GLASNIK

ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU

BULLETIN

DU :--111SEE DE LA REPUBLIQllJ: SOCIA LIST E

Dt BOSNIE -

HER Z f(iOVJNE

S;\RAJEVO

ARHE O LOGIJA
ARCI-IEOLOGIE

Nor , ~

SI:R JJ r\ -

SVESKA -

Sfl<I[ NOUVELLE
TO~'JE

XX -

1965.

tampa: NP " Osloboenje. Sarajevo Za tampariju: Boidar Sekuli

1965.

RE DAKC I J A :
Dr ALOJZ BENAC
MARKO VEGO
Dr BORIVOJ COVIC

Odgovorni

urednik:

Dr ALOJZ BEN AC

T I R A Z 850 P R I M J E R A K A

Tehniki

urednik : JULIJANA SUNIK

L e ktor: VOJIN DRAMUSIC

Prevod francuskog teksta: DRAGAN KEBELJ IC
Prevod

njemakog

teksta : Dr JOHANA POPADIC

Meter: MIRKO ROGULJA

SADRZAJ

SOMMAIRE

In memoriam Dimitriju Sergejevskom

Dimitrije Sergejevski

Zrtvenik Dolihena

Kasija

Autel de Doliehenus et de Casios

7- 15

Dimitrije Sergejevski

Eq.uites bisDuenses

17- 25

Dr Borivoj ovi

Uvod ustratigrafiju
hrono!ogiju pl'aistorijsklh gradina u Bosni
Einieitung
Stratigraphie und ChronoIogie pri:ihistorischer Gradinen in Bosnien

27-145

Dr Irma remonik

Rimska vila u

Viiima

- Die rbmische Villa ln

Viii

147-260

Dr Alojz Benac

Prilozi za proua va,nje neolita u dolini rijeke Bosne

du neolithique de la vallec de la riviere Bosna
Pavao

Contribution il I'etude

261-275

Aneli

Peat

humskoga kneza Miroslava -

Dr Muhamed

Bromani

Sceau de Mi'fosiav, due .de Hum,

277-280

Karamehmedovi
kotli

iz Kraljeve

Su~jeske

La bassine de Kraljeva Sutjeska

281-294

OSVRTI I PRIKAZI

Sima

irkovi,

Istorija srednjovjekovne bosanske drave, Beograd 1964. (M. Vego)

Internacionalni simpozijum ovaspitnoj

Dramui)

295-304

kulturnoj ulozi muzeja (prof. Vojin

305-319

IN M M
Serqej

I M
om

DIMITRIJE SERGEJEVSKI

Zrtvenik Dolihena i Kasija

AUTEL DE DOLICHENUS ET DE CASIOS

1962.
Bos.
Japre
se ara nalazi u

na lokalitetu
anbike

lanak sadri
zatim, izloeno je ono novo to nam
boanstava. Budui da
Dolihen dobro
samo na
u zapadll10j
zauzimao u drutvu
ne zanima; literatu.ru vidi u
8.

(sejo Maslovari kod

troske od strane preduzea
Dolihenu i
Sada
inv. broj 129I.

pogledu predstavlja unikum;

za nae poznavanje kulta tih
zadra'u .g.e samo na kultu
rimske
na
kao orijentalno i

mi je dunost da se ovom prilikom zahvalim viem kustosu M. Niko

lanciju Split za korisna upozorenja i
je

rijeke
industrijal.

i u

Mosta u

antiko

doba bila

puno antikih ostataka

keramike, novca, temelja
Trosku iskoriava
halde do 5 m
vri
Naena ara je jz;raena od
Ima gornji donji dio (bazu);
visina iznosi 1.02, od
na
simsom
0.315
+ 0.12).
i baze 0.48.
dio je visok 0.45, donji
g.
da je ara bila
svih
je 0.24. Ova mala
uza zid.
Ara je pomalo obijena svuda, a jae oteena desna bona strana i baza
su svi uglovi.
strana ouvana je bolje; vidi se obrada sa ferrum den
tatum. Inae je kamen neotporan i pov~ina je puna prirodnih rupica, koje
Troska, u kojoj se

nae

, Radi
s k i, GZM, III, 431 i d.
WMBH, I, 1893, 203 d.; E. P a a l , Antika
naselja i komuniJkacije u Bosni i HercegO'Vini, Sarajevo 1960, 91 do 97, 116; S e r g e j e v S k i,
GZM, 1963, 85 dQ 102.

DIMITRIJE SERGEJEVSKI

Gornji dio. S prednJe

u visokom
orao rairenih krila.
Glava mu je
urezaiJ1 je ornamenat
li
crta. Bone strane
su trima urezanim crtama,
se
svaka se gore zavrava listom brljana
ka 2). Na
povrini nalazi
uduhljenje 0.135 II
a 0.045 duboko. Na simsu je
u
retku.
urezana slova su visoka cca 0.045.
je ote'n
desnom
eita se:
IOIVIDETCAS!I

Sl. 1.
IVI i D su u
takoe i E
se ne moe ustanovi ti
lako:

T. Na

u su
moda j e

dva do tri slova. Interpunkcija

bilo.

I(ovi) O(ptLmo) M(aximo) D(olicheno) e: Cas[io]

ZRTVENIK DOLIHENA I KASIJA

Srednji dio. Srednji dio are zauzima reljef koji prikazuje Dolihena (lij ev a prilika)
Kasija (des na prilika). Obadva su prikazana en face, kako stoje na dva bika, koji s u
okrenuti prema lijevoj s trani. Izrada je primitivna: za noge boanstava i za bikove bilo
je premalo prostora, tako da obojica nemaju nogu , a i od bikova prikazane su sa mo
gla ve i noge lij evoga bika, dok je kod desnog, osim glave, sve ostalo oteeno. Obad va
b oans tva s toje u istoj pozi i obueni su j ednako: u potpasane tunike sa rukavima i
oa rta e. Na glavama su im visoke tijare u obliku gradskog bed e ma. I lica su im pri
k~zana posve jednako, sa ilJatom bradom; oi su duguljaste, bez oznaene zenice, posta v-

(a -

Sl. 2. Zrtvenik Dolihena i Ka~ ija.

Ornament na lijevJlj b o no j strani, b - isto na desnoj)

ljene malo koso ; usta su prikazana ur 2z anom crtom koja se na kraj ev ima sputa. Ko-s a
(u obliku kosih crta) vidi se samo kod Kasija. Dolihen, po svom obiaju , zamahnuo je
duplom sje k irom, dok je lije vo m rukom podigao palmovu granu. Kasije dri u rukama
po Jd nu palmovu granu. Obadvije su figu r e izraen e n evjeto . Majstor se ak nije
potrudio da prethodno na kamenu napravi crte. Vjerovatno nije ni bio pravi majstor
-kamenorezac.
Donji dio (baza) jako je obijen po rubovima, a u sredini je na dva mjesta jako
o'; te en . Na njmu je natp:3 cd dva retka, koji je mj estimi n o oteen . ita se :
MAVRFLAVSSI
MDVSLLM
U ligaturi su obadva AV. U prvom retku na odbijenom rubu na lo bi se jo mjesto
za jedno slovo, ali mislim ,da ga nije ni bilo. Ni paljivo promatranj e povriine kamena
ne daje mogu no s ti da se odredi interpunkcija, kOje moda uopte nije ni bilo . Visina
slova iznosi od 0.045 do 0.06. Ta dva retka predstavljaju potekou za dopu'nu zbog asve
grupe slova: SI(MD) , ali moda ni' ta nije ni ispalIo i mi imamo posla sa SIMD . Iza imena
d edikanta, tj. iza pra-enomena, nome'na , cognomena, u III vijeku i u tom podruju naj
vj efO'v atnije bi dolo: ili dunost, poloaj dedi'kanta , ili porijeklo , ali moglo j e da bude
i naciain aIno ime dedi,kanta (na pr., semitsko ime SIMON). Imamo takvih slu ajeva. Ali
nije iskljueno i n e to drugo, na pr .. u2)rok posve te. U ovom sluaju teko je odluiti.
Zbog toga se ne usuujem dopunjavati tu grupu slo va i itam:
M. Aur(elius) Fla v(u) s S I

M D v(otum) s(olvit) J(ibens) l(aetus) m(erito)

Datiranje na e are ne predls tavlja naroitih poteikoa. Ime dedikanta je terminus

pO'st quem : dedikant je dobi.o rimsko graanstvo po const.itutio Antoniniana (212 . g.).
Iako je natpis urezan nevjeto, i'p ak oblik slova L ukazuje na III s tolje e , a i'sto tako
i izrada slike: crte lica (oi, usta) na reljefu. Prema tome , drim da je naJa ara pos tav
ljena oko polovice III vijeka .

10

DIMITRIJE SERGEJEVSKI

*
Priimo sada sadra ju spomenika. Mi se neemo dugo zadravati na Dolihenu,
jer o njemu postoji obimna literatura. Iznijeemo samo ono to je direktno vezan o za
na nalaz, ime se na' spomenik razlikuje od drugih. Dolichenus ili Juppiter Do'l ichenus
bio je sirijsko boanstvo, B aal grada Doliche u Komageni. Ono je bilo pod rimsk im
(elinistikim) obhkom Jupitera (Zevsa) popularno u zapadn im provincijama rimske
dr ave kraj em II i u III stoljeu 2 . Kraj e m III vije-ka njegov kult i eza va. Posveta Doli
he-nu naeno je nekoliko stotina , i to u ogromnoj ve ini u zapadnoj pOl()vici rimske
drave, du njezinih granica, u Britaniji du kobske granice , na Rajni, Dunavu, u
sjevernoj Italiji; zatim u raznim pristanitima. Na ostalom pros toTu Dolihen se ne sre e.
U provinciji Dalmatiji dosada je bilo naen o samo pet posveta Dol ihe nu, i to blizu
mora a Veza Dol ihena sa vojskom i trgovcima je upadljiva. Od sv ih tih mnogobrojnih
spomenika nar a ara razliku je se u ovom:
1) Obino se Dolihen pojavljuje sam, rjee u drut vu nekog enskog boanstva
ili Dios kura. Prvi put ga vid imo u drutvu Kasija.
2) Red ovno je bik prikazan u hodu prema desnoj strani. Prvi put je prikazan
kako id e nalije'vo. Mi bism o oekivali j edn u antitetiku (heraldiku) grupu, tj. da su
ivDtinje okrenute jedna prema drugoj.
3) Dolihen se rijetko prikazuje kao Jupiter. Ima ta,koer nekoliko sli ka u odijelu
koj se obino tumai kao perzijsko4, ali u ogromnoj veini sluajeva D. je pdkazan
u vojnikom odijelu - u ok;l opu, ali sa frigij's kom k3Jpom na glavi (rjede sa kacigom).
Kod nas je D. (i Kasije) prikazan, po mom miljenju, isto tako u vojnik o m , a.1i mirno
dopsko m Ddijelu, tzv. vestis castrensis, k oje se sa.stojalo od tunike i ogrtaa - u ovom
sluaju svakako je to bio paludamentum vOj"skovoe'. Na glavi D . (i Kasija) prikazana
je visoka tijara k oja prikazuje gradski b 2dem (corona murali s); na tijari su prikazani
ne samo zupci gore , nego i ambrazure u samom bede.mu . Takvu tijaru na D. vidimo
po prvi put (v. prim. 32).

4) Palma u ruci Dolihena is to tako je jedan vrlo rij edak atribut (obino -

munja).
Dulj e em o se zadrati na Kasiju , jer on kud arheologa nije tako popularan
kao DO'lihen, a i stoga to mi dosada nismo uopte imali nj eg ove slike. U isto vrijeme
to e nam dati priliku da se upoz namo sa jednom kar3Jkter is tinom crtom iz istorije
carskog Rima.
Kasije je isto tako j edno sirijsko sola mo boanstvo, jedan Baal, lokalno boanstvo
Antiohije, koji je pod kraj I vijeka prije nae ere pO'3tao poznat R imljanima i bio
identificiran sa Jupiterom pod imenom J. Casius (Zeus Kasios). Pri pregledu a,ntikih
izvora odmah pa-da u oi interesantam fa,kat. Dok rmamo blizu 400 spomeni,ka posve
enih Dolihenu , a nijedne rijei o njemu kod pi's aoa O, sa Kasijem je pos ve obrnut sl uaj:
dosa,da s m o imali samo nekoliko spomenika a nijedne sli!ke, ali ga dosta es to s pominju
pisci. Nai pobpuno zadovoljavajue objanjenje ovome faktu nije lako. Dolihen je bio
popularan ko:d vojnika, trgovaca, uopte kod graana srednj eg drutvenag palaaja " d ok
su o Kasij'u vod ili rauna pomorci, a naroito rimski imp e ra tori.
Mi se neem o dugo za'dravati na parijeklu (orij entalnom) ovoga kulta i na
njegovom znaaju kao lok alnog boanstva Anti-ohije, uopte na kultu Kasija u istonoj
i Posljednja kapitalna rasprava a Dolihel1!u:
P. M e ,r l a t , .Jupiter Doliche<nus. Paris,
I os rt; i: Rep erboire des iJnscr,ip.tJion.s et des monuments figures du oulte de Jupiter Doli
che-nus. Pa'ris - Renn es, 1951.
3 Narona Bull. 1910, s. 166 ; Salana - CIL, III, 8785 ; Otoac (Al'u:pi um) - CIL, III,
10044; Vrlika - CIL, 2827; Mtmjava - CIL, 10059.
4 Me r l a t
Re,pertoire: br. 5 (iz Ma r aa u S1I1iji), br. 86 (iz Brigetio), br. 106 (iz Car
nuntuma). Upar. E. W i ll , Le relief cul!;uel g fl2ca-r.o m ai.n. Par is, 1955, p. 256.
5 A. A l f o l d i, I,nsig'Ilien und Tracht der romischen Kaiser, Mitt. d. D. Arch. Lnstituts,
Rom. Abt. , vol. 50, 47-49, 57. Upor. E. W i II o. c., 258.
6 Spominje se samo u Leksiu{QllJu Stefa:Ja iz Bizanta.
'F. C II m o n t (u PRE, IX, 1278) misli da su Dolihena fav!J.l1izira1i impef8Jtari. Ovo
miLjeu1je on zasniva na faktu da su rtvenici D. esto podign uti pra salute imperatora, a to
je suvie slab, gotovo nikaika,v argumoo.at.

1960.

2RTVENIK DOLIHENA I KASIJA

11

polovici rimske drave; o svemu tome iscrpno je raspravljao A. Sala 8 . Nas zanima
pitanje kakvu je ulogu igrao kult Kasija u carsko doba Rime , naroito u
dravnom i:votu rimske drave, njegov poloaj Ikao za'tilmioka glavara te drave , tj.
veza Kasija sa rimskim svijetom.
iskljuivo

KolijeVIka Kasijeva kulta bilo je brdo Kasion o'[os , sada Debel-e'l-A.ikra, 1170 m
visoko , koje lei na obali Sredozemnog mora, odmah uz ue Oronta, naS!Uprot gradu
Seleukije Pierijrske. Ovaj grad je sluio kao luka za Atntiohiju. O 100kalizaciji K. o. nema
nikakve sumnje, jer Ammian Mareeillin tano odreuje njegovu poziciju: ... has autem

Sl. 3. Kasion oros (Dlbel-el-A'kr.a,) na Cib<aJJi, Sredozeannog mora. U prvom

planu ruevine Seleukije
provincia's, quas Orontes am<biens amnis imosque ,pedes Cassii mO!l1titS Bli'us celsi prae
te r means, :6unditur in Parthenium mare ... 9. Na VI,hu bIlda , ka<ko izgri eda, nije bilo
pravog hrama, n eg-o svetite, sa rtvenikom; moda je bio 'k amen-betiPO (aeroli:t?). Mjesto
je biJo slavno po tom e to se izlaz sunca vidio znatno ranije nego u itavoj O'kolicil1
(sl ika 3).
Po;; tG Jalo Je i drugo brdo, Kasion oros, takoer !Da obali Mediterana, u E'giJptu,
isto tako na taei vanoj za plovi:dbu: Taj K. o. leao je 57 km i,stoll1ije od Pelusija,
na putu laama koje su plovile iz Palestine i Si.rije u Egipat. Sada se taj K. o. wve
El-Kas ili EI-Katiehl~. Ovaj hre~uljak bio je pozna t i 'p o g>robu Gn. Pompeja, koji je
bio sahranjen na nj egovom vrhu. Najvjerova:tnije je egipa,t3'ki K. O. bio, tako rei,
filij ala ono'g sirij skog!:).
"A. S a I a " Zeus Kas ios u Bu,lleotin de cor,respondarnce hellenique, 1922, p.p. 160 do
189. Takoder i u enc iklop d:jama: fOd imenom Casius, Ka,sios, mons Cas ius, i to: elanak L e
n o r m a n t a u rjeniku Da.remberget Saglio, Ga's ius; A d I e r u PWRE, Kasi,os ,i S t e u e r
n a g e I a Kas;on is to tamo; S t e,u d i TI g " Ca,s ius u Rosch era Lex . Takoer i u sia,r om
Lex 'conu ForcelLnia .
9 A m m.
M arc e II i n u s o. c. XIV, 10; S t r a b o o. c. , c. 55, c. 750-751.
10 Taj je betil ,prikazan na novOll Seleuk!je,
koji nos,i legendu ZEYS KASlOS
SELEYKION PEIERIAS.
II D u s os a u d,
D e s c h a m p.s, S e y 'r i g La Syrlie, .,. i'1lustree, Parris, 1931, plaa1ch 64.
12

StTabo, o .

J:J

O kultu Kasija u Egiptu opirno raspravlja S a J a

C. ,

c. 796;

Lucanus de b. c., VIII, 858.

o. c.

12

DIMITRIJE SERGEJEVSKI

Trei lo'ka litet sa hramom Kasija bio je grad Kassiopeja (sadanje Kassopa) na
otoku Kork.iri, Tamo je bio hram Zevsa Kasija 'sa je'dnom originaLnom anat emom (posvetni
dar). Bila je to laa sagraeTIa oj kamena , kako izgleda u naravnoj v elii:1.i J 4 , Sauvam.i
su i novci ovoga grada sa (o,binom) slika m Zevga i natpisom ZEVS KASIOS15. Na
Korkiri su nadena i dva rtveni ka sa kratkim pO'3ve-tama K as iju 1G
Na Delosu je naeno nekoliko grkih natpisa <koji se odnos e na kult Kasija,
to j e posve prirodno , jer je De-lo s bio trgovaki centar i v orit e pom orskih puteva.
Sala detaljno a'nalizira -te natpise . U zapadnoj polovici drave nadena je na Rajni ara
sa kratkom posvetoml,. Interesantniji je nalaz u moru kod Kartag.ine u paniji - dva
sidra, a na njima posveta Afroditi (Aphrodite Soz ousa) i Zev3u Kasiju Spasiocu (Zeus
Ka si o5 SO/ZOnJ)lS
UzeV'i sve to u obzir, dolazimo do za'kljuka da je Kasije, i spo etka solarno
boaTItStvo Sirijaca, tokom V'remena ne saano bi,o identiHkovam sa Zevso m iJupiterom,
nego je postao z"titnik m(}Teplov ac a. Ovo je sas vi m shvatljivo: nj egovo brdo to Kasion
oros zbog svoje vis ine (1770 m) i dominanrtnog polo a ja na uu Or O'l1ta nes um n jivo je
sluilo !kao orijentacioni punkt za sve mnogo brojne lae koje su 'plo'vil e prema Antiohiji.
EgiJpatsoki K. oros takoer je sluio putokazom laama na njihovom putu iz S iri je i
Palestirne u Egi.pa't, u Aleksandriju. Ali i sam Pdusij bio je jedno vano p ris tanite:
ovdje je bilo najistonije ue Nila, odavde su vodili vani putevi - jedan u M emfis
direktno, drugi na Crveno more u pristanite Clysma - sadanji Suez 19 . Znaaj ovog
K. O. zaprekomors k u trgo'vinu sa Arabij om (i Indijom) potvruje i gore na vede no
mj,esto iz Lukana koji spominje p r ekomorske trgovce, toV'ate,lje Kasija~O A i gra-d
Kassiopoja leao je na ja,ko frekfentiranom morskom putu, naj'kraem pre-lazu pr eko
m o-ra iz litalije, iz Hydruntuma (Otran Lo) u Grku , kako kae Plinij e: in Graeciam
brevissimus transitus 21 Itinerarium mariti mum isto tako navodi taj traiectus 22 . Sve
nam to tumai popularnost Kasija kod pom o raea.
S druge strane, n e'sumn jivo je da j K asije za svoj ugled imao d a zahvali tome ,
to Je bio lo,kalno hoanstvo Antiohije, tree-g (iza Rima i Aleksandrije) grada po bogatstvu
i znaaju u rimskoj dravi . Osim toga, Antiahija je bila i glavna voj 'nika baza u svim
rato,vima Rim a na Istoku.
Ta,ko boga Kasiosa imamo u ovim a ~pt'oJdima : l) lokalno solarn o boanstvo Anti
ohije, 2) vrhovno boa:ncstvo, izjedlnaeno sa Z evsom i Ju.piterom, 3) zati tn ik more
plovaea. Ali, Kas i03 je u toku R imske Imperije primio ja!; jedan aspekt: postao je Sol ,
pokrovitelj, com e'.> inviclus impe,r atora. Ovaj zadnji aspekt sa gledita a l'heologije
zasada nije bio vaan, ali mi imam o niz svjedoanstava aniibh pisaca, k oje sam
slobodan da navedem kao, m o da , koristne p odatke prilikom da1ji,h istraiva nja. Ta se
svjedoanstva proteu od sredine I stoljea nae ere do u kas nu antiku. Ona doka zu ju
da je Kasiju staLno ukazivanapanja od strane rimskih imperatora, naroito, ka,ko izgl eda ,
kada su hili u pitanj u odnosi sa istonim su s je dim a Rima: trebalo je bi ti u dobcim odno
sima sa pdkroviteljem Antiohije, a preko nj ega i sa (temperamentnim) stanovnitvom ovog
grada.

e> c o P i u s, de be.]]e> Gotico, IV, 22. P l i n i u s, o. c. IV, 12 (19).

J:

J5

U Epiru je postojao i drugi grad Ka s$iopeia, koji katkada pogreno zam jenj uj u sa

J'

gra,dom na Ko'rkiJ1i.
16 CIL , III, 576: P. Hetereius Ruf.io lovi Casio sac. ti CIL, III, 577: lVI. Valel'ius
Corvi:ni l. Ior,;co l ovi Cus :O.
t; CIL, XIII, 7330: Deo Casio Ov.inius v. s. 1. m.
18 Aphrodite Pel agia, A. Euploia za Li tnica mor6p1ovaoa; V. G arc i a y B e I I i d o
Dioses syrios en el Pan theo'n h~spanO-TOmaJJ1.0
Zephyrus, XIII, 1962, 71-2; Fr. B e n o i t
Ri'Vista di studi Liguri, XVIII, 1958, 237-307.
L' archeologie sousmarine en Provence
t9 Carte in ternaci onale de J' Empire romain au 1,000.000; lis,t "Cairo .
20 . . . qu,:, Rubri
tag na prof-undi, aut Ara'b um p ortus mercis muta tor eoae, Magne,
peti,t, quem non tu.muli venera b:le sax'l.IIlTl et cin is in swnmis fo:rsan turbatus harenis, avertet
manesq,ue tUGoS placa re :t.tbebit et Cas,' o praeferre lovi? " LiU c a,n'u,s, o. c. VIII , 858.
lVIagn.us = Pompeius lVIagnus.
2t p l.i n i j e, N . H., III, 101.
2' IUn. mar. 520: Insula Cas,sio,pe, ins-ula Cor6ro 521 ab Hydrun to Cassiope in.sula
st. 1000.

ZRTVE~'aK

DOLIHENA I KASIJA

13

Neron je
zaboraviti
avali sunani
na Kasion arasu,

a%. Svakako, Diazl

ali su
nas i j edna
i K QTOS kod

su svi
doavi

ca.revima
i Konstantma
rtvu suncu na iz1asku 30 .

uao je u
za'titnik rimskih careva. ak
e onu udnu anatemu na

Sticajem,
raznih okolnosti
rimsku
i u toku
je njegovo ime
u VI
otoku KorkirP!.

to
turama (u Palmiri, npr., ili
odluiti

teko
bedema
Dolihena.

uniformi, i u civilnom
to je zapravo
karakteristine

su

iu s,

t h. P a 1. IX,
das Kasios;
kod T e i t a' ".. ,
Poznato
Hist III.

"" S

orientem sojem,

2A

Dio,

O.

2,

e. 178.
in Suria

meliS

tertiani

Sed in monte Casio, cum vide<ndi

hostiam
victimarhum sacri

Spa rt ia
(Historia
soEs
grat.la noete ascendisset,
ficanti adflavit.
D o IDs t. Rom.
KOJisers Hadrianu5. 1907,

Upor. S

Ll

Upor.

W.

c. 11, 1, Spartianus o,

ber

Untersuchungen zur Geschichte

14, 4; Anth, Pal

402.

sa mu nj Dm, kalo sjei

brdu:
Viktorije, Iza Vera boica Roma

Na novcu
odijelu i
291.

A m m. M a c e II i n o, c. 22,
P o e o p i u s, 0,
IV, 22
:li G
mania Ro
III, passim; H.
den Donaulandern,
,;1

The Excava'D:'ons at
o t e f f, F. E,;, B r o W
Palmira, I, II, III.
R o

11

H ofm a

Die Mili targrabsteine in

Work Ed. by M.
M ch lovski.

DIMITRIJE SERGEJEVSKI

14

raznih

l n) novcu kod
boica

vec J da10 izvjestan

rudarstva. To su rtvenici
i vilici rudnika. Ah ovog puta
tera. Dedi:kant

da

S2

nadamo da

hrianstvo

mu Je ak uinilo
naklonost istaknutih
npr. Fridriha
u
gotovo se iden1ifikovao 5a So-lom 3G A ni lokalno stanovni'tV'o nije po'Svc
Jo doskora redoveno se
dana
a'].o okolno stanovnitvo na Kas:'on
izlazak s<unca, na vrhu ovog brda i
sunca
kol0 37 .
RESUME

On a dece':lvert en 1962, dans la region miniere

le
r:viere
Ja,pra, sous u.ne couche
mikhefer
un autel
Dolichenus et Casios
Il se trouve ac.tuellement au Musee
de
aute1 est
marne.
de facture
et assez endomrr.age. Sur sa face
figurent Jupiter D,1ichenus
et Casios
des taureaux tou.rnes vers la gauche. Les deux divinites ont
pris la
Dolichenus,
avec une difference: Dolichenus tient il la main
un
non pas un 10bris et un foudre. Cas'ios hent deux palmes.
portent une
tete est coiffee d'une haute tiare en forme de corona
muralis. La
un haut relief - reprE-sente un
aux ailes
ouvertes. Il
en h
IOMDETCAS; en ba-s:
MDVSLLM.
Nous interpretons ces
de la
suivante:

I(ovi) O(ptimo) M(ax1mo) D(oEcheno) ET OAS(io)

M. A VR(elius) FLAV(u)S S I M D V(otum) S(o~vi,t)

L(ibens) L(aetus) JVI(erito)

Les let~res SIMD

designer le nom semitique de l'auteur de l'mscri.ption,
ou son pays
le motif
dedicace, ou peut-etre que:que autre chose.
n est faene de detenn:ner
milieu du lIle
car le nDID
de l'auteur indique la "Constitutio
forme de la lettre
et les traits
du visage sont
de la
Dolichenus ne represente
pour
un
les auteu:'s
antiques ne le mentlannent
nous avons environ
sont consa
crees. Nous ne parlom; ici
ce qui est nouveau
cet autel (voil' la note
On
rel eve dans la
de
jusqu'il present que 5 dedicaces consacrees
toutes
du
3) ='lotre autel est le premier
;14 M e r l a t
u
Repertoire navodi tni slike D-a sa corona
ali su sve tri
pozna,te samo po starim crteima, od koj:ih su dva 0d
; uz to, nijedna od njih
lii
nau.
Excavations etc. Tabla XXXI, 1.
3(; E.
K a :n t o rov'
Oriens Augusti
level' du roi
Dombarton Oaks Papers, XVII.
1963, pp. 117--177.
37 S a l a ,
o. c. 179 citira Fr. Cumanta (Etudes syriennes
352).

ZRTVENIK DOLJHENA I KASIJA

15

decouvert dans l'inlerieur du pays. Les vetements de Dolichenus ne sont ,pas traditionnels;
c'est
Et mon opinion, Ja tenue mhlitaire de temps de paix du soldat ro..'TIain (voir
5 et
La corona muralis elle-meme n'est pas cell e que pOl'te habituellement Tyche
remarq'lles 33,34,35).
En ce qui conceme Casios c'est tout different. Le~ dedicaces
Casios sont tres rares
et on les trouve lc
souvent dans la partie orientale de l'empire romain. Nous .ne pos
sedc}ns pas
!VIais certains auteurs classiques rparlent de lui. Le
de cet
Je culte de Casios en Orient et en Grece
la
mais le role joue par le culte
Casios dans ]a
roma ine SOlLS
l'ui est dedie
de Seleucie de Pier-ie (fig.
un autre
Peluslum et dans Pile de Co.reyrc d'ou
trajet
Hadruntum
notes 21
22). Il est tout Et fail naturel que c " t t e s o ! a i r e
pa,tt'on d'Antioche sur
l'OrQ!l1jte, ait ete identi.fiee ft
et
Zeus, et qu'elle soit
en raison de sa position
il Casion oros, :patron des
!VIais par la
Caslos obtint une nouvelle fonction .
So]" et "comes invictus des empereurs. Il ne faut <pas
base rumaine, au cours des
romain
commenca sa
de Casios il
des
Hadrien,
Ver 38 et Julien
Casion oros. A en croire l'auteur de
Hadrien sa tete (voir notes 26, 27, 28, et 29).
par son emplacement. Toute la
de
de :nombreux vesttges de l'industrie
fer.
constituant pRI' endroits des amas de cinq metres de haut
des fouillessystematiques et -on y a trouve d'une
Selon les inscri.ptions trouvees
des pieces de
connut dans eeHe region un grand essor au
monnaie"" on
coors de la
Meme avant ce~te
certains noms grecs etalent connus dans cette
M. A'llrelius Flavus es,t l'un d'eux; il est
ceux d'orientaux hellenises.
origill1aire des environs d'Antioche.
L'auteur traite ensuite de la disparition du culte de Casios, qui su.ivit
la christiallisation de retat. Mais le "Sol<, s'est conserve
tard (Frederic II, Louis XIV). Les
de
recemment le Jever du seleU, du haut de cette montagne

U!!

Apres la guefTe con tre les Parthes, comme en temoigne la monnaie re:presentant
sacrifice sur une
voir
note 29,
;jn

GZ1\I1, 1963,

: 1939. 1

I DIMITRIJE SERGEJEVSKI
EQuites bistuenses
EQUITES BISTUENSES

1891. godine bila je u Bilimiu, predgrau Zenice (desna obala Bosne), otko
pana ranohrianska bazilika. Publicirao ju je, na alost prekratko, . Truhelka u Gla
sniku Zemaljskog muzeja i u WissenschaftEche Mitteilungen BiH!.
Prilikom iskopavanja, koje je vodi") oficijal Czerny, bila je naena, kako izgle
da, velika koliina odlomaka kamenog namj2taja crkve, ali je od toga bio inventariziran
samo vrlo mali broj odlomaka. Na taj nain tada, tj. odmah iza iskopavanja, 1892. godine,
bila su unijeta u inventar samo dva broja: 233 i 276 2 . U depoima Z. muzeja ima velik broj
odlomaka bez oznake provenijencije, koji mo '3da potiu iz zenike bazilike. Ali, za sada
smo postavili sebi ui zadatak: da Uinimo pristupanim naunom svijetu samo jedan
objekat - broj 276. Ovaj objekat je izazvao interesovanje nauenjaka koji su ga vidjeli.
Uprava Zemaljskog muzeja je odluila da s:: taj spomenik publicira i ne ekajui ela
bude objavljen ostali kameni materijal iz Z2nice. U ovom poslu mi emo se ograniiti
na kratko izlaganje jer potpuna ocjena naeg sipomenika bi zahtijeva:la, s j.edne strane,
opsenu studiju, a s druge strane, izdanje cjelokupnog kamenog inventara zenike ba
zilike. Prvo ne ulazi u moje namjere, dok d rugo u ovaj trenutak nije aktuelno.
Treba napomenuti da je bazilika u Zenici jedina ranohrianska crkva u BiH
za koju moemo sa manje-vie sigurnosti re~i da su to ruevine jedne katedrale. Zaista,
iz spolija, naenih u ruevini, vidimo da se municipij zvao Bistue svakako Nova.
Neemo se zadravati na ovom pitanju. Da se radi o sjeditu episkopa, potvruju acta
salonitanskih koncila 530. i 532. godine, gdje se dosta opseno raspravljalo o dijecezi
episkopa Andreasa ep. bestoensisa 3 . Nas to interesuje utoliko to ovaj fakat tumai i
relativno velike dimenzije ove duple (gemi na) crkve i bogatstvo njezinog kamenog na
mjetaja. Takoer imamo i jedan datum: 530-532. godine, tj. drugu etvrtinu estoga
stoljea 4 . Datirati crkvu, tj. ruevinu koja je otkopana 1891. godine, teko je, jer datum
530-532. ne daje garanciju da su ova zgrada i namjetaj bili sagraeni i izraeni u
toku navedenih godina. U isto vrijeme, sauvani odlomci kamenog namjetaja toliko
su raznovrsni po svome stilu i izradi, da njihovo datiranje predstavlja velike tekoe.
Isto tako i vrijeme propasti nae bazilike, Z3. koju Truhelka kae da je propala u po
aru, nije nam poznato. Samo u pogledu broja 276 smo u neto boljem poloaju, kao
to emo to nie vidjeti.

T r 'u h e J lk a, Rimska zgrada u Zenicl, GZM 1892, 340-342

WMBH, l , 1893, 273.
Mnogobmjna sp01ij.a koja su tada bila ilnvel1ltarisana, ne uzimam u obzi.r. Kasnije,
1940. i 1960. godine, unio sam u inventar jo 14 bmj.eva, oslal[~jajui se na Truhelk'rne lanke
u GZM iz 1914. godine .i ,na Truhelkinu edicijru Starokrr-anska e..:-heolog'jja (Zagreb, 1931).
3 Fa [' l a t ii,
lllYlficum Sa orum.
, .Jed id1 j datum kojoi imamo za mae ra.nohria.lli5ke c['kve.
l

2 -

Glasnik Zemaljskog muzeja -

Arheologija

18

DIMITRIJE SERGEJEVSKT,

EQUITES BISTUENSES

19

o porijeklu spomenika imamo ono to je u inventar lapidara pod broj em 2 7~i

ubiljeio C. Patseh, tada kustos klasinog odjeljenja Z. muzeja . To je jedini do k um l'
nat kOJi govori o ovom objektu. Eckstuck einer Mer gelpl atle : Bordure, im F eld T u r
nir. P ro ven ienz Zenica, Vorort Bilirnie, rechtes Bosnaufe r. S tra fanstaltfelder, in ct ~
Ruin e d er a usgrabe nen Basilika. Datum der Aquisition: 31 l\1arz 1892. Gewonn en b ei d p!"
Grabung Offizial Cze rni - Dr. Truhelka.
Spomenik 276 sastoji se od 10 odlomaka kOJi se n e priljubljuju na pojedi nilll
mjeo:.tima sto -posto, jer su povrine preloma dosta oteen e, ali , ipak, kontakt odlomak .I
je posve sig uradi.

SL 2. Reljef

~z

Zenice -

Detalj: lijevi kJcn:janik

Ovih 10 odlomaka , tj. broj 276 , pripada gornjem desnom uglu ploe (slik a l) .
po razliitoj boji odlomaka (neki su svijetlosive, drugi goto vo crne boje), dr >
mo da je ploa bila razbijena vrlo davno, moda jo u antiko doba, tj. p rili k om pl' U
padanja zgrade. Odrediti kada se to dogodilo nismo u stanju, ali m oemo u stanoviti
mjesto gdje je ploa dobila jedan od udaraca - izmeu vepra i d v aju konjanika. l n t
resantno je da odlomci konjanika na svom donj em lomu nose 'tragove dlij e ta - - iz ega
se vidi da su ti odlomci (bolje rei odlomak, jer su oigledno ta tri odlomka u to do ba
inila jedan komad) svojeldobno bili namijenjeni u neku novu svrhu. Opisujui isko
pine, Truhelka kae da s u svi ornamentirani odlomci bili naeni ne u n aosu, nego LI
nar teksu crkve. Teko je rei radi ega su oni dospjeli na ovo mjesto. Da li, kako m i:;! i
Truhelka, da se u narteksu napravi u rue-lini malena crkvica (njemaki "Notkirche
Sudei

a Spomem.ik je 1892. godine bio montiran na d as oi; pojedini d ije!ovi :g,u ra ko,j i S ll
ned ootajali (sredina des nog konjan!~ka, dLjelovi oPnClJmenta) b iLi su dopunjeni g ipso m. ad a SlI
ti .dodaci gips,om uklonjeni ; j,sto tako je uklonjen i gtpsizmeu pC/jedinih odlomaka , Godine
1892. povrina kamena :izme'u figura buja je izravnata tal/lkirn slojem gip,s a i (yb ojena cemen tnim
mlijekom. Ov.aj tanki sloj se ,nije dao ukloniti,

20

DIMITRIJE SERGEJEVSKl

21
tako

je

II

ostale

je

lie

na

fima ranohrianskih crkc:va

nikako

oznaena.

II

antiko

V. D.

vini sam,

slijedei

zenike

bordire je

7 Na
Ba~kanu antiko
MaurlkiJa 602. godine Avari i Sloveni

Tab. I, l; II. 1; III, l, 2,9tr. 33--4. U "Dabra

izmeu dabravinske
. iza pogiJbije cara

DIMITRIJE SERGEJEVS){l

Sl. 4. Reljef iz Zenice -

Detalj: vepar

tu se t ie slike u polju naeg relje :a, nije naroito teko odrediti u koju vrstu
kompo zicija ona sp ada, makar je njezin pred~oak prikaz lova. Takve slike lova, figure
ko nj anik a sa koplji ma (a i bez kopalja), slike veprova, a i drugih divljih ivotinja, u naj
r az li iti ji m stavovima prema lovcima i izme JU sebe, naeni su u bezbrojnim primjercima
n a an tiki m mozaicimas; njih najvie ima u Orijentu i u Africi, manj c u zapadnim pro
incij ama. K ao primj er e dajem sliku na vatikanskom misoriju 9 (slika 5) i na mozaiku iz
>unomb r ige u P orlugalu 10 (slika 6). Slinost likova na naem reljefu i na mozaicima j e
toliko up adljiva da iskljuuje svaku sumnju o vezi naeg reljefa sa ant iki m slikama lova.
S lo se tie same figur e k onjanika s kopljem (ili bez koplja), ona ima d ugu istoriju, ne
samo p rij e n ego to je dospjela na na reljef, tako i kasnijell. Konjanik je u direktnoj
vezi i sa mnogobroj nim svecima na koptsi<im reljefima i tkaninama, a i sa slikom rim
skih careva na njihovim zlatnicima, kako prethrianskim, tako i hrianskim. U ka
s nijim vij ko vima iz istog izvora potekli su i mnogobrojni slini prikazi na kamenim, a
jo vie na metalnim proizvodima i brakte1tima u raznim .evropskim zemljama.
1 a reljef ipak izaziva dva pitanja, koja trae odgovor. Prvo: Iako je predlo
a k, koji j c m aj s tor imao u ruci, prikazivao lov, ipak je majstor prikazao konjanike
n e u na padu na divlje zvijeri, nego je njih same nevjeto konfrontirao. Kaem ne
vjeto jer jeda n dri koplje spremno za l13.pad, dok drugi (lijevi) dri koplje ne ma

, S ke

101'01

na

antiki m

mozaicima obradio je r. L a v i n u Dumbarton Oaks papers,

XVII . 1953.

l m q v i s t<

" H

'<I I. L cl v i ll .
P apeI's , N~ 17. 1963.
JI

II

cl

Kunstprobleme der Mer:ovrngerzeit, Taf. XX, 3.

Antioch h.unti!f1g Iffiosaics and thei!r sources, fi go 134, Dumbal'ton Oaks

l m q v i s l,

Kunstprobl eme der Me-rovingerzEltt, 1939.

EQUITES BISTUENSES

23

rei za
ploe).

svog protivnika . Uz to konjanici nisu smjeteni horizontalno (prema poloaju

Sve te fakte tumaim nemarnou majstora, i to na taj nain to je on uzeo dvije
zgodne figure konjanika sa predloka, smjestio ih jednog protiv drugog, a pri tome
nije puno razbijao glave oko smj eta ja tih lica, da budu smjeteni horizontalno, ak
nije mislio ni to ta dva ovjeka namjeravaju da uine. Uzrok tome je, mislim, to
je ploa bila dosta uska (ispod metra). Drugo je pitanje interesantnije: Moda je maj
stor htio da prikae kakve nomade na konjima obuene u krzno? Moda je to nevjeto
prikazan oklop od ljuski (lo rica squamata)? Ali, ako je to oklop, zato nema kacige na
glavi? Mi dosada sa tla Evrope nemamo likovnih predstava Huna ili Avara, izraenih
rukom antikog majstora. Prema svemu tome, iako bi bilo vrlo primamljivo vidjeti u
tim figurama prikaze nomada, ipak mislim da je kudikamo prirodnije i jednostavnije
tumaiti ove figure kao pozajmljene sa slike lova i smjetene samo kao konvencio
nalni ukras, bez naroite tendencije. Dobro je poznato, da su u V i VI vijeku crkve
esto ukraavane (mozaikom) slikama profanog karaktera, u kojima su lov i ribolov
bile obin e teme. To je dobro poznata stvar. Kao primjer na naem tlu moemo navesti
mozaine sli ke u crkvi VI vijeka u Cariinom gradu koje prikazuju IOV I2 . Inae u
korespondenciji konstantinopoljskog prefekta Olimpiodora i sv. Nila (na Sinaju) imamo

SJ. 5. Detalj sa vatikanskog lVIisorija : lov na vepra. (Prema Hohmqu i'stu)

i antiko svjedoanstvo o postojanju takv.h prikaza u crkvama. Korespondencija se

vodila poe tkom V stoljea. Pismo Olimpiodora, u kojem on saoptava svom prijatelju
o svojoj namjeri da sagradi crkvu i da je u'.<:rasi mozaicima, nije sauvano, ali zato
imamo odgovor Nila, pojedine pasuse koje emo citirati u prevodu. Nil, koji je i sam
bio prije prefekt Carigrada, odgovara Olimpiodoru: Budui da ima namjeru da sa
gradi veliku crkvu ............. da u svetitu napravi slike i da zidove optereti
lovom na razne vrste ivotinja, i to ne samo onaj zid sa desne strane, nego i onaj sa
lijeve, tako da e se moi vidjeti kako su na zemlji razastrte mree, i kako zeevi, koze
i ostale ivotinje trae sebi spas u bijegu, a lovci se trude i znoje da ih uhvate uz
pomo pasa koji ih estoko gone. I u morskom prostoru vidi se svaka vrsta ribe, u
mreama i kako je rukama ribara svaka vrsta ribe izvuena na suho tlo. Uz to u domu
Gospoda svuda su ukrasi od gipsa, to priinjava velilko zadovoljstvo oima t:J. J a u
na sve ono to si napisao odgovoriti: To je djetinjasto, to odgovara maloj djeci ...
Dalje abba Nil predlae drugi ukras: slike iz Svetog pisma radi pouavanja vjernika,
naroito onih nepismenih. Po tome vidimo da takvi sieji u crkvama nisu bili neto
neobino; ba obratno. I u bazilici u Lepe;lici imamo prikaze raznih ivotinja. Te"
je dopustiti da je u crkvi bio prikazan dvo')oj dvojice nomada; iako neu poricati ni
takvu mogunost, ipak izabiram ono to je obinije.
l' lVI a n o - Z j s j, Isk0pavamja n a Carijnom gradu 1949-1952, Star-inar, n. s. III-IV,
1952/ 53 , 145 ,j d., . ],tka 32 do 35.
13 Izgleda da N. doslovno citira pismo
OJimpiodora. lVIigne, P. G. , 79, Epist. 1. IV,
col. 577 j d. Uspor. L. B r e h j e r L'art chretien, p. 63.

24

DIMITRIJE SERGEJEV SKI

Da li su ove slike mogle da imaju i kakav simboliki karakter, o emu moe

mo proitati i kod Mano-Zisija (o. c.) i na m.1ogobrojnim stranicama kod Holmqvista (o.
c.) , kod Salill1a i kod dpugih? Ali rjeavan.je ovog ,pitanja nije cilj ovog la:nka.
Ostaje pitanje gdje je u crkvi bio smjeten ovaj reljef. U ruevini zenike
bazilike bilo je naeno dosta ornamentiranh ploa raznih dimenzija. Moramo pretpo
staviti da su one bile smjetene na raznim mjestima, ne samo u oltarnoj pregradi. Vie
od toga ne mo~emo rei .

Sl. 6. Mozauk 1Z CO:Ilombrige:

lovaike

scene. (Prema Lavinu)

Sto se tie pozajmljivanja sieja S3 mozaika, poznata je stvar da su u kasno

doba i u ranom srednjem vijeku mozaici, reljefi, izvezene tkanine, minijature
u rukopisima, metal ne izraevine uzajamno uticale u punoj mjeri. U dosada otkopanim
ranohrianskim bazilikama u BiH nije bi lo naeno mozaika; moe mo pretpostaviti
da je u izvjes.noj mjeri kamena plosnata skulptura zamjenjivala mozaik.
antiko

Prema svemu

reenom,

smatram da na reljef

potie

iz polovice estoga vijeka .

EQUITES BISTUENSES

25

ZUSAMMENFASSUNG
Unter dem stei,nernen InventClJr der 1891
fruhchrristlichen Kirche in Zenica
(dem zU1tLken BLstue
fand man auch 10
einer ornamentierten
die
zusammengehoren
Sie befinden
unter Nummer 276 im Landesmuseum. DJe
maGe
sind 0,55 X
X 0,072 bis 0,088. An der Vorderseite ist
rundhemm
umrahmte Bla ttchen. Einer ahnl.iichen
Bordure
K:rche in Dabravina
Anmerkung 6).
Im Feld Jn
ReHer mH Lanzen.
ein laufendes
Wildschw:'n.
alles
Flechrelief. Be:de mensch1ichen
s.jnd ganz
und
recht gut dargesteLlt. Der
ist mJt
ferrum dentatum mit f1achenmi,ttlerer SUirke, das im V.
Jahrhundert i.n Gebrauch wau:, bearbeltet.
Es is-t
darste1lte, dall a,ber die
Me;oung, da[J der Meister
welt voneinander entfernt waren,
der Autor fUT nl31tUnlicher und e:nfacher aLs
nicht viel Gr',md v0-rhanden. ist, die Re;',ter als in
nomedi'3che
duten.
von J'8'f;;ds.zenen gibt es in den Kirchen des V. und VI. Jahrhunderts zur
l4
Geni.1ge,
Orient und in Afrika Auch
der Brief des hlg. Nilu.s
dem
Sinai} an den Prafekten von Konstantin{)"pel, OJymp:odorus'\ bekannt, in dem im
VOI'
d:esem Brauch gesprochei1l
Wir
die Ste.lle, an der skh diese Platte
der Kirche bef,and, nicht bestimmen.

14

lS

Slehe Abb. 5 (MissoJ:irum aus dem Vat1kam) 'und 6 (MosaiJk aus Conombrige).
Slehe Anmerkung 13.

Dr BORIVOJ OVI

Uvod U stratigrafiju i hronologiju

prais'lori)sRih gradina u Bosni
EINLEITUNG I~ STRATIGRAPHIE UND CHRONOLOGIE

PRAHISTORISCHER GRADINEN IN BOSNIEN

Meu praistorijskim nalazitima nae zemlje, a posebno njenog balkanskog dijela,

jedno od najvanijih mjesta, po broju i znaaju, pripada lokalitetima razliitog karak
tera koji su obuhvaeni zajednikim nazivo m g r a d i n e. I pored njihovog esto odlu
ujueg znaaja za rjeavanje nekih osnovnih problema metalnog doba nae praistorije,
ispitivanje ovih nalazita jo nije daleko odmaklo; gotovo bi se moglo rei da su u tom
pogledu uinjeni tek prvi znaajniji koraci. Sasvim je razumljivo, stoga, da se njihovom
daljem ispitivanj u mora prilaziti postepeno, rjeavajui najprije one probleme koji pred
stavljaju klju za dalja istra ivanja.
Ovaj rad je jedan pokuaj u tom p raveu. On se ograniava na jednu vrstu nala
zita iz ove grupe - gradine koje su imale k arakter stalnih naselja i na jednu uu
teritoriju - Bosnu. Za proirenje okvira ovog rada na susjedne krajeve ne postoje jo
uvijek potrebni uslovi. Rad na gradinama u Hercegovini bio je dosad ogranien samo na
evidentiranje i opis; gradine u Crnoj Gori s u praktino neispitane, u Dalmaeij i, osim

SKRACENICE GZM
GZM NS
WMBH
VAHD
VHAD
VAMZ
RVM
Benac, Studien ...
Garaanin, Neolithikum u. Bronzezeit
H. MUller-Karpe, Beitrage ...

ABKDRZUNGEN
Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu
Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, Nova
serija
Wissensehaftliche Mitteilugen aus Bosnien und
der Herzegovina, "Wien
Vjesnik za a:rheolomiju i historiju dalmatinsku,
Split
Vjesnik Hrvatskog .arheolokog drutva, Zagreb
Vjesnik Arheolokog muzeja u Zagrebu
Rad vojv:oanskih muzeja, Novi Sad
A. Benac, Sbudien zur Stein- und Kupferzeit im
nordwestiiehen Balkan, 42 Berieht der ROmlseh
-Gennanu.sehen Komisi.on (1962), S. l ff.
M. Garaanin, Neolithikum und Bronzezeit in
Serbien und Makedonien, 39 Berieht der Ro
miseh-Germanisehen KommLssion (1958) . S. l ff.
H. MUller Karpe, Beitrage zur Chro.nolog:ie der
Urnenfelderzeit nordlich und sUdIich der Alpen,
Berlin 1959.

28

DR BORIVOJ COVI

Buttlerovog
doskora i
postojala li teratura o ovim nalazitimal ; u Srbiji je
tivanje gradina u
vrijeme dalo,
ali uglavnom za
najraniju fazu osnivanja ivota naselja ove
uvid
ne
postoji.
Istraivanja
su se dosta intenzivno
bogat i
uavanje

enim

kulturnim
statak i osnovnu tekou
i, u vezi s
znatna
materijala,5 Istraivanja
izvedena u Bosni u
otvorila su mogunost da se
centralno mjesto u ovom radu
Bosni, kao bazi za dalja

1888, godine i odvijala

je i objavljen
je
grau za proNo, bilo da su ispitivani
sa potpuno poreme
da su iskopavanja nesistematski
osnovni nedo
ove g rae
je
stratigra
a u pogledu
gradinskog
naroito gradinskih
ih dese tak godina
savremenih metoda,
osnovni ne dosta tak otkloni u
Stoga je
s tra tigra fiji i
naselja u
ove vrste praistorijskih nalazita

l
W. B u t t l er,
198, - Z'l1aa'jan korak urn:jen je u nad novije vrije:..rn:e
Gradine CB a ,t -o v i , Arheoloki pregled 5, str. 37
6, str. 32),
podae'.

Berelinove
tek prvi

, 'U!p. A J u rd i , Zatitna .iskopa,va.n ja uRadoinji, Starinar NS XI, str. 99, i s t a,

Gradine 'zapadne Srb'je, MatelI'ijali
sastanka praisrorrijske seka~je, Ohrid 1960, str, 31, M, Z ot o
, Sondanl radovi u dolini Ve1:kog Rzava, Arheoloki pregled l,
str, 78; N, T a s i ,
Du.revaka glaV1ica, Starina,r NS XI, str 143; J. T o d o 1'0 V i ,
Arheolo.Mci pregled 3,
1961, str. 33; B. S t fl l i o
A J'U r i
, Jasik -Gotrnja Komarica, Starinar NS XI, str. 157.
3 U vremenu od 1888, do 1908, v~'ena su Sistematska dli sondana
belom Brdu, Zlatitu i Soukbunaru kod Sara;je va, na glasinakim gradinama, na
Cazina, Velikom Gradcu 'ked Han-Osova, Vel'ik oj Gradini 'u Varvari Fortici
BSlkijama kod
Sarajeva. Pored toga, h~o je 'll ovom vremenu e videntiran i opisan znaajan broj (cca 250)
gradina, naroito u s'jeverozapadnoj i jugozapad noj Bosni, u Herce-govl'ni j na glasinakom po
druju (up. naroito . T r u h e l k a, Prahisto [I'ke grad'lne na Glas.incu, GZM III, str. 306;
V. R a d i m s k i, Dvije prehistorike gradine u Hercegoviu"li, GZM II,
293; i s t
Staa';ne
kotara upanjakog u Bosni, GZM VI,
283; li t
P.rahistorike gJradi.ne
kataru b:hakom,
GZM VI, str, 697; i s t l, Prahistorika nalazita, SaraJjevo 1891, str. 15; F,
l a. O nekim na
sutim gradinama u sjeverozapadnoj Basni, GZM VI, str. 693; s t i, P.rahisto,rike gradine u ko
taru krupskom, GZM VIII, 347; V.
tall"ine Bos, Petrovea , GZM XIV, str. 229).

Izuzetak predstavlja po:d'ruje Istre JsJovenakog P11:morja, ,ije je veoma brajne

ispitivao i posvetio im ozbiljnu studij'U C. M a r e h e s e t t i (I castell:leri di
e della regione Giulia, Atti del Miu.seo Civ.ico di Stor,ia Natura,le di Trieste, X str. 1);
stu.diji nadmanje panje billa je p'OlSveeno pokretnom mateO:ijaLu (naroito keramic;)
analizi, ime je korienje ovog mate rijal.a, za ire oSlllovne komparativne studije ma
tno Olteana, a vrijednost Ma'fches.ettijevih z.ak ljuaka, pored sve njihove irine i inventivno
sti,
prilinOlj mjeri umanjena.
gradine

Tako se s jedne strane, taj materijal tretira ,ka,o haltatsk~{( (J. K o r o e c, GZM
NS I, 19'46, str. 7), s druge kao materijal koji odgovaTa l>f3zv.iljenom bronzanom dobu (A. J u
T i i , M'a'terijali ",a sastanakapraistorij.ske sekciJe, Oh,r::d 1960, str 94), a ponekad mu se pri
p~s'llje i veo:rna velika starost (J, K o r o e c, G ZM NS I, 1946, str. 2'i}-27), sve to u jednoj uop
tenoj
bez ukaz.:vanjana odreeni mate ri9al
ocilredenih nalazita,
je svakako pr
venstveno rezultat naina na kolj'! je taj matem jal ibia pronaen
obdavljen, Na znaaj ()!\/'og
mate.rijlaila i tekoe vezane za njegovo korie nje ukazao
vie puta u naoj novijoj litera
turi .!\IL G :r a n i n, (Ades de la III Ses&ian, Zur:.ch 1959, str. 103; Sta:rinar NS lxix, str.
265, Arheoloki radovi ;rasprave I, Zagreb 1959, str. 195).
Literatura za gradinska nasetja na kojim
naselje p.osebno, u sl:ijedeem poglavlju,

,"!'ena iskopavanja data 'je, za svako

UVOD U STRATI GRAFIJU

I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

29

METODSKA PITANJA

L TOPONIM I TERMIN "GRADINA"

Ve u toku
nima
kao indikatora
zna ti istraiva nalazita
Bo:ni
Pored

irem smislu mogu

ostale nazive sa srodnom o~novom.l1
Sasvim je
da je ovaj karakteristini naziv uveden veoma rano
kao termin u
arheoloku literaturu. S reemo ga
kao oznaku za vee gra
evinske

sistematskih
nal azita. 13
Danas je termin
upotrebi, a sree
ovog termina
hvatao praistorijske nepokretne
tipom fortifikacija, bez obzira na
bi bio, okvirno, i definisan ui
i na neke

8
9

literaturi

ime

GZM III, 1891, str. 249.

OsnOVi istraivanja arheo!ok'h nala zita, Beograd

Pored ),gradi'na najei su, bar u Bo&OJi

oni !Veoma esto oznaavaju i sred

100kalitete, a
i nalazita iz
toponim
radJtna oznaav.a
samo
kod
ebrenice (rimska
kojem se nalazi so,jen'ko naselje Donja Dolina

dina{"
10 up. M.
.Gradi.na 'pri Jelinah, ILirska Bistr:ca, Vanstvo spomenikov VIII, Lju
bljana 1962, str. 193-194.
nazive iz o,kvira arhe-oloke
Jj
Cstali lokaliteti gracli'nskog karakte.ra nose ili
imena,
toponomastike (strabenica "ardaina i sL) illi druga,
12 up. VRAD V (1883), 33 id; VI (1884. l, 92.
13 up. npr. rad R a d i m s k o
gradiine u Bo:m' (GZM II, 184.0.,
str. 2J92), gdje se opL"uDU lokaliteti
up. \V. B u t t l er, o. c. .. auf ein em aus der Ebene
der ene
prahisto!1:sche Gradina
(S. 185) itd v. D u h
Castellieri, Ebert
II, str.
M. G ar a a n i n, Neolitik.um
Bronzezeit ;n
en
:Makooonien, 39 Bericht der RGK, str.

89,

30

DR BORIVOJ COVIC

geografski sm]etaj.15 Na to je, nesumnjivo, znatan uticaj izvrila i injenica da sam

naziv gradina kao toponim ima veoma i roku i raznovrsnu primjenu. Stoga bismo
mogli rei da termin gradina, u irem smislu shvaen, obuhva ta:
1. sva pra istorijska nalazita sa (i re ili ue posmatrano) dominantnim geograf
skim poloajem i fortifikacionim sistemom i zgraenim od trajnog materijala i
2. sva mjesta trajnijeg boravka ma njih ili veih praistorijskih zajednica koja su,
samim geografskim poloajem, pruala:
a) odreeni stepen bezbjednosti od iznenadnog napada ,
b) mogunost sagledanja i kontro le blie okoline i
c) uslove za lako organizovanje odbrane.
Razumljivo je da ovako iroko shvaen pojam gradina obuhvata veoma ve
lik broj nalazita, meu kojima moraju postojati znatne razlike u pogledu vremer,a
nastanka, funkcije i kulturnoistorijskog zna aja .
2. TERMINI GRADINSKA KULTURA I GRADINSKA KERAMIKA

Znatno kasnije od termina gradina pojavljuju se u naoj literaturi termini

gradin3ka kultura i gradinska keramika . Termin gradinska kultura uveo je u nau
strunu terminologiju J. Koroec,16 podrazu mijevajui pod tim pojmom kulturu ilirskih
plemena (hronoloki veoma iroko shvaen U)17 Po Korocu, gradinska kultura je je
dna od najkarakteristinijih pojava u praistoriji Bosne i Hercegovine, a njeno trajanje
obuhvata veoma irok raspon, od kraja neol ita do mlaeg eljeznog d obalS
Ne ulazei u bilo kakvu detaljniju a nalizu pokretnog materijala brojnih nalazita
koja ovoj kulturi pripisuje, Koroec je kao njene osnovne manifestacije istakao gradine
(kao oblik naselja) i tumule (kao oblik gro bnice).19
O oba ova elementa (nain stanovan ja, odnosno oblik naselja, i nain sahranji
vanja) mora se bez sumnje voditi rauna pri karakterizaciji pojedinih kultura (kulturnih
grupa) u praistoriji. No ovi elementi nisu ni u kom sluaju primarni za determinaciju
jedne kulture (kulturne grupe),2 a pogotovo ne mogu biti primaran faktor za pripisivanje
jednog nalazita (naselja, groba) jednoj odreenoj kulturnoj grupi. Svakako, ni J. Ko
roec nije smatrao da je na ovaj nain gradinska kultura (pa ni u uem smislu, kao
pojava ograniena na odreene dijelove Bosne i Hercegovine) dovoljno okarakterisana.
On je ova dva e18menta uzimao samo kao najuoljivija obiljeja te kulture, istiui
potrebu da joj se posveti posebna studija. 21 ' Pri tome je nesumnjivo imao pred oima
studiranje prvenstveno pokretnog materijala sa lokaliteta koji se toj kulturi pripisuju.
Smatram da nije potrebno dokaziva ti da upravo ovaj, pokretni arheoloki mate
rijal i njegove karakleristike (oblici oruja, orua i svih drugih predmeta svakodnevne
upotrebe, ornamentaIni sistem na ukraenim predmetima i sL) predstavlja, po ustaljenom
metodskom postupku praistorijske arheologije, onaj primarni elemenat koji slui za d e
t e r m i n a c i j u jedne kulturne grupe. Te k zajedno sa ovim elementom i odreeni naj
prije njime, za ovo pitanje sekundarni elem enti (kao to su nain stanovanja i oblik
naselja, nain sahranjivanja i sL) imaju od reen u ulogu u karakterizaciji pojedinih kul
turnih grupa.
13 up. J. K o r o e c, GZM NS lVIV,
1952, sk. 133-135.
10 J. K o T o e c, Peina Hrustovaa ,
1946, str. 7 i dalje.
II
J. K o r o e c, Travnik i okolina u
lB
Ibid, str. 248.
ln GZM NS IV/V, str. 248.
20
O'ito je ,d a je termjn gradinska k

1949/50, str. 250 id.; A. B e n a c, GZM NS VII,

novi 10kaHtet slavonske kultur e, GZM NS I,

predhistorijska doba, GZM NS lVIV, str. 244 id.

ultura bio uveden u upot,rebu u uem smislu

riJecI kult.ura (analogno v inans koj :;>lavonskoj itd. kulturi), dakle kao kategorija za koju
u stvari, vie odgovara tenn~n kulturna grupa (v. M. G a r a a n i n, Hronologija vinanske
gtrUpe, Lj-ublja.na 1951., str. 12).
2'
GZM NS lV IV , str. 248,

UVOD U STRATIGRAFIJU l

HRONOLOGLJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

31

Razmotrimo sada

ne
Da je termin
kultura u smislu kulturne grupe
je ve
due vremena
istiu i da j e
vrlo irok, ako se ta kultura ne bi podijelila na nekoliko
medutim,
k
terminu
puno
je
i
odreenim uslovima,
kulturnim grupama:

pojedine grupe tek treba

prouavanju

nalazita
odre
nastanka i razvoja
za odreeni

dne

Termin
keramika
amika
literaturi uskoro poslije uvoenja u
termina
naina
ovog termina stie se utisak da se radi o keramici sa
karakteristikama (u
ornamen tike itd.)
bila
za sva ili veinu nalazita ove vrste i, s
za ovakva nalazita.
i
posve
dosada poznaodreeno st i nestabilnost ovog termina, Ako uporena
i Kekia Glavica sa
daleko vie elemenata koji ove
S
strane, veoma je uoljiva srodKekia
sa keramikom
Zecovi sa
odnosno sojenilwg
o tome da li,
strunoj

A, B e n a c, Istrahvanja rsra,istorijs kih nalazita u dolini Bile,

GZM

NS

lViV

str, 26.
Zi]

23

l;;

r o vec,
21

Ibid, str. 27,

Detaljniji podaci o nalaziti.ma da ti su u sLijedeim pcrglavljima.

up. M. G a r a a n i
Neolithikum u. Bronzezeit ... str. 39, 45, 54, 61, 66 itd; S. G a
F\razgodDvina
d~septadja (r'Uko;ps) str. 29.
up. A. B n a c, GZM NS III, str. 26; D. B a l e r, GZM NS VIII, str. 337, 338 itd.
B.

e o v i,

GZM NS XVII, str. 54 --55.

A. B e n a e, GZM NS XIV, str. 45; B.

e o v i,

GZM NS XI, str. 194-197.

32

DR BORIVOJ COVI

npr., keramiku stratuma V u Zecovima ili starijeg sloja u Pivnici treba tre tirati kao
gradinsku ili, na osnovu pripadno':lti odree nim kulturnim grupama, kao slavonsku, od
nosno kostolaku itd., itd .29
Oigledno, i term in )gradinska kera mika ("keramika gradinskog tipa i sl.) uve
den je u upotrebu ad hoc, bez nune prethod ne analize . Kao takav, on n em a svog stvar
nog, na odreenom metodskom postupku za snovanog sadrajo., a primijenjen u praksi za
oznaavanje brojnog nehomogenog i hronoloki disparatnog materijala , on stvarno unosi
samo dezorijentaciju.
3. PROBLEM STRATIGRAFIJE I HRONOLOGIJE PRAISTORIJSKIH GRADINA U BO
SNI - ZNACAJ GRADINSKIH NASELJA
U Bosni i Hercegovini evidentirano je do 1963. oko 600 praistori]skih nalazita
koja se mogu uvrstiti pod pojam gradina u irem smislu, a njihov ukupan broj moe se
prOCijeniti na preko 1000. 30 Uz nekropole, ova nalazita predstavljaju - za itav post
neolitski praistorijski period ovih krajeva - jedan od najvanijih objekata izuavanja.
Na osnovu podataka prikupljenih prelimina rnim terenskim ispitivanj ima moe se sa si
gurnou tvrditi da (izuzev ravniarskih kraj eva uz Savu) daleko najv e i dio postneo
litskih praistorijskih naselja u Bosni ima ka rakter gradina (u irem smislu ovog pojma).
A kako upravo ispitivanje naselja jedino mo e da prui odluujue podatke za tako bitna
pitanja kao to su dalja sudbina kasnoneoli tskih populacija u rano m eta lno doba, pra
enje prodora , irenja i meusobnih odnosa novih grupa stanovni. tva koje na ovo podru
je pristiu u toku raznih faza metalnog do ba i prouavanja pro cesa formiranja kasnijih,
ve istorijski poznatih etnikih zajednica, nj ihovog kulturnog i ekonomskog razvoja
izbijaju gradine ve samim tim u prvi pIa n naunog interesovanja. Ne treba, naravno,
zanemariti ni vanost nekih drugih pitanja kao to je, npr., vo jnostrategijski znaaj gra
dina sa izrazitim fortifikacionim obiljejem i itavih sistema takvih gradina na odree
nim uim podrujima, to je od bitnog interesa za izuavanje politikog razvoja i me
usobnih odnosa odreenih protoistorijskih e tnikih (plemenskih) zajednica u ovim kra
jevima itd., itd.
Moramo odmah istai da stanje is pitanosti ovih nalazita nije ni izdaleka u
srazmjeri sa njihovim brojem i znaajem, to znatno oteava, a dobrim dijelom i one
moguava, da se neposredno pristupi radu na rjeavanju ozbiljnih pitanja o kojima
je
naprijed bilo rijei.
Za vie od polovine dosad evidentiranih gradina postoje samo osnovni podaci:
topografski poloaj , opis i sumarni podaci o fortifikacionom sistemu ukoliko takav po
stoji. Pokretni materijal sa tih gradina - a ko uopte stoji na raspolaganju - dosta je
oskudan i samo djelimino upotrebljiv, jer ga u veini sluajeva ine sluajni i povr
inski nalazi. Za znatan broj gradina sa ou vanim fortifikacionim sistemom postoje do
due i topografski snimci ili bar skice. No, kako iskopavanja na takvim gradinama u
najveem broju sluajeva nisu vrena, ne samo da nedos taju detaljniji i precizniji podaci
o fortifikacionom sistemu ve je i hronologija takvih nalazit a nedovoljno odreena, a
samim tim je i izvoenje bilo kakvih irih zakljuaka metodski nedozvoljivo .
Poseban problem predstavljaju gradine iji je kulturni sloj, djelovanjem atmo
sferilija ili drugih faktora, najveim dijelom u sekundarnom poloaju i on e kod kojih
ovaka v sloj - zbog nj ihovog preteno ili is kljuivo fortifikacionog karaktera - nije ni
postojao, pa je hronoloki i kulturno odre di ve pokretne nalaze mogue nai samo poje
dinano, u nasipu bedema ili ispod njega, u udUbinama terena, itd . Razumljivo je da se
20 Kao paralelu moemo ovdje istai i injenicu da se keramika raznih neolitskih kul
tura nae jadranske obale i njenog zalea sre e u veini s luaj eva u p e i n s k i m nase
ljima, to nikako nije razlog da se za nju uvede termin p e i n s k a keramika , kao to se
ni itav taj neoLit ne moe svrs ta ti u neku "p e i n s k u kulturu (u smislu kulturne grupe).
30 Sistematskim rekognosciranjem terena (1958-1963.) koje je obuhvatilo oko 1/6 teri
torija BiH evidentirano je oko 200 novih lokal iteta ove vrste. Stoga se moe sa sigurnou ra
euna.ti da postoji nekolik-o stotina jo nepozna tih nalazita koj a se, II irem smislu, mogu ozna
iti kao gradine.

UVOD

U STRATIGRAFIJU I

HRONOLOGI.JU PRAISTORIJSKIH

GRADINA

U BOSNI

33

na ovakvim gradinama - a one sainjavaju znatnu veinu naih gradina uopte i

najpalj ivij im si"tC'ma tskim i::kopa vanj em m oe dobiti pokretni ma terijal upotrebljiv go
tovo iskljuivo tipoloki, i (o pod uslo vo m da ga je mogue ukljuiti u jedan pouzdan, na
osnovi stra tig r afskih opaanja izgraen hron oloki sistem.
Jasno je, stoga, da jedan od prvih preduslova za dalji rad na istraivanju gra
dina u cjelini, a samim tim i pitanja koja se za njihovo prouavanje veu, jeste hrono
loka i kulturna klasifikacija pokretnog arheolokog materijala onih gradina koje su takav
materijal pruile u potrebnoj koliini, uzim ajui kao bazu gradine sa bogatim, dobro
ouvanim kulturnim slojevima, koje su bile i skopavane primjenom savremenih metoda. A
to su, po pravilu, gradine koje moemo obilje iti nazivom gradinska naselja .
Naziv gradinsko naselje uao je u upotrebu paralelno sa terminom gradinska
keramika.:;l Njegov sadraj takoe jo nije preciznije odreen, no nema sumnje u osno
vanost njegove upotrebe. Mada je pitanje s tvarne funkcije - ili, bolje reeno, funkcija
- koje su mogli imati nai praistorijski lok aliteti obuhvaeni zajednikim nazivom gra
dine postavljeno ve u rado v ima njihovih prvih ispitivaa :!2, ono je i danas jo aktu
elno i otvoreno. Gradine u irem smislu obuhvataju svakako i praistorijske objekte koji
su imali preteno ili iskljuivo karakter utv renja ili refugija, a u izvjesnim sluajevima
moda i neke specijalne funkcije. :)) No nema sumnje da znatan d :o ovih nalazita pred
stavlja ostatke veih ili manjih praistorijsk ih n a s e l j a sa odreenim zajednikim ka
rakteristikama.
Osnovna definicija pojma gradinsko naselje sadrana je, u dvari, ve u na
prijed iznesenoj definiciji grad ina u irem smislu. U tom o kviru mogue je konstatovati
ove najvanije vidove gradinskih naselj a:
a) naselja na dominantnom geograIs kom poloaju, smjetena u cjelini unutar for
tifikacionog sistema izgraenog od trajnog materijala ,
b) naselja smjetena oko ili u nepo srednoj blizini .iednog takvog branjenog pro
stora koj i nije morao sluiti i za stalno stano vanje i
c) n aEe lja koja nisu bila veza na za utvrenje izgraeno od trajnog materij a la,
ali su samim geografskim poloajem zadovoljavala druge uslove navedene u definiciji
pojma gradina u irem smislu .
R.azumljivo je da su sva ova mjesta, ve zbog svog svojstva utvrenih naselja,
odnosno naselja podesnih za lako organizov anje od brane, imala istovremeno i karakter
naselja zb ijenog tipa, to se moe uzeti kao jedna od njihovih osnovnih zajednikih ka
rakteriotika.
II

REZULTATI I STANJE ISTR.AZIVANJA

l. PR.EGLED ISTR.AIVANJA

U istorijatu istraivanja gradinskih naselja u Bosni'H mogu se razlikovati dvije

osnovne faze: prva obuhvata iskopavanja vr ena izmeu 1888. i 1933, a druga sistematske
B e n a e, GZM NS lVIV stJ'. 24.
up. V. R a d i m s k i, GZM II, str. 292; M. H b r n e s, WMBH I, S. 168 ; F. F i a l a
GMZ VI, str. 76; S. R e i n a e h, L'Antrop oJogie 5, Pa.I'is 1894, str. 12 i dalje (extra,it) itd.
33 Tako npr. .
T r u h e J k a smatra da s.u gradine bile utvrena obitavalita klan
skih ili bratSJtvenih poglavica (Povijest hrvaLs kih zemalja Bosne i Hercegovine, Sarajevo ~942,
str. 90), to se svakako ne moe uzeli kao gene ralno prihvatljivo, ali ni sasvim odbaciti za iz
vjestan broj gradina u odreenom per.iodu. Za neke gradine malih dimenzija i strategijski ne
povoljnog poloaja (npr. u Petrova kom polju) moglo bi se pomiljatJi da su predstavljale ak
i ob;n8 torove za stoku, moda sa kojom pasti rskom kolibom uz njih i td.
3' Izuzev Velike Gradine u Varvari na vrelu Rame (granino podruje p.rema Bosni),
u Hercegovini nisLl vrena iskopavClnja nalazita Qve vrste. Stoga se ov aj rad i ograniava na
gradinska naselja Bosne, ukljuujui, naravno, i pomenutu gradinu II Varvari, iji se materijal
u kulturnom pogledu \'ee za pojave juzr,e i cen traIne Bos ne.
31

A.

