skup koji su izlazili u nastavcima ča­
je u Sarajevu 1906. godine pod naslovom

prošlo skoro devedeset

VUI'.U!>dld ce/ovitog i običaja
r/PIIP.nF,,<pt ovakvog pokušaja više nije bija: do da­
stručnoj javnosti, ovdje ću ukratko ponoviti
u dva dijela: Život i Običaji.
s iscrpnim prikazom religije, za­
trgovca i atmosferu trgovine u
sredstva, pozdrav­
je opi­
opisom vjero-

Porod,

I. O kritikama koje su izašle nakon izdanja ovog djela stručan prikaz daje u Predgovoru
trećem Radmila Kajmaković.
2. Hangi, Život i običaji muslimana u Bosni i Hercegovini, 2. znatno povećano i is­
pravljeno izdanje, Sarajevo, Naklada Daniela A. str. 3.
Radmila »Život i običaji u i U: Antun
Hangl, Muslimana u Bosni i Hercegovini, 3, izd., »Svjetlost«, 1990, str.
15.
i88 GZM (El. .S. \\' . 45. 1990.51r. 18 7-188
V. JEMRIC'-MARIJAN . A. HANGl. LIVOT 1 O BI C AJI MUSLIMANA

U poglavlju Mu ž i žena - starci govori o statusu ud a ne žene, o utvrdenim normama pona­

šanja prema mužu i ukućanima. kao i o dominantnim vrednotama, npr. poštenje, pobožnos t, po­
slušnost, pošto vanje starijih osoba .
U posljednj e m pogla vlju aUlOr opisuje vrijeme bolesti, odnos prema smrti, nav odi pravne
norme veza ne uz imet ak, n as ljedstvo, zatim donos i i iscrpan opis pokop a i običaja i vj e rovanja ve­
zanih uz pok op .
Ako bis mo dan as kri t ički raz matrali o vo djelo, razumlji vo je pretpostaviti da bi se u njemu
naišlo na manjkavo ti u opisu građe, pa i poneka neto č nost , no ipak, možemo re ći d a je autor
obuhvatio gotovo cj e lokupnu s trukturu ži vota, rukovodeći se o drednicama koje u te m elju istraži­
vačkog postupka sa drži i dana š nja etnološka znanost - ako uzmemo u obzir Osnovu za sabiranje
i proučavanje građe o narodnom životu, A. Radića, prema kojoj i danas mnogo etnologa sakuplja
gradu.'
Antun H angi radi na ovom djelu i piše ga u vrijeme začet a ka etnološke znano st i. To je vri­
jeme romantizm a u etnološkoj znanosti, kada se sakupljena grada i činjen ice u ljepša vaju, a život
ne prikazuje objektivn o , kak av je često bio - težak, a ponek ad i surov. Vjerojatn o u to me i leži
razlog zašto autor us mjerava objekt istraživanja prema gradskom životu i običajima naJ \l seg sloja
stanovnistva. U to vrijeme mno š tvo učitelja , svećenika i » Ijubitelja sta rina " posvećuje slo bodno
vrijeme ,akupijanju e t nografske grade. S tim u vezi treba na pomenuti da 1875. godi ne iz laz i u Za­
grebu dvanaesta knjiga , poslj ..: dnja u uredn ištvl! Ivana Kukuljevića Sakcinskog - Arkiv za po vijes­
tnicu jugoslavensku, u kojoj SI' štampana » Pitanja družt va za jugosla vens ku povjest i starine - na
sve prijatelje domaćih s! a rinah i j ugosl avenske povijesti «. Dalje se il tekstu mole svi prijatelji sta­
rina da o dgovore na pit a nj a i poš a lju ih uredniku, a takoder i uredništvima čas opisa: Zajedn o se
um olja vaju sva uredničt va hrva tskih, srbskih, slovenskih i bugarskih no vinah i ćasopisah, da ova
pitanja u svojih listov;h priobćit i izvole.«'
\ v,; n Kukuljev ić Sa kcins '<i oio j e i predsjednik Y1atice hrvatske od 1874. do 1888. g,l d ine.
U to vrijeme pokreće M a tica hrvat ska akcije za organizirano sakupljanje narodnih pjesam a , zapo­
č etogodine 1877.
Ovakve inicijative potica le su entuzijaste različitih profesija na sak upljanje et n o grafske
grade, a Antun Hangi je jedan od vrijednih pionira toga vremena čiji entuzij a zam , lju bav prema
ljudima ,a kojima je živio, volja i kontakti sa Maticom hrvatskom (o čemu podatke iznosi A iša
Softić)' doprinose da se odvaži na mukotrpan rad, sakupljanje običaja Mu sliman a u Bos ni i Her­
cegovini. O svom radu sam autor kaže:
J> Težak je posao i pisari ovakvo djelo, rreba pozna vari svijer, gradu sakupljati, babe pla ća­
ti, kafom ih i duhanom častiri za koju saznaš, a konac konca ? hasne nikakve«. '
Ovom djelu mogle bi se po stavi ti mnoge zamjerke, npr. , nesistematičnost u prikazu ži vota
u prvom dijelu knj ige, nepotpunost prika za , što proizlazi iz ograničenog područja istraživanja
(stanovništvo Bosanske krajine ), za tim i opravdane pogreške koje čini zapisivač - amater. . o , us­
prkos svemu tome , može se re ć i d a imamo pred sobom djelo koje je deve deset godina bi lo j e d ino
Cje lo vito djelo o ži vo tu i običajim a Mu slimana u Bosni i Her cegov ini, a koje i danas m ože n aći
svoje mjesto u stručnoj e tnološkoj literaturi.
Na kraju bih rekla još nekoliko primjedbi trećem izdanju knjige . U knjizi se nigd j e ne na­
vod i da je treće izdanje preštampano i izmijenjeno drugo izdanje iz 1906. godine. Origin aln i te kst
drugog izdanja izmijenjen je prema današnjem iJravopisu, a takoder i u nekim na prvi po gle d ne­
važni m detalj ima: npr. i7.m ij enje na imen a - u drugom izdanju glasi: MUfe vekil Aal/ah A b baso vić
(s tr. 26), a u trećem izda nj u glasi: Mutevekil Aal/ah Abbas! (str. 36).
Mi s lim da se ova kve izmjene nisu smjele izvršiti bez napomene o izmjeni, a tak o de r i pri­
mjena suvremenog pravop isa na tekstu knjige drugog izdanja (što kod neupu će nog čita oca m o že
iza zvati za bunu) nije trebala biti napravljena bez napomene o ispravci tak ve vrste . Knj ig j t: u još
jednom segmentu izmijenjena bez obavijesti čitaocu - nedostaju fotografije, crteži i fo tore p ro­
dukcije iz drugog izdanja 1906. godine, a objavljene su fotografije koje ne odgovaraju vremen u
nas ta nka knjige. Vlasta Jemrić-M a rijan