;Jo

3 -

Cl n",,-"k Zema ljskog m uzej a -

A l'h E'O lo gtju

DR BORIVOJ COVIC

34

radove izvoene od 1948. do danas, sa kojih raspolaemo i kompletnim materijalom

trebnom dokumentacijom.

po

U toku prve faze vrena su i.straiva nja ovih gradinskih naselja :

a) Kompleks nalazita Zlatite -

D ebelo Brdo -

Soukbunar kod Sarajeva,:J5

b) Fortica na Bakij ama kod Sarajeva,30

c) Gradac

uKusaa ma

(Glasinac),37

d) Gradina u Kou:tici (Glasinac) ,39

e) Veliki Gradac u Osovu (Glasinac), 39
f) L:ungar kod Cazina,4o
g) Velika Gradina u Varvari na vrelu Rame,41
h) Gradac

(Ilinjaa)

kod Kotorca u Sarajevskom polju,42

i) Gradac u Lepenici 43 i

j) Grad kod Semizovca. 44

U
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)

drugoj fazi, istraivanjem su obu hvaena ova gradinska naselja:

Gradina u seI u Alihodama u dolini Bile,43
Gradina (Grad) u selu Zecovi kod Prijedora,4G
Vis u selu Gradini kod Dervente, 47
Pivnica u Potoanima kod Odak a!8
Kekia Glavica kod Bosanske Kr upe,49
Vinogradine u Sevarl ijama,;O
Velika Gradina uVarvari - reviziono iskopavanje 5J i
Pod kod Bugojna. 32

Osim toga, manji sondani radovi , iji rezultati jo nisu objavljeni, izvedeni su
na Gradini u Bastasima kod Prijedora, Jama kovia Gradini u Krasuljama kod Klju a, na
30 GZM I , l (1899), 5tr. 93; GZM II (l39 O), str 92 i 212 ,i d.; GZM VI (1894), str. 107 i d.;
GZM VII (1895), str. 123 i d.; GZM VIII (1896), s tr 97 i d.; GZM XX (1908), sk 363 i d.; WMBH I,
S. 39 ff.; WMBH IV, S. 38 ff.; WMBH V, S. 124 ff.
~6 GZM xx (1908), st.r. 375-378.
".
S t r a t i m i r O v i , Sa Glasinc a, GZM III, str. 342-343 ; WMBH I, str. 11 6-117.
"8 GZM III, str. 343-344 ; WMBH I, str. 117-121.
39 GZM VIII (1896), str ,142.
<o GZM V (1893), str. 495 i d; up. i W MBH IV, s tr. 73-100.
41 GZM XII (1900), str. 99 i d.; Wl\1BH VIII, S. 48 H.
42 I sk e'pavanje
S k a r i sa ma paminj e (GZM XLIV, 1932, str. 2); materijal je abjavia
J. K a r a e e (GZM LII, 1940, str. 77-81) ; pri je kraeg vremena osvrnuo se n a ava nalazite,
dajui okvirnu h m nolaku i kulturnu interpret aciju, A.
B e n a e (P rilozi za p rouavanje ista
rije Sarajeva I , Sarajeva 1963, s tr. 38 i d.).
43 Keramika , koju V.
S k a r i (GZM XLIV, svr. 23; T . II, III) detaljna opis.uje, pripada,
LI stva,ri, kasnoantikom peI'iaciu; praistori.jskam dab u pl'ipadaju
sama fragmenti abjavljeni
na T. L
44 GZM XLV (1933), str. 3-4; GZM LI V (1942) , str. 56 i d.
45 GZM NS lVIV (1950), str. 12 i d.
46 GZM NS XI (1956), s.tr. 147 i d.; GZM NS XIV (1959), str. 13 i d.
47 GZM NS XIII (1958), str. 246 i GZM NS XV/XVI (1961), str. 151
d.
46 GZM NS XVII (1962), str. 21 i d.
40 GZM NS XVII (1962) , st r. 41 i d.
;0 GZM NS XIX (1964 ), str. 129- 134 .
.; \ Arheolok i pregled 5 (1963) , str. 33-35.
5' A rhealO k i pregled 1 (1959), str, 47- 49 ; 3 (1961), str. 5 1-52; 5 (1963), str. 30-33; 6
(1964), u tampi.

UvOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U

BOSNI

35

Zemunici u Radosavskoj zapadno od Banjal uke i na Gradini u Vrelima kod Bosan

skog Broda. 53
Naroito je znaajno to su ova, sav remenim metodima vrena, istraivanja bila
izvedena u raznim krajevima sjeverne, cent ralne i june Bosne, to su obuhvatila lokali
tete koji pripadaju razliitim periodima pra istorije i raznim kulturnim grupama i, najzad,
to su neki od ovih lokaliteta (naroito Zeco vi, Vis, Varvara i Pod) predstavljali vie
sloj na naselja u kojima je bilo mogue pratiti kontinuitet i smjenjivanje kulturnih po
java u toku vie praistorijskih perioda. Sve je ovo omoguilo da se razvoj gradinskih
naselja u Bosni - ili, bolje reeno, osnovne tendencije toga razvoja - sagledaju u nji
hovom slijedu od eneolita do poetka rimske vladavine.
2. STRATIGRAFIJA I HRONOLOGIJA NEKIH KLJUNIH NALAZISTA
a)

GRADINA U SELU ZECOVI KOD PRIJEDORA

Sistematska istraivanja, vrena 1954. i 1956, obuhvatila su prostor veliine

15 X 20 m, priblino na centralnom dijelu pl atoa , neto blie istonom rubu. Debljina kul
turnog sloja, koji se prema sjeveru i zapadu istanjuje a prema istonom rubu zadebljava,
znatno varira na istraenoj povrini, a, u ve zi s tim, i debljina i zastupljenost pojedinih
hronolokih horizonata. Maksimalna debljina iznosi 2,60 m. Slojevi su, uopte uzev, leali
u primarnom poloaju i nije bilo znatnijeg klizanja ni erozije. Oteenja su, meutim,
veoma brojna, a nastala su iz raznih uzroka. Najmlai praistorijski slojevi oteeni su ne
samo obradom zemlje u novije doba, ve i g raevinskom i drugom djelatnou jo u
antici: rimski objekti nalaeni su sporadino i do dubine od 0,50 m. Ukopavanje jama za
stubove, kao i drugih jama, sa mlaih pra istorijskih horizonata u starije, ve formirane,
praistorijske slojeve bilo j e vrlo esto, poev od graevinskog nivoa koji je A. Benac ozna
io kao poetak stratuma III .'i4
Kulturni sloj ovog gradinskog naselja podijelio je A. Benac na pet sukcesivnih raz
vojnih faza - stratuma: 55
1. Stratum V, koji pripada slavonsk oj kulturnoj grupi, a odgovara kraju eneolita
i poetku bronzanog doba. Maksimalna debljina sloja iznosi 0,70 m.56
2. Stratum IV, u kojem tipina orna mentika slavonske grupe iezava, ali su
oblici neornamentisanog posua nesumnjivo vezani za ovu grupu. U ovom stratumu naeni
su prvi primjerci nekih novih keramikih tipova: zdjela sa izvijenim, stepenasto profi
lisanim (facetiranim) obod om i zdjela sa u v u enim, koso kaneliranim (turbanskim) obo
dom. Ovaj stratum odgovara kraju ranog i poetku srednjeg bronzanog doba (Br. A2 Bl). Maksimalna debljina njegov ih slojeva iznosi 0,20 m.
3. Stratum III , u kojem se sporad ino javljaju poneki fragmenti keramike ve
zane jo za slavonsku grupu, a dominiraju gore pomenuta dva keramika tipa; pored toga,
javljaju se i posude ukraene horizontalnim kanelurama na trbuhu ili finim urezanim
geometrijskim ornamentima i jedna vrsta vr pastog ornamenta (lani vrpasti orname
nat). Ovaj stratum odgovara srednjem i ka snom bronzanom dobu (Br. B2 - Ha B). Ma
ksimalna debljina njegovih slojeva iznosi 0,70 m.
4. Stratum II, u kome se uglavnom zadravaju keramiki tipovi karakteristini
za pretho:dni .sloj; ,lani vrpa1sii or.narrnenat je jo ei, dok se fino ure zani rijetko javlja.
Ovaj stratum odgovara starijem eljeznom d obu (Ha e - D). Maksimalna debljina njego
vog sloja iznosi cca 0,40 m.
33 Kra~u ,informaciju o ovom lokaLitetu objavio je B.
B e l i (Arheoloki pregled,
5, str. 35-36).
54 GZM NS XIV (1959), str. 14, 23-24, 26-27.
" Ibid, sLT. 28-45.
36 Ibid, str. 15. Oznaena prosjena debljina , data prema situaciji u kv. X, odnosi se,

naravno, sa,mo na istoni dio otkopane povrine, gdje je kulturni sloj bio najdeblJi. Prema sje
verozapadu se 5vli sedimenti i.stanjuju, tako da, npr., 'li sjeverozapadnom uglu istraene povrine
sloj slavonske grupe poinje praktino neposred no ispod humusa.
3*

DR BORIVOJ COVIe

36

nekad
ansa

5. Stratum I, u kome se
neke izrazito nove forme
ukraene urezanim o rnamentima ili
a
mIa
doba
ovog stratuma je 0,60 m.
Istiui

da

ne
apsolutni kontinuitet naselje
i vota i ponovnog
u mlaA. Benac je insistirao na nepre kinutom kulturnom kontinuitetu stratuma
tom si
u stratumu IV
po
mi
dodiru slavonske i ilirske kulture na ovom lokali
stratuma o kojoj je naprijed bilo
nalaza i
u
ne samo Zecova

(V -og) stratuma nema ni

Kako je i Benac istakao,
nastavak V stratuma."8 Daleko
stratum IV
vei dio nalaza ovog stratuma vee se
im oblicima za slavonsku kulturnu grupu,
stratum V. Od stratuma V
s e stratum IV prvenstveno
opadanjem
koliine finije, ornamentisane slavonske k erarnike,
je sada
daleko
nego u slojevima stratuma V.

tanak
vrnu fazu
U

koj i

cj e lini dosta siromaan

fazu u ivotu
samim

oigledno
da
ja bih rekao za-

fazi
IV. A. Benea) naen je
keram ike koji se od mase ostalih nalaza
oblicima i ornamentik om. Radi se o dva
(sa turbanskim
up. T.
1, 2, 6)
dva stratuma
Oba ova tipa
Bosne, a znatno

karakteristinih

sa turban
i facctiranim obodom za

kulturu veu. Pri tom treba

3,

Ibid, str, 44--45,

'" Ibid,
41.
;,0 Ibid, str. 40.

Rau
zur Ge
Taf.
2.
luiku kulturu v. J.
96. i d., sL 225, 250; i t i, Kui

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLO(;IJU PRAISTORIJSKIH GRADINA lj BOSNI

37

istai da oba ova tipa zdjela ni u jednom zatvorenom nalazu nisu mogla biti datirana u
period stariji od poetka kasnog bronzanog doba (Br. D - Ha A).62
D a li to znai da stratum IV na Ze covima treba datirati znatno kasnije nego to
je to uinio Benac? Mislim da ovakvo rjee nje najmanje dolazi u obzir, prije svega zbog
hronolokog poloaja stratuma V, za koji je stratum IV veoma vrsto vezan. Kao to je
Benac u iscrpnoj analizi dokumentovano pokazao, stratum V Zecova moe se pouzdano
paralelisati sa drugim nalazi tima slavonske kulturne grupe, u vrijeme njenog punog
procvata.G:J Samim tim, ni stratum IV - - kao kratkotrajna faza u ivotu ovog naselja ve
zana vrsto za prethodni razvoj - ne bi mo gao, barem ne znatnije, izlaziti iz okvira ra
nog bronzanog doba (u srednjoevropskom smi slu).
Da li, prema tome, treba uzeti kao pouzdano da se pomenuta dva tipa zdjela, na
odreenom podruju javljaju ve krajem ranog ili najkasnije poetkom srednjeg bron
zanog doba? Miljenja sam da to pitanje stoji jo otvoreno i da je - sve dok situacija
na nekim drugim nalazitima ne bi pruila nove dokaze za njihovo vie datiranje
sigurnije p'rimjenj'ivati nliiu dattaciju , pouzdano utvrenu na veem broju nalazita na ko
jima su ova dva tipa zdjela zastupljena. Dosljedno tome, morali bismo ovaj, inae malo
brojan , materijal za sada izdvojiti od os talih nalaza stratuma IV, uz.imajui u obzir pret
postavku da su oni mogli upasti u sloj usIj e d izvje'lnih poremeaja koje prilikom iskopa
vanja nije bilo mogue zapaziti. Istim uzroko m mogue je objasniti i pojavu pojedinanih
neornamentisanih i orna mentisanih fragmenata slavonske keramike u svim slojevima
stratuma III. Za ovaj stratum takvo objanjenje moe se uzeti kao sasvim realno s obzirom
na brojne jame kopane za pobijanje stl..lbova za graevin e ve od poetka ovog stratuma,
o emu je naprijed bilo rijei.

Drugo otvoreno pitanje stratigrafij e i hronologije ovoga naselja jeste pitanje

trajanja stratuma III i II. Kako je istakao Benac, potrebno je, u mlaim fazama razvoja
ovog naselja, raunati sa mogunou preki da ivota i ponovnog nase ljavanja. Da li
jedan takav prekid postoji izmeu stratuma III i II? Stratigrafska zapaanja ne pruaju
u tom pravcu nikakvih indicija. Sto se pojedinanih nalaza tie, oni svjedoe nedvosmi
sleno u prilog kontinuiranog razvoj a: arhiie ktonski elementi su gotovo isti, a vodei kera
miki oblici i ornamentika stratuma III produuju se, uz manje izuzetke, i u stratumu
II. Novih karakteristinih pojava u stratumu II veoma je malo. S druge stra ne, slojevi
stratuma I pruaju u mnogo emu izmijenje nu sliku. Znatna poremeenost njegovih slo
jeva, pa stoga i prisustvo starijeg (npr., izolovani fragmenti zdjela sa turbanskim ili
facetiranim obodima) i mlaeg (rimskog) ma terijala, kao i minimalni podaci o arhitek
turi, ne dozvoljavaju da ce ta slika zaokrui. No, ostaje injenica da osnovnu karakte
ristiku ovom stratumu daju novi keramiki oblici i ornamentalne tehnike, koji u sloje
vima stratuma III i II potpuno nedostaju. S toga , ako u postslavonskom razvoju ovog
naselja treba raunati sa nekim prekidom i vota , moda bi najprije trebalo pomiljati na
prekid izmeu stratuma II i I. U prilog tom e govorila bi, moda , i injenica da je izmeu
podnoja gradine i rijeke San e otkrivena m anja izdvojena nekropola, iji se poetak mo
e staviti negdje u V vijek, a koja je trajala vjerovatno do poetka III v ijeka. 64 Ne
kropola pripada nesumnjivo stanovnicima nae gradine, a njen keramiki materijal, kao
to je Benac istakao , odgovara u potpunos ti karakteristinim nalazima stratuma L Ze
cova.
Na osnovu svega izloenog ini mi se da je mogue istai tri osnovna razvojna
perioda na ovom znaajnom nalazitu:
A) Prvi period, u toku koga dolazi d o osnivanja i razvoja naselja slavonske kul
turne grupe. Pokre tni ma terijal (prije s ve ga keramika) ovog perioda, odgovara po
svim svojim osnovnim karakteristikama ma terijalu nalazita ove grupe u susjednim kra
jevima s jev erno od Save u vrijeme njenog p unog razvoja. Kraj ovog perioda (Stratum IV
A. Benca) obiljeen je naglim opadanjem ko liine finije , ornamentisane keramike, to je
moda u vezi s propadanjem naselj a, izazva nim postepenom seobom stano vnitva. Ovom
G~

Up. F. K ci s z e g i , o. c., str. 143, 150, 152.

str. 33-39.

GZM NS XI (1956), str. 187 i d., GZ M NS XIV, str. 45-46.

ex GZM NS XIV,
(].l

DR BORIVOJ OVI

38

period, okarakterisan pot puno novim keramikim formama

I,
ornamentalnim tehnikama i motivima. Kratko
ornamentika naj
se od ukrasa vezanih za samo obliko
oboda
i na dr kama (T. II, 2, 3) i r..<,,"el.H
turban- obod
T. I, 6; T.
horizontalne ili kose
T. I, 3, T.
l
zastupljene).
ukrasi izvedeni
l), bilo
ne
na
horizontalne ili kose trake i
se i tehnika }) brazda stog kanala (T. I, 3) i
zani ornament
I, 3, T.
l,
Za hrono loku i kulturnu
covima od osnovne je vanosti
stratuma III i II (T. I, l, 2, 6-8),
ee koriteni ornamentaini manir face
i
veu veoma vrsto z a
grupe ove kulture u
S to se tie fino
spiraloidni ornamenat,
dubovako-utobrd~ku

doba
na naem nalazitu ne
ornamentika oslanja se
rovatno na
tehnika njeni or namentalni motivi javljaju i u okviru raznih
ive veom a
i u toku
ona ne
na hronolv ko
Podunavlju i u
na Zecovima okvirno
bronzanog doba (Ha Al.
ovog
obuhvata
ovom
znatno j e tee odrediti. S obzirom na
se uzeti da on obuhvata itavo kasno bronzano doba
neto mlae pojave u stratumu II
na T. I,
85 Osim samog oblika dub\j;ih j pl.iih z djela sa facetiran1m obodom i zdjela sa turban
-obodom, upozol1io bih na jedan ka,rakteristia n tip drke na ovakv~m posudama sa Zecova
(GZM NS XIV, T. XVIII, 6), koji ima direktne a nalogije u odgovarajuem materijalu u zapadnoj
Panonijri (F. K o s z e g i, o. c. T. LXXV, 15); ter s e tie kosih ili horizontalnih kanelura na ramenu
posuda raznog oblika, to je takoe jedna od bitni h
mada ne i iskljuivih - odlika keramike u
raznim grupama "Urnenfelderkulture (up. F. K os e g
o. c. str. 152--153, Taf. LXXVII, 11, 16;
LXXIX, 6; LXXXVIII, 4; H. M li II e r - K a l' p e, Bei.trage .. , S, 100 ff., S. 171 fL, Abb. 22-22,
24, 26; Abb. 31-11, 13, 15, 18 itd).
tl6 to se t,ie .ornamentike, najbolje i najbrojnije analogije prua bogati materijal ne
kropole CIma u Olteniji (V. D u m i t r e c u, Ne cropola de ineineratie din epoea bronz.ului de la
Clrna, Bucuresti 1961, str. 224 i d., Pl. CXVII, 201, 212; Pl. CXL, 81; Pl CLVI).
67

up. V. D u m i t r e

"8

up.

H. M li II e r

u, o. c. str. 291-302

navedenom litera\:ut'vm.

K a r p e, o. c. 118 i d., 152 i d.

"g up. GZM NS XV/XVI (1962), str. 47 i d.

Kao najranija faza "UrnenfelderkultuTe uzima se obino, u odredenim oblastima po

dunavlja i srednje Evrope, bronzano doba D. S o bz1rom na periferni poloaj naeg nalazita u
okviru oblasti rasprost1ranja "Urne;n'ielderkultur e, ini mi se da je realnije da s prvom pojavom
njenih elemenata u sjevernoj Bosni raunamo te k u vrijeme njenog punog razvoja (Ha A).
71 up. GZM NS XIV, str. 23--26.
70

UVOD U STRAn GRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA

lT BOSNI

39

7,
i
doba, pa raleino sa lanim vrpastim"
svakako
Zecova obuhva ta svakako bar
ukazivali bi da
doba
Metalni nalazi u okviru
ovo ga
(T. l, 5) i
neke vee bronzane fi bule
okviru stratuma
te
mali
hronoloki
mogao bi da ima
keItova, naen u sloju stratuma III
ovog
onako kako je
ana liza keramikih nalaza.
moe uzeti da
stratuma III pripada
stratum II
C-D u

pos ve novim
izdva
od

keramikim

oblicima
vrsto

arna m en
svega
Dolini, a o

re eno.
Kratko
prema

ovako
C. Stratum I'
Stratum II:
B. Stratum III: kasno
Stratum IV:
A. Stratum V: kraj

noloka slika

u Zecovima dala bi se,

rano bronzano doba ( ..... Br.

se od
to je u vezi sa izraenom
(sa turbanskim i facetiranim obo
ivota na ovom poloaju u

A. Benac74

b) VIS U SELU GRADINI KOD DERVENTE

iji rezultati
znatno su
-hronoloku sliku ovog
na osnovu rezultata prve
dao Z. Mari. Pokazalo se,
bronzanog doba, postoje ovdje ostaci
tralnom
dok je kasnobronzanodo
nom dijelu
tzv. lasinjskoj grupi, pokazujui znat
ove gru pe otkrivenim na lokalitetu Visoko Brdo kod

73
74
75
78

up.
GZM NS XIV, str. 46.

Preliminarni podaci objavljeni su u A rheolokom pregledu 6, Beograd 1964, str. 22-23.

up. A. B e n a c u GZM NS XIX (1964), str. 136-139.

40

BORIVO')

kod
Kakav Je

meusobni

odnos ova dva

od

horizont kao Vis Cl, a

iemo

kao Vis C2.

N a osnovu analize
(up. T. III, 1-10), Z. Mari

mlai

kulturni horizont

keramike ova dva horizonta

e

nekim orna mentalnim tehnikama i motivima

na Visu
za tzv. Ul'nen

tom u nekim p
izrazitu srodnost
grupom Baier

dorf-Velatice. Elemen tl )) U rnenfelderkulture ({ ine osnovicu kulture ovog

pa se i

mora
nosiocima ove kulture ili neke
veoma bliske
l)

oblici i ornamenti na keramici

za vatinsku dubovako-uto-

2)

koji
mogu vezati za tzv.
brdsku grupu, a mogu se
3) Izrazitu

vreva

Ovi

sa visokim
ukraeni su

vrevi

obino

finim

. III,

prvu

" GZM NS XVII,

Ibid, str. 165, 168.
Ibid,

166, 168.

Ibid, str. 161--164.

155--156.

UVOU U

Z.

STRATIGRAFIJU l

HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U

Mari

je s pravom ukazao na srod nost

Bosne i na povezanost
nalazita sa U rnenfelderkulturom
na Visu,
mente

41

BOSNI

1"'1<''"''=;0; naselja na Visu sa navedenim

bosanskih

Na prvom mjestu, na Visu potpuno

dobro poznate na Zecovima na veini na
dom ine i na Visu jednu od
obadi na
nain modelovani i
radi se
o
facetiranim
7 a-i). Mada u okviru Urnenfelderkulture
[a cetirani
ovi zadeblj ani, otro
sani
na
se
i udub ljeni ili urezani
izlaze
okvira njene keramike. Z. Mari je istakao d a oni
lokalnu pojavu. S obzi
rom na veoma brojne ovako
le sa nalazita centralne i
Bosne (Pod,
Varvara, ebC;\o Brdo),
bih rekao da oni
na
na Visu vee dosta vrsto za ova
ja nalazita.

se,

Visu moramo

raunati

ne samo sa
sa Urnenfelderkul

na Pivnici kod
elemente U rnenfelderkul ture
oblike i ornamentiku koji
za centralnu Bosnu i za

mogu vezati neki

karakteristini keramiki

oblici

Beitrage, Taf. Ill, Gl; Taf. 115 B (Rue); V. Hoffil

r,

eVA

(GZM NS XVII, 1962, str. 21 i d.)

kostola kog ,

ozna

naselju na

ozna

str. 162) ukazao da trbuaS!ti v'revi sa visokim,

dobre analogije u nekim grobovima
v.ra ,iz mlaeg sJaja na Visu
om kratkim V\I'atom
III,
u Plav ljanima kod
(b~izu
up. Simpozijum o
1964, str. 180, T. II,
elje:zmo
(Ha B3 Ha el po
i na Pod'U, u st() j'U koji pouzdano

(V~s

e2) -

vee se za

DR BORIVOJ COVI

42

Uzimajui u obzir geografsku blisko st i vanrednu srodnost materijala dvaju sta

rijih naselja (Vis A i Vis B) sa odgovarajui m naseljima na Visokom Brdu u Lupljanici
(lasinjsko naselje) i na Pivnici kod Odaka (k ostolako naselje) , kao i iznesene konstatacije
u pogledu njihove hronologije, okvirnu stratigrafsko-hronoloku sliku gradinskog naselja
Vis moemo prikazati ovako:
Vis C2
kraj kasnog bronzanog - pc'c:,tak 'eljeznog doba (Ha B-Cl);
Vis Cl
kasno bronzano doba (Ha A);
(kostolako naselje) ka sni (zavrni) eneolit;
Vis B
Vis A
(lasinjsko naselje) - ene olit.
c)

VELIKA GRADINA UVARVARI

Na podruju sela Varvare , uz izvor rijeke Rame, die se strma krenjaka stijena
koja nosi naziv Velika Gradina. Hrbat i pa dine ove stijene obrasle su ikarom i pokri
vene tankim slojem humusa, u kojem nema kulturnih ostataka. Arheoloki lokalitet, po
znat u literaturi kao gradina na vrelu Rame ili gradina u Varvari , zauzima blago
nageti plato, povrine cca 4,000 m 2 , uz istono podnoje ove stijene. Plato je sa zapadne
strane tien samom stijenom, a sa drugih st rana bio je, vjerovatno, branjen kamenim
bedemom, ije je dimenzije i oblik danas veo ma teko utvrditi, ali koji je krajem prolog
vijeka bio jo uvijek dobro uoljiv .
Prva iskopavanja izvrena su krajem XIX i poetkom XX vijeka,84 a vodio ih
je Vejsil uri. Poinjui od zapadnog ruba platoa, uri je konstatovao najprije veoma
tanak sloj koj i je prema istoku postaj ao sve deblji da bi, kako on kae, dostigao debljinu
od 2,5 m. Ukupno je istraio povrinu od kojih 750 m 2 . Nalazi su bili brojni, naroito
keramika i kalupi za livenje. Naeno je i neto kamenih artefakata (jedna jeziasta sje
kira, jedna strugalica i poznati musterijens ki klin za koji je teko utvrditi kako je ovdje
dospio) , a od metalnih objekata jedno b.ronza no dlijeto, Po urievim podacima, na istra
enoj povrini nisu gotovo uopte naene i votinjske kosti niti ostaci cerealija. Stoga on
pretpostavlja da Gradina u Varvari i nije pra istorijsko naselje ve (metalurka) radionica
bronzanog doba,8o
Za ovo iskopa vanje nedostaju stra ti grafski i drugi vani podaci, a koliina nalaza
koji su dospjeli u Zemaljski muzej u Saraje vu nesrazmjerna je veliini istraene povr
ine, to je svakako rezultat metoda iskopava nja i postupka sa materijalom, a ne siroma
tva kulturnog sloja, na ta ukazuje, prije sve ga dosta velik broj cijelih zemljanih posuda
koje obj a vij uje uri, Po svemu izgleda da na istraenoj povrini i nisu bili zahvaeni
najstariji slojevi.
Neki oblici keramikih posuda, a prije svega kalupi za livenje , upuivali su na
datiranje ovog naselja u kasno bronzano do ba,86 pogotovu zato to meu keramikim
materijalom nije bilo nalaza koji bi se mogli vezati za malobrojne kamene artefakte s ovog
nalazita.
Potpuno novu sliku dalo je u pogled u hronologije i kulturnog razvoja ovog na
selja reviziono iskopavanje izvreno 1960. i 1963. godine.
Godine 1960, izvrio je . Basler son diranje manjeg opsega (sonda A) na junom
dijelu platoa, Ovim sondiranjem utvreno je da na lokalitetu postoje netaknute povrine
sa ouvanim kulturnim slojem, koje uri nije istraivao, i da postoji mogunost otkri
vanja slojeva znatno starijih nego to bi se to, na osnovu objavljenih urievih poda
taka, moglo oekivati .
Aprila 1963, godine nastavljeno je sondiranje na junom dijelu platoa, sa dvije
sonde veliine 2 X 4 m (sonda C ) i 4 X 4 m (sonda B), a postavljena je i jedna sonda
2 X 4 m (D ) na sjeveroistonom dijelu platoa 87
8,.

GZM XII (1900), str, 99 i d; WMBH VIII, S, 48 ff .

s> Ibid"
8G

III

ll,

str, 118 (S. 60).

Ibid., str. 109, sl. 24, 25; T, VI, 7-9, T, I i II; WMBH VIII, Fig. 3-8, 47-48, 50, Taf.

IV.
87

Arheoloki pregled 5, 1963, str, 33- 35,

UVOD

STRATIGRAFI.JU I HRONOLOGIJU PRAISTORI.JSKIH GRADINA U

43

BOSNI

Sonda C, postavljena blie podnoju grebena, dala je znat.no tanji kuLturni

sloj (maksimalna debljina cca 1,20, minimalna 0,87 uz zapadni rub) u okviru koga je,
ipak, mogue pouzdano izdvojiti stariji kultu rni sloj (prosjene debljine 0,40 m); preostali
dio sloja, humusnog sastava i stratigralski n eizrazit, ne moe se preciznije dijeliti, mada
sadri pokretne objekte koji svakako pripa daju jednom duem periodu u ivotu naselja,
Sonda B, postavljena n e to dalje prema istoku, pokazala je da upravo na ovom,
jugoistonom, dijelu platoa treba o e kivati najdublje i najbolje ouvane slojeve, Kosina
pada prvobitne povrine (zdravice, koju ovd je sainjava terra rossa) ovdje je ve znatno
blaa, pa su sedimenti, osobito do dubine od cca 2 m, gotovo horizontalni, to znatno olak-

PROFIL SONDE ..S

4m
3

VELIKA GRAD INA U VARVARI .

O
1I
2I
J
u

.'

e
Q

'C:::;o

"

.' it:~
. '

~.:

: .- .

,~ ,

'

: ...:.... >. . '

'..A

"
o

.r /

l" o~ 7

....

000
:

LEGENDA

~t- <>

.'

' o

.
'

",

, "(::j' ..

. .
,
,

'

'

.'

'

",

..

0"

.~~~~o.".~~.

~_',-?'.,C>,"~::::::~--r7~C'07.

C=J kulrut'ni sloj

illIIIIIill sloj

~ sloj pepela

graevine[naboj,ku6ni lijep]

C:J kamen

~ zdravica

Sl. 1.

ava njihovo stratigrafsko praenje, Ostaci graevina (kmbni ,lijep, na1boj podnica, kamen)
u ilekoliko p ravHriih , ja'e ili ,slabije izraenih horizonata (SL l) pot.v.rujlu 'Pouzdano pri
marni poloaj svih sedimenata.
Maksimalna debljina kulturnog sloja u ovoj sondi iznosila je 2,80 m. Mada
stratigrafski podaci pruaju mogunost za iz dvajanje veeg broja slojeva, analiza pokret
nog materijala doputa za sada da odredim o samo tri osnovna sloja, koji se meusobno
razlikuju prije svega odreenim kulturnim k arakteristikama i reprezentuju tri osnovne
razvojne faze u ivotu ovog znaajnog gradi nskog naselja:

DR BORIVOJ tOVI

44

A) Starija faza (Varvara A) - O voj fazi pripadaju, u sond i B , slojevi od

zdravice (2,80 m) do dubine cca 1,80 m. Osta ci arhitekture u ovom sloju SLl veoma skrom
ni. Na samoj zdravici bilo je mogue ~(Qnsta tovati dvij e jame za stubov e, prenika cca
0,5 0 m, sa n ab ijenim kamenjem uz ru b ove, to je ne su mnjivo sluilo za uvriv a nje baze
dr ve nog stuba i jedno ognjite ovalnog ob lika. U viim nivoima ovog sloja konstato
vano je jo jedno manje ognjite, a u najgo rnjem nivou (cca 1,80-2,00 m) i ostaci ku
nog lijepa i krupnijeg lomlj e nog kame na , to ukazuje na jedan nov nain podizanja
graevin3.

Od orua, naeni s u u kulturnom s loju ove faze dosta brojni jednosta vn i kre
meni noii, kremeni vrhovi za s trijele raz nog oblika i - u najmlaem ni vo u - jednt)
bronzano ilo.
Keramiki nalazi ne pruaju zasad mogunost da se sigurnije utvrde svi van iji
oblici !posuda ovog sloja. Kao p01puno pouz :iano moe se uzeti da su zas tupljene plie
ili dublj e zdj ele sa zaobljenim rame nom i k .'aim konkavnim vratom (T. I V , 5; T. V, l),
lopta ste pos'ude sa cillinddnirrn vratom i malim tra'kastim d r:kama na prelazu iz
ramena u vrat (T. IV , 6) , dublje zvonolike p osude (T . IV, 9), zdjele sa pro irenim ravnim
obodom (T. IV, 10), zemljane ka ike sa 1.r akastom dr k om na obodu (T. V, 8), neke po
sudice na niskoj cilindrin oj nozi (T. IV, 8); u gornjim ni vo ima ovog s lo ja ja vlj a ju se i
fragmenti zdjela sa uvuenim obodom (tipa Jz ao T. IV , 22) , biko nine olj e (tipa k ao T . IV,
13), olje sa posebno profilisanim ramenom . cilindrinim vra tom (T. IV, 11), s kojim ,
vjerovatno, stoji u vezi i frag menat jedne viso ke drke trougaonog presjeka (tipa T. IV,
14), kao i prvi primjerci horizontalnih drki (T. V. 10).
S to se ukraavanja tie, treba prije svega i s tai fragmente rame n a i trbuha nekih
manjih posuda, uk r aene nizovima udubljenih cik-cak ili kosih linija (T. V, 1-4), zatim
brada v iaste ukra se koji se ja v lj a ju pojedinano ili po tri u jednom redu (T. V, 6, 7).
P oj edin a no , javljaju se uske rafira ne tra ke (T . V, 5) i ra firane volute (?) u kombi
nacij i sa nizom uboda (T. IV, 7) ; na gruboj keramici - mada ne esto - zastupljena su
udubljenja .izvedena prstom na samom obodu.
Ve na prvi pogled moe se uoiti heterogen kara kter kulture ove starije faze u
Val1vari. Pli,tke zdj ele sa konkavnirrn vrato ~n i - naroito - motiv p ara le lnih cik-cak
linija (T. V, 2-4) veu se bez sumnje za b ade nsku kulturnu grupu, posebno za bosan
ska n alazi ta ove grupe (Alihode, Vinograd :n e), o koj:ma e kasnij e biti rijei. Drugu
gr u p u ine, malobrojni dodue, fragmenti keramike koji se mogu vezati za Lisiie. Oni
se i s tiu dosta tankim zidovima, lakoom i poroznom strukturom. Me u njima su od po
sebnog interesa fragmenti na sl. T. IV , 7 i T. V, 6, 7, koji svojim ukrasom imaju direktne
ana logije u materijalu ovog neolits kog naselja, udaljenog uostalom ne1.o vie od 20 km
rijenim tokom R ame i Nere tve. U vez u s Lisiiima treba, moda, doves ti i fragmente
posudica na niskoj cilindrinoj nozi (T. IV, 8).88 L optas te posude sa mal om trakastom
drkom (poznate i u fazi Alihode II) v~u se za odgovara jue oblike ranog brom:anog
doba srednje Dalmacije (T. IV, 6); u istom pravcu upuuje, moda , i fragmenat na T .
V, 589 , koji bi se meutim, mogao vezati i za grupu nalaza badenskog karaktera. GO Naj
zad , keramiki oblici na T. IV, 10, ll; T. V, 8-10, zastupljeni u gornjim nivoima ovog
slo ja, predstavljaju oblike dobro poznate sa ranije istraivanih gradina june i jugoisto
ne Bosne (up. T. XIX-XXIII), pa je njiho va pojava u ovom sloju od posebnog hrono
lokog i kulturnog interesa.
Od m a t&ijala kojj j e obja'vio tur i ovoj fazi pripadae svakako jeziaste ka
mene sjekire i kremena s trugalica .~ll
88 up. A. B e n a c, N eolitsko naselje u L isililima kod K on jica , GZM NS X (1955), T. II,
l, 16, 17, 20, 21; T. II, 24, 25; T. III, 21 ; T. IV, 22; T. IX, 2, 7.
89 Dobre a nalogije za tip loptaste p os u de sa oilindriruim vratom i
malom t.rakastom
drskom na p.~elazul.Z ramena u wat pl'ua pei n a Samog;rad u Mirilovi6lma kod Drnia, u s loju
kOJI se pomocu nalaza II tumulima na Cetini m o 2e okvirno datirati u rano bronzanu doba (za
podatke d~g.uJem zahvalnost kolegi 1. Mar ov i u, SpLit). - U pogle du tumula na Cetini v. I.
M a r o v I e u VAHD L X I (1959),sbr. 5 i d; t O se tJie fra,gmElnta na T . V, 5 up.!. M a r o v i c,
o. c. sl. 2, 7 ~ 3, 3.
v

90
91

up. J. B a n n e r, Die Peceler-Kul.tu r, T af. LXIX, 17, 19.

WMBH VIII (1902), str. 48-49, Fig. 1.

UVOD U STRATIGRAFIJU I

HRONOLOGIJU PRAISTORlJSKIH GRADINA

BOSNI

45
ovog

lisiCiki

bi na relativno
s ranim bronAlihode II, a naroito
nekih oblika karakteri
i mlai sloj ovog
(T. IV, 10, 11; T. V, la) upuuju, s
Baenski elementi
se, kako
pojavljuju relativno kasn o, ne bi ni
doba. Sto se tie disiikih"
vari na
izdanak ove kulturne grupe
vie
Varvare
Srednja faza (Varvara B)
ove faze nisu od

Ovoj fazi

nikakvom izrazitom

od
da se radi o kontinuiranom

B, ostaoi rreko!~i'ko sU!kcesivno

kamena.
Orua i
deno je nekoliko

veih

od kamena, kosti ili metala nisu bila

tegova obli ka

Analiza brojnih

keramikih

nalaza ovog
"!isiiki,,

nim obodom

13),

u ovom

na

dala je ovakvu sliku:

elementi

karakteristina

b) Oblici
razvijenij i

naena

su

stariju

tunelasta

IV, 15).

i su

pr ethodne faze tek

na obodu (T. IV, 12), izrazito
cilindrinim vratom i visokom drkom
se neke istiu posebno
ramenom (T.
obodom
IV,

- trbua sti lonci

facetiranim o bodom (T.
nim vratom i neto izvraenim obodom
IV, 18
nim obodom pokazuju
(T. IV,
zontaine drke (T, IV,
aste
velikom
(T, V,

IV,

je veoma
na
se, ee nego
izvedena prs tom na samom obodu ili na isti nain ukraV, 12); na p
i ukraene keramike
na T. V, 13;
je ukraena
po fakturi
sa cilindrinim vratom i trakastom drkom
ornamenat
obinim ureOd
fazi. 92

dosta je teko bilo to

svakako o
kao i
nom
92

u r

S obzirom na

i (WMBH VrlI) na

oVOJ faz i mogli bi pripadati fragmenti koje objavljuje

46

DR BORI VOJ COVI

C) Mlaa faza (Varvara C) - Ovoj faz i odgovaraju sedim enti od 0,70 m do po

vrine. Stratigrafski, sloj ove faze se niim ne odvaja od pre thodnog, a i pokretni ma
terijal ukazuje na nesumnjiv kontinuitet i n aselja i kulture.

Ostaci arh itekture (u sondi B zapaeni s u ostaci graev in a u dva horizonta,

na 0,30 i 0,60 m) dosta s u slabo o uvani, ah se moe uzeti l( dO v jerova tno da su grae
vine bile istog tipa kao u preth od noj fazi, pogotovu to je otkriven i dio osnove jednog
zid a, raene od krupnijeg kamena veza nog glinom.
Orua

i oruja nisu

naena

(u sondi B ) ni u sloju koj i pripada ovoj fazi.

Veina keramikih oblika koje smo uoili u prethodnom, zastuplj ena je i u slo ju
ove, najmla e, faze (tipovi prikazani na T. IV, 12-14; 16-18; T. V, ll , 12). Pri tom
treba istai da neki od ovih oblika tek sad a doivljuju svo j puni razvoj: obodi urni
-amfora iri su i gotovo posve horizontalni (T. V, 15), zdje iL' sa zadebljanim , faceti ra nim
obodima brojnij e su i ra znovrs nije. Poja vij uju se , meutim , i neki no vi obl ici - biko
ni ne zdjele sa kratkim gornjim konusom
IV, 26), zdjele sa uvuen i m, kaneliranim
(turbanskim) obodom (v . Sl. 2, f), kao i fragmenti trbuastih pehara sa uskim vratom i
jednom drkom na ramenu (tipa Sl. 2a) .

cr.

Ono to naroito karakterie sloj ove, najmlae, faze Jeste dosta bogata i razno
vr::-na ornamentika na keramikim proizvod ima. Pored grubljih udubljenih ornamenata,
kakvi su zastupljeni i u prethodnom sloju (T . IV, 25), javlja se i finiji, urezani orname
nat (T. IV, 26, up. i Sl. 2c, d , e, g). Kanelir anje je takoe dosla esto zastupljeno; pored
kosih kanelura na obodima nekih zdjela (tu f ban-obo di - up. SI. 2f), ::ii re ili ue kane
lure, kombinovane obino sa urezanim ornam entima, upotrebljavaju se za ukraavanje i
drugih oblika, naroito finijeg, glaan og pos ua. Tehnikom urezivanja i udubIj iva nja iz
vode se razni motivi, meu kojima su najei jednostruki ili viestruki polukrugovi,
rafirani trouglovi i mali konc e ntrini krugo vi .
Ovoj fazi treba svakako pripisati i ve i dio ker am i ko g materijala koji je ob
javio V. uri; neki karakte ristini tipov i iz tog materijala da ti su na SI. 2.

Sl. 2. Van:a r a

(p O

urti .u )

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

47

teko odrediti.
sa turbanskim
kasno bronzano doba
se

obod om

Pod
bronzanom dobu. Kako nikakvi mladi
se kao
hronoloki okvir za mlau
a A - B po

vezi sa
veoma

oito

da su, na rosturu istraenom 1960. i 1963, na svim du

veoma sla bo ouvane
cer\':di i sitni pre
da se
stalnom
a ne o
radionici kako je mislio
mada je metalurka
u najmlaoj fazi ivota
ovog
morala imati svakako
mjesto.
Prema
postaviti:
Varvara

u Varvari dala bi se ovako

e-

Varvara B
Varvara A

kasno bronzano doba

bronzano dob a (Br. B
rano bronzano doba (Br.
ovo treba :;h va ti ti samo
srednjoj (B) faz i nismo u
kao to
to sa

to
da

novih
ovog
stanovnitva zasada je teko utvrditi.

IV, 10, ll; T. V, 9, IQ)

stranih

novom stanovnitvu
inEltr!r a. Sudei po tome to ovi, novi, oblici
moda neto

fazu i u

Bosne, ne go o nekim
promjenama
to elementi karakteristini za
os novnu kulturnu

(B)

48

DR BORIVOJ COVie

d) POD KOD BUGOJNA

Vrlo je
naziva itav

se
ice

da je
2 km

tnase iznad
Sam lokalitet

Porinice

ne,
nog

nih
Prvi
ve

K. Pa tsch

kada je Z.
vanredan

na

vrina od 500

a u
doba.
radovi
se tie
sliku,
iz
u

bi se ukratko ovako rezimirati:

bilo
visini
postepeno
tlo na

zatieno

obrambenim

vernom

prema
biti uniten
bedema lei direktno

na

2, Iznad ovog
o
e kasnije biti
vinskih horizonata, Oni
okviru koga

3,80

tako

uza

O:l

a u veoma

U ovome radu koriteni su

mjeri i rezultati

1959, 1961. i 1(163 godine,

llVOD

STRATIGRAFlJU r HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA

BOSNI

49

otkriven je
sloja,
za
ra
(0,1 0-0,30,
koje
redove. Oblik i
kua nisu mogli biti
ut vreni. U svakom sluaju, za arhitekturu
naselja A karakteristine su kue sa redov ima stubova "- nosaa
u
uz rub
Na dnu

naeno

grubo
roga (T. VI,

je u veoma malom broju.

ka mene
kotane

obraene

su kamene
i neke alatke (mo

daleko
Keramika
dio nalaza u

keramici sivo-smeih i mrkih tonova ovla

to
jajastih lonaca veih

vratom (T. VI,

sa traka"tom drkom

8, 9).

Pored ove

naeno

ene

boja varira od
mike konstatovani
dosad
cilindrinim

23) i nekoliko
cilindrinim

je i neto
ukaste

do gotovo
samo: duboke
14), k onine i
sa je dnom ili
-19,21 22)"

tanjih zidova i bolje obra

Od oblika ove

trake sa otiscima
horizontalne drke od

verti
(T. VI, 8; T.
ijih

polaze
ukraene su, po prav
nizom udubljenja na
trakama, uk raenim na isti
nokta ili
kon

keramika
statovati vie tehnika i nekoliko
a)

~"-"'~J

b) horizontalne. cik-cak
glinu
21; T.
c) rafirani
3,

rafirane trak e

VIII, 7),

vertikalne
izvedene utiskiva
niti omotane oko
niti ili ice

prazne cik-cak trake izvedene

koji

d) nizovi
(T.

nizom uboda

urezani mreasti ornamen

iva

obino

4),

e) kose
obino na ramenu suda
kanelurama izveden je motiv
na ramenu
,l<\ Jedmi metalni nalaz li ovom sloju bio
lokom pogledu znai veoma malo.

Glasnik

Zemaljskog

Arheologija

su mala bra
drke

jedan komad bakarne zgure, k:oji u hrono

50

DR BORIVOJ COVIC

* * *
S loj e v i m l a e g n a s e l j a (Po d B, e i D) - Kao to je ve reeno,
iznad sloja starijeg naselja niu se slojevi mlaeg naselja koji pokazuju, s jedne stra
ne, puni kontinuitet ivota, s druge, odree nu kulturnu evoluciju. Za .elada je mogue, po
odreenim karakteristikama, izdvojiti tri osnovne razvojne faze, koje ovde oznaavam
kao Pod B, e i D.
Rana faza mlaeg naselja (Pod B) - Sloj ove fa ze stratigrafski je najbolje od
vojen uz sjeverni rub platoa. Paralelno sa o snivanjem mlaeg naselja podignute su i
prve fortifikacije od trajnog materijala: njihov ostatak je niski bedem od krupnog neo
braenog kamena vezanog nabijenom zemljom, otkriven s]ecenjem sjevernog
bedema
(Rov I, 1959. - up. Sl. 3). Osnova bedema i znosi cca 1,80 m, a njegova visina cca 1,25 m .
Svakako, ovaj bedem mogao je sluiti samo kao baza za neki tip fortifikacije izraene od
prolaznog materijala . Za stratigrafiju je od bitnog znaaja konstatacija da najnii hori
zont faze B lei u istom nivou sa osnovom ovog bedema , neposredno na polusterilnom
gornjem horizontu sloja starijeg naselja. Ka o to se iz datoga profila moe lako uoiti,
svi sedimenti faze B zavravaju se uza sam ovaj kameni bedem. Kako je u jednoj ka
snijoj fazi ivota naselja podignut masivni zemljani bedem (u ijoj je osnovi ostao sta
riji, kameni), sloj faze B bio je, uz sjeverni rub platoa, uklijeten izmeu sloja starijeg
naselja, starijeg (kamenog) bedema i slojeva sterilnog nasipa mlaeg (zemljanog) bedema
(up . Sl. 3) . Na tom mjestu, njegova debljina iznosi cca 0,80 m; ovu debljinu zad ran sloj
faze na itavom sjevernom pa i centralnom dijelu platoa .
Znatan dio kulturnog sloja ove faze sainjava ut sruenih (dobrim dijelom iz
gorenih) gradevina : ostaci podnica, zidova, kunog lijepa i izgorenog drveta zidnih i
krovnih konstrukcija. Graevine se znatno razlikuju od onih u starijem naselju. Jame od
kolaca {r.tubova) nisu u ovom sloju nigdje zapaene; kue , redovno pravougaone i pra
vilnih osnova, bile su graene na posve dru gom principu . Osnovica zidova je, po pravilu,
od 1-2 reda krupnijeg lomljenog kamena, ponekad grubo obraenog vezanog glinom
ili sterilnom pjeskovitom zemljom, irine 0,50-1 ,00 m. Gornja konstrukcija bila jo po
svoj prilici drvena. Podnice kua su od na bijene gline ili pjeskovite zemlje - zdravice.
Dosta esto su nalaeni fragmenti profilisanog i ornamentisanog kunog lijepa,
dijelovi ognjita, a moda i oplata vjenanica ili nekih drugih dijelova na fasadi grae
vine (T. XI, 11).
O unutranjosti kue nemamo jo dovoljno podataka. Moe se konstatovati po
stojanje ognjita i od ljunka i gline, okru glog ili ovalnog oblika, sa zadebljanim rubo
vima . Pored ognjita, upotrebljavane su i male pokretne pei, od kojih neke imaju u
gornjem dijelu posebno ugraenu posudu i pokazuju visok nivo lonarske tehnike i zna
lako iskoritavanje relativno malog toplotnog izvora (T. XII, 11) . U pod nicu kue esto
je ukopavana vea posuda , tako da njen gornji dio viri iznad nivoa poda ; vjerovatno se
radi o posudama za vodu.
Znaajna je konstatacija da sve otkrivene kue ove faze imaju istu orijenta
ciju : ue strane okrenute su, po pravilu, p rema sjeveroistoku i jugozapadu (to odgo
vara pravcima vanijih vjetrova u ovom kra ju).
Izuzev keramike, ovaj sloj je dao veoma malo znaajnih pokretnih objekata:
bronzano dlijeto i bronzani prsten sa zavre cima u obliku 5piralnih diskova( oba objekta
u osnovi jedne kue koja pripada priblino sredini ovog sloja) jedini su vaniji metalni
nalazi. Pored toga , naeno je i nekoliko jed nostavnih kotanih ila i igala.
Keramiki proizvodi bogato su zast upljeni i pokazuju znatnu raznovrsnost u for
mama, detaljima i dekoraciji. Najvei dio keramike ima dobru fakturu: preiena zemlja,
sa primjesom veoma sitnog pijeska, dobro p eena i dobru obradu povrina. Izrazito gru
be posude, sa neravnom povrinom nisu konstato vane u ovom sloju, a finija keramika
ima dO:ita esto odlino polirane vanjske po vrine (up. T. XII, 4, 5).
Vaniji oblici keramike ovog sloja prikazani su na T. IX i X. Pada u oi da je
jedan od najvanijih i najeih oblika (i grublje i finije keramike) ovog sloja zdjela,
koja se javlja u dva osnovna tipa: zdjela sa proirenim, obino kosim, obod om (T. IX,

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PI:tAISTORIJSKIH GRADINA U

BOSNI

51

5-10; 15 a-l) i zdjela sa uvuenim obodom (T. X, 3, 11 i 14a-i). Kod ovoga posljednjeg
tipa moe se uoiti veoma raznoliko profili sanje ovih uvuenih oboda, od kojih se naj
vei dio istie jednom zajednikom osobinom obodi su zadebljani i vieugaonog
presjeka (T. IX, 14 a-i) . Zdjele na nozi (v jerova tno tip sa proirenim obodom, 'Up.
T. IX, 12 i 13 i T . XII, 10) nisu naroito este; najvei dio zdjela imao je svakako je
dno:,tavno ravna dna. Veoma est oblik su i urne - amfore sa cilindrinim vratom i
irim izvijenim obod om (T. X, 13). Sudei p o brojnim fragmentima , radi se o dosta viso
kim posudama ovog tipa. Nasuprot tome, je dan dobro ouvan primjerak pripada tipu sa
veoma kratkim d onjim dijelom i dosta viso kim vratom (T. X, 10).
U okviru finije keramike zastupljeno je vie varijanti olja i pehara sa 1, 2 ili
3 drke (T. X, 1, 2, 5, 7, 8, 16, 17), ponekad, moda i bez drke (T. X, 3, 4). Zajednika
osobina ove finije keramike je meka, zaobIj ena profilacija, ponekad itave posude, a po
pravilu donjeg dijela. Izuzetak od ovoga pr avila predstavlja jedna olja sa veoma viso
kim vratom i otro profilisanim ramenom, n aena u najniem nivou ovog sloja (T. X, 8)
i jedna olja iz mlaeg horizonta koja pokaz uje tendenciju ka otrijoj, bikoninoj pro
filacij i (T. X, 17).
Od grruhlj ih posuda sreu se ob:inQ j ednostavni j aj alSti .Hi zvona's-ti lonci, sa dr
kama ili bez njih (T. X, 6, g), vee zdjele sa uvuenim ili proirenim kosim obodom i je
dnostavne posude za zahvatanje tekuine (T. X, 14, 15).
Keramiki poklopci, po pravilu finij e izrade, naeni su u nekoliko primjeraka
(T. X, ll). Takoe dosta rijetko naene su manje posude sa trostrukim recipijentom
(T . XII, 13) , kao i jednostavni keramiki lijevci (T. XII , 12).
Drke, po pravilu trakaste, sreu se na svim oblicima posuda, izuzev plitkih
zdjela. Pored njih, javljaju se, na grubljem posuu, jednostavne jeziaste, a izuzetno i
potkoviaste c~r ke (T. X, 7, 10). Posebnu , d osta malobrojnu grupu, sainjavaju drke sa
poprenim vertikalnim produecima (T. IX, 5; T. XI, 1-3, 4, 6); u nekim sluajevima ovaj
produetak nije na samoj drci ve je izvu en na sam obod suda neposredno iznad dr
ke (T. XI, l, 2).
J edna od estih i karakteristinih k erarnikih izraevina ovog sloja su cilindri
na postolja za posude sa nizovima okruglih i ovaInih otvora (T. X, 12; T. XII, 9).
Najza d, od keramikih proizvoda ovog sloja treba pomenuti brojne bikonine
bopke (preljenke) i prizmatine utege razn ih dimenzija .
OrnamentaIni sistem je razvijen i s tilski ujednaen, gotovo bi se moglo rei ka
noniziran : odreeni ornamenti javljaju se, p o pravilu, n a odreenim oblicima posude ili
na odre en om mjestu na posudi . Ukraeni su, po pravilu, rame i vrat posuda , a kod ti
pova sa razvijenim, razliito profilisan im ob odom ornamenat je esto koncentrisan na
sam obod (T. IX, 14, 15 ; T. X , 13) .
U pogledu tehniike izvoenja breba istai da je daleko najei udubljeni .i ure
zani ornamenat. Kanelure su takoe dosta este, ali obino kao pratei elementi. Samo u
jednom sluaju konstaiovan je omamenat iz veden tok i em sa sitnim zupcima , u kombi
naciji sa urezanim ornamentom (T. X, 5).
Na nekim finijim posudama sa urez anim ili udubljenim ornamentom ( npr. T. X,
2; T . XII, 4) zapaeni su tragovi bijele inkru stacije.
Grublje posude veih dimenzija, po pravilu, nisu ornamentisane. Izuzetno, na
jednoj posudi iz najdubljeg nivoa ovog sloja javljaju se duboki urezi na obodu i potkovi
astoj drci (T. XI, 7).
I stratigrafski, i u pogledu osnovnih oblika i ornamentalnog sistema, sloj B je
j edinstven i ne postoji mogunost neke preciznije, ue podjele, mada on oigledno re
prezentuje jedan dui period u ivotu naselja. Mogue je, ipak, konstatovati nekoliko po
java koje nisu bez znaaja za hronoloka pi tanja:
a) drke sa vertikalnim produecima i slini oblici (T. IX, 5; T . XI, 1-4, 6) ja
vljaju se samo u najdubljem horizontu ovog sloja;
izvoeno

4*

b) u donjoj palovini sloja daleko su ei udubljeni o:rnamentri; fl1no urezivanje

neilUm otrim instrumentom znatno j.e ee II g'o:rnjoj polovini sloja;

52

DR BORIVOJ COVIe

c) dvostruki ili trostruki polukrun i urezi (T. X, 7 itd.) veoma su

polovini sloja , dok se u gornjoj ja vl jaju zn atno rjee;
d) potkoviaste drke
vinu sloja.

(T. XI, 7,

8)

ograniene

e:fti

u donjoj

su uglavnom na donju polo

Srednja faza mlaeg naselja (Pod C) - Sloj koji pripada ovoj fazi od vojen je
stra tigrafski od prethodnog (B) slo ja samo u z sjeverni rub pIa toa. Naime, prilikom podi
zanja masivnog zemljanog bedema, poetkom ove fa ze ivota naselja, bio je, djelomino
samim bedemom djelomino zemljom koja s e u toku njegovog graenja osipala, prekri
ven jedan dio sloja B (up. Sl. 3). Naravno, na ostaloj povrini platoa jedna ovak va otra
granica ne postoj i, kao to ni u kulturnom pogled u ne postaj i nikakva otrija granica
koja bi ova dva perioda u ivotu naselja dijelila.

Zavrni horizont sloja e odreen je tako de jednom pojavom konstatovanom samo na

sjevernom dijelu pIa toa: radi se o sloju izg oren ili graevina sa veliko m koliinom uglje
nisanih itarica; ovaj sloj poinje na sjeveru od samog bedema (up. Sl. 3) i moe se u
pravcu juga pratiti priblino do sredine pIa toa; radi se oigledno o vee m poaru, koji
Je zahvatio znatan dio naselja. Os lanjajui se na ovaj sloj, m og u e je za tim stratigrafski
odrediti priblinu gornju granicu sloja e i na onim povrinama koje tim poarom nisu
bile zahvaene. U prosjeku, moe se uzeti da debljiina sloja ove faze (uklj uujui i sloj
poara kao zavrni horizont ovog sloja) izno si cca 0,60 m, to se , naravno, odnosi na sje
verni i centralni dio pIa toa.
Po svojim stratigrafskim karakteris tikama sloj e ne razlikuje se u osnovi od
prethodnog (B) sloja. I ovdje je mogue zap aziti ostatke sukcesivno podizanih graevina,
po pra vil u jedne nad drugim, sa dosta nezna tnim variranjem dimenzija. Osnove kuca po
kazuju istu tehniku graenja i istu orijenta ciju koja je zapaena ve u sloju B .
Ognjita u kuama istog su oblika kao i u sloju B, a nalae ni su i fragmenti
malih pokretnih pei . U kuama se, po pra vilu, nalaze 1 (ponekad i 2) vee posude uko
pane u pod - poja va tako e karakteristin a i za prethodni sloj.
Metalni nalazi brojniji su nego Ll p rethodnom sloju , to se naroito odnosi n.a
najmlae horizonte sloja e, ukljuujui i sloj poara .
Za hronoloka opredjeljivanje ovog sloja posebno su znaajni ovi objekti:
a) kratko eljezno koplje do sta ira kog lista, sa relativno dugim i irokim tuJcem
(T. XIII, 2) , naeno u naboju poda jedne od najstarijih kua ove faze;
b) bronzana igla ea malom etvrtastom glavicom i tordiranim vratom (T. XIII,
1), naena takoe u najstarijem horizontu o vog sloja;
e) d v ije bronzane fibule glasinakog tipa (T. XIII, 5), nadene u gornjoj polovici
ovog sloja (stratigrafski neposredno ispod S lo j a poa ra );
d) fragmenat bronzane fibule sa dva dugmeta na luku (T. XIII, 4), naen u zavr
nom horizontu ovog sloja;
e) drka bronzane posude (T. XIV, 15), naena takoe u zavr nom horizontu ovog
sloj a;
f) dvije bronzane pojasne kope (T. XIV, 12), naene na sjevernom dijelu platoa,
Ll sloju poara kojim se, kao to "mo naprijed istakli, stratigrafski zavrava ovaj sloj;
g) jednostavne igle sa svitkastom gl avicom, naene u ovom sloju u nekoliko pri
mjeraka (T. XIII, 5).
Od ostalih sitnijih nalaza vrijedno j e spomenuti jedan lij epo izraen kotani
(tipa kao T. XVI , 5), naen tako e u sloju poara , te jedan privjesak u obliku
kotarice (T. XIII, 6).
ealj

Kao i u stanijim, i u Q.VOiffi sloju keramika

Analiza njenuh oblika i ornamentalnog sistema prua
od O'S noV'nog znaaj a:

ini daleko najvei

moguno &t za dvije

dio nalaza.
konstatacije

1) kontinuitet naselja je nesumnjiv; faza e predstavlja prirodno produenje

prethodnog razvoja i

UVOD U

STRATIGRAFIJU l

HRONOLOGIJU PRAISTORlJSKIH GRADINA

BOSNI

2) u obLicima i u ornamentalnom stemu keramika

i odreene nove
to i oprav dava
ovog
u ivotu
a.
Kontinuitet oblika naroito Je
su
jajasti lonci (T. XIII, 13;
Urne-amfore sa cilindrinim
B takoe
ine i u

53

nasli-

uoiti odreene

15 iz
B) znatno su
menta ili su njihovi
uvuenim obodom

vie se ne
sada
na nozi nisu konstatova ne u sloju C.
otriju, biko ninu
su karakteristi ne bikonine
7,8; T.
po
malih
ukraene urezanim ornamentom (up. T. XIV,
tako karakter is tine za

12; T. XII,

zastu

su {)blikakao i u
B,
razlike mogu se uoiti u ornamentalnom sistemu. Za
karakteristian je naroito
namenat, izveden nekim otrim instrumen
motivi su,
faze
cik-cak trake izmeu
T. XIII, 9, 15), ali mno
gi od ornamentaInih motiva faze B
urezi, koncentrini
i vertikalne cik-cak
u okviru urezane ornamen
se novi motivi, kao to su horiz ontalne i vertikalne trake rafirane kosim
crtama
a (T. XIII, 7, 9, 15; T.
izdueni
3, 5), rafirani rombovi i
rafirani
su ve oma e:::,t motiv na keramici
du dva niza rafiranih
a kao potpuno nova
sreu se rafirani rombovi sa
XIV, 4).
karakteristino za
B (up. T. X, 1-5; T. XII, 5) iezava,
izvedene kanelu re koris te za izrad u razliitih ornamenata,
svega
T. XIV, 8).
vertikalnih
na drkama
ornamenti u
i zavrni horizo nt ovog
horizontalne ili cik-cak li
obino

nim

mada ne naroito
obino u

estu,

(T. XIII. 10

su naroito vie
kratkim kosim urezima
ove faze
sa udu
suda. u

karakteristine

omeene

u ine vertikalna rebra

sa ure zanim ornamentima

jednostav

bR BORIVOJ COVI

54

ovoj fazi ivota naselja bile koncentrisane n a sjevernom i centralnom dijelu platoa; osim
toga, gornji slojevi su na junom dijelu pIa toa vjerovatno uniteni erozijom.
Uza sam sjeverni rub, sloj D se op et istanjuje (up . Sl. 3); jo u toku faze e bio
je, naime, gomilanjem uta i drugih otpada ka, iz kua smjetenih u blizini, postepeno
zatrpavan bedem sa unutranje strane, to j e izazvalo koso taloenje r,lojeva u tom prav
cu. U toku ove, najmlae, faze taj proces sc nastavio, tako da najmlai horizont ovog sloja
lei gotovo u visini nekadanje obrve zemlja nog bedema. Znai li to da u ovoj najmlaoj
fazi naselje vie nije bilo utvreno? Na to pitanje ne moe se sa sigurnou odgovoriti,
mada se stie utisak da utvrivanju naselja n ije vie pridavana onakva vanost kao ra
nije, naroito poetkom faze e, k ada je pod ignut masivni zemljani bedem.
Kue

ove faze ne razlikuju se bitnije od onih iz prethodnog sloja , ni po orijen

karakteristikama. Po kretne pei nisu naene u kuama ove faze .

tehnikim

taciji ni po

Pokretni materijal je do:.ta raznovr stan. Pored velike koliine keramike, naeno
je i dos ta eljeznih i bronz:mih objekata, kao l objekata od stakla, staklene pas te i kosti.
Neki od ovih objekata od znatnijeg su inte resa, prvenstveno za hronologiju ove faze. To
su:
a) fragmenat bronzane fibule " eertosa -

tipa (T. XIV, 2),

b) masivna bronzana narukvica sa jagodama (T. XV, l),

c) trougaoni privjesak od bronzanog lima, ukraen iskucanim ornamentima (T.

XV, 3),
d) fragmenat manjeg eljeznog kopl ja uskog lista (T . XV, 20),

e) dinjasta perla plavog stakla sa s.vijetloplavim pojasom (T. XV, 5) i

f)

vei

broj malih perli od staklen e paste, preteno utih sa plavobijelim

oima

(T. XV, 4).

I u sloju ove faze

naen

je jedan lijepo modelovan i ornamentisan kotani

ealj

(T. XVI, 15).

Keramika sloja D odgovara, uglavnom, keramici gornjih horizonata sloja e,

kako po oblicima tako i po ornamentici, ali s e zapaaju i neke nove pojave.
Od starijih formi zastupljene su jo u vijek urne-amfore sa visokim vratom i pro
irenim obodom (T. XV, 16, 17; T. XVI, 10); b ikonine zdjele su i dalj e veoma este, a gor
nji konus ~.e produuje i esto nosi ornamen at (T. XV, 6, 10); jednostavne zdjele sa uvu
enim obodom traju i dalje; pri tom se veoma esto javlja jedna vrsta ovakvih zdjela
sa gustim kanelurama koje idu koso od oboda nanie (T. XV, ll; T. XVI, 13, 14). Posve
nova pojava su duboke zdjele sa relativno uskim otvorom, obino ukraene epastim ispup
enjem umjesto drki (T. XV, 19). Za ovaj sloj karakteristini su i posljednji izdanci zdje
la "a proirenim obod om, koji - umjesto ur ezanog ornamenta - nosi sada veoma raz
v ijenu plastinu dekoraciju (T. XVI, 1).
I meu najjednostavnijim grubim posuem javljaju se nove forme: duboke zdjele
i lonci sa otro izdvojenim ljevkastim vrato m. Kod ovih posuda este su razliito mode
lovane plastine trake na prelazu iz ramen a u vrat (T. XVI , 2) . Jednostavni jajasti lonci
traju i dalje (T . XV, 21).
Finije posue manjih dimenzija javlja se ili u oblicima poznatim ve od sloja e
(T. XV, 12, 14), ili u novim tipovima i varijan tama, od kojih treba naroito istai pehare sa
jednom visokom drkom (T. XV, 15). Nov i za ovaj "loj posebno karakteristian oblik su
male kupe na nozi koje na obodu imaju etiri simetralno rasporeene valjkaste drke ;
ove drke, razvijenije (T. XVI, 6) ili skromnije (T. XVI, 7), svakako imaju prvenstveno
dekorativni karakter.
Male zemljane kaike sa drkom na obodu (T. XVI, 4, 5) veoma su brojn e u sloju
D, mada je ovaj tip poznat i u prethodnoj (e) fazi.
matini

Ostali keramiki proizvodi odgovara ju onim iz sloja e; to su

tegovi i preljenci okruglog ili biko ninog oblika.

vei

i manji priz

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOCIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

55

Ornamentika sloj a D pokazuje dalj e osiromaavanje i pad kvaliteta izvbenja.

Od starijih motiva sreu se rafirani rombo vi (T. XVI, 10) i negativne cik-cak trake
izmeu rafiranih trouglova (T. XVI, 8). Ver tikaIne i horizontalne rafirane trake, toliko
karakteristine za sloj e (up. T. XIII, 7, 9 itd .), reducirane su sada na nizove kratkih
zareza, samo ponekad omeenih s jedne strane urezanom linijom (T . XV, 12). Srafirani
trouglovi dosta su rijetki u ovom sloju; umjesto njih javljaju se trougaona polja nastala
upisivanjem 2, 3 ili vie " V ornamenta jedan u drugi (T. XV, 17; T. XVI, 10).
J edan od eih ukrasa na posuu o vog sloja su viestruke cik-cak linije, obino
nemarno izvedene (T. XV, 6; T. XVI, 8). Za ovaj sloj takoe su veoma karakteristini
(mada se javljaju poj e dinano ve od sloja e) snopovi vertikalnih ili kosih linija na rame
nu suda (T. XV, 16; T. XVI, 12) ; ovaj motiv j avIja se samostalno ili u kombinaciji sa nekim
drugim, naroito sa okruglim udubljenjima rasporeenim na najveoj periferiji suda (T.
XV, 14).
Kanelure su dosta rijetka pojava u ovom sloju. Osim pomenutog tipa zdjela (T.
XV, 11), zastupljene su i na nekim primjer cima pehara sa jednom visokom drkom (T.
XV, 15). igosani ornamenti javljaju o i u ovom sloju , ali daleko rjee i ugrubljem
izvoenju nego to je to bio sluaj u sloju e (T . XVI, ll).
Potpuno novu pojavu predstavlja u kraavanje posuda malim bronzanim dugme
tima, utisnutim u glinu prije peenja . Ovakva dugmad javlja se obino na drkama
manjih posuda (T. XVI, 5), a zapaena je i n a dnu malih zemljanih kaika, pa i na kera
mikim kalemima za konac.

* * *
Pri ocj enjivanju hronolokog i kulturnog poloaja ovog nalazita naJVIse teko
zadaje sloj A i kao pojava potpuno nova u ovom podruju i zbog znatnog siromatva
sloja i nedostatka karakteristinih metalnih n alaza, koji bi omoguili pouzdanije datiranje.
Ono to izgleda gotovo sasvim sigu rno - to je da izmeu sloja A i sloja B po
stoji, vjerovatno dui, prekid ivota na ovo m poloaju. Prije svega, u kulturnom pogledu
gotovo da nema srodnih elemenata u slojevi ma A i B. Kue sloja B pokazuju jednu posve
novu tehniku graenja , nepoznatu stanovnic ima kOjima je pripadalo naselje A . Meu
keramikim oblicima i ornamentima sloja B praktino nema pojava koje bi se mogle ve
zati za odgovarajui materijal sloj a A. Prim jerci dubljih zdjela sa proirenim obodom
(T. VI, 10, 12, 15) i pojava vertikalnih kane lura na drkama nekih posuda sloja A (T. VII,
6, 7) moda stoje u nekoj vezi sa srodnim po javama u sloju B, ali ta veza nesumnjivo nije
direktna. U stratigrafskom pogledu :;-loj A se, kao to je ve reeno , potpuno izdvaja od
ostalih, mlaih slojeva.
Malobrojni nalazi kamenog i kota nog oruja i orua u sloju A takoe ne pru
aju pouzdaniji hronoloki oslonac. Kamene sjekire-ekii ovog tipa (T. VI, 1) javljaju se
u naim krajevima ve u mlaem neolitu, a z astupljene su u rano bronzano doba, dok su
motike od jelenskog roga upotrebljavane sve do u starije eljezno doba (Donja Dolina) .
Jedini oslonac prua nam analiza keramikih oblika i ornamentike. Govorei o
keramici sloja A istakao sam da jedan od naj karakteristinijih elemenata ine trakaste
drke, po~. tavljene tako da polaze od oboda, odvajajui se od njega otro, pod pravim
uglom (T. VI, 7 itd.). Ovaj tip i ovaj polo aj drke karakteristian je za kasni eneolit i
za rano bronzano doba na irokom balkansk o-podunavskom podruju. Od bliih nalazi
ta ij a se hronologija moe pouzdanije odre diti, drke ovog tipa naene su u velikom
broju primjeraka u Gornjoj Tuzli I,95 na po sudama koje se veu za oblike Nagyrev-gru
pe. Znaajno je da se u Gornjoj Tuzli I sre u i drke koje se po mjestu na posudi i po
profilaciji do u detalje slau sa nekim prim jercima naeg 9loja A (T. VII, 6; T. VIII, 8).06
Od znaaja je i pojava drki ovog tipa na peharima u dobro datiranim tumulima ranog
a

95
96

GZM NS XV-XVI (1961), s hr. 104-105, 124-125; sl. 17, lB; T. XIV, l, 2,
Ibid., T. XIV, 9.

3, 6, 9.

56

bR BORIVOJ COVIC

bronzanog doba grupe Beloti-Bela Crkva,97 kao i veoma srodnih pehara sa ovakvim dr
kama iz centralnog groba tumula II u Zupa noviima (istono od G laoi llca), koji takoe
pripada ranom bronzanom dobu. 9s Sasvim razumljivo, ove analogije n e omoguuJu sa
svim preciznu hronolo ku (a pogotovo ne i k ulturnu) determinaciju naeg sloja A, ali pak
daju jedan iri hronoloki okvir u toku koj eg je moglo nastati i trajati starije naselje
na Podu kod Bugojna.
Znatno vee mogunosti pruaju ob lici i ornamentika finije (a djelomino i gru
blJe) keramike sloja A. Ovdje se na prvo mje sto istie grupa posuda ukraenih otiscima
tekstilne vrpce (T. VIII, 1, 2) ili niti omota ne oko tapia , ili druge niti (T. VIII, 5). I po
tehnici iz voe nja i po ornamentima, a i po o blicima posuda na kojima se javlja, ova gru
pa moe se pouzdano vezati za tzv. licen-ke ramiku. Ova speci [ina keramika vrsta kon
statovana je u naoj zemlji najprije na Ljub ljanskom barju (Notranj ske Gorice i 19 II) i
u peini Vindiji kod Varadina. Oba ova na lazita pruila su dosta brojne i pouzdane
analogije za odgovarajui materijal naeg sloja A09 Kako je P. Koroec dokumentovano
pokazala, ova keramika grupa reprezentuje jednu mlau fazu ivota na Ljubljanskom
barju i pripada ranom bronzanom dobu.1 uU Toj kasnoj fazi pripada jo jedno nalazite na
Ljubljanskom barju - Blatna Brezovica ; ovaj lokalitet dao je gotovo i sk ljuivo grublji
keramiki materijal , ali ipak dovoljno karak teristian za njegovo povezivanje sa ostalim
mlaim materijalom LjU'bljans,kogbarja 10l Znaajno je pri tom da o vaj lokalitet prua
takoe nekoliko pouzdanih analogija za kera miku naeg sloja A. To su prije svega za
obljene olje sa kratkim konkavnim vra tom (T. VI, 19),102 kao i esta upotreba jedno
strukih ili dvostrukih bradaviastih ispupenja na ramenu ovakvih olja, a i na posuda
ma drugih oblika (T. VI, 17, 19, 21)10:, Dalj i zajedniki elemenat ovih nalazita su grube
" kaike sa jednostavnom punom drkom (T. VII, 8, 9);10~ moda je, naj zad, zajedniki i
oblik duboke zdjele ili lonca sa veoma sl abo izdvojenim cilindrinim vratom (T. VI, 9,
14),105 to tre:ba uzeti s rezerv;om, jer se r adi o vdo j ednos t avnoj k e rami:koj fwmi.
Drugo, znatno blie geografsko pod ruje na kojem se ova keramika grupa (" li
cen-keramika) javlja jeste Dalmacija. Za hronologiju naeg sloja A od bitnog je znaaja
pojava ovako ukraene keramike u tumulim a oko vrela Cetine, datirane, pomou trijan
gularnih bodea u grobovima, u rano bronzano doba. 10 Po nainu izvoenja (otisak
namo1ane ni,ti, premda obi,no u kombinacl ji s drugim tehn4k ama) Li cen-keramici su
srodni i neki drugi nalazi u srednjoj i sjeve rnoj Dalmaciji, o emu dosta io:crpne podatke
donosi P. Koroec. 107
Za iru oblast Dalmacije veu se i neki drugi elementi naeg sloja A. Tako, na
primjer, poluloptasta olja (T . VIII, 8) ima i po obliku i po ornamentu - veoma bliske
analogije u Grapevoj pilji na H va ru, me u keramikom koja pripada kasnom eneolitu
ili ranom bronzanom dobu. lOS Zdjel e sa proirenim obodima (T. VI, 10, 12) poznate su
up. GZM NS XIII (1958) str. ll, sl. l, 3.
up. GZM NS XVIII, sbr. 43.
gg P.
K o r o e c, Keramika z licens.k o ornamentiko na Ljubljanskom barju, Arheo
lok:>i vestn.ik VIII, l (Ljubljana 1957), str. 9 i d; T. I-III; S. V u k o v i , Vrpasl a keramika spi
lje Vin.dije; Arheoloki vestnik VIII, l, str. 32 i d.; T. I i II.
100 Arheoloki vest.nik VIII , l, str. 15- 16; Rad vojvoanskih muzeja 8 (1959 ), str. 5i d.
(lg II).
101 J.
K o r o e c, Prazgodovinsko koli e pri Blatni Brezovici, Ljubljana 1963; P. K o
r o e c, u Arheolo kom ves.tniku VIII, l, str. 48.
102 J. K o r o ec, o. c. T. 9, l; T. 21, 4, 5, 7, itd.
97

98

J0 3

Ib~d.

T. 21- 32.

"0' Ibid. T.

18, l , 2.
Ibid. T. XXVIII, 2.
106 up.
A. B e n a c, Studien zur Stein - und K,upferzeit im nord wes tlichen Balkan, 42
Bericht der RGK, str. 141; po podacima koje m i je s tavio na ra "polaga n.ie 1. M a r 0 v i , frag
menti g.rubljih po suda, po obliku i ,o rnamenti ci veoma srodni naem primjerku T. VIII, l ,
nadeni su u jednom od twnula sa trijangularnim l:Yronzanim bodeom.
107 P. K o r o e c, Neka pitanja OKO ene olita Dalmacije, Arheoloki radov i i rasprave II,
Zagreb 1962, s tIr. 215 i d.
lO~ G. N o va k, Prethistorijski Hvar, Zagreb 1955, T. CCXXXII, 2, 3; P. K o r o e c,
Arhelliooki radovi i rasprave II , str. 214-215.
103

UVOD

takoe

ve

STRATIGRAF'IJU I

HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA

tumulima sa vrela

U BOSNI

57

u Miriloviima kod Drnia.

neolitu, te onih mlaih iz
ranog
doba,
~.e
cetinskih tumula. U okviru ovog sloja sreu s e
nim
kaike s punom drkom i gru be
na samom obodu i vertikalnim
tra
cima iz
A
T. VI, 10, 12; T,
Za neke

se vezati i neki od

zavrava
U

okviru

u obzir
vatinskom keramikom i
16) moe da se vee

slo ja A moe se
noj Bosni ne bi
vrste u

lOV

To

vrela Cetine
LXI (1959), sk
muzej

tumulima ranog
oko vrela rijeke
1-451. 3, L
I. M a r o

(Arht;J!oki
i dokumentaciju sa iskopa

vanja i
9,

Arheoloki radovi i rasprave II,

doba u Pomorav
[[2 M.
G a r a a n i n, Rezultati
u l i M, G r b i ,
Arheoloki radovi i
I,
Youg,oslavie fase. 3,
23, 8.

J!;) VAMZ ser. III. I. Zagreb 1958, .str. 20-26; T. IX, 4, 7, T. X, 1,2,4-8.

111 D.
G r a a n L n,
doba Srbije i Vojvodine, RVM
3 (1954), str. 67 i d. sL 13e; up. i ra,d
G a r
broju ovog asopisa, str. 60.
up. CVA Y ougoslavie fase. 3, PL 20;
4, 5.
Oito je
l karakteri stina ornamentika ove keramike
ili uticaja raznih
nastala
Up. u tom
2;38 i d; P.

DR BORIVOJ COVIt

58

Grupa nalaza iz jame T. IV 15 ukazi vala bi i na neto ka~.nije vrijeme, to se,

naravno, ne bi m oglo odnositi na cjelokupan sloj A. Ova jama mogla bi pripadati i nekoj
graevini iz najmlae faze starijeg naselja, fa ze koja se za sada ne moe stratigrafski fiksi
rati kao zaseban horizont. U z imajui i ovaj m omenat u obzir, mogli bismo na kraju zaklju
iti da sloj A pripada ranom i, event.ualno, jo poetku srednjeg bronzanog doba (Br. A
- Bl po srednjoevropskoj terminologiJi). Na ravno, nemogue je zasad s veom sigurnou
utvrditi da li starije naselje ivi kroz itav ovaj vremen: ki period ili poinje moda tek
u mlaoj fazi rane bronze (A2).
Daleko je tee determinisati na u fa zu A u kulturnom pogledu. Mada je tzv. li
cen-keramika najizrazitija pojava u njenom sloju, oigledno je da nau fazu A ne mo
emo jednostavno prikljuiti ovoj grupi, odnosno tzv. kulturi pojedinanih grobova za
koju vee keramiku ovog tipa u Austriji R. Pittioni,117 s obzirom na itav niz oblika, pa
i ornamenata koji u matinom podruju ove grupe nisu zastupljeni, a sreemo ih u naem
sloju A . S formalne strane bilo bi najjednostavnije ukljuiti Pod A u "jadransku grupu
eneolita i rane bronze o kojoj govori P . Koroec. 1l8 No, bez obzira na injenicu da svi na
lazi koje P. Koroec pripisuje jadranskoj grupi stoje meusobno u nekoj (blioj ili da
ljoj) vezi, jo uvijek je teko prihvatljiv termin jadranska grupa u onom smislu u
kojem se termin kulturna grupa obino up otrebljava. Kao to je i P . Koroec pokazala,
radi se o pojavama koje pripadaju vremenu od kraja neolita do izrazitog bronanog pe
rioda ,119 a zahvataju znaajnu oblast od sj evernog do junog Jadrana i odatle dosta
duboko u unutranjosti,120 Ali upravo je ovaj period u ovoj oblasti veoma malo ispitan,
a pogotovo nedostaju sistematska iskopavan ja na veem broju naselja, koja bi jedino
mogla da nam prue jednu jasniju i cjelovi tiju sliku kulturnog razvoja tih krajeva u
ovom vremenskom periodu. Nalazi koje P . Koroec pripisu je ovoj grupi su, najveim dije
lom, sluajni ili pojedinani nalazi na odreenom broju taa ka Ove velike oblasti. Sam
taj materijal, malobrojan i oigledno heterogen, jo ne doputa donoenje zakljuka o
postojanju jedne kulturne grupe (jadranske grupe ) koja bi - zahvatajui znaajan vre
mens.ki ra6'P001 od kraja neolita do poetka razvijenog bronzanog doba - morala da ima i
odreene razvojne faze. Ne moe se iskljui ti mogunost egzistiranja, u ovoj oblasti i u
ovo vrijeme, vie kulturnih grupa, koje su m ogle uticati jedna na drugu, mijeati se stva
rajui nove grupe itd. itd., to tek treba da p okau budua istraivanja.
No, bez obzira na ovo metodoloko- terminoloko pitanje, ostaje injenica da u
oblasti Dalmacije i njenog zalea postoji po seban, oito veoma dinamian razvoj u toku
eneolita i ranog bronzanog doba koji je P. Koroec, povezujui i analizirajui oskudan ra
spoloivi materijal, osvijetlila u onoj mjeri u kojoj je to bilo mogue uiniti. Neosporno je,
isto tako, da (ne zanemarujui izvjesno ue e autohtonog neolitskog supstrata) znaajnu
komponentu u ovom kulturnom razvoju ine elementi koji u ovu oblast prodiru iz istono
alpskog podruja ili preko njega. 121 Zahvalj ujui tome, mogue je objasniti i pojavu
lice n-keramike u sloju A naeg nalazita, zajedno sa nekim drugim elementima istono
alpskog porijekla i sa elementima drugog karaktera poznatim na podruju sjeverne i sred
nje Dalmacije. Mada to, kao to smo vidjeli, jo nij e dovoljno za pripisivanje naeg sloja
A jednoj odreenoj kulturnoj grupi, oito j e da njegova pojava predstavlja dio ovog
istog kulturnog razvoja koji se daje nazrijeti u oblasti nae jadranske obale i njenog zale
a u toku eneolita i ranog bronzanog doba.
Malobrojni elementi koje smo mogli pouzdano vezati za jednu drugu oblast
srednje Podunavlje - mogli bi se objasniti k ao rezultat uticaja iz te oblasti u jednoj ka
snoj fazi ivota starijeg naselja na Podu, uticaja iji karakter i intenzitet u ovim kraje
vima jo nismo u stanju da oCijenimo, ali koji se moe uoiti, na primjer, i u naselju na
gradini Alihode, o emu e kamije biti rije i.
117
118
J1Q

liO
121

R.

P i t t i o n i o. c. str. 238.

Arheoloki radovi
Ibid., str. 236.
Ibid., str. 214.
Ibid ., stir. 234-235.

rasprave II, s tr. 214 i d.

UVOD

U STRATIGRAFIJU

I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA

BOSNI

59

Opti hronoloki okvir kome pripad aju sedimenti faze B moe se bez veih pote
odrediti. Od metalnih nalaza veu vrij ednost za hronologiju ima, dodue, jedino
bronzano dlijeto - tip poznat iz nekoliko os tava kasnog bronzanog doba (Ha A - B).1 22
Prstenje sa zavrecima u obliku spirainih dis kova (T. IX, 1) javlja se - kao i srodni tipovi
narukvica - ee u srednjem bronzanom do bu, ali nije rijetko ni u toku kasne bronze
(Ha A - B)12:J No, i keramiki nalazi ovog sloja pruaju dovoljno elemenata za sigurnije
datiranje. Tako se - inae rijetko zastupije ni - fragmenti zdjela sa turban-obodom iz
ovog sloja (T. XII, 1, 2) mogu pouzdano veza ti za Urnenfelderkulturu kasnog bronzanog
doba (Ha A - B), o emu je naprijed bilo do voljno rijei. U tf.tom pravcu upuuje svojim
niskim, trbuastim oblikom, cilindrinim vratom, poloajem drki i kanelurama na ramenu
- i urna-amfora (T. X, 10); po svim ovim elementima, ona pripada keramici starije faze
Urnenfelderkulture (Ha A), pa je stoga od p osebnog znaaja podatak da je naena u do
njoj polovici naeg sloja Bl24
Urezana ornamentika na keramici o vog sloja prua takoe dobar oslonac za hro
nologiju. Ona prije svega daje mogunost ko mparacije sa slojevima kasnog bronzanog do
ba nekih naselja sjeverne Bosne (Pivnica B, Vis C), iji je hronoloki poloaj fik.siran dru
gim putem. S druge strane, ona prua odli ne mogunosti vezivanja za itavu grupu
karakteristinih metalnih nalaza, prvenstveno u Bosni i Hercegovini, ija je hronologija
ve pouzdano i dosta precizno odreena. Sa izuzetkom spiraloidnih motiva, itav ornamen
taini sistem zastupljen na metalnim objektima iz Velikog Mounja, Tenja i iz glasina
kih grobova faze IIIb i IIIc 12 .j sree se - i t o u istim kombinacijama - na finoj keramici
sloj a B naeg nalazita.
Podudarnost je naroito uoljiva kod nekih specifinih, lokalno ogranienih mo
tiva, kao to je, na primjer, dvostruka cik-cak linija kombinovana sa dvostrukim ili tro
strukim kruiem (up . T . X, 1-3 itd .), koj u u istom obliku nalazimo i na tzv. titu iz
Velikog Mounja ili dosta neuobiajen moti v naspramno postavljenih lunih linij a (up.
T. X, 13e) za koji punu analogij u pruaju ko rice mounjskog maa.1 26
Pomenuta grupa ukraenih metalnih objekata sa Glasinca, iz Velikog Mounja
i Tenj a pripada najveim dijelom mlaoj fa zi kasnog bronzanog doba (Ha B). To se do
nekle podudara sa konstatacijom da je naj fi nija urezana ornamenti/ka, raena nekim veo
ma otrim instrumentom, ime podsjea na rad u metalu, zastupljena brojnije tek u
gornjem dijelu sloja B i u najstarijem horiz ontu sloja e na naem nalazitu (up. i T. XIII,
7-9 itd.). No, treba istai da fino urezivanje postoji i u donjem dijelu sloja B, kao to
se i svi vaniji ornamentaini motivi pojav ljuju u ovom sloju ve od njegovog najsta
rijeg horizonta.
Uzimaj ui u obzir iznesene podatk e, kao i injenicu da se poetak slijedeeg (C)
sloja da takoe prilino pouzdano fiksirati, m oemo zakljuiti da na sloj B pripada okvir
no kasnom bronzanom dobu (Ha A - B) i d a njegov kraj pada negdje na zavretak ovog
perioda.
Kao to je i sa slojem A bio sluaj, ni sloj B nije mogue pripisati u cjelini ne
koj odreenoj, ve poznatoj kulturi, odnosno kulturnoj grupi.
Najvei dio materijala naroito finija keramika vezana jednim razvijenim i
konzekventno tretiranim ornamentalnim sistemom - predstavlja, u stvari, samostalnu
pojavu koja, kao to emo kasnije vidjeti, nije nikako ograniena samo na ovo nalazite.
Pored ove, osnovne mase nalaza, mogue je konstatovati dvije - brojano neuporedivo
manje zastupljene - grupe keramikih proizvoda, koje se izdvajaju svojim specifinim
oblicima i ornamentikom i stoga im treba da ti i posebno objanjenje.
koa

l" up. S. F a l t i n y , Chrcmalagie de r Bronzezeit des Karpatenbeckens, Bonn 1955, S.

F. Halste, Hortfunde Sud(r;teuropas, Marburg 1951, Taf. l; 17; TaL 42; 7 ; Taf. 45 ; 21,22.
123 up. S. F o l t i n y, o. c. str. 22; H. M u II er - K a r p e, Beitrage ..., Tafielband, Taf.
68 Nl, Taf. 66 D3.
12< up. R. P i t t i o n i, Urge3chichte des osterreichischen RalUm3 , Abb. 298 (grupa Ba
ierdorf - Vela tice) ; H. Mu II e r - K,a r p e, o. c. Textband, Abb. 22, 24; Taffelband, Taf. 124; F.
104. -

K o s z e g i, Acta archaeologica XII, str. 151 i d., T. LXXXIV, 2; T. LXXXV, 3 iJtd .

J2i; up. GZM XIX (1907), str. 57; GZM XXV (1913), str. 325; Gla<sinac II, str. 33.

126 GZM XXV, strr. 328, sl. 4.

60

DR BORIVOJ COVIe

Prvu grupu sainjavaju malobrojni elementi koji se mogu vezati za Urnenfel

derkulturu. To su ve pomenute zdjele sa turban-obodima i niske, trbuao:.te urne-am
fore sa cilindrinim vratom i karakteristini m kanelurama na ramenu (T. X, 10; T. XII,
1-2). Njihov znaaj lei, s jedne strane, u to me to pred st a vljaju jedan od oslonaca za
hronoloko odreivanje sloja B , a s druge, to ukazuju na izvjestan (oigledno dosta
slab )uticaj Urnenfelderkulture , pa, prema tome , i na dodire - po sr edne ili neposre
dne - koje je nae naselje moglo imali s naseljima ove kulture dalje na sjeveru Mo
da bi ovom uticaju trebalo pripisati i pojavu kanelura na nekim izvijenim obodima
posuda naeg sloja B (up. T. X , 13 f-i); no svakako je simptomatino da se i ove ka
nelure javljaju ovdje uvijek u kombinacijama sa vodeim manirom urezanih orname
nata, kao to nije bez znaaja ni injenica da nai turban-obodi predstavljaju, u stvari ,
samo neku vrstu imitacije klasinog turban-oboda Urnenfelderkulture.
Drugu grupu ine, takoe malobroj ne, drke sa vertikalnim produecima (za na
slanjanje palca) i srodni oblici kod kojih se ovo produenje nalazi na samom obodu, iz
nad drke (T. IX , 5; T. XI, 1-4, 6). Ovoj grupi trebalo bi svakako pripisati i malobrOjne
po tkoviaste drke (T. XI, 7, 10) kao i usamljeni primjerak olje sa visokim vratom i
otro profilisanim ramenom (T. X, 8).
Kao to je ve ranije istaknuto, radi se o oblicima zastupljenim samo u naj
niem horizontu sloja B. Sam stratigrafski p oloaj ove grupe nalaza i injenica da ovi
oblici l27 veoma brzo potpuno iezavaju iz upotrebe govori jasno da se radi o sirviva
lima iz jedne starije razvojne faze, koja na naem nalazitu nije zastup ljena. Ova kon
statacija znaajna je zbog toga to se radi o oblicima karakteristinim za gradinska na
selja june Bosne, a nepoznatim - osim rij etkih izuzetaka - u sjevernoj Bosni. T3ko se
po tkoviaste drke nalaze u Varvari, na D ebelom Brdu i u Kusaama na Glasinru (up.
T. IV, V, XIX, XXI), a brojno su zastupljene i na veem broju nal azita dalje na jugu
(oko Livanjskog i Duvanjskog polja i u Hercegovini).128 Drke sa vertikalnim produecima
za naslanjanje palca, anaroi to varij anta k od koje je ovo produenje postavljeno iznad
drke na sam obod suda (T. XI, 1, 2), poznat e su iz Varvare, Kotorca , Debelog Brda , For
tice na Bakijama, Kmaa i Koutice (u p. T. XIX-XXIII; T. V, 16), dakle iz nalazita
iji je ostali materijal u najveem dijelu sasvim ra zli it od materijala naeg sloja B.
Slian je sluaj i sa pomenutom oljom sa v isokim vratom i posebno profilisanim rame
nom (up. T. XX, 3, 9, itd.).
to se tie osnovne mase materijal a sloja B, nju bi - ne ula ze i u detaljnu
analizu svih mnogobrojnih oblika i naina ukraavanja - mogli na sa et nain ovako
okarakterisa ti:
a) Po raznovrsnosti i razvijenosti formi i ornamentalnog sistcrna ovaj materijal
predstavlja jednu ve sasvim zrelu i razvijenu kulturnu pojavu, to pretpostavlja je
dnu - duu ih 'kra u - ev()lucij'u, iZJVrenu u vremenu koje prethodi osnivanju mlaeg
naselja na Podu kod Bugojna.
b) Za sada nismo u stanju da ovu r anu, prethodnu fazu uoimo i analiziramo u
cjelini ni na jednom bliem ili daljem istra ivanom nalazitu, naroito naselju. Sam or
namen talni sistem, sa kombinacijama geom etrijskih moti va izdvoj enih udubljivanjem,
urezivanjem i kaneliranjem, uz primjenu bijele inkrustacije, namee komparaciju prije
svega sa vatinskom i dubovako-u tobrdsko m grupom, to bi tl hron olo kom pogledu od
govaralo kako vremenu naeg sloja B, tako i pretpostavljenoj prethodnOj r az vo jnoj fa zi .
Izvjesna veza s ovim kulturnim grupama je oigledna, ali je ona ipak posrednog karak
tera. Od presudne je vanosti injenica da se samo za neke oblike i ornamentalne motive
Izuzetak ine 'Samo potkoviaste dr ke koje se, mada veoma rijetko, sreu na gru
i u mladim slojevima na Podu.
128 Materijal sa rekognosciranja u Zema ljskom muzeju u Sarajevu, neobjavljeno (Up. i
WMBH II, str. 24, Fig. 31 - 33 Kiin kod Mosta ral.
127

bom

posuu

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORI.JSKIH GRADINA

mogu konstatovati pouzdane direktne analo

nih u naem sloju B ne postoji - ili bat
pama, i obratno 12G
cl Neke od markantnih
vremena, Razni oblici zdjela sa
za
koj i c:to nosi ornamena t, karakteristIni
13D Ovakva profilacija
(obino udubljenim ili
doba srednje i
iz Crne Gore - iz Rubea l:J? i Crvene
oboda na zdjelama i
okviru slavonske grupe,

U BOSNI

51

dok veina
pojava konstatova
i karakteristina - u pomenutim gru

esta

T,

sudama

iz vida da se ovakva
u nerazvijenom obliku
drke linij ama ili
esto na ornamentalnim po
a poznato je, mada ve
pune noge zdjela iz
tek u okviru ke

ramike neolitske butmirske

Poetak

faze

",<,,,,ndH

obiljeen je prije s vega pouzdano konstatovanom

e, koje pripada stan
horizontu ove
veze sa nekim form ama
ovoga
sa dosta irokim list om i masivnirn
poznata su naroito iz
grobova eljeznog doba d atiranih u VIn i prvu
VII
ukazuje i bronza na
sa tordiranim
na GlasineuY;" Kako je ve
moe konstatovati izvje:,na
u dubovako-uto
ov~h

objekata iz

Arheolo3ki ra dov,! i rasprave I, Zagreb 1939, str, 189-190;

II VAHD LX (1939, str, 5 i d" sl. 2; 1-5; sl. 3: l, 4) ovi oblici
i u ve ranije pominjanoj peini Samograd u Miriloviima ko::! Drnia,
GZNI NS X (1935), str, 89, T, I, 6a.

zdj ele 2a proiren'm,

(kasno br onzano d,oba), ali je
ovo g pripeka u nekoj
materijalu iz centins.kih tu
peine

Mada se u keramici ove grupe orna mentalni

drka, mogue
u lzvjeSJl im
o-rnamentom (up.
"jG up. Butmir r,
17, Fig, 26 itd,; A. B e n a e, Nebo, Ljubljana 1952. T, XII.
i:l7 Glaslnae II, T, III, 9; T, IV, 7: T, XIII, 8.
,"8 Ibid" T, XIV, 4,

J35

gdje
ke

DR BORIVOJ COVIe

62
posebno su karakteristini
ornamentom, u okviru
eg
roito
od znaaja

odreeni

n ovi oblici
ukraeni urezanim
n eki novi motivi. U hrono)okom
na
k oje su naizmjenino koso rafirane u dva
Ovakve trake veoma su
na posu
[anije
luksuznih metalnih izraevina
inaki grobovi faze IIIb i IIIc).
je sadravao i
rukvicu i
Ha
(sa istim
sreemo
iz nalaza
Krehin Gradac koji i inae mora biti mlai od veine gore
nalaza luksuznih
bronzanih
ve
e
doba u uem fmislul~O
Najzad, i karakteristini oblik peha ra sa visokim
XIII, 9)
oblicima
iz Zecova i iz
horizonta
kod DerT. I, 7 i T. III,
za koje smo ve ranije utvrdili da

doba.

na kraj
etak Ha
urezana ornamentika
svakako jednoj
ropskoj
trajanje nae

(Ha Cl
Je

B3 po srednjoev

takoe

dosta
veoma star i hronoloki dosta
nakita; ipak je mogue konstatovati da one u
i nekim
imaju, u toku starijeg
doba
veoma iroku
(a naroito su este u relativno
to se dobro
moe pratiti u
5) su,

none ploe
rana), karakterstinim

139

Je
na naena u zavrnom horizontu
antama ovog tipa na Glasincu
rebro u sre
je urezanim or namentom,
luka reduci
za sredinu i drugu polovinu VI V. 14 :J

Glasinac l, T. XXXVII, XXXVIII i XXXIX, 1--3.

datkanje Krehlnog Graca tU Ha B3,
129, 216)

ini

(H. MU 1

uzme u o.b
analogije
Sanrtuary of
Le sanctua.i!re

IH

Das Graberfel d von HaIls,tatt,

str. 66, 72, F. Stare,

godovinski
str. 76.

Glasinac II,

b r ov e

C~

Praz

Ljubljana 1954,

45 i 50; T. XX X, 10; T. XXXVI, 13, T. XXXVII, 5.

UVOD U STRATJGRAFIJU I

HRONOLOGIJU PRAISTORJJSKIH GRADINA

BOSNI

63

dva dugmeta na luku (T. XIII, 4) pripadae, vjerovatno, mlaim varijantama ovog tipa,
mada je to teko sa sigurnou utvrditi, jer j oj nedostaje noga. Blie analogije upuuju i
ovdje na drugu polovinu i kraj VI vijeka.14r, Najzad, drka bronzane posude (T. XIV, 15),
svakako proizvod neke grke radionice, im a brojne i hronoloki pouzdane analogije, na
primjer, u Olimpiji (sloj pored jugoistone graevine, svakako ne mlai od kraja VI vi
jeka)147 i u Trebenitu, u grobovima s kraja VI ili iz poetka V vijeka (grob V25, II28
i 1II27)14 ~
Prema tome, kraj nae faze e i
V v. pr. n. e.

poe

tak faze

Dpadae

negdj e na kraj VI ili u

poetak

Kao to je ve istaknuto, faza e pred ~tavlja dalji, kontinuiran razvoj naselja. PO

kretni materijal (naroito oblici i ornamenta Ini sistem keramikih proizvoda) pokazuju
prvenstveno dalju unutranju evoluciju. Zanimljivo je pri tom da se odreena veza izmeu
finije ornamentike na keramici naeg nase lja i ornamentike metalnih izraevina na jed
nom irem podruju, koju smo mogli konsta tovati u vezi sa slojem B, daje i dalje pratiti.
Osim ve pomenutih objekata iz ostave Krehin Gradac koja se vee za najstariji horizont
na eg sloja e , dobre analogije pruaju i ne ki objekti iz grobova starijeg eljeznog doba
na Glasincu, na kojima se, kao esti ornamen talni motivi, javljaju nizovi rafiranih rom
bova , uske kose rafirane trake, rombovi sa trouglastim nastavcima na uglovima i s].149
- sve motivi karakteristini prvenstveno z a na sloj e. Novu pojavu, koja se mora pri
pisati stranom uticaju, predstavlja ornamen tika izvedena igosanjem (T. XIII, 10-12; T.
XIV , 9), kojoj u sloju B ne nalazimo ni najmanjeg traga. Ona najvjerovatnije stoji u vezi
s ponovnim procvatom tzv. duborezne (u stvari igosane) ornamentike na keramici sta
rijeg eljeznog doba (preteno Ha C) u znat nim dijelovima s rednje Evrope, mada je za
sad teko u tvrditi direktnu vezu izmeu tih k rajeva i naeg nalazita. Treba ipak spome
nuti da je ova karakteristina tehnika mogla biti zapaena i na nekropoli Pristava-Bled,150'
a i u Donjoj Dolini,151 to samo pokazuje da je ovaj geografski vakuum djelimino po
sljedica i veoma malog broja ispitanih naselja na itavom ovom prostoru.
Najzad , krajem faze e mogue je k onstatovati i prve kulturne uticaje helenskog
svijeta, D emu svjedoi ne samo pomenuta d!r~lka won,zane poS!ude, ve i nat,piJS na jednoj
vazi domae izrade naen u sloju poara, o kojem sam opirnije pisao u jednom pos eb
nom radu 152
Trajanje nae faze D dosta je teko sigurnije odrediti . Znatna debljina njenog
sloja ukazivala bi na dui period formiranj a; no, treba uzeti u obzir da ovaj sloj nije bio
izloen vertikalnom pritisku kao to je to sa dubljim, starijim slojevima bio sluaj, pa je
usljed toga ostao znatnO' meki i rastresitiji. Metalni i drugi karakteristini nalazi ukazuju
na trajanje naselj a u tDku V i IV vijeka. Fr agmenti eertDsa-fibule (T. XV, 2) pripadae
nekDj Dd mlaih v arijanti DVDg tipa. Masiv na brDnzana narukvica (T. XV, 1) pripada
takDe mlaim varijantama Dvih narukvica i ima dDsta analDgija u nekim grobDvima iz
V i s pDetka IV vijeka u SanskDm MDStu i D DnjDj DDlinil;;) Staklena perla (T. XV, 5)
spada u krug dinjastih perli, raenih Dd ja ntara ili stakla i veDma rasprDstranjenih na
'~6 up. F. S t a re, Praz.godovinske Va e, Ljubljana 1954, str. 75;
i IS t i, Vae, Lju
bljana 1955 T. XXXII 6.
147 A.
F II rt w ii n g l e r, Die B,wnzen von Olympia, BerLim 1890, stT. 147, Taf. LV, 919.
'la B. F i low, D~earcha~sche Nekrop ole v>cm TrebenLschte a;m Oehrida-See, Berlin
-Leipzig 1927, s tT. 68 i d., Abb . 72, 76, 78, 79, 81, str. 97 i d.
149 up. Gla!Sinae II, T. VI, 12; T. X, ll; T. XIII, 27 fitd.
J30 S. G a b r o v e e,
Prazgodovin5k.i B led, str. 62-63.
1.51 Zetrnaljs<ki muzej Saraaev.o, Inv. br. 21. 305, ne'objavljeno.

J;;t ArchaeDla,gia Jfll,goslaviea V, Beoglra d, 1964, str. 25 i d.

I;" Lip. WMBH VI, str. 104-105, Fig'. 158 ; WMBH

IX, str. 97-99 ; Taf. XLVIII, 8.

64

DR BORIVO,J COVIC

zapadnom Balkanu u vremenu od kraja VI d o kraja V vijeka l 04 Male p e rle od staklene

paste kakve su naene u naem sloju D (T. X V, 4) takoe su karakte ris ti ne za V i IV
vij ek .l;;) Bronzani privjesak (T. XV, 3) pripa da jednom iroko rasprostr anj enom tipu pri
vjesaka starijeg elj e znog doba; privj esci ovog tipa nalaze se u upot rel.J i ve oma dugo, ali
se moe uoiti da su preteno koncentr i.;: a ni u nalazima VI i V vijek a. S pod ru ja sje
verozapadne Bosne najbliu analogiju prua nam jedan grob iz Donje Dolin, koji pri
pada najvjerovatnije sred ini V vijeka l56 Fr agmenat koplja, raenog od eljeza dobrog
kvaliteta, ima, po obliku lista i rebra, dobre analogije u mlaim glasinakim grobovima,
s kraja IV vijeka,J5;
Uzimajui sve ove elemente u obzi r, mogli bismo zakljuiti da naa f aza D obu
h vata okvirno V i IV vijek pr. n. e., mada s e ne moe iskljuiti mogunost i neto du eg
trajanja ovog naselja moda jo u toku III v ijeka, za ta, meutim, ne bismo imali pouz
danijih dokaza.
l ova, posljednja, faza poka zuje pu n kontinuitet stanovnitva i kulture. Oblici i
ornamentaIni sistem na keramici - i pored o itog pada kvaliteta i uproavanja motiva
- vezani su jo svojim korijenima za itav pretho dni razvoj (up. naroito T . XV, 6-12).
S druge stra n e, javljaju se i na keramici neki potpuno novi eleme nti. Tako se, na pri
mjer, pehar sa jednom visokom drkom i kosim kanelurama na ramenu (T. XV, 15) vee
bez sumnje za odgovarajue forme glasina ke keramike, poznate tamo preteno u s ta ri
j im grobovima (VII-VI V.).I;j~ Znatno su br ojniji elementi koj i u ovoj fazi povezuju na e
naselje sa drugim nalazitima sj ever ozapad n e Bosne, i uopte, oblastima dalje prema sje
verozapadu. Tako su trbuaste i bikonine o Ije i pehari sa 2 visoke drke (T. XV , 12, 13,
14) naroito este u Sanskom Mostu i Donj oj Dolini,LiO gdje su poznate i male olj ice sa
siskom (T. XV, 13).tti1! Okrugla udubljenja , ras po reena obino na najv e oj periferiji suda ,
esto u kombinaciji s drugim ornamentima (T. XV , 14), sreu se takoe na keramici po
menutih nalazita sjeverozapadne Bosne 161 Viestruke cik-cak linije (T. XV, 6; T. XVI, 8)
isto su tako poznate na keramici S anskog Mosta i Donje D oline . 1G2 Specifin i ornamen
talni motiv - trougaona polja nastala upisi vanjem 2, 3 ili vie V motiva jedan u drugi
(T. XV, 17; T. XVI, 10) upuuju takoe na S anski Most i Donju Dolinu, tG:) ali i da lje na
sjeverozapad gdje se (na primjer, .u nekrop a li Rue) javljaju ve na prelazu iz kasnog
bronzanog u starije eljezno doba (Ha B - Ha Cl).lG~ Najzad, ukraavanje keramik e ma
lim bronzanim dugmetima (T. XVI, 5) javlja se u ist onoalpsko j i u nekim susjednim
oblastima takoe ve u mlaoj fazi kasnog b ronzanog doba i odrava se dosta dugo. tG.)
Ve pomenute narukvice (T. XV, l) i bronzaniprivjesci(T. XV, 3), porij e.M om
takoe prvobitno iz istonoalpske oblasti, ka o i navedene analogij e i pa ralele u ker am i
kim proizvodima, govore, s jedne strane, o vezama naeg na selja sa bliim i daljim kraJe
vima prema sjeverozapadu, koji se, kako izgleda, u ovoj fazi intenziviraju; s drug s t ra
ne, ovi elementi svjedoe jo jednom o relativ no lakom i brzom prihvata nju novih oblika,
IH Na pr. u Donjoj Dolini, na Glasinelt, K a'n j u ti Hercegovini, Maladi u sj ev. Alb.l
niji, Atenici kod aka , i Petrovoj Crkvi kod No vog P azara (WMBH IX, str. 76, Taf. LI , 3;
Glasinac II, T. XXXIV , 39; T. XXXXVI, 9<1; GZM NS XIV, str. 94. T. III, 10, 15 ; WM3 H
XII, str. 17.3 id ., F ig . 16; M. u k n i , Ilirske hum ke lt Atmici, afak 1960, Ka talog, br. 71;
Glasnik SAN XII, 1. str. 39).
"'.; Najblie a,na logije prua Sans,kj Most (v MBH VI, Greb 17, 18, 44 , 50 itd. Taf. IV).
1.;0 up. WMBH IX , str. 97- 99; Taf. XL VIII, 9.
m u p. GZM NS XIV (1959), str. 61, 77- ..78; T. III, l, 2; T. X, 4.
1..8 Gla sinac II, T. XV, 7; T. XVII, G; T. XXIX, 5.
139 tip. WMBH IX (1904), str. 3 i d.; Taf. XIX,
l; Taf. XX, 4, 5 itd. - WMBH VI
(1899), str. 62 i d.; Fig. 58, 60, 62 itd.
JG O WMBH IX, Taf. XXII, 25.
lG, WMBH VI, str. 66, Fig. 12; st r. 97, Fig. 133; str.
103, Fig. 151.
16; WMBH
VI, str. 78, Fig. 58; WlVlBH IX, Taf. XXVI , lO.
lti;1 WMBH VI, str. 73, Fig. 37 ; str. Uli, Fig.
130; WMBH IX , tr . 93 i d., Taf. XXII,

17; XXVI, 6; XLIV, 27.

lU' H.
1\1 Li l l e r - K a r p e. Bei trag e . . Taf. II O F.
lG' H. M Li I l e r - Ka r p e, o. c. ~tr. 121 i d.; up. i S.
~vinski Bled, str. 58-60.

G a b r o vec,

Prazgo .

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

65

ornamentainih tehnika i manira u izradi ob jekata svakodnevne upotrebe u naem nase

lju - pojave koje smo i u ranijim fazama im ali prilike da konstatujemo. Pri svemu tome,
kultura naeg naselja ne gubi - ni u ovoj po sljednjoj, zavrnoj fazi - svoj originalni ka
rakter.

* * *
Na osnovu naprijed izloenih zapaanja o vremenu trajanja pojedinih razvojnih
faza mogue je pos taviti sljedeu ok virnu stratigrafsko-hronoloku sliku gradinskog na
selja Pod kod Bugojna:
Kasna faza

mlaeg

Srednja faza
Rana faza

naselja (Pod D) -

mlaeg

mlaeg

(V i IV v.);

naselja (Pod C) -

naselja (Pod B) -

Starije naselje (Pod A) -

(Br. A -

(Ha

(Ha A -

e-

D);

B)

Bl?).

e) ALIHOD2E

Gradina u selu Alihode je brijeg iz nad sela Karahode i Alihode, koji dominira
nad jednim dijelom doline rijeke Bile, Lavi ne pritoke. Na malom platou na samom vrhu
Gradine nisu konstatovani praistorijski nalazi. Tragovi ivota u praistorijsko doba otkri
veni su na tri mjesta na padinama ovog brijega. Stoga i materijal s ovog nalazita ini
tri izdvojene grupe.
P r v u - svakako najvaniju -' grupu ini materijal iskopan na njivi Fehima
Karahode. To je relativno mali zaravana k, povrine kojih 1.200 m 2 . Na ovom zara
vanku, na junoj padini, Gradine, izvrio je A. Benac 1948 . godine iskopavanje, utvrdivi
da se radi o ostacima jednog relativno malog naselja. Maksimalna debljina kulturnog
sloja iznosila je 1,05 m, a prosjena (na istraenoj povrini od cca 100 m 2 ) oko 0,50 m.
Sloj je stratigrafski jedinstven, bez sterilnih meuslojeva koji bi ukazivali na prekid
kontinuiteta ivota. Na dnu kulturnog sloja o tkriveno je est okruglih ili ovainih jama,
ukopanih cca 0,20 m u zdravicu, koje A. Ben ac uslovno naziva kuita .166
D r u g u grupu materijala sa Gradine u Alihodama ine malobrojni fragmenti
keramike , povrinski prikupljeni na strmoj p adini neposredno juno od njive F . Kara
hode (T. XVIII, 5, 6). Na ovoj povrini, ka ko je utvrdio Benac, kulturni sloj ne postoji,
pa je malo vjerovatno da se oni ovdje nala ze u primarnom poloaju 1G7

T r e a grupa materijala potie sa jugoistone padine ovog brijega, gdje je pri

likom prosijecanja puta bilo pr e sjeeno neko liko jama sa raznolikim (izmeu ostalog i
rimskim) materijalom. Tu je naeno i neto p raistorijske keramike, oigledno u sekundar
nom poloaju, ali tipoloki karakteristine (T. XVIII, 7-10).168
Rezimirajui rezultate istraivanja n a Gradini u Alihodama, A. Benac je najveu
panju posvetio naselju na njivi F. Karaho de . Po njegovoj ocjeni, radi se o nalazitu
slavonske kulturne grupe, iji je znaaj prvenstveno u njegovom gradinskom poloaju.
Tretirajui itav sloj kao rezultat jedinstvenog kulturnog razvoja, Benac je ipak islakao
da se keramika ukraena ornamentima tipi nim za slavonsku grupu javlja prvenstveno
u gornjem dijelu kulturnog sloja (do dubin e 0,40 m), a da je najdublje naeni fragment
ove keramike otkriven iznad kuita l na d ubini od 0,95 m. S obzirom na nepostojanje
bilo kakvog prekida u ivotu naselja, Benac se opredijelio za miljenje da naselje tl cje
lini treba pripasti slavonskoj kulturnoj grupi. IGD

Prije kraeg vremena posta vila je p roblem kulturne klasifikacije materijala sa

ovog nalazita P. Koroec. Ona je istakla da se na Alihodama mora racunati i sa staICG

lG7
\ G~
IGO

GZM NS lVIV (1950) , str. 15.

Ibid. , str. 24.
Ibid., str. 12 i 23 .
Ibid ., str. 24
29.

5 - Glasnik Zemaljskog mu?eJa -

Arheologija

DR BORIVOJ COVIe

66

rl]lID slojevima od slavonske kulture i zaloila se za vezivanje jednog dijela materijala

ovog nalazita za jadransk u grupu eneolita i ranog bronzanog doba . 17o
I A. Benac je kasnije istakao brojn u zastupljenost badenskih elemenata u ke
ramici ovog nalazi ta. On je, meutim, milj enja da se oni i ovdje, kao i na nekim drugim
naseljima, javljaju istovremeno sa slavonskom kulturn om grupom i u njenom okviru'!'!
Detaljnim pregledom cjelokupnog m aterijala ovog nalazita bilo je mogue utvr
diti sljedee:
1. U plitkim jamama ukopanim u zdra v icu (koje je A. Benac oznaio ka o kui
ta ) nije naen nijedan fragmenat keramik e sa ornamentom tipinim za slavonsku kul
turnu grupu . Pored pos ve grub e, nekarakter i s tine keramike , u kui tima je na e n
znatan broj ornamentisanih keramikih fragmenata; najveim dijelom radi se o motivu
gu e ili rjee posta v ljenih paralelnih cik-cak linija, udubljenih grubljim, otrim instru
mentom (T. XII, 7), rjee se javlja mreasti motiv (T. XII, 8); ima i nekoliko fragmenata,
mahom manjih posuda sa istaknutim ramenom i izdvojenim vratom, na kojim se ja vljaju
k os e ili vertikalne kanelure, grublje ili finije izraene (T. XII, 5, 6).
2. Posebnu, malobrojnu grupu u ma terijalu iz kui ta sainj a vaju fragmenti
grubih posuda crvenkaste povrine, raenih s a znatnom primjesom bjelia s tog krenog pi
jeska, meu kojima jedan karakteristian o bod i dva za iljena dna grubih posuda (T .
XII, 2, 3). O voj grupi treba prikljuiti i frag menat jedne iroke cilindrine noge, crvenka
ste u prelomu, sa deblj om crnom pre vlakom na povrini (T. XVII, 4) .
3. U sloju iznad kuita, n a svim d ubinama, za stupljeni su i dalje brojno frag
menti posuda ukraenih paralelnim cik-cak linijama i zdjela ukraenih kratkim vertikal
nim kanelurama na ramenu, est o u kombin aciji sa vertikalnim pl as tin i m trakama . Ka
nelu re su grubo izvedene, e s to zamijenjene u rezima, ili svedene na niz udubljenja na
ramenu (T. XVII, 9).
4. U kulturnom sloju iznad kuita zastupljena je u znatnoj koliini i keramika
ukraena ornamentima t i pinim za slavonsku kulturnu grupu (T. XVIII , 1-2). Treba
konstatova ti da se ova keramika po fakturi ni u emu ne razlikuje od one zastupljene u
kuitima . Izuzetak predsta v ljaju samo fragm enti od 3-4 posude, izraz ito crne u pre!omu
i na povrini i dobro glaane (T. XVIII, 2). P o A. Bencu, kera mika slavonske grupe je
brojno zastupljena tek u gornjem dijelu kul turnog sloja.
5. Ovom kulturnom sloju (iznad ku i,ta) 'Pr ~pada i j edna o t e ena bLkanina
posuda sa c ilindrinim vratom (T. XVIII, 3) . Ov a posuda imala je dvije visoke drke, koje
su vjerovatno nadvisiva le obod; ispod korijena drki postavljena je po jedna bradavica ,
a druge dvije bradavice rasp o reen e su sime trin o na trbuhu izmeu drki; rame je ukra
eno ukoenim , a cilindrini vrat horizontal n im kanelurama. Pored ove posude, u kultur
nom sloju iznad kuita otkriven je jo je dan fragmenat (inv. br. 34595) koji pouzdano
pripad a jednoj posudi ovog tipa . Znaajno j e da se ni ova dva keramika objekta po fak
turi niukolik o ne izd vaj aju od mase ostalih k erami kih nalaza kulturnog sloja.
6. Najzad, sloju iznad kuit a pripa da jo nekoliko keramikih fragmenata koji
svojim oblicima i ornamentikom odudaraju o d ostalog materijala . Mada zastupljeni u veo
m a malom broju primjeraka ili pojedinan o, zasluuju da ih uzmemo u obzir zbog njiho vog
kulturnog ili hronolokog znaaja. To su:
a) fragmenti posuda ukraenih poseb n om tehnikom i otiskom metalne ice ili tan
ke vrpce, oko koje je omotana druga ica ili d eblji k onac lT. XVII, 10, ll );
b) fragmenat posude ukraen nizom uboda koji stvaraju irok pojas i kvadratna
polja iS<pod njega (T. XVII, 12) ;
c) fragmenti loptaste posude sa minijaturnom drkom postavljenom na sam prelaz
iz ramena u vra t posude (T . XVII, 13);

d) fragmenti grubih posuda ukraenih horizontalnim i vertikalnim plastinim

trakama sa otiscima prsta, od kojih posebn o istiem fragmenat sa gru bom jeziastom
rukom od koje ove trake poinju (T. XVIII, 4) i
170

Arheolo ki radovi i rasprave JAZU II, 1962, str. 219, 221 , 233, 235.

Bericht d er' RGK (1962.) s tr. 135.

/11 42

UVOD TJ STRATIGRAFIJU IBRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIB GRADINA U BOSNI

67

pO!JIude sa motivom boc kanih traka koje se

na
F.
Svi ovi podaci
nam da za kljuimo da u
okviru
Karahode - i pored kontinuiteta ivota ko ji
dovoljno dokumentovan
treba razli
kovati dvije osnovne
faze:
l)
sa dominantnim elementima badenske kulturne gru
pe,l72 s kojima se
i malobrojni ele menti karakteristini za mlai neolit (eneolit)
istone i centralne
2) mlau fazu (Alihode
u kojoj etari neolitski elementi vie nisu
ovu fazu karakteriu
svega dva osn ovna elementa
badenski (koji ini osnovu
slavonski koji
pored ove
dinano i neki
jednu od ove

el

lazi do
nove
iz drugog pravca, iz
problema hronologije

ovog
ovog novog sa neto
stiglim hadenskim elementom, to i ini os novnu karakteristiku faze Alihode B.
tie onih
sloj a
se n e veu direktno ni za
osnovne kulturne komponente, o
e bi ti govora u
neto
o posudi na T.
3. Po
neki dekorativni elementi na
kanelure na ramenu i horizon taIne na vratu) ne bi nam govorile mnogo,
i u neolitskim kulturnim grupam a ovog podruja, a i u okviru badenske ke
i na naem nalazitu. No
(i li
visoke drke trougaonog
ne
ni u okviru pomenutih neolitskih
grupa, niti u okviru ba
odnosno slavonske grupe. U oblastim a
dijelu
- sreemo ih tek u okviru k
doba (na
i u tzv.
pod u1li:ca

114

S obzirom da na

itavom

ni du doHne

Bosne, uopte

konstaLovan ni
Bosni dosad otkriven vei

17(; up. B. Milleker, A Vattinai

-Gr b i , eVA
fase. 3, 1, Pl.
str. 20. i d., T.

Temesvar 1905, T. XIV, 4, 5, 6 itd, V u l i

itd.; Z. V i n s k i, VAMZ I, Zagreb 1958,

68

DR BORIVOJ COVIe

jem nekih kultura ranog bronzano g doba. Ve rtikalne ili ukoene kan lure na ramenu i
horizontalne kanelure na vratu pehara i dru gih posuda javljaju se tako e u okviru pome
nutih grup a razvijenog bronzanog dobay6 Najzad, bradaviasta icpu-p enja postavljena
ispod visokih drki, u kombinaciji s jo dva takva ispupenja postavlj ena si metrino na
prelazu iz ramena u trbuh posude, jedan su o d esti h i karakteristinih dekorativnih ele
menata upravo na posuu vatinske grupe i tzv. tipa Lovas 1'7 Jo nedovoljno razraena
hronologij a ovog kompleksa panonske'< kera mike stvara znatne tekoe prilikom kori e
nja inae dosta obimnog objavljenog materijala. Po M. Garaaninu , poetak razvoja va
tinske grupe pripadao bi jo kraju ranog bro nzanog doba (bronzano doba A2 po srednjo
evrop~koj terminologiji)PS Sto se ti e keram ke tipa Lo vas, ona pripada svakako sred
njem bronzanom dobu (Bl - C).1 70 Ako uz memo u obzir da je ve u jednoj ranoj fazi
moglo doi do uticaja ovog kompleksa pano nske keramike i na n ae podruje (za ta
postoje indicije i u najstarijem sloju naselja Pod kod Bugojna. kako je naprijed pokazano)
ne moemo ipak raunati s vremenom prije p oetka srednjeg brozanog doba. Prema tome,
faza Alihode B morala bi ula ziti i u sred nje bronza no doba - moda samo u ranu
fazu srednjeg bronzanog doba (Br. Bl po sred njoevropskoj terminologiji).
Uzimajui u obzir pouzdani kontinu ite t faza Alihode A i B, -,'10 i injenicu da
cjelokupno trajanje naselja na njivi F. Karahode oito ne bi moglo zauzimati neki
naroito velik vremenski raspon, moramo zakljuiti da ni njegovo osnivanje (tj. poetak
veoma kratkotrajne faze Alihode A) ne moe padati naroito rano. Ako faza Alihode
B pOinje negdje u toku ranog bronzanog do ba (Br. A), a zavrava se p o etko m srednje
bronze (Bl), kratkotrajna isto badenska faza Alihode A jedva da bi mogla poeti ne
gdje pred poetak ranog bronzanog doba u srednjoevropskom smislu (Br. Al ).
Druga i trea grupa nalaza sa Grad ine u Alihodama (T. XVIII, 5-10) po svojim
karakteristikama najblie se vee za Pod ko d Bugojna (sloj B i poetak sloja C) , pokazu
jui istovremeno i odreene uticaje Urnenfelderkulture (up. T. XVIII, 6, 7) . . U hrono
lokom smislu ovi nalazi pripadaju jednoj k asnijoj fazi naseljavanja na ovom poloa ju
(oznaimo je kao Alihode C), koja odgovara, okvirno, kasnom bronzanom dobu
(Ha A - Ha B3).
Prema tome, stra tigrafsko-hronol ok a slika naselja na Gradini u Alihodama dala
bi se ovako predstaviti:
Alihode e
- Ha A - B3
Alihode B (badensko-slavonska faza)
Br. A - Bl
Alihode A (baden sa tragovima au
tohtonog neohta)
- kasni eneolit -

Br. A

III
KOMPARATIVNA STRATIGRAFIJA I HRONOLOGIJA
BOSNI

GRADINSKIH NASELJA U

1. ENEOLIT I RANO BRONZANO DOBA

Najstarije dosad poznato na~ elje u Bosni koje, po svom geografsko m poloa ju,
moe biti ubrojeno u gr adinska naselja izla zi donekle iz ovog hronolokog okvira. Radi
se o lokalitetu Vinogradine u selu Sevarlija ma juno od Doboja. Sta ri je naselje na ovom
nalazitu (oznaavam ga ovdje kao Vin ograd ine A) pripada vinanskoj grupi, a egzisti
17G Osim gore navedenog vidi i rad M. G a r a a n i n a u RVIVI :3 (1954), str. 60. (kose
kanelure na jednoj posudi omoljike faze).
117 B. Milleker, o. C. T. XVI, l, itd.; Vuli-Grbi, o. c. Pl 21, 2; Pl. 25, 2; VAMZ
I (1958), T. VII, VIII, IX itd.
178 RVM 3, str. 60-62; up. i GZll.'I NS XIII (1958), str. 11.
179 VAMZ I (1958), str. 23-26.

UVOD U

STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

69

ralo je priblino u vrijeme koje odgovara k raju vinansko-tordoke faze. I SO Ono se ne

moe sinhronizovati ni s jednim drugim dos ad poznatim gradinskim naseljem u ovim
krajevima, pa se moe pretpostaviti da su i uzroci njegovog osnivanja upravo na ovom
poloaju bili drugaiji nego to je to <:a kasnijim naseljima ovog tipa bio sluaj; vje
rovatno je najvaniji momenat bilo prisust vo raznovrsnog kamenog materijala u n.ano
sima Bosne na ovom mjestu, s im bi u vc zi, onda, bila i intenzivna obrada kamena u
ovom naselju, koju istie A. Benac. ISI
Drugaije stoji stvar sa vinanskim naseljima na lokalitetu Grad u Gornjoj Tu
zli. 182 Ovo, po svoj prilici kratkotrajno, nas ~l je gradinskog karaktera o:novano je, naj
vjerovatnije, nakon propasti ili naputanja velikog vinanskog naselja na desnoj obali
Jale, a po svom karakteru, uzrocima nastan ';a i vremenu u kome egz:stira ono pripada
grupi eneolitskih naselja ovog tipa u naim krajevima , mada se njegov relativno-hrono
loki odnos prema njima ne moe, zasad, sas lim pouzdano odrediti. Kao pojava, ono ima
najblie analogije u zapadnoj Srbiji, gdje je dosad otkr:veno vie kasnih vina nskih na
celja gradinskog karaktera.1 83 Moe se sasvim realno pretpostaviti da Grad u Gornjoj Tuzli
nee ostati usamljen sluaj i da e u Bosni biti otkrivena i druga naselja ovog tipa koja
pripadaju najmlaoj fazi vinanske, a mod 1 i butmirske grupe, hronoloki sasvim bliska
ili istovremena sa naseljima drugih eneolits :dh grupa o kojima e dalje biti rijei.
Kako izgleda, najstar.iji horizont tip i no eneolitskog karaktera u sjevernoj Bocni
pripada lasinjskoj grupi. Kako je S. Dimi tri ~evi ispravno pretpostavio18~, zauzimala je
ova grupa i neke dijelove sjeverne Bosne. N ajstonije zasad poznato nalazite tipine la
sinjske keramike je Gornja Tuzla I, gdje se ovaj materijal javlja vjerovatnije kao re
zultat uticaja ili kao import.l 85 Pri tom nij e oez znaaja podatak da je lasinjski ma
terijal u Gornjoj Tuzli I zastupljen samo u najstarijim cedimentima ovog stratuma. PO
druje oko donjeg toka rijeke Bosne pripada ve pouzdano arealu rasprostranjenosti ove
grupe. Pored Lupljanice, gdje lasinjska gru ;Ja, po svemu sudei, neposredno slijedi ka
snoj vinanskoj,16G ovoj grupi pripada i pr vobitno naselje na gradini Vis kod Dervente
(Vis A), o emu je naprijed bilo rijei. Za s tratigrafsko-hronoloke odno:e vana je i
konstatacija da na ovom lokalitetu lasinjsko naselje neposredno prethodi kostolakom.
Dalje u pravcu zapada, jedno naselj e ove grupe otkriveno je, sondanim rado
vima Z. Maria 1962. i B. ovia 1964, na lo :(alitetu Zemunica u selu Radosavskoj, iz
meu Banjaluke i Prijedora. Radi se o izra zito gradinskom naselju. I ovdje lasinjskoj
grupi pripada naj..: tariji sloj, debljine preko 1 m, koji oznaavam kao Zemunica A.187
A. B e n a c, GZM NS XIX (1964), str. 132-133.
Ibid., str. 130.
182 Ovaj lo.kalitet zauzima mali plato je lnog brijega
koji se strmo die iznad lijeve
obale rjeice Jale u G. Tuzli. Otkriven je prili :({)m iskopavanja velikog starevako-vinanskog
naselja, koje lei na desnoj obali Jale. Povrin ;kirrn posmatranjem utvr eno je da 'se na lokali
tetu Grad radi o veoma tankom kulturnom sloju. Prikupljeni materijal odgovara, po oblicima
i fakturi, kraju stratuma II velikog naselja G Tuzla.
183 up. M. G a r a a n i n, Neol ithikum u. Bronzezeit.. S.
14; M. Z o t o v i, ADheoloki
pregled 1, str. 74-77; A. J u r i i , Materijali sa sastanka Praistor1j-ske sekcije (Ohrid 1960),
str. 91-98.
184 S. D i m i t r i j e v i , Problem neoli ~a i eneolita u sjeverozapadnoj Jugoslaviji, Opus
cula archaeologica V, Zagreb 1961, str. 24.
18.3 U G. Tuzli fuP. GZM NS XV/XVI,
1961 , str. 104, f]nija crna keramika, Sl. 18 b,
e, T. XV, 1-3, 5, 6) ova keramika vrsta je pro ,entualno malobrojna i ne predstavlja, u strati
grafskom i hronolokom sm is lu, sam ostalan ho rizont.
IBG up. GZM NS XIX (1964) , str. 138.
18 7 To je, kako zasad izgleda , jedini ne;:lOremeeni pra i.storijski sloj na ovom lokalitetu.
Neposredno iznad lasinjskog sloja lee ve najdublje ukopani kasni srednjovjekovni grobovi,
koji zatim idu gotovo do povrine. U najniim horizontima evog, poremeenog sloja otkriveno
je neto tipino slav-anske keramike ,iz ega se moe zakljuiti da je na ovom poloaju posto
jalo, bar kratkotrajno, naselje ove grupe (Zemunica B). Sav ostali ma:erijal pripada jednom mla
dem naselju, o'snovanom u kasno brozano doba (Ha A-B), u kulturnom pogledu srodnom sa
istovremenim naseljem na Zecovima (stratum III i II). Ovo najmlae naselje oznaavam kao
Zemunica .c.
180

18 1

70

DR BORIVOJ COVIe

Sudei

prema

i relativno-hronolokom odnosu
oekivati da se nekako istovremeno
na naem
ju badenska grupa, a neto
u toku
i kostolaka i slavonska. 1~1l U
odnosa
i badenske grupe
Bosni teko je zasad neto odree
rei.
uosta
badenski elementi u
Tuzli I ja vljaju
moe ima ti odI u
badenska gr upa
na gr adinskim
se baden ski materijal
karak teristiku: fino kanelovana keramika
neki
visokom dr kom, tzv. Fischbute i neki drugi) potpuno
raena keramika ukraena
nim
O badenskom
uVarvari,
bilo je
ve dosta reeno.
samo dodati da periferni
ovog nalazita ne
i oslonac za hronolok u
ove grupe u Bosni u
Kakva je
s ostala d va nalazita?
Obadenskom
badenske grupe

t rebalo bi

pa se m oe uzeti
uni ten
da se radi o j ed nom
oblik nastam bi. Iz
bi se

ili da je
moe se s
na ta bi uka-

badensko-kostolakim

nalazitima
i
Za nas je bitna
da badensko-kostolaka faza na tim nalazi
tima
rezultat internog razvoja orname ntike na keramici badenske grupe
sto
ga, nedo'Sltactak oV3Jkve ornament~kle ne znaN, sam po
II hronolokom
Za ocjenu
do sad poznatih gradinskih
grupe u Bosni ini mi se da je od prvenst venog
Gradini u
koja je u prethodnom
na

ornamentici i
Alihode A, ne bi ni on mogao biti znatno s
smislu (IBr.
mada se na
moda moe raunati (s obzirom na
su
laznih
bora vka neke grupe badensk og stanovnitva u
se tie same
ba :lenskih elemenata
Opuseula archaeologica V, str. 57-59.
A. B e n a c, Studien zur Stei:l- u. Kupferzeit im nordwestlichen Balkan, 42 Be
richt der RGK, 1961, S. 134-135.
190 GZM NS XIX (1964), str. 133.
S. D i m i t r i j v i
Prilog
badenske kulture u sjevernoj Jugo
slaviji,
radovi i rasprave
Zagreb
246
d. sa navedenom literaturom.
192 A. B e n a c, GZM NS XVII (1962), str.

U3 Up. S. D i m i t r i j e v i, Arheoloki radovi i rasprave II, str. 246.

d.

1S8

,S9

71

UVOD C STRATIGRAFIJC I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRAbINA U BOSNI

dalje na
(Varvara) ini mi se
prodor bio izazvan - oito dosta
sa
donosei u ~lF,,,p'rn

da je ovaj
talasa stanovnitva
LVi"'-"V,",, tipa,
Bo
je da
tipa u
i jedino do
Tuzli.

odnos
situ a
i horizont
da pr lbli7.no u isto
vinanske gru pe u Bosni
Grad u

oito

faze dolazi do
se

kostolaka

grupa, koja na
je, po svemu
nemamo

sudei,

Nekako istovremeno prodrla je u sj

grupa, Ka
Zemunici ona
grupu
emunica B),195
istovremeno itav
naroito u dolini
Sane (Zecovi, SllJT3Itum V; Hru-

grupi
kasna badenskn
i
se
Bosne
tu se za ovaj horizont vee
selje na Podu kod
(Pod
Njegovo
ve tek u rano bronzano doba (Br, A), ali onO svakako
neko vrijeme istovremeno
sa slavonskim naseljem u Zecovima i sa badensko-slavonskim
u Alihodama
lJ pogledu
hrana lokog
je od interesa
fazi Alihode B
10, ll) i

mo je

ve

ukazala P.
direktne analogije u
Kako smo i na ovom lokalitetu imali
bronzanog doba (Bl) mo emo
Pod A i Alihode sa obje
istovremeno, u toku ranog
doba,
doba (Bl).

do

faza ranog
doba postoji, kao to smo
i na Velikoj Gra
dini uVarvari (Varvara A). Po tipinoj gruboj keramici
tipa vee se ma
ove faze na Varvari (T.
veoma dobro sa
faze Alihoda,
sa cilindrinim vratom i malom traka stom dr kom na
iz ramena u vrat (T, rv, 6)
imaju dobru analogiju u fazi Alihode B. P
nekih elemena ta karakteristinih za
fazu Varvara B, kao i za neka
inska
do u ka
sno bronzano doba, ve u najmlaem horiz antu
uVarvari
bi da se
i
moe raunati da faza Varvara A ulazi ve u poetak srednjeg
doba (Bl),
J edna

tLpina

kostolaka

Silajet u Dvorovima kod Bijeljine

195
!GG

napomenu 187,

Arheoloki radovi i rasprave II, str, 219,

kao urna!) na lokalitetu

45),

12

DR BORIVOJ tOVIt

u obzir sve ove elemente,

zanog doba, dati ovakvu sinhronistiku tab elu

Bronza B (l)

Alihede B
(Badensko
-slavonska)

Bronza A

t
.-----;- Alihode A
(Badenska)

Zecovi
IV

(Sla

Pod A

vonska)

Varva
ra A

Zecovi--~----~----

(Sla
venska)

Eneo1it

vee se
fazama
kul

a za
i ma terijal ne
Debelo Brdo.

Od
za ovo

sa

vezao je A Benac za srodne

ovi nalazi su suvie
veoma rane faze ovog
se takva
oito

2), a na jednom sreemo i tiOva v rsta keramike Je, kao to smo

karak
bronzano g doba na Podu kod
(Pod A
up.
S obzirom na ovu
npT. ka

menu te
viti u okvir ranog
bila i prva
197
19B

199
2lJ{)

ovu grupu
To bi u isto

up. WMBH V (1897), Taf. II, 8,10

A. B e n a e, Zelena peina, GZM ~S XII (1957), T. IV, 7.
Ibid., str. 76.
up. WMBH IV, S 54, Fig. 118-126 i Glasinac l, str 25-26, T. I, 9; II, l, 7; III, 1.

UVOD U STRATIGRAFIJU I

HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

73

c) T r e u grupu sainjavaju fragmenti keramike sa tipinom ornamentikom sla

vonske grupe (T. XIX, 3).20l Po fakturi, pa i tehnici izvoenja ornamenata, najblie ana
logije prua materijal faze Alihode B (up. T. XVIII, 1-2), kao i pojedinani nalazi ke
ramike ove grupe na nekim drugim lokalitetima centralne Bosne (npr. Fortica na Baki
jama, Kotorac (T. XIX, 8) i Lepenica). Fini, obino tamno nijansirani glaani premaz,
koji se esto sree na keramici ove grupe u sjeverozapadnoj Bosni (Zecovi, Hrustovaa),
nije ni na jednom fragmentu ove grupe na Debelom Brdu mogao biti zapaen. Kao to je
ve ranije konstatovano, ne postoje ni najm anje indicije o mogunosti prodora slavonske
kulturne grupe direktnim putem u izvorno podruje rijeke Bosne - dolinom ove rijeke
od njenog ua u Savu prema jugu. Posredni put - iz sjeverozapadne preko centralne
Bosne - ukazuje na kasan datum pristizanj a ove grupe u podruje oko izvora rijeke Bo
sne; pojava ove grupe na Debelom Brdu mogla bi stoga u najboljem sluaju biti isto
vremena sa fazom Alihode B (Bronza A2/Bl) , a vjerovatno je i neto kasnija (negdje oko
poetka srednjeg bronzanog doba).
Od ostalog starijeg keramikog ma terijala Debelog Brda vrijedi pomenuti i ma
lobrojne fragmente posuda ukraene urezani m cik-cak linijama (tipa T. XVII, 7)202 koji
"e veoma dobro veu za badensku kerami ku Alihoda. No, kako se ovaj ornamenat
sree veoma esto i u okviru slavonske grupe (pa i u sjeverozapadnoj Bosni), nemogue
je odgovoriti na pitanje da li ovi fragmenti predstavljaju trag prodora badenske grupe i
u ovo podruje (to, s obzirom na pojavu badenskih elemenata i dalje na jugu, u Var
vari A, ne bi bilo iskljueno), ili ih treba prikljuiti grupi slavonske keramike ovog
nalazita.
Svakako, najzanimljivije pitanje vezano za istorijat ovog gradinskog naselja je
pitanje odnosa ovih dvaju grupa starijih ke ramikih nalaza. Njihov opti hronoloki
okvir dosta je jasno odreen: to Je rano br onzano doba ( za grupu koja se vee za Pod
A i za Glasinac) , odnosno kraj ranog i poe tak srednjeg bronzanog doba (za slavonsku
keramiku ovog nalazita). No , time jo uvij ek nije reeno da ove dvije grupe keramikih
nalaza predstavljaju dvije hronoloki izdVOjene faze u razvoju ovog gradinskog naselja;
oblici grupe b (T. XIX, 1-2; T. XX, 16), mogli su da postoje jo i poetkom srednjeg
bronzanog doba. Moemo samo da pretposta vimo da je, negdje u toku ranog bronzanog
doba, na Debelom Brdu dolo do osnivanja jednog naselja ija je kultura bila bliska
starijem na=elju na Podu, s jedne, i najran ijim pojavama glasinakog podruja, s druge
strane; u daljem razvoju javljaju se ovdje t '.pini elementi slavonske kulturne grupe koji
mogu da znae bilo unitenje prvobitnog i os .1ivanje novog naselja koje pripada sla von
skoj kulturnoj grupi (to je najmanje vjerovatno), bilo infiltraciju nosilaca slavonske
grupe u ovo naselje - dakle iZVJesno etni ko mijeanje - ili, najzad, samo uticaj sla
vonske grupe na ovo naselje, kao to je pre tpostavljao Koroec. Kako je ukupna koliina
karakteristinih keramikih nalaza itavog ovog per;oda na Debelom Brdu relativno ma
la, a podaci o okolnostima nalaza nedostaju, teko je zauzeti stav koje je od ovih rje
enja najprihvatljivije.
U svakom sluaju, slavonskoj kulturnOj grupi teko se moe pripisati osnivanje
prvobitnog naselja na ovom poloaju. Poja va karakteristinih elemenata ove grupe na
Debelom Brdu sekundarnog je karaktera i - kako e kasnije biti pokazano - bez vid
ljivijeg uticaja na dalji razvoj, koji pokazuje vrstu povezanost ~a razvojem ostalih gr a
dinskih naselja june Bosne (Pod, Varvara i, naroito, glasinake gradine).
U hronolokom pogledu, ova starija faza naselja na Debelom Brdu (oznaimo je
kao Debelo Brdo A) moe se priblino sinh ronizovati sa naprijed pomenutim nalazitima
june i centralne Bosne (Pod A, Varvara A, Alihode A i B), mada vjerovatno ulazi ne
to dublje u poetak srednjeg bronzanog do ba (Bl) nego to je s ovim nalazitima sluaj.
U ovo isto vrijeme bio je vjerovatno prvi put naseljen i Gradac kod Kotorca u Sara
jevskom polJU . Mada je koliina pouzdano s tarijih keramikih nalaza ovog naselja jo
daleko manja nego to je to sa Debelim Brdom sluaj, mogue je konstatovati postojanje
istih kulturnih elemenata: ovdje je zastuplj ena jedna vaza tipina za rano bronzano
201

up. i WMBH IV, S. 45, Fig. 49-54; WMBH V, Taf. XLIX, 4, 5, 8, 12, 17-19.

202

WMBH V, Taf. XLIX, 1.

!JR BORIVOJ COVI

74

s ovog
12) ima dobru

"kaike
XIX,
karakterie dosta ni

iroj strani
4,
Ovoj ranoj fazi na Kotoreu

najvjerovatnije i

tamo

oboda

naena

ka

mena
Priblino istovremena s ovom fazom svakako je pojava
keramike
slavonske grupe na Gradru u
i na F ortici kod
ovih nekoliko
ne mogu uzeti kao dokaz
u ovo doba na tim
lokalitetima.
po drucju moe raunati s
da li se na
e je sad bar
ve u ranom bronzanom dobu 206
a na
menti grubih posuda, ukraenih

Sl. 4. Gradilna u KollltiJci.

Podu (i, kao to smo

iz
faza
torca)
se i ovdje
XXI, 3 itd.). J o je
ruke od koje prema obodu
trake iz
esto sree u
ranog
doba Poda (up. T.
l,
(up. T. XVIII, 4). Isto tako hi ranom bronzanom dobu mogao
nat iz Kusaa kod
ovakve
t rake veu obod suda
203
204

20,
206

up. A. B e n a c, Studien S. 141.

GZM NS XII (1957), T. I, 7.
GZM XLIV (1932), T. I, 4-6; GZM XX (1908), T. II, 3.
up. M. i D. G a r a a n i n II GZM NS XIII (1958), str. 6.

75

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

horizontalne drke (T. XXII, ll), za to pos toji direktna analogija u najstarijem sloju na
Podu (Pod A - iskopavanje 1964). Trakaste drke koje polaze od oboda ili neposredno
ispod njega, zastupljene u Kusaama (T. XX I, 2) i u Osovu (T. XXIII, ll), mogu se takoe,
na osnovu analogija iz Poda A, kao i iz dr ugih ranije pominjanih nalazita, pripisati
ranom bronzanom dobu. Kara k teristina je pritom i profilacija ovih drki: neke od njih
imaju neto uzdignute rubove - pojava koju smo kod ovakvih drki mogli da konstatu
jemo i u najstarijim slojevima Poda i Varvare {up. T. V, 9 fi T. V1I, 10); ovakva profila
cija drke na jednoj " kaici iz Kusaa (T. XXI, 8) samo bi potvrivala naprijed izne
seno miljenje o ranoj pojavi ove varijante zemljanih " kaika . Moda bi, stoga, ovoj
g rupi najstarije keramike glasinakih gradina mogli da prikljuimo i kaiku iz Ko
utice (T. XXIII, 8), mada izgled drke na ovom primjerku prije govori za neko mlae
vrijeme. Kremeni noii iz Koutice (Sl. 4b-e) pripadae svakako ovom dobu.
Najzad, treba rei da bi ranom bronzanom dobu mogli da pripadaju i neki drugi
oblici poznati sa glasinakih gradina, to se bez pouzdanih bliih analogija zasad ne
moe uzeti u obzir. No i ovo to se ve sada moe izdvojiti ukazuje na postojanje jedne
rane faze u 'Kusaama i Koutic i (!K-usae A, Koutica A), a moda i u Osovu.
Tako smo u mogunosti da , za rano bronzano doba, damo jednu znatno iru sin
tabelu gradin skih naselja u Bosni, imajui, naravno, u vidu da ova grafika
predstava prikazuje (naroito kada je rije onesistematski iskopavanim nalazitima) sa
mo priblinu sinhronizaciju :

hronistiku

Rano bronzano doba Al

+- Slratum V

Rano bronzano doba

-

A2

sinhronistika

Zemunica B

Zecovi
-

Stratum IV-+

Sredruje hr.o nzano d,oba

Bl

I
I

+- V1s B

I
I

Pivnica A

? +-Faza A

Alihode
Fa za B

-+

Pod A

-~

VarvalI"a A

-+

I
I

"

Debelo Brdo A

-+

KotolI"ac A
Ku~ae

-+?

Koutica A

-+?