4. Antun Radić, »Osnova za sa biranje i proučavanje grade o narodnom životu«, Zbornik za

narodni i i vot j običaje južnih Sja vena, sv . J I, Zagreb 1897.
5. Ivan Kukuljević Sakcinski, »Pitanje družt va za jugoslavensku povjest i slarine«, Arkiv za
p ovjestnicu jugoslavensku, knj. XIl, Zagreb 1875, s tr. 166-171.
6.Aiša Softić, »Antun Hangi i njego v rad na sakupljanju narodnih običaja i pjesama kod
bo sa n s kohercegova č kih Muslimana« , »Glasnik Zemaljskog muzeja BiH«, Etnologija, n .s. sv. 401
1985, str. 163.
7. Radmila Kajmaković, op. cit., str. 12.
 nM H_e. CB. 45, 1990. np 189-190

UDK 911.3:3 t
qn3H3K

)lYWAH MHJlAHOB HHKHll

(rJ1AM04, VI CTAHOBHVlI11TBO, reOrpaQJCKO JlPYWTBO "OCHe H Xepuero·
BHHe, nOce6Ha H311afba VII, 1989, 330 CTp.
KlbHra ce MO)l(e cspcTanl y pen perl!OHanHO-reorpaQJCKHX H aHTpO!lOreorpaQJeKllX MO­
.., r\.rn." riHA I pal)eHHx y :VleTo.uo_nOWKO\1 norneJlY Ha Haj6oJbl1M llBHjHheBe
cPi,rr,,,rhC.rP WKone.
ce pe3ynT3nlM3 !JleCHaeCTOrOJlI1WI-M1X TepeHCKHX HCTpalKHB3lb3 Ha nO.l\pY'ljy
:HlTep3TypOM H I13BopWvla, je )lao npllKa3
ff KYJ1TYPHO-HCTOPlfjCKHX OCHOBa CTaHOBHHlllTfJa ff flPHPOJ1.-
XapaKTf:pJfCTHKf: npOCTOpa«, Te 0rIl1C30 rpaJl rn3MO'l H Tpll cena Ha
ca;:m C060M HM3\1O HeTO TonHKO noce6HHX Koje ese 1ajC.-1HO
'l'!He ujeHOBI!TO ,[ljeno. Kpajy ayTop YKpaTKO pe3Hlvmpa lKllSOT CTaHOBHHWTBa OBor
O)l HajeTapl!jl!x Bpe:VleHa )lO )la Hac.
HaKOH pe31lMea Ha eHrneCKO\l 110 npeney
O Ha'IHHY Ca'lHH,aOalba ponocnooa. )!(eJbY ayTopa na OOH'.l OJl­
)la oeHOBHe ynyTe 3a ea'lHlbaS3fbe PO)lOCJ10sa, O)lHOCHO POJl013CKor cTa6­
OBaj onjeJbaK eYBIJlIJHH:V1 jep He'vla MeTO)lOnOWKY se3Y ca KOHuenTO:V1
lleO\la KOPHCHHM PentCTap r.llaMO'iKHX 1I0ponHua 'la 1989. rO)llIllY, )nlopelllfH
CTSHOBHHK8 II nOMsnHHCT8Bs no lfaCeJbHMa 38 XX BIIjeK, Te Pje'iIfIfK
llla'iClha Milih€! n03!fIlTHX plljC'iH.
Kao H<O::\OCTaTaK MOHorpaQJlljH MO)!(e ce HCTanH HenocTojalbe H penl.CTpa HMe·
Ha, WTO OllaKBe ny6J111KaUHje llell OJlallHO 110CTa.n0 l1pallHno.
npen HaMa CaJlPlKH H3BOPHY rpal)y O H<lCeJbHMa H CT<lHOilHllWTIlY r.f1f1M04­
Kor nO-ba H npe)lCTaBJb<l He3<lo6HJ133HY 3a cile 6YLlylle I1CTpalKHSa'le H3 Kpyra pa3HH­
'1HTHX HaY4HllX LlHCUHnJ1HHa: eTHo.nore, HCTOp1!4ape, apxeoJ10re H .ll.pyre.
nOpe.il KopeKTHO ynoTpllje6JbeHe npHnyna'lHe _1HTepaType H HCTOPHjCKI1X H3Bopa, Hajse·
spHje)lHOCT nje.na 411HH H31l0pHa rpal)a caKYUJbeHa TepeHCKH:l-l HCTpalKHsalbHMa Ha nonpy'!jy
nOJba_
~13 H3J1ar3lba ayTopa ce BI1.ll.H!la C"1Y)f(etm ce KJ1aCH4HHM eTHOJ10WKHM 11CTpa)!(HSaYKHM
TeXHHKaMa nOCMaTpalba fl HHTepBjya, 'lHTas TepeH je y pa3rOBopH,\!a 06aSJbeHHM
KyllllMa rJ13",!Q'I3H3 nOKYW30 Jla car.nena OCHOBHe KapaKTepHCTHKe lKHBJbelba H npe­