O s o v o?

tabela

B2

DR BORIVOJ COVIe

76

Bosni, to svakako
skog bazena, bila je oito zahvaena
krajevima
od Save ve od
ove krajeve, u toku
prodiru nosioci
prema za teenom
grupe bili su,
Bosnu
grupe bili su
Karakteristino Je, pri

odnosa nosilaca
osnovni uzrok
odbrane.
U centralnoj
u to.k!U ranog
rezulta t j ednog d3lpko
Taiko

doba u
dc,jazi
grupe iz
inventaru faze
je
tzv. licen~keramik2
zanog doba (T. XVIII, 4) kao i
Slian je
i sa Varvarom u
badenske grupe (T. IV, 5; T. V,
supstra ta
faze A
oblike karakteristine za
- T, IV, 10, 11, T,
O heterogenom karakteru kulture s
Debelom

ako se uzme u obzir

npr., u tumulu II
keramike
i se po
i tehnici lZ
ornamenata
veu za '.:e ve puta
grupu tumula sa vrela
Cetine, U tumulu I u Rudinama 208 naeni su karakteristini badenski fragmenti onog
kakav sreemo na Debelom Brdu, Varvari (up. T. V, 2-4) i Alihodama
dok bi mala poluloptasto.
tumula 209
da se vee
po obliku i ornamentu, za pojave ovakvih
u
i na Podu kod
(T.
11; T, VIll, 3), U jednom drugom tumulu ove iste nekropole (Rudine
na
ena je jedna
tunelasto. drka
ob lik poznat u keramici badenske ikostolake
grupe, a naroito karakteristian za slavon sku kulturnu grupu, S
strane, u ve
WlVIBH IV, S, 6, Fig. 5--7; S. 15, Fig. 31, 3Z.

Ibid" S. 25, Fig. 52, 54, 55.

Ibid., Fig, 53,

IV, S, 27, Fig. 64.

UVOD U

STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U

BOSNI

77

nije pominjanom tumulu II iz Zupanovia zastupljeni su tipini pehari sa dvije drke

koji se veu za ovakav oblik suda iz tumul a za,padne Srbije, odnosno za bubanjsko-hum
sku grupu u Pomoravlju,~11 a u tumulu I iz Gosinje planine naene su loptaste posude
sa cilindrinim vratom i malom uicom na prelazu iz ramena u vrat212, za koje dobru
analogiju prua poznati nalaz iz Pribo]a na Limu, a po osnovnom obliku i jedan tip
posudica poznat ve odavno iz tumub. zap adne Srbije. 213
Ve ovih nekoliko primjera svjedoi dovoljno jasno da i na glasinakom podruju
moramo raunati - u toku ranog bronzanog doba - na pojavu prvobitno heterogenih
kulturnih elemenata i na njihovu postepenu asimilaciju.
Gledano u cjelini, gradinska naselja centralne i june Bosne u rano bronza no
doba pruaju dosta jasnu sliku jednog sloenog procesa kulturnih i etnikih kretanja
koja se ukratko daju ovako rezimirati:
a) U toku ranog bronzanog doba d olinom Bosne prema jugu prodire najprije
badenska grupa, dopirui sve do gornjeg to ka rijeke Neretve.
b) Neto kasnije u toku ovog doba pristie iz sjeverozapadne u centralnu Bosnu
i slavonska grupa, dopirui najzad i u izvorno podruj e rijeke Bosne.
c) Juna Bosna izloena je u ovom vremenu i snanom uticaju iz srednje Dalma
cije i iz istono-alpskog prostora; najizrazitije man.ifestacije ovog uticaja su pojava li
cen-keramike koja dopire i do centralne Bosne (Alihode), i keramike ukraene bocka
nim trakama koja stie do Kotorca 21.1 pa i da Ije na istok, do Glasinca.
d) Odreeni uticaji (a vjerovalno i etniki pokre li) struje u pravcu june Bosne
i sa istoka.
e) Nove etnike i kulturne grupe, p rodirui na ovo podruje, unitavaju ili asi
miliraju ostatke starog neolitskog stanovn itva lisiike i bu tmirske grupe, to dobro
ilustruje situacija u najstarijim slojevima Alihoda i Varvare, kao i mlaih slojeva Cr
kvine u Turbetu gdje se, uporedo sa starijim neolitskim javljaju i izraziti ranobronzani
oblici kOje je pojedinano analizirao J. Koro ec. 215
f) Pored asimilacije pojedinih novih grupa sa zateenim autohtonim neolitskim
stanovnitvom, dolazi u ovo doba i do esto g meusobnog mijeanja novih kulturnih
grupa , bilo da se radi o etnikom stapanju ili o jaim kulturnim uticajima, to se moe
pratiti na veem broju gradinskih naselja centralne i naroito june Bosne (Pod A, Var
vara A, Alihode B, Debelo Brdo).
g) Kakav je krajnji rezultat ovog p rocesa etnikog i kulturnog kretanja i asimi
lacije u centralnoj i junoj Bosni u cjelini - jo ne moemo jasno da uoimo. Izgleda
ipak da na jednom relativno uskom podruj u june Bosne, od Varvare, preko Debelog
Brda, do glasinakih gradina moemo konstatovati, po zavretku ovog perioda, jednu u
sutini jedinstvenu kulturu koja se dalje ra zvija u toku srednjeg i kasnog bronzanog
doba.
2. SREDNJE BRONZANO DOBA

J edino gradinsko naselje na kojem s e sa neto vie sigurnosti moe govoriti o

sl(}ju s r e d n j e g b r o n z a n o g d o b a je Velika Gradina uVarvari (Varvara B).
Pa i ovdje je ovaj sloj izdvojen preteno na osnovu kulturno-hronoloke kla sifikacije
slojeva izmeu kojih lei (Varvara A i Varvara C) i nije pruio neki naroito izrazit po
kretni materijal (T. IV, 12-22 i T. V, 11-13), niti oblike koji bi bili vezani samo za ovo
doba. Naprotiv , veina oblika zapaenih u sloju B na Varvari, egzistira i u sloju C, gdje
im se pridruuje itav niz drugih formi i razvijena ornamentika, na osnovu ega je ovaj
gornji (C) sloj odvojen i datiran u kasno br onzano doba. Polazei od ovako skromne ba
up. IvI. i D. G a r a a n i n u GZM l'JS XIII (1958) , str. 8 sl. 1, 3.
m GZM VIII (1896), str. 352. 353, sl. 27 , 28.

m up. GZM NS XIII, str. 8-11.

"" up. GZM LII (1940), str. 78, Fig. 1.

~ J3 GZM NS XII (1957), str. 11-14.

21 t

DR BORIVOJ COV1C

78
ze, veoma je teko
nalazitima za
da bar neka od ovih
vai za
a
i kulturno i
Kusaa (Sl.
moda i igle za
javljaju na Glasincu
Pod kod

u
se za
bi indicirali i neki metalni nalazi tipu dobro po znatom iz
iz Kusaa i Koutice (Sl.
Sl.
takoe ve u
bronzano doba. 216
zakIj uci mogu se izvesti i
kao to smo vid jeli, bilo H"'''''_'~'-

npr.

bronzano doba) a
ve nalaze u fazi
cima i srodni oblici kod koj ih se
iznad drke (T.
5 i T. XI, 1
eci
na samom
profilisa nim ramenom (T.
sa visokom drkom i
drke
XI, 7, 10) mada se one sreu
vima ovog nalazita.

SL 5. G!12dac u
Polazei

od

podataka

K1.ll&aao:na

ju ova dva nalazita, moemo

doi

do sli

a) Jednostavni trbuasti
sa blagim
iz ramena u neizrazit cilin
vrat sa drkama raznog oblika (vertik alne i horizonta:lne
d'r
se u Varvari ve u sloju B (T. IV, 16, 17), a
se mogu smatrati oblikom koji je karakteri sti an i z a s r e d n j e i z a
za no dob a o og p od r uj
(j u n e B o s n
Ovo bi
Podu kod
e srodni oblici
takoe u
9). Posude ovog
nalazimo na
torcu
XX,7) i Koutici
to u
vremenskom okviru
se
drini

b)

Bikonine

Sl"

Glasinac I, str. 27--2B; T. IX, X, XIV,

sa visokim vratom i
Varvari takoe i u sloj u
(T.
i
formi (T.
se na dvije osnovne v arij ante: varijantu sa

UVOD U

STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U

BOSNI

79

ramenom, odnosno sa veoma kratkim gornj im konusom, koji se otro odvaja od vrata i
varijantu kod koje je gornji konus sliven sa visokim vratom. Ova razlika nema, kako
izgleda, veeg hronolokog znaaja, jer obje varijante traju relativno dugo i uglavnom
paralelno. Prva varijanta javlja se u Varva ri ve krajem faze A (T. IV, 11), a brojno je
zastupljena u fazama B i e (T. IV, 14 i 23; T. V, 11). Druga varijanta poznata je uVarvari
takoe i u srednjem, B (T. IV, 13) i mlaem, C (T. IV, 25) sloju. Oito je, prema tome, da
se opet radi o oblicima zajednikim za s r e d n j e i k a s n o b r o n z a n o d o b a ovog
podruja. Obje ove varijante zastupljene su na Debelom Brdu (T. XX, 3, 4, 5, 9) , Soukbu
naru (T. XX, 6, 8) , Fortici (T. XX, 10), Kotorcu,217 Kusaama (T. XXI, 4, 6; T. XXII, 1, 2)
i Koutici (T. XXII, 9, 10; T . XX, 30). Ovo, n aravno, ne znai da sva ova nalazita postoje
ve u srednje bronzano doba, jer se radi o oblicima karakteristinim i za kasnu bronzu.
c) U gornjoj polovici sloja B u Var vari (to bi znailo krajem srednjeg bronza
nog doba - Br. e ili D po srednjoevropskoj terminologiji) konstatovane su zdjele sa pro
irenim zaravnjenim obodom ukraene dosta grubo nizovima paralelnih ureza (T. IV, 20) .
Ovaj tip zdjele sa istim ovakvim ukrasom p ozna t je na Debelom Brdu (T. XX, 14) i For
tic i (T. XX, 11), dok ga na Zlatitu, Soukbunaru i Kotorcu nema. Na glasina kim gradi
nama u dosad poznatom materijalu ovaj tip zdjele sa ovakvim ukrasom nije zastupljen,
mada je sam oblik zdjele sa zaravnjenim proirenim obodom poznat - npr. u Kou
tic i (T. XX, 27) i Osovu (T. XX, 31). S drug e strane, navedeni ~pecifino ukraeni pri
mjerci iz Varvare, sa Debelog Brda i Fortice imaju - i po obliku i po ornamentu - do
bru analogiju u jednom grobu sa Glasinca 218 koji pripada kraju srednjeg bronzanog doba,
pa je nepo:tojanje ovog oblika u relativno m alobrojnom materijalu ispitivanih glasinakih
gradina vjerovatno rezulta t sluajnosti.
Uzimajui u obzir ono to je ranije reeno o zdjelama sa proirenim, zaravnjenim
obodima, a naroito situaciju u Varvari, moemo uzeti kao vrlo vjerovatno da se ovaj
oblik posude na itavom podruju june Bosne javlja ve u srednjem bronzanom dobu,
ali svakako traje i kasnije, kako pokazuje situacija u Varvari i Podu kod Bugojna. U
tom okviru, izgleda da varijanta ukraena nizovima grubih paralelnih ureza (T. III, 26;
T. VI, 3; T. XXV, 20) predstavlja pojavu ka rakteristinu za kr a j s r e d n j e g b r o n
z a n o g d o b a, pogotovu stoga to nije zastupljena u sloju B Poda, u kojem su zdjele
ovo.g rhpa inae veoma "este i 'raznoliko ukraene (urp. T. IX, 15). Pri:mj'e ra'k sa Veli
ko.g Graca u Osovu (T. XX, 31) mogli bismo sa dosta ,vj erovatnoe ta,koe 'PrLpisati sred
njem bronzanom dobu, s obzirom na fragme nat jedne zdjele srodne profilacije, naen u
jednom grobu srednjeg bronzanog doba na glasinakom podruju,219 kao i na injenicu
da je u neposrednoj blizini ovog gradinskog n aselja otkriveno nekoliko grobova ovog doba.
d) Relativno uske, visoke drke, obino trougaonog presjeka, vezane najee za
bikonine olje o kojima je naprijed bilo rijei, izgleda da su takoe podjednako karak
teristine i z a s r e d n j e i z a k a s n o b r o n z a n O
d o b a.
U Varvari su zastu
pljene u sloju B (T. IV, 14), kao i u sloju C. Dalje prema istoku sreu se samo na Debe
lom Brd'u (T. XX, 9) i li Kusaama (T. XXI, 10). Daleko je ea mlaa varijanta ovih
drki, kod koje je otvor drke popreno pr egraen na dva dijela (ansa bifora ) i o kojoj
e biti govora kasnije.
e) Drke sa irokom bazom, koje se prema vrhu obino suavaju i prelaze u dui
ili krai, ponekad perforirani produetak, ko ji moe i da nadvisuje obod suda, veoma su
este na glasinakim gradinama (T. XXII, 2-4; T . XXIII, 1) i na gradinskim naseljima oko
Sarajeva (T. XIX, 6; T. XX, 4-6). Kako situ acija u nekim glasinakim grobovima poka
zuje ,220 ovaj tip drke traje na ovom podru ju sve do kraja kasnog bronzanog doba. S
obzirom na to da nam iz Varvare nije poznat nijedan primjerak, teko je rei da li ovaj
oblik nastaje ve u srednjem ili tek u kasnom bronzanom dobu za koje su, svakako, ka
rakteristine.

pop re

Izgleda da je neto drukija situacija sa jednim t~pom drki koje imaju na vrhu
n o p o s t a v l j e n produetak za oslanjanje palca, naroito s varijantom kod

'" GZM LlI (1940), str. 79. (Taf. I) .

218 Glas inac I, T . XIV, 2.

219 Rusanovii, Tumulus XXIX (WMBH V, S. 6).

m Glasinac I, T. XXXXV, 1.

DR BORIVOJ COVI

80

stavimo

Ako bismo
bronzano
Srednje
bronZ2no

Rano

bronzano
deba

Varvara B

e
B2
Bl

doba

za

afika

2
A

Var vara A
\
't

da

ranog
i da

a slavonske grupe

li

raunamo

u Alihodama

napamer:u 89.

adob:'enje
vodio,
2za

up. i GZrvr VII (1895), str, 134, T, IV 5, 7,

LI, 5, 7),

ko-

UVOD

STRATIGRAFLJD

HRONOLOGIJU

PRAISTORIJSKIH GRADINA U

BOSNI

81

(Alihode II) do u poetak srednjeg br onzanog doba, ali je oigledno da naj

kasnije u vrijeme (pr~blino nekako Br. B l po srednd'oevwpskoj terminologiji), dosad
poznata g;r adinoska naselja sjevelfne
centralne BOIsne pre'S'taj;u da postoj.e. Moglo
bi ele, naravno, teoretski pretpostaviti da, na primjer, kostolaka grupa u sjeveroistonoj
i slavonska grupa u sjeverozapadnoj Bosni p ostoje i dalje, u toku itavog srednjeg bron
zanog doba, no za ovakvu pretpostavku nemamo o~nove ni u nalazima ni ustratigrafiji
dosada istraenih naselja ovih grupa, a ni u susjednim krajevima .2 24 Isto je tako teko
raunati sa mogunou da je itav prostor sjeverne, pa i centralne Bosne bio nenaseljen
u vremenu izmeu poetka srednjeg (Br. B l) i poetka kasnog bronzanog doba (Ha A).
U gotovo punom nedostatku arheolokog m aterijala meni se ini da bi bilo najrealnije
pretpostaviti, bar za neke dijelove sjeverne i centralne Bosne, pojavu - u toku srednjeg
bronzanog doba - elemenata srodnih vatinskoj i utobrdskoj grupi, s jedne, i tzv. pa
nonskoj grupi225 istone Slavonije i Srema, s druge strane. Na to bi ukazivali uticaji
ovih grupa koji se daju zapaziti na prelazu iz ranog u srednje bronzano doba u Aliho
dama i na Podu, o kojim je ve bilo govora, kao i - zasad usamljeni - fragmenat po
sude sa gradine u Sadiima kod Vlasenice, u centralnom dijelu istone Bosne (T. XIX, 16).
Kako ovi elementi nisu konstatovani ni na j ednom dosad istraivanom gradinskom nase
lju sjeverne Bosne (a to su, u odreenim re gionima, po pravilu najpodesnija mjesta za
osnivanje naselja ovog tipa) morali bismo p retpostaviti da su u toku srednjeg bronzanog
doba u sjevernoj Bosni egzistirala naselja druge vrste, mada ni to rjeenje ne izgleda
mnogo ubjedljivo. Za centralnu Bosnu rano je u ovom pogledu ma ta odreenije rei, jer
je broj ispitivanih nalazita minimalan, ali je simptomatino da po zavretku faze Ali
hode B nastaje na ovom gradinskom naselju prekid ivota, a ponovo naseljavanje pada
tek u kasno bronzano doba (Ha A). Situacij a u junoj Bosni je, kao to smo vidjeli, dru
gaija, ali se i ovdje zapaa da neka gradin ska naselja, osnovana u rano bronzano doba
(Pod) i neki od lokaliteta gradinskog karakt era na kojima se u ranoj bronzi moe zapaziti
bar kratkotrajan boravak (Gradac u Lepenici, Fortica) p o kazuju, po zavretku ranog bron
zanog doba, krai ili dui prekid ivota.
Govorei o gradinskim na~eljima starije faze (eneolit rano bronzano doba) utvr
dili smo da naselja ovog tipa u sjevernoj, a djelomino i u centralnoj Bosni pripadaju
odreenim kulturnim grupama ovog doba ije se centralno podruje rasprostiranja na
lazi, po pravilu, dalje na sjeveru. Sto se tie june Bosne mogli smo da konstatujemo
bliu ili dalju srodnost - ili bar meusob ne kontakte - svih dosad istraenih gradin
f:kih naselja, ali materijal i podaci kojim raspolaemo jo ne dozvoljavaju fiksiranje odre
enih kulturnih grupa ovog dob a na ovom podruju. Ali se i bez toga moe konstatovati
da ve u ovo doba sjeverna i juna Bosna p okazuju u mnogo emu razliit kulturni ra
zvoj. Ovo se ogleda ve i u razlinosti sam og procesa formiranja drutvenih zajednica
koje se pojavljuju kao osnivai gradinskih naselja na sjeveru i na jugu, o emu je bilo
g, U vezi s istraivanjem naselja slavo nske grupe na urevakoj glavici iznio je N.
T a s i zanimljivo miljenje da nalazita ove grup e u Bosni i Srbiji ine njenu najmlau f,a zu ,
koja ispunjava srednje bronzano doba - Br. Bl-c - (Starinar NS XI, 1960, 143. i d.). sto se Bo
sne tie , J:; otrebno je jo jednom naglasiti da se o nalazitima slavonske g'r upe u Bosni ne moe
govoriti kao o jednoj cjelini. Naselja u dolini Sane se, po oblicima, tehnici i motivima orna
mentike i, to je takoe od znaaja, po fakturi keramikih proizvoda, mnogo blie veu za na
lazita ove grupe u Slavoniji nego je to sa nalazitima u centralnoj (Alihode) i junoj (Le
penica, Kotorac, Fortica, Debelo brdo) Bosni soo aj, pa se i to moe uzeti kao argumenat za niu
dataciju ovih posljednjih, ali i za viu onih prvih. to se sjeverozap adne Bosne tie, pored
ubjedljivih argumenata za istovremenost zapadnobosanskih n.aselja slavonske grupe sa vreme
nom njenog procvata u centralnoj oblasti rasp,rostiranja koje je iznio B e n a c (GZM NS XIV,
str. 34-40), i'stakao bih da se u posljednje vrijeme pokazalo da tzv. faza degeneracije ove
grupe, kojoj bi imala pri:padati i Hrustovaa, nije bila dovoljno fundirana, te da materijal iz
Mitrovca, s kojim je Hrustovaa komparirana, pripada, u stvari, ranoj fazi ove grupe (up. S.
D i m i t r i j e v i u Arheoloki radovi i rasprave II, Zagreb 1962, str. 253).
223 Areali ra'sprostiranja i meu sobni odnosi vati nske i dubovako-utobrclske grupe, kao
i grupe (ili grupa) kOjima pripada pano nska keramika poznata sa vee g broja nalaziMa istone
Slavonije i Srema (za jedan dio ove keramike uveo je z Vin;;ki oznaku tip Lovas) - nisu
jo ni izdaleka dovoljno osvijetljeni. Novija is traiovanja pokazal<a su, npr., da se, ve u sred
nje bronzano doba, keramika vatin.9ke grupe po javljuje i u Zapadnoj Srbiji. Zbog svega ovog
smije se pomiLjati da su bar isto ni i sjeveroistoni dijelovi Bosne mogli takoe ulaziti u
areal rasp,rostiranja ovih grupa,

ti -- G \amik

Zemaljsko g l'T]u!,e.ia -

Aril eolog ij a

82

DR BORIVOJ COVIe:

govora u prethodnim poglavljima. Sto se ti e njihovog meusobnog odnosa, jedna od

najbitnijih konstatacija je da se pojedine ku lturne grupe kojima u sjevern oj Bosni pripa
daju odreene grupe gradinskih i drugih na selja ovog doba - u junoj Bosni ili uopte
ne pojavljuju (lasinjska, kostolaka grupa) ili se pojavljuju samo kao jedan od vie ele
menata koji u formiranju pojedinih drutvenih zajednica, odnosno n jihovih kultura,
uestvuju (badenska, slavonska grupa).
Od srednjeg bronzanog doba moe s e u junoj Bosni raunati s postojanjem jedne
formirane kulturne grupe, kojoj - u ra nijoj fazi - pripada srednji sloj (B) Velike
Gradine u Varvari i odgovarajui materijal Debelog Brda i glasinakih gradina o kojima
je naprijed bilo rijei. Od kraja srednjeg i u toku kasnog bronzanog doba ovoj grupi, po
red ve navedenih (Varvara C, Debelo Brdo, Ko utica), pripadaju i naselja na Zlatitu,
Soukbunaru, Kotorcu i Fortici. S obzirom n a geografski poloaj ovih nalazita mogli bi
smo je oznaiti, bar ,privremeno, kao "juno bosansku grupu bronzanog doba, mada taj
naziv nesumnjivo nije sasvim adekvatan. Ov u grupu karakteriu, u pokretnom materijalu ,
odreeni oblici zajedniki svim ili veini
ovih naselja, kao to su jednostavni trbuasti
lonci sa drkama raznog oblika (T. IV, 16, 17; T. XX, l, 2, 7; T. XXIII, 2), bikonine olje
sa visokim vratom i 1-2 drke, kao i vee posude slinog oblika (T. IV, 11 ,13 , 14, 23, 25 ;
T. V, ll; T. XIX, 6, 7; T. XX, 3-6, 8-10, 17, 18), zdjele sa proirenim, zaravnjenim obo
dom, neukraene ili jednostavno ukra~ene (T. IV, 20; T. XX, ll, 14, 15, 27, 31). Jedna od
bitnih karakteristika keramike proizvodnje o ve grupe jeste gotovo potpuno odsustvo ure
zane i sline ornamentike, to je donekl e na doknaeno raznolikim modelovanjem samih
posuda, a naroito raznih tipova drki sa ja e ili slabije naglaenim dekorativnim obilje
jem , koji su naprijed pojedinano analizirani. Za ovu grupu karakteristina su jo d va
keramika oblika: kupe na nozi, iji je recipijent podij el jen na dv a dijela (Debelo
Brdo: T. XIX , 5; Koutica: T . XXIII, 5) i zdj ele sa perforiranim trouglastim ili ovalnim
ispustima na obodu (Kusae : T. XXII, 6; Koutica T. XXIII, 4; Osovo: T. XXIII, 9), ali u
nedostatku i stratigrafskih podataka i pouzdanih, geografski bliih, analogija nemogue
ih je vremenski tanije opredijeliti.
ve

Veina oblika ove grupe traje, ka!w izgleda, u toku itavog srednjeg i kasnog
bronzanog doba. Ipak se, kao forme karakte ristine prvenstveno ili iskljuivo samo za
mlau fazu ove kulturne grupe (kasno bron zano doba Ha A i B), mogu na vesti posude
sa drkama tipa ansa bifora (Sl. 2b itd.), bikonine zdjele sa kratkim gornjim konusom
(T. IV, 26 itd.) i trbuasti pehari sa us kim, ko nk avno modelovanim vratom i jednom dr
kom na ramenu, poznati naro ito iz Varvare (Sl. 2a) i Fortice (T. XIX, 14). Za neka
naselja ove grupe (Varvara , Deb elo Brdo, Soukbunar) karakteristini su, u kasno bron
zano doba , dosta jaki uticaji sa podruja cen train e Bosne, koji se ogledaju u prihvatanju
odreenih oblika i ornamentike (up. T. IV, 26; Sl. 2d; T. XIX, 13; T. XX, 12, 13), kao
i slabiji uticaji zapadnopanonske Urnenfeld erkulture (Sl. 2f).

Osnovni oblik naselja ove grupe su gradinska naselja. U pogledu naina sahra
njivanja sigurno je da na glasinakom podruju oVOJ grupi odgovara skeletno sahranji
vanje pod turnulima, dok se za preostali di o oblasti njenog rasprostiranja ne moe nita
pouzdano rei. Etnika i kulturna baza na ko joj izrasta ova grupa je, kao to smo vidjeli,
heterogenog sastava. Koji je od tih - ili nekih drugih, jo nedovoljno uoljivih - ele
menata ili grupa ranog bronzanog doba imao vodeu ulogu u formiranju ove grupe ostaje
tek da se prouava. Isto tako ostaje otvoren o i pitanje stvarnog geografskog rasprosti
ranja ove grupe u njenoj starijoj (srednje br onzano doba) i mlaoj razvojnoj fazi (kasno
bronzano doba). No, ako pogledamo meusobni geografski poloaj dosad poznatih nalazi
ta ove grupe, od izvora Rame do Glasinca, uoiemo lako da ovaj prostor ne predstavlja
ni u kom sluaju jedno zatvoreno geografsk o podruje. Ova nalazita ine, u stvari, jedan
lanac koji se protee priblino pravcem zapa d-istok (v. Kartu I), pa se sam po sebi na
mee zakljuak da ona u sutini oznaavaju s j e ver n u p e rif e r i j u j e d n e i re
r a s p r o s t r a n j e n e g r u p e, i j i s e c e n t a r n a l a z i n e g d j e d a l j e n a
j u g u, to, usljed veoma slabe ispitanosti tih krajeva (Hercegovine, junog Primorja,

UVOD U S'rRA'rIGRAFIJU I HRONOLOGlJU PRAIS'rORIJSKIH GRADINA U

Crne Gore), mora zasad ostati samo

naroito
to se tek
ilirskom,226

avka.

BOSNI

83

ove grupe bilo bi od

moe smatrati proto

3. KASNO BRONZANO DOBA

ulazimo
istraiva

S kasnim bronzanim dobom (Ha A i

dosta
pojedinih

okvir ovog

i os
Gradini kod K
na Zemunici
C).

Jamakovia

i osnivanje
hronolokog
moe
na Gradini u Vrelima kod
Gradini u Bastasima kod

ovom dobu faza B na Podu kod Bugojna i faza

ba r
dio ovog
raspona (Ha
A
na De belom Brdu, postoje posve ,-,VUZU1;iIlU
Kotor cu. To potvruju, s
strane, tamo naeni
odreeni oblici i ornamentaIni detalji na
va na Podu i u
a
i za
ovog doba. Tako s e kasnom bronzanom dobu na Debelom Brdu
mogu
facetira nim
kao i
sa
obo
dima,
ornamenta odgovara ju pojavama sa Poda i iz Varvare
12,
13, 15),
sa vratom ili bez
i sa karakteristinim urezanim
ornamentima na ramenu trbuhu (T.
19), kao i
sa ))tur
po
ban-obodom ,
stoje blie p
l, 2) nego
Cu

materijal
I, kasno bronzano
IV) usko se vee za
ivano i objavljeno nalazite u
oblika veoma sTodnih oblicima
Nouvelles donnnees sur
T.
4, XVI, 1-5. U "'VF><C'uu
226 Keramiki

SRB ili,

sam (GZM NS XVII,

ve dobu !'im
Zeeova i Poda,

Ul1'lJclUd

DR BORIVOJ COVIe

84

Bosne, Moramo svakako pre

fazi na Debelom Brdu

veoma
za
rom na njihovu
onda znai samo da
koje se pretpostavlja
naslm
u punoj
ali
je u doba kad do
S ob zirom na to, mislim da je zasad
raunati
ne i da
pojavu karakteristinu za
da drke
ansa bifora
prema tome, ove drke
kasno bronzano doba u
- B), UVarvari
T.
6,
fazi C,
ce tie drki sa irokom ba zom i razliitim
s obzirom na nalaz ovakve
moemo samo uzeti kao vjerovatno da po stoje i u ovo
faze III e (kraj Ha B u
drke u jednom t.umulu sa
ma
pripada

,trbuasti
ove faze
tamo u nekoliko
ris;tian

i znatan dio ke
treba naroito ukazati
sa
9). Ova faza za
je svakako i na
a i na Fordi o
na to bi ukazivao ne samo ne
metalnih i kerar!)ikih objekata, ve i neki karakteristini
ko'.:" kanel ure na ramenu
keramike
posude sa })ansa bifora" jedan karakte
j ednom drkom na ramenu 233 (T, XIX,
narO'ito drke tipa ann
naene

tee je
se moe ukazati na njen o
tipa ansa bifora u Kusaama (T,
nalazita
8
up, T, X, 13
kanelurama sa
ornamentaln om trakom iz Osova (T.
S obzirom
Koutice s onim iz
kao i na metalne
iz
bronzanog doba i na
veoma vjerovatno.
obiljeeno
Ovo naroito
Citava
kasnobronzanodobne

je, kao
vai za

230

Glasinac I,

2,13

Prilozi za prouavanje istorIje Sarajeva I, Sarajevo 1963, str. 29-31.

Glasinac I, T. XXXXV, 1.
GZM XX (1908), T. II j
377,
13.

234

GZM LII (1940), sk. 79.

39,

1.

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

85

Urnenfelderkulture .235 Mada kulturno, a vrlo vjerovatno i etniki, meusobno bliske,

ove grupe novog stanovnitva koje prodiru p reko Save u politikom pogledu sigurno nisu
predstavljale jednu povezanu zajednicu , jer za formiranje tako velikih zajednica jo nisu
postojali ni ekonomski ni drutveni uslovi. S toga moramo da pretpostavimo mogunost i
neprijateljskih odnosa meu pojedinim od ov ih grupa, s jedne, i itavog ovog talasa novog
stanovnitva prema starosjedilakom stanov nitvu, s druge strane. To je svakako osnovni
uzrok to u ovo doba u sjevernoj Bosni dolazi do osnivanja velikog broja naselja gra
dinskog tipa. Zasad jo nismo u stanju da pr eciznije ustanovimo dokle u unutranjost do
pire ekspanz ija ovog novog stanovnitva , no sigurno je da su pojedine grupe prodirale i
veoma daleko na jug. Pored toga, ova ekspanzija izazvala je najvjerovatnije odreena
kretanja i pomjeranja starijeg stanovnitva u susjednim podrujima, to je moralo uticati
na porast broja utvrenih naselja , koja u ovom periodu postaju osnovni oblik naselja u
B~nL

'

Osim ovog, osnovnog, uzroka moramo raunati s jo jednim faktorom, a to je opte

poveanje broja stanovnitva, to je opet iza zvano kako prirodnim priratajem, tako i po
javom doljaka iz krajeva preko Save, koji pristiu dosta naglo i vjerovatno u velikom
broju. Sam po sebi ovaj prirataj je morao d ovesti do osnivanja veeg broja novih naselja,
a pomenute prilike odreivale su da to bu du upravo 'naselja gradinskog tipa.
Kako e se iz kasnij eg izlaganj a vid j eti, veina ovih naselj a egzistira i po svret
ku kasnog bronzanog doba. Ova injenica pokazuje da je negdje poetkom starijeg e
ljeznog doba bio uglavnom okonan period ve likih etnikih pomjeranja, da su se vee i
manje drutv ene zajednice stabilizovale i u vrstile na odreenim teritorijama, mada je
odbrana tih teritorija od pretenzija susjedn ih zajednica ostala, bez sumnje, i dalje aktu
elna, a samim tim i neophodnost odravanj a tipa gradinskih naselja.
Znatan broj ispitivanih gradinskih naselja kasnog bronzanog doba na itavoj teri
toriji Bosne omoguava sagledanje njihovih meusobnih odnosa u znatno veoj mjeri nego
to je to sa prethodnim periodima bio sluaj. Sada je mogue do:ta jasno razlikovati
nekoliko teritorijalnih grupa ovih naselj a:
ivljava

a) NASELJA JUNOBOSANSKE KU LTURNE GRUPE . Ova grupa u ovo doba do

najvei zamah, o emu je naprijed biJo dovOlljno rij ei.

b) GRUPA ZECOVI-KEKICA GLAVICA. U sjeverozapadnoj Bosni jednu dosta kom

paktnu grupu gradinskih naselja ine Zeco vi (stra tum III i djelimino II) iKekia Gla
v:ca (faza A). Poetkom starijeg eljeznog do ba pridruuje im se i naselje Cungar. Osim
ovih, relativno dobro istraenih nalazita, ovoj grupi pripada i najmlae naselje na Zemu
nici (C), najstariji stratum na Jamakovia Gr adini i Gradini u Bastasima, o kojima je na
prijed bilo rijei, a vrlo vjerovatno i vei broj drugih gradinskih naselja sjeverozapadne
Bosne: na Petrovakom polju, na rubovima doline S a ne i Une i u brdskim krajevima
izmeu Une, Sane i Save. Sva ta naselja, evidentirana u toku viegodinjeg rekogn:>sciranja
ovog podruja, pruaju - prema povrinski prikupljenim nalazima - iskljuivo materijal
srodan ili istovjetan onom iz Zecova, Kekia Glavice i Cungara . Sve to pokazuje da se na
itavom ovom podruju moe raunati s jed nim bar u poetku jedinstvenim razvojem,
koji zapoinje u toku kasnog bronzanog i pro duuje se manje ili vie kontinuirano i u e
ljeznom dobu.
Osnivanje naselja ove grupe ima se pripisati prodoru nosilaca Urnenfelder
kulture zapadnopanonskog tipa, to S2 jasno izraava u karakteru kulture svih ovih
naselja, naroito u ranijim fazama (kasno bronzano i poetak eljeznog doba), a o emu
je i ranije bilo rijei .
U okviru ove ire grupe treba done kle i.zdvojiti Zecove (a vjerovatno i neka dru
ga naselja u dolini Sane koj a se za Zecove veu) od grupe naselja oko rijeke Une i Pe
tro vakog polja prije svega zato to se na Zecovima ve od poetka ovog doba, pored
20 _ Ovo pitanje ()lJraeno je veoma iscrpno u radu
Z. lVI a r i a, DonjG' Dolina
(GZM NS XIX, 1964, str. 58 i d.) i u re[er a ~u is tog .autora P'I"oblem sj ()vernQ;g graninog pod
ruja Ilira , odranom n a Simpoziju mu o terit-orijalt1Jom i hror:ol()kom razgranienju IliTa u
praistorijsko do.ba (Posebna iwanja Naunog drutv.a SRBiH IV, Sa-rajevo 1964, s tr. 177 i d.).

DR BORIVOJ OVI

86

vodeih oblika i ornamentainih manira "Urn enfelderkulture

javljaju i karakteristini urezani

udubljen i motivi (T. I, 3; T.

grupa ovog
a zatim i
dru

eljezno doba)
se na Zecovima
ma
I).

cl GRUPA VIS-PIVNICA. Druga

Vll,"<VllV!'; doba
BOSJJl!
je
i
na Pivnici kod Odaka
Piv nica B (v. T. III), Osnovnu komponentu ine
elementi Urnenfelderku lture, ali su
veoma jako izraeni
kulturi strani. R
ornamentika
tro
itd.) uz
nu
sa odreenim grupama bronzanog doba istomopanonskog
s
B na Podu kod
a, s
strane. Isti je
i s keramina nozi i jedan
rak urne-amfore sa Visa imaju dobre analo
u okviru vatinske odnosno dubovako- utobrdske grupe, dok se na Pivnici za vatin
sku grupu vee pouzdano
posude
ramenom, cilindrinim
vratom i malom trakastom drkom
1
strane, pEe
sa
nim
obodom (T. III,
facetiranim obodom
jednu od
B na Podu kod
ova dva
grupa Vis
Pivnica
do u
sta
doba (Ha A), a njen razvoj moe se
doba (Ha B3 - Cl).
ove gr upe moemo, kod
istrai
naime, da je do
elemenata koje smo ovdje
vanja, samo
sa elementima "Urnenfelderkulture dolo neto
oznaili kao
da su osnivai ovih
od Save, iz
za Pod
u sjevernu Bosnu. U tom
pojave koje
facetiranim obodom - trebalo bi
sa stanovni

bilo govora. Po smatrani s ovog

ta, elementi
grupu Vis - Pivnica sa
biti odraz srodnosti koja datira iz
ra nijeg vremena,
O
sudbini grupe Vis
Pivnica, u toku
Sto se tie podruja
g
a na Gradini u
u Makljenovcu kod
nalazita iji
odgo
obzirom na ka rakter nalaza sa lokaliteta Brdace u Lak
da se ova grupa iri na
Zecovi - Kekia Glavica.
nemamo zasad
d) "SREDNJOBOSANSKA GRUPA. Jedino sistematski istraeno nalazite ove grupe
Pod kod
D), Pri obradi ovog nalazita iznesene su detaljno i
karakteristike ove grupe i
o pro cesu
geneze. Osim Poda,
nekoliko neistraenih
na
Svakako
treba
T. XV,

wp. Z, M a ri , GZM NS XVlXVI (1961), str. 166; B. M i l l

k e r, o, c.
c.
m Arheoloki r:;regled 5, 1963, si1r. 35-36; mater.ij,8.1
uva u Zaviajnom muzeju

Clanci i
literaturom.
23g

.
B a s l e r, Arheolako nalazite Crkvina uMakljenovou kOO Doboja,
za kulturnu istoriju istone Bosne V (1961), str. 80--81 sa navedenom ranijom

Muzej BosanS'ke Krajine, Banjaluka, neobjavljeno,

UVOD U S1'RATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

87

selje u Alihodama (up. T . XVIII, 5-10), Gradinu kod Semizovca 24o kao i Gradinu u
Zov1ku neto j'lll nije od Semizovca. 241 Neki 'karakteristini nalazi sa grada Vinca,242 te iz
Jajca 243 ukazivali bi da se srednjobosansk a grupa u kasno bronzano doba pruala do
srednjeg toka Vrbasa. U svakom sluaju, mo e se uzeti da joj pripada podruje oko gor
njeg toka rijeka Vrbasa i Bosne, kao i sliv rijeke Lave, to bi opravdavalo uvoenje na
ziva srednjobosanska grupa . U toku kasno g bronzanog i poetkom starijeg eljeznog
doba (Ha A - B3) naselja ove grupe do ivlja vaju svoj najvei procvat, razvijajui bogatu
keramiku proizvodnju, raznovrsnu po oblicima i ornamentici, a vrlo vjerovatno i zna
ajnu metalurku djelatnost. Analizirajui ra zvoj keramikog stila ove grupe na Podu kod
Bugojna istakao sam, naime, njenu usku po vezanost sa ornamentikom serije luksuznije
izraenih metalnih proizvoda kasnog bronza nog doba, naenih u centralnoj i junoj Bosni
i u Hercegovini. U vezi s tim, smatram da b i se moglo s razlogom pomiljati da se centar
(ili centri) proizvodnje ovih objekata nalazio upravo negdje na podruju rasprostiranja
ove grupe i u njenom okviru.
U vrijeme svog najveeg procvata srednjobosanska grupa izvrila je snaan
uticaj na susjedne grupe, to se ogleda u pojavi pojedinih njenih karakteristinih oblika
ili ornamenata u Zecovima i, naroito, na Visu kod Dervente. Jo snanije osjea se uticaj
ove grup e u pravcu juga, na primjer, u najmlaem sloju (C) u Varvari (up . T. IV, 26; T.
V, 14, 15; Sl. 2d , g), kao i na 'kompol elks.u naselja Zlatite - Debeilo Brdo - Souk
bunar (up. T. XIX, 13; T . XX, 12, 13, 15 , 19, 20), tako da se a/k moe ,polStaviti putanje
da li se rad i samo o .u uicaju, ili moda i o prodoru, odnosno infi1traciijinosi1aca ove
grupe, lzazvanim mo da pr ~ tiskom ko j i g'f upe Urnenfekl.erlkuliture v:n.e u ovo doba
sa sjevera.
Kako se ova grupa razvija dalje, u toku eljeznog doba, ne moe se zasad utvrditi.
U samom poetku starijeg eljeznog doba mo emo jo da je pratimo, pored Poda, na Ali
hodama (up. T . XVIII, 9, 10) i u Semizovc u, ali dalji kontinuirani raz voj poznat nam je
samo sa Poda, to ne znai da identian raz voj moramo oekivati, u toku eljeznog doba,
na itavom ,podruju njenog rasprostiranja.

>.:

Govorei o gradinskim naseljima sr ednjeg i kasnog bronzanog doba june Bosne,

sam ih ovdje kao naselja j u n o b o s a n s k e k u l t u r n e g r u p e. Postavlja
se s pravom pitanje da li i ostale ovdje obraene grupe gradinskih naselj.a (Zecovi - Ke
kia Glavica, Vis - Pivnica , srednjobosanska grupa ) predstavljaju u isto vrijeme odre
ene kulturne grupe u onom smislu u kojem je taj termin ovdje inae upotrebljavan. Na
ovo pitanje ne moe se pruiti jedinstven odgovor. Ni sama junobosanska grupa nije
jo ni izdaleka dobro prouena . to je u ovo m sluaju upotrebljen termin kulturna gru
pa , ima vie razloga. Prije svega, postoje ba r djelomini podaci o pojavama koj e njenom
formiranju prethode, osvijetljene su , bar u grubim konturama, njene osnovne razvojne
fa ze od kraja ranog bronzanog do u poeta k starijeg eljeznog doba , poznate su bar va
nije karakteristike njenog pokretnog materijala koji se d. pratiti na veem broju nala
zita, postoje odreeni podaci o obliku nase lja, djelomino i o nainu sahranjivanj a itd.,
itd. Pa ipak je i u ovom sluaju naziv juno bosanska kulturna grupa upotrebljen samo
uslovno i privremeno, po to e budua istraivanja sigurno dati vie i sigurnijih podataka
o njenom nastanku i arealu rasprostiranja, k ada e biti mogue nai i prikladniji op ti
naziv ove kulturne grupe. Nalazi ta srednjo bosanske grupe gradinskih naselja predstav
ljaju, vrlo vjerovatno, odraz postojanja jedn e samostalne kulturne grupe , iji je osnovni
oznaio

240 u p. GZM LIV, sb:. 57, sl. 2-8. Ovaj karemiki materijao! moe se paralelisati
s finij om keramikom iz po etka faze C na Podu kod Bugojna, to bi znailo da osnivanje
na'selja na Gradini kod Senti z;Q;vca pada negdje na sam poetalk starijeg eljeznog doba (Ha

B3

= Cl) .

Materijal u Zemalj skom muzeju u Sarajevu, neobjavljen.

Materijal u Zemalj s.kom muzeju u Sara jevu, neobjavljen.
2j 3 .
B a s l e r, Dva manj a priloga starijoj isto'fiji J a jca, Zbornik krajikih muzeja
Il , Banj aluka (u tampi).
241

2 42

DR BORIVOJ OVI

zanog
turnih grupa
elemenata Urnenfelderkulture
odnos ovih dvaju grupa gradinskih
daleko

4. STARIJE

II-VI VIJEK ST.

ranog horizonta

fazi
od nosno

Ovaj horizont

ne
On se, po odgovarajuim

moe konstatova ti
Bosni, prven stveno na Visu
up. T.
9, 10) i na Zecovima
stratuma II - up. T. I,
Svakako da u ovo doba eg
na Kelda Glavici, koje je m
biti osnovano neto malo
mada
ukazati na odreen materijal koji bi upravo ovom horizontu na tom
Na

ima
pojavama
smo
zontu u Alihodama moemo
tivima izduenih trouglova ili rafiranih trak a, a
konusom (T. XVIII, 9, 10). U ovo
selja na Gradini kod Semizovea, to bi
ornamentika na nekim keramikm
zonta na Podu. Na Debelom Brdu
ovog horizonta. To su,
viLu izduenim ,,rafiranim

horizont okarakterisan je
Tako ovom hori

Vi'su.
sa drkama
tipa 246 , a mo da i
S ostalih ovdje pominjanih
karakteristinim
lom da bismo

o,,,
24J
2,0

GZM XLV (1933), T. I, l i 15; GZM LIV (1942), str. 57, sl. 2-8.
up. i WMBH IV, S. 44, Fig. 36; WMBH V, Taf. XLVIII, 5, 13.
up. WMBH VI, S. 136, Fig. 36.

na
karakteristina

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U

BOSNI

89

izdv ojiti, mada neka od njih egzistiraju i po svretku kasnog bronzanog doba, kao to
pokazuju .pojedini metalni nalazi koji pripadaju ovom horizontu 247 ili neto mlaim fa
zama eljeznog doba (Kusae, Sl. 5b, C) . 2~8
bl ZA RAZVIJENO STARIJE ZELJEZNO DOBA (Ha e-D po srednjoevropskoj ter
minologiji) raspolaemo sa manje podataka i sa manjim mogunostima za sinhronizaciju na
itavom podruju Bosne nego to je to sa kasnim bronzanim dobom bio duaj. To je pr
vens tveno rezultat nedovoljne ispitanosti gradinskih (i drugih) naselja uopte, mada su
na to mogli uticati i neki drugi momenti u koje ovdje neu ulaziti . U sjevernoj Bosni
mogue je, na osnov u karakteristinih pojava u sloju B na Kelcia Glavici, koji pripadaju
ovom dobu , raunati na postojanje stalnog naselja starijeg eljeznog doba (Ha e - D) i
na ungaru (ungar A), pri emu bi ovoj fa zi pripisali prvenstveno primjerke sa izra
zitim facetiranim obodima 24o i drkamaz:;o s ovog nalazita. Kraju ove f aze na Cungaru
pripadala bi bronzana fibula sa tri dugmeta na luku , a v jerovatno i bronzana igla. 2;1
Na drugoj strani, u kojoj mjeri naselje u Zecovima obuhv ata i razvijeno elje
zno doba (Ha e - D) za sada se ne moe s a sigurnou odrediti, mada se moe uzeti kao
vrlo vjerovatno da ulazi djelimino i u ovo doba, naroito s obzirom na pojavu - u
okviru stratuma n - zdjela sa mekom zaobljenom profilacijom, bez facetiranja oboda
(T. I, 12), kao i jednog tipa pehara sa istak nutim ramenom (T . I, 8) - tipova koji na
Kekia Glavici dolaze krajem starijeg, pa i na prelazu u mlae eljezno doba. Za ostala
ovdje pom:njana gradinska naselja sjeverozapadne Bosne (Zemunica, Jamakovia Gradina)
teko je neto odreenije rei. Vis i Pivnica u ovo vrijeme nisu vie naseljeni.
Na Podu kod Bugojna zastupljeno je starije eljezno doba odgovarajuim sloj em
sa jasno izraenim karakteristikama u keramici i metalnim izraevinama (Pod e2). Mada
se radi o mate r ijalu razliitog karaktera (jer izvire iz drugaije baze kasnog bronzanog
doba), ovaj sloj na Podu moe se, s obzirom na njegov hronoloki poloaj, pouzdano pa
ralelisati ~a odgovarajuim fa zam a Kekia Glavice (Kekia Glavica B) i sa starijom fazom
Cungara (ungar A). Od ostalih ovdje obraenih gradinskih naselja, u obzir za kompa
raciju dolazi naroito Debelo Brdo. Osim karakteristinih m etalnih nalaza,2:32 ov om dobu
pripada na Debelom Brdu i odgo v arajui ke ramiki materijal, prvenstveno pehari i olje
sa jednom ili dvije drke (T. XX , 21, 23F 5:J - tipovi poznati iz glasinakih grobo va sta
rijeg eljeznog doba .25 4 Stoga na Debelom TI rdu moemo raunati s postojanjem jedne
due faze ivota naselja u toku starijeg eljeznog doba (Debelo Brdo D), iji bi poetak
bio pred sta v ljen ranije pomenutim horizon tom VIn vijeka (Dl), a koja se zav rava ne
gdje na prelazu iz VI u V v ijek.
Po karakteristinim metalnim objektima 255 izgleda da u toku starijeg eljeznog
doba egzistira i naselje na Soukbunaru, mada u keramikom materijalu ne nalazimo za to
neposrednih potvrda, kao to je sluaj i sa Zlatitern. U Kotorcu je naen samo jedan
karakteristian fragmenat ko ji bi se, na os no vu a nalog ija na Podu kod Bugojna, mogao
pripisati starijem eljeznom dobu, to, narav no, nije dovoljno da potvrdi postojanje stal
nog naselja ovog doba na tom poloaju , ali u kazuje i na takvu mogunost.
Vrlo je vjerovatno da u ovo doba po stoji i dalje naselje na Gradini kod Semi
zove a, s obzirom na fragmente jednostavnih zdjela ukraenih grubo izvedenim kosim
kanelurama 25G kakve se na Podu javljaju naroito esto u fa zi e, a egzistiraju i u n aj
mlaoj fazi (up . T. XIV, 10; T. XVI, 13, 14).
247

n 8

up . GZM XX (1908), str. 370, sl. 3 i WMBH I, S. 50, Fig. 40 a.

up. GZl\1 XX (1908) , str. 370, sl. 2 i WMBH I, S. 50, Fig. 42.

~~ 9

up. GZM NG XVII (1962), st r . 54 i WMBH IV, S. 82 ff., Fig. 46 .

up. WMBH IV , S. 84-85, Fig. 64 , 69.
~ 3! Ibid., S. 77, F ig. 7, 9.
"Oup. WlVIBH V, Taf. LIV, 3; WMBH VI, S. 132, Fig. 9 itd.
~5:1 up. i WMBH IV, S. 48 f., F ig. 68, 75 ,78; WMBH V, Taf. LlI, 2, 5, 8. ~'O

Ovdje e sva
k 2.lko SIp,ad ati i fragmenti posuda koji pokazLlju orn,amentiku tipinu za starije eljezno doba na
Podu (up WMBH IV, S. 43, Fig. 32).
254 Gl3!sinac II, T. XIV, 12; T. XV, 7; T. XVII. 8 itd.
~5J

up. WMBH I, S. 50, Fig. 42, S. 52, Fig. 51 i GZIVI XX (1908), str. 370, sl. 2.

256

GZM LIV (1942) , sh'. 57, sl. 16, 17.

DR BORIVOJ L:OVI

90

se tie
je da
ljeznog doba postoji II Kusaama, sudei po karakteristinim metalnim
e). Od keramikih nalaza
bi se (s obzirom na
Pod C)
i bikonina
la sa kratkim
ve

iz

Kusaa

pouzdano,
je to konstatovano na

(T.

nastao

u toku

5. MLAg EL.mZNO DOBA

i La ten

Mlae

V-I
Bosni. N a

Kekia

Glavici
na gradinskom

ungar
sa izvijenim obodom meke pro
urezanih li nija na ramenu,258
o ito je da i ovo

ornamenta; drke
doba. Kako su na
je na Kekia Glavici utvreno da
daju
rimske vladavine 260 moe se uzeti da ova fa za
u cjelini. Negdje u toku ove faze bio je II bedem
bronzani
eI

ri vremenski poklapaju
st e. Da li je
na Zecovima moda
ne moe se sa
odrediti. Izr azito mlaih karakteristinih
straturnu I nema, pa se moe uzeti da II po
st. e. ovo
vie
ne
i da
prema torne, ova faza na Zecovima samo djelomino istovremena sa
fazom e na Kekia
odnosno fazom B
je dosta slina.
na Podu kod
(Pod D)
priblino vremenu straturna I u Zecovima
V i IV
e'l ulazei moda
III
U ovo
i na
na Debelom Brdu, to se da utvrditi
karakteristinih met alnih nalaza V i IV
2(;2 Keramikih na
ovom vremen u veoma je malo.
su, bar u po
bili
bi neki oblici karakteristini za prethodnu
ovom
Brda

stratumu
izmeu

vijeka st. e.,

se

nF'JPr,,,,,,pn

nekim
mcgu

jasno
Pou

j:Q'Uino

stratum

izmedu ova dva period.a

koje su bile npcsredno
naselja nrkakvog osnova.
2.1$ WMBH IV, S, 82 ff., Fig. 41, 48 i Fig,
~39 Ibid., Fig, 101-107; S. 84, Fig, 58 (up,
2DO Ibid" Fig. 41, 65, 100.
Ibid" S, 94 fL
WMBH IV, S, 63
Fig. 174, 175,
WMBH VI, S.
ff, Fig, 11, 23, 25 itd.
m Ovom vremenu mogao bi pripadati i
(uP. WMBH VI, S. 138, Fig. 47),

68, 94.
GZIVI NS XVII, 1962, Tabela II i T, I, 11.).

177, 190-192, 193; WMBH V, Taf. LIV, 1, 6;

jedan fragment impoctirane

grke

keramike

91

UVOD li STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BCS:':,

naene na Dbelom Brdu (T.

na
sa
drke makedonskog ranog
je n a Debelom Brdu izdvojiti
fazu
zavrnim fazama
na Podu (Pod D) i Ze
pomenutog
sa Kotorca bio bi to suvie slab
ovo d oba. Slian je sluaj i sa Soukbunarom i Zla
karak teristian metalni
koji
po
u keramikom materijalu
kod Semizovca

i drke ovog tipa

slinosti

covima (Stratum I). to se

dokaz postoj anj a
sa kojih
etku ovog
nema. Sudei po
do u

tie

nema

bi se mogao
iz Koutice (Sl. 4g),
ne
dobu na ovom lokalitetu.
i u vremenu
i kasnom latenu
Debelo Brdo F (Lt.
karakteristi nili fibula
latenskih fibula. 268 Od keramikih nalaza
bi sa
na lonarskom

ovom vremenu, izuzev

mora znaiti postojanje stalnog

ske
kolu

postaviti ovakvu okvirnu

sinhronistiku

ta

belu naih
Starije eljez. doba
VIn v.

Mlae

VI v.
Kekia

Glavica

I v.
Kekia

B
ungar

I
Zecovi
-}
straturn II I

Zecovi
tratum I

Pod

Semizovac

Pod D

Glavica

ungar

(Cl)

eljez. doba

V v.

I
I

--->?
Debelo Brdo D

(Dl)

Debelo
Brdo E

Debelo Brdo F

Soukbunar ->?

Kusae?

up. W. A. H e u r t l e y, Prehisroric
itd.,
Potrebn;) je istai da kod drki
tipa iz K ritsane,
to je naroito
samom rubu po'sude, kao
je
bosanskih
eur tle
Fig. 37 a,
se pesude s ovakvim drkama posmatJraju s
strane
up. GZM XX (1908), str. 370, sl. 2 (Scru:kbunar).
e.G up. GZM LIV (1942), str. 59, s-1. 23.

261
WMBH IV, S. 64, 185, 186; W~I BH V, Taf. LIV, Fig. 7; WMBII VI, S. 131 ff.,

Fig. ID, 12.

15.
268 up. WMBH IV, S. 63 f., Fig. 179--184.
20G up.
WMBH VI, S. 138, Fig. 45, 46.

DR BORIVOJ COVI

DODATAK

GRADINE I DRUGE VRSTE NASELJA LJ BOSNI

obi

Ove grupe
no na niskim terasama

KARTA I
fazi svog
Tuzli,
prvom fazom
b) Nosioci kulturnih gru,pa
u Bosnu pojavljuju se kao osnivaI vecrne
isto
ove grupe osnivaju i nase lj a
n

na lokalitetu )) Vi soko Brdo II

D vorovima kod

270

271

wp. A. B e n a e, Studien _.. , S. 100 ff.

Mada nosi naziv Viso'KO brdo

brijeg, bez prav-og platoa. Ni-su zapaeni

str. 136 i

d),

A.

B e n a e,

m Ibid., S. 146.

Studien,." S, 134,

to je Grad
se vremenski sa
ranog

doba
faze.

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRA ISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

93

eneolita nadalje ne postoji u principu ni hronoloka razlika

u Bosni.
naravno, rei
badensko naneto ranijem vremenu od
slavonske g rupe u
gradini u

krajevima:
u central
gra
na-

istih
suvie
Pouzdan odgovor zasad stvarno
postaviti da nove grupe stanovnitva
bronzanog doba
otvorena
a
u
se takoe
da u mlaim
doba) kada dolazi do

naroito,

karakter

e) Ono
nau Bosni ne
izraz
odreene kulturne ili etnike
ve
koji sa
strane
i odreeni n ain ivota. Ovom nainu ivota
vale su se - kako je i u uvodu istaknuto
istim ili slinim uslovima razliite
ske
su
a esto su, kao to smo vidjeli, i
po svom porijeklu
i po
kulturi strane jedna
Bolj e
u odreenim
to je
eneolit i rano bronzano doba u prvoj, odnosno kasno bronzano doba u
fazl) ova
kvom nainu ivota morale su se
ti, u veoj ili manjoj mjeri, sve kulturne
grupe ili kulturno-etnike zajednice ove obI asti,
su ih
okolnosti na to
Drugo je pitanje koliko su se
dine od ovih zajednica ovakvom nainu i
274

Ibid., S. 134-135.

up. Z.

lIiI a

u GZM NS XIX, (1964), str. 7 i d.

m Sondiranje A. Benca 1948.

Materijal u Zemalj-skom muzeju

naselja i u
iskopavanja an tike
ct i m s k o g (WMBH III,
m up. GZM NS XVII. str. 54, 55.

DR BORIVOJ COVIC

94

vota mogle prilagoditi. Najmanje su to mog le za j ednice starih neolitskih grupa ove obla
sti (vinanske, butmirske), jer je ovakav nain ivota bio direktno suprotan njihovoj
ekonomici i njihovoj drutvenoj strukturi. S toga malobrojna naselja gradinskog tipa koja
pripadaju ovim zajednicama predstavljaju u sutini samo pokuaj prilagoavanja u pro
cesu njihove dezintegracije.

ZUSAMMENFASSUNG
In der Einfilhrung betont der Verfas.ser, dalJ ,die Zahl der archaolog i5{: hen Frundstellen,
die sich 'Unter den Begriff "Gradina (im weutere.n. Sinne) einordnen lassen, besonders Qm
Balkan.teil Jugoslawiens .sehr groJ3 iSlt. Ftm:dstellen dieser Ar>t sind filr die ganze MetaUzeit
dieoer Gegenden von aus nehmen<ler BedeuJtung, Ql.I1d zwa'f nicht Jliur zahlenanaJ3ig, sondeTn auch
durch die AngaJben und da,; Material, da'5 sie bietoo, wie auch durch die P r.o hleme, dereIll
Li:isJt.IDg in ers,ter l.Jinie von der Erforschung dieser F1uoostat'ten a;bhangen. Diese is t jedoch IllDch
nicht wei t f<ortgeschr,irtJten 'lIll1:d man darf beinahe sagen, Slie befinde sich noch immer im ihren
Anfangen. Vel'stancUicherweise mul3 an ihre Ullltersuchunlg.a:l1mahlich gegangen und es mi.issen
dabei jene Probleme geli:is.t werden, diie den Schliissel zu wei:teren F<orschungen bihden. Bei
der Untersuchung von F.u:nds,tellen dieser Art ha,t man hi'Sher aJm aneistenin Bos n ien er.reicht.
Der Gro[3teil dav-on wurde Ende des vorigen und Anfang dieses Jahrhu.nderts rforscht 1.llll.d
das gefu.ndene Mater-iaI veri:iffenltliichk 3 . Es haJndelft.e sich jed-ooh 'Vorwiegend uan F1undstellen
mit ganz gesti:irten K;ulturschrichten oder aber wurden die AusgfaJbungen nicht sys,tem3Jtisch
durchgefilhrt. Der H3Juptmangel dieser Utn.tersuchiUlngen lUnd .die Hau:ptschwierigkeit bei der
Benutzu:ng des veri:iffent1icMen lVLalteriatl.s waren ,da,h er die fehlel1ide Kenntnis der Stratigraphie
und 'in Verbindung damU eine wesoo.tliche Des<OI"ientierun.g hi<I1,&ich tlich der Chrono!ogie des
Ma terials der boSll1.i,;chen Gradineno. Die dn den letZlten zehn Jahre.n. 'in Basnien durchgefUhrten
Unters'llchungen von GradLnen mit gn.lt erhal,tenen K!ulturschichien ermi:iglichten es, diesen
Hau<ptmaJngel ZJiemlich alUszugleichem 'Und die chronoLogischen Ha\liP.tgrenzetn ZlU ziehen, in ille
sich mm gri:iJ3erer oder 'k leinerer Sicherhei,t auch das MaJteri'aJ der fri.iheretn, ,unsystematischen
Aus,grabungen einordnen lal3t.
Im ersten Kapitel (Methodische Fragen,,) macht der Verfasser zuerst Ang abetn i.iber
die Bezeichnung " Gradina als To;ponym und als archaologiJscher Fachausdruok. Auf dem
serbolkroatischen Sprachgebiet isrt "GrCLdina ein ,sehr hauHges T'a ponym und bezeichnet illl der
Mehmahl der Falie Dberresie besti; mmter prahist0Tischer F1Ul1!dsiatten. Au iJer diesem stehen
m ii solchen Fundstellen 3lUch eini,ge andere, von "grad abgelei,tete Toponyme im Zusamme:n
hang. Schon Fmde des vori.gen Jahrhunderts beginnt man dieses charakiteristische 'I\opcmym
als Terminus in der serookroatLschen FachJi.teratur Zlur Bezeichu.ng priihistorischer unbeweg
!icher

Objekte

mit

bestimmter

geographischer

Lage

und

bestimmtem

Fortijikationstypus

(WaLLburg) ZlU verwenden':J. Spater erfahl1; d.ieser Term.:U1US eine Erweiterung und dient ZJUr
Bezeichnung auch em iger anderer Kateg.orien prahistol'i5cher F1undstellen, w bei das HaUlpt
kri.teril\.Jffi deren geographiJsche lJage ("Hi:ihensiedlungen ) ist, obgleich eine .prazisere Definition
des Bedeuiu.ngs.i'l1haltes dieses TermilThus noch nicht besteht. Nach de.r heutigen Praxis umfaBt
dieser Terminus nach der Defiln.Lm'On des Autors:
1. alle prahi.s rtonischen Fundstellen mit (im en:geren .oder weiteren Sume betrachtet)
dominanter geograsphischer Lage und ei.nem 3lUS d<lluerhaftem Material geb3Ju ten FOl'tiHkations
system IUind
.
2. alle StiiJbten langer a!1Jdauemden Aufenlj;haJts kle'inerer oder gr6Berer prahistorischer
Gemeinschaften, die allein durch die geogJrCLphis che Lage e inen bestimmten Grad von Sichel'heit
vor pli:itzJichem Dberfall, Dberblick und Kontrolle der naheren Umgebung s wie Beding'<Ud1gen
zu leich'ter Organirsatiron der Vertei'cHg:ung beten. Es ist versta.IlJdJJich, daB e in so weit gefal3ter
Begriff gradina eme seh.r groiJe ZabI von Fundstelien umfaDt, zwi,schen denen wesentHche
Untel'schiede in be2lUg auf Entstehungszeit, Funk ti cm, die Sie haben konllJten, und kulturhis.to
rische Bedeu<t.ung bestehen milssen.
Der Ve'rfa srser analy.s.iert wei,ter die Bezeichnungen Gradma -Kultur und Gr3Jdina
Keramilk und zeigt, daJ3 beide Termi'ni ad hoc, ohne die n6tige vorheri.ge Analyse und
chron'Ologische sowie kul,turelle Kl.assiflkaiion des bewegliohen ,archao:logischen Materials d'i eser
F1undstellenin die Fachliiera,t ur eingefi.ihI"t wurdetn. Die vom Verfa!Sser durchgefiihr>te Analyse
zeigte, daJ3 die Gr3!d 'tnen als archa.ol1ogische FundstatJten (3Jm hauf hgsten Siedlungcn) verschie
de.n.en prahistori<s chen Kulturen (KIUI,burgl1UiPlPen) a:tlJgeh6l'too und daJ3 von e iner einheitlichen
"Gra.d,inen.kultur keLne Rede sein kaJn>n, derDQ'JUwlge 3Juch Ikeine bes.ondere "Gradinenkeramik
besteht. Die Einfi.ihru.ng dieser Termi,ni in die Fachhteratur war nicht nur verfri.iht, vie1mehr
sowohl methodLsch als auch dem Wesen nach 1H1:begri.iJndet. Sie si>n,d deshalb abZJuschaffe n. Am
Schlu[l des Ka;pite.]s analysiert der Verfas<ser auch den Tenrninus Gradma-Siedlung und betoni
seine Berechtig.ung, weil der gri:iJ3te Teil der Fundstellen, die im Begriff Gradina im we iteren
Sinne Z'llsarnmenge.Lallt werden ki:in>nen, Dberreste .prahistorischer Siedlungen mit bestirrronrten
gemeinsamen Mer>kimalen darstellot. Das waren;

UVOD

U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

95

a) Siedhmgen mit domj,nanter geographischer Lage, ZJur Ga.nze mnerhalb eiJnes aus
da uerhaftem MaJteriaI gebauten FortLfikationssystems gelegen.
b) Siedlungen, die um oder in unm~ttelbarer Nahe ei'nes solchen verteidigten Raumes
\agen, der nllch t auch zu dauernder Bewoh:nung eUene:n mu[3te ull1.d
c) Siedillung en, die nicht an eine aus dauerhaftem Material gebaute Befesti.g ung geoonden
waren, die aber allein durch die geogrl(phische Lage die anderen, in der DefinitJi.o!n des Begriffs
gml>di.na iln weiterem SimJne genanmten BedinguTItgen erfWLten.
All diese Staoten hatten veI1standlicherweLse glei!ohzeitLg auch den Oharakter einer
Siedlung von geschlossenem Typus, eibentaIls eine;s ihrer gemeinsamen Memkrnale.
Im zweiten Kapitel (Resultate W1d Stand der Forschungen) g1bt der Verfasser zuerst
einen nberbHak uber cJiie Grad.iJnensiedlungen in B.OtSJJLien, wo in der Zeit von 1888 bis 1933
Gr-abungen durchgefUhrt wurden, und danm uber jene, von 1948 bis 1964 (S. 33-35) systemati;sch
erfoYschte.n unter Anfuhnun.g der wichtigste.n Literatur15- 53 . Weilte:r aJDaly-siert er die Strati
graphie und Chr()'nol".lgie jener sy9temat1os<:h ausgeg.r.abenen Gradinen, -deren Schichteniolge fUr
die Arbeit am de r Er:florschung der Gradinen in der GesamtheH vom besonderer Bed'Utung ist.
Das sind:

a) Die Gradine .im Dorf Zecovi bei P.rijedor.

InI:lem der Verfasser die Arg.Utmente fUr eine teil weise Revision der V".ln A. Benac 55
uber die Chronolog'ie l.llI1d kulturelle EntwlokLung dieser Siedlung gezogenen Schluflftolger.ungen
darlegt, brimgt er seine I-nteppretati'on der Entwickbung der SiedlU1ng Zecovi. Nach AI1Sicht des
Autors ko.runen in Zecovi drei Hart.llptentwicklungl'lperioden 'lInterschieden werdem.
Die erste Periode (Strata V und IV nach A. Benac) gehi:ipt der slawollyj-schen (Vue
doler) Kul,burgrUlppe an. Das En:de dieser Per.iode (S,trabum IV) i-9t durch eine ras che mengen
maflige Abnahme der fein en, omaanentie!1ten Keratn:.:lk geke:nl1lzeichnet. Dieser Zei-tra'Utm ents;pricht
insofern dem Ende des AeneolithiJkUiills und der friihen Br<onzezeit im mitteleumpa:ischen Smne
(Br. A), <lIs seine Endphase wahrscheimhch auch in den Beginn ider mi:ttleren Bronzezeit
ubergeht (Br. B 1). Die an ZahI ger.iJngen Fra@mente btlkoni,scher SchLisseln mit auslarl.enden,
face:ttierte:n Randern und die Schus.selJn mit Turbanrandenn, die in den \ICon A. Benac als ZlU
S>tra,tum IV gehiiri.gen Sch:ichten gefunden wurden, siorl!d nach Auffassung des Verfassers nicht
primar diesen Schichten Z!Uzuschreirb-en, sondern -nachtra,glich in~olge stratigraphischer Stommgoo
h.ierher gel'angt.
Die zweite Periode (strata III und II nach A. Benac) i.st durch voUiJg neue keramische
Formen (T. I, 1-3, 6- 8), neue ornamentale Technilken und Motive gekennzlchnet. Die
hiiufigsten Formen s.ind jetz:t Schusseln mit Turba;nrarud urud bikoni-sche Schi.iisseLn mH ausla
dendeun, facettiertem Rand, die haufigste Verzierung si:n:d Karuneliierung (a-uf dem Rand, seUene.r
auf der Schu!lter des Gefa[3es) und Facettierung (der Ranuer, ha.'ufig aber aJuch der GefaGhenlkel
- T. II, 2, 3). Es kommt auch das sog. Falschschl1iuronnaanent S'oWlie auch das feinere , e:m.gerJtzte
Ornament - gerad- und kpu.mmli,nig - vor. FUr die chronol,ogische undkuJturelle Beunteilung
dieser Periiode von Zec.o,vi ist nach Ansichlt des Aut.or-s von grul1ldlegender Bedeutung die
Tatsache, dafl dlie aan zahlreichSlten ventretenen Keramik:lior.men der Strata III urud II (T. I,
1,2,6-8) wi e auch die wich tLgsten ornament,alen Maruieren (Facettierun.g und K ann eliefll.lU1g)
sehr eng mit der UnnenfeldenkJu!.1mr, und besonders mit eitnzelnen Gruppen dieser Kultur in
Wes~panll1ooien60-0.' zusammen han-gen. Nur einige seltener vertre.tene ornamental e ElemenIte
sch-lieflen andrersebts an Geb:ie:te wei,ter i'm Osten, z. B. aJD die Dubovac-uto Br.do-GtiUlplPe
(s. T. I, 3)66 an. die aJuch bis spat i-n die Bronzezeit h'inein besteht (Ha A)67. Indem sich der
Verf.acsser auf diese SchluDfoLgerrungen s tu,tz t, veI1setZJt er den BegJin.n ider zwei ten Peri-ode in
Zecovi (Beginn des Strabu'fns III nach A. Benac) in die Zeit, die dem mitteleuropai'schen Ha A
eruts,pr.ichit; daJs bedeu:tet, daB es zwischem der er.ste:n und zwei ten Peri:()de weder eine chroll1o
!o.gische 'l'1och ei.ne :kJulturelle KontiJTIluLtat gubtt. Mit Ruc:ksicht a-uf die Sta1'ke der Schrichten
und auf mehrere, rim Rahmen oder strata III und II festgesteUte Baupha,sen, vertriH der AUJtor
die M e.in'llJn.g, dafleUese Periode jedenf.alIs die ganze Spatbronzezeit 'umfaflote (Ha A 'lind B).
Gew1s.'ie, etw.a:s jUl\1Jgere Erscheiruungen im Stratum II (z. B. die Becher auf T. I. 7 und 8)
sowie die 'I'atsache, dafl Ty.pen 'V01l1 Gefaflen rrj:t facetbiertem Randern und .das Falschschruur
ornaanent in Nordwestbosnien auch lim L<lufe der entwickel.te:n ELsenzeiFa existieren, wurde:n
dar uf hinwei-sen, da!] 'die zweite Periode von ZecO'Vi weniJg:stens auoh Ha C l erfaDte.
Die dritte Periode (Stra.bum I nach A. Benac) sondert sich ebenfalls durch vi:illig neue
Ker aan ikformen, neue Technitk und Orn.amentik (T. I, 9-12; T. II, 8-10) ab. In kultureUer
Hin Siicht .s teht sie Ider Siedlung lUnd NekrOiP(}le Sarusiki Most wie auch Donja DoLJ.n-a nahe und
gehi:irt chronologisch der mitteleuropa ischen spi:iJten Hallstatt.peri'o>cte und den f.ruhen Phasen
der La-Time-Zeit (Ha D 2-3, Lt. A-B), aLso ha'u,ptsachlich -dem V. un.d IV. Jahrhundert, an.
Es mullte demnach auch zw.i!schen der zwei!ten 'U!ITd dri.tten Pepiode in Zecovi ein Hya1Jus
bestanden haben.
b) Vis bei Derventa.
Auf Grund der Untersuchunge.n von Z. Mari, .deren Ergebrui sse eitn.gehend veroffent
Jicht sind,"' und der ersten Anga,ben uher na<:htriigUche, von B. Be1i 7 5 durchgefUhrte Un-ter

96

DR BORIVOJ COVIC

suchungen giht d<:r Verfasser fol,gende stratigraphisch -chronolo.gische Lntel1>reta,ttion dieses

Fu.ndortes :
Die erste, i:ilteste Siedlung an dieser Stelle (Vis A) gehort der sog. Las:nja-Gr.t.l\Ppe
und in chX'cJonoLog.ischer Hinsicht dem Aeneolithitkum an.
Die zweite, ihr stratigraphisch un-d chronoJ:ogisch unJnitJtelbar fo lgen-de (Vis B) gehort
zur KOIsboiacer GrU/ppe und k.arul an das Ende des Aeneo1ith:l{Um.s Iwnd d en Ant 19 -der Bron
zez,:,t (Br. A) im Siume der mitteleuropaj,schen Chrom}logie vel"Setzt werden.
Die dritte, ji.ingste Siedlung (s. T. III, 1-10), die Z. Mari e.ingehen.d behandelt hat
(Vi,s C l lund C 2), gehort schlJie8lich der SpatbMnzezeit (Ha A-B) am u nd re.icht dabei
wahrscheinlich auch tin den Amfang der entwicke]ten Eisenzeit (Ha C l) hin ejn . Der A.utor
s:timmt den Schlullf,01ge!'ungen von Z. Mari zur Chronologie dieser ji.iJng.sten S !e lung sowie
seiner hu ffa sS'ung, die Gri.indung dieser S~edlung sei dem Vord!1ingen der UI'nenfcl!derk uJtuT
trager nach NordJbosnien zuzuschre:ben, ZlU . Er hebt jedoch he r V'o r, dall di.e Fonmen und Orna
mente, die Z. Mari a ls E:nf.li.isse der ost,pall1nonischen Bronzez.eit eriklarte, so za hlreich se;en,
dall a1U8er 'm it der Umenfelderkultur m'it noch einer ethnischen und JruJ.ture B n K omponente
gerechnet werden mi.i&se.
c) Velika Gradina in Varvara an der Ramaquelle.
Die Ausgr.abungen fi.ihrte an diesem Fundcrt Ende des 19. und Anfal1{( des 20. Jahr
blUJldeI1ts V. Ourli durch 8 '. Das damatls geflUJl1dene und veroffentmchte Mat.erial verwi'e s aIUf
eine Siedh11'4g', d:e im aUgemeinem deT Spatbronzezeit (Ha A-B) aJ1Jgehorte. Die vo . Basler
und B. Covi S7 ausgefUhrten Rev i ';ons'g rabungen ergaben alUch das Bestehen wesentlich alterer
Sch:ichten. huf Grund der Analyse des fruher gefundenen Materia.1s sowie des i m z.uge der
ReVli,s!ofl1.s.grabungen gew.orunenen Ma,terial's und der Angaben g1ibt der Verfassc r eine neue
Intel'lpretation der k!UJturellen En.tw!e'kLung und der ChrOll1olog-ie d:eser Siedl u ng; kurz zusam
men,gefal3t, be.steht sie ~ n folge.n.dem:
nt.e rbrechung
Die EntwiokJung ist. 'in dieser Siediung anscheinend einheitl':ch, ohne
der KontinlUita.t. Nach der Aufe'nanderfolge bstirrunter charakileristischer Ers ch e in ungen 'is,t es
moglich, dTei Hauptschichten zu untersche;den, die drei Pha>sen im Leben de r Si ed11.Ulg
verko!'pern :
lOteste Schicht, Varvara A (Starke dE'r Schicht in "Sonde B aus d em Jahre 1963
ca, 1 m). In dieser Schicht fin-den sich .kleine Messer- und PfeilspHzen aus F euers t.ein (T. IV,
1-4) .und d~es e r Phase gehoren auch die ve n C ur i 01 veroffentJiichten Stcinarte f akten an.
Unter den Kerarn',kiunden dieser Sch'cht tr: f H man Formen und Or nam en te, die fUr die
"Baldene.r S 'edllUngen Zentral b0sn, iens (T. IV, 5; T. V, 1-5) charaJktep:.;;thsch Sli nd, Elemente,
die mirt; Lis ii i 88 Ziusammenhangen (T. IV, 7, 8; T. V, 6, 7), Formen, d ie aus den Fundorten
der Fri.ihbrcmzeze''i i,n Dalmatien 80 bekannit sind (T. IV, 6; T. V, 9). Im oberen Tei.! dieser
Schicht kommen d::e ersten Exemplare von Kerami.ktYPn vor, die fUr di e m :ttle re und obere
Schicht dieser Fundsti=i tte bezeichnend seli n wepden und auch VOll1 ,an dere", Fund orten Si.id
bos n iems her (T. IV, 10, ll; T. V, 8-10) gut bekannt sirud. Diese aitestc Sch' cht gehort der
Fri.ihbrc,nzezeit (Br. A im m itteleuropaischen Sinne) an und .reicM wahr.scheinHch auch -in den
AnfaJng der mi,t tJeren Broil1zezeit hine;n (B l).
l\1ittlere Schicht, Varvara B (S,tarke der Schicht in Soooe B a us d em .Jahre 1963,
ca. 1,10 m). Badener 'und "Li-siii-Elemente s';nd nicht mehr ver tretcn. Es i.i berwiegen ganz
Elemente, di vo,n den fruher unsys temaJt'sch fre.lglegten FundlS,teJle n Si.i:lbos niens her bekannt
sind (Debelo Brdo, Gra'dinen auf der H ochebene Glasinac - T. IV, 12-22 ; T . V, 11-13). Von
dem durch C'Url'i <J.u!'gegrabenen MaterLal gehort d.ieser Phase hochstwahrsch inHch dacS Frag
ment auf T. V, 16 an. Diese Schich.t i,st der mittleren Brorutezeit ZJl.lzLlschreiben (Br. B-D im
S:nll1e der mitteleuropa ischen Chroruologie).
Jiingste Sehich t, Varvara e (Skir.ke del' S~h i chL in "Sonde B aus d em J a hre 1963,
ca , 0.70 m). Der Gro[lteil der in Schicht B ve rtre tenen keramischen F ormen is t auch fUr
Schicht C chara.'kteristisch. AuRer ihnen kommen verei,nzelte Formen vor, bes-:mde rs entfaltete
Ornamentik (Karuneluren, eingeritz:te schr&ffierte Dreiecke, halbkreilSformige Einsdmitte, k on
zerttrische Kreise etc.). wie S': e beson.ders in Schicht B der Gradine "Pod be i Bugojno bekannt
Sind. Dieser Ph-a'se gehort wohl der gro8te Teil des von Curi (s. Abb. 2) ve r6ffen tli chten
Ma.terials w'e auch der BronzemeWel und die Gu8f0rrnen fUr Bronzegegenstande, d ie er fandso,
an. Diese ji.ingste Phase der Siedlung ist der Spatbronzezeit zuzuschreiben (Ha A-B).

d) Pod bei Bugojno.