Ha OBH"I npOCTopHMa, no.na3eliH on npOW.10CTH, npHK33yjynll HaM C3speMeHO
y rpaHHua:Vla "lOryhHocTH YK33ao Ha rrepcneKTHse Y 6Y)lyhHOCTH.
rpal)e ayTop je CTBOPHO KOH3HCTeHTaH CHcTeM, a H3.narafbe y cK.~a)ly ca
_10;.1\11:10\1 rpal)o'vl jacHo H KOHUH3HO. 3a caaKO HaCeJbe .ll.ajy ce OCHOBHe KapaKTepHCTHKe:
!.UHpl-lHa, reorp3QJCKa JlY)!(HHa, Ha.ilMOpCKa BljCIma, y.uaJbeHOCT all ueHTpa.nHor Mjee­
6poj )l0"1aliIlHCT3sa H 6poj CT3HOOHHKa.
reorpa$cKoM om!cy CBaKor H3CeJba y 063HP ce Y3HMa uHjeJlH ceOCKH nap, a l1oce6­
na)!(fb<) HaCeJba H norOllHOCTHMa TepeHa 3a lKHBOT JbY)lH H OCHHllalbe
ce CllH HHTepeC3HTHH TonOHHMH, 3 y np3BHJly ce nOKywasa YTSP)lHTH eTl1MO­
1!!a'!efbe Ha:mlla csaKor cena. 3a Hac je noce6Ho HHTepecaHTHO WTO aYTOp, HJBOnenH
noje.ilHHHX Ha3HBa, H3HOCH H 06jawfbel'be Ha3Hsa caMor HaCeJba 3a6HJbelKeHO 0.11
O.!lpe~eHOr HaCeJba MaKap ce ca TaKBHM TYMa'lelbeM H He C"1arao, CMaTpaMO l1oee6­
TO WTO ce y3 oBaj nilO 06aBe3HO .11aje H Tonorpa$CK3 CKHua HaCeJba Koje ce o6pa­
Ilyje.
KOHTHHYHTeT )!(HBJbefba JbynH Ha OSOM nO KaCHor
Cpe.11lber lllljeK3 H BpeMeHa KaJla je OllO yonwTe, nOTHaJ10
nO)l B.naCT OTOMaHCKe HMnepHje, npHK3JaH Ha OCHOllY pe3YJ1T,na, CBera, apxeonOlllKHX
HCTpalKHBalba. .n0J(3J1HTeTa KOjH cy pemCTpOBaHH on apxeOJlora H )lO .ll.31laC ny6­
J1HKOSaHH, ayTop nOKywao )la HaM YKa)!(e Ha "10Ka.nHTeTe .110 naHac HHCY 6H11H perHCTpo---­
saHH.
TypCKe SJ1aJlaBHHe je 06pal)eH Ha OCHOOY Heny6J1HKOB3He rpal)e H3 TypCKHX 110­
190 nM (E), H.C ca. 45, 1990, CTP 189-190
M. HHWKAHOB1Hi , llYWAH MI1J1AHO [) HHK lrli , r J1AM04

nOce6HY naJKfbY ayTop je nOCBeTHO nepHo,Uy O,U nOCJbe,UfbHX CTO ro.uHHa . 3a CBaKO ceJ10
cy .ua TH o6jaBJbeHH pe3YJ1TaTH nonHca CTaHOBHHWTBa, o.u nODHca H3 1895. rOIl HHC ilO, 3aKJbY'l­
HO, nonHca H3 1981. ro.u HHe. 3a CBa HaceJba ce MOJKe yO'lHTH H3pa3HTa llenonYJIJUHj a H onWTH
.ueMorpaq,CKH na.u. 3a Hac cy .uparoujeHH MHorH .ueTaJbH Be3aHH 3a cl JHOBHHWTBO n oje.uHHHx
HaCeJba, KOjH HaM rOBope O Y3pOUHMa perpeCHBHHX .ueMorpaq,CKHX KpeTafba y nOCJbc.n,fbHX CTO
ro,UHHa. nOpeJl Y3pOKa Be3aHHX 3a npoMjeHY LlpYWTBeHo-eKOHOMCKHX OLlHoca (Yl<HLla lbe q,eYLlaJ1­
HHX o.uHoca, YBol]efba P06HO-HOB'laHe npHBpeLle H HHJlYCTpHjaJ1H3aUHja), ayTop noce6 HO HaBOLlH
no.uaTKe O 6pojy CTaHOBHHKa KOjH cy nOCJ1Hje llpyror cBjeTcKor paTa K0J10HH3HpaH II y BOjBOLlH­
Hy.
AYTOP Ha'l je y3 CBal<O HaCeJbe .uao npernen CBP.X »po.uOBa-npe3H'leHa« ynH cyjy hH 6poj
.uoMahHHCTaBa H fbHXOBHX 'lJ1aHOBa nOKywaBajyliH na y CBal<OM KOHKpeTHOM CJ1 Y'laj y yTBp.uH
nopHjeKJ10 H pacnpOCTpafbeHOCT O.uHOCHor pOLla.
MIlPOC!130 HIIIU"3 HOOllfi
 GZM (E), N.S. sv . 45.1990, str. 191-194

UDK 929 :39+016

Pregledni članak

IN MEMORIAM

ŠPIRO KULIŠIĆ
( \908-1989)
U neumitnoj smjeni generacija koje su svo­
jim životom, naučnom djelatnošću i ostvarenim
rezultatima unaprijedili razvoj i ugled etnološke
nauke u Zemaljskom muzeju Bosne i Hercegovi­
ne, smrt je prošle godine uzela i Špiru Kulišića,
osebujnu ličnost koja je najplodnije godine živo­
ta i naučnog djelovanja ugradila u ispitivanje et­
nološke i etničke problematike naroda na našem
tlu i na tom polju ostvarila zapažene rezultate.
Špiro Kulišić je rođen u Perastu 14, aprila
1908. godine u činovničkoj porodici. U opštem
službeničkom upitniku Kulišić je o sebi sam zapi­
sao:
»Gimnaziju sam završio u Kotoru 1927 . go­
dine, a Filozofski fakultet u Beogradu 1933 . godi­
ne . Od 1928. do 1931. služio sam kao asistent­
dnevničar pri katedri etnologije Univerziteta u
Beogradu. Ostalo vrijeme studija, uz manju po­
moć od kuće, izdržavao sam se dajući časove.
dinu da na čekao sam namještenje živeći kod roditelja, a u avgustu 1934. godi­
ne po tavljen sam za suplenta gimnazije u Glini. Zatim sam služio kao profesor
gimnazij u Prijedoru, od 1935. do 1940. godine. Od 1938 . godine sarađivao sam
a nap rednim pokretom, zbog čega sam optužen Ministarstvu prosvjete i pre­
mješten u Tuzlu, &.dje sam sl užio do februara 1941. godi ne, a zatim premješten u
(:ačak . U T uzli i Cačku nastavio sam saradnju sa naprednim pokretom, te sam
22. juna 194 1. godine u (:ačku uhapšen od Gestapo-a. Po izlasku iz zatvora pre­
bacio sa m : e u Bosnu, u Zavidoviće, gdje sam sarađivao sa partizanima i od nje­
mačke mjesne policije uhapšen u januaru 1942. godine. Po izlasku iz zatvora pre­
bacio sani e, preko Dubrovnika, u Split, gdje sam sarađivao u ilegalnom oslobo­
dilačkom pokretu od 1942. godine, a u septembru 1943. stupio sam u partizanske
odrede_ U početku obavljao sam razne manje dužnosti, a od novembra 1943 . do
januara 1944. godine služio kao prosvjetni referent kod sreskog Narodnog odbo­
ra u Jajcu. Od januara do avgusta 1944. godine služio sam kao organizator pro­
svjetnog rada pri štabu IX Dalmatinske divizije. Od avgusta 1944. do aprila
1945. god ine kao referent pri Oblasnom narodnom odboru za Bosansku krajinu
rukovodio sa dva učiteljska tečaja i kratko vrijeme bio direktor gimnazije u Prije­
doru, čij i sam rad organizovao. Poslije oslobođenja služio sam II Ministarstvu
p ro vj ete NR BiH kao šef Nastavnog odsjeka u Odjeljenju za srednje škole do
25. aprila 1945, zatim kao kontrolni inspektor, a od juna 1946. kao načelnik Na­

stavnog odsjeka.«

Rekonstrukcija daljeg službovanja Špire Kulišića pokazuje da je ostao na tom

položaju do 2. avgusta 1947, kada je postavljen za direktora Državnog muzeja, danas

Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Na toj funkciji djeluje tri godine
(do 8. juna 1950), kada je premješten u Ministarstvo za nauku BiH na dužnost načelni­
ka Odjeljenja za naučne ustanove i naučna društva . Za docenta Filozofskog fakulteta u
192 GZM (EJ. S. S\ , 45. 1990. Str. 191-194
IN 1 EMORIAM