Die Un tersuchungen a.n diesem Fun.do rt wurden vom Verfasser (1959-1965) cLurc h
gefUhrt. huf GrUtrld der Analyse der stratigrap his chen Angaben und der beweglichen Funde
unte rsch'!det er vier Sch ichten (s. Abb. 3), di e vier Hauptentwick.lungsph.asen darstelJen:
Altere Sied1n.l'ng (Pod A). D ie beweglichen Funde d ieser Schicht (T. VI, VII und VIII)
s telJen eine neue, auf dem Territorium BosnQens bisher unbekannte KuUu rerscheinu:n cr dar.
Die aJUSge;pragteSlten Elemen.te s-ind im Stil der sog. Litzenkeramik verzierte Gefa[]e (T. VI, 17,
18,21; T. VIII, 1, 2,5), in JugQ'slawien aus dem Laibacher Moor und aus der Bohle Viindi,ja bei

UVOD

STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

97

Die Mehrzahl
der

der Verf<l!S6er hervorhebt. daB

.n:och :kulturelle KontinultiH
auch Schicht B
den
beweglichen Flull:]de
IX,
Hi.r1Sicht eine neue Kulburerschdnung in die6en
darstellt.
Ornamente der Keramik dieser SchieM waren zwar
frilher
Ze:1'tral- und Sil.dbosniens (Varvara, Debelo Brdo,
bekannt,
e1'st Schicht
der S:edJ.wng Po{j be'! Bug'O'j.no, diese neue
als
Schicht als fremdes Element
charoMeris1isch
auch

Diese Phase stellt die natilrliche Ver

umfal-jt zeitlieh im allgemeinen
rhtl.Cf~tPTl
keramischen Formen und
Lm Rahmen dieser Phase li3JJt
Fzmnen ut1Jd Ornamente auf
Dieser Ho-ri:ZO!l1t kann de:!
IVa), dem

e) Die Gradina

Alihode.

A_ Benae
Jahre 1948. durch. In
der neueren systema,bischen Erforschungen ar1derer
Ma1erial dieser Gradina i!l1ter;pretiert der
Lokalitiit
Die erste und
Das Materiai dieser Fundsta tte
dem Acker
zahlreichste (auch wichtigste) bi1det .das durch
1-4), d~e zweite
Feh~m Karahoda
Material (T.
das an der
auf einem S1e;iJhalDg siidlich dieses Ackers gefundene ::vIa teri al (T.
6), und die dpitte das
Einschnitt des
am Ful3e der Gradina, ebenfaUs i;n sekun
ell:]tdeckte Material
des Materials 11I1d der
Jwmmt der Autor zum
die
),Alrhode A" und Alihode B"
hiel'
7

98

DR BORIVOJ COVIe

Der Pha5e Alihode A gehi:irt die S ch icht a uf dem ge wachse nen Boden und in den
in diesen eingegrabenen Gruben an. Der i.i be r w iegen.de Teil d 'eser Ph ase gehi:irt zur Badener
GI1UiI=\Pe (T. XVII, 5-8), doch sind in der Schich t a uch K eraan iikfr agm e n te VCl'tret n , die (form
und fakturma/lig) ein Erbe des .bosni schen p ti tneoI.ithikums da rstellen (T. XVII, 2-4). Indem
der Verfasse r d iese Ersche'i.nu.ng erkiart, g~bt e r der Auifassu ng A usd r uc , d all d ie Trager der
Baidener Kultur be im Vordr ingen n ach Zent ra lb0sn ;en noch d ie alte neolHhische Bevi:ilkerung
(der But.mir-Gruppe) .;mtrafe:n und d iese zwn T e il assirniUer,t en.
Der P hase Alihode B gehi:irt die ganze i.ib r ige Kultur sch icht auf dem Ac.-er des
F . Karahoda an. In di es e r Phase gibt es keine neo\ ;t hischen Traiditionen mehr. D ie Ba de n,,:,
Kerami,k ist auch wecjterhin sehr zahlreich (T. XVII, 9), abe r als neue Kultu r k ompone nte t ritt
jetzt auch Keramik der slawonischen (Vuedol e r) Gr uppe (T. XVIII , 1,2) in Erschci n ung. Au(ler
dem Marteriai, das diesen zwei H 3u pbkomponen ten a n.gchi:ir t, tr eten 've reinzel't auch ande re
FO'rmen auf, die w e de r zur Bad e-ne r n och zur ]3'\Non isch en Grllippe gehi:ire n (T. XVII, 10-13;
T. XVIII, 3,4). Von besonderer Bedc u;tu ng sind Fra " m nle, <r:e m it dem Abdruck eines <l ufg
wickelten Fadems (T. XVII, 10, ll) verz': ert si nd 'und d E-m Krei der L j,tzcl1.1keram.ik ange hi:iren.
das Fragment eines Ikugelfi:irm igen GefaDes mit zylinclr:schem H als 'und kie inem b,~nd3.rt:gem
Henlkel (T. XVII, 13), d a s gute n,t sprechunge n in ~chi cht A del' Gradina in V ~,r vara hat, grobe
zutngenfi:irmige Henkel (T. XVIII , 4), wie s ie a us S choJcht A in P od und von den Gla i::lacer
Gradinen her be-kann t s rnd, so wie ei n fra g men tie l' ter Becher mit zwei H cn kcln (T. XVIII , 3).
der dem For:rnenkrois der S0g'. rpanncmisch e n K era mik d er mitbleren Bro;nzezeit angehi:irt 173 - 1" .
Der Autor zieht den Schlufl, daf] die Phase Alih o de B das Ergebl1.'is des i m Laufe oer Fri.ih
bron:zezeit (Br. A) erfolg enden Vordringens der sla'lvo nisch e n Gl'1.1tp'pe aus Nor dwest- nach Zen
tralbosnien ist. Das En de di eser Ph ase fallt in di e beg;nne.nde mi,ttlere Bronzeze it (Br. B) .
Demn.ach kann a u ch die kurzandaue r.nde vorangehende P h ase Ali hode il. nicht W03 nrtlich
iD.ter sein. Sie gehi:iI'lt aJUch der Fri.ihbronzezeit . n , un d die Gri.in<dJung der Siedlung f'n.d et
fri.ihesten.s am Ende des Aeneoli.thikums , wnm ittelbar vor dem Beginn de r Fri.ihbl'Q nzcze! t im
mitteleuropaisch en Sinne (Br. A l), s tatt.
Die zwe i1e und dr i te Gruppe von Funden aus AI.ihoJCie (T. XVIII, 5-10) steDen
Spuren e iner jungeren, im de r pa tb l10nzezeit gegri.indeten S'iedlung d ar (Ali hode Cl. In ktu lt.u
r ell e r uil'1d chron;ologischer Hinsicht ka nn d ie e .ii.i ngste Sie dlung der Phas e B und dem Beginn
oer Phase C der S iedlung Pod bei Bugojrno (Ha A - H a B 3) gege ni.ibe rgestellot werden.
Im dritten Kapitel (Komparative Stratigraphie und Chronologie der Gradinensiedlungen
in Bosnien) analy.siert der Vel-fasser d ie gegenseiti ge n cbron oiogisch e n 'LlJI1Jd k ulLurelIen Bezi e
hwnge.n aIler bisher erf orschlen Gra inen,' d lungcn in B os i -, . Er sti.itzt sich aui d ie Fund e
von den systema,t hs ch un le rsuchten F undo r t . n un beZJ:eh t in d iese Ana lyse a uch jene l/.l.ka '
taten ein, fi.ir oie strat ig r allhische Ang b en nich l vor handen 'Unld. D :e E rgebnisse di es r
Analyse we-rden, sowe it s ie d ie Ch ro nologie betreffen, a uf der angesch'!Qsse en s ynchro ni:;tischen
Tabelle ,darges teIlt (I n bezu g aru f die Da tienm g der c;Jlzclnen Objekte w.ird der Les er .auf den
begleiten;den Text zu den IDus lra li!Onen vel'w:;e (" n) .

Zur kultureIlen K las. ifikati on der b:s h l' erfOl'schten Gradin e nsiedlungen legt der
Verfasser folgenJde -grundlegende FeststelIungeo:1 und Vermutu,nogen dar:
1. Der altes te Horizont in d en S je dlun gen d ieses Ty ps g'ehi:irt dem Aeneolithikum und
der Fri.ihbronzezeit an. Zur Grli ndun g ei ner S ie d lu ng s olc h en Ty;ps komm,t es zuers t in N rd
b0snien. Hiel' iritt a ls ii. lteste men;t die La sinja-KuJ tu rgl)u prpe in Erscheinung, der d ie altes
Schichte'l1 aruf der Gradina Zemunica bei Ba n jal uK. (Zem unica A) ul1!d a uf der Grad ina V is
bei Derventd (V,;s A) ang ehi:iren. Ebenfa lls im LauIc des AeneDlith>'lkums kCtr1l1.te nach Nord
bOSll'J.ie,n auch d :e B a de ner G J'1.lpp e vo rdrin.gc!1. Die z u d: e.ser G ruppe gehori.gen Grad imIDsied
lungen (Vinogradin e B, T. XVII , 11 90 und Al ihode A) konnen ,jed-och nicht alter 5e.in a ls der
A'u sgang .d es Aeneohthik.wns und d e r Beg inn d er Bronz ezeit in m itteleu t"O!pa is chem Sinne (Br. A).
Am Ende des Ae-neobth ikum.s dr ing,t nach Nordostbos n ien u.nrd in el as G e-bi e t um. den Unterlauf
der B osna d ie Kos tola cer Gruppe vo r. Sie lOsl hie r die La sin j.a- G rupp e ab, was arn besten
d ie Stretigraph.ie der G ra d in en'S iedlu ng Vi.s (Vis A
La. i.n ja-Gruppe, Vis B
Kl)s tolacer
Grllip;pe) zeigt. Ziemlich zur gle-i ch en Ze it kommt die sl.a w onis che Gn.lUJipe nach Nordwestbo;snien.
Auf 'der erwii.hnten Gr~dina Zem unic a lo st sie d ie r..a.s inja -Gr upp e (Ze munica B) ab und
gri.indet im Sanata'! mehrere Si e dIcungen von vorwiegend Gl'adinel1Jty pus. Die bekannte.ste dav on
ist jene in Zecovi (stratum V und IV).

2. Ende des Aeneoli l hik,lLffiS und im Lau fe der FTi.ihbronzezeit drtingt die Badener
Gruppe vom Norden durch da s B os.natal gegen Si.iden zuerst nach Zen tralkYYsn'ien (AHhode A)
und dann auch ,nach Si.idbosnien (Debelo Brdo 2D2 , Varva r a A) vor. B elim Vo r dringen i.n diese
Gegenden trit.t die Badener Grupp e mit den Resten n o li th ischer KtuIturg!'lup.pen (der But.mirer
Alihode A und der Li si i~-Gruppe - Varva ra A) i':1 Kont akt.

3. Im Laufe der Fri.ihbro::lzezeit dningt d ie slawo nische Gruppe .nachdem sie sich schon
in Nor.dwe s.tbosnien stabilisiert hat, von hie r nach Zent.ralbos nien, und Ende dieser Periode
auch .in das Quellgebiet der Bosna (DebeLo Brdo, T. XIX, 3 201 ) v'Jr. In Zentralbosnien vermi;scht
sie sich mit der Badener Gruppe (Alihode B), wahrend ihre RoIlEe und ihr S ch ioksal im
si.idlich e n Bosn:ien unklar ist. Auf jeden FaIl haHe sie hie r a u f die weitere Ent w icklung !keinen
gri:ifleren Einflu/l.

UVOD

U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA

BOSNI

99

4. Die ersten Siedlungen vom GradiQ'lentypus in Sudbosruien (Pod, Varvara, Debelo

Brdo, Kotorac, ~usae, Koutica) werde-n im LaiUfe der Fruhbronzezeit gegrUnde-t. Der Unter
suchungsstand gestattet es noch nicht, Kulturgruppen festz.us.tellen, die als Griin.der solcher
Siedlungen in Sudhosn.ien auftreten. Es .ka11Jl1 konstatiert werden, daD Sudbes nien zu jener
Zeit kdift! g en kuilturellen (und wahrscheinlich auch ethniJschen) SotrOmungen au.s mehreren
RichIbungen ausgesetZ!t war. huDer Kulburgf'l.llP!Pe.n, die aus dem No rd en YOl'dnmgen (Earlener,
slawonrische Grup:pe) maohen sich starke El,nflusse ~u.nd wahrscheinlich auch das Vordrin.gen
neuer Bevoikef'l..m g) aus MiM:elda1ma tieo , aus Westserbien und hochstwahrscheinlich e,uch vom
Suden - aus der Herzeg(owina. - bemeI1kbaT. inem Vordrin.gen aus Dalmatien kann mH
Sicherheit d ie Erscheinung der mit ges.ticheUen Bandem verzierten Keramik (Kotorac jm
Sarajevoer Feld'3, die Flwl1lde in den Glasinacer Tu.muLi207) zlUgeschrieben werden, uber M:l!tel
dalmaiJien aber dringt wahrschei.nld.ch alUch die Litzenkeramik nach Bosnien vor. Die EinflUsse
au's West5et-bien sind besondeTs in den Fonmen der altes ten Keramilk aus den Gla,s inacer
Tumuli 9B ,211-213 ev ident. Das Vordri..ngen vom Suden her spliegeit sich besonders deutiich in den
n2uen keram ischen F:ormen, d~e in Varvara Ende der Phase A auftreten und in der Phase B
v0Ther.rschen (T. IV, 10-18; T. V, 8-13).
5. Das Endergebnis dieses ko:mplizierten Prozes.ses kIU.ltureller ul1ld e,t hnischer Bewe
g'UJllgen und Verschmelznmgen in Sudbosniem. jst eine kiulturelle Unifilka.tion dieses ges-3mten
Gebietes an der Wen:de der fruhen zur miHleren Bronzezeit. Deshalb ka.nn man hier von einer
schon formierten K,uHurgDlI!p;pe srprechen . die der Verfa.&Ser vorlii.uEg siidbosnische Gruppe
der Bronzezeit" nennt. In ihrer a11eren Ph3!se (mit.tlere Bronzezeit) gehoren dieser GrolLPlPe
VarvaTa (B), Debelo Brdo, Kotorac, sow,ie die untersuchten Gradi:nen dJuf der Hochebene Gla
s;nac (Kusae, Koutica IUn:d wahrscheinlich OS0>vo) ,an. In ihrer jiingeren Phase (Spatbronze
zoit - Ha A-B) gehoren .au Ger den vorher erwahntoo auch aDIdere Gra.dinensiedLu.ngen um
Sarajevo (ZI.at.ite, SOIUlk blmar, Fo.rtica) zu dieser Gruppe. Wie <s ich diese GWlPpe ian Laufe
der isenzeit we.:terentwiokelt hart:, ist schwer vorauszusehen, weil eine sichere kOUltirn.llierliche
Entwic klung nur dJuf dem DebeLo Brdo, emer SiedIUJll,g, -ciie bis zum Ende der jungeren Eisen
ze;1 bes teht, bezeugt i<st. Him.sicht1ich der Bezeichl1lungdieser GTJU;P!pe ist ciliese nichot gane; Ipa,ss-end.
D:e bisheT be,k annten Fundorte diieser Gruprpe bilden ei,g ent1ich ei,ne Kette, die tin WeSlt-Ost
Rich tung (s. Karte l) verlauft, so 'd,aG s"ch ganz vo.n se<1bst der Sch1ufj aufdrangt, <sie bezeich
neten in Wil1klichkelit die nordliche PerclP'herie emer weHer ausgedehnten GX1U!Ppe, deren
Zentrum sich irgendwo weiter im Suden befindet. 'Wegen der noch aulierst Ilillzurelicheru:len
Erforschung dieser Gegenden (Herzegowina, sudI. KUs,tE'lnland, Montenegr.o) tst diies n3!ti.irHch
nur eme VermutUJllg, doch wur.dedas wendge, aus diesen Gegenden bekannte Material dafur
sprechen'26.
6. nie Sinuati-on Ln Zentroal- und Nondbo.snien ist im Laufe der mittleren Bronzezelt
dagegen aufjerst uniklar. Die einzige Siedlung, die ,die-sem Zeitr3'l.lm ZlUgeschTieben werden
kon.nte, ist Graruina im Dorie S a d ii bei Vlasenica (vgl. T. XIX, 16), a'uf der dedoch n'och kei ne
systematischen Ausgrabungen durchgefUhrt wOl1den si,rud. Der Verfa-sser nrinlmt an, d.aD im Laufe
der mi,tueTen Bronzezeit Nordost- und Zentra1lYosn!ien kulturelien E'nflu-ssen (<und wahrschei.nlich
auch einem Z'ustrom neuer Bevobke.l1l.Vng) von der sudoS'tlichen Per.i;pherie der P3!nnonischen
T,iefebe ne ausgesetzt waren. FUr diese Arun.ahme bieten einen gew.iJssen Anhait"PunJk.t die fruhen
EunflU sse aus diese-m Gebiet, d,ie arm Obergang aus der frUhen zur Mitt1eren Bronzezeit in
Al1ihode (B) und Bod (A) beobachtet w.ur-:den, ferner das schon erwi:ihnte Fragment aus Sadii
un,d schlielilich die bedeutel1;de Verwan:dtschaft I9palbbr0nzezeit1icher, am Untedauf der Bosna
gelegener Siedlungen (Vis e, Pi'vnica B), besonders ,aber der StiedLungen Zentral'bo.s.niens (pOld B,
Alihode e etc.), anJi t be-stimmten sudpannon ischen Gruppen (Vati:n, DubO'vac-2u'bo Brdo).
7. Die Spatbronzezeit (Ha A-B) ist eine Zeit, in der das Bedi.irfruis , Si.edLungoo von
Gradinen,tylPus zu grii'l1iden, wieder wachst. In jener Peri,ode -ist Nordbosnien dem gewalbi;gen
Vordringen d er T,r ager de,r westpannonischen Urnen.felderkultur ausgeset'Zit. Ihnen muD die GrUn
d'llng einer gr-oflen Zahl von Gradine.n.siedlungen in Nordwes<tbosnien (Zec"Y.v>i, Stratum IIIun:d II,
Kek'ia Glav~ca, c.ungar und vieler an:dereT) wgeschr.ieben werden. Im Gebiet Illm den UDlter
lauf des Bosna.flusses (und wahrscheinlich auch in ganz Nordostbosnien)treten die Trager der
westpannlcmi,s chen U.rnenfelderkultur auch als Griin:der einer Reihe von SiedlUJIl.gen dieses TyiPs
m Erscheinung (Vis e, P i,v nica B, Grad,ina ~n Vrela bei Derventa237, MaJk1jenovac bei Doooj238).
Au diesen Fundstelien sind jedQch auDe!' den tYlPischen Urnenfelderkll.llturiormen in bedeutendem
MaRe aJuch F'ormen vertre,ten, d ie mit e inigen ostparmo.n.ischen GrUippen (Vatin, Duhov'8.c-2'Uto
Brdo) wie auch gleichcz.e iti.gen FundlJrten Zentra,Lbcsniens (pod B) verwandt Slind. Deshalb i,st
der Autor der Auffassun.g, es hanidie skh hier 'Um eine 'klulturelle (und 'VIielleicM :auch ethnische)
Ve=isch!ung der UrnenfelderkultuT mit noch einem Element, das sich vorla>ufig nicht genalUer
fesileg en laG'!..
Auf Grund obiger DarIegungen schl ieBi der Verfasser, daB um Laufe der Spatbron.zezeit
in Nordbosruien zwei Haulptgrurppen von GradinensiedLul1lgen zu untensche.iiden seien: die Gruppe
Zecovi-Kekia Glavica, dne eine groBere Zah1 von Siedlungen im Una- und Sanatal, um das
Petrovacer Fetd sowie im 'bergigen Gebuet zwischen Una, Sana und Save umfaGt, und die Gruppe
Vis- Pivni ca, der das Gebiet zwischen den unterlaufen vOln Vrbas und Dr.ina angehort.

100

Na!azite
6:
7,8:
Zecov:,
9-11: Zecovi,

DR BORIVOJ COVIe

III
II
I

-Cl

'UVOD lT STR A TIGRAFIJU

r HRO N O L OGI J L PR. ISTORIJSKIH GRADINA lT BOSNI

TABLA I

- - ---. -- ~

-. .

~1

,,

,,

tl.

"

DR BORIVOJ COVIC

Tabla II
N ala.zi te (Fundort)

1-

7:

6: Zecov,i, Stratum III

Zecovi, Stratum II
8-10: Zecovi, Stratum I

Period (Zeitabschnitt)

Kasno bronzano doba (Ha A-B)

Poetak eljeznog doba (Ha B 3-Cl
V-IV v. st. e. (5.-4. Jhrt.)

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGI J U

PRAISTORJJSKIH GRADINA U

TABLA II

lO

BOSNI

LJR BORIVOJ COVIe

Tabla III
N alazite (Fundort)

1- 8. Vis
9, 10:

11-15:

V~S

e
e

(1,2)
2

P~vnica

Period (Zeitabschnitt)

Kasno bronzano doba (Ha A-B)

Poetak eljeznog doba (Ha .83)
Kasno bronzano

(Ha

'UVOD U

STRATIGRAFIJU I

HRONOLOGIJtf PRAISTORIJSKIH GRADINA U

BOSNI

TABLA JJI

' ..... J:

"T

@o
1

I. 9

/
I

\
\

", ,
11-

... '-. - -

-'

./

/
/

l _ __

bR BORIVOJ OVI

Tabla IV
Nalazite (FundoTt)

1--11: Varvara A

12-22: Varvara B
23--26: Varvara

Period (Zeitabschnitt)

Hano bronzano daba (Bz. A-B l)

Srednje bronzano doba (Bz. B 2-D)
Kasno bronzano dob;) (Ha A-B)

UVOD U

STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U

BOSNI

TABLA IV

'\
.,

fi

:j

,.,

(~
..

{~.1

- r~'
I

tt~ 1

ijJf(.. ,?

\, ~

I'

'~
\ ~'

"("

,~, t

" ,'.o;:>

~J,,
' \::8
. '.,-. .l

"

.')

(
./

,,--_
r
,

-- ... .

"--- - - -

l11

---- _/

..

(5",---,_~

<::---..
-~..
--

<--::

."

'- o - - - _ .... .

19

/'

lo

t\ .
.'10

'0--

---'

21

DR BORIVOJ COVlt

v
Nalazite (FI/ndort)
1~10:

PeTiod

Varvara

Rano
Srednje

11-13: Varvara B
14-15: Varvara C

16:

ValI'vara,
(uris

Curievo

iskopavanje

doba (Bz. B 2-Dl

Kasno bronzano
Vje'fovatno
bronzano doba
(Wahrscheinllch Bz. B-C)

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U BOSNI

TABLA V

II

13

12

DR BORIVOJ COVIe

Tabla VI
Nalazite (FundoTtJ

1-24: Pod A

Period (Zeit.absch.nitt)

Rano bronzano

(16.20,24

Jama T. IVIo)

Poetak

(16, 20, 24

Grube T. IVI5)

(Bz. Bl)

(Bz.

srednjeg bronzanog

1)

UVOD U STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJU P RAISTORIJSKIH GRADINA

U BOSNI

TABLA VI

@- - ~-------------

.- -
8

,
,,
I
I
I
I

iD
1\

r
\

------/ 14

-'.

zz

DR BORIVO,I COVI

VII

Nalazite (Fllndort)
1--10: Pod A

Period

Rano bronzano doba

UVOD U

STRATIGRAFlJU I

HRONOLOGIJU P RA I STORIJ SK IH G R AD IN A

TABLA VII

l~

8 -

G l a snik Zenl aljs ko g

mu z ei a

Arhe olo g ija

BOSl' l

DR BORIVOJ COVIe

Tabla VIII
Nalazite (Fundolt)
l-~

10:

9, Pod A

Pod A, Jama T. IV/5

(Pod A. Grube T, IV'5)

Period (Zeitabscl1nitt)
Rano bronzano doba (Bz, A-B 1)
Poetak

(Bz. TI l)

sredn,jeg bro.n:zanog doba

UVOD U

STRATICR A FIJU I

HRONOLOGIJU P ." tAISTORIJSKIH GRADINA U

BOSNI

TABLA VIII

10

DR BORI VO,] COVIe

IX
Period (Zeitabschnitt)

Na!ctcUite (Fundort:

Pod B

Kasno

bro~za~o

doba

U V OD 1..' STR A T I GRAF JJU

HRONOLOG I .JU ['RAISTO R IJ S KIH GR A DINA

B OS N I

TABLA IX

..

rA\
~
= ',

'

-. __l " j b

~
... . . ...

'"7

-.."' 0

'"

'"

"

"'

\ S.

, _- -- ,

""

lU

. ' cl

DR BORIVOJ OVle

Tabla X

Period (Zeitabsc1mitt)

Nalazlte (Fundort)

1-17: Pod B

Kasno

(Ha

UVOD

U STR ATIGRAFIJU

I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA U

TABLA X

"

BOSNf

OR BORIVOJ COVIe'

Tabla XI

Period (Zl'itab schnitt )

Nala zi t e (Full dort)

1-11: Pod B

Kasno

bron z~ll1()

doba (H a /\-B)

UVOD

S1' R ATJGRAFIJU

HRONOLOGIJ U PRA I STORIJSKIH GRAD I NA

TABLA XI

10

JI

BOSN I

Tabla XII
Nala!ite (FunaoTtI

1--13 Pod B

UVOD

U STRATIGRAFIJU I

HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA

TABLA XII

BOSNI

DR BORIVOJ COVIe

T a bla XII I
Nala:itc (Fli lI dort)

1-1 5: F o d

Per i od (Z eita bschnitt)

Star ije elj ezno d oba (V II I -V I v. " . cl

(AHere Eiscnzr-:t: S. G. J h l'l. )

(l.

2,7 9

P ud

II

(Poce tak elj ez. og d b,1 -

Ha

n 3)

L" \"OD

S 'I' !'\ A T iGf{,\FIJL'

H E O:--lOLOGIJ'J PRAISTORIJSKIH C:RA DIN :\

TABLA XlII

10

/,
I
(

,,
il.

DOS N I

DR B OR IVOJ CO V I e

T a b la XIV
N(]IQ~itc

]- 15 : P od

Period (Zeitabsci1nitt)

( F lmd ort)

Starije e ljezno dobcl (V III- VI \' ..- t.

(Altere E isenzei t: 8.-6 . .Jhrt.)

(l.

3. 4 : Pod

(l 2,

e l)

13: Pod, n ,ljmladi ho r iz') nt sloj a

P oet ak

e;

Schlusshorizont der Schicht el

Kr aj VI
(End e 6.

eljeznog doba (H a B 3)
poeta k

V v. st. e.

Beginn 5 . .Jhrl)

e j

[; \ '0 0

l- STRATIGR.\rlJl;

HRONOLOGIJL:

PRAISTORIJSKIH GRADI:'-i !\ li

T ABL A XIV

12

15

BOSNI

BORIVOJ COVIe

Tabla XV
Nala:;ite (F(lndun)

1-21: Pod D

Period (ZeitabschTlitt)
V - I V e , (5,--4,

UVOD

STRATIGRAFIJU I

HRONOLOGIJU FRAISTORI.JSKIH GRADINA U

BOSNI

TABLA XV

~J

G -~J~

\,

l:'>
,

. . . . - __ J __ - ;

/:~:-..:<\

,.

:'1~/--::'
\
/;-:'~,
t'

""

1/

\\

lj

l'

tS

]~

tG

' - ---,- -

.-~

1<

- -/
9 -

Glasnik Zemaljskog muzeja -

JJ

Arheologija

i. \

ze

.. /

21

ts

DR BORIVOJ

COVI

T abl a XVI
ll' r11 o : i f e IF m doT1)

1- 15 : P od D

Period (Z citab"c/mitt)

V IV v . sL e. (5

Jhrt)

U V OD

lJ

STR ATIGRAFIJU I

HRONOLOGIJC

PRAISTORIJSKIH

GRADINA

BOSNI

TABLA XVI

]2

15

14

15

DR BORIVOJ COVI

T c 1)11 XV II
N(/l a :i.' L~

(Fn n d oH)

Period (Z ell a b ~ c h n i ti)

l : V '.n agradin!: B

K as n i e n c o lit - p o l' k r anog b ro nza nog doba?

(" pi'iti:ineo li th ikum - B egi nn

d0 1' F ri.ihb ro n z('7. ': t " )

:2- 9 : Alill'J de A

Ka.;ni eneol it - l'a:10 brn nzanu

(. pti taneo lilh ik um Bz. A)

lO- l :' : Al ihod e B

R a n l) bron z:.lno do b : (Bz A- B l )

po ela k

ba

s rednjeg bronzanog

'-'VOD

U STRATIGRAFlJU I HRONOLOGIJU PP.AISTORIJSKIH GRADINA U

Ti\BLA XVII

BOSNI

O R BOR I VOJ COV I e

T a bla XV I II
i'/a/a: ii!re ( F' Ull ciorr)
A li hod~e

5-10 : AI:ho cle

1-

4:

Period (Z eitabschll it t)

Rano bronzano - p'J etak s rednj g bronza no!!

doba (Bz. A-B l )
Kasno bronwnn dob o (H a . - B 3)

UVOD

STRATIGRAFIJU I HRONOLOGIJ1J

PRAISTORlJSKIH GR A DI NA

U BOSNI

TABLA XVlll

lO

DR BORIVOJ Co VIC

T a bla XIX
Nala zite (Fundort)

1- 4: Debel o Brdo

5:
G, 7:

Debelo Brdo

Fortica

Period (Zeilabschnitt)

Ran0 broi')zano doba (Bz . A - B l ?l

Kra j s rednjeg i kasno b ron z;lI1f1 doba
(Bz. D- Ha Al

8- 12 : Kotarac

Ran o bronza no doba (Bz. Al

13:

Soukbunar

Kasno bronzano doba (Ha .';-B l

14:

Fortica

K asno bronza no dob a (Ha Bl

15:

Debelo Brd o

II-I v. s t. e. (2. -1. Jhr t.l

iti:

Sa di i

Srednje bron zano doba ')

(Mittlere Br0nzezei Pl

U VO D

U ST RA TIGRAFIJU I

I-IRONOLOGIJU PF.AIS TORIJSKIH GRADINA U

BO SNI

TABLA XIX

jj

DR BORIVOJ COVIC

xx
(FundurI)
J'

Period (Zeitabsch nit t)

Debelo Brdo
A--B) )

2.

3 4.

Debelo Erdo

Debelo Brdo

6.

Soukbunilf

Kotorac

8'

Soukbunar

9.

Debelu Brdo

II

U-l5. Debelo Brdo

16.

Debelo Brdo

17.

Debelv Brdo

18 Hl'

Debelo Brdo

20-22. Debelo Brdo

24.

Debelo Brdo

25,26. Debelo Brdo

28. 30. Ku;; tica
29.

Kusae

31 :

050\'0

Rano bronzano doba? (Bz

kasnog bronzanog doba
Kasno bronzano -dObd (I-la

Poetak

eljeznog doba (Ha B 3)

Starije eLjezno doba (VIII-VI v. st el

(Altere Eisenzeit, 8.-6 . .Jhrtl

V-IV

st. e. (5.--4 . .Jhrt)

Bronz<mo doba (Bz. B-Ha Bl

Kasno bronzano doba (Ha A-B)

Srednje bronzano doba (Mi ttlere Bz.)

u VO D

STRATIGRAFIJU I

HRO NOLOGIJU PRAISTORIJSKIH G RAD INA U

BOS N I

TABLA XX

-~

"

-- ---- - --.----,...----1

'II

.......
' .....

.c..

,' .. 2B
,
_ _ J:... __

--

_
7

--

If

_.....-

,"

,,'

DR BORIVOJ COVIC

T abla XXI
Nalu: ! ~te

(Fundon )

1- 3:

Ku sa e

.. 12 :

Kusu e

Period (Zeitab scI! lli tt)

Rano bronza no do b a (8z . A B Pl

Srednje ili k asno bro n zano d oba
(l'vlilll cre oder

&p~itc

Bron zczeit (Ha A-B) l

UVOD

U STRATIG RA FLJ U I HRONO L O GI.rU PRAISTORIJSKIH GRADINA

BOSNI

TABLA XXI

12

DR B O R IVOJ OVle

Trl bla XXII

N ulazite (F!Lndort)

1, 8:

Kusac

2- 7 : K u:;c .:e

Period (Zeitab.sc I1h ittJ

Kasno bronzana doba (H,) :\ B I

Srednje il i

k,;:;110

bronz a no dobil

(Mittlere oder spi:i l c Brol1 /.('1.(";1 (Ha A-B))

9.10:

Koutica

Srednje ili kas n o bronz ano ct b ;1

(Mittlere oder :;)Jate

ll:

K0U tica

Hron L cz c ~t

CE-1: t :\-B))

Rano bronzano da h a (Bz A -B 1"')

L-V OD

l-

STRATIGRAFI.Jl; I HRONOLOGIJU PRAISTORIJSKIH GRADINA

BOSNI

TABLA X X II

10

II

BORIVOJ CovrC

1':1,)]a XXIII
(Funda".';)

K:<'

Period

Srednje

kasnu

(i\!Lttlere oder
4.

Koutica

BTODzano doba"

0:

Osova

Bro,1zano doba? (BronzezeiP)

10:

Osova

Kasno bronzaw) doba (Ha

ll:

Oso\'o

Rano bronzano doba (Bz" A-B l:)

UVOD

U STRATIGR i\ Fl.JU I

HRONOLOGIJU PRi\ISTORIJSKIH GRi\D I NA U

TABLA XXIII

JO -

Glasnik Zem a l js kog muzej a _.- Arheolog ija

BOSNI

Dr IR1\1A CftEMONIK

Rimska vila

II Viiima

DIE ROMISCHE VILLA IN VISICI

Meu

tragovi
Orui

Ifims:kim lo'kalitetima du
toka Neretve C. Patsch 1
koju zauzima, i lokalitet "Kuita u selu Viiima kod
od Narone i svakako su 'u rims:ko doba
je, po Patschu 2 ,
Viie dana's Neretva. Blie Vii ima
kod
. Put je vodio kltoz
Dolu i Pribilovcuma. Kako je
kod
o'stat.ke
mO'.sta, moe
put 1'2 N arone udoliinu
maraE blHi povezani dohrim
nisu otkriveni.

istei njive, vla,snici su na

i stubova. Za stub
vUe 'll Viiima, Ikao i
izgradn}u kua u Viiima. Tako
kua u Viiima naen dio

Kuiitima

nalllaziH na
u da je \Sa

Kuita.

izveo
sa mozaicima li zidnim
vanja su vrena ad 1956.
Veljku
Brani
l C.
P a t e h, Wissenschaftliche Mitteilunge;n aus Boooien und der Herzegov:'na
(da,lje: WMBH) XII, str. 99,
C. p a t s e
Zur Geschichte und Topogra;phie von Narona, Schriften der Balikan
kommiss[on V, Wien
str. 97.
'
ovog puta otkrili su,
u ovom kraju, D, Serge
jevski

lQ*

148

DR IRMA CREMOSNIK

U rpoeuku se imao utisak da se n3 njivam a Muki'je Za v il an i Zejne a,e na

Ku itima nalazi ovea zgrada, jer su na istonom dij e lu ovih nj iva naeni fragmenti
orpeke i :kamena. Iskopavanja su, meutim, pokazala da '~e objek al protee i dalje od
Kui,ta prema sjeverozaJpadu i zahvata i njive prema Skoimu, k oje je Pabsch z3lbil.jeio
kao poseban loka litet, aji bez preciznijih oznaka njiva. Do s3Jda o()s: r iveni dijelovi vile
nalaze se na njivama (Sl. 1) Sjekirice Pleme, MU<kije Zav ita n, Ve lij Zavilana (Ramia),
Zejne oe, Mate i Nikol B okovia , Falaka Damjana i brae B al j i a (perce,le K. O.
Vii~-Draevobr. 1073 rio 1078, 1081 i 1082). Izgleda , meutim , da s
zgrada prostire
i dalje jounom !SUranom parcela 1083 do 1089, da :prelazi put (korito B r egave po mjesnoj
tradiciji, a:li bi moglo biti i 'korito Krupe) i d a zalazi u ,nj ive Cvi t a n ovi Ru e i pod
kue uz ove njive.
L o~kali tete oko vile u Viiima Pa ts ch
Da bi se d obila sliika 'kra'j a u kome se nalazila
da se ponovo 'pregleda najblia O'kolina vile.

esto

navodllb ez pre ciznijih podataka.

vila u Vi iiima, bilo je nuno

antika

N ajJblii lakali teti .o ko vi le u Viiima .koje spominj e Pa ls ch rsu u balti Ibra

himbega MuratJbego v i a MaJog, na nji vama Vasvije Buatlije i osta('i naselja uz stari
mosta,rSki .p ut izmeu Viia i Tersane' . Bata Ib'fahimb g nalazi la se , po kazivanju
starih mjetana, iza kafane Avde Komada kuda Lla.nas te e l eretva. Cita v taj kompl ,ks
zemlj ri ta, zajedno oSa starim putem za Mostar koj'i je iao uz Neretvu, odm ije.]a je Neretva
koja s talno rpodriva i odno~i ovu obalu. Ovaj lokalitet je b io naj vie 500 m udaljen od
vil e u Viiima. Drugi, isto tako samo 500 m udaljen lokalitet, pr :is tavlj aju ostaci na
njivama Vasvije Buathje, danas vlasn.i,tvo Iporodica Jur,kovia i Bla e v i a, koje nazivaju
Kuetinama. Nj ive se nalaze uz put prema C3Ipljini, oko 150 m v ie Av'CIine kafane,
iza ku e Svetika Dake. Po prianju starih ljUdi , iz ovih njiva s u 'k u. ima vukli kamenje
povaeno iz zidova. Dalji lokalitet uz put za a'pljinu, 1 km dalje na Inj ivama Ceme.ri,
sa njivama Krndelja , JUJikovia i Brajk ovti a proteu se oko 300 m a dana nji <stanovnici
ovoga kraja ne pamte da su gd j e usta nov ljeni ostaci r U. evina. I o:;tatke naselja izmeu
Viia i Tersane Patsch blie ne lokalizui f' . Oni su net o v ie ud alj e n i od vi le , oko jedan
kilometar. Po podacima koje sam dobil" od l'ClJdni ka Ekrema D e d i a, koj i je uestvovao
na naim iskopavanjima vile u Viiima , mogli 's u se poblie oznaiti osta ci jeLIne zgrade.
Ek re m kae da je kopajui na njivi .. voga oca Mehe Dedia na iao na ostatke !Stubia
(hipok3Justa) iste onakve kakve je vidiO' u vili u Vi,i~ma. Ova njiva s e nalaz.i lijevo od
dananjeg puta uz N eret vu koji vodi iz Vi 3 ia u Tersanu, i'3Pl' d sam og naselja Tersane .
Njiva je udaljena 30 m od Neretve a oko 150 m od eljeznikog m osta na Neretvi.
Danas na ovim lokalitetima nema vie ,nikakva traga ruev ina na p ovrini njiva,
osim pogdjekojegsitnog otpatka ad kamena, j P!' s e njive prilikom obr a iv a nja s talno iste.
Uslijed toga je dan3s nemogue na osnov'u 'pregleda ter ena uoiti na tom mjestu ma
kakav 'trag .lokaliteta, p o kome 'b i se moglo s uditi O vrsti graevina ili nase lja. Iz pojedinih
poda taka o lokalitetima vidi se da jl' vei na o's ta taka nekada n j ih zO'r a da raznesena.
Iskustvo iz Vi<ia :pokazuje dase rimski t emelji ovdje mj s ti min o n a laze i Ina 2 m
dubine, a naplav NEretve iznad rue\ ina var ira izme'u 0,30 i 1,50 m , p r ema tO'me da li
su ruevine vie ili manje raznesene. Pu prian ju mj e-.la na , naplav z ml je koju nanosi
Neretva rs ee 'sve do 5 m dubine, ispod koje se javlja rjeni lju na k. StO'ga ostaci ruevim
veinom lee dubok o i ne mogu se danas vie na povrini uoi ti.
P o svem u sudei , vila u Vi i ima bila je u kra ju gu "lo n a ~e lj e n u. Ova gusta
naselja postojala 'su ovdje zahvaljujui, bez sumnje, 'fa.noj i jakoj r omani zac;iji, blizini
Narone i vrlo pl odnom zemljitu. Ovaj kraj se u ope smatra jednim od najgu'e nase
ljenih krajeva u rimsko daba u Ilir iku . P o Pa bschu' .pojas u ikome se r ano osjetila
romanizacija ide d o linije Du v no-Mo st a r. U ,procesu romanizac'ije O'vih krajeva vanu
ulogu odigral a j e Narona i njeni g:raani , veinom trgovci i vete ra ni . U ovom kraju, u
Tasoviima IkO'd Capljine, naen je najstariji rimski natp':'s ko j i s u po digli braa Marcus
Gaius iz Naron e" . I u CaJpljini imamo tragova o rgraani ma nasel je nim iz Narone.
1

r.

C. P a t s e h , WMBH XII, 1912, 99.

C. P a t s e h, WMBH XII , str. 93 .

I L III, 14625 ,

"e

RIMSKA VILA U VISI CIMA

149

Kulturni uticaj Narone na stanovnike ovih krajeva osjetio se ",rlo rano. Ve u

V-VI vij eku pr. n. e. Narona je centar grkih trgovaca, a poev od III vije-ka pr. n. e.
poinju se ovamo doseljavati i italski trgovci. U I vijeku pr. n. e. Narona je vaan
administrativni rimski centar, sjedite conventusa (pravosua) za okolne kirajeve. Iz
polovine I vijeka -pr. n. e. su i prvi poaS!l1i spomenici '3a javnih z,g rada. Pod Vatinijem,
sve do 39. godine pr. n. e., dok nij e ponovo osvojena priv,r emeno izgubiljena Sa:lona,
Narona slui kao baza za operacije :protiv Dalmata. Za Augusta ona postaje colonia.
Po slije konanog osvajanja ovih krajeva 9. godine n. e. grad se ukraava -novim zgraidama :
podie se pozori'te i hram pos veen kultu Augusta 7.

SL 1.

Stanovni, tvo Narone bilo je u to doba, suidei po nabpisima, razno,ro:dno, kao

i u ,drugim colonijama. U Naroni nalazimo vrlo bogate libertine, osloboenike robove,
Grke i OrijentaIce, koji ine veinu colegiuma seviTi AugU'stales, nosioce kulta carske
kue s . U Naroni je bilo i vrlo mnogo ItClilika. Pri kraju J vije,ka n. e . Narona je po bToju
Italika na drugom mjestu meu gradovima u Dalmaciiji. Brojni su Ita-lici iz sjev'me
Italije, zatim iz srednje I-talije pa i iz Rima. Iz Rima je i prijatelj M. Tullius Cicerona,
M. Balanus, 'pozna t iz Ciceronovih pi-sama". U Naroni nalazimo i hrojne veterrane, koji
su veinom porijeklom iz Italije, kao i Italike iz .rimslUh colonija na istoku (npr. iz
Sebastopolisa)'o. Najzad, jedna treina nadgrobillih natp'isa u Naroni spominje i robove,
koji su, osobito u I vijeku n. e., u junoj Dalmaciji bili vrlo brojni i veinom su pripadali
ital-skim koloniotima. Robovi su najvie upotrebIjavani za poslove na velikim imanjima
u okolici colonija. Oni su se kao radna snaga na imanjima u junoj Dalm aciji zad.r ali
ja 'i u III i IV vijlku n. e. kod italskih kolonista, dok u unutranjosti Dalmacije ve
u III vijeku n. e. imamo tragove kol onata (naseljeni zem.JjoraJdnici koji su plaa.Ji zakup),
jer je broj robova sve vie opadao.
7

C. P a t sc h. Zur Geschichte und Tapographie von Narona, str. 23-25.

Ibi.dem, s.tr. 110.
C. D ,a i c 0 v i c i, Gli It.alici nella Provincia Da~mat ia, E)phemeris Dacoromana V,

1920, str. 115-118.

10 G.
A l f b l d y, Die Siklaverei in Dalmatien zu.r Zeit :des Pr,iJncLpa,ts, Acta antiqua
Academiae scien-tiarum Hungaricae. T. IX, fa sc. 1-2, str. 126.

150

bR IRMA CREMOSNIK

Tipu velikog robovlasnikog imanja -blizu colonija odgovara i vila u Viiima.

To zakljuujemo po luksuznim stambenim 2lgradama i mnogim nuzprostorijama i radio
nicama, a i po tome to 'se luk'suzni ivot u njoj neometano odrao sve do Ikraja IV
vijeka n. e., iako su se prilike od I vijeka bile ve mnogo promijenile. Od II vijeka n . e.
ne pridolaze vie hrojni italski kololIlisti, mnoge porodice kolonista vremenom sirr'omae
a u gradove se poinju na.seljavati bogati orijentalci. I bogati osloboenici , libertini, gube
na znaaju, te u III vijek'u n. e. nestaje i calegiuma sevira. Robova 'Sve vi e nestaje.
Ipak se pojedine porodice Italika odravaju do kraja IV vije~ka n. e. zaje'dno sa svojim
robovima l'.
Jednoj takvoj porodici Italika, sudei po jakom uticaju Italije na njeinu arhi
tekturu , vjerovatno je pri;padala i vila u Viiima, koja je nalStala koncem I vijeka, u
doba najveeg maha na's eljavanja ita-j'skih kolonista, i odrala se do kraja IV vijeka, do
konane propasti robovlasnikog sistema . Okolna imanja oko Narone nisu pIreivjela prve
nalete varvaTskih pIemena .prili'kom seolh e naroda, to se desilo utvrenoj Naroni, za
koju Patschl " smatra da je razorena teik oko 600. godine n . e . Docnije ona vie nije
uspjeIa da obnovi staJfi znaaj. Na ruevinama Narone kacsnije je osnovana manje
znaajna slavenska opina Vid .
GRAEVINSKI

OSTACI VILE

Otkrivena vil a sastoji se od nekoIiko zgrada razliite namjene, meu kojima

luksuZlIle stambene zgrade ine glavni dio i zauzimaju centraIni 'p rostor. Zgrade se
dodiruju i meusobno su povezane tak o da sobom zatvaraju vea ili manja dvorita .
Periferija ovog komp.lek\sa zgraJda ograena je zidom ondje, gdje se na periferiji nalaze
otvoreni prosto'ri dvorita, 'ponekad i veih dimenzija (vidi prilog I). Dvorita su i'o;pitana
samo du zidova i manjim 'probnim rovovima .
Prema tome, grupa ovih zgrada ini jedan zatvoreni kompleks u kome se
izdvajaju pojedine zgrade, 'predstavljaj,ui cjeliruu za se, a odvojene su o bino dvoritima.
Tako moemo izdvojiti kao rprvu sjeveroistonu grU/pQ1 prostorija (objekat A), grupisanih
oko pei za opeku i slobodnog prosto.a 1. Drugu grupu ini zgrada saperistilom (objekat
B). Od njenog jugoistonog 'ugla nastavljaju Ge prostorije sa htpOlkaustom (obj.ekat C),
na koje se nadovezuje dvori'te IV sa radionicama. Juni zid dvorita IV nastavlja se
prema istoku i p.red junom fasadom zgrade sa ;peris'tilom zatvara dvorite V. Na sjeve
razrupadni ugao zgrade sa perisUlom nals tavlja 'se red prostoTija koje je veu sa grurpom
zgrada (objekat D) -sjevernom zgradom kompleksa vile. Obje:kat D Ise saatoji od jedne
duge zgrade (june), u Ikojoj se Ipre~postavlja da je :bila banja, i z8Jpadne i sjeverne
zgrade koje se na,dovezuju nanju . Zgrade 'Su raspmeene oko etverokutnog dvorita
tako da im oblik lii na slovo U . Prema tome su takve zgrade naZV8Jne U-zgrade .
Sve tri zgrade imaju prema dvoritu trijem (rporticus) , koji ih meusobno vee. Cijeli
obHk ove grupe zgrada se jo ne mo e dati jer je nj ihov istoni dio jo nei spitan.
U ovom komplek>su zgrada, glavne zgrade (objekat D, B i C), koje se istiu
svojom bogatom opremom, postavljene su pravilno u jednom pravcu jugoistO'k-.osjevero
zapad. I u arhitekturi ovih zgrada teilo se za pravilnou i simetrijom. Meutim, cijeli
kompleks sa dvoritima ne daje sliku pravilnog i simetlfilIlog ra's poreela, i to zbog sk.re
tanja zidova pojedinih nuzprostorija od osnovnog rpravca glavnih zgrada. Slina se pojava
moe pratiti i kod nekih zgrada velikih fundu.sa, koje pone-kM pokazuju neopravilan
razmjetaj zgrada i vrlo nepravilne oblike dvorilta. Ta'kav je sluaj i sa vilom u
Viiima . Nema sumnje da GU to diktirale pra'ktine potrebe gazdinstva . U razmjetaju
i obliku zgrada antikih vila vlaIdala je v elika sloboda, tako da se sKoro ne mogu nai
dvije sline osnove ovih ve,l ikih luksuznih vila i fundusa.
Prema tome, namjena pojedinih grupa prm3torija moe se odrediti s amo na osnovu
ouvanih graevinskih ostataka i nalaza u njima. Sljedei podaci o ostacima zgrada i
nalaza o\Svijetlie , koliko to doputaju ouvani o,staci, funkciju pojedinih zgrada. Moramo
11 G.
Alfoldy, op. cit., str. 132.

," C. P a t s c h, Zur Geschichte und Topogll'a;phie von Narona, str. 101.

RIMSKA VILA U VISI CIMA

151

odmah napomenuti da su mjestimino, osobito na perifeflnim dijelovima, ostaci zidova

jako razneseni, a i slavem.sko naselje i grob Ije veoma je otetilo pojedine zgrade. Zato
e i pojedini problemi arhitekture ove vile morati ostati nedovoljno objanjeni.
Sudei po ocuvanim zidovima u objektu B i poneto u objektu C (kod svih
ostalih o'b jekata ouvani su samo temelji), zidovi su graeni od opeka dok su temelji
graeni od ob:luta!ka. Temelji su graeni .kao i kod ostalih antikih vila i uobiajene \su
irine, 50 cm, kao i zidovi iznad njih . Izmeu dva reda oblutaka, kojima je otesana strana
okrenuta licu zida, prostor je popunjen smjesom ljunka i maltera. Temelji su kod
obinih podnica 60-70 cm visine, a kod podnica sa hipoka'UiStnim sUbstrukcijama vii
za visinu stub\a sUbstrukcija.
Zid od trokutastih opeka raen je u tehnici zvanoj )' opus testaceum . Trokutaste
opeke (bipedale-s) rea ne su duom stramom uz Ike zida, dok je prostor izmeu oba reda
trokutastih opeka popunjen smjesom maltera i ljuruka (T. I, 2). Ovaj nain zidanja
je est u Rimu ve za Klaudija (u I vijE.'iku n. e.) i odraava se do kraja II vijeka n. e.,a
Naprotiv, u Galiji se ova tehnika pojavljuje tek u IV vijeku n. e. H Po saauvanom dijelu
zida u jugoistonom uglu june fasade zgrade ISa peristilom moe se zakljuiti da je
ova juna fasada bila raena u tehnici zvanoj opus reticulatum, dakle g:raena je od
malih paralelopipednih opeka (T. I, 3). lova tehnika se jaV'lja ve u doba Klaudija i
traje do 180. godine n. e. Tana varijanta ovog naina zidanja po kojoj bi se zid mogao
preciznij e datiratP" ne moe se 'Ustano'Viti, jer je sauvan samo mali dio ovog zida. Zid
pripada sigurno kasnijoj fazi, jer je u ovoj tehnici graena samo jedna strana zgrade,
dok se na drugim stranama nije naao trag ovih paralelopipednih opeka. Ve u doba
Vespazijana u tehnici opus reticulatum izrauju se \Samo ~staknute zidne pov.rine, a od
doba T'l'ajana do Aurelija ovaj se nain zidanja jo vie reducira '6

Objekat A. Grupa prostorija .koja zatvara sjevero-istonu stranu kmnlPtleksa vile

najmanje se mogla ispHati, jer veina njenih prostorija zalazi pod kue (Sejdijevia
i oe), dok je ostatke najistonijih prostorija, izgleda, odnijela rijeka koja je nekada
ovuda tekla a tim njenim koritom dana,s prolazi put. Ovu pretpostavku potvruju tragovi
ostataka zidova koji se na'laze i na suprotnoj strani puta u njivama Rue Cvitanovi,
gdje se vjerovatno zavrava istoni ugao kompleklsa vile.
Ovaj objekat A odvojen je od objekta B dvoritem I i samo prostorija 10 na
sjevernom kraju dvoriS>ta slu'i kao veza sa sjevernim i istonim prostorijama objekta B.
Objekat A dijeli 'pe za ope1<u na grupu junih i ISjeveTlIlih prostorija, koje se, izgleda,
i po namjeni razlikuju.
Cetiri june prostorije (1-4 A) orijentisane su kao i zgrada peristila. Njihov
jugoi'stoni ugao se nije mogao ispitati jer zalazi pod vonjak pa,r eele 1073. Dvije
krajnje duguljaste jugOistone prostorije su nepravilnog oblika: njihov sjeverni zid je
kos, jer se na njega naslamja pe, iji poloaj Skiree od pravca jug--;sjever neto prema
zapadu . Prema zapadu skree i grwpa sjevernih prostorija. Dvije nepravilne duguljaste
prostorije (2 i 3 A) ;popoene su namazom od k'l'enog maltera (Estrich). U njima je
naeno ostataka velikih posuda i amfora. D'r uge dvije prostorije (l i 4 A), koje ve ulaze
u dvorite I , nisu imale ~raenu podnicu. U njima se nasao vie od 10 cm debeo sloj
sitnih grumen ova crvenkastih i ukastih nedopeenih otpadaka gline. Sudei po ovim
otpacima ova grupa prostorija je vjerovatno sluila kao radionica uz pe za opeku. Ovoj
grupi prostorija pripadaju i druge dvije prostorije (5 i 6 A) 1<oje su sa tri strane okruene
dvoritem I, i prislonje-ne na sjevernu grupu prostorija s !kojima, 12lg1 eda , nisu bile
povezane. love 'prostorije nemaju podnice, te su vjerovatno, kao i 1 i 4 A, sluile kao
radionice. Dok vea 'prostorija 6 A priJpada prvobitnoj gradnji, prostorija 5 A je kasnije
prigraena uz nju, jer se dograeni zidovi nalaze na pola metra debelom sloju ruevine.
Ovoj grupi radionica priJpada svakako i otvoren prostor I, koji ih okruuje. U njegovom
13 Giuseppe
L u g l i, La <tecnica edilizia RQmana Vol. I, Roma 1957, str. 590.
" Albert G r e TI i e r, Manuel d'archeologie Gallo-Romaine, Part. III, Paris 1958, str. 68.
G. L lU g il,j, op. cit., -str. 487.
16 Esther B o i s e
van D e m a n, Metoos of determining the date of Roman concrete

1.

monuments, American Journal of arc-heologie XVI, 1912, 400--444.

keramike.
meu

se pro-

Nad

Centralno
objekta A zauzimala je
oblika
centralnim ka nalom 'irine
est uih
kanala. Od
uniten od tri naknadno
(5 X 10 m). Tip ove
su
krovnih
kao i ostaci
u
osnovu kojih bi se

etvrtastog

pei

se

iveliike
da se
svoga
maniji, a i
tek u II

za keramiku su
u I
etvrtaste osnove

javljaju
Pei

ve

von EadE'!Yl-Aquae HelvPj

Sch:rif
Walter D r a c k.
ten des Instibuts fUr Uhr39.
18 K u s i n s z k y
BaUnt, Bud3ipest
JO R.
For r e r, D'e: romlschen TerrasigHl;ata Topfereien von Heaigenberg-Dinsheim
und Ittewei!er im E!sas, Stuttgart 1911, 08.
'o Ch. L T h o m
in der Romer:4::J.dt bei Hedderheim,
Uber
romi sche F'unde in Hedderhe:m,
1894, 12, Tat. II,
01 Ges.rg Wo l f, Rc.mische Topiereien in der Weterau, Westdeutsche Ze:l:,chrift XVIII
(III), 1899, 223.
G Wo l f, lVI:'tt".ungen liber romische Funde in Hedderheim IV. 1907, str. 90,
Fussnote 3,
"Anton S m o ct i , Arheoloki Ves'milk IX-X, l, 1958-9, str. 40.

VISlrMA

RIMSKA

153

u takoe smatraju da je sluila za

u Viiima potpuno nestao, ne moe se odrediti da li
keramike. U ovako slonom -domainstvu moramo svakako
na to
i ostaci keramike.
za keramik u postoj ala
na
ove istone
tokom rijeke i \kuama oko nje.

damije
keram1ke. Kako

isklj ueno
grupe

Objekat B
oko
prostorija sa

sa
vrta:
strane.

a dva reda
(porticus)

i junoj

ifUl'fv.5 IZ RIIf;,/('.ac

K.IIJ.:rINlIIl SLO:lIIf!I.I-liI!!VIJJA
~.

j)OA

/'f(lZAI)(

:SA tlALAZIi'1A

_ _ z/DOVI

AtASIP (Ji> /..ONLJEdE

1f(l.J...:T/K.E

Sl. 2.

fasade
opu's
ostatku zida u
24

W.

istonom

R a d i mk y,

bHa obloena malim

po malom ouvanom

fasade (T. I, 3).

WMBH VI, 1899, 528 i GZM VIII, 1896, 110.

154

DR IR:c,rA (':REMOSNI:K

Otvoreni centralni 'prostor

oblika
X 14
podnice, te
mo.da
d v(}strukim zidom:
sluio kao
20 cm
ili neka vrsta
pola metra
kamena sa dnom poploanim O'P'e'K.orn.
vrta u
metra, dok se na 'strani
trijema i vrta
naeno na ovom 'prostoru nita. Ni tragovi
nisu ouvani. Naen je samo fragmenat
stubia
13 cm.
Veina
naena u ovom komp,lekau izgleda da je dovuen a
na dubini od 150 cm
U kulturnom sloju 15 cm
Timski i slavenski predmeti,
i
bronzani peat sa imenom
kompleksa -radionica kao i
nema
vanjski
nii od

alko ovog vrta nalazi \Se

se po.dnica

iznad koga
bila nabijena sitno istucana

ali
bila na istom nivou kao

e,
oko vrta, biJe su
ukraene. Podovi
su veinom bili
mozaicima a zidovi ukraeni zidnim slikarstvom i
od tuka. Donji dio zidova (sok!) bio je obloen mramornim
U6ke
hodnici
imale 6U
mozaike sa plavim motivima. Od
podova sa polihromnim mozaicima
4, 6, 8, ll, 15 B sa
namaza
maaera, iako su inae i\Sto tako bile bogato ukraene zidnim slikarstvom
i mermernom orplatom.
zato
da je
od buke
kad su
kao to j e 'sluaj sa
inile jednu
Poto je
mozaika
odvojen je oteeni dio zidom
namazom od krenog maltera. Ovaj naknadni zid je
od kamena, kao
8. Ovi naknadni
od trokutaste

u
oteeni samo
na mozaiku -

oteeno

je

veim

mozaici,
su se bolj e
je uniten samo mozaik
1, 2, 23
dok su ostali
su se ustanoviti
kockicama nego
su prvobitne bile.

motiv je krug
je riba na
prostorije 17 i 8 moti v
je
i

prostorije i
uz trijem
porticus (10

16 B)

Pravac

u objeiktu B
e se mogao
konstatovati iz dva
do iznad podnice, te se zato
ouvali
bili
pregradni zidovi nekih
20,
su bili debeli samo 20-25 cm. Ovi tanki
se javlja}u kao
zid hodnika
malih
tricliniuma. O
ovih tankih
zidova moemo suditi
po ostacima dva vea bloka ovih zidova koji su se ouvali
Zidovi

ouvani

ftIMSKA VILA U VII CIMA

iznad poduka prostorija 10 i II B.

i veZaJl1e debelim

155

Graeni

su od
maltera. Na bloku

tanke
u

naenom

prve tri
a sa svake strane je mala
Ovaj pros tor sa stubiima imao je otvor
je
sluio za direktno
sluile su vjerovatno, tako,
i 18 B. Neobina visina stubia u
govori za to da se tim htjela
U
male
da su bile
Ovim ilJ1dire\ktnim zagrijavanjem
za povremenu krau
zimi.
Istih malih
kao i
prostorija
B) na samom
uglu
a nalazi u
da je sluila kao latrina
(nunik). Podnica ove
masivnih kamenih
Kroz podnicu je
kanal
rde Ikoso od
zida prema
i ulijeva se II
,pokrivenu kamenim
kanala
su
naeni

21 B u otvoreno dvorite
sluio kao

a u
prostorije 22 u

bila je
niz
nisu bile povezane.
Ove bogato
Terra
culus, ost:rea i
upravo oko Dvih

tome, one

meusobno

156

DR IRMA CREMOSNIK

na to da
osim
s,uditi o
nivou. Na dubini

oblutaka iznad
je
su Slaveni
stavan
ruevina debljine
leali
humusa je
Stambena

bio samo
slikarstva su u dva do tri
se

Uz sam
su o:d zidova

mah
inae

bila vezana za stambeni

ustanoviti.
Podnice
je

se samo
bila na istom nivou
50-60 cm od njih, 'to bi
nisu ima le stubia
su
su se stalno obraivale.
ouvana je samo
istom nivou bila je
naeni su u
prostorije 10 i
naene vrlo

i
\Stubii

ma, jer su u rusevinama

fragmenti ('rvenog
te

meu

stubiimil

Samo mala

su
kanal direktno
i 12

e,

zid
(30 X 30 cm): uz

istoni zid
od
vrlo blizu zida. Po tome
1mbuli uz zidove. .Ki u utu nisu
stubii

slikar
stvu, svakako je

RIMSKA VILA U VISI(;IMA

157

hi'p okausta. Kanalloita nije kao kod banja izvan prostorije, nego Je ugraen u samu
prvu prostoriju. Veoma blizu zida postavljeni stubii hipokausta onemoguavaju postav
ljanj e tubula uza zid. Tu,buli su u banjama neopho,dni za uvanje zidnog slikarstva od
vlage "-' . Meutim, i to je jedan od problema konstrukcija h~pokall'sta koji jo nisu dovoljno
ispitani "". Postoje, naime , i mi'ljenJa da su tubuli slu. ili i za zagrijavaJnje zidova a ne
samo za izolaciju zidnog slikarstva, Isto tako , jo nije jasna svrha prostorija sa direktnim
zagrijavanjem bez loita , kao ' to su nae prostorije 9 C, 27 B i 29 B. Najvi'e ih ~matraju
malim pomonim hipokaust.ima za jae zagrijavanje jedne prolSt.orije 2T To bi odgovaralo
i svrsi malih prost.orija uz zapadnu stranu peri's tila u Viiima, kojima je bila potrebna
vea toplota za indirektno zagrijavanje i susjednih prostorija.
Nain graenja hipookausta u Viiima odgovara treoj najsaVI'enijoj fazi razvoja
hipokausta. Za graevinski materijal je upotrebljena opeka maksimalno otporna pTema
toploti, pa su 'se u tim hipokaustima mogle postizati vrlo visoke temperature, tako da su
se 'sa jednog loita mogle zagrijavati i etiri prostorije. Ova/k vi hipokau'sti poeli su
se graditi od kraja I vijeka n. e."'
Ova zgrada sa hipokaustom ini sa jugoza;pardnim dvori'tern IV jednu cjelinu,
jer zaj dno sa prostorijom sa buna rom, koj a je neka vrsta 'Prod,uenj a ove zgrade prema
zapadu , ini 'sjevernu stranu dvorita. Istoni zi,d ovog dvorita predstavlja pro'duenje
istonog zi,daprostorije 12 C, a zapadni zid pro:duenje zapadnog zida prostorije sa
bunarom (8 Cl. Na ovaj za'p adni zid maslanja se dalje red prostorija velikih dimenzija
21 do 24 C (14 metara irine). Ovaj zid, zajedno sa Tedom velikih prostorija, skree od
pravca zidova glavnih ZJgrada malo prema zapadu, vjerovatno da bi se proirio prostor
dvorita prema jugu i da bi se produenjem junog zida ovog dvorita dobio vei
slobodan prostor ispred objekta B (dvori' te V). Ovaj juni zid kompl'k'3a vile nije se
mogao pratiti dalje ispred objekta B iz teh nikih razloga.
Spomenu te veli-ke ,pros torij e uz zap adnu stranu dvorita vjerova tno su, prema
nalazima u njima, sluile veinom domainstvu ove luksuzne vile kao i sve ostale pro
storije unutar ovog dvorita. Zidovi velikih prostorija iskreni su do temelja: odTao se
veinom samo najdonji red oblutaka temelja kao i kod ostalih perifernih prostorija ove
vile. Kulturni 'sloj je dosta tanak (10 cm) i siromaan; naeno je 'samo neto ostataka
keramike. Stoga 'su ispitani samo pravci zidova rovovima. Na osnovu oskudnih nalaza
ne moe se danas vi' e preciznije odrediti njihova namjena,
Nalazi u ostalim prostorijama oko dvorita daju vi'e podata.ka o svrsi ovog
komplek'sa prostorija. Oni pO'kazuju da su oV'dje bile razne radionice. Ovako veliki
posj edi imali su uvijek i sve vrste radionica koje su !potrebne jednom velikom kuanstvu.
Poj edine radionice se ne mogu lokalizovati, jer su Slaveni sav namjetaj zgrada raznijeli
i od njih gradili svoja ognji' ta u objektu D, u sjeverozapadnom uglu kompleksa vile
(banja). Po ostacima u ovom dvoritu se moe zakljuiti da su ovdje bile radioIn ice za
preradu gline, da je bila kovanica i druge radionice.
Naime, u uem dijelu dvorita do prostorije sa hunarom (8 C) naeno je eljeznih
alatki za obradu kamena i drvela, mistrija za zidarske poslove, zatim i ingot i fragmenti
troske ostaci iz kovanice. U prostoriji 13 C, neobinog oblika trougla, naeno je
mnogo fragmenata amfora, nedopeenih fragmenata keramike i blokovi peene zemlje
slini onima ,k oji su ~nili osnovu pei za opeku. Po tome, svakako, moemo zakljuiti
da je ovdje bila neka keramika radionica koju su Slaveni sasvim unitili, jN -su u
najdonj e-m sloju zajedno sa rimskom keram ikom naeni fragmenti slavenske keramike
i ostaci djejih kostura.
Kao prostorij e za ,preradu gline sl uio je, izgleda, niz malih pros torij a (14 do
20 C), koje lee uz velike prostorije odmah do pros torije sa bunarom (8 Cl. U njima je
naen jedno 20 cm debeo sloj sitnih otpadaka gline zelene i ute boje. Zidovi koji dijele
o:, Fritz
K r e t s c h m e r, HYPl)kausten, Saalburg
Jahrbuch XII , 1953, str. 16-2l.
oo F, K r e t s c h m e r, Saalburg
Jahrbuch XII, str. 32 i Walter H u b e r, Saalburg
.Jahrbuch XV, 1956, str. 38.
Ja hl'buch XII, 1953 , str, :35.
e, F. K r e t s e II m e r , S;)alburg
.Ja hrbuch XII , str. 39 i F. K r e t s e h m e r, Ca
e" F . K r e l s e h m e r , Saa lburg
rinthia 151 , 1961 , str, 228,

158

DR IRMA CREMOSNIK

ove male
su dosta slabo

naknadno su graeni,
a
raznih vrsti
i kamena. Kako je za ovaj rad
uza samu prostoriju sa bunarom (8
I
konstatovano je da su se nalazile
IzvoTa vode. I neobino velika
keramike 'Uz
nisu nali ostaci
je leala oko bunara i male
sa
a otpacima ovih radionica. Prema tome, svi
ovi ostaci govore da je ovdje
ikeramika radio:nica, vjerovatno za
domainstva.

Nalaz ovog mnotva

keramike u
to ova
ili naseSlavena. Tako se pod
ruevinom ouvao
rimskom
keramikom. Od
slavenske keramike naen je
i to ,iznad
ruevina,
Na osnovu ovog
a rimsike keramike mogla se
od nje
svuda naena u
a je inae
sa rimskom
od kamena slino .kao i zidovi
dio zida
je bio od

iv,ine.
U ovim
i 'sa bunarom
keramike. Poto j e
u ovi'm
dvoriiitu II uza zid n,r,r;;;:t,,rn
oblika. Na to upuuje

namaza
Prema tome, morala
ovih otvorenih
Objekat D. Tre<:a
strane otvorenog etvero
e strane dvo",ita. Ova
zgrada malo

RIMSKA VILA UVISICIMA

159

koje se na Il1ju nastClvljaju, sudei po dosadanjim nalazima su od mnogo manjeg znaaja.