Sarajevu posta vlj en je l. novembra 1950. go d ine, a od 16. juna 1958 . godine, po drugi
put djeluje u Zem a ljsko m muzeju BiH na fun kciji načelni k a reo rga nizovan og Etnološ­
kog odjeljenja , gdje ostaje d o l. jula 1960, kada prelazi u Etnog rafski mu zej u Beog ra­
du na dužn ost d ire ktora. Umro je II Beogradu, kao penzi one r. 18 . ju la 1989. godine.
Do lazak Šp ire Kulišića u našu muzejsku sredinu li čno sam doživio kao promje­
nu i osvježenje, poput strujanja svježeg vazduha u prost oru ispunj enom d e p resivnom i
učmalom atm os ferom. Špiro Kulišić se odmah pri hvatio reo rga nizacije tručn og rada u
Odjeljenju, u v ode ći brojne novine. O sn ovni cilj b ilo mu je aktivi ranje ma lobrojnog
stručnog kad ra koj im je O djeljenje ras polagao, te njegovo u k lj u č i vanje u no ve na učne,
teoretski pro mišljene dugoro č ne muzeološke i po sebn o n a u č n o- istr a živačke p rograme.
Iz čestih i du gotrajnih d iskusija, za koj e se K ulišić te melj ito prip remao, postepeno se
iskristalisala no va nau čna i muzeološka konce p cija rada u Odjeljenju: kompleksna
ekipna ispitivanj a neistraženih etni čki h i etnografskih regija il i ma njih p redioni h cjeli­
na u Bosni i Hercegovini sa koordi n iran im li .n "ll u0nJaJcd, specij a liziranje pojedi­
nih stručnjaka O djeljenja. Publikovanje etn ološko-folklori ti.. ki h mo nografija ( eum i
okolina, Livanjs ko polje, Imljani na Vla šiću ) ka rakterišu kratkotrajan trogod išnj i peri­
od, u kome je realiziran novi koncept tnološkog istraživanja što gz. j e n azn ačio i bud­
no pratio Špiro Ku liš ić sve do svog od laska iz M uzeja. Proučavanje mat eri jalne i du­
hovne ku ltu re stano vništva Livanjskog polja, kao i proučavanje ijekavskog s rp~ko g na­
roda u Imljanima na Vlašiću trebalo je izvesti ka o ogledni zadatak koji bi stručnja c ima
Etnološkog odjeljenja poslužio za usavršava nje i kao osnova za sticanje o d ređe ni h is­
kustava za šira etnološko- folkloris ti čk a ist raživanja u Bosni i H ercegovini. Sistemats ka
proučavanja mate rijalne i du hovne kultu re, kao i etnogenet kih problema pojedini h et­
ničkih zajednica poslužila u, u ovom p eriodu, stručnj aci ma Odjeljenja, a po ebno
mlađim kadrovim a, za stva ranje naučn oi s traž ivač k e metodo logije i za p oje d i na čna te­
matska istraživ anj a u Bosn i i Hercegovini .
Kao isku a n i soli d no školovan etnolog (Kulišić j e na etnološkoj kated ri Unive r­
ziteta u Beogra d u sarađivao sa prof. Jovanom Erd e lj a n ovićem i prof. Borivojem Dro b­
njakovićem), Šp iro Kulišić je ko nsta nt no usav ršavao idej no teorijsku i metodološku
podlogu bud uće g ra đ a i usmjeravao m l ađ u generacij u na b u du ća istraži vanja e tničk e
prošlosti narod a, le njegove ku lture.
Špiro Ku liši ć je vol io da se druži s mladi ma i da se kreće u nji hovoj sredini . U
sjećanju ~u mi neformalni, usputni razgovori sa mladim saradnici ma, od rasprave o ak­
tuelnim stručnim pitanj ima te k uće p rob lema tike do komentara fudbal skih utak.m ica,
od svakodnevnih p rob lema u Odje ljenj u do njegovih uspomena iz rat nog vrem ena, na
koje je bio osobito ponosan. Znao j e d a pruži p odršku svoji m saradnicima u njihovim
namjerama, ali je isto tako znao da ih kritik uje za poči nj ene p ropuste. Po prirodi je bio
komunikativan i prijatan za prijatelje, ali pokatkad isk lj u čiv u zastupanj u svojih ta vo­
va. Imao je tempe rament južnja ka, čovje k a s oba le mora, koji se lako i naglo zagrije ili
ohladi za neku ideju.
Kulišić je počeo objavljivati etnološke ras prave još dok je službovao kao profe­
sor na gimnaziji uPrijedoru (» Neki bo ži ćn i obi čaj i u Bosanskoj krajini «, 1938; »0
svetkovanju četrt k a« , 1939), ali je nj egova publicističk a akti vnost dobila p uni zam ah
tek kasnije, nakon os lo bo đenja 1945, - u sarad nji sa GJasnikom Zemaljskog muzeja u
Sarajevu (1953), IGlasn ikom Etnografskog muzeja u Beograd u i drugim p oslijeratn im
jugoslovenskim etnološkim časopisima. Pored broj nih studija, monografij a, rasprava,
članaka i osvrta objavio je i četiri knj ige (Živac i kultura zaostalih plemena AustrEllije,
Okeanije, Amerik e i Afrike, Sarajevo 1960 ; Neobitni obitaji, Beograd 1968 : Srpski mi­
tološki rečnik, Beograd 1970; O ecnogenezi Crnogoraca, Titograd 1980), te niz pole m ič­
kih članaka kao što je, primjera radi, »Antihistorizam funkcionalne škole u etnologiji«
(Pregled ll- 12, Sarajevo 1955, str. 296-302).
Tokom svog djelovanja Kulišić je posebnu pažnju posveći va o p roučav anju druš­
tvenih običaja, etnogeneze i istraživanju staroba lkanskih supstrata u materijalnoj i du­
 193

i letimičan uvid u bibliografiju objavljenih radova

karakter i širinu interesovanja za pred­
slovenskog supstrata u naših i pitanja etničke simbioze na našem
tlu, što mu izborom za stalnog saradnika Centra za balkanološka
ispItivanja nauka i umjetnosti Bosne i 1965.
Znatan dio svoje naučne produkcije Kulišić je objavio na stranicama nove (po­
slijeratne) Glasnika Zemaljskog Bosne j Hercegovine u Sarajevu (GZM),
počevši od sveske III (1948) do etnološke sveske XXXIV 1979):
l. »Izvještaj o radu Zemaljskog sv. III, 1948, str. 265-268.
2. »Porijeklo i božićnog hljeba u Slovena«, sv. VIII,
1953, str. 7-47.
3. o porijeklu Muslimana u Bosni i Hpr""''''A'', sv. VIII,
vo 1953, str. 146-1
4. arhaične porodice u svadbenim običajima Crne Gore i Boke Kotor­
i etnografija), str. 211-242.
bratstvo u Crnoj Gori i GZM, sv. XI I (Istorija i et­
1957, str. 175-177.
brak i materinska filijacija u narodnim običajima Herce­
govine sv. XIII (Etnologija), Sarajevo 1958, str. 51-75.
7. »Iz putopisa Alberta Fortisa«, sV. XIII (Etnologija), Sarajevo 1958, str. 77-97.
8. »Etnološko-folkloristička ispitivanja u Neumu i okolini« uvod, sv. XIV (Et­
nologija), Sarajevo str. 77-83.
9. »Matrilokalni i materinska u običajima Bosne,
Dalmacije« (dopuna), sv. XIV (Etnologija), str. 307-309.
10. » Etnološko-folkloristička ispitivanja u polju« - sv. XV­
1960-1961, str. 5-20.
naučne sv. XX-XXI (Etnologija), Sara­
str.
12. »Osvrt na razvitak naučne misli u etnologiji«, sv. XXII Saraje­
str. 197-206,
>lNekoiiki tragovi supstrata u stanovništva Crne Gore
,>rrp(J'''1l11pa sv. XXIV Sarajevo 1979, str. 7-26.
novih pristupa muzeološkom predstavljanju Bosne i
te višestrukom proučavanju kulture i naroda, a
arhaičnih i organizacije, dugogodišnjim problema survi­
saživljavanja starobalkanskog i slovenskog Spiro Kulišić
je istaknuto mjesto u etnologiji Bosne i Hercegovine, i u historij­
skom rastu Zemaljskog muzeja. Njegovu smrt bilježimo sa žaljenjem i dužnim poštova­
Naučna istraživanja i rezultati koje je Kulišić ostvario predstavljaju značajan do­
etnologiji. Za buduće naraštaje bosanskohercegovačkih i drugih
nas i u svijetu njegovo djelo će ostati zapamćeno kao odraz stepena etnoloških
u vremenu koje'nije bilo osobito sklono etnologiji i traganju za survivalima
u našoj narodnoj kulturi.
Dr Vlajko Palavestra

13 - GLASNIK
 G Z M (E). N.S. sV. 45.1990. str. 195-198

U DK 929:78+0J6
Pregledni č lanak
IN MEMORIAM

CVJETKO RIHTMAN

(1902-1989)
Prvog septembra 1989. godine ugasio se ži­
vot Cvjetka Rihtmana, izuzetne ličn osti o kojoj
najpotpunije govore nj egova djela.
Povodom obilježavanja 80-god išnjice živo­
ta Cvjetka Rihtmana, akademik Alojz Benac je,
izmedu ostalog, rekao:
»... Ovdje želim posebno is t aći da je Cvjet­

ko Rihtman čitavi h pedeset godina, d akle od

1932. godine, proveo Sarajevu i da je o vom gra­

du i ovoj našoj Bosni i Hercegovini poklonio svo­

je najsnažnije godine i cjeloku p nu svoju darovi­

tost. Danas se ne može u opć e zam isliti ni muzički

život u Sarajevu, ni razvoj etnomuzikoloških ispi­

tivanja u Republici bez djela i imena Cvjetka

Rihtmana. Dovoljno je n a z n ačiti da ni jedna od

krupnih institucija u obl as ti m uzičko g ži vota nije

nastala bez neposrednog liče· ća ovog tvaraoca.

Mislim pri tome na Operu, Muzičku školu, Mu­

zičku akademiju, Institut za prou č ava nj e folklo­

ra, a i d anašnji rad u okviru Zemaljskog muzeja i na Muzičk oj akadem iji, koj i se odno­

se na folklorna i etnomuzikološka ispitivanja, idu putem koji je baš on trasirao.«