Namjena ove zgrade moe se po izvjesnim arhitekturnim detaljima samo pretpostaviti,
ali se ne moe vie sigurno odrediti jer je zgrada veoma raznesena . Ouvani su samo
temelji zidova dok su sve ostale substrukcije stradale; i podnice substrukcija su unitene,
jer su Slaveni od substrukcija gradili ognjita. Sigurno je da je ova zgrada sluila kao
stambena zgrada, o emu svjedoi njen bogat namjetaj a i dosta brojni nalazi zidll1 0g
slikarstva koji imaju i,ste motive kao i nalazi u objektu B.
Po izvjesnim arhitekturnim detaljima ipak se moe pretpostaviti da su prostorije
ove z,grade sluile ikao banja. Zgrada se sastoji od dvije prostorije velikih dimenzija 2 D
i 9 D na :koje se nastavljaju manje prostorije. S june strane zgra'de je :prvo velika
dUJguljasta :prostorija (1) a iza nje su male otvorene :pfO'storije (17 D). Sa sjeverne strane
zg'rade je ve spomenuti trijem koji je vee za druge zgrade objekta D. Namjena jumih
prostorija ostaje isto taJko neizvjesna, jer su i njihovi zidovi do temelja .iskren i i podnice
nestale. Fragmenti zi'dnog slikarstva u velikoj prostoriji 1 D, upuivali bi na to da ona
pr~pada sklopu ostalih prostor.ij a ove zgrad e. Male otvorene prostorije (17 i 26 D) su
svaka,ko nuzpmstorije koje se javljaju i u nekim drugim zgradama banja i uz njih je
obino loite, kao kod vila u Jemelle i Ronchine te Maillen u BelgijF9.
Najoitiji dokaz za postojanje bcunje u zgra,di svaka'ko predstavljaju suhstru'kcije
hi,pO'kausta i instalacije za vO'du. Kako je gotovo u svtim prostorijama ove zgrade nestala
podnica 'substnxkoija , to samo po oskudnim ,i ndicijama moemo zakljuiti da su pojedine
prostorije imale hi'pokau'stne stubie. U drugoj velilkoj ,p rostoriji zgrade (9 D), koja je
du june ~ sjeverne strane imala niz malih prostorija, sauvan je namaz od krenog
maltera u dvije male sjeverne prostorije (4 i 5 D) i uduguljastoj prosto,riji na njenom
zapadnom kraju (10 D) . Dubina ovih pod:nica (1,10 m pod 'povrinom) odgovara poonici
sUbstmkcija hipokaustnih prostorija objekta C, U prostoriji 10 D naene su i okrugle
opeke stUibia na podnici. One su tu, vjerovatno, ()Istale in \Situ. I u ruevini su naene
pojedinane okrugle opeke kao i tubulus. Unutar zgrade nije na eno tragova lo.ta; ona
su vjerovatno bila van zgrade 'k ao kod svih banja. Da na ovoj dubini nije bila podnica
prostorije, svjedoi i g,rubi malter na ouvanim temeljima 'prostorije 10 D (Sl. 2, a-b),
koji predstavljaju Z'idove hipokaustn.ih substrukcija sa stubiima . Ovaj malter je bio
grub, neravne 'povrine, sa dodatkom sitno tucane opeke, koja ga je inila obpornij.im
na Vlagu. Zidovi prostorija, 'naprotiv, su biH obojeni, :to svjedoe ostaci crvenog zidnog
slikarstva na zidu malog prostora uz :prostoriju 10 D (T. II, 3) . Razlog da je naeno tako
malo materijala od substrulkeija hipokausta lako je uoiti ako posmatramo tragove ka'snij.ih
itelja u ovoj zgradi.
Osim tragova 'privremene vatre od ognjita, izgradili 'su Slaveni i brojna trajnija
ognji' ta na kojima je hilo i do 30 cm debelog 'sloja crvene peene zemlje. Ognjita ni,su
na jedan metar debelom sloju ruevina kao 'uz slavenske grobove , nego su izgraena
meu temeljima a ,negdje i iznad temelja na dubinipO'dnice hii;pokaustnih substrukcija,
koja je nestala. Ognjita su .iz'gradili u malim prostorijama 3, 7 i 8 D od naslaganih
veli'kih blokova kamenja iz substrukcije zgrade i ve1i:kih opeka koje su vezivale stubie
hipokausta, i sluile kao substrukcija podnici. Pod ognji, tem je naena lijepa oplata
kapitela 'pilaistra. Uz privremeno ognjite u prostoriji 16 D naen je okrugli kamen !iz
prese za ulje i kameni tegovi, koji nikako ne spadaju u okvir arhitekture ove zgrade,
nego su vjerovatno doneseni iz susjednih velikih 'prostorija oko dvortita IV.
Najzad, i tragovi instalacija za VOdu, koje 's u naene u daljim dvjema PIfOStO
rijama uz veliku prostoriju sa malim pregradama uz juni i sjeverni zid , govore u prd.log
hipotezi da 'Su ovo prostorije banje. Prva prostor.i.ja (18 D) ima podnicu od namaza kre-nog
maltera Ikoja je za 60 cm vi' a od podnice u 's pomenutoj susjednoj prostoriji 10 D. Ona
je, 'dakle, na visil1Ji !podnice prostorij a sa stu biima. Visinu ove podnice dobili su time
to je ,donji 'prostor ove prostorije ispunjen otpacima kamena muljike. Na podnicU. ove
prostorije, uza sam u veliku prostor,ij u, ou van je dio kamenog lij eba za oticanje vode
(T. II, 1) u vel~ku prostoriju (9 D). Slijedea prostorija imala je bazen za hladnu vodu
(19 D) . Od bazena su ouvani samo tragovi , i to najdcmji red oblutaka unutarnjih triju
strana bazena na dubini od 1,50 m (Sl. 2, a-b) . Prolstor izmeu bazena i zidova dakle
~ ij

R. de M (\ e ye r, De Romeinsche Vill a's in Belgie, Antwerpen 1937, sl. 21 a i 22 a.

160

DR IRMA CREMOSNIK

po-dnica ove prostorije bio je ozidan, ali . je danas sasvim iskr en. Na postojanje ove
podnice upuuju neravne unutarnje strane zidova prostopije iz k ojih jo tre blokovi.
Podnica o ko bazena je vjerovatno bila na is tom ni vou kao i 1prethodne prostorij e. Ove
dvije 1prostorije, prema tome, vjerovatno su bile frigidarij s a -bazeno m hla-ine vo'de. Na
vodovodne instalacije upuuju i naen i fragmenti malih olovnih cijevi u ruevinama
zgrade.
I sama arhitektura zgrade pokazuje veliku slinost sa zgradama dTLlgih rimskih
banja, osobito sa planom zgrade banje u velikoj vili, zvanoj Sette Bassi l", u okolici Rima.
koja je samo neto v ea i ima vie sporednih prostorija. Osobito v e li ma , oblik i kon
strukcija sa svod o vima prvih dvaju velikih prastor.i ja (2 i 9 D) odgovara takvim prosto
rijama u vili Sette B a",s i. Prva na'a veli<ka prostorija (2 D) po svim ind icijama morala
je takoe biti presvoena kao i u vili Sette Bassi. Na to upuuje velik a irina prasto-r.ije
a i dva kratka bona zida, od kojih su se ouvali krajnji ostaci, te se moe pretpostaviti
da ih je bilo i vie, a zatim i ostaci sedre u ru'evinama . Iz ove p r os torije vjerovatno
su odnesena i pos tolja za stubove iz sredine prostorije, koja se vide na planu vile Sette
Bassi. Ova pros torija o z naena je u vili Sette Bassi kao caldarium.
Druga pr o'storija vile u Viiima p o brojnim malim odjelj e njima du oba bona
zida isto lii raspore::lu prostoIrija u drugoj velikoj pros torij i vile S e tte Bassi. I u ovoj
prostoriji ostaci sedre kao i sam plan osnove govori za to da su dijelovi ove prostorije
bili zasvedeni. Kod vile Sette Ba,s si ova prostorJja pred'stavlja tepidarium. Vila u Viiima,
najzad, ima i isti trijem uz male prostorije kao i vila Sette Bass i,'1 Raspored daljih
prostorija vile Sette Bassi se jo produuje, dok se u vili u Vi'3,; ima, p oslije prostorija
sa frigidarijem, kompleks vile zavra va gru,p om prostorija koje bi se mogle smatrati
reprezentativnim ulazom u ovu zgradu.
Plan osnove ove druge velike prostorije (9 D) sa malim odjeljenjima i pregra
dama uz bo~ne zid,ove odgovara planovima banja kod luksuznijih vila u Aiseau i Ge.rpine s
u B lgi'W 2 . U javnim banjama pojavljuju s-e ovakv,i mali pr'egraen i prostori, vjerovatno
za pDjedinane kade rjee, kala u Amelie-Ie s-Bains (Francus.k a) . Ovd je su oni poreani
uokolo bazena u centru velike prostorije."!
U Viiima dalju grUlpu oko ulaza sainjav.aju velika prostorija otvorena p r ema
sjeveru (21 D) i tri manje pro.ol ~orij e uz j urui zid (20, 22, 23 D). G r upa se zavrava sa
dvije prostorije nepravilnog oblika (24 i 25 D) Ikoji je nastao uslijed skretanja njihovog
zapadnog zida . U ovim pro starijama nije se ouvala podnica, jedino se u tri manje
prost>orije sauvala osnova podnice koju ini sloj 20 do 30 cm pijeska (S l. 2, a-b). Sjeverni
Zlid velike prostorije zamjenjivao je vjerovatno red stub ova. Baza stuba naena je u
sjeV'EIf'Oisto nom uglu pr-ostorije ,uz kratki (l metar duine) sjeverni zid , koji je u s up,r ot
nom, zapadnom uglu prostorij-e sasvim iskren.
Osim ove baze, naeni su i fragmenti stubova p c)mjera 28-30 cm , najvie u
sjev,e rnom trijemu zgrade. Od kamen og n.amjetaja naeno je dosta os tataka u junim
pregradnim prostorijama vellke praoStorije (9 D). Ve1iko mnotvo fragm enata mramornih
ploa od oplate zidova naeno je u p~' ostoriji 13 i 12 D. Na ju nom zidu prostorije 13 D
odrala se oplata jo na zidu. U maloj pregradi 14 D le ala su na os tacima podnice tri
manja etvrtasta s tuba sa kanelurama (T. I, 5), a u prostoriJi II D fragmenti korintskih
komp-ozitnih kapitela . U ov,a ko raznesen oj zgradi teko je o:l.redit,i od a k le pv tiu pojedini
arhitekturni dijelo\ri, jer nije uvijek sigurno da su na e ni na svom p r vobi,t nom mjestu.
Tako je mJ'amorna oplata kapitela pilastra naena pod s lavenskim ognjitem u maloj
prostoriji 8 D.
Od naknadnog naS l javanj a Slavena jako je oteen i krajnji zapadni dio ove
zgr'a-de. Od z~dova je ostao veinom samo najdonji red oblut.aka tem elj a a ponegdje su
"T. A s h b y, The Classical Top-ogra phy .o f the Roman Campa !1 3 III , (VIII. The
villa cal,led S ette Ba ssi), PaJpers of the Britis h Sch<Jol a t Rom e. Vol. IV, London 1907, str. 99
111, Pl. VII.
0: ' K a rl S w o b o d a, Rbm isch e und romanische P ala ste . Wi en 1924, 72-74:

'" R. de M a e y e r, op. cit . sl. 10 b i 20 A

1., Albert G r e n i e r, Manuel d'archeologie Gallo-Roma ine. IV P ., P aris 1960, str. 410,

slika 131.
Cf

RIl\1SKA VILA

VISICIMA

161

za
gr,upDm

ide nekaUkoliko
je

istonu
kua

stmnu
na tum

ARHITEKTONSKI NALAZI
OuvaO

veoma malen

komada.

i mramo.finimarhitekton:skim d.eta
Meu

relkonstruisa ti
je red duguljastih listova. Ovaj ornament
naziva Pfeif ! nornament a Kautsch Rillenornament,
likim ornamelntom
III,
dosta su
n,
kao u
Eugen von
II _. Glasnik

lVI

nisu
akantovih

estiosohito

Figu:ai'kapitelle. Berlin 1962,

II Italiji, ve
vili kod RimaH,

526

152

DR IRMA CREM05NIK

U kasnom
vremenski
Splitu. Ioni
ornament. Jedino

akantovih listova, duguljastih listova

jf: po
hrama u Balb<eku, samo
ena j dakle na
prema 'kompoziciji ne moe v,remenski
o,brada akantovih
!ilsiova i
ornamenta.
naih
sada je
ovog tipa ,iz kasne antike kod nas"o
poznati
n. ,[0, kao oni iz Stoca,
zuju istoni oblik akantusolva lista. T,ime je
u arhitekturi vile u Vgiima.

i do
dD sada

su
centralnim rebrom
dosta

n. e.,
se ve
Slinu

ljastim 1is,tovima,
36

E.

Slino

tehniku 'Ohrade nalazlmo i na

kao kod akantavih listova, i kod

We i g a n d,

motivu i na dugu
ornamenta

Baalbek w1d Rom, Jahr-buch des deutschen archaeologische<n InsE

tuts XXIX, 1914, str. 84.

30

Rudolf
N i

sL 748;

gisches

K a'U t z s e

e rn a n n,

1936. str. 211-212, Tab. 44,

ik osterreichisches archao!o

Wien 1910, str.

Durm J 0 e p h. Die Baukunst der Etrusker und Romer. Handbuch der Archl
tektur II, 2, Stuttgart 1905,
390, sl. 425,
E. We i g
d, Jahrbuch des deu tschen Archaeo.logischen
XXIX, 1914,
s tr. 68, sL 32.
Strena
Die StellW1g Dalrnatiens in der romischen
91.
j v s lc i, GZM 1948, str, 177, Tab, IV, L
We i g a n d, Das Goldene Tor im Konstanthnopel, Athenische
39,
1914,
R K a u t s e h, Kapitellstudien, st[', 10,
;:, R K a li t z e h, Kapitellstudien, Tab, II, 10 j L 7,
H Va1nea
S c i n a r i, I capi,teli Romani di Aqui!eia 1952, 1'4'2 44-16, str. 41.
J7

RIMSKA VILA U VISI CIMA

163

Ille izdvaja
uz j'eZJgro,
meu ovusima
njih je sada postao neka VTsta veze ~zmeu dva
motiv pretvar'a u
niz jedr1Gg
OI'namenta,
ovusa,
Slina ,,'ie
moe uoiti i na redu dugul}astih I1stova sa polukrunim
ecima, I na ovom ornamentu se vJde sve odHke
koja
u III vijeku n.e:'", Listovi vae n.isu dugi i vitki nego kratki
nisu vie samostalni odvojeni
strogo
dU!bokdm
to im je davalo
Oni s'ada lie na redematskih
dubolkom b-r.azdom,
samo
tome, i ema tina
obrada
jedne
naena

to se vidi da
svakako
i 20 cm, visina

ostalih
simsova

mramora oblika trapeza (strune 25

kao i veina
mramornih
naenih II 'ovoj pmsto'rijti, Jedino pojedtini fragmenti
cm debljine,
toga je ona oplata
je naena u jugozapadnom
12 D in situ na zidu bila sva
l
Fragmenti naeni
su od razliitog mramora a i fragmenti
su razliite vrste,
ala raznesena, te se nije
retkonstru:i:s.ati ni
raen

j-e u
Vrlo stilizovan
slian tuku

krunice je pet
olko a u sredilIli
za sada ne
i njihOVim oplatama
redom 'listova a iznad njili su cauli
a'l1tici,J8,i 2:adrava s,e i kod ve sasvim b1arbari
zovanih
n, e, , Ali ,i sasvim dekomtivni motivi
javljaju se ve u I
n, e, na
kao dv'a akantova lista i izmeu
u Aquilejti', Ovakav isto dekorativan mohiv nalazi :se i na 'kasnoantikim
u
Stobima, samo su listovi a'kanta o'vdje
imalnje stiJ'i.zovani. Na oplatama
kapitela pilastra u Sto,bima j.avlja se ve spomenuta ema
redom listova"",
Motiv
iz
n. e. J2
na
12), &amo su
skoro
sasvim
na'em
motivu
se
str, 70,
str, 85,

lG

Eo We:
Eo We i

'J;

Eugen von lVIerklin, Antike

48

R.

4J

Egge

WeIs 1961-62, sbr.

;'" D, K r e
1929, sJ. 527-8,

ek

Victorine
0, 12,
lP

ValJnea S e r i n a

,,' R. E g

987,

Zollfelder
spata n ti kes

Hermann Vet t e or

3G

ili

Eo

K r ii g e r,

Die Trierer Kaiserthermen, Abteilung I, A;ugsburg

I capitelli Romani di Aquileia, M 7 a i 7 b,

skopskog naunog drutva V, 1929, sL 18, 20, str. 21 i sk 29, sl. 40,
n z n b a e h, Die
MosQikender Schweiz, Basel 1961,

164

DR IRMA CREMOSNIK

lis to-vi na mOZalCJma .ivlji i manje stilizovani, jer su mozaici iz ranijeg perio'da. Prema
tome, motiv ll1ae ,oplate je jedan od dekoTativnih motiva um] e bn osti rims kog d,oba. Nije
neobino da ovaj motiv nal,a zimo i na oplatama kapitela, jer na n jima nalazimo vrlo
razliite motive, ka'o pred'stave b ogova, i njiho ve simbole; troflu;b i delfina na -oplati iz
Splita 5 3 .
Kako n e nalazimo blie analogije meu do sada p znatim op la tama, kao jClina
datiranja ostaje samo nain '0bra de. Ako upored imo oplate s.a o pisa,rum korint
skim kompozit-kapitelima koji su na e ni odmah u susjednoj pf'oslo riji is te zgra,de, ve
na prvi pogled se opaa ista povrinska obrada i jednih i drugih. Na listovima se kao
i kod kap.i<tela opaa stilizacij,a , koja ih pretvaJfa u 0,:111 am enti oduzima im prirodinost
i ivost. I ovdje se pnividna plastinost postie dublj,enjem k ontura lista, dakle stvara
njem sjene, S v e su to karakteristike o b rade kasne an,tike, l ,i o-ve oplate kao i kapitele
treba pripisati ,i stom do.bu, dakle pol ov ini IV v ijeka n, e,
mogunost

3) Baza pilastra koninog oblika sastoji s'e od donje pl,i nte (veliine 26 ,5 X 26,5 cm),
dva torusa i trohila i gornje manje plinte (veliine 22,5X22,5 cm a visin e je 14 cm).
Na,ena je zajedno sa fragmentima kapi te la u prostor,iji II D (banje), Po na inu o,brade
ona odgovara kapitelima (Sl. 3, 4).
4) Tri razbijena etv>rtasta stuba visine 168 cm (T, I, 5), gornja pl inta 18 X 20 cm,
a donja 20 X 21 cm. Od oVlih stubova moga'o se rekcm~truisati samo j dan (Sl. 3, 3). Po
dvije naspram ne strane imaju kanelure; druge dvije stran e su ravne, sa je dnom kane
lurom na ivici strana. Iste su olbrade kao i 'kapiteli. Naeni su zajedno u prostorij.i 14 D
(banje).
5) Baza stuba sa plintom veliine 44,8 X 44 ,8 cm i dva torusa. D ij am etar osnove
stuba je 32,5 cm, a visLna oijel'e baze 16,8 cm (Sl. 3, 5) . Na e n je u pros tor 'ji 21 D.
6) F1ragmenat osnove stuba sa plin tom veliine 30 X 30 cm, sa je d nim tO'fusom
i trohilom. Ovi j-ed,nostavni oblici bazaodgovar'a ju varijanti rimsko-dorskih b aza, dok su
kor.inbske boga tije profilisane 5 1.
7) Baza stuba sa dJijelom stuba (baza 40 X 40 cm, vis ina s a stubom 42 cm , dija
metar stuba 28 cm) slina olJ1ioj pod br. 5, samo sa torusom. Na e na j e u prostoriji 3 D
(banje) (T . III, 6).

8) Gornji dio stuba sa jastuiem dijam. 30 cm .

prosto,rije 3 D (banje) (T, III, 2),
9) SJ:lednjri dio stuba dijam. 29 cm a visine 70 cm.
zid u bli2lini zgrade banje (D).

Na e n
Naen

je u zapadnom dijelu
je uz zapad.ni ogradni

Kako su u utu zgrade naeni ,samo :I!ragmenti stubov , pot 'ebno je sv,akako
spomenuti stub 'koji je zamalterisan zadnjom stranom u ugao so fe dami j e li Vi<i.ima"' .
Po -prianju ljudi iz Vii a, ovaj stub je prije 40 godin::! p.renesen sa Ku i ' t a u damiju.
Njeg,ova je visina 2,54 cm, donji dijametar 34,5 cm, g ()J" nj i 29,5 cm, a zavl-~ ava se jastu
iem ka,o i naeni fragmenat br. 8. u viLi. Obrada stuba i ma'terijal je identian sa
nal'3ZJima ;iz vile, a i dimenzije odg.ovaraju, tako da nam on daje visinu bar jedne vrste
stubova u vili (Sl. 3, 2).
E. V0n M e r k I i n, Antike F igura lkapitelle, N~ 456, F i.g . 879 i N! 532, Fig. 1010.

D u r m J. , Handbuch der Areh itel<tur II, 2, str. 375 , sl. 404.

o, DJ:lugi naen i fragmenat arhitektlIre - kapitel ugra en u kuu Fahre M u ratbegovi,

ve 'ranije -spomenut, nepoznatog je porij ek la . Kua je vrlo stara te se vie ne zna odaikJe su
dovueni ovi arhitektul1ni dijelovi. Medu ti m, ka pit el (ve li in e pl mt
50 X 50 . l , vis. 20 cm,
dijam. sWba 28 cm) bi bilo teko uklopiti u osta le nalaze u Viiim a . Obrada dli j lom jecl!ru
gaija, lU vidu sitnih gustih crtica. Oblici su m u sasvim ematLzovani i daju vie ba rbarski
utisak Od svih detalja ostalo je sa mo 'Ilet0 p op ut emat izovanih listova u uglovim a kapitela.
Ovakvo potpuno upro;avanj e oblika nalaz'mo u Saloni tek u VI vijeku n. e. (R K a u t s e h,
op. eii. str. 19, Tab. III). Izgleda ipak da je po negdje i ranije nastupilo em ~t ti zo v ' nje oblika
kapitela, o emu svjed0i i ka pitel iz ik as no an t :k e v ile u Ljusini (I. e r e m o n i k, GZM,
1959, str. 145, Tab. IV, l , 2) Meutim, iako se ne moe odrediti porijeklo kapitela iz kue
Mura tbegovia. taj ka,pi tel je sv:! kako in teresantan ka sn i.ii 'Primjer produkta klesarskih r<1dion ica
ovih krajeva.
GJ

5'

165

RIMSKA VILA U VISr CIMA

Mnogo manji broj arhitektur.nih fragmenata naen je u ostalim dijelovima vile.

To su slij edei:
10) Fragmenat impos t-ka'pitela, na e n u prostor-iji 10 A do zgrade sa peri9tilom.
Visina je 23 cm (ostale dimenzije kao plinte 18 X 24 cm, i ,baze su fragmenta'rne jer je
oteen, i ne mogu se rekonstruisati). Prostor izmeu baze (debljine 4 cm) i p.hnte
(debljj,ne 6 cm) zauz;i;ma red cLuguljastih listova .s'a jednim rebrom u sredini. Ovakve listove
Meurer"'; naziva "Schilfbli:itter i smatm ih srodnim sa ve pomenutim duguljastim listo
vima Ik ao na naim korintskim kap;~dima iz V,i.~i a. Uwr ovom listu n'ij.e se mogao
odrediti. Svakako je to jedna od movarnih biljaka. Kapiteli sa ovim listovima su esti
-1

~:r .

t
i

i
I

i
<:>.1
~I

'0:
<:--Jj

~-. .

l
l

45i

t...-f::=-=====l(

~+-. ~~----""""f"
0. ,

~L_ +------r

+- -.!~- .- --1

~-l
J

./ .

-'!4~-?- ..

Sl. 3.

u kasnoj antici u Grkoj, Maloj Aziji i Egiptu". Kap-iteh sa ov.im 1istov,ima imaju obino
sasvim uprote.nu formu, klJO i nakapitel, jer cijelu povrinu kapi-tela zauzimaj:u li.stovi.
Oni se ne preo,braavaju u toku vr emena kao korintski .kap1tel. Prema tome, na naem
kapiltelu je jedino kar.akteristima obrada. Obrada listova na ovom kompozitnom kap-itelu
je jednako povrinska kao i na opisanim korintskim kompozitnim kapitelima i na mra
mornoj aoplati kapitela pilastra iz Vii 6a . Listovi lee u jednoj povrini, a plastinost
daju samo sjenke postignute dublj'enj'em kontura li-stova, te se time kapHel vremenski
uklapa u 'r anije pomenute nalaze (T. III, 5).
:'<1
[,7

M. Meuirer, For.mlehre des Ornaments, Dresden 1909, s tr. 521-522.

R. K a u t z s e h, Ka:pitellstudien , str. 210--211.

DR IRMA CREMOSNIK

166

ll) Arhltektumi z.avretak

dio ukraen omarnentom u obIiku
12 cm), te se

konini

je vrlo malen (VIS. 20 cm,

ne moe odred,i,ti. Naen je u prostoru 9 A
cm

naeni

13)

su uz junu fasadu

B.

50, vis. 30 a irine 19 cm.

Naen

sive
mramora sivozdenkaste
breee. Ove vrste mramora
takoe
mraunora, mramor izrazito

1)

se i danas u okolici

OPEKE
U ruevinama vile
30 X 20 X 20 cm),

su

veinom

su gna
zidaH su Slaveni

stubii

od

etvrtastim

do 20 cm,
ouvane su samo uza zid
(55 X 55 X 8 cm)

(T. I, 6)
je slu;.Ia kao
55 X 35 cm). Na jednom

Za neke od
vlile. Imamo
naen

veliki
podne
bunara

u malim
uvae-ne lz
PANSIANA:
i 3 C, a1i

varij anti

Naena

su dva
samo
Centar ove
sauvana

;,' Josef D u r m, op. cit. str. 33-4, sl. 363, 2,

9A

RIMSKA VILA UVISIIMA

167

vrlo brodno se javljaju u Dalmacij'i li Narani"", u Stocu, Imotskom, Gr,adcu, Proboju i

apljin i s ". I ako se 2)na da Dva radionrica pod Ti!berijem postaje carska oficina i da za
Vespazijana 'Ovaj peat nestaje, ipak nam Dna ne moe posluiti za datiranj-e. Opeke
ove oficine ponegdje su se du,go sauv<l.le te se nalaze i u mnogo kasnJijim ruvinama,
kao npr. u baziliai u Klobuku (Hercegovina) jo u V vijeku n. e. GI
COELI: Naena su dva fragmenta sa ovim peatom l i prostoriji 9 A. Do sada
je ovaj pea,t poznat samo iz Asserije .i NarDIne. Centar ra:dionice izgleda da je bio u
Istri i AquilejiG2 (T. IV, 6).
L. EPIDIUS THEODORUS: Fragmenat je naen u pr.ostoriji 9 A (T. IV, 4). Isti
se javlja i u oko1cici Trsta "3. Peati sa imenima Caiusa i Marcusa Erpidiusa j,a vlj.aju
se i u Saloni"'. U Naroni je naen peat C. Petronius Aper EPID."' ,patsch ova razna
lica smatra najamnic.ima figl.ine EpidJi.usa. Ime of'ici.ne EpicLiusa javlja se i na tkeramioi 60
peat

T . R. D.: Fragmenat je naen uz zapadni zid prostorije 22 B (T. IV, 3). Javlja
se u varijanti T, R. DIAD u Puli i Aquilejd, a i u Saloni 67 .
M. VAL. DO: Naena je u prostorij.i 9 A (T. IV, 2). Do I'>ad.a je ovaj peat nepoznat
kod nas. Pro,f. Eggeru zahvaljujem na oba vj'etenju o analagijama u muzeju u Klagen
furtu (M. VAL. DOR) iz ranog doba Carstva.
(C. TIT) 1. HERlVIEROTIS: Naena je u abjektu D. U l,igaturi su data .slova ME
i zadnja skupti.na slova ROTIS. Od primjeraka naenih ran'ije u Gradcu kod Newma,
Zlii,ni li Draevici kod Lju:bu.kog, i u Nar.oni 6 8 raz1i kuje se po Ugaturi posljec1nj.ih slova.
'
MAXENTIA: Originalni peat Dd bmnze po.luknlinog oblika (d1ijam. 6 cm) naen
je u bati pefli,s tila (T. IV, 9). Po obliku ovaj peat lii na peat za opeke karakteri
stian za I Vlijek 'll. e. Meutim, ime ofieine MAXENTIA upuuje na kasnu antiku. Po
miljenju prof. Eggera, mogao bi to biti peat za keramike Hi metalne proizvode. U
Panoniji se javlja vojna radionica (offici.na) sli6nog imena ARN. MAXENTI (C I L III,
10.685), a njeno ime dovode u vezu sa poznatim vojskovoom Konstantinova vremena.
ANTEFIXI
Meu rjee arh1teoktonske nalaze spada i jedan cijeli antefix i jedan fragmenat
antefixa (Stirnzilegel) ,sa reljefom Meduzine glav'e (vis. 16,5 cm, ir. 15 cm - T. I, 7).
Oba su na ena u vrtu zgrade sa peristiLom te su svakako pripadali toj gIra'evini. Oni
su ,od d obro preiene i peene zemlje, crvene boje. !Predstava Med uzri.ne glave pokazuje
u obradi dOSita stilizacije. Tako njena kosa vi,e lii na dijademu, a na elu umgesto
zmijskih glava je neto slino privjesku u obl:iku palme te. Kosa se i,spad brade grana u
dvije -spirale. Iz'raz lica Gorgone, iako ima duboko usa,e'll'e oi, ipak je miran a ne mrk,
te predstavlja varijantu mirne Gmgone dosta 6este predstav,e u rimsko doba. Kod nas
je zastU!pljoen blag lik Gargone meu nalazima u ipOVU 69 Kamena glava Meduz,e , naena
u ipovu, slinog je oblika i ima ,isto taiko miran ,izraz lica, samo je bolje 'izrade i ne
pokazuje tendencij u ka stilli.zacij i.

C. P a 1; os e h, z'ur Ta;pographie von Narona, str. 26.

WMBH I, 295; VIII, 90; IX, 289; V, 163; XII, 82 i 90.
(11 D.
S e r g e j e v s k ,i, GZM 1954, str. 198.
112 C. p a ot s c h, Zur Tapog'raphie VOJl Narona, str. 27 i CIL III, 15.112.
O~ CIL V, 8110/68.
M CIL V, 8110/78.
o., CIL III 10.183/54 l III, 15.113.
oo WMBH IX, str. 286 .
;,9

oo

CIL V, 8110/123 i CIL III, SUlppl. 10.183/43.

WMBH I, 295, sl. 62; VI, 235, sl. 62; V, 163; IX, 285.
',Q D, S e r g e j e v s k i, GZM N, S., VII, 1952, str. 51, T. III, 1.

08

DR

168

CREMo",rK

Pn:dstava Meduzine
antefixima

u Meduza je
sluio kao zatita
boanstava

je

kue

I TEGOVI

PRESA ZA ULJE I VINO

sa
od

se kana'l
kanalom
kamena (ar,ea)
kao
Kako

od prese nadena
obliika, Oni svakako isto t3Jko
oblika
da j
teine libra ili
tehni
nalih tegova. Vei, sa oznakom XXX
je
2,35 gr.
od 30 libri". Znai ozna,ka XXX
70

H a g e n,
sL 4.

LV, 19-22

Einzelfunde vOln Vetera, Bo'nn, Jah[1bi.icher 122, 1913,

;1 R. M.
H u ll, Roman
of Antiq u a r.i es of London, .N~ 20,

7e JVLichaeJ
L
o u S s e,
Deonna. Bruxelles 1957,
306,

W.

"H.

D eo n n a,
L

hn

395-7, Tab.

of the Society

fl Waldemar

Antefixes e.:1 terre cuite du Q.uefcy,

Antefixes gallo-romahnes, Revue archeologique III, 1916,

. Die E'nzelfunde vom

Bonn.

111/112, 1904,

260.

308,

sEka 5.

Z3

", D. R ndi Mioevi

arheologiju i hist. dalmat:.nsku
,o

Recherches

Salone, Tome

Nova

turnjanica

,'."~verno

od foruma, Vjesnik

1953, str. 210.

Ccypenhague 1928,

103.

J. W. K u b i t s h e,k, Gewichte aus Dalmatien, Archbiologisch-epigraphische Mit

te:Jungen, XVI, Wien, str, 86.
7.< Rene G
g n a t,
d'epigTaphle
Paris 1914,
358.

VILA U VrSrIMA

160

j e teine 1.885 gr.) a to

327,45

a ili vea

to

obino oteen.i.

veinom tumae

Tako
tej 8.487

dok

9.600 gr

MOZAICI
ouvane

rekonstruisatL
taiko da su se
sa

Iako

Sl. 4.

SL 5.

Mozakl ne

mOf"skih

arhitekturne ostatke.
da je u doba

Sl. 6.

samo

S:. ';'.

je osnova svega 25 dD
je samo 13 cm debeo
su kockice.
ravna nego je osobito u sredini
a je onda dolazilo i do veNh
to nam
o'stao sauvan
je
leala na suspensurama. Ostaci
nad suspensurama bili mozaici.
motiv i moza.ika su kod -svih mozaclca isti, te su
mozaici
u
i konvencionalnim motivima. Kockice bard ura

170
su

vee

DR IRMA CREMOSNIK

1,2 do
cm), a kocke
Osnova mozaika je kod svih
Plavosiva

veinom

su
blia okolina. Analizom
ovim terenima. Poneke
crvene i
Veina mozaika je
mozaika su motivi izvedeni
hodnicima i
kockama
bordura mozaika. U
je

Kod
kod mozaika u

u
4); u hodniku 21 je motiv krugova

19 su ,po dva reda krstia u uokvi

okviru je red kvadrata iz
mo,ti vi rimskih
e

i ostvaruju nekad
efekte
to zavisi od
motiva i eme mozaika. U
oba
'ema motiva
nalazimo ci kod ostal,ih mozaika
sa centralnim motivom i mozaki sa

raznih motiva. Ova ema

mozaicima po
Kod prve

Mozaici sa centralnim
centralni
trokutno

3)

Oba mozaika
je data u geGmc
Reinzaherna

dosta

te ine
usko
su crveni i
Italiji u I
mozaika u
samo u
se idui prema centru
Ovaj motiv
poznat je
cima s-e naroito esto

ve

uju.
sa helenisti'kih mozaika
II

II

8~

;0

R. P. H i n k

Catalogue of the Greek, etr.uscan and roman paintings and mosaics

str. 51-55.
P. K a rn i t c h, Die Sig.iHata von Veldidena, Arch. Forschungen in Tirol, L In5
bmdk 1960, T. 14,1.
Klaus P a r l a s c a, Die ro-mischen Mosaiken k1 Deutschland, Rom. Germ. For
schl1ngen 23, Berlin 1959, str. 122.
s2 K.
P arlasc
5-tL 9, T.ab.
A. T r a m e II
Isola di Malta, Bul!e
COIDLL11ale dl
XIX, 1932, str.
sl. 9.
tino della commissione
i:1 the British Museum, London, 1933,
80

RIMSKA

VISICrMA

171

i centralni motiv u boji.

U mozaiu<e sa centralnim motivom po
16 B sa Cf '1tralnim motivom romba
je obuh vaen krakovima
osmokrakih
motiv,
samostalni motiv, inae je samo
mozaika. U
i je est u malo
Inae motiv osmo krake rozete u raznim
Na ovom mozaiku
na
su
Mozaici sa ponavljanjem ",,,,on-IPtn
motiva moemo takoe

motivi

osnova
etverokrakih

(T.

l).

kvadratima su motivi sfernih

oko stranica kvadrata. Tako
ui ivu i aroliku sliku
dolazi do
donekle
kraci rozeta imaju samo
niSiu
najmanje doJazi do
ve
en oblik
On ima ve tri osnovna motiva: rozetu

i na ovom mozaiku

motivi dati kooturama

plava okvira dok
mozaika u
XXI).

the Roman Buildings, Memoirs of the Arne

s3 Marion E.
B l a k e, The Paviments
rican Academy
Rome VIII, 1930, str. 117, Pl. 22,4.
sl. l i 1940
str. 8,
4 i Giovanni B e e t t i,
Notizie dei Scavi 1900
IV,
228.

Mosaic! et Pavirnenti marmorei,

h, Die ri:imischen mosaiken der Schweiz, Basel, 1961,
"" Vi,ktori>nc

strana 271.
oo K. P a r l s e a,
cH., stor. 52, Tab. 9
52,1.
8, M. E. B l a k e, Memoirs of the American Academy in Rome VIII, 1930, str. 111-112.

DR IRMA C:REMOSNIK

172
osmerokut u

rozetama, motivom
mot,ivi su
vrlo arolik
iznad

oznaa va

tricli.nium.

za
su

sredinu

Sl. 8,
u

ove bogatije ukraene mozaike u ViiIma sa

sedam esteroku'ta
tenih u
i uokvirenih
2) ,i 17 B (T. XVIII,
U estero kutima su rozete
polja mozaika u
motivom kruga sa beskonanom rozetom
sa tri kruga
sc

8B

P a u 1 y - W i s s o w a,
L, F o u h e r, Un

ver b e e k -

A.

svake strane

Sub ),Triclinium, xnI Halb, 1931, Stuttgat't.

de triclinium trol\,lve fi Thys, Latomus XX, l, 1961,

strana 291.
oo .J,

motiva spadaju
li pro
krakova

M a

U,

P01'!l{Peji, Lehpzig 1884,

333,

RIMSKA VILA U vrSI CIMA

173

je motiv
sa geome

tih motiva je po jedan delfin

kantarosa. Mozaik u
l
delfinima u okvilu
dio
osnove.

Svi ovi motivi dati su

II

naih m07,&ka
na kvadrate
e.ste

ve

etverokrake

rozete sa kracima
(u
samo je rozeta
kombi,novarra sa {)smero
13 je est,i
ovog mozaIka u
polja
Samo je motiv svastike kod
kombin1rarl 5a
motivima""'. :Prema tome,
Viiima uzete su iz
repertoara ema
One nisu monotone,
iako
motiva. Ti
mozaika u

na

bogatije izvedtmim
l, 2) istilizovane
motiv (u
i
se ve
n. e TOO . Za ,razl'~kJll od oSItalih llTIoilJiva, riibe
tako da se mo,gru svakako
Motiv
XVI,

23 i
duguljasti listovi (u
i 2
T. XV, l;
1 i XVIII,
dosta stilizovani i dati u neprirod
ve sa
konturama n asupro't sasvim stilizQva,nim
nim motivima
ln

M. E. B l a k e, Memo:rs of the American Academy in Home XIII, Ui36, Pl. 26,2.

K

P arl

s c a,

op. cit., str. 113.

N o ara Barwlomeo, I mosa'ci antichi consc:rvati ne~ P,aJazzi Pcmtifici del Vaticano
del Latera.no, Milano 1910, Tab. XXV i XXVI.

M. E, B a ke. Memo.irs of the American Academy i,n Home

2 i PL 32,3.

9; N. Bartolomeo
N o g a r a, op. ciL Tab. VII.

1;1

PL 23,1

0G

Doro L e v i,

M. E.

1936, Pl. II i 12;

Antioch Mo&aic P.avim ents, Princeton 1947, str. 109, sL 42.

G. B e c tt i,
R P, H i fi k
IJ(,

xn I,

Scavi di Ostia IV, 1961, str. 232. Tab. XX.

Catalogue, str. 88, sL 96; P a

a c a K, op. cit., Tab. 52,4 i 56,4.

B l a k e,

I'vIern0irs of the American Academy in Home VIII, 1930, str. 117.

T. XXII,

de mosaique de la Gaule, X Sup,pl. il Gallia,

II

10l P.
Gauck1
r i g e m rn a, I .mosaici
lu~ K. P
r l a s c a,

lVIosa'iq ue de l' Afrique

Zli'ten, Roma-MJlano,
0'jJ. cit T. 13,3,

41

Salvatore

174

DR IRMA CREMOSNIK

i se
kantarosa
obliku 1 "'.

krakova
pojaseve
m(1za,iku u Fliessenu
krake i estokrake
u raznim
rozete je
U doba
, Kao i rozetu, i

na
etvero-

(u

je

beskonana

u
a u hele,nistiko doba
roze!\;e
II
veinu ostalih motiva nalazimo
motivi
rozete, zatim solomonov vor u
rombom (u
23, 18, 17, 13
T. XIX,
u kva:dJratu
2 - T. XVI, l),
oko stranica kvad.rata (u
18 i 13
eme mozaika .sa centralnim motivom,
stvom
dms.ke
motiva
motive kakve nalazimo

Motivi okvira. Na mozaicima u

samo u plavoj

Vii ima

okvir,

veinom

kao rDmbova

siromani i
se 'od
2, 23, 17
T. XVI,
2; XVIII, 1),
T. XVI, 1; XVIII,
i veih kvadrata (u
2). Samo na dva mozai ka (u
3 i 13 - T,
loza
je stilizirana.
motiv nalazimo ve na
II
nalazimo

1)

heJe'nisti<kim

, dok je
na,tu

osnovi. Ova

sam;o na
a na mozaiku u
tako da

ine

heJenistikih

beskona ni
mozaika.

okviri motiva
iznad
10;)

M. E.

JO'

Vi:ktorine von

10(1

R. P. H i n k

J07

Lbidem, ste. 60.

K.

Bl

P arl

k e,

sc

Jon

G. B e e

jlO

R P. H i

ili

se

takoe

do

American Academy in Rome VIIL 1930. str. 105.

Memoirs of
Gonzenb

h.

op. cit., str. 275.

op. cH., str. 18. T. 21.

Catalogue, str. 58-61.

A. K i s~. The Mosaic

XI, f. 1--4, BC1dapest, 1959, str.
lOB

veinom

the rOlDan villa at Balaea,

Archaeologica

tt
Sea vi di Ostia IV, 1961, N;' 398. 319. 420; Doro L
k s. Catalogue, str 61.

v i, op. cit. str. 68.

RIM~KA

isto tako
motiv
Viia

ornamenata i
sa istoka. Ovi
cima u

motivi vrlo
n. e. (T.

VILA

esti

V1!';ICIMA

175

u I i II
Trouglovi li obliku
2)
su ve sa helenistikih mozaika"". Motivi
su, .prema tome, vrlo jednostavni, osobito
kao mozaici
moza,ika

Mozaloi iz Viia i po emi

je skoro II
su centralnom motivu
mo.tiva koja
se i u ostalim rimskim
raznolikost u
motiva
sasvim
repertoar motiva
Primorje. Utkaj :dalmat1nskih radionica
Za mozaike u Viiima smo,
Za ove
mozaike u
faze
nemamo bliih
kod nas iz kasne antike. Ali
sa italskim mozaicima toga
Kako se i u obradi

dosta

ista

u~ka

povezano"t

ivota. Okviri iSU i u

karakteristikama na

motiva mozaici
Osobito mozaik
U

II

Vi-ibma ne
13 (T.

osnova na
su p.oraz
motiva. Meutim,
kod mozaika
centralnom
8, 17, 16
Ona se vie i
osO'bito uriumu
kao arohk~ ilim. Ovo

mozaike Brusin u
italske mozaike datira
II
e.
to smatramo da je
i za mo-za ike

II Viiima.

M. E. B l a k e, Memoirs
l a e a, op. cit., str. 107,
"' ll. P. H i :'l k s,
il3 ore
M a n o Z i s i,
kumu, Zbornik radova Narodnog
l14 M. E.
B l a k e, Memoirs
K. P a r a s e a, op. cit.,
iU

iK.

p a

of the American
T. 10,14 i 14 A, 3;
str. 58-9.

in

VIII, 1930, str. 106

XI, 1959, str. 182.

kasno-antiokog mozaika u Iliri

str. 92.
the

str. 123.

Academy in Rome, VIII. 1930, 114.

DR IRMA CREMOSNIK

176

ZIDNO SLIKARSTVO
U veoma raznesenim ostacima vile zidno

ouvali

su se

Nalazi zidnog

ma ter,ij
a li ostalim,
su
samo slioni motivi i slian kvalitet,

okvir
su i

se crveno
u rimskom zidnom slLkarstvu, Na
110

broj 436

ll, Inv, br. 438,

)l8 bv,
br. 439;1,
110
Inv, br, 439,2,
t20
br. 440,
Jn
Inv, br. 4412-5,
jn
Inv, br. 441 6--~9,
1'2,1
Inv,
442/1-4,
j?.'i
Inv, br. 4427,8,

RIMSKA

VILA U VISI CIMA

177

su tanke pa'ralelne 1inije m unutarmjeg o'kv.ira crvenog polja kao i u prethodnoj .prostoriji.
Naen je i jeda.n vei crveni fragmenat na koji se nastavlja gezims sa tros1:irukom profi
lacijom u tuk u l2<'. Gezims je 'sluio kao zavretak srednjeg .p olja .zida, j nekada osim
profi'lacije ima i ornamente.
Vrlo mali broj fragmenata zidnog sl,ikarstva naen je na .poooici prostorija 6,
7, 8 i veinom pokazuje uobiajenu crvenu boju.
Vei broj fragmenata zidnog slikarstva naen je, zatim, .u sjevernom trijemu
zgrade sa peristilom, ija je podnica leala dublje od pocLnica nwzaika, te se stoga
sauvalo vie .nalaza. Meutim, teko je odrediti da li ovi :firagmenti pripadaju trijemu
ili prostorijama II i 13 koje lee do ovog trijema, jer je iz tih prostorija ouvano malo
fragmenata. Na dnu zida ovog sjevernog trijema ouvane su uto obojene povr:ne .zida
u visini od 30 cm, dok su na dnu zida zapadnog tri'jema naene crvenoobojene povrine.
Znai da ni u tdjemovima nije bilo odvoje.no'g sokla. U ju.nom i istonom trijemu se
n1su sauvali fragmenti zidnog slikarsiva, te se o njihovom izgledu ne moe suditi.
Najvie fragmenata zi,dnog slikarstva ci.z sje'Ve.N1og 1:ir~jema pO'kazuje orn~lffienat
koji je sluio 'ka.a imitacija mramora. Na ukastOj osnovi porazbacane su smee elipse
u ijem se centru ponekad naJazi predmet slJan plodu ljenika (T. XXIII, l). Elipse su
okruene crvenkastim cik-cak linijama koje su meusobno spojene'>'. Polja sa ovim
ornamentom bila su odvojena 8 do 10 cm irokim pojasom papru!njenim eliipsaSltim pote
zima etke, katkada zelene ' " 8 (T. XXIII, 11) katkada orvenkastosmee b.oje 120 (T. XXIII,
14), i oivienim rtankim crnim trakama. Ovi ornamenti izvedeni potezima deblj etke
takoe na neki nain podsjeaju na imitaciju mramora. Od bijelih polja ova polja sa
ornamerItom mramora 'hila su odijeljena irokim orve.nim traikamal:Jo. NaenD je dosta
fragmenata 1bu.keod bijelih polja sa irokim (do 5 cm) i uskian (do 2 cm) crverum
trakama] " . Poneki fragmenti buke ute boje pokazuju is.pod ute boje svij.ettlocrvenu
osnovu l ," . Meu ovim fragmentima ouvao se jedan i ,sa ,biljnim prikazom 1 33 . Ornament
je mrkom bojom nanesen na crvenu osnovu. Boja je jako istrvena i meu mrkim listovima
se samo moe razahrati neki zvoniu slian cvijet (T. XXIII, 3) .
U s>usjed,no:j prostoriji, 13, do ovog trijema naeni su veinom fragmenti zidnog
slikarstva svijet!oc.rve:ne, crvene i u.te boj e 13". Zuta 'boja je nanesena na svijetlocrvenu
osnovu, kao kod fragmenata naenih u sjevernom trijemu. Kako inae u os,taUm trije
moviJrna nisu naene zid,n e slikarije sa OMamel1ltima, nije iskljueno da fragmenti iz
sjeverrIog tr.ij.ema, kojoj su iste osnovne boje ~ao i oni naen.i u .pflostor:iji 13, pripadaju
ovoj prostoriji. U prostoriji 13 bilo je, prema tome, panoa sa utom, svij'e tJ ocrvenom i
crvenom osnovom. Crvene povr'ine zi.da su se 'o drale na saklu isbonog z~da, to znai
dai ovdje nije postojao sokI sa uobiajerum motivima . U ovoj pros-to.riji naelli) je i
fragmenata bridova buke koji potiu 'od 'Okvira vrata ili prozora, 'bijele osnovem. Uz
bridove su iroke plave trake uz koje se pDj'a vljuju ,i talllke crvene i plave trake.
Uos taIim dvjema prosto.rijama uz hocinik (14) u 'Pflosto.riji II i 15 naeno je
malo fragmenata zidnog slikarstva. Izgled'a da su ove prostorije bile manje bogato opre
mljene jer nisu ianale mozaike. Veinom su naeni fragmenti crvene i bijele boje, a u
prostoriji II naen'o je bijehh sa crvenom trakom 136 . U u.tu su naene i mramorne ploice
sa o,plate s ok.la , a'li e one prije .poticati iz susjedne prostorije (10) sa mozailkDm, jer su
veinom u pro s.torij>ama sa m'Ozaicima nadeni mramorni fra'g menti.
1 ~';,
l:!tI

117
I:!.'i

t:? \J
J JO

13l
132
ja;}

LI)
lJ':;

1111

J2 -

In v. br. 443/ 1-7.

Inv. br. 443,.' 18.

Inv. br. 448/1-9 i 449: 1-4~ .

In v. br. 444/ 13-20.

In v. br. 446/8-13

Inv. br. 446/ 1-7

Inv. br. 444/1-12.

Inv. br. 445/ 1-7.

Inv. br. 447 .

]jnv. br. 464/1-1l.
Inv. br. 463 / 1-8.

Inv. br. 461 i 462.

Glasnik Zemaljskog muzeja

Arh eologij a,

DR IRMA eREMOSNIK

178

Hodnici 12 i 14 su bili jednostavno

fragmenti sa cI'vruim linijama 187 . Na za
hijelo
zidovi sa dvije vIltikalne
crvena ,i uta
buke
su bile ukm n e zixinim
U prostoriji 16
osnoveS'a po
polj a. Isti takvi
okviT'a od

su se
Dva-tri

naena

je inila
u tanke crvene,
hodnika.

gornji
zelene i

23 veina
koja se samo
Nekoili.ko fragmenata bridova okvira VIla'ta ih ,prozora
zelenim biljnim ornamE\lltom crvenim lukovima od takica
lako 'ortiru. Pa
osnova, koja je naknadno
je slrunJdarna.'42
beskonanih spirala utih ili
su g'astavu stilizovani cvjeto'Vi
crvenom osnovom dmajru tri vrste
sa
i urili
lukovima je
slian iru (T. XXIII,
'naen1 izvan
23
crvenoj osnovplO. Meu 'Ovilm
se vidi da su 'ov,i ornamenti bordure uz tail1ke
prvo od uske (2 cm)
trake na koju se
. Moe bi'bi da je
i plavo
se na
buke nalaze do 2 cm d e:b.ele mrke i zelene trake '47 . Oveornamente nala
zimo na bordurama
kod
Kod
E,a sv,ijetlo
da j e
plav.a boja
na dnu z1da

slikarstva sa crvenom osnovom u prostoriji

je veinom nanesena
naneseni
crvenim i 'bijelim
nekoliko
Inv. br.
br.
br.
br.
br.
~nv. br.
lnv. br.
Inv. br.
Inv. hr.
Inv. br.

lal

1:30

100

"1

14S

Inv.
Inv.
Inv.
Inv.

HO

Inv. br.
Inv. br.
Inv. br.

'"0

Inv. br.

147

148

462/1,2.

462/3,4.

465/1--4.

460/1-2.

460/3-5.

45217-9.

452/1-6.

451/1-13.

466/1-34.

466/35-38.

468/1-6.

451/14,15.

453/1-3.

453/3-10,

RIMSKA VILA U VII CIMA

slikarstva sa motivom

mr am'O.ra

179

shne

, 'ali je
22 i 23. Ovi

menata

ali tu
su konture
etke,

Iko}i,

sUla.
to se 6eslto
silikarstva u
konture rraturalistike

forme i

stavno
se
bi

su

orna
Sudei

po ouvanim
slikalfsltva 162
crvena polja, jer su ouvani
na
s'e uto
Ponekad su uta
samo ,ir'okom ze,jenom trakom
po
ela i crvena uska traka
okvir Wi,rth naZ)iva
1.1 J
1.~,'2

1:,4
:l.~I.)

1;:,11

]110
IUl

j2*

Inv, br. 454/1-5,

Inv, br. 469/1-15.

Inv, br. 470'2.

T,nv, br. 470/3.

I,nv. br. 470/4,

Lnv, br. 470/1.

Inv, br, 471/2,8 i 453/l.

Inv, br. 471/8,

Inv, br. 4711l.

Inv. br. 470/14,

Inv. br, 470/5,

Inv,
472/1-29

180

DR IRMA CREMOSNIK

U maloj prostoriji 21 B, koja hi na hodnik, ouvam je manj.i bIlOj dijelDva

zidnog slikarstva i to v,rlo razn:o,rodl1'ih, tt' oni vjerovatno potiu iz
22 i 23 B.
Tako uti fragmenti sa imitacijom mramora '63 pripadaju pl'm,toriH 22 B, a crveni sa
ornamentom spirala 'G4 prostoriji 20 B. Ovom hodniku vjNovatnije pripadaju hijeH frag
menti sa irim crvenim i tankim mrkim trakama '6 ",
I u prostoriji 20 B ouvan je mali broj zidnih slikarija po kojima se sa:mo moe
zakljuiti da su 'Ovdje postojala i crvena ii uta polja. Naeni su shani fragmenti tamno
crvene i crvene osnove 'Sla ve poznatim motiv1ma bo'rdura \"", kao u pDostoriji 23 B i
fragmenti ute osnove sa briljl1im 'Ornamentima u zel eJIlO j , plaviastoj, bordo i bjehastoj
bo:jP6\ kao u prostoriji 22 B.
U daJjim prostorijama na zapadnoj strani o'bjekta B u 'Pr'OstoTijama 18 i 17 B,
koje su taJkoe imatle lijepe mvzaike i zato sigurIlJO i z,idne slikarije, ll'isu nam se o0uvali
dijeQovi sIitka sa motivima. U pwS'tor~ji 18 B naeno je dosta fmgmen<l!ta ute boje, to
upuuje na to da su u njoj bila uta palja s'lina onima u p roota rij i 22 B. U prQs,toriji 28
naerni su sama fragmenti bijelo ahajenih pov,rina.
j

Vrlo je malo 'Ouvana dijelava zidnag slikarstva i u prostor,ijama ,koje su sJu,ile

kaa zimske sabe i kaje su grijall1e hipokaustam (1, 10, 11 C). Naeni fragmenti kockiea
pokazuju da su one imatle podo,ve od mozaika, a u utu su naeni pajedinani fra,grmenti
obajene buke. U 'prastOTiji 2 e naeni su dije1ov,i zida 'Obojeni bijelo sa crvenim tra
kama '68 ; uprastarijoi 4 e su takae naeni t.akvi dijelovi";", tl prastariji 10 e dijeloIVi
zida obojeni crvena a u prastoriji 13 e dijelovi zida obadeni bijelu sa irakim crvenim
trakama. lTO
Fragmenti zidnog slikaifstva ll1aeni su, dalje, i u malim prostorijama kuJe veu
objekat Bi e. U 'pro~,toriji 32 B naeni su dije'l'ovi zidnog slikarstva c.rveno o:bojeni a
u prostoriji 35 B bijela obojeni sa crvenam tmkam. U velikim prastarijama ispred banje
(li 2 C) naeni su slini fragmenti zidnog s1ikalrstva ka,o i u ve opisanim pl'Ostarijama.
U prostoriji l e javlja}u se bijel,o ohajeni f.ragmenti sa crvenim 'tralkama, uto obojeni,
pri emu je uta baja nanesena na svijetJacrvenu osnovu kaa i ,u prostoriji 22, utD
obojeni s,a crvenim mrljama kuje lie na kasnije i'mitacije mramora''', dak se u prostoriji
2 e uz uta ob.ajene fragmente zi,dnag shkarstva nalaze i crvena o:bojeni i okvJrni frag
menti sa vrata ili prr'azora sa plavim trakamakaa II prostoriji 22'72.
Srazmjerno ma,la ostataka zidnag slikarstva ouvalo S2 u zgradi banje, jer su
Slaveni, n:ase'llvi se u njaj, raznijeli sav namjetaj, ak i donja podnica hipokausta
prostarije banje 9 e je sama mjes't,imina ouvana. U banj'i su Qstali oouvani ostaci zid'I1og
slikarstva na dva mjesta n::! soklu. Na sjevernoj vanjskoj pavrini z:da prostorije 10 e
(T. II, 3) sauvani su dijelovi zida crveno a'bajeni da 1 m visine, istog kvaMeta kao
t,a su i crvema po,lja osta,lJh 'prostorija, a II sjevOfO'istanam uglu 'P,rastacii'e 3 e do 30 cm
visine dijeJavJ zida abajeni vrla lae utom baj.am, po svaj prHici naknadno prebojeni
tankim slojem crvene boj'e, Boje su nesta'lne i slabag ,kvaliteta, te patiu sigurna iz kasmjeg
perioda nego ustad ostalog zidnalg sJ'iJkarstva.
Fragmenata zidna'g slikarstva naeno je najvie usred,:ni istoonag dijela prostorije
9 e (benje). OsLm dijelava zidnog sliJkarstva naena je i vrlo mnago fragmenata mra
mOTne opla1Je u ,prostoriji 13 C i 12 e, poneto jo na zidu
13 C. MrwJtvo
fragmenata upucuJe na ta da je vje1'a,vatna 'i vei dio zida, a ne samo sDkl, bia obloen
mramorom, Najvei b.raj fragmenata zidnog slikarstva bio je crvene, iUte i bijele boje,
Hla
lG'
.llIJ

100
J07
1""

'80
170
17J

J 7~l

Lnv,
lnv,
Inv.
lnv,
Inv.
lnv.
Inv.
lnv.
Inv.
Inv.

br,
br,
br.
br.
br.
br.

br.
br.

br,
br.

45617,6.
455/1-3.
455/5-10.

457/1-6,

459/1-9,
484.
474,
483,
486 i 485.
487/1-4.

RIMSKA VILA U VrSICIMA

181

svjeuGi
beskonana

da su i ovdje pDlja bih slino. ob Dti'ffila. I lJ1aeni mDmvi s u ve dobro. pDznati :

spirala na jasnDcrvenoj DsnDvi (kao u prDstoriji 23 B) m (T. XXIII, 7) , zeleni
orname.nt na utoj osnov~, a uta bDja je nanesena na svijetlocrvenu 'OSll'OVU 17 4 Meu
pDljima PDs'toje i ovdje sl:i:ni iroki r,a,movi (8-10 cm) kao i u sjevernDm trijemu o,bjekta
B (T. XXIII , II i 14), kad kDjih je svijoertlozeleni pojas sa vidljtvi.m pDtezima etke
U'okvimen tam.kim tamnim 'LinijamalO", iJi je taj pDjas ute osno ve sa z-eleni:m ii crvenkastim
potezima etke, 'a o.granien je sa jedne strane crvenom traJkom, a sa druge -strane ispre
kidanDm linijo m izru'eu dvjj e tanke crvene l76 u bij elom poaj u. I 11Ia j ednom d.rUlgoan
fragmentu je lUtO polje -odijeljeno od b'ijeao-g istim sistemom tros>tru-kih l.inija '77 , na drugom,
opet, samo uskDm crnom i crvenom trakDm '78 . Zuto polje je od crvenog odoijeljeno
tankDm bijelo-m 1inijoml7, 'ili sa dvije tanke sive li<nije ' 80 , Hi je i samo uto .polje podij-e
lj.eno trostrukim linijama - crvenom ~ dvjema crnim l8l . Meutim , najbrojniji su fTlag
menti zidnog slikarstva okvira prozo,r a iH vrata sa ' irim plavim hnijama i tanjim crvenim
na b~_jeaoj osnovp B2. Ouvano je i nek oll i ko fra'gmenata zi,dnoog s.l'ikar-3 tva sa lJ1eodreenim
orruamentom: na utoj osnovi crvene mr,l je koje ne na kasne imi'bacij'e ocn.amenta
mramora lS3 . Sv e su to vrlo raznovrsni i mali fragmenti, po kojima moemo s'amo toliko
suditi da su ovi dijelovi zidnlO,g slikarsbva bHi sl'ini 'Os-ta'l im i d.a svakako po,tiu iz
istog doba.
D daJi-im prostorijama mali crveno. i bijedo obojeni fragmenti zidno,g sil'i:karstva
ukazuju da Ml i u daljim prDstorijama postojail.e olbojene po vrine zidova. D prostoriji
21 e naen je vei kDmad bijelog maleraja sa tragom zelenog ornamenta, sl'iwn fr:ag
menMma ~.z PTostor~je 1. 1$4

to.

Zakljuak. Na o.snovu ovih dosta malo-b rojnih i raznovrsnih fragmenata zidnog

slikarstva nije mDgue dJa.t.i jednuod'reenu s1iku ztd.nog sl:iIkarstva po pJ'ostOlrijama, nego
Slamo jednu _Dp\tu p,roostavu o na inu ukraavanja zidova i D stilu sliikiarstva. Kako s u
u svim pro'Sito,rijama materijcci i tehillik'a dijel'orva zidnog sl.tkarstva vejnoom slini, to
moemo pretpostaviti da je ve1na tih dij'elorva zidnog slikal'S'tva iz is.tog vremeTIJa, samo
ponegdje se mogu kO.n5,t atovati kasniji popravci. T ako je lLta pov,rina zida u pI"osioriji
3 e prebojena tanJ<im slojem CTvene hoje, u pw.storJj'l 2 B naen je svijetilo.cuV'f~ll'D olbojen
fragmenat zidnog slikarstva na koji je nanesen 1 mm debeo. .biJeli sioj, u pr,ost'Oriji 3 B
crveno. obojen fmgmen,a,t na koji je nanesen 2 mm dlbO bij-eh sU'Oj, a u sjevernom trijemu
objekta B n:aen je uto oboj-en fragmenat na koji joe nanese,n 2 mm debeo novi sl.OIj koji
je obojen crveno . Meutim, veina olLvaillih dijel:ova ~LdnQog slikarstva SIVakak'O potie
iz vremena !k aJd a jeu vili zadnji p'U't izvreno renovi.ra<nje zidnog slikars'tv.a u svim
prDs-tDrijama; svi kas'niji zahWl,tj bili su samo pojedinani. Ovi OUVlaJl1i dijelovi zidnog
slikaifstva ne potiu oiz poet!ka gradnje vile, je!f se i na njinta mjestimino vidi da su
n aJn~,seni na neke ranije bojene povrine. Fragmenti D.boje;ni uto esto po:kazlLju raniju
s<vijetlocrvenu o.snOVU, a pJave ivine trnke uz crvene porvriLne pokazuju rani}u svijetlo
IjubJastu osnOV1\l.
Sto se ti kwlilite,ta pojedinih fragmenata zidnog sUkars,bva, poS!toji razlika meu
njima iako po os,talim indicijama pripadaju istoj eposi. Dosta trajne, glatke i sjajne
povr-ine su na dijelovJma tidnog slikarstva sa crvenim po,l jima :i neto svje tlije crvene
bode sa beskoiJlanom sp:iraLom (p'I"ostolfija 22), zatim bi jele hoje sa zelenim motivima iz
prostDrije 1 B, pa i okvirni dije-loovi od prowra sa pJ.av.im i crvenim trakama. Boja utih

,," Inv . hr.

'" Ilnv. br.
m Illw. br.
1 70 !Jnv. br.
177 Inv. br.
t7R Inv. br.
". I.nv. br.
] BO Inv. br.
181 Inv. br.
18' Inv. br.
180 illv. br.
,.. Inv. b:-.

490/ 1,2 i 493/3.

491 / 1,2 i 495/5.

488/1-3 .

495/1-3.

490/4.

496/ 1,2.

492/ 2.

488/3.

496/3.

489/1--4 , 492/ 1, 495/4, 496/ 4.

492/4-7.

479.

182

DR IRMA REMONTK

sjaja je i pomalo se
uvijek
po se,bi

s;laha

.one

raene

Ova

stila
shla zid je arhi>tektumim
scene. Zid
podij'eljen
sluili
polje. Kao vertikalne
doba Antonina ova arhitekturna pozadina se
190. god~ne n, e, Zamjenj
je 1roki ramovi razne v,rst
a crvena, uta
a zatim i purpurna
okvLre po1ja
Wirthu nazvane Rahmen
i l<lJk'i okviri
linije od

su

sa .ramovima ,od
antoni<nS'kog
tankim trakama se
d.oba
ikada
tankim
Ovom perio-du od oko 190. do 220.

zidova u
do

Viiima.

slikarstvu jednaki.
i d;ijelovi
toga do,ba,
.oko 180.

koje su nam ouvane dosta esto na

Na istim ovim utim
nalazimo ,i tanje
su karakteristine za .okvire od tankih tra;ka. Trake
takoe krarakte<ristJino za
. Uz 'Okvire od
a tome
u
sa
ilh k'osih clftica, crve,nih na
treba uvrstiti li motive
.osnovi
XXIII, 6 i 7).
pl ave tra'ke samo do 3 cm <:rine koje
bordure Dmck datira u kraj I
nisu sistematskJ ob.raeni.
, po n8Jiazima
o,kvir

n, e., dakle u
Ovom
u oikvirne de,koracije
Kao'; na istodobnom ziclmom &likaJr'3tvu
javJ:j'aj'll. '[ na klas.icistik:i

istim
naina
'li

ovom periodu,

Fdtz Wirt h, Romische Wandmalerei, Berlin 1934, str.

104-134.
Ibidem, str. 134.

187 Walter
D a e k, Die romische Wandma,lerei der Schweiz, Basel 1950, str. 123 i

sl. 129; str. 50 i sl. 14.

9-11.
188 P o
z y Klara, Budapest Regesegei XVIH, 1958, 146,
189 F.
W r t h, op. cH., str. 114-115.
lBo

188

:RIMSKA VILA U VI!HIMA

183

vii*:
sada na
ll<l kojima je
lie je esto samo zelena
su da,ti takicama razne boje (T. XXII, 7). Ovo prodi
na zidnom slikarstvu u Vii:ima upu'Uje
pa
t:iJme
u
\Se

VilrunUJl11u se
irokim trakama
uske ,trake '90
se koncem II
n. e. u Ernoni .i Petoviju 19l
sl'1karstvu nailazimo i na zidnom slikarstvu iz
)
na'em
datiranim u isto
se pojavljuje mermerma oplata na 'Sioklu) frizovi od tuka
kao zavr t ak
crvena i uta
sline
motiva mramOlra) slian
okvirni dekor a i nain
kod koga su forme
dok je
obrada ve slikarska
sl.ikarstva, pril11a
i vremenski
naiaZ!a se
mogLo
Slave.na. Po

anto

kao i
n. e.,
viJek n. e.

d a je vetiJl1.a

NALAZI RIMSKE KERAMIKE

grupu nalaza u vili u Vi>iima svakako ini riJmsk<i keramika. Ia:ko
maio posuda
re!konstruisati. Najvie
ut ope.ku i oko humara. Mnootvo
dna od crvene i
iko'je su se tu
13
ta:koe
za keramike radionice
se 'keramik<i
samo za
u vili UViJek istio.
orka
iz zidova a i
ovdje naen svega
karakteristikama slavel1Slke
ruevina na-li samo
rimskih
te se naos'I1OVU
H. K e II II e r, Das Biiderbezirk v,on Vi'l1Ullum, Wien 1947, 220.

J.ahrbuch fUr Altertumskunde VII,

132-3 i R6mische

XV Bericht der rom.-germ,

1925, str. 229-30.

192 H.
B r d e ll" t e i n, Carmmtum Jahrbuch 1958, Romhsche Forschungen in Nieder
6sterreioh, Beiheft 4, Graz 1960, str. 15-20, Tab. III a-e.
100

C.

191

" " , ' ",--",'?:.

184

bR IRMA CREMOSNIK

keramika 0::1 rimske. Meutim, ni u

sa bunarom se nisu
od
ih
rim.scka keramika je sva leala hrpimice.
kao .naj starij a
te se tako
Pri obradi se, p'rema
a,nalo
u vrste. Ka'ko
rekon

n a'lazim a
vrlo

i
trinim

marmorirana
osim j
ornamentima. Neto je
sa crvenom prevlakom,
rebTima na povrsini. Od

Tena
1962.
Chiara samo
zgradi
koja

uboj ene
keramika kasne
sa koncen
zdjela naeno je samo nekoliko

Chiara

nalaz:i Chiare bili su

u Glasniku.

oibraemi

ranije naeni.
su i
n. e. Prema tome, i
banje morala je
II
i sjeveImo krilo ove
pripada
Lamboglia oznaava sa 2, 3 i 4 (2865-2869 inv .
.soa ba,njom naen je i
najstar'ije
koji je u
polovine II vijeka n. e. (inv.br. 3084). F.ragmenti naeni
zgradama
u tipovima oznaeonim kod
da 2 (3813), sa 3
3006, 3809, 3816,
3824, 3837), sa 8 (382;~), sa 9 a (3799, 3828), sa 9
sa 23 (3812, 3819) i sa 6 (3802. 3911, 3918), a meu
bige koj1 je naen i kud
I od
navedena
3825, 3826,
fragmenti
keramike sa
naeni

Ve

na grupe A,
C,

nae nalaze. Nalaz iz Viia mogao je na

na grupu mlae i kasnoantike Chiare,

ostalim nalazima Chiare.
prevlake &amo
na
postavljanjem etiri grupe
Isto tako s'e ll1e moe
strani posuda. Samo na
koji pripadaju .po fi:noi
antike Chiare
koj'i imaju
k.araik te.ris tina
je
razliitog tipa i

I karakteristike kasnoantike

karakteristlna

za

primjerke

se
mO'tivima
1!1"

J.

B a r a d e z, Maison de fresques. LLbyca, T. IX, 1961, 124.

RIMSKA VILA U

VISI CIMA

185

pokazuju odlinu izradu i prevlaku. Pored analognih oblika rSa itaJskom Chiarom, afri
kanska sigil1ata pokazuje i posebne karakteristine obhke, od kOj'ih su esti vel:i'ki etvr
tasti tanjiri sa Teljefnim prikazima. Njihovo porijeklo smatraju da je u Eg.i,p<tU 104
Fragmenat jednog tanjira koji sam imala prmke da vidiim ~okazuje bolju tehniku rada
od najbrojnije g.rupe .na\eg nalaza koju, po imenu koje joj je dao La.mboglia, nazivamo
Chia,r om. Zemlja afrikanske sigi'llate je bolje Iprei'ena i homogeni~a, naranastocrvena
prevlaka glatka i sjajn'ij.a.
Iz navedeniih Ipr'imjera vidi se da nalaz-i Chiare kao i ootalih grLLpa ove vrste
medite1fans'kih sigillata nameu niz problema koje samo brojll1ij'i nalazi i pubhkovanje
ostalih do sada neo:braenih nalaza mogu vremenom rije,iti. S.pecifinostJi koje se pO'jav
ljuju kod pojedinih gmpaonelffioguuju jedillJU opu podjelu. Studij oV'ih nalaza II istonom
Mediteranu daje jasniju sJiJku ove v.rste sigillata,i na osnovu toga morae se i 'izvriti
reviziija nalarza u Vi:ii<ma u posebnom radu.
Mamnorirana keramika
Postoje dvije grupe marmorirane keramik'e, .ran'i ja iz I-II vijeka n. e., finije
obrade sa omamentom .svijetlocrvenkaste boje nanesell1im spuvom l9G i kasnija grupa
grublje obrade Is a ,tamnosmeim ornameniom 1oo. Od etiri fragmenta naena LL ViJiima
dva oboda zdjela (illv. br. 3013,2 i 2974 - T. V, 9) su fine olb.rade i sa svijetlocrvenim
omamentom, te pre-ma tome, spadaju jo u raniju grupu. Ostala dva fragtmenta zdjelice
sa prstenastim zadebljanjem is.pod oboda (3013,3 - T. V, 14) i visoka noga (tzv. Zapfen
fusi3) spadadu, 'sudei po smeoj prevlaci, u ka:::miju grupu III-IV vijeka n. e., na to
upuuje i karakterrstian obli'k vhsoke noge pehara (3013, 1).
Keramika sa bo-jenim 'olfnamentom
Od ove grope 'keramike zastupljena su tri fragmenta od svijetloute zemlje sa
'iwkim crvenim irakama (2972, 1-3), jedan fragmenat \Sa crvenim trakama (2972, 4)
i dva fragmenta, izgleda, lea vreva sa irokim crvenim vertikalnim trakama (2973, 1, 2).
Posude sa arolikim hori.zontalnim trakama javljaj,u se od II vijeka n. e. nadalje i
smatraju ih izdancima .kasnolatenske bojene ke-ram:iJke 'o ,. Od lk eramike sa degenerisanim
kasll1olatenskim Of1l1amentom naen je samo jedan fra.gmell1at lonia (3040 - T. V, 31)
sa tragom ornamenta rafiranih r.ombova na leMna . F.raglffienti sa vertikalnim trakama
podsjeaju na sJ.iOni OI'llamell1t vreva iz kasnog daha anti'ke, naeni u Comp.iegll1u 198 .
Ova, kao i marmoI'iran'a keramika do sada kod nas nije preciznij'e ohraena i datirana.
Si va (belgijska) .keramika

S'labo je zastupljena i siva (tzv. belgijska) ke'namika kao li. u susjednom Mogorjelu,
te se moe zakljuiti da nije 'karatkterii3tina za ove krajev'e. Veina fragmenata je fine
obrade, tankih zidova svijetlo!sive i mrke povrine (2990, 1-5). Od veih fragmenata
naell1 je samo donji dio lonca uskog dna (3165) vitkih oblika koji su ka.rakte.rlishni za
belgijske p.osudelO o.
A II a i s, Plat de Djemila, Li<byoa VII, 1959, 58.
Karl B e t t e r m a n, Die bernalte Keram~k der fri.ihen r6mischen Kaiserzeit in
rhem ischen Germanien, Saalburger-J.ahrbuch VII, 1934, 97-99; E. E t t I i ll1 g e r, Legyonery
pottery from Windonissa, The journal of Roman Sbudies XLI, 1951, str. 106.
190 E.
G o s e, Gefasstypen der r6mischen Keramik in Rheinland, Beiheft I des Bonn.
Jahrb. 1950, str. 21.
1 0 7 E.
E t t l i n g e r - Ch. S i m () ill e t t, R6Jnische Keramik aus dem Schutth ilg el von
WindOll'lissa, Basel 1952.
19S G.
C h e n e t, La cera.mique gallo-romaine d' Arago.rune du IV Siecle, Macan 1941,
sk. 96, sl. 41.
199 E.
G o s e, op cit. M 352.
l n' Y.
195

186

DR IRMA CREMOSNIK'

u v~nom toGwm prvog vijeka

One :;,u od crvene
samo se od nje

slino

Chiari

Crvena keramika sa hijelc\lU

Meu

keramikom crvene fakture

vrevima
Vrevi.

Od

grupu i po obrad'i i po oblicima

crvenkaste
malo
te j e nn,um::'lIn

i malim fintm

rekonstruisa:ti ni jedan. Od ,karakteristinih

u obhku djltel1ine i
rebara od vitla
3, 4; 3343), zatim mnotvo trorebraS'tih
pone1Jo p()si
tri omfalcrs-dna

7, 8,

to se na n3ILm
vitla na prelazu ,iz Lrokih usta

rebara

Lonii. Iste fakture i sa tragom

su i
malih lonia
osobito ta:nkih zidova ii fine izrade. Obod im je veinom kuso
na
(2970, 11-14
T. V, 6, 8, 10;
3). Na leima lovih lonia vide se
nabOrii od vitla to j e karakteristika tzv.
a"" "..,''"''' posuda kasne amtriJke (IV
n.
Ta'kve male
zovu se
i vrlo su este u nalazima u
N aI
lonia sa drkom (2969, 6) sasvim
,obliku
lonia IV vijeka
n. e. iz Alb~ntimiliuma20o. Ovim loni'ima
ravnih :dna
l, 2; 2970,
9, 13; 3041, 7, 8) samo je jedno
da su
ovi lonii biU obojemi samo na
nioo sauvali
pre<Vlake.

Zdjele. Istu fakturu ima i niz

sa irukim horizontalno
mala droka
3), ravnih vert1kalnih strana (3832, 1,
2929,
1, 2). Ovi iroki ohodi kod lonaca su nekad i koso savij.eni
prelma dnu (2969, 2
Kako su ouvani samo
po njihoVi;m oiblielima
vertilkalnim ['avnim bonim zi>davi.ma
dno.
obhku
Ove
mogu 'imati ravna, sferino 'i
javlj
se ve II I
neto oblik, li
. Kako se od
mugao <l'ek()ill'St0Uisati
n, e. kod
pojavlj:uju se u

200 N. L a m b o g l i a, Gli sea vi di Albintimili'l.lm, Bor<lighera 1950, str. 137, figo 75.

E. G o rS e, op, cit., N~ 510, str. 43.

"O, E. E t t l i n II e r - Ch. S i m o n e t t, Windon~ssa, 174, str, 27.

001

187

RIMSKA VILA U VIICIMA

oblika to se ona ne
da je
ma,li lonii

Kako od ove vrste keramtke nemamo

od'redi ti. PO ov.lm
v,revi

Ova grupa keramLke

faiktuU"e, Veina
ostalih p06uda
sa iroktm horizontal,n:im
njima nala&1

,na
e i tankih S'lJ. zidova.
sluBe

u Grkoj. Usta vreva sa

iste
mei'kO'sa u A tetn:i, a i'stu faikturu ima i
nalazima u
Kako je broj
na1azima crv'ene

Vee

sa Kera
ini

samo

moe se

u \-'0 zu iz iston~h
radila II nasim

:ili

Keramika s.a crvenom

rij etik i.
2 i l

Naeni

bie

su

sa CTveno'm
obino od
dna vjerova1mo vreva i dva
se
ocirei:li:bi
u poglavlju o vrev1ma.

dosta 'Su
T.
vreva

keramika

dicama zvanim })
Od f1nesu
reblrima (2979,1,27,8;
rubova
van
i 12; 3020,9). tri donja
rebara (2979,5,6;

zidova (3023,1,2
T. V, 5
debelih zidova i irokih

Pomalo naboranu
samo tu

od crvene
moda neito
Ovu tehniku

ili
ukaste

crvenka'3te i crV'Ile
Svi ovi fragmenti su od
irina
rebara je
L a m b o g l o p . cit., str. 137, figo 88-90.

d u c C i, Notizle dei Scav!, 19~9-50 god"nE, str. 334,

N, L a m b o g l j a, op. cit., str, 137, figo 88--90,.

203

N,

204

ea

~05

188

DR IRMA CREMOgNIK

crvenih posuda
Ove
este su u castrumima i
su u
3023 5' 3066 1 2'
2998,1). Prema tome, nisu karakteristione samo za kasnu antiku, nego ,se ve
"
, , ,
sa

Crvena i

keram.i'ka
Od

n. e., sa oMrim i
za vreve I-II
se prema leima iri idi'reiktno
to je karakteristino za doba kalSne antike III i IV
su
u grupe samo po nainu
karaJkte.ri'3tino

ve

usta. Rrstenasto
T. VI, 19; 3342,6
n. e. Usta
pripadaju I-II '3toljeu n. e.
menat ima ortro
vrata II lea. Prstena'sto
i kod
kasne
kod kojih vratdikektno
oblika
epo illIfaeni visoiki vrat
sa drkom
ranog ue'ta (3010,3
T. VI, 1). Usta SlU
Ovakav oblik vrata javlja se na
tragove crvene
kao na dva
pripadaju I-II

II

obliku tordi
isto tako

:ludem i po
se i ina cilindrinom
drkom, rto takoe

vijek.
ovom

c.rvenosmee

u i vrevi sa Vi5'SJtruiko
vulo
zad!rava :od I sve do
n. e . .imaju pri vrhu samo 'Profilaciju, a mta su
Tom oblilk u bi
vra ili
(3883).
oko usta sve vie ljev:kasto
&ri pr'erna otvoru. U
n. e., kod
ih se otvor
usta samo malo
iTokim vilsltruko
(2992,1
- T. VI,
. Malo proireni
vrat vra sa dvost'ru'kom
Kod o.vog vra
T. VI, 2) je
neto istureno i ire od uvuenog
oblik usta se takoe
L r e m o n .k, GZM 1952, str. 252.

E. E t t l i n g e r
Ch. S i m ':> n e t t, Wi.nctooissa, N~ 453.

U. F i s e h e r, Cambodunumiorschungen 1953, II, Materialien zur bayerischen Vor

gesch:chte X, str. 28.
"OO E. E t t l i n
er
Ch. S i m o TI e t t, .op. cit., str. 84, C. F. C. H ea w k e s - Mr. H ti ll,
Camu!odunum, Oxford
1'<~ 504-9.
20U

207

189

RIMSKA VILA UVISICIMA

ovom ranom dD'bu

je crvenka'Sito'smee
(3699
T. VI,
tehnici rada i obliku
oba
iskoeni oblik 'Usta
vra takoe
obl~ci usta
(3048,6). Jedan
od ostalih

obl~k

i(;iko:::rnJh

'8.e na

n. e.

nasto
sa ukrasom urezanih
obruem

kroz sve
aLi samo malo

vie
Kod
tako da

T. VI, 20-22).
pripad'aju veim
3004,5 - T.
8,
sekonino iri prema leima
vjerovatno
nalazimo i na

3706,3-5

prsten je neto

fine
amforama ili
I ove velike
su nam samo dva
enim
vrata li lea (3844), dakle iz
sa etvelfolI'ebrastom drkom (3061,2) neto
i
vrata sa
u
za II vijek n, e. Na ovo rano doba I-II
ovih
Tako su, kao i ik-od
ovdje
(3049,2
T.
30) ili trostruko (3062,5
T.
u I do II vijeku n. e.
broj
usta ovih tehniki fino izraenih ohoda dma dvostruko

ctilindrina usta, sa irokim obTuem

otvo,ra U'sta, i

rebro
- T,
26; 2998,3 - T, VI, 27;

obHkovana 'USta javljaju se na vrevima li

u Tessinu 2H 'll
n, e"

u Windorussi 215 i dunavskim kas telim a (Aislingen) u I vijeku n. e.

Interesantno je da

E. E t t li n g e r - Ch, S i m o n t t, op, cit, Nl: 444 581 i E. G o s e, op. ciL, N2 361.

E. Ettli ger
Ch. S,imonett, op. cit. N~ 547 i E. Gos
op. cit..N1J 406, 385.

2J2 1. B,
Z e es t, Keramies:kaja tara Bospora, Moskva 1960, str. 13, tip 72--3, 75.

C13 Intercisa II, Archaeologica Hungarica XXXVI, str. 27, N2 80.

"" Oh. S i un o n e t t, Tessiner Gra:berielder, Basel 194:1, str. 77,

S i m o n e t t - E t t l i !il g e r, op, cit. Ne 490-492,

'I" Gunter U l b r t, Die romisehen Donaukastelle Aisiingenund

Berlin

Oja
?H

1959, T. VIII, 34-36.

DR IRMA CREMOSNIK

190

isb profil
i lonci u Noricumu
su vrlo eS'ti"". a i
pokazuju rarzne
ante'18. Javlja se
r.im<!'lkoj keramici
olbliku usta
latensko
atrJita ovog oblika
istaknuto nego prsten oko us,ta, dakle suprotno naveden1m
na amforama u Niiederbieberru konce,m 1'I i poetkom III
amforama iz
naih

su to vei vrevi
kako to pokazuje up
iz

T.
Ima
I~n

Fine je tehniik rada i faJdure i

8 i
koja ima malo
proirena usta
etverorebrastu
te se 'prema tome moe sudi,ti
istaknut
oblika ima
sa
kvarcit'0m (3052,6
T.
amforama ve u II vijeku prije
u III

male amfore
istaknutim prstenom.
u ranije doba
amfore od
,iroki prstenovi
rimsko doba ga
(,tip 19)

Meu

malobrojnije obode usta amioJ'aad

faikture sa
doba I-II vijeka n. e. Tako, .prvom
eku pripada
ahoda amfore ikoji se javlja u Haltern-u u I v,jj5ku n. e.
(3052,2 - T. VII,
2983; 3733; 3738,1).
c.ilind>rinog
sa kruno prstenasto
ustima (3858
l),
oj falkturi, est obI,ik usta koji se pojavljuje od I do IV
n. e,
Za
prstenasto
'usta (3062,4
T.
29; 3727,1; 3836,
ne moe se iz toga razloga odrediti
eme. U rano doba
ali
(3003,4) fine
u III vijeku

kastouka'ste boje. U ovu

iroikiprsten usta
se u Niederbie:beru 228 , iji nalazi
vrslba ima .Jj ev1kas1to
kruno

Wllchelm
218

A i z.i n g e r,

Kleinfunde van Aguntum. Wien 1955, T. XII, 282.

U. F s e h e r, Cambodunumforschungen, T. I, 2.

F. Ol,man
Keramik I, Frankfurt,

220 I. B.
Z e
s t,
202

lU kraj
usta koja su na vrhu
(3062,1 - T. VII, 30) nalaz~mo

N, La

l
E. G o s e,
op.

Ker.amik des Kastells Niederbieber, lVIaterialien zur ro.n1. germ.

37 i

14, T. XXXIII,

XXI,

1955, str. 249.

W. U n e r z
t, Die Kerarn.1k des
II, Frankfurt,
224 S. L o es e h lk e,
22> S.
Loeseh k
Keramik von Oberaden,
Dortmund 1942, B. II Abb.
Museum filr Vor und
020 1.
B. Z e e s t, op. cit., T. XXXVIII.
N. L a mb o l i a, Rrv;sta di Studi Ligu!'i XXI, 1955, str. 251, sl. 7.

~"8 :Franz O l m
n, Die Keramik des Kastells NiedeI'bieber.

"2:l

Keram~k

Rem.-Germ.

lUM!!!KA VILA U VISI CIMA

191

u Niederbieberu (Vip 67). Jae ,isko<ene (3044,1 - T. VII, 28) i zadebljane obode Lamoo
glia 22U datira ou II i III vijek n. e . Trea varijanta od crvenkasto, u6kaste ze-mlje i ma usta
proirena, ali ko,n kavno uvijena unutra. Obod je ili samo malo ,koso uvijell1 (3364
T. VII, 9) ili jae horizontalno uvijell1 (3875 - T . VII, 31).
Prvi oibllik javlja se ol)Jet u N'iederbi'e-beru , ali na veBkim vrevima (tip 69), a
230
sline ob1;ike Pel:ichet
stavlja u II vijek n. e. Druga va'r ij'a nta j3lko uvuenog obod'a
javlja se v e u I vijeku n. e.2.11 Ve,i.l!1a, dakle, obli.!ka, p.r!ITIa estim analogijama u Nieder
bieberu, u.puuje na doba II do III vije-ka n. e.
Na jednom od kruno z;adebljan~h oboda (tip T. VII, 28) je pea,t oficine 'Sa slovima
P A e (2911 - T. IV, 5), koji nalazimo i na ita'lskim amforama ou obl,jku p.PAe m , dok
e najblii peat naem valjda biti oblik PACATF33.
Od zemlje c.i.glastocrvel!1e boje sa primjesmn pijeska su i fmgmentama amfora
(3907 - T . VII, 7) i fragmenat gornje:g d'i jela amfme (3064,1) usuwg otvma, prstenasto
zade-bljano'g oboda, cHindrinog trupa sa malim dffi'kama. Ove Clilill1drine amfo,re bez vra ta
neto drukije va.rjjante javljaju se u WindonilSsi 23.', Italiji i panij,i 235 , a smatraju da
je ovaj obliJk amfora sluio kao spremnica. za voe oi dT'Uge plodove.
Najvei boroj ouvanih grla amfora iz Vil'ia je lo<ije irzrnde sa mnogo pnimjesa
kvarcit,a, vrlo hrapave pov dine. Sve one imaju ci1indriall1 vrat sa neto pI'stema'Sto
zad l bljanim obodom usta (3063 ,2,5,6; 3736,4), a ponei&i primjeri imadu na vratu nabo.re
(tragovi vitla) ,k oji upuuju da poti.u, kao i b~zantij'Slka kef'amika, ~z kasnog doba antike,
iz III do IV v~jelka !l1. e. (3838 - T. VII, 3; 3972,2 ; 3048,1; 1838; 3065,2 ; 3069 ,3; 3063,6).
Slian oblik vrata amfore sa naboranom povr;i nom vrata i Pelichet sta'vlja u konac III
ili IV vi'je:k n . e .m . I meu nalazima na BOSPO,TU amfore re-braoste pov'rt.i.ne pripadaju III
i IV vijeku n. e.23' U 'o vaj ti'P .ka&n..ih amfora spa,da i fragmenat grla mamj'e amfore takoe
sa na!bo.ranom po,vr>i.nom (3954 - T. V , 4).
Lonci, kao i vrevi, veoinom pokazuju finu fakturu od svijetle ili crvene zemlje.
Samo mali broj je od manje preie-ne zemlje sa 'Primjesom kVarca ali iste dalb re
tehni:ke rada i l)Jeenja (3040,3 ; 3029,5; 3015,4). Iako ima velj,kj braj frngmenata lonaca,
i od njih su se samo dva mogla relkonstruisati (3168 - Sl. IX,l i 3718 - Sl. IX,5) .
Prv,i sa iskoI enim obodom, dosta nalgla enih lea i us!ke noge, po svo.m obliku s;piada u
raniij e doba I-II vijeka n . e. , dok lonac sa vertilkallr1im pr.ofillisanim ustima , malo nagla
enih lea i i,rakog dna s.pada ve u III vijek n. e. Ostale fragmenrte moemo podijeliti
u grupe poobli'k ovan.ju usta ili nogu.
Najbrojnij.i. su 'Profili lonia oboda koso 'izvije!l1ih prema gore (3721,2 - T. V, 23)
koji nLm tipini samo za je-dan 'Period , te u nedostatku oblika ne mogu se pre-ciznije
datirati. Obadi neto veih IOJ1ia imaju i drke Ikoje su braTebraste, po koj'ima se moe
sud,i ti da su z.astLL'Pljen.i oblic'i I-II vijeka n. e. (3709,1-10 - T. V , 25,26; 2984,1-9;
3710,1-11). N e.ki fragme!l1ti malih lonia ~maju ispod 'kosog oboda pdaSJ~i;nj prSlten (3029,5
- T. V, 30; 3839,1 - T. V, 18), a 'Po obliku istaknutih lea vjerovatno jo 1)J1f~"Padaju
II vijeku n . e. Na jednom 'p rimjerku ovakvog lonia od s"V'ijetle rze-mlje (3040,1 - T. V, 31)
vidi se trag latenskog degene.risa!TIog ornamenta, rafiranih romlbova, a po obLiku izgleda
da je j.z lkasnijeg pe.riod'a. Sa is.k oerum obodam i drkom naen je i flfagmenat lonca
ve.ih dimenzija (3061,1 T. VII, 6).

"'9

L am .b o g l i a, Rivista Inga una e Itemelia XV, 1-3, 1960, s tr. 36, N~ 55.
P e l i c h e t, Apropos des a mphcres ro.maines trou ves il Nyon, Zeitschrift
ftir schweizerische Archaologie und Kunstgeschichte, B. VIII, 1946, H . 4, str. 196.
231 U. F i s ch e r,
Cambodunumfor.schungen, T. XXIII, 3.
n ' CIL XV, II, l N~ 3082 i XIII, 3, l N~ 10.002, 392.
2J;1 CIL XIII, 3, l N~ 393.
"al E. E 1; t l i n g e r - Ch . S i m o n e t t, op. cit. N~ 592.
" j G CIL XV, Fasc. I, p. II, N~ 21 i 22.
"cO E. P e l i c h e t, op. cit. grupa L.
~" 1. B. Z e e s t, op cit. , str. 114-119, ti'p 72, 75, 93 do 100.
N.

n o Edgar

192

DR IRMA CREMONIK

lonia sa vertikalnim cilindrinim obodom (2984,6 T.

Manje je
3716,1
T. V, 21;
T.
18). Od
e bHi
3022,3 - T. V,
III-IV
obod
je
19) dok
ostali mlai. U ove vertikalne
jewkraen irokom trakom od uboda a ispod
obode spada i
(2980
T. VIII,
Ovaj nain
na
strwkom valovitom
prahistorijl.3ke ornamente.

grupu
(3909,9

ima i

ine

obodu. Kod
T. V, 25;
etverorebrastu

drku
(3015,2

na obodu je

SL 9

37
- T. V,
(3045,1 oi 3059,1 vrlo est 'u
datirati.
UsamlJen
koncentrrine
upuuju

da
Meu

samo
~JU

1960, str. 25.

veLikih lonaca

oboda Ba

T. V, 2,3).
je kod nas
ne mo'gu se
lonca sa horizontalno van
(2977,6 - T. V, 40).
n. e., kada su

ubodom
vra t i Ot3tf'i
oboda esti i na

sudove obJi,ka lonaca velikih

treba sljJomenuti l
u dva reda, u prvo.m se JO!'>
slova
ICI (3046,1
T. VII, 25 i T. XI, 6).

E. G o s e, op. cit., str. 46, Ni! 450-7.

M. B a II fi - D. S r e j cl v i
lanci i grada za

sauvani

istone

obod

II

Bosne JV,

RIMSKA VILA U VrSICLMA

19::1

Za
lonaca karaikteristlna su
kod
lonaca dna sa
vie ili
je potpuno ravJ1lih dna i visokih nogu (tzv.
n. e. Kod ve'ih lonaca pTstenasto dno

ravnih vertikalnih ili

zidova sa horizontalno
zade>bljaJl1im obodom na
nalaze koncentr,ini
Ovi oblici usta sa
su i kod lonaca. Javljaju se ve u
samo po
(2977,3,5,7
ureza,nim
2978,1; 3032,1).

i 'll'rezanu talasa:stu

je zla ove
kao
JaV'ljaju
U

Viiima

(2977,1; 2978,2 ~
T. V,
kod
ve za III
bo6nih zidova samo malo luno
sa nekada
obodom (3002,3 ~ T. V,I,
~ T. VI, 35;
kao to smo ve
od
na
sauvan vei
ne moe se blue datirati.
SIU kO'50 neto prema van
obodi a TIla si.rokom obodu je italasasta
T. VI,
linija (3026,1
T.
31;
od crvenkaste
prsten na
oboda
T. V, 35 i 36).
sa nogom (zv.
valovitu vrpcu na nbodu (3018,2,4 ~ T. V,
sa :kooim urezima
bez ukrasa
ohudom luno
van (3018,1,3
ukTa'en je ornamen tom uboda (3004,1). Po luno 'izvijenim
u I~II
pre-ma dnu ovi
velikih
rra \!Inih s trana oboda neto
zemlje fino
(2976,2,5,6,1,3; 3036,1; 3015,1) od crvene
dak su na
malo rebraiste
tako da se rebra
snopovi koncentrinih
Ov1m
obodu
rebrasta a lZU1utra su
3057,2 ~ T. VII,
'smatra
iz
'll rim'sko
iSU
rada, sa dosta
zidova (3046,2; 3008,2;
o n. Excavations at the Jewry Wall Site, Leicester, Reports
Oxford 1948, Fig. 38-38,16.
E. G o s e, op, cit. N~ 500-507.
"'O A. S c h o r e n d o f e Die rfunerzeitliche Keramik
schriften der
Wien des archaol,ogischen InsUtuts des
1942, T. V, 69.
m E. G O e, op. cit., str. 39, N~ 455, 459,

Kathleen M,

K en

of the Research Committee

Ibidem. N2
13

444~445.

Giasnlk Zemaljskog muzeja -

Arheologija

194

DR IRMA CREMOSNIK

sasvim velikih
obod-om van, koje su naene
ve1nom u banji,
(3730,1; 3850,3; 3834; 3057
T.
11,20,
Pada u oi da
na ovim
loncima li
ukras or.nament. Sav ukras se
ili ta>laJSastih
a,
za
Jedino na
imamo ornament uboda ili
crtica
vIse
U
mena,ta &pada i
Na domaou
mjesto meu onnacrnentisanim
sa malom dr'tk-om od fino
od fine zemlje on
te je
zidova
je urezan udan ornament krunica sa
dok cije'lu
ispUil1ljav.aju uuisnuti kruii ('slino .kao kod
motiva kasne
Isti ornament UlUsnutih kruia ima i lonac domae
izrade
doba iz
Nonlka 20.
tl:Jneki proizvoIlno raen
Kako
liste faldure Ikao i ostala crvena
namee se
da je raen
u
vili izraivala i keramika.
Od

'ravni poklopci tankih

zemlje (eliam. 8,5-10 cm,
2982,2,3;
49). Ravnih horizontalnih strana su i dva
vee
1,5 cm), i to
veliki od crvenika'ste
kvarcita sa ukra'3om udubljenih kruia na
od
ranom do:bu I~II vijeka n. e .. Kosih zid{)va su
(3020,3;
. 3167;
T. V, 47,
!poklopca od crvene zemlje sa crbodom
(3012,7
kosih zidova
sud.

orvenkaste
3068,1; 3837; 2989,1 -

Zakaj ui:ak
nala za
oblici
datiranim
konca IV vijek.a n. e.

vidimo

da su u Vii6ima
oblika rimske keramike
I

oblika rimske

nisu
zadrava se
teko.e se
pri
obraene. Veinom su datirane 'Samo 'Prema oblicima
posuda, dok
nas sauvani vednom
usta. Do sada
P.e1ichet H8
tJu',:-,'c",av da utvrdi
na osnovu razvoja
usta
On promjenu oblika ulsta smatra 'siguTil1ijim faktorom za
246
2;7

~-ts

A, Sch6 gendorf
C. F. e H a w k e s
M. B a 'u m-D. S r e

P e l e h e t, op.

str. 273,

RIMSKA VILA U VISI CIMA

195

n. e.
i
smatra metodSiki sasvim
i 'srstemartski obradi bar
u pojedi
ipak nam daje
k",ramikih nalaza u ovoj
sa oblicima
n. e.
n. e., a oblici kasne keramiJke
da
ivot u vili trajao

RIMSKE LAMPICE
Meu

nalazima su dOSita

je

oblika Ga o'tvorom u sredini i tankom

po iro'kom dnu i relativno ma10m otvoru,
kada oblici ovog tilpa
neto neraz

Sudei

drkom i
u

da su tipini za nae
se
Taiko su tip l e i X
i meu nalazima u
XIII nalaZlimo
u
208

uju
Ilidi 23 7. I

PREDlVIET I OD BRONZE I KOSTI

ko's,ti.

Predmeti
Meu

daju

ukrasnim
Meu

Cari:ltva je j edna auc:isa

Veinom

na::;im

su to ukrasni

neto
Iz ranog doba
prema noici a

K E t t li nger
Ch. S i m o n e t t, op. cit. str. 89.
Inv. br. 3072, 3218
3229. 3724, 37:37
3739.
295.
"", S;t'gfried L
e h k e,
aus Windenissa. ZUrioh 1919,
Ibidcm, str.
L ti s e h k e, op. cit.. str. 215.
Do.ra l v n y i. Die Parmonischen Lampe::1, Dissertationes Pannonicae, Ser. II, N~ 2,
Budapest 1935. str. 11 i 16.
. 305--308.
2;., S.
L i::i
k e. op. cit..
2:'0 C.
P cl t s c h. WMBH VII, 1900, str. 101--119_
"., K l ::1 e r, WlVIBH V. str. 144.
e"' WlVIBH IV. str. 288, sl. 47.

DR IRMA L:REMOSNIK

196

ukraen je orrnamentom kruia i crtica na obodu (Inv. br. 2581 - T. IX, 12). Ovaj tip
aucisa fihule javlja se ve u Augustova doba i zadrava se do u II vijek n. e.""[I, dok
drugi tirpovi u Gal'iji ive do u III i IV vij'ek n. e."60. Vrlo su brajne nje'ne varijante
naene u Datlmac1ji, gdje njenu pojavu isio tako stavJjaju u d'lba Augu'sta do Hadriana 061 .
Centar izrade ovoog tipa aucise smatraju da je kod na's bio Siscia. Kako se ovaj tip f1bule
upotrebljava ,kroz itava dva vijeka, ovaj nalaz nam ne daje mogun0'3t preciznijeg
datJiTanja najranijih nalaza. Brojnije su kasnoamlti'ke fibu:e IV vijeka n. e. Dvije frag
mentarne kJlStaste fibule sa Qrnamentom kruia na noici naene su
vrtu peristila
(3676,1,2 - T. IX, 15) a jedna s<l'svim fragmentarna naena je u zgradi banje. One su
tLpa krSitastih fibula IV vijeka n. e., to svjedo'i da sUZJgrade vile postojale
u to doba.
U ovo doba kalsne antike spada i kmna fihula (3074) 'Sa pokretnom iglom i krajeV'jma
zavij.errim u s'Pira~e (T. IX, 10).
Od predmeta nakita, koji S'U, svakako, pripadali ljudima zaposlenim u vili,
zastupljene su jo brO'nzane igle zadeihlj.ane i profHisane glave (T. IX, 1,3), bro.nzane
kariice, peste-n (3673,3 T. IX, 16) iji se obru sa,stavlja pod krunom sa zelenom
pastom, iz IV vijeka n. e.""2, f'ra;gmenti narukvice ud bronza.ne ice i bronzana narukvica
iz IV vij1ka n. e. iji su krajevi spljoteni i u:kraLeni orm.amentom stilizovane pallmete 2n3
(T. IX, 4). Nelkoj vrsti ukra'sa moe se prripisa'ti i 'kar'ika o kl)joj vise eli!'j fragmEmrt;ame
pletene ice sa 'priv j'es-k arm , od koga je 0 ls1ala 'Samo ica savijena na krajevima. Na ici
privjeska je bio neki ukras, valjda perla (3692-- T. X, 4). Nejasna je namjena malog
fragmenta ploice sa ornamentom UH'z3Jlih spirala (2842 - T. IX, 9). U neku Vfs'tU 3Jplika
spada okrugla ploica sa jo vidljiV'~m rupicama za pr'ivr.avanje (3693 - T. IX, ll),
ploica u obliik-u drke sa dva hvka 'Sa omarnentom cik-cak Enije i kruia (2828 T. X, 5)
i oteena bronzana plo'ica, vjero.vatno od d~jelova ratne opreme (3687 T. X, 1).
Plo~ica je e:tvrtastog oblika sa iskucana d va koncentrina ikruga, a oko o.kvira j e ornam2n t
polukrugova i krugova raen u tehniei proboja. Na pl'oici su se mogli pr:imijetiti tra-govi
pozlate.
Od bwne:anih predmeta za domau upotrebu zast.upljeni su klju u obliku prstena
(T. IX, 13 i 14), rlrka i obod bronzanih posudica, bronzani klinci i bronz.ane igle sa
uicama za ,ivanje""" (T. IX, 3). Dvije naene udice svjedoe da su se u ovom gazidinstvu
bavili i riboI-ovom (2847, 2859,2 - T. IX, 2) Dokaz luksuznog naina ivota u ovoj ",gradi
daje nam naem 'bronzani strigili's (2851,2), to ukazuje na to da se, uz kUipanje i gimna
sticiral0. Ve!ilke dimenzije banje ukazuj u da se tome P 0'3 vei vala
Strigilis
je tJ1pa koji je preovladavao u istonim prov1nc1jama. Ukra'S tokica na njemu je i'sti
kao na pn:rmjercima u PanoruW 6 ".
Manje broj,ni su predmeti od kosti. Vei:nom su to ukras~ u vidu igala raznih
ohl1ka sa glavom u obliku kugle ili pliramide ili oblika konino zadcbljanog prema glavi
(T. IX, 5, 6, 8). Domaoj l1JPo<trebi su 'sluile igle za i vanje sa uicom (T. IX, 5), kotani
amir (T. IX, 7) i mala kaika 2GG
STAKLO
Nalazi antikog sr1:akla u vili u Viiima dosta su brojn.i ali su
lomlj'i vasti
slabo ouvani, taiko da su se od pojedinih po'sU'da ouvaJi samo fragmenti. Xajvie fra;g
menata naeno je u dvoritu I i II i u prostorijama 9, 10 A, dakle oko
zgrade
sa peristilom. Od naenih fragmenata nije se mogla mkonstru~3ati
pO'3uda. Zato
i datiranje ovih fragmenata moe biti samo priblino, veinom po tehnici izrade.
E. v. P a t e k, Diss. P3Il1nonicae, Ser. II, 19, Budapest 1942, str. 107, T. V, 3;
I
L, Diss. Pann. Ser. II, 4, 1937, str. 115.
26<) Robert
G a v e II e, Notes sur les fibules .gallo-romaines recueilb,:; il Lugdunum
Convenarum, Ogam XIV, 2/3, 1962, str. 215.
OOt Ivan
M a r o v i , Iskopavanje kamenih gr.orniJa oko vrela rijeke
Vjesnik
za arheologij'u i historiju dalmatinsku LXI, 1959, str. 75.
262 Friedrich H e n ,k e l,
Die romischoo Fingerringe der Rheinlande, Berlin 1913, str. 124,
20:! Inv. br.
3686; 2826; 2852,1,2; 3073,3; 3075,1; 3694.
O(Y) I'nv.
br. 3695; 3691; 3079,1; 2825; 2843,1,2.
205 Intercis.a II, Archaeologi.a Hung.arica XXXVI, s-tr. 228, Tab. XLVII, 5 j XLVI. 7, 9, 10.
200 Inv. br. 2814,1; 2844,1,4,6; 2814,2; 2844,2; 2849,5,6.4; 2846; 2813.
209

K ow r i g

RIMSKA VILA U VISI CIMA

197

Meu ovim nala2lima nisu zastLupljeni fini 'Pro:izvo,di ranog prvog v'ijeka n. e. kao
staklo milefi.ori i posudice od stakla intenzivnih i istih boja 267 Tehni'ka fra,gmenata iz
Vilia pokazuje ve odlike s kraja I V'ijeka n. e. i docniije. Slabije su za'stuplj'eni fragmenti
prizmatilkih posuda irokih tankih dnki sa gustim >sitnim rebrima na !pO'vrini, zelen
ka'stoplav'iaste boj-e, koje se javljaju krajem I vijeka n . e. i o:dravaju do u III vije.k
n. e. ZGS (Inv. br. 2820,3; 2841) i fragmenti plaviastozeliI1>kas-tog stakla ~ istog -perioda
(2820,2; 2822,3 - Sl. X, 2; 2822 ,1,2 - T. XI, 4; 2855,5).
Mnogo su ee za'stu:pljel1ii fragmenti istog bijelog s'takla koje rajnslke i galske
fabrike poinju produ!kO'vati tolkom II vijeka n. e. i docnije 209 Fragmenti bezhojnog pro
Z'irnog stak1a su obino vrlo tan!klih zid'ova a jedno zadelbljano dn'o ukra'eno je plastinom
mz,etom srcolikih listova (2815 - Sl. X, l; 2834; 2837,3-5; 2838,1-5). FragroenlJi. druge
varijante stakla su mlijenobijele boje, neprozirni 'Su. Veinom imaju obod neto iskoerl
van ravno odsjeen; pr.upadaju II i III vijeku n. e. Samo jedan horizontaijno izvijeni

p r-( (

r,

Sl. 10.

iroki obod (3071 - Sl. X, 13) upuuje na POISIU!ctU veih dimenzija (2823 - Sl. X, 3;
2833 ,2,4; 2854,2; 2831,1,2 - Sl. X, 4, 3; 2855,1-3 - Sl. X, 11; 2836,2,5 - Sl. X, 8,9).
Naen je i fragmenat malog ravnog krunog poiklopca istog ohliJka kao i 'keramiki
poklopci (2845). Od kraj-a II vijeka n. e. do u IV vijek n. e. vrlo je 'Omiljeno uikraavanje
stakla razno,bojnim staklenim nitima. U Vi\iima je naen jedan f.ragmenat sa bijelim,
drugi sa plavim nitima (2840; 3662,2). U i'sto doba !pojavljuju se na po~dama i ukrasi
nabora i bradavica. Samo na jednom fragmentu su zastwpljene zellenkaGte izvuene
bradavice (2856,2).
Fragmenti 'bru\en.og stakla sa udu!bljetl1lim ornamentima u O'blliku dwguljastih
listova oj krugova su v'einom od bijeJog prozirnog \StaJkoJa (2812; 2815,1; 2833,1,3 - T. XI,
, l, 2). Ova vrsta se kod naos veinom javlja u k a'sn oj antici. Vnlo brojni ISU ,i fragmenti
posudica od providnog stakla kojoe nije sasvim beZ1boJno, nego ima \Svijet1o,zelenikastu
boj'u vode (2820,3,4; 2819,2,3; 2832,1 - Sl. X, 5; 2830,2; 2839,1,2 - Sl. X, 6; 2853,2-4
- Sl. X, 7; 2854,1,4; 2853,1-5 - Sl. X, 10) i, po tehnici sudei, pnipadaju HI vijeku n. e.
kao i fragmenot:i Skifosa jasne i iste zelene bojoe (3664,5). 03lta.Ji fragmenti prljave, neodre
ene zelll1Jk:a!Ste boje, .najeie neja0.9ne mas'l inaste boje (3078,1-3 Sl. X, 14, 15; 2820,2;
2821,1,3; 2822,4; 2819,1-4), >pokazuju opadanje tehnik,e staJkJa koncem III i u IV vijeku
n. e. 'T" Meu njima su zastu'Pljene i. 1{)ptaste posuidice malo iskoenogi odreza:nog oboda,
karakteri b: ne za ovo dO'ba (3664,5
Sl. X, 16).
'u, Anton K i s ,s,a, Das Glas im Altertume, Leupzi,g 1908, B. II, str. 385.

208 Ibidem, str. 384.

""" Ibi.dem, str. 385-387.

"'O Ibidem, str. 388-394.

198

DR IRMA CREMONI:K:

Meu

u I i

sasvim

tankih

'll

a
III
ve

usa'v:ri!a. Kako za
to je za 'sada teko
uz rimsike nalaze Jlae~ri
stanovntka i iz
Iz anaLize nalaza stakla
da i tu
IV
na,laza.

su
II do

narukvica. One su
sa ukrasom utisnutih
nitima

po[u'krunog
(T. X, 3) i od crnog

PREDMETI

Nalazi
eznih
vili sa velikim

V~iima

su dosta raznovr:sni, to se i moe

domainstvom.

Meu

i raznoil1ki noevi (T.

Schiebschloss,
T. XII, 14)
domai obl~k noa
je u
nalazima u
Nalazi
VIlli
i
domarnstvu. Na

su
11) u bliz.iuli velikih
na
kovanice
10), raZ:1e vrste
lbi:derrn, ap, cit., str. 365,

1;2

eremo

tl.

i k,

GZM 1959, str, 144.

o'ekivati

RIMSKA VILA U VISI CIMA

male builiee za
T.
15)
da su
stolarskim
zana
potrebe domainstva 273 .
su ve'inom dos.ta oBteene te je teko
njihovu swhu 274 One nisu naene na
kome su
tako da ne moemo vi'e do,biiti

drveta
(3668

(3670,2-4).
Ostaci

meu

na to da
je

kratki

Zatim je naena
oblika, koje su brojno
je vrh oteen (3683,2 - T.
i
analogiju meu
u Saalbu.rgu,
se moe to \Suditi po oMe enom obliku 270
strelica sa \STco1ikom otricom (2666,2)
ve slavenskim nalazima.
EPIGRAFSKI NALAZI
vile u

ViIima naeno

je
kera<rrliike
Na rje!ava:nju

malo
fahrike na
zahvaljujem se
'imenom
L. AEMI

LIDS

Je

naen

sa imenom
Eggeru, izgleda
takoe u
takoe

oteena

banjli u
1).

NALAZI NOVCA
Na.lazi novca su dosta
i naeni su :>'VUda na
ruevina
br.
dobu od 104. do 383.
, da;kle istom rasponu od
I do konca IV vijeka n. e. kao i 'O'3tali naJazi u vi1i:
1. A: IMP CAES NERVA TRAIANUS AUG GER DACICUS P M
S' C
Coh. 760,
104.

R: T R P VII IMP IIII COS V P

2, A:
pOiSve
2 komada
117-138).

3. A: ANTONINUS AUG prus p P COS III

R: SALUS AUG
Coh. 711,
140-143.
4. A: ANTONINUS AUG prus P P TR P II
R: COS IIII
Coh.
148.
5. A: Antoni:n:us Pius sasvim istroIl1 138-161.
m B. e h a mp i o n, OutU
fe-rs, Revue archeo10gique. III, Ser. V, 1916, str. 211.
L. J a e o b y, Das Riimerkastell Saalburg, Hombul'g von d. Hohe 1897, str. 204-241.
"'G Ibidem, str. 484, sl. 77i37.
270 Ibidem, str. 490, sl. 77/40.
m Novac je odredio Dr J. P e r o v i , na amu mu se zahvaljujem.

bR IR1ViAtREMO~NIK

200
6.. A:
R:
7. A:
R:
8. A:
R:
9. A:

AVRELIUS CAESAR ANTONINI AVG

TR POT XIII COS II
IMP ALEXANDER PIUS AVG
IOVI PROPUGNATORI
IMP ALEXAND AVG
IOVI CONSERVATORI
IMP MAXIMINUS PlUS AVG
R: FIDES MILITVM
10 . A: Il\U> VALERIANVS AVG

p M TR P VI
ll. A: IMp GALLIENVS AVG
R: PAX AUG
12 . A : IMP PROBVS P F AUG
R: CONCORDIA MILIT
13. A: FL VAL CONSTANTIUS NOB CAES
R: GENIO POPULI ROMANI SD
14 . A: IMP CONSTANTINUS P AUG
R: SOLI INVICTO COMITI
15. A: CONSTANTlNVS AUG
R: D N CONSTANTINI A UG VOT XX
16 . A : D N CONSTANTINUS P T AVGG
R : Koru:;>t3Jl1tin u etverorpregu'
17. A: CONSTANTINVS MAX AVG
R : Dva vojnika izmeu njih signa
18. A : D N VALENTINIANUS P F AVG
R: GLORIA ROMANORUM
19. A: D M GRATIANUS P F AUG
R: FEL TEMP REPARATIO
20. A: CONSTANTLNOPOLIS
R: Viktorij a na pramcu lae.
-

FIL
Coh. 755, go::!. 160.
Coh. II-79, god. 222- 225.
god. 222-225.
Coh. 9, god. 235-238.
god. 253-260.

Coh. 744 , god. 253 - 268.

Coh. II-161, god. 276-282.
Coh. 89, go,d. 292-306.
Ooh. 546, god. 305-337.
Coh. 119, god. 305-337.
Coh. 760, god. 305-337 .
Coh. 253, gad. 305-337.
Coh. 12, god. 364-375.
Coh. 9, god. 367-383 .
Coh. 21.

* * *
NALAZI IZ KASNIJIH PERIODA
Na prostoru rimske vile u Viiima .naeno je tragova sta n ov'11li.k a i iz vremena
pos>lij.e 'fU5ell1ja i naputanja vjle. Poto je vila pOIr.U!ena :negdje koncem IV vijeka n. e.,
okolno staJnovnitvo poelo je ukopava ti grobove lU r.usevine, alpo dola.slk u Sla vena u
ove krajeV'e na ruevinama se razvilo malo slavenSko na.selje \Sa gr'obljem . Prem a torrne,
na prosItoru viI-e nalazimo i ostatike kasnoantik<oggr'Oblja, slaven:skog naselja i slavenskog
groblja. (Vidi Prilog III)
Kasnoall1tiko

grO!blje

Ka!s-noan tik~ groboV1i. su be'z reda i odre'ene orijentacije ukopani u dio vile
koj'i je, izgleda , taua bio najja e poruen, a to IS U objekat A i B. Zastupljene su dvije
vrste g;rohova. Dva djeja skeleta uko;pana ISU u dmskim amforama, jedan - B, uz
pmstoriju 6 A, drugi - B" uz pw\Storiju 8 B. Uz D'Ve gJ'Clibove od amfo,ra naeno je i
nekoliko grobova o,d rimske opeke sloene u obliku ,] mova, i to A,-As u dvonit.u I,
a A, u prmsto!1iji 19 C (T. II , 2), Svi su bili bez priloga. Ovi bpov i grobo'Va od
kwvne opeke s.]oene u obliku krova n alazirno ve u rimsk'o doba u II i III
vij eiku n. e. sa sLromanim prilozri.ma. Ina'c obje vnste ovih grohova 'Odra v aju se dalje
do VI vi.je'kla n . e. Zastupljeni s u veoma bro jno oko bazilike u Kapljuu 278 (Split). Pripi

",H

Reoherche il Salone, Tome l, Copenhague 1928, sl. 141, str. 143-4.

RIMSKA

VILA U VISIC:IMA

201

sujlu ih siroma,nim kr'anima iz perioda IV do VI vijekan. e. Bez ,priloga su. Kako je

na'in pokopavanja bez priloga i u Vii'ima i's ti kao u Kapljuu, to pTema tome i ove
gf'obo'v e u VUiiima moemo pripisati V-VI vtje!ku 'n . e. , jer je vila tek sruena koncem
IV viJeka n . e.
Slav-ens'ko naselj-e
BI"oj.ni tragov'i privremenih lo'ita i neko.liko zidaruiho.gm.jita ,n a pW3toru v:ile
govore za to da su Slaveni izvjesno vrijeffi'2 po 's vom doseljEnju u,p:otrebili ruevine vile
u ViJ'iima ka,o zaklon, Ova plojava da se Slav'eni 'naseljavaju u r 'Lmske ruevine primi
jeena je o'sobito esto na ruevinama antikih grado'va l i Bug3lTskof7P. Slavenska kera
m1ka se i kod na's esto javlja u ruevinama rimskih zgra,da. Tako su naeni fr31gmenti
slaveruske keramiik e u vili u Lils'iiima"'" i u vih u Brodcu""' . MeuLun, tragovi slavea1
skog nas'elja mogLi su se do sada u stanoviti samo u Tutnjevcu."'" U v'e likoj pf'oGtoriji
ov'e vile na2n je debeo cnn sloj od organskih otpadaka sa fragmentima slavenske
keramike i ognjiite. U podnicu sohe bila je ukopana jama za otpadke. Ovcije su se Slaveni,
izgleda, useliJi u samu kuu. Ostataka kua od drveta ili pletera nije naeno. Ovi ostaci
jako lie na os tanke u VIi hi u Viiima, 'pa i sas't.av i debljina debelog crmog sloja od
orga'mskih otpadaika su sl'ini. U ,njima nema tragova sitnih o'3tata'ka izgorenog drv.eta
od kua ka,o u nedavno otkrivenom i jo nepubli'kovanom n<i'Selju u abljaku kud Dohoja.
Meutim, t,r agovi vatre na fragmentiIma kerami'ke iz Viia, debeo cmi sloj mogl~ bi
potica ~i iod izgoreInih mjes timinih d,rvenih kO'I1lstrukcija.
U Vi''i:iJma su se Slaveni, izgleda, naselili u prostoru obJekta D, jN su samo
u Injemu naema ZliIdana ognjita i debeo crn sloj orgamkih Qltpadaka oko njih. Uz njih
su naen.i i tragovi privremenih lo i:ta koja \su o'stavila sarma tanak crven peen sJaj.
Ova zidana og njita se razlikuj'u od drugih d vaj:u velikih ognjita (0.[ i 02) koja su naena
u olbjektu I u predjelu gdje je bilo slavens!ko ,groblje, a koja su siJgufll10 Siluila za dae,
jer je o!k:o tih ognjita na2no dosta fragmenarta keramike. Zidana ognji&ta u groblju
rusu naena. Na meta,r debelom sloju ruevi-na, najg,ornji sloj ,ru' evine, u .de;bljin.i od
20 om, je .s'asvim pocrvenio o,d vatre . Ovaj peeni crveni sloj n.alazi se odmah ispod
humusa na du.biln'i o,d 40 cm. OV'a ognjita su, pf'ema tClme, ,nasta'la ve na sasvim poru
enom objektu. Drugaiji je smjetaj zidanih ,o'gnji!lta. Tako 'su ognjita 0, (u prosto;r1j.i
7 D) i O,; (u 8 D) ifL:graena iznad samog poda substrukcija ,o ve 'ZJgJr&de od kamenih blokova,
a 0, (u 3 D) od opeka. Iznad ovo'g grade nog tem-elja ognjiita naen je 30 cm deiheo sloj
crvene peEne zemlje ognji, ta. Ognjita 0, i O. 'nisu ,graena, 'nego se p:ri:31anjaju uz
poprene zi'd'ove malih pwstorija 16 li 17 D. Tragovi jake val\;re nalaze se ovdj-e na 30 cm
debelom snaju ruevine ,izm.ad samog poda substl,ukcija, d.akle i ova Dgnji'ta su, kao i
z:dana, na dubini od oko 1,20 m i spod povrine. Uz ogJIlj'ilite 0" naen je veliki kamen
od prese za ulje. U istoj dubini se nalaZli i najvee ognjite u prosto,riji 25 lj, 21 D, koje
je gra'eno od nabacame podne opeke a promj-era je 5 >fi. Oko ovog ognjita je osoibirt.-o
bi'o debeo crn sloj od OIrgam-kih otpad,aka koji prati 0'3,tala zidatna 'O!gnjillta, dok .ga o:ko
ognjiita u prostoru gIroblja ne nalazimo. Prema tome, do'k su 's e ognj'ita u groblju nala.z'i'la
nad potpun:lm rwevi.nama zgrada, izg.].eda da su pojed:ine zidne konst.rukC'ije u obj-ektu D
jo postojale, jer se glavne ruevline nalaee iznad ognjita. Slav-e.ni su, da'kl,e, .na'selili
o,bj'Eikat D koji jo nije bio potpuno poruen, dok su potrpuno poruem.i objekat A ~ B
upotrebili za po!kJQ.pav.anje svojih mr.tvaca.
IZigled cijellog slavenskog .naselja u Vi~ima danas se Ine moe vie rekon'Strui:sati.
Kako nije o.tkfliven sav prosto!!' sa ruevinama vile (nj,su Gtkr'ivana veliJka dvorita II,
III, IV i V), n i!:m se mo.gli konstatovati .ni svi tragovi ovogslavems-kog nasejja. U koj20m
",u Krsto'
IVI i j a t e v, Die lVIittelalterliche Keramik in Bulgarien, Praehlstorische Zeit
schrift XXXVII, 1959, H. 4, str. 220.
"HO I.
C; r e m o n i k, GZIVI 1955, str. 119, sl. 4.
"81 r.
e r e m o n i k, Clanci i graa za kulturnu istoriju istone Bosne I, 1957 ,
str. 127, Tab. I i II.
'8" I. e r e m o n i k, lanci i graa za k ult,u m u istoriju istone Bosne II, 195B, str. 37,

Tab. I-III.

202

DR IRMA CREMOSNIK

su 'ophku Mi ove rUievi'ne koristiLi kao zaklo'n, ostaje ta:koe ,neizvje~<no. Zidovi. zgr.ade D
su danas pot~uno porue-ni a j temelji su ve'inom iskreni tol~klo da oU ouvami najvi6e
do 80 cm V'~5lJ1e, a ponegdje samo najdonji red oblu,tatka. Ta,ko jedino ognji.ta i de-beD
crn sloj organskih otpadaka svjed'oe o njihov-om za,dravanju unUitar zidova ove vile.
Slavensko grablje
Slavensko gwblje 'li Viiima ne daje sliJku jedinog stalnog planiranog groblja
kao slavenska groblja sa grobovima poreanim u reckwe (Reihengrii.her). Gnolbov-j su
bez nekog reda ukopani u .r uevinu. Samo veoinom odrana kaJrakteristi6na orijentacija
gro.bova istok-zapad i fragmenbi keramike okD njih upuuju .na obiaje ukOlpavanja kod
Slav-ena. Centar groblja i.rz.gl'e-da da je bio oko ognjiita za dau 0, i O 2 u olb jektu A.
Kako obj.ekat A nije mogao biti i'straen, to nisu .otkriveni ni svi tragovi ovog slavenskog
groblja.
Veina otknivenih gro.b ova, uko.panih u ruevinu veinom do dubine zdravice,
nemaj u pri10ga (C) do Co u objelk.tu A, Cs ti prostoriji 13 B, C 7 u pW3toriji 16 B, i CIl
i C 12 'u dvoritu III). Jedino su se uz gro bove C 4 do C 6 nali fragmenti slavenskih posuda
u 'kojima su vjerov.atno donoena jeJa na grob. Pouzdano su se mogli :konstatovati prilozi
samo uz skelete groba Cg, C'o i Cs.
Skeleti grobova CD i C JO leali su u samoj r u'e vin i od velikih odlomaka o:peke
i kamenja. Usl.ijed toga 'su kosti bile zcllrobljene i fCr3tresene u ruevini: je-dino su se
glave bolj-e ouvale. U m ievini oko skeleta Co naenU su fragmenti dvaj u prstenova od
tankog bronzanog ~ima, koji se naprijed irio u ovalnu ploicu. Ouvani su vr.lo lale.
Uz lubanju skeleta C'o naene su dvije ogrlice od ice. Prva je od ice presjeka romba,
a bridavi su sitnim udClJrima instmmenta malo zaobljeJ1i. (vel. 16,5 X 11,3 cm - T. IX, 17).
Pri krajevima se ica stanjuje d zatvara petljom i kukicom. Druga ogrlica, :iste tehnike
rada, sastoji se iz dva nejednaika kraka 'koji s'e takoe 'kopaju petljom i kukicom, a
naprijed se krakovi zavJ."Iavajuelipsastim bobicama (vel. 15,3 X 12 om - T. IX, 18).
Uz ova dva skeleta naeni su fragmenti slavenske keramike (3373 ti. 3374) koji spadaju
u !poetak srednje gra'dine periode. Anal,ogije oVlim ogrlicama od ice JnaJazimo i kod
sjevernih Slavena,a nastale s u, izgleda, pod uticajem prahistorijskih IkuJ.tura 283 Ogrlice
od jedne ice (tol'kves) javljaju se dosta 'fijet,ko, e;e 'su ogrlice od vie pr 1 pletenih ica.
Ogrlica od jedne ice naena je na ptu}s!kom Gradu 284 Drugi primj-er, ..srebrni tonkves
iz GJ.1boreza 28G , lii i po tehnici rada naim primjercima: ima talkoe rombian presjek,
a bridovi su udarom }l11'strumenta malo zaobli jeni. Ogrlica 1z Grboreza je dClJtirana u VIn
do IX vijek n. e. Ogrlice iz Vi.ia pripadaju istom d ()bu , i to VIn vijeku, jer je uz njih
naena keram.ika tiopa srednje gradine periode.
Najlbogatije p!'Iiloge imaD je grob Cs 'u prostoriji 23 B, ukopan u ruevillu tako
da je pril1kom kopanja rake i,skren dio zida koji prostorij u dijeli od apside. Skelet
(duline 158 cm) leao je na zchavici ta>ko da je bo'lje ouvan i mogao se oistiti, j-edino
k09ti grudno'g koa bile su ve vrlo trone. Skelet j'e bli.o o'fijentilsan isJto>k-zaipad, a ruke
su bile oputene niz tijelo, Na grudnom kou naeino je 9 jagoda (7 mm duine) zlatne
ogrlice (T. X, 9), i dvije staiklelJ1e p-erle (T. X, 6, 7). Ispa.d lubanje naene su dvije zlatne
nau.nice, zvane biza.nbij'sike, sa etti.ri jaJgode (dlli. 3,7, <iT. 2,5 cm - T. X, 10). Jagode
ogrlice i naunice bogato su ukr.aene granulacijom i filigiranam.
Bizantijske naunice naene su >ll Bosni jo' u Miha,ljeviima i u Mogorjelu, samo
su ove od srebra i jednostavnije 0:hra:de 286 Zlabne naunice, slino bogato ukraene kao
u Viliima, ,naene su kod na3 jo u groblju na P\tujsk.om .gradu 287 i 'li Ninu 2s 8 NaU1nice
L. N i e d e r l e, 2ivot starych Slovana, Prag, 1913, D. l, 2, str. 650.

Josip K o r o e c, Staroslovansko grobie na Ptujskem gradu, Ljubljana 1950, str. 77.

28.'5 S.
B e l a g i, Grborezi - Srednjevjekovma Jl1 e.krop 01 a, Sarajevo 1964, T. XX, 3.
286 N.
M i l e t i , GZM 1963, str. 174.
"ll7 J. K o r o e c, op. cii., str. 75, sl. 15.
Z8!J Ksenija V i n s k i, Ranosrednjevjekovni slavenski zlatni nakit u arheolo..~kom muzeju
u Zag.rebu, Starohrvatska prosvjeta III, 2, 1952, sir. 25.
' 83

281

RIMSKA VILA U VI~IIMA

203

iz Viia imaju ja'god'e 'Sa ukrasom gra.n.uliranih brokutia kao jaigode naU'smce iz Nina
i dio j3Jgoda naunioa iz Ptuja. Ukras bol1lih jagoda ;:;a luko'Vli!ma old filigrana nau'l1ice
iz Viia !pokazuje ne'~to ,drugaiju varijantu od filigranskih lukova na lIlaunicama iz
Ptuja i na jagodama ogrlice iz Tr.ilja 28D , kojapred<stavlja :do sada jedioo a1n3Jlogiju ja'go
dama ogrlice iz Viia. Zlatne jagode istog oblika nalazimo inae ve mnogo ranije na
ogrlicama iz ,'kasnohdeni'stiko.g .doba'90 i one predstavljaju sva.kaJko naslijee a.ntilk:ih
radionica. Ovi zlatni nalazi nakita smatrali su 's e ranije impo:rtom iz bizantij'S1kih radli.o
nica . Meutim, na osnovu ,novijih istralivanja !Smatra se da 's u i Zil.atni nalazi raeni
u domaim radionicama 'Pod uticajem istaka , jer li meu starohrvabskim naunica.ma od
srebra i bronze, koje su raene udalmatinskim ra diDU1licam a, nalaze se :bizantij ske
naunice 's a jagodama ukraenim gran'l1'liranLm troikutii'ma 2D " Prema tome, i naul.nice
iz Viita, koje pokazuju '3'1e kara:kteri stiJke :s tarohrva:tskog na,kita, vjerovatno potiu iz
oblinjlih dalmatinSkih radionica IX vijeka n. e.
Osim ovih u cjelLni ouvanih groibova, naiJ,o 'se u ruevinama i na fragmetntc
kostij'u, kao u vrtu 'Peri'stila, u'l prostoriju 13 e u dvoritu III i d.rugdje na prostoru
objekata A i B . Po tome izgleda da su pOlI1eki skeleti stradali pri1ikom vaenja kamenja
iz ruevina i zidova za gradnju kua. Na to upuuje i nalaz sre!bnne bobice, k o!pt e i
slavenske kerami-ke u vrtu zgrade sa p eriSJtilom. Sreibrna ,bobioa [podijeljena je plastinim
trCl!ka:ma u etiri dij'ela, a dJijelovi su 'Popunjeni zrnc.ima granulacije. Sli-na babica lI1aena
je u Moravskoj i datirana u IX vije:k n. e. 292 Blizu ove bobice naen je i dio male srehrlI1e
kope sa kukicom (T. X, 8), koja je uikrana plastinom lozicom sa li'em ikoje se povija
prema centru. Listovi 'Su plastioni sa ['ealistiikim de.taljima, tene odgovaraju nainu
obrade listova na ranijim predmetima, npL ke:teljske kulture. Realistina obrada ~oze
u.puuje 'Prije na kao,sniji sre<dnji vijek.
Iako su nalazi. u grobovima maiobrojni, oni ipak upotpunjuju ti 'Potvruju
datiranje brojnijih nalaza :keramike, koji po,k,azuju da je ovo na'Selj-e sa grobljem iz
najranijeg pe:rioda, da'kle iz perioda do X vijeka n. e. SEka cijelog groblja se nije mogla
dobiti, jer su uponwo na ovom prostoru obje'kta I li'ZJgraene ,kue, a jedan dio je, izgleda,
o'teen i bivim tokom rijeke .
Slavenska ,k eramika
Slavenska Ikerami'ka naena je na cijelom <terenu vile U sloju rule vine, naJcesce
pomijeana sa rimskom ikeramikom. Nalazi se i u samom kulturnom s10ju rimskog doba,
kao u dvoriltu I, jer su ,slavem,ki grabovi ovdJe duboko ukopani. Skeleti su esto leali
na 's amoj zdraV'ici. Pouzdano su se mogli izdvojiti 'samo manji na:lazi slavenske rkerramike,
kao keramika i,znaa ognjita u prostoriji 6 A, uz grob u prastoriji 13 B, i u dvoritu III.
Kerami:ka je bila Ibrojnij.e zas1Juplj,e,na i (}ko zildanih ognjita naselja.
Slavetnska se keramika iJpak po okoi'nostima nalaza, po oblicima i fakturi na
ovom nalazitu 'Sigurno mogla izdvojiti od rim ske. Ovi rezUlltati e nam 'Po'sluiti da sa'da
i sa sigurno'u iz;dvojimo slavensku keramiku sa dblinjeg nala:?Jita Mogorjela, gdje to
lI1ije lliSpjelo u'sljed .nedostataka terens.kih IPodataka. MaterijalI iz Mogorjela, koji je mnog0
brojniji i bolje sauvan - od mnogih oblitk a sauvale su se cijele posude - moe opet
posluiti za rekonstrukciju nekih oblika pOSl\lda, Ikoje su u Viiima naene samo II
fragmentima.
Fragmetnti slavenske keramike se ve po grUJbljoj fakturi razlikuju od rimskih.
Oni su mrk-e, sivka'stoute, 'Sivtkastocrvene i crvenkaste boje; imaju u'lijek do'Sta jaku
primjesu kvarcita, 'k oji je Ikod tehnio ki .bolje izvedenih primjeraka lPo1Jpuno isitnjen.
Rimska keramika je finije faktUJre, od dabro preiene zemlje bez !primjesa &varcita
i sawetnije <tehn~ke obrade. Ovu podjelu 'keramike !potvruje i jedan drugi detalj. Najvie
289

K a r a m a n Ljubo, Starohrvatsko groblje na Majdanu kod Solina, Split 1936,

Tab. XXIII.
290

Pierre A m a n dry, Les bijoux antiques, Strasbourg, 1953, str. 85, Tab. XXXIII,

25-6.
291
292

Ksenija V i n slk i, op. cit., str. 21-25.

Josef P o u l i lk, Staroslovanska Mor,ava, Brno 1948/50, str. 49, Tab. XLI, 7 a.

DR IRMA CRE:VlONIK

204

osim u
je naen samo
i to obod lonca obli.ka tzv.
komada. U
tom,e

buna'ra (8 C). U
iznad bunara
bilo >do hEj ad II
Prema

Ova

a,
u

Vi!iima

nas za sada mali

'slavenskih nalaza i kGamika

zasada da ti::;amo
obrada
keramike.

se
tri
nala;"rna sLAvenske kera
:po slabo
obodu
To su obodi mrke

mOlgu se ,uvrstiti obadi ve

vidii ve trag upotrebe vitla.
Z'Nlaca kvarcita
3096,1; 3368

obino.

i obodi velikih lonaca sa visokim i

kod slavenske kerami:ke nizak DGk je obod ve dasta
vide
rukama. Sivomrke
T. XIII, 15;
vrata
oboda

oboda

3084,11) i ko'so
Josef P o u i k, Jiln: Morava zeme davnych Slovanu, Brno
sL 27 a-b,
J. p () lU l i k, Staroslovanska Morava, str. ll, sL 32,4.

L e em
~ k, GZM VII, 1952, Tab. VII, 2.

20(1 P. A n
el
Slavenska keramika
crkvlJli II Nerezima II. 1 j Dva srednje
vjekovna nalaza II Sultlima kod Konjica - T. I, 2 (u GZM XIV, N. S., 1951).
203

RIMSKA

3091,4 -

VILA U

VIIJMA,

T. XIII, 38). Dok je prvi

Na ,nizu ovih
obode

Konac ovog Tazvoja

biti govora. Samo koso
oboda mare
i. I u

ve

Zli,dova,
Prema tome, vjerovatno
oboda lonaca

li

ovoj

raeni

na vii1u,
oni su i
Ovi ornamenti
ali

GeJ:'mana ""n
rimska
u bronzalnihkot].ova.
'Prema tame, u Vi.iima mogao rkonstatovati
avarSke
slavensku ali S0mo na

se
keramiike na

orl na.mentom i lonce

,1;
magu 'se

i oTnamenti sa viestrukom
in'strumentom (3745,2; 3104,2;
tipu

su

ukastosive

J.

i mnke
kvarcita i
T.

talasastom
izve:denom slinim
3084,1). Meu obodi,ma lonaca LLkraooih

31

Izmeu

ovih
(3091,5; 3116,2; 3091,2;

E i s n e r, Devinska Nova Ves, Bratislava 1952, str. 393-7.

K o s t r z e 'N k y, Les orig.ines de la

Polonaise,

J}~d

Paris, 1949,

480-90.

in den Kastellen Zugma.ntel und

00i) Rafael von
U
Die

Saalburg, Saa1burg VIIT,

275.
J. K o o e e, Staroslovansko grobie na Ptujskom gradu,
""l J.
i n e
Priihistorische Zeitschrift, Berlin 37, 1957, H. 4, str. 215-217.
.'0" J. K O s t r z e w s k
op. cit., str. ~8(}-90.

206

DR IRMA CREMOSNIK

T. XIII, 45) koje stoje izmeu ova dva tip-a. Na osnovu njih se moe pratiti
razvoju hp oboda dolija (3092,1 - T. XIIiI, 38; 3054,6 - T. XIII , 39; 3112,6
- T. XIII, 45; 3091,6 - T. XIII, 42; 3112,1 - T. XIII, 43; 3112,2 - T. XIII, 41; 3095,2
- T. XIII, 40; 3054,3 - T. XIII, 44). TipilI1i o!badi t'iJpa dolija imaju obod uvijek vrlo
isko n , 'sa otrim i n-agli5e.ni.m ,prelomom. U vili su naeni samo mnogobrojni fragmenti
oboda tipa dolija, od kojih se nijedan nije mogao rekonstruisati. Meutim, taj oblik
lonca je zastupiljen i'Sto tako bro/jno i u Viiima i u Mogorjelu, gdje su sc mogla dva
do tri (primjeIra rElkonstrui'Sati303 (T. XIII, 2). Ovaj obliJk I0noa bez naglaenog v.raJta i sa
naj>veom irill10m odmah i'spod oboda nije est u 'slaveTh9koj keramici iako ga ponegdje ima.
Obodi tipa dolija naeni u Viiima pokazuju ,grubIju i fj,niju obradu a uvijek
su dab~o peeni, samo ne uvijek rav,nomjerno. Primje-rei grube tE"hnike rada imaju jau
primjesu !krupnijih zrnaca 'kvarcita, crvene su ili ukaste boje (3083,1,2,4; 3054,1 ,2; 3050,4,5;
3095,1; 3762,4; 3763,2; 3766,1; 3767,2) ili sivkastomrke boje (3082,2,3; 3083,3,5; 3092,3;
3759,1-4). Veina oboda, meutim, jasno pokazuje 'braig,ove la'ko,g glaanja ili poravnavanj.a
povfIine oboda, samo mali lProstor ispod oboda ima ponekad Ineravnu povrinu (3054,4;
3118, 1-3; 3352,1,3; 3353; 3767,1; 3771,1; 3773,1,2; 3349,2). Na .unutarnjoj strani vide se
p.oll1ekaJd. ll1a fragmentima trragovi izravnavanja predmetom kaji je ostavljao ire (3349,1;
3763,1) i ue b~azde sline metlia'stom ornamenJtu (3082,1; 3349,2; 3092,2; 3773,3). Ove
tragove izravnavanj a nalazimo naje na primjercima bolj-e o'brade, Ikod kojih su i ohodi
glaani tako da Lm je povrina sjajna (3349,5; 3095,3; 3102,2; 3107,2; 3774,1; 3752). Kod
ovih fragmenata ruj<e glaall1a povrina ispod samog oboda neg.o o.na neto nie. Ovim
obodima, ie-g'l,eda, p.r~pa,daju fragmenti sa tragoviuna tamnijih pruga od glaanja na
pov.rini (3774,2,4-7; 3772,1-3; 3351,1-3) . U6kastomrke su boje, neravnomje~no peeni,
i potezi instrumenta za g11aanje su vidljivi. Na unutarnjoj strani se kod ponekih javljaju
potezi izravll1avanja grubim instrumentom (3351,1-3; 3774,2). Meu ovim primjercima ima
i fraJgmeJ1Jata gf1Ubog rada glaan-e do's/ta ll1eravne lpovrine i bez sjaja (3362,3 i 3358,2).
Na nekoliko ovih primjeraka potezi instrumenta na povrini su lprimili tamniju boju
(3358,2,3 ~ 3362,1,2 - T. XIV, 13), ta,ko daO'na ,pone-kad lii na neki prugasti orna
ment (3358,1).
Meu obodima (vein0m od dolija) postoji jedna grupa fragmenata velikih posuda
koji na vratu imaju ornament noktima utisnutih kosih linija (3770; 3349,3; 3114; 3116,1;
3094,1; 3778). Obodi ovih lonaca 'su uglaani i iste tehni:ke kao i ostali lonci tipa dolija
sa tra:govima gl a'&'1j a. Ornament utisnutih kosih hnija na vratu imaju i fragmenti velikog
suda '1ji je obod ote en, te mu nije jasan obUk (3108,1 - 3). Na ornamentu je i jedno
piramidaJno ispupenje koje je, izgleda, nadomjetalo ,drsJm. Na povrini se V'idet!rago'Vi
gla'anja, a na unutarnjoj strlJni se vide brazde O'd poravnavanja (T. XIV, 10). Nelto
grUJbIjeg rada ineglaalfie povl-, ine je fragmenat sa OI1namerutom dobivenim uti'skivanjem
dugih verlilkaJnih brazda ispod vrata (3352,2).
Oblik lonca tipa dolija, sa kosim obo.dom, koji, lomei se 'pod kosim uglom,
odmah prela7Ji u irO'ka lea ta:ko da je u gornjem -dijelu najiri, nalazim.o ve<: u mlae
latenSlko dO'ba'""'. U rimsko doha ovaj se oblik vrtlo esto upotrE'bljav.a za razliito posue
a o'sobito za velike pos ud,e za ostavu - d olija 300 , te je zato ovaj tip lonca u MogorjelJu
pog.reJlo svrstan u rimsku keramiku. Meutim, ovaj j,e oblek, iako ~jee, zastupljen u
slavenskim nadazima i u drugim zemljama. Obod >iskoEm ipod0'3trim uglom na'l azimo
i u -es!koj, samo je oblik lonca jajolik"06. Oblilk ovog lonca zastupljen je u naJ.azima
slav-enske keramike u Rumunij'i 30;. O.]ylici oboda t~pa dolija lnaeni su osim u Viliima,
i oblinjem Mogorjelu i mnogo jU'nije na Paniku kod Tre>binja 30s . Naeni su u sutu
r, U'eV'~ll1e crik-v e u 'koju su wkapan'i 'sre!Clinjovjekovni grobovi: ova keramika vjer.ovatno
takoe potie od dae, jer j'e na'"ell1a rastresena u utu. Fr,agmenti ovih obDda i ovdje
pokaJZuju razliitu tehniku obrade. Ne-ki 'Su od 'Pre'i.:enije zemlje i do'bro peeni, dok
3112,6 -

p'06 t epell1 i

30:l l. C: r e m o n i k, GZM VII N. S. , 1952, Tab. VII , 4.

30' Konstantin K i n!l1 e n, Gefasskunde, Bonn 1895, Tab. XI, 5; XII, l; VIII , 3, 4.

:l05 L C: r e m o n i k, GZM VII N. S., 1952, sk 257.

300 J.
P o u l i 'k, Staroslovans.ka Morava ..., Obr. 7/2,3; 8/1 i 9/7 .

307 M. e h i s vas i - e o m ~ a, Studi ~i cereetari de istorie veche VIII, 1957, str. 267,

Pl. IV, 6, 13, 14.

"OS

Nalaz .io nije publikovan.

207

RIMSKA VILA U VISI CIMA

";:"'ICHIld,

obrade
a keramika je

sa
lie

da tiranj a, grO'bovi su bez

ka'.:moail1'tikom ke.rami'-l mm, jer je crkva
iJpak moemo zalkljuiti da je

nam teren ne

(finke su
zapravo

naena

na~tao

i vi
1; o.ni nalaze

OSlim

lirani obadi (3113,4

XI,
i u keramici Rumunije

SI. 11.

Od
keramike
je samo
lonca (Bombentopfa) koji se na slavenskim nalazitima u
tako ve u X-XI
n. e. (3080,5 - SL
6).

su samo dva
oboda {3106,1,2
Sl. XI,
i meu slavenskom ke<ramikom naenom u

9)

Zdjele.

obodom,
stra'na

zdjele s uvuenim
ravnih vertikalnih
oblika zastu
zrnaca kva'rcita i bolje obrade
doJija. Prema tome, svi

3111,2,1
M. e h i s v s i - e ill;;; a, op. cit., PL II, 28.
L Cr e m {) n i k, Clanci i graa za istoriju istone Bosne, 1957, Tab. V, 5, 17,
1958 god. Tab. I, 1, 3.
309
310

2'1

2'()8

DR .IRMA CREMOSNIK

Moe se rei da
vremena do danas.
doba pa do
u Lisiiima ko Konjica. U rimsko

od
od

isto

n. e.

13

Sl. 12.

oboda
,oblika
ravno
SL XII, 10; 3094,2; 3098,1). I
(3111,4
keramici 317
keramici 31G , a ima ga
Prelazni
nekoliko

luno

svedenih zidova su

ohlik
ve u

11.5

prema unutra,
Obodi

oblika
31

veinom

.su horizontalno
3742,1,2; 3760,3

koji su zatieni nekom vrstom

.su samo dva
s otvorima (308 ,2;
je u
te je na osnovu
data
je istaknuto da za
ne nalazd.mo
otvorima, kroz
se
ni meu slavenskom kera
G oS
cit. .]\J9 247, 467--8, 230--2,

J. K o o
op.
sL 16, T. sl. 14.

Jan E i s n e
Die
der slavischen Keram'k in Eohmen der mitUeren

Burgwalperiode, Prahistorische
, 1959, H. 4, str. 217, T. IIr,
7.

CT. e T a H '-I e B, J1::mec'rJ1li Ha apXeOJlOrl1"!eCKI151 J1HCT>1TYT XXIII, 1960, str. 23,

slika 13 B.

M. e h i a a s i - e Q
elL str 278, PL T, 4; II.

a,
'!Hl E.
G os
cit. N~ 486-7.

317 Rajko
Ve e l i n o v i , Rad Vojvoanskih muzeja II, 1953, T. II,

I. e r e ITl o TI i 'k, GZM, 1949,-50, str, 391, T. l, 7

"JO Ibidem, str. 39l.

li. Ves l i n v i , Rad Vojvoanskih muzeja II, 1953, T. II, 6 i 9.

m 1. e r m o n i k, GZM, VII, N, S., 1952, slr, 258,

4-5. st,', 260.

;!lL

;,,2

E.

RIMSKA VILA U VISI CIMA

209

mikom iz Bostanita' "". Samo su ovdje otvori smJeteni na proirenom oboDu. Na ovom
nalatitu su datirane u X-XII vijek n. e. Nai pI1imjerci pokazuju grubu fakturu s-linu
grUJb.ljim primjercima lonaca tipa doJila kao i .ostale ,gruiblje zdjele iz Viia, iv odgovara
najramijoj dataciji uBostanitu.
Meu velike zdjele s;Une kot1ov~ma vjerovatno spadaju i fragmenti grube
fakture: jedan s izvuenom plastinom drkom (3751,2) i fragme,nat sa ukrasom plastinog
zadebljanja u O'bliku slova T (T. XIV, 7), zatim obad sa plastinim zadebljanjem (3101 ,3
- Sl. XI, 7). CilindrilI1i.m zdjelama vjerovatno pripadaju i tri obo'da ravno odsjeena
i 'samo malO' horiz'O!1Jtalno iz'vuena. Finije su fakture sa metliastim arn am entom te ih,
analogno ostalim fragmentima sa metliastim Qrnament.Qm, moemo pripisati tipu mlae
gradine periode (3758 ,1-3 - Sl. XII ,12).

Zakljuak. Iz pregleda materijala vidimo da je od slavenskih nalaza najbrojnije

za.s'tupJjelI1a keramika , i to tiipa 's.tarri,je,g, srednj<eg ,i mlaeg graJdinog perioda. Ako bismo
prihvatili uobiajeno datiranje gradi ne keramike,onda fbi nalaze, a 'Prema tome i naselje
i gmblje, trebalo datirati u VII do XII vijek. Po novijim istraivaJnjima se, meutim,
smatra da gradina keramika u naseJjJma traje samo do X vi.ieka"", o emu e 'se dalje
opiTI1ij e raspra vIj ati, Da tira'I1je naselj a od VII do X vijeka ibi prije odgovaralo i isto
rijs!kim injenicama, Slaveni su, sudei po .podaciIma iz drugih krajeva, T'imske ruevine
upotreb-ljavali samo u pTvim vijekovima poslije :naseljavanja. Zato je malo vjer'o vatno
da su Zahumljani - slavensko pleme koje je naseWo ove ,krajeve - jo u XI i XII vijeku
stanovaU u ruevinama antike vile. Ovi slavenski 'Ostaci u Vii,i ma su u ne.posredinoj
blizIDi sre:dnj'ovj'e:kJovn.o.g trga Drijeva, kJoji se 'spominje 'prvi 'put 1186, .g odi'n e u ugovoru
veli,kog upana Nemanje sa Dubrovnikorn:"'4. Iz ugovora se vdi da je 'ovdje ve od davnina
postojao trgovaki centar. Prema tome, u okolini ovakvih centara moramo raunatd sa
bolje organizo vainim naseljima u XI i XII vijeku. Ovaj trg je uzeo na se nekadainju
ulogu NaTCme u rimsko doba, Dok su drugi primors ki grad'ovi ostali i dalje kulturni i
trg.ovaki centri, Nar'ona je bila sasvim poruena, ,izgleda krajem VI v.ijeka:m , i izgubila
svaki z'naaj. Umjesto nje se, valjda onda, poeo formirati centar u Dri'jevi u upi Luka ,
koja se sp'om1nje kod Popa Du:k.lja.nina prvi !put n6 , M. Vegv Dnjevu lokalizuje uz
Neretvu u selo Skoim nasuprot Gabeli:m . Naeni grob sa zlat.nim nakitom IX vijeka
iz V.il.ia, dobro iluskuje blagostanje koje je ovim krajevima donosila trgvvina , a moda
i gusarenje. U VrlI i IX vijeku, u doba u koje pada veina naih nalaza, poznato je
osobito za Neretljane da imaju ve sv'o ju flotu i da su na lasu 'kao gU'sari, koji esto
ratuju, .()sobito -sa Mlecima""' . Rimska vila je, prema tome, vjerovatno samo izvjesno
vrijeme sluila kao zaklon jednoj manjoj grupi slavenskog stanovni. tva.

Datiranje groblja i naselja po nalazima slavenSke keramike moie za sada biti

samo pribliil1'o , jer je slavenska keramika, osabito naselja, kod nas jo nedovoljno ispitana.
Poznato je da su se stariji tipovi gradine keramike neka'da J due zadrali i da se i u
kasnijim vijekovima javljaju primjerci nerazvijenih oboda i grubog rada. Zato datiranje
samo po tipovima nije uvijek sigurno. Osim toga, novija istraivanja su pokazala da je
postojala i raz'li-ka iamedu kerami'ke koja je lJ1aena u grG'b1lj1roa i keramike naene u
naseljima. Kako su kod lJ1as do sada veinom i'stp'i,tivana groblja, za sada se samo ukazuje
na to da na slavenskim naseljima u zapadnoj Evropi lkeramika potkazuje mnogo razvi
jenije oblike oboda od istodobne kerami:ke nad'ene u gr.ob.ovima.m. Prema tome se moe
pretp-Ostaviti da je i u Viiima keramika naseabine 'b iJa tehniki naprednija i bogatija
u oblicima i da se, prema tome , diD posuda bolje tehnike obrade i razvijenijih oblika
moe i ranije datirati.
:l2 R.
Ves e l i rn o v i , op. cit., str. 37, T. ll, 1-6.

"'" J. K o r o e c, Rad Vojvod-anskih muzeja VII, 1958, str. 10.

,,2' St. N o v a k o v i , Zak(mski spomen ici V, str. 132-133.

,,"' C. P a t s c h. Zur Geschichte und Topogra:phie von Narona , str. 103-6.

:J20 M.
Ve g o, Naselja bosanske srednjevjekovne dra ve, Sarajevo, 1957 , str. 35.

:J", lbi-c\em, str. 70.

,,"; Ferdo i i , Po vijest Hrvata , Zagreb 1925, str. 321.

,<'9 J.
K o l' o e c, Rad Vojvo ans kih muzeja VII , 1958, str. 10,

14 -

Glasnik Zemaljskog muzeja -

Arheologija

DR IRMA CREMOSNIK

210

nalazi

k(~rami:ka

nekoliko

antiJkih

antika

keramika V i VI
iz osta;lih slavenskih
faktura i tehnika

su

se konstatova ti i
samo za slaven;Oiku keramiku.

tome, ova
de

[orma:ion du peuple

RIMSKA VILA U VISI IMA

211

i da se ova

ZAK

vila II Viiima
zidovima vElikih duina,
u
ima su stanovali vlasnici. Oko
domadns:va i radionice, dok su
g'l"1upe luksuznih
i
'na ovim fundusima je vrlo
terena, pa i od vrste domainskih
takvom fundusu.
(;01

ine

da se formka
Rima.
osohito

grurpu. Prema tome

autohtone keramike ovih ohlasti
RJma i Vizanta
autohtone
Nestor za grupu Dridu .keramike.
Slavenski ostaci u Viiima, prema
.su kod nas

o slaveruskim nase
zatim 'cl
i Dubrolvnika.
sa

JUCAK

vUa velikih

HLI,U)JId

ali se nalazi
u obliku slova ) U

su povezane
1959, str. 219.
Archaeoiog!ca Hunga

rica XLI.

212

DR IRMA CREMOSNIK

(p.orticus) .
povezane koridorima.
bude potpuno otkrivena
Dok su ove
grupe G'kolnih
i daju cjelokupnom
vlas1l1ici
se sva'kako
instva, Pada u oi da su osobito
uostalom,
kod
velikih
prema tome,
ovog domai.nstva
keramike. VTlo

su
tek kad3
ine

druge vrste
ove radionice sluile
na osnovu razneenih ostataka.
Raznee:na arhJ:tek:tura vile
osnovu
zidova. Osim
te se o nainu
(os'im u izuzetnim
se dio zida
ostacima keramike

n. e.
IV

simetrinu

zgrada na
nisu odrali

su
Njihova odlina izrada
n. e.
Po ostacima keramike

vile

keramika BB '
sloene u obliku
m'nogc~
i korisno se
to se .koristilo
iz Viia. Sudei po usmenim
Patscha da su na
siromanih
nastambi
je to
na ruevinama zgrade u
i vee slave-miko naselje nego u Viiima, 'to
: naeni
nakita.
'ko-nani
sa -dosta
jama ova
poetka i
rimske
moi e
se i nalazi
sistematski cLt'ade.
str. 120-133 i R G,
str, 122, 129.

333

Britain,
,

II i n g w o

d,

M. A.,

Al'cheology

Roman

M e y e r, De Romeinsche Villa's in Belgie, Antwc'i"tJen 1937,

18 b,
B a s l e r, Konzervatorski zahvat na Mogorjelu, Nae starine I, 1953, Sarajevo,

strana 145.
l:Jf)

strana 152,

I. Crem
E. A'n t

n i ik, GZM 1952, str.

- W- l j ver z a t, Das Kastel Alzey, Bonner JahrbUcher 122, 1912,

RIMSKA VILA U VISI CIMA

Od vlasnika rimske vile u

blie odrediti.
sa
neke veze
to se odraava u

213

Viiima

nisu se ouvali
su, kao to je ve

po kojima bi se
to bili italski kO'lanisti.
da su
vile imali

dala su nam u mnogom ,pogledu novih rezultata. VHa je

iz ranOig doba Carstva. Sve do sada istraene
vile bile su mahom i,z kasne antike. Ouvani mozaici i zidno slikarstvo
nam uvid
li prvim
u
su, kao ito smo
pod
traje i do
ostav lj aj ui nam za sada
k o'rints'kih
dok su
ostali nalazi korintskih tipova
kod nas od
osta'lo sauvano i mnotvo
dio nalaza. Do sada malo
oblicima i

odmah
i re'Zultata.

slavenske
naeni

su

slavenskim nalazima u Vii1ma

je do sada konstatovan samo '1.l
i
tehnika
nalazi kod slavenske keramike.

tome, dala
i ranog

je
rimskoj vili i
sada nam malo

ZUSAMMENFASSUNG
Die sohon von Patsch 1
ubel1res-te einer rfuni,schen V,il1a befindt!U slich an
der Fundstatte "Kucita{( in V;iii
Dieser Ort
in der Nahe der nach Pa1sch
arn jenseii1igen Ufer der Neretva
Straf3e
sowJe nahe der StraBe,
vorbei ins Tal der
Ku'Jita
es zahlreic.he
dank der
lUlU s1Jarken
IUv'rien d~chtest
betrochtet. In dem
v~ NaraJ1la, die befreite-n Or:ientalen ul1Jd besonders die zahl
lO
und Ve,teranen eine bedeutende Ro11e, WanT6chelnlich
auch der Fucndus in V'lii, der R:lde des I. und im II. Jahrhundert zur Zeit der
dtali6cher Ko,]oni5'ten
eill1em ,der ltaliiJker, der Sklaven:bes:iltzer. Die Skla
hi eU sich lediglich hier in Sudda1matioo bis zum IV, Jahrhundert".
BAULICHE uBERRESTE DER VILLA
dieses Fundus bi1den IUXllJrio.se
un;d
nur 'tehlwe,i:se uIltersucht. Die Mehrzahl der '-T~"""'uu",
An der Nord>ostseite befindet sich 'Um den
bIh!kei too
,und da ran
das
die
das aJUch Hof IV rn~t
e'ne Reihe von Riiumlichkeiten
Gebauden von Objekt D

214

DR IRTvlA CREMOSNIE:

nur die
Z'iegeL'1
aber im

zum

180 n. u. Zbro

der
Bett die
ke1ten in
5 und 6 dien ten
TonabfiWe und
Hof eine Menge
erforschlt. Man :rand
als Wohnri;i!ume
daher kann
lh.r'en Zweck
nur das
erhalten,
gebrannt
auf das Brennen

keiten
westlichen
Raum war die
Gebaudes fand
Dberreste

en t:'::>reche.n den

plan dieses GebaudE"5 vbll

ande're:- Luxusv'lllen3~-3:!.

RIMSKA vrLA u

vrSI CIMA

215

Gefiwndoo wurden femer Ubeue,s'te

Kapitel- (11 D) und Saulenreste.

ARCHITEKTONISCHE FUNDE

Garten de\S

Antefixa. Zwei Antefixa

DargesteUt ist eine

man
dabei meh"
den germanischen
Bedeutung als Beschutzerin des
Presse. Ein runder Stein
ten (T. XI, 5 mit dem
Ort geJiunden. Sie
Mosaiken.
fUr die Wlirfel
s.ie s:ch in Geb8ude

und

Kons>DruktJ.ion sind (die Unter

eine 13 cm d'icke
wahre't1Jd sie un Gebaude
van
Meter lagen. D~e
Ka rb on 8Jts teiJnen, wahrsch&Allieh
der

vc:rnich:tC:t
we!,j sie .nur
(in eine::
von 1,8
aher auch aus
GI1undfarbe der Mosa:~ken ist wei(\. Vertreten silnd die wie,
bl8Jugr8Jue
der sehwarzoo Farbe,
Ton veJ:'ile:ht. Die einfaehen
6,7)

nul'

: ein Schema mit

der ge'Jmetrischen
die
kommt. Die :vrosaiken
einem

tm

IRMA CREM08NIK

ViieJ1tehkrei,sen
bekannrt. Nut
h i:iJu fig es MCltiv

in Hel'vetien

genannten

Rhombus, die

von Pompeji'07 vertretenund

uber, Etliche die,ser Mo,tive Hnden auch als Rahmenmoh;e
Die inneren Umrahmungen sind reicheL Gro[ltenteils sind das Flechtband und
wahrend die au!.lere:n
nur in blauer Farbe wie im I. und II. Jahrhundert n, u, Ztr,ll! i:1
ausgefUhrt sind,
Naoh den

des IL

des IL

hunderts .n. 'U. Z tr.

Mosaiken
sind

des II.

nachst.en korom!:.

zeigten die
stammt aus dem
Raumen 11 und 13
Wandmalerei
im
IV! 3)"!ITl[),fimi tal\Ji (HlSlTl;ot:V
mi'ge:n
Art von
P;i!lJselstriche:n in
oder brauner
auf dem bre: ten
m<t den gelben
morimitaltione:n ent.deokte
Raumen 22 lmd
im Bad
Die
ansch('inend we:/3
Streife:n
TeJll der Wa:nd in
die Rahmenkanrten
T\.iren adCT Fens,ter mit
Raum 13 B"l, und im Badegeoaude'A2 gef!1J:nden wurden,

die
be&Oll1
konnten gri:i[lere
Frooken siilld
Pen:ode,
de,s Rel wmes
Dar-
2-4 B
MittelfeJder.
Wand war
mit den Mo
doch

RIMSKA VILA U VISI CIMA

217

menien in Raum 23"2 (T. XXIII, 10 und 9). Die grollte Anzahl voo Funden erga ben die Rau.me
22 und 23 mit den Aps Lden. Dje Fragmente mit hellerem Grund und dem Spiralenornament
Laufender HundH3 (T. XXIII, 7) sowie jene mirt pUl1pu.rrotem Grund und dem Bogen- bzw.
Spira1enornament 144 (T. XXIII, 6) gehoren zu den BordUren an den dUnnen L~ruien des roten
Feldes, diie Fragmente mit gelben Hintergrund und vegetativen Ornamell1ten 157- 61 (T. XXII,
5-10. T. XXIII, 2,5,8,12) und Darstellungen von Vogel-n 15L6 (T. XXII, 2, 1,4,5) aber wahr
scheinlich zu den gelben Panneaus der Mittelfel.der. Die gleichen Orna;mente auf hellrotem und
gelbem Hintergll'und wurden auch im Badegebaude 173_4 geJiunden.
AJuf Grund dieser an Zahl rechrt gertill'lgem. und verschiedenartigen Fragmenie isot es
nicht mogl.ich, ein besti1mmtes Buld von der Malerei nach Rau.men ZlU geben, sonoern nur eine
allgeme1ne Vorstellung voo der VefZlierungsweise und dem Sbil ,der Malerei. Di.e ge:fruJndenen
Fresken slarumen nicht aus dem BegiJrun der BaupeTlio-de der Villa, wei.] manchmal festgesteIlt
werden :kcmnte, dall die Farben auf frUher bemalte Flachen alUfgetmgen wurden, und man
mancherorts auch schlechte, spater erfo1g>te A'Usbessenmgen fand.
Der groOte Teil der Fres.ken Jn Viii gehopt der Periode .des antoru1n'ischen SbiJs an,
der den phUhellenischen ablost. Den architektonischen HintergIlU.Ild des ph ilhelJeni!schen Stils,
durch den die Wand im einen Sockel , ein mi.ttleres UJl1Jd Cl'beres Hau.ptfe1d gegliedert war, Josen
zur antoi!1f.nischen Ze~i brene, die Fe1der teilende Rahmen ab, Beliebt ,s lnd rote, gelbe lUnd
'NeWe F e1der. Neben den bre'lten Rahmen (Rahmendekoraltion) ercscheimen gieichzerlbig auch
Rahmen 8JUS KombinahOll1en von St.reifen (StreifendekoratllDn), und zwar von 190 b1s 220
n. u, Ztr.1 8j
Diese Mer:kmale fmden wir auch auf den Fraglmenilen 8JUS Viii. Die Rahmendeko
rati'On war im Sa:u:lengang des Peri:sty,1s und inn Bad (T. XXIII, II W1d 14) vertreten, UJnd
auf den gelben 'LLI1id weiOen Feldern fi'l1'den Wilf .aJuch schmale Sireifen (b~s ZJU 3,5 cm Breite),
die fUr die Sltreifendek.orati:on 186 beze:; chnend sind, Die geome1Jfi.sche De.k.'Ora1Ji:on aus Bogen
und endlosen Sp:iralen auf heilr0,tem 'LLI1id PllI1Pumem Grund, die in Viiii nebender Streifen
dekoration im den Feldern vortkomrnt, ""iro von Dradk Ml das Ende des I. Jahrh'UJ1ldeds (Wimdo
n'ssa) W1d ,um das Jahr 150 (Wildenta.I)187 nach den nicM Slicher da,tierien Funden versetzt.
Die gleichen detkoratirven E:lemente kommen jedoch ,auch Ln Aq.utill1oum 188 vor und s:lnd fUr das
Ende des II. und den Beginn d es III. Jahrhunderts, also in eine den Funden aus Viii
entspreche.nde Zeit datiert.
Dieser Z~bstel11L11l1g der Rahmendekorattion entspricM auch die Malweise der erha1tenen
Darstellungen. Wue a'uf d en gleichzebtigen Fresken von Rom, so jmJlnmen auch in Viii sowohl
kla&Siz istJisch als auch 1rn;pressioruilSti,sch gemalte DamSltelhllngen'80 nebene1nsander vor. Die Dar
stellungen von Vegetation und Vogeln, die auc h in der antonin1schen Periode beliebte Motive
bleiben, haben nach der kJ:a.ssi,schen Tra.dJiJtion noch natUr1iche und klaxe Formen (T. XXII , l),
wahrend die Detams .schon auf :iJmpres,sionis,tische Art un.d We~se gema1t werden, wie z, B.
das Geneder der Vogel (T, XXII, 1, 4), eLie Blfutter, dJie oft TIlUr eim gruner ~leoks si.nd (T, XXIII,
1,8) , wahrend die Bl,umen duroh verschiedenfaJr'bene P.unkrte wiedergegeben werden (T XXII, 7).
Dieses Vordringen von Elementen der Jll'TlIPression~9tischen Richbumg verweri.si 8JUf die Peri.ode
des entfalteten antoninischen Stils a.b dem Jahre 190 und fUgt sich d8JmiJt im die aufgeslell1:e
DatieI"Wl!g der Rahmendekor-atio:n eln,
Diese ZeLtsteIiW1.g bestat1gen aouch die Fwnde lin an'Cleren Provinzen, wie lin VJ,ru nrurn'90,
in Emooa "UlTId Pebovi.o 19 " die meisten Analo;gien ;z;ou IUnlSere!1 Fresken aber finden wir auf
jenen aus CarlTI1.lubum J02 .
Rb MISCHE KERAMIK
Die zahlreichste Gruppe von Funden bildei .in der Vlilla die rOmische Kerarnik, Trolz
dem kannten Il11Ur weruig GefajJe rekons1:l'Ulient weTlden. Eine Menge ,"Din F1ragmel1'ten, die neben
dem BI'unnem und nahe ,dem Ziegelofen geJiunden wu'l'de, fepner aJUch zwei miOlrungene Boden
von roter und heiler FaX'be mogen 'daraJUf hinweisen, dajJ hier auch Kepamik gehrann:t wuroe,
Rom ische Kera.m.ilk fand man auch in der un tersten KuJ1Jupschicht und in dem Schutt, mit
slPaterer und &1awJ.s c.her Keram.iJk vermischi, iediglJ.i,c h in dem Raum mill dem BI1UlTInen entdeakte
man ke:ine slaWlische Keram~k, so daO IInan aluf Grund dieser Irein r omllschen Schicht die
slawi'.>che Keramik VOll1 .der rom-ischen nmterscheiiien .k0nnte. Die ubnige rO:mi!Sche Kerarnik
wurde nicht wie die rom~sche SigilJa1a in der unierslen Schioht - im gewachsenen Boden
gefllLl1den, und man Ikonnte demnach nicht \\Iue bei der Si!g,iillata die aLtere ,"on der jU'I1.geren
absondern. Die Ubr1ge rOm~ s che Keramik wurde daher ll1ur nach Analogie rlyp-ologisch 'bear
beite:t "UIl1:d ill1 Al"'ten eingeteilt.
Am mei&ten vertreten !ist die feine heLlltOnrige und rorte Kera.miik, dann Terra s.igilla.ta,
genann.t Chiara ,93-4 (verofferutlicht 1962), die ZiU revlidieren sein wlliPd. Auf GTUJl1Jd der Studien
VOIl1 Furuden ilIl Gniechenland konnte festgesteilt werden, dajJ sich bei diesem F1und von Sigillata
alUch LrnpDrt arus anderen mi,btelmeerliitnd~schen Werkstatten befUndet. Nur durch ei.nJige Frag
mente sind die manmorierte Kera.mik (T, V, 9)195--6, dlie Keram]k m1t breiten [".o ten oder bra.unen
Sotreifen aLs ForrtseDzUJng ,jener der Ispaten La-Tene-Zeirt197-8 veptreten, wahren'd nur ein Frag
ment Spuren eunes Orn8Jmenb$ der spa!j;en La-Tene-Zeit (T. V, 31) aufWe'1S1t. Vertreten ist
femer die graue, aluoh belgi.sch199 genarunile Ke rarruik , und es f),ndens.ich FI1~"iffiente pOIn1Peja
nischer SchUssel n (T. V, 56) und Keramik mkt IJ'Otem Dbel1ZUg (T. VI, 2).

218

DR I RM A CRElI to NIK

Rottonige Kerami" mit weillem Vberzug. Eine klein re S on d erg rupp e bildet <die K e
ramik m it . le r B e:m' 5chung V ') ll Gl :mmcr. d er an d e r O bej'fl~i c h o glanzt. Ma nche Gefai3e
wie z. B. Kru ge . .:: 'nd m H (" :'lerIl \\' '1Ie:n Ubcrzug vers h n. Vel'trete.n sin F r aO'mente vo~
Kri.igen aus d em E n:1c de;; L u nd Anl a ng des II . J a h r h un de r s (T . V, 7); kleine. fein ~ usgear be i
teteT6pfe. n:an chma I mit D rEbr i n~(m , wie rl ie sp ~ite, sag. byzan ini sche Ke r a mik
V. 6, 8, 10);
Schu'S seln rru t he.r :z:::nlalcm (T. VI II, 3 und V. 16) oje r s chriige m Rand (T. V, J5), d.ie .'l1ach
de n Ru llspuren ill.;; K u chengr.:,whir r g e"J 'eut h abe<:1"Vl--:' . D iese K l'<lm:.k u nter" C'heid t si.ch v on
der M asse d er i.ibri.gel l G efi,il1e d llrl;h d en hohNl Bl'enng l''-ld, d ie du.nu en W iinde u n d Glilfl1rrner
beirrnengungen - lVIe.rkma lc , d:c i.i hnl 'ch gefo rmlf' Gefi.i({e CI r gri e<: l ischen We:'ks ta tten (Agora
u nd K el'ameikos in A lhen , Oly m p ' a ) a ufwe'"cn . D ci ies e:ne kl" ine re G ru . pe von Gefallen is.t,
g chor t s 'e w ah l -ch e: L ch eL em I mpol' [. alL.'i :len ostliche n m e d:tc rra nen v erki-3Lten an, s ofem
di ese n ich t a uc h elg' e Wel' ks la.ttcn in D l i~tien od r d e n nahegel egenen Gegenden It.aliens
bcsassen .

cr.

Spa.tan tike byzantinisc he Ker alIlik. D :e spi:itan ;kc Keramik mit g r;ppter Obe rflache
(Drehri ngen), di bY7.an ini che K r am1k 21),'-O gcn an nt wird, i st a llch i n kle ;ncre r A nlahl ver O.
t.r eten. D l' Grofl te il d er Fragmente is l'ot- und helltb ig (T . V, j , ll , 12: VIIL 4 ; V II, 6), wah r end
d :e Fragmente v on
m:phorcn und KUchcngeHi ll n aus s:md:gem , mi t K al ks te in chen d<urch
setzten Ton bestehen (T V, 4).
F eine h ell- und rot tOnige Keramik. D' e zah lre:ch s te Grup pe s lelien F ra gmerute von
r ote r und hellcr Ker am.ik :l. l lei nem T cu d s r ; cs S:11d F ragm ente v ;)n KrUgcn , Amph'oren,
T6pfen und Scbu "eln \'crtre ten.
Von de n Krii~,;j s ' nd g r6 Blenleils ~L e R,i n de r Cl'halten , di iiir c: ne Datierung nicht
immer c:h ara,kiie risliseh s:.nd. Nach den Fragmenle n ci1 al'ald r ist:scher F ormE":'! ( chu-lter m it
H a ls) kann m em schli r:cn , d a R h ie l' Kruge aus dem ~!'de d c 1. bL; Ir. .Tah r hu n de rts sow~ e
dcs III. und IV. J ah r h u.n dert> n . u. ZA 1'. \"01'11 : "1de_ s! n ::l . B e i den R ii.ndf'l'l1 ha n :1ell es .. :ch u:rn
WuliStr~'inder aus ver sch' e d mwn P eri;)den (T . VI , 10, 16, Hl , 21. 23). um Tri<;.h termu ndun ge.rl (VI,
1, 4, 12) , um m e hrfache Pl'ofllierun g d es Rand es~oo aUS d f'm 1. b:s II. J a hrh un:ierL n. u . Z'tr. (VI,
5,10,13,30) . Zahlre ic h s in d ie F ra gment mit Kr ag nt'an d"'- ':< a u ' der g m'. en r omi. chen Perio<ie
(VI, 15, 14, 8, 20-2. 28 ; VU , ~, 4) . D;c Mch rzahl d e r Fragm ente vo n Hiindem groCer K ruge
(Vase.n) z igt e :noo K ragenra nd u nd e: ne n H alsring (VI , 25-27). S ;)lchc R 'llldp rol'i le kommen
auf de n Kri.igen u n d " 1pllo ren d es 1. b:- TI . .Ta hl' ll u de rts~ ll-I<, in die auch un -ere Fra,g
m ente fallen, vor. Noch d n E xompia r en au.; da n Nal" : n i muz~j in L jublj an :t (Lnventar
numrrner 86 00 u nd 8547) zu -.:ch L e[1e;'l , g eh ol'! d :eser R a n d Amp ho rc.n mi t fh chem B oden a n.
Die Amp h orp,n au,; fell m T oo (VIT, 29 ; VI , 29; V II. 26 . 27) , g 'h0 ren, so \V e~t es Glich
n a ch den Rii.ndem beu rlcilen lti/lt, gr0IJt e!lt.c:.is d Qll1 I. b' - n . J a hrh undert on!21-"6. Grober e
F ak tur von z iegclton,iger, m Lt Qu arzkornchen durehsc1zter Erde ha ben d rc i Varia nten von
R ande rn (VI, 39; VII, 30 un 28) un d s;nd fUr d as IT bi ' nl. Jah rhundert n . u. Z t r. datiert 22 s- 3 '.
Auf ei nem R a nd b efin rl e t s ich der Stempel P C, der au ch in Italie n \'ork~.mm 2" "_":1 (T. IV, 5). Die
g leiche F a k1ru r h a t ,\Uch e J1C zyl' n d ",sche Amph or (T. VII, 7)" 31-:\,. D ie MehrZ<l hl d er erhaJ
t enen A,mp h orenhiHse ze:gl grobe Tel.:h :. und F8 kt ur LInd i ~ aus Ton, der tark von Quarz it
k6nnchen du r chsetz t is t. D ie - patcn Excmplare haben Dl'eh ri.nge 2:! 0-.1 7 (T . VI I. 3 und V, 4).
Von d en TopfC'n ko te n nul' zwe i rekon stnli ert w erden : :n e1' (Ab b . IX , l ) a'us .elem
L-II . .Jahrh under t, ein zwe:ter (Abb. IX , 5) <lU d em III. Jah rhundert n . u. Z1.1'. Am zahlreieh
sten vertreten si ncI k le:ne Topfe m it schriig ~iUsl ;, d endem R a nd (T. V, 25-6, 30- 1; VII, 6),
und bei de!') g ro [:e rcn T op fen h a t d er schr~ige Ra!lld p:nen D ckelfalz (gokehlten Ra nd, T. V,
22, 24-7,32)2'18; sie g ehiren ebenfa ll.s d er P eriode vom E nde de L b ~ ~ I V. J a hrhu !lderts n . u.
Ztr. an . Am Rand dcs gr0 lJ 'n D oI'UU'l5 s:eh l mun noch den Re5t des St mp ~J URI u nd ICI
(T. VII, 25 und X I, 6).
Bei den S ch i.isseln sind ve rl reten Fra gmen te v Oln Rfu1 e m h a lb ku gc1ige r Sehi.isseln,
die die spatere Ua che r,.. F orm ze :gc n (Ab b. IX, 4 ; T . VI, 4 1- :2) : mit h oni 7.onta l aus ladendem
Raoo m i.t genilller Obern;'che (VIII. 1;
, 37, 38), d ie d en R a ndern der T. 8- T e ne -ZeiJt vom
1. J,a hrhund e rt on" "'--, 1 e n sprechen , mit ganz knapp d r a ufs :Lzendem h alb k re is fon n igem Henkel,
der an prah i,SWl':s ch e Gefa Lie cr inner t tl nd auf rob geal'bcitelen h eim:s chen G fa Gen des
I. Jahrhunderl s~'" vorkom m L '.vahrend e r in '~ ii Guch :;lJate!' auf Slaw.ischcn Gefall en anzu
treffen ist ; verl reten si nd a ueh S ch UsseIn m it WulsLr and" (VI, 33, 35 , 36) oder sch ra g ausla
dendem Rand (V I, 31-32); Reib-sch ii.-'eln , drrQ. Ran d ,au f e :ne fruhel'C'. P eriode, n a mlicb das
L-II. Ja hrhun d ert h:nwe' st (V, 35- 6)"". D ie r Zelt enLsp r e eh en a ch d en A n al o", 'en a'uch
die Ra,nder de r R a uch l'kelc he {T. V, 4 1- 2)'11. Die S chih se l.n von g ro Gen All " ane n haben
gew6hnlieh e inen h orlzcn la l au.slad en R and (T . VII, l L 12, 20,21). Za h lreiche F rag m ente gehoren
zu groi3en Sehu:' e in n it n a ch ben s ich v eri ckend
Rand und ge r ipptel' Ober f lache m i l eben
&olchen Deck ln (T. VII, l ~) - eine Fo n n , di e in PcuU1onj('n o.n d er We mle der Lg-Tene-Zeit
zur R6.merze:1 auit ritt.
Aluf d c]') G ral'en :IUS Vi i i 'S ind O l'lln monte recht seHen ../un h au f igslen S; !1~ >k::mzen
tl'ische und w ellen f(i l'ffiige Li nien, sellener i-st d as Sti ch- u nd S trichotm a m c n t, d as a n rprahi
storische Omamente el'i nncrt (T. VIII, 2) , w~e :-.uc:h derknap p drauJ'.si,I:z en d c H enkel (VIII, l).
gearbelitets
Beson ders intere sant :st ei!! mit d e r H an d - 'h'ah r sche' nlich ?:ur Ze!-stre uu ng Fr,agment au - fc: ncm To n m i,t ein em O rnamen t au., eLnge d ru c ten l r eise n (T. VIII, 5), eLie
a.uch auf Gefallen grober Tech nilk ln Noricum vQl'kom m e''l'oI5.

RIMSKA VILA U VISI':IMA

219

Dlese

auf Grund der

der
ZlU

vorhanden
die

ramischer Keram'jk einordnen

besondef1s der Amphoren verschiede:ne

wurde bisher noch nicht

Auf Grund
Viii gewinnoo WiT denn/J.ch ein aUgome.me3
das
gest-wttat,
der keramische:1 FUJnde vom Ende dcs I. b,is zum
Jahrhun,dert zu
romisehen Lampchen gehoren zum GroGteil

wie wahrsche:i.nlich auch die Boden mi,t

Firmen"2. Dieser
ist lim II. und III.

auch Nn IV.
Zu
1C

Relief des L-II. J,ahrhu:nderts Z36 (VIII,

und ZlU

Diese Formen filnden \V1r bei 'lms aluch

aJ!1Jderem

Die

Aucisa-F1hel aus dem L-II.

(IX, 15), der AI1IUreifen
von einer Kriegerrlistung (IX, ll,
wie SchlUssl (IX, 13-14), Angel
ahnlich)"J5. hus K;n.ochen
Zeitr8U1In vom IL-IV. Jahrhu..'1dert
und milchigem Glas2~g (Abb. X,
Nuppen- und
olivgrliner Farbe aus der
vertrelen wenig
wasserfarbe;nes
sowie sehr church
des
aufweis.t, mit
haben auch

Die Eisengegenstande
auGer solchen ZUIIn
Messer (T. XII, 2,3, 14) auch
Gerate verire-ten
dan sich die Bewohner
aber
, \vle dem
XII, 1),
Holz- und
12,13,15) bcfaGten. Die
(kurzes Schwert-XII,
und der Name des Beneiiiziars auf der Graphito-Inschrift lbezeugen, daB es
ner!1 der Villa auch Personen -im Mil:tiirdien&t gab.
!nschriften sind
ph"to-Inschriften auf
z::lrs OL .. BEN/e/F/iciar~us/ERB!o:1i
Blei lIdiIDS EUCA/riP/usi (T. IV, 1).

Gefunden wurden nur zwei Gra

und des

Die Funde von Miinzen S!tammen aus den Jahren 104-383.

FUNDE AUS spATEREN PERIODEN

Im Raum
aus der Zeit nach
bega.'1D
.aber

Viii e:n1tdeckte man S,puren von Bewohnerm

des IV. Jahrhundel'ts n. 'u. Ztr. Die
Ruinen vu graben, und nach Emtreffen der
hier ell.'1e kleiJnere Siedlung mit ei!1em

Zwei Kilnder
a,us
eC.lle.:lUe Graber befinden sich in
wgeschrieben. Es konnen
datiert werden.
SLAWISCHE ANSIEDLUNG
Zahlreiche
gebauter Herdstellen

dafur, daO die Ru~ne!1 der Villa

Vil:i eine .gewi5.se Ze:t

Slawen von die'sen

ZuHuchts.statte verwenA:let w.urden. Ei'ne

durch Slawen s,tellte man auch

ab r auch an anderen

D:e
befan-d sich in
denn nur hier fanden sich

eine dioke
um diese. Wi:\hre,nd die

(0 1 und 02) auf e'iner

m CLickcn Schu.ttschi('~hit des Gebaudes unter dem Humus

befanden sich die

Herdstei1en (0,,-08) a;ufdem F'ullbl)1de;n oder der

turschicht im einer
von 1.20 on !Unter der Oberflliche. Das bedeUltet,

konstruktionen in Gebaude D noch bestanden hatten, weil die Hauptruinen

220

DR IRMA CREMO~NIK

liegen. D3..S A,ussehen der s lawischen An.s iedltmg i;;t nicht mehr festvu stell ' n , d enn die Mauern
von Gebaude D s:nd heute groGtenteils bis zu m Fundament abgetragen. E ist nicht aw;ge
schl'ossen, daG e:n'ge dieser Dbe rres,t e 'noch von der spatantiken verarmten l a t.: n i~ chen Bevol
kerlUJng hers tammen .
Slawisches Gdiberfeld. Da d ie Graber ohne beSO'ndere Ordnung eingeg raben wurde n,
gewlinnen wir nicht d as Bild eines g~la,:1t en Grab-erfel-des. D a.s Zent1'um des Graberfeldes
sche!nlt um die He r d telle im 01 'Und O, in O bjekt A gele-gen zu h a ben, WOQ n ich t a lle Spuren
dieses Gr abe rfel,des untersucht werden konIlliten. A,n Grahbeigaben wurde w eni g gef.unden, und
zwar slawiosche Kerarni k neben den Grabem C, Ul1Jd Cs; neb e n sehr sc hlech t erha ltenen Ske
lebten der Graber Co <un d c'o i,n der Schuutschich t Fragmente e ines Ringes UJld z wei Halsreifen
aus Silberdrahl1; (T. IX, 17,18), sow,ie slaw>ische Ke l' 3Ill1 iJk der m ~ btleren Bur gwaUperiode. Solche
Halsreifen silnd seltem und Iko mme n bei den nordlichen Sla wen 2 ~iI-f.' vor ; di e nikhst e An.ailo;g.ie
bildet der H als reif aJus Grb:orezi 3IUS dem VIII. J'ahrhUJl1!dent Ill. u . Z t r.H; Die kostba rs te BeiJgabe
(Cs) sind zwe.i gol.dene byz,8nt.in;sche Ohrringe (IX. Jh.) Ulnd 9 g'Jldene P e rlen ' ner Hals.ket-te
(T. X, 10,9), -die ihre En:ts.prechung im den Ohrringen aus Nrin 2S6--<!8 und de r Halskette aJUS
Trilj2S9-91 !Laden.
Slawische Keramik. Bei .der ;;:law ischen Keramik, die sich liberaU in den Ruinen 'llt1d
der romische-n KulTturschicht be-fand, sind foJgende TYlpe-n vemreten: Type n der alteren Burg
wa!Jt.oeriJode (T. XIII , 1,3, l l, l2)2Q;J-95, manchma l m~t Wellenlimien vcrz,iert (XIV, 3,4); Typen
der mittleren B'Urgwallper.iode mit hohem H a Js296 (XIII, 4, 15-18,22-3; X IV, 9), b.oge nf6nmig
(X III, 24-6) und 5chrag (XIII, 35-6,38) ausladendem Rand .des begi,nnende n Typ us der Dolien
form; Keramiktypen der alteren und mi,ttleren Burgwa l.Jtperi:o.de, verziert m it L inien mitJtel;;
eines Ra,dchern; (XIV, 12,5; XIII, 27,21) wie ilD der 11schechei und in Polcn 207 ---9Q ; unter den
Typen ,der jUngeren BurgwallJpl1ioDe Geialle m d KamrnstI-ich verzi 'rung (X III , 13-4,30,32---4;
XIV, 14), ferner Topfrander vel'schiedener Ausfli hrnng: von bogenib rmig (XI II, 19,20) his Z'U
scharfwinkelig a'UJs1adenden (XIII, 38-44) des sog. DolientYIPuG, der w ie in MogonjeLo (XIII, 2)303
am z8hlreichsten v o ~kommt. Am Rand und am Ha1s {jes DDl ium.s z aigen si ch wie bei den
Schli5'sel91 auch Spuren des Glattens miJt groben I !15'tr umenten 3:J2-3.3, doie manchmal dunikel &iJnd
(XIV, 13). Diese Technik des Glabtens gib-t es be i einigen loikalen G rupp n unt er rbmilSch em
EinfLuG. Der 6OT15,t seltene To-pi des Dolien tYPu,3 'Und einige Schlisseltypen konunen in Viii
und dem Kl1steng b ie t (Treb inj ejJ30 wahrsch ei n lich 'unter dem starken Einfl'UR de r romi.schen
Tradition vor39 "--' . Vorhanden s;nd fern er auch starker profil:ieme Ra nder des XI. Jahrhunderts
(Abb. XI, 1,3-5). Unter den Schusseln sind solche mit ei ngzogenem Rand versch iedener Au s
fUhrungen der mi,Uleren u,nd jLiJngeren B'Urgwa ILperiode am zahlreichs.te n vertret en, e i'I11ige
ze igen Gliilt.t&p uren (Abb. XII, 1-8; T. XIII, 5-10; XIV, 1_2,6, 11)31 1-15 . S eHe ne r si n d hal.b
kugelLge Schlisseln mit gerade abgeschnittenem Rand (X II, 10)31&-17. Die SchlisscJn mit ho niwnta l
ausladen-dem Rand 'Und die Fragmente mit zwei ()ffnun g en und dem henke1fb rn11i ge n Ausg'U8
(Abb. XII, 11-13 ; Abb. XI, 8) konnten nach den Formen aJU'S MogorjeJo31/L 20 (T . VI, 43,40)
reko,ostruiert werden.
B e i der Betracht,un g dieser Gr'LliPPelO slaw.ische r Keramik mUssen wir noch liber di e
Kammstr ich- 'll1ld g eglattete Kerarnik folgendes hinzufli.gen: Prof. N e,:-tor hat bei der Besich
1li,gumg -der slaWlischen Keramilk aus Viili anscheine'l1d mit Recht d1es e Gruppe, iihnlich der
Brateigruppe des VI. Jahrhunderts in Rumanien, der &pata nt.iken Keramik zuget ellt. Da auf
GruJl1:d unserer F es;tgeSoiellungen keine Mogl.jchke't be-9teht, die rm is che von den sla w ischen
un.d spatantiikelO Schichten zu trennen, und uns d ie spatan,tLke K erami,k b ~ 'her wen ig bekan,nt
im, die grbrJeren, gtut bearbeiteten Flunde im N orden aber b1sher unerreichbar waren , kbnnen
wir fUr die Rich U'g'ke it d 'e scr These auGer der Techn:ik dieser Keram~k und der sp ata,nJ\.lJken
Graber noch die T,ats ache erwahnen, dal3 die S!piiJtant'1kel1 KeramiJkfunde des I V.- VI. Jahr
h'Underts, d ie ma.n in I,s t rien VOIO den slawischen trenn en ,koonite, ahnJiche Formen, Verz ie run.gen
und iihn1:che Techn ilk zeig en, .nur is-t die Art des Tons - eilO lokales Merkmal - nicht die
gleiche. EinZligartig ble-:bt auch die Gl"llIP'pe mit Spuren eines grO'ben Glat1ungsi.ns,truments.
Diese geglartteite KeraanLk kc mmt jn BLLlgari en , P3JO non ien 333 'UJld RJUmanien ~31 vor, doch wJrd
sie micht einheitlich g edeute1. In Bulgarien:l32 betrachtet man sue nicht a.b slawische.
Nach den Funden der B'UI"gw>3.11keramiktypen mlil3te man ,die slawische A n -iedLLm g
und daG Graberfeld an das VII.-XII. J ah rhunder t v el'seLzen. Nach lI1eueren UiI1tersuchu ngen
ist man dagegen der Auffassung, die Bu.rgwoalLkeramik in den Amsiedlungen sei brtgeschTitte
nerer Techn ik und gehe bis zum X. Jah<rhundert:J22-2>1, :JZ9. Dem ents.prechen a'Uch d ie Funde vom
Schm'llck 'llnd die hlls bo rischen T atsachen. Es ist namiich wenig glaJubhaJit, daG die S lawen noch
nach dem X. Jahrhun:de l't ill1 Ruinen in unm.ittelbarer Nahe von Dl'itieva, einem de r wicht igsten
Handelsorte dieser Geg en.d'J2~-2S, wohrrten. Es muG bes:Ynder~ hriVtorgehoben werden, dan hier
- nach den DberreSlten spata n.Uke r Ker.a.mik (lU sch1iellen - auch eine spatan 'k e AnsiedLung
bes tanden haben mag, die sich nach dem Stand 'U Merer Flunde von der sLawischen nicht
un terscheiden laG t.

RIMSKA VILA U VISI CIMA

221

SCHLU[lFOLGERUNG
Dje in Viii freigelegrte Villa geho!1t zJUm TytPUs gro~er Guter (F1undm;), deren Zentrum
luxurios au&gestattete Wooogebi:iude bilden, wahrend d ie Wi.,tschaftsgeba,ude abgesondert und
nur durch die Urnfa.c;sun;g mauer miJt diesen verbun:den .sind. In Viii en;tdeokJte man bisher
nur die all1geftihrten RaumJ.ichkeiten mi t den filr die HaJU'S>wirthschaH l!1otigen Ra\lJJ1len, wahrend
die Urnfa.s.<;,W1 g&ma'ller des Gwtes und die Wi.rtschaftsgebaude noch nicht festges.teUt worden
s:nd. D ie um die Hofe angeordneten Gebaude s'l!1d untereinaJnder ZlU ejl!1em geschlo~senen Ganzen
verbund en. Das Ze.ntrum des geseUschaftlichen Leben<s iJn der Vilila war auf jeden Fall der
Peristylbau~!J', wahrel!1J die Raume nut Hy,p:>ka,usten um Wil!1ter zum W'o hnen dieThten. MH seiner
luxuriOsen Aus'Sltart7tJun,g <1JUt &ich das B::td im Gefi.i.ged.ieses U-fo!1lTIi,gen (U-shaped) Gebfudes
heTvor, das edne hauiiJge Form in Gel'manienUl!1d BriJtan.nien 3!J5 ist, wo die Fliigel des Gebaudes
durch Korridore, bei uns wahr,schei:nlich aber durch eine Halle ve!1bunden si.rud. Wahreoo diese
Haulj)!tgebaude in Vii'i eine .symmetri.sche Form ze-igen, SI:nd die Wi!1tschaf;bsri:ilurrne 'llII1regel
mss-s iger Form was auch bei .anderen Villen ZlU beobachten ist 336 . In dieser HaJuswirtsohaft war
auch Handwerk vef'treten, und zwar Brenonen VOill Ziege1n W1d Kef'am~k, wovon in der Villa
die m eusten Spuren vorhanden sind .
Da sich von den GebafU!den nrur die Fun:d3Jffiente erhabtem. haben - Mauern silnd .nur
manchm al vom Pe r ' s tylbau ubI1ilgjgeblieben ist eine DaJtierung nach der Bauwe1se nj.cht
durchIti hrbar. Aus d en KeramiJkresten !kann man schlieBen, daB ein Teil der Gebaru;de schon
Ende d es I. Jah r h und er ts beSlta ru:len hat und daB alile GebauJde um die Mi:tte des II. Jahr
hunder ts n. u. Ztr. e n 1ichtc t wo rden waren, wie nach der in allen Gebauden gefUil1denen frUhesten
Chi8ra a nzunehmen ist. Lcd igl~ch d,ie Auss.ta.1J1;ungder Gebaude st,,,,mmt aus s paterer ZeiJt, und
zwar di e M05aiken aus de r Zei,t etwa 'llIl11 die Mitrte des II. Jahrhun.-derts, dlie Fresken aus
den Jahren 190--220 .und die K3(pitelle aJus der MLtte d es IV. .Jahrhunderts. Die Villa sche int
auch Ende des IV. Ja.hrhUJ!1derts, wie das befes.blg1te Gebaude .i m besnachba;rten Mogorjelo arus
der SpiHantik e 3:J7-38, zerstort worden z;u sein; M0,gorjelo weist ahn]i.che romi,sche wie ,auch
slawi-sche F'unde"9 auf, die noch zahlreicher sil!1d und -sich mit den F1unden aus Vaii glUcklich
erganzen.
Bi her wUl1den keine Insch!1iften erutdeckt, an Hand derer ma.n die Eigenli.imer der
Villa bestimmen \korunte. Wahrscheinlich waren das irtabische Kolonisten,da 'die Archi:teMur
und die Funde der Villa einen SItarken Eilnfl'llJl Ita.liens zeQgen. Die Villa i,st eines .der .se1tenen
Objekte, die aus der fri.i.hen Pedode des lJm,periwns herruhren, und ihre Mos.ai:ken, Fres.ken,
SigUlaten und andere.n FUJ!1.de gcben uns einen E inblidk .i n d ie KJuH.ur auch der F.ruhze~t des
Kaiserreichs jn BDST1ien und der HerzegoW!IlHl. Nach ihren Sjpezifisch en E!1schei.nJu;ngen sind die
spatant:ken und slawischen FunJe aus der noch ungenugend erforscMen fri.ihen Periode
bederutend. Sehr w ichtig i<st es, daB dieses Material auch eine sjchere Trennu.DJg der slawischen
Keramik von der rom ischen el1IDoglicht, weil krSt auf allen romi's chen Loka!iJtaten auch
slawi.sche F'llnde 'Vorhanden sind. Die Villa hat de:mnach wert'Volles Material aus der uns bisher
wenig bekannten fruhr6mischen, 6IPManlll;ken und fruhslawischen Perci:ode ergeben.

Sl. 13

RIMS K A VIL A U VlSr C:! l\IA

TABLA l

RIMSKA VI LA U VISI IMA

TABLA Il

~3

Gl:1snil< Zemaljskog muzeja -

Arheologija

RIMSKA

VTLA U

VIT C 1Jl,[A

TABLA III

15*

Rll\ISKA

VILA U

Vl$ ICl "-IA

TABLA IV

VILA U

vrSICIMA

TABLA V

JJ ))
, 2

.0

, J!I
')9) J
30

2'JJ

4. ,

::~

' . . .l -------,.9

--;

---'

: ..

., .'-

31

22 23}.5 })26

IT~

32

33

34

!, ,"
5O

___ _ _____ _

-------,

. ~
(? ;;'2 (/,3

RIMSKA VILA U VI::'rCIMA

TABLA VI

TABLA VII

I
I

I
I

;' I
I

\,

1 ;

, 1

15

16

11

21

RIMSKA VILA 1.; V IiIM A

TABLA VIII

1-] ["IS KA

V I LA l: VISI

L IA

TABLA IX

"

'/

l';
I'

10

Q
/'

13

ct
14

HH.JS KA

V I LA U Vi"ICIMA

TABLA. X

16 -

Gl aSlik

Zem aljs kog rnmeJa -

Arheo: ogii~

RI MSKA

V I LA UV ISICIM A

TABLA XI

RDISKA VILA

vrSICIMA

XII

11
1?

10

9
13

tt I MSKA V ILA U Vr:;;ICIM A

TABLA XIII

RIMSKA VILA U VrI CIJVL\

TABLA XIV

RI MSKA VIL A U

VI SII M. A

TABLA XV

". /

" <-/ "

I' \ / . ' /

RIM S KA VILA U

' I$rCl l\ L>'

T .I \BLA XVI

~"~~'-:- ,,~.~

",

- ,, / , " :,, / ~./_-.,.!. / .....,,-.~

RIMSKA VILA U

VISI IMA

TABLA XVII

:RIMSKA VILA U VISrCUvfA

TABLA XVIII

17

Glasnik ZemalJskog muzeja

R I:V!S KA VILA U VrSr C rM A

TABLA XIX

TABLA XX

TABLA XXI

TABLA XXI[

TABLA XXIII

Dr A. BE:NAC

Prilozi za prouavanje neolita

u dolini rijeke Bosne

CONTRIBUTION A L'ETUDE DU NEOLITHIQUE DE LA VALLEE

DE LA RIVIERE BOSNA

ARNAUTOVII KOD VISOKOG

Prilikom rekognosciranj a terena, k oje j e orgmiwvao Zemaljski muzej 1950.

godine, otkriveno je i novo neolitsko nalazi te u selu Armautoviima kod Visokog. Ovaj
lokalitet je smjeten na sjevernoj strani pomenutog sela, kod uvora potoka Gorue u
rijeku Bosnu, neposred:no pred dananj im elj eznikim tunelom na pruzi Visoko-Po
rijeani. Ostaci neolitskog naselja su ostavili iza sebe malo uzvienje, to je bilo osnovna
indici'j a za njegovo pronalaenje. Danas ovo zemljite pripada zemljoradniku Mehi Paiu,
odnosno njegovim nasljednicima.
Za vrijeme rekognosciranja sakuplje'l1i su na povrini pojedini artefakti, koji
su indicirali tip kakanjs ke kulture . Da bi se ustanovio pravi karakter kulture, izvrena
su u 1958. i 1959. godini sondana iskopavanja, pri emu je u 1958. godini otvorena sonda
A (4 X 5 m), a u 1959. godini sonda B (4 X 11 m). Prema tome, u cjelini je otvorena
povrina od 64 m 2 , to je ve sasvim dovoljno da se dobiju osnovni pojmovi o tamonjoj
neolitskoj kulturi (vidi sl. 1).
Iskopavanja u Arnautoviima je fi'I1a'l1sirao Zaviajni muzej iz Visokog, u kojem
je smjeten <pronaeni materijal, a u radovima je uestvcQvao i pok. Anton Smodi,
tadanji upra vni.k muzej a u Visokom .
Prema pov.rinskim zapaanjima i prema konfigu,raciji terena, moglo se sa dosta
sigurnosti ustanoviti da je ovo naselje zauzimalo rela,tiV1Ilo malu povrinu. Njegovo pro
stiranje u !pravcu sjever-jug nee prelaziti duinu od 80 m , dok e se irina - u pravcu
istok-zapad - kreta ti negdje oIro 60 m. T aj opseg je lI1a sl. 1 obiljeen takicama.
Naselje u Arnautoviima je svakako bilo daleko manje od onoga u Kaknju l , koje je
pripadalo istoj kulturnoj grupi. Po debljini kulturnog sloja se vidi da je i vrijeme
trajanja naeg naselja bilo znatno krae, j er se zemlja zdravica u pretenom dijelu
otkopan e povrine 'l1alazila ve na dubini od 0,50/ 0,60 m od povrine tla.
Situacija u pojedinim sondama izgledala je ovako:
SOlI1da A
U jugoiSltonom dijelu sonde kulturni sloj je hao do 0,50 m,a u ostalim dijelo
vima do 0,60 m . Humusni dio sloja je bio g:novo potpuno sterilan; :naena su jedino tri
odlomka od kremenih alatki. U ostalim dub inama kulturnog sloja bilo je vi kremooog
l

A. B e n a e, OSl!1ovn.a

obili~a

neolitske kul!Jure u K a;kn j u, GZM 1956, str. 167-168.

262

DR ALO J Z BEN AC

or ua kao to s u

bili I brojni n alazi -era m i k ih fra g m ena ta. Zarlimljiv o .i c da meu

kremenim alatom d ominira j u g rubo r a d ni ili po lu obr a d Eni n o ii i ~ll'ugdlice , a brojni
su i odbijeni k om adii kre mena. koji s u vjerova t no s lu il i k ao orue . U to m p ogledu se
ov i nalazi sla u sa onima iz Kaknja 2 . U so ndi
nije, m e u li m, n ae n a nij l' d na g l a alJ1::!
k"l1en a sjeki ra.
Keramika roba je d os ta ra zno vrsna.
sli jed e e

ka rak te r '

t ine

ini

mi se d a bi ip a k t r eb alo izdvojiti

for me:

- grublje ra dE'"ne ras ude na p l's le n astoj n oz. i ili sasvim nisk oj,
(sl. 2, a-c; T. III, l),

c ilindr i no j

nozi

gru blj e ra e n e ,posude na . eto vio j, odnosno v isoko j, koni no-j ili g Ot0 VO
nozi (s l. 2, d-h),
- ritone na punim, ilj a ; T'1 nog a m a (p ozna te u kaka nj<skoj i da n ilskoJ kult u ri),
dobro glaane i preteno l.l m niJ l! IJC)V "in.: (T . III, 3, 4, 7, 8),
- plitk e ta nji re, sa zadebljalim, unu t ra zavraenim obodom, bolje ug laane i
ta m n ije pov r'ine (T. III, 2, 5),
-

cilindrinoj

cl

SI 2. T !'pc v i nO I:N

V ,JLet

na n e,gama.

vee k on icn e i lr u usas [e su d uve, g rub fa ktu re, obi n o tam nos mee po vrine,
sa jed n om 'Plastinom tra k om uz obod suda (T. I, l , 3, 5),
- ,kuglaste i polu kuglas te olj e (T. I, 8; T. III, 10 i ll ),
- koniOne zdjele, tamno gla ane po JI' ine , sa m a lo n aglaeni m ob d ~) m (T. III, 6).

S ve ovo p03u de j e sauva no u frag mentima. Kada je ri]ei:: n vazama n a nogama

ili o r itonima, on da s u 'na e n i sam o donji d ij elovi tih vaza, od n osn o n oge i di jelovi koji
s u u z nj ih vezani. Plitki tanji ri su jerovatno bili u ve i n i slua j eva sasta vni dijelovi
v aza na n ogam a (T. I, 4, 6, 7; T. II, ll, 12), jer do sada nisu n a ~na odgo va rajua dna
ovakvih 1all1jif'a. .leu dr ~tama d omin iraj u t r akaslc d rke na grl1 bl j im posudama,
od koj'ih neke 'prelaze u tunel ast u formu (T. II , 10).
Ukra-av an j e
pojave:

P IJ sua

je d o ta r az novrsno . Tu bismo mo gli izdVOjili ove karak

t eri's tine

- ure zane ge om e t rijs k e motive na fini je rae nim zdjelam a i n ritonima, koji
se ob i no sastoje od r d .ova rafiranih tro ugl ova i li nemarno raura n ih lraka (T. III,
4, 6, 8-11),
lAnji ri ma ili iljatim
- pla s tin e , krivolinej ne ili pra volin e jne u k r a-s ena olj a n
n ogama (T . II , 5, 6, n, 9) ,
Ibid ..

1" .

170.

263

PRILOZI ZA PROUL:AVANJE NEOLITA U DOLINI RIJEKE BOSNE

neku vrstru

ukraiSa na

III, 1,

ovalna
plastinu

raeni1m

4, 7).

dugmad ili

Ta ko
ne moe govoriti o bilo
nalazima na raznim dubinama kul tu Pnog
ini mi se,
da u
dolaze do izraaja
domill1iraju v isoke noge. U
i finije keramike jako te ndira u korist grube
neto
Sonda B
sonde dosezala je do dubine od
ocrtavale konture
udu

od 0,:30 m, a isto tako nekoliko komada na

na nek u zidnu

Osobine ovili
sa

Na dubini od 0,50 m ocrtavale

ljudskih tvorevina: a) jame od kunih

tri vrste

a) U sondi B otkriveno je svega est jama za stupove

one se

nego je nastala
onda dobila ovu
imala istu
neznatno
ini mi
se da
da su ova ognj-rta hila

PO svemu, ipak,
u

Na osnovu navedenih
neolitske kue bile
Izradi podnica

Amautoviima

kamoli

01 je locira'l1o izvan
da su oba ova
da su
na povrini
one nisu ni uraVIllate, a
Isto tako nema znakova da
bili meu
izmeu

DR ALOJZ EENAC

~
>-,

\l

M
u)

,'

PRILO Z I

ZA PROUC: A VANJE NEOLITA U

DOLINI RIJEKE BOSNE

265

U pogledu graevri.nske djelatnosti postoji odreena ra~hka izmeu neolitskih

naselja u Kaknju i 'li Arnautoviima. U Kaknju su primijeeni ostaoi velike zemunine
nastambe i itav niz malih lj evkastih jama, koje su mogle sluiti kao ostave 3. U Arnau
toviima tako neto nije primijeeno ni u otkopanim sondama niti u profilima uz ()Ibalu
Bosne. Ovdje se. radi o nadzemll11im kuama. Graevina u Al'llautoviima, iji je jedan
dio obilj een j amama za stupove a, b, e, i d, bila je, meutim, velikih dimenzija i u
tom pogledu , ipak, postoj.i neka podudarn03t ISa naseljem u Kaknju. Naselje u Ka1knju
je uglavnom uniteno raznim zemljanim ra:iovima, a ovo u Arnautoviim;1 nije siste
matski istraivano na veoj povrini, 'pa se 'i 'Ovi zakljuci mogu uzebi samo kao vjero
va tni do odreene mjere.
Kremeni alat u sandi B je isti i jednako rasporeen kao i u sondi A. Iako je
u ovoj sondi naeno nekoliko glaanih kamenih sjekira, one su ipak malobrojne ti. ne
mijEmjaju sli k u koja je o ovoj vrsti o'rua dobivena u samom Kaknju 4 .
Keramika r oba u sondi B je neto jednolinija, ali u sutini potpuno odgovara
robi u sondi A. Moram samo napomenuti da gornjti dijeloovi kulturnog sloja nisu pruili
ni izdaleka 'onaj broj visokih cilindrinih ili koninih nogu okao u sondi A. S druge strane,
u gornj'im dijelovima sloja sonde B bilo je relativno mnogo fragmenata crno gla anih,
bikoninih ili koninih zdjela, koje su :ponekad bile ukra>ene okomitim kanelur;1ma i
nizom ovainih udubljenja na ramenu (T. I, 9, 10). Ove zdjele su bliJe manjih dimenzija
od ostalog posua u Arnautov~ima i Ulpravo odgovaraju takvoj keramiikoj rabi u nase
ljima butmirske kulture 5 . - Na dubini od 0,3010,40 om n;1en je dio jedne Illeorn.amen
tisane drke od rit:ona na etiri noge, tak o da je ta keramika forma i ovdje u potpunosti
identifikovana,
Prema keramikim nalazima u Arnautoviima , ovo naselje se s 3!svim uklaJPa u
kakanjsku kulturnu grupu srednje Bosne. Oblici keramike robe su id en ti .n i , a i ukra
avanje je gotovo isto, Prema tome, sve ono to je reeno z.a Kakanj u pog.ledu kulturnog
i hronolokog 'Opredjeljivanja vrijedi i za naselje u Arnautovi6ima 6 Potre.bno je ipak
napornemuti, odnosno podvui, neke karakteristine elemente vezane za Arnautovie, pa
onda i za kakail1jsku kulturnu g.I1UpU u cjelini.
U Arnautovi-ima je zapaen osobito velik broj fragmenata grubih posuda Illa
niskoj, c.ilindninoj ili prstenastoj, odnosno neto vi'oj, konimoj nozi. Takva forma e bez
sumnje ukazivati na dugotrajnu tradiciju u izradi ovakvog oblika posuda. Pozn3!ta je
stvar da su takve forme vrlo este kod grubog posua u Starevu i da su one - izgleda
- karakteristine za sve kulturne fa ze u S tarevru , Draga G3!raallltim posebno podvlai
ulogu niskih nogu na grubom posuu, cilin iri6nih i koninih oblika 7, koje su upravo
tako karakteristine za Arnautovie. Iste ovakve noge iSU jako mn'Ogo u upotrE'hi i u
D ani,l u, g.dje u stvari gotoV'o i nema posuda sa ravniJm dnom 8 . Ovakve !pOsude su, naravno,
poznate i 'll samom Kaknju 9 , ali su u Arnau 'ovi ima vie dole do izraaja . S obzirom
na pomenute, VTlo uske, veze sa S:tarevom i Danilom (a to znai sa s~revaikom i
d3!nilskom kulturnom grupom II cjelini, kao i njima srodnim grupama) , nema sumnje da
ovaj oblik 'p rirpada mediteranskoj komponen~'i kakanjs ke kulture u Arnautoviima.
U ArnautoviiJffia su , nadalj e, veoma bmjni plastini ukrasi na finoj i poluf'inoj
keramikoj robi. Radi se preteno o dvije ili tri paralelne linij e, koje idu okomito ili
in e neki polukrrumi mobiv. Iza toga dolaze uglasti motivu, a onda imko rastavljene
plastine linije, koje ukraavaju Konine lllo1e ,ili neki drugi di'o posude, Imam utisak da
j.e lj ovaj omamentalni manir dale'ko vise naglaen u Amautovi6irn.a nego u Kaknju.
Ve ranije sam rekaD da ovakvi omaomooti navade na odreena uporeenja sa Boia.n

, Ib:d ., s.~r , 1'70 ,

" It(d" str, 171.

A. B e n ,a e, Preh.istori j.s ko nasel je Nebo i ppryblem butm::rs.ke kulture, Lj u-blj a'na 1952,
T , VII

XI.
6

C'it. u

D,

n ap, 1, str, 173-1BO,

A r a n e lov i - G a I' a a n i n, Starev a ka ]wli!ura, LjubLjana 1954, str. 70-71.
R J,
K o r o e e, Neobit s ka n.alseobLna u D3Il'1 :,lu Bitinju, Zag.r e b 195B, s tr . 91 ; isto .
Prilozi, T. XCIII-XCV i LXXXVIII, 6, B.
o Cit, u na'p. 1, T , IV, 5.

266

DR ALOJZ BENAC

-kulturom u Rumunijj1o. Ovaj

kultura ima u
i jaku
kree u
okviI'ima kultura sa trakastom ornamentikomll.
naa
a je
u keramike sa trakastom();I'namentikom u
motivP2. Oni su :amo esto razno
ovim naim u Arna'llto
do'la sa

da su i u Arnau toV'iima
bile
nota
bodljikave ice
bez sumnje,
kulture preuze ~a iz
keramikom. U
volutove keramike
ovakav motiv dolazi na keramici
:pa Be t-akvi motivi
u smatrati istovremenim!5.
iznesenu pretpDstavku.

dekmisane motivom

Keramika

muzikih

roba u

Arnautoviima

sistem na keramici
ornamenti'ke u
deni
i

mnogo su, u
toga, da

ukrasni mobvi u Ar'nautoV'ibima

motivima na kultnim dtonima u
grupe sa kultnim ritomma: jedna
vezana za
sistemom. Svakako mi
kultnih ritona, iako to ne

urezanim
rito.na lU
u
ornamentima u Arene
ove velike gmpe sa kultnim rit;onima
Prema tome,
nego li
meusobnu vezu i u ornamentalnom maniru s.u bha
jadranskom

Na

istai

za
kulture. Sa'svim je
ivati sa
no

pojavu

Arnauto

znai i za
da se ova vrsta keram.ike rohe moe uspore
butmirske kulturne grupe.
keramiki oblik je daleko

Studien zUlr Stein- und KUJpfcDZSit im nordwestlichen Balkan, 42.

A. B en a
Be6cht der R. G. K.
S. 43.
11 Oit. itl nap. 1, str. 177-179.
12 A.
S to e k:{, Pravek zeme es.ke, Prag 1926, T. XVI, ll, 13, 14; XVIII, 7
dr.
Ibiu., T. XXI, 18; XXII, l, 3, 16; XXIII, 17-18.
,.\ Ibid., T. XXV, ll.
lG I));;d., T. XIX-XXIII.

16 J.
o r o e e, cit. u nap. 8, sl. 12-17.

11 :me
B a t o v i
NeoJitsko nalazite Smili, Radovi Lnstituta Jug. akad. z.n. i umj.
u Zadru, X, 1963, T.
18 Vidi
Saul Welnberg,
Vol. 15,
No 4, p. 262-263;
Wa e e a. T h o m lP s o n,
J9 Materijal se nalazi lU InstitU'to di Alntro,p:ologia dell Universita, Padova.
20 L.
B e r n b 6 B r e a, Arene Candide, Vol.
1956, Tav. XXIV.
21 Vidi GZM 1963, str. 36.
22 W.
R a d i m s k y - M. H {J e r n e s, Butmir I, S. 24.

PRILOZI ZA PROUeAVANJE NEOLITA u

DOLINI RIJEKE BOSNE

267

u naselju butmirske kulture u Obrima kod Kaknja 23 . Zbog toga e sasvim vj-erovatno
biti da je bar izvjesno kratko vr'i jeme tekao paTaleinD ivot u ova dva naselja, koja
prLpadaj u razliitim kulturnim grupama. Teko bi bilo pretpostaviti da je u Obrima ovaj
keramiki obli.k nastao pod uticajem kaka njske kulture. ini mi se da se deSlio ba
obrnuti uticaj. Poto je, prema situaciji u Obrima (gdje dubi:na kulturnog \5lojaivnosi
oko 3 m), masovna upotreba crno glaanih zdjela lpoela na samom pO'etku butmir&ke
kulture, mogue je da je u kratkom razdo'b lju paralelnog ivota potekao 'izvjestan uticaj
svjee butmirske kulture na kakanjsku kulturu, koja se ve nalazila u izumiranju . Na
to bi mo da ukazivao i mali fragmenat sa spiralnim ornamentom, koji je naen prilikom
isko'pavanja u Arnautoviima. Kakanjska kultura nije inae upotrE!bljavala SlpiralcxidlJ1e
motive i u njoj ne treba traiti objanj-enje za bogatu spiralnu ornamentiku na keramici
butmkske kulture.
Ovo ne znai .d a nije bilo i obratnog uticaja na butmirsku kuJ.tJlrru. U ObTima
se tD moe moda vidjeti po izvjesnim formama nogu na grubom posuu i po nekim
urezanim ornamentima u vidu rafiranih trouglova. Koliko mi sada izgleda, sve je to
bilo i kratkotrajno i nebi tno za neki trajnij'i meusobni odnos.
Uzevi u cjelini, mogli bismo rei da nalazi u ArnautIOviima lijepo nadopunjuju
i potvruju dos3Jdal5 nju sliku o karakteru kakanjske kulture, To je jedna neolitska
kultu:ra , sa'stavljena od nekoliko komponemata , Jadranska kompOlJ1enta je naro0ito nagla
,ena sa kultnim ritonima (u prvom redu OIblikom ritona!) , Srednjoevropsku komp-cmentu
raspoznaj emo u motivu muzikih nota, a vj erova tno i u pla'stinim ukrasima i nekim
urezanim motivima, Tu OlJ1da d'olaz!i i jedna starevaka retardacija, odnosno jedna ope
med,jte-ranska komponenta,
Veze sa b<utmirskom kulturnom grupom su ip3Jk veoma tanke. To je, bez sumnje,
dosta udna i nejasna pojava, Obje kUaurne gtrupe su rairene na itSltom teu-iboriju, a
imaj u sigurno i jedan kra'.i hronoloki dD dir. S druge strane, spiraJna dekoracija i
neki keramiki oblici ukazuju na odreene veze Butmira sa Danilom i Smiliem u
srednjoj Dalmacij'i, moda daleko v ie nego to se moe govorit'i o vezama 6a kakanjskom
kulturom, Ove veze sa danilskom grupom sam pokuao d'a objasnim zajedruikim izvorom
spiralne dekolraci]e za obje kulturne grupe 24 . I dana's mi to izgleda daleko najvjero
vatnije objanjenje.
Ostaj e n e razjanjeno pitanje da li su nosioci butmirske kulture, koji su dosta
gusto zaposjeli gornji tok rijeke Bosne, definibiV1no unitili kakanjsku kulturnu grupu ili
je propaist kakanjs'ke ku.lture bila izazvana nekim drugim uzrokom, Dalja ot]{1opavanja u
Obrima moda ee baciti neto vie svjetla na ovo pitanje.
RESUME
La localite neoJithique

d ' Arnautovi'i

est situee au confluent ,du :ruissea!U Gorua et

Of' la Bosna, a envi,r on 35 kilometres de Sarajevo, Les dimensions de la localHe soot de

80 X 60 m; pendan t le,s fouiJles efiectuees entre 1958 et 1959 on a creuse et examine deux

fosses dont la surface totale est de 64 m 2 , La couche contenant des objets de culture m3Jte
rieIle ne depasse pas 50 ou 60 centimetres, sauf dans certains trous de la io-ssE' B2, dus il
l'ex'PJoitation de l'argile ou il. la pose des pilotis qui autreiois sUP'Portaient les habitations
(fig. 3),
On y a trouve de 'nombreux petits ou,tils de silex, de f.acture imparfaite; et les haches
polies eta ient peu nombreuses, quelques specimens seulement.
Les objets de ceramique sont tres varies, mais les vases decouverts en cet endroit
pourraien t etre divi ses selon les groupes caracteristiques suivants:
- vases de faoture grossiere, il ;pied annele ou cylindrique tres bas (fig. 2. a-c;
Tab, III, l);
- vases de fadure grossiere a pied conique ou ;presque cy~indrique un ,peu plus haut,
pu haut (fig. 2, d-h);
23 Iskopavanja u toku; materijal jo nije pubJ.Lkovan, a nalazi se u Zemaljskom muzeju
u Sarajevu,
24 Cit. u nap, 10, s. 53-54,

268

DR ALOJZ BENAC

ritons s.ur pieds rebondis et ipoi:ntus (COnl1JUS {ja.'1S la culture de Kakanj et de

Danilo) a surface rpoJie et assez foncee (Tab. III, 3, 4, 7, 8),
- a.ssiettes peu ,profondes, al1 rebord epais, recQurbe vers \'interieU'l: et a la surface
polie et foncee (Tab. III, 2,5);
vases assez grands, de facture grossiere, coniques et ventrus, le plus souvent gris
-fonce, ornes d'une bande en relief le long de l'ouverture du vase (Tab. l, 1,3,5);
- !:>asses S!pheriques O'U semi-s;pheriques (Ta'b. I, 8; Tab. III, 10 et ll);
vases coniques
sllrface polie foncee, et au Tebord assez