U ti h nekoliko rečenica obuhvaćeni su brojni vidovi i rezultati djelatnosti Cvjet­

k~ Rihtma na, a opet ne svi. Jer on je bio izuzetan organizator, nadaren kompozitor, di­
ri gent, orguljaš , istraživač, muzikolog, naučnik.
Roden na Rijeci, gdje provodi djetinjstvo i ranu mladost, nako n položene matu­
re odlazi u Prag na studij kompozicije; ali njegovo inte res va nje je šire, pa paralelno
upisuj i fi lozofiju . Nakon položene dvije godine, stud ij muzike na lavlja u Lajpcigu, a
po završetku lajpciškog Konzervatorija, željan da stečen a znanja još proširi, p relazi na
Scholu Cantorum u Parizu. Tu nastavlja studij kompozicije kod Vincent d'Indy-a i na
Sorboni upisuje muzikologiju. Tako je još za vrijeme stu d ija u poznatim cent rima ev­
ropske kulture upoznao slavenski, germanski i romanski misa o ni i umj etn ički svijet.
U Parizu je tada bilo dosta studenata iz naše zemlje, pa ~ e medu nj ima javlja ide­
ja o osnivanju hora. I, upravo Cvjetko Rihtman je njegov osniva č (ho r kas nije prerasta
u Muzičko društvo »Jadran«), on je njegov dirigent i u mj etničk i rukovodilac. O uspje­
sima koncerata hora jugoslavenskih studenata - koji je izvodio uglavnom djela jugos­
lavenskih kompozitora - svjedoče mnoge kritike i pisma uglednih li čn osti muzičkog ži­
vota, puna oduševljenja, upućena njegovom dirigentu.
Dolazak u Sarajevo (novembra 1932. godine) značio je veliku prekretnicu u živo­
tu Cvjetka Rihtmana. Bio je to tada mali grad u kojem se muzički ži vot odvijao u do­
movima, a samo rijetka gostovanja muzičara sa strane donosila su malo u vid a u svjet­
ska muzička Zbivanja. Ipak, narod se rado okupljao u horovima, i u pravo na dužnosti
horovode nalazi svoje mjesto mladi, evropski obmzovan mu zi čar Cvjetko Rihtman.
Uspješno je vodio Srpsko pjevačko društvo »Sloga«, Radničko pjevačko društvo» Pro­
leter« i Muslimansko pjevačko društvo »Gajret«. Uz to je predavač muzike na Učitel­
jskoj školi.

13'
196 GZM (E), N,S, 45. 1990, str, 195-198
MEMORIAM

Strahote rata nisu mimoišle ni Cvjetka Rihtmana. Kao član organizacije

narodnooslobodilačkog pokreta na okupiranoj teritoriji bio je hapšen i proganjan. Ali,
okupatoru, on tajno, u svom stanu uvježbava sa malim horom rodoljubive i
revolucionarne Rat je završen, Sreća koja se osjećala slobode
kao da je ulila novu snagu i potakla vizionarski duh u Rihtmanu. To su dobro
i ljudi zaduženi za obnovu zemlje, pa sposobnosti
poslenika.
Već godine, na inicijativu osniva se u Sarajevu Stručna muzička
škola (obuhvatala je nižu i muzičku školu i za balet), zatim 1946,
Opera, 1947. Institut za proučavanje folklora, 1956. akademija. od tih
institucija Rihtman je prvi rukovodilac. Svaku od njih je postavio na solidne
osnove da bi da bi postigao više, da bi kulturi ove sredine
koje je smatrao pripada.
Cvjetko Rihtman bio izuzetno širokih i široke
misao i akcija u svim oblastima njegovog
je bila ne samo istinsko i nauka ko­
čitavo biće ovog moglo bi se od dana do kra­
za narodnu muziku bilo je kod Cvj~tka Rihtmana pod­
staknuta već u je vladalo interesovanje za kulturu naroda. U Parizu
u tom smislu, snažan uticaj na studente imao Vincent koji im je
svaki kompozitor crpi iz muzičkog izraza vlastitog jer tako na najbolji
način može doprinijeti kulturi i umjetnosti D'Indy je i ličnim primje­
rom: da bi odredio obilježja francuske narodne on je napje­
ve svog naroda, a elementima narodnog muzičkog izraza služio se za kompozici­
je. Tako je i Rihtman. u diplomskom radu O muzici Južnih Slavena dio posve­
tio narodnoj muzici, Kasnije, po dolasku u Sarajevo, Rihtmana
se usmjerava l na narodnu muziku, onu koju ljudi pjevaju >iza svoju
na zajedničkim i zabavama. Za njega je to nova muzika
upozna. Zato već tada prve bosanskih sevdalinki.
Ali muzika koja je privukla posebnu pažnju Cvjetka Rihtmana biJa je muzika
bosanskohercegovačkih sela, zakonitosti je tek trebalo otkriti. To je bio poseban
muzički svijet, potpuno razliČit od onog na šta je naviklo uho muzičara.
Želja da pronikne u bit tog izraza bila i stalno prisutna u njegovim
mislima i bilješkama, dok su obaveze vrste dragocjeno vrijeme ovog
vrsnog naučnika. Možda tada Cvjetko nije ni da će najdragocjenije
dove talenta i uma usmjeriti upravo na istraživanja tradicionalne narodne
Bosne i Jer sve do 1947. on se narodnom muzikom bavio samo
je bio i organizatorski rad. Tek kada
na njegovu folklora, počinje da se ostvaru­
je san Cvjetka se za sistematsko proučavanje u ok­
viru kojeg tradicionalna muzika zauzima mjesto.
U ratom opustošenoj zemlji, kada
u jednoj gotovo praznoj
za pisaćim stolom čovjek
ni osnovne opreme za ali tu se rađaju o onome što će uskoro postati stvar­
nosI. Pregled sačuvane Instituta za folklora sačuvane u ostavštini
C. R.) otkriva na kako jasnim i čvrstim osnovama je ta ustanova. Koristeći
se iskustvima Cvjetko Rihtman je znalački kako da usvoji ono što će
doprinijeti istraživanja u sredini, a da ono što bi kočilo.
Širina kojom je zamislio, pokrenuo i ostvarivao rad Instituta i danas
Među prvim arhivskim bilješkama i ovu:
Institut za folklora osnovan je u maju o.g. (1947, op.a.)
 197

Od tada je izvršeno:
J. Sprovedena organizacija Instituta po prethodnom konsultovanju i sporazumu
sa sličnim institucijama u Beogradu, Zagrebu i
2. Prikupljeni podaci za rad na terenu,
Izvršene dvije ekskurzije na području Glasinca i kod Vareša;
4. preko stotinu narodnih
sa
5. zbirka instrumenata sa

6. porudžbina aparata za
na terenu.
Istim tempom i entuzijazmom nastavljen je rad Instituta u toku deset godina, ko­

rukovodio profesor Rihtman. Zadatak Instituta da bilježi, ispituje, nauč-

i pohranjuje folklor Bosne i ostvaren je formiranjem arhiva
i tonskih snimaka, kao i kartoteka uvid u te arhive.
Stručni rad Cvjetka Rihtmana najbolje se pet hiljada muzičkih za­
(od kojih su prvi bilježeni »na sluh«, bez aparata, jer ih u počet-
rada Instituta nije bilo; kasnija zapisa, u poređe-
nju sa istim napjevima snimljenim gotovo apsolutnu isto­
vetnost) i nabavci i obradi narodnih instrumenata preuzeo Etnografski
odsjek Zemaljskog muzeja, Etnološko naučnih istraživa­
nja Cvjetko Rihtman je objavljivao u za proučavanje folklora i
Zemaljskog muzeja, zatim u izdanjima Saveza ud­
ruženja folklorista Jugoslavije, kao i u raznim svjetskih iz­
danja.
Rukovodeći Institutom, Cvjetko Rihtman ne samo da je programski
njegov rad nego je razvio bogatu i plodnu kako sa stručnjacima u zemlji tako
i sa vodećim imenima folkloristike i iz mnogih zemalja . Ar­
gentine, Austrije, Belgije, Engleske, Finske,
ke, Grčke Hoiandije, Indije, Poljske, Rumunije,
Španije, Svicarske, Turske, USA.
Cvjetko Rihtman je istraživač erudita, čovjek čiji je kritički
stav uvijek dobro zasnovan, je opovrgao neka dugo važe­
ća pravila o našoj narodnoj muzici i da je muzika bosanskohercegovačkog se-
la zasnovana na strogo utvrđenim tradicionalnog narodnog muzičkog miš­
ljenja koji se svjesno primjenjuju. radovi donose novo posmatranje narodne
polifone prakse, tradicionalnih funkcije melopoetskih oblika i funkci­
je radnih pjesama. rad na obimne prikupljene građe (preko
7.000 zapisa), Cvjetko Rihtman nastoji da i na pitanje porijekla starobosan­
skog polifonog pjevanja. Nakon višegodišnjeg traganja on postavlja tezu da su ti oblici
ostatak muzičke naroda su dolaska Slavena živjeli na ovom tlu. To
bio jedan od naučnih rezultata Rihtmana, koji se odrazio na
narodnom planu etnomuzikologiji, ali i balkanologiji.
sljedeći rad je dočekivan u naučnom svijetu.
misao Cvjetka i studenti u
Drezdenu, Sinai, Gracu,
nu, Brnu, Blumingtonu, Los
Rihtman je bio i ostao nezaobilazno ime.
O značaju i širini u
zalaganje za osnivanje
dine) radi organizovanije
Rihtman je osnivač Udruženja Bosne i Hercegovine i jedan od
osnivanja Saveza folklorista Jugoslavije i - po
predsjednik tog Saveza. je počela trajna sistematska
klorista u okviru svih folkloristike, plodna saradnja, koja i Ne smije
se zaboraviti da su uz razvijani i brojni oblici saradnje sinostranim folklo­
ristima.
198 GZM (E), NS sv.

Kada je 1956. pozvan da

u Sarajevu njen prvi rektor,
Muzikološku katedru. Kao
i naučno-istraživački rad. na
rada u Institutu on je njegov spoljni
narodne muzike.
od onih poslenika
je

Izvod iz bibliografije Cvjetka

RADOVI OBJAVLJENI U
fOLKLORA I ZEMALJSKOG
Polifoni oblici u muzici Bosne i Bilten IZPF I, Sarajevo
str. 3-38,
narodni pjevač sa Kupresa, Bilten IZPF I,
- ~arodna muzika jajačkog Bilten IZPF II,
~euma i
Tradicionalna muzika Imljana, str.
227-273,
Oblici kratkog Bosne i GZM, n,s" Etnolo­
sv. XVIII,
muzička sv. XIX, 1964, str.
237-305.
- Katarina Lukić - narodni iz Bešenova, n,s., sv. XXXIV, Etnologija,
Sarajevo str. 73-96.
Mr Miroslava F'ulallović
') Potpuna bibliografija u ZBORNIKU RADOVA U L:AST AKADEMIKA CVJET­
KA RIHTMANA, ANU izdanja, knj. LXXVII, Odjeljenje društvenih nauka, 16,
Sarajevo 1986, str. 21-27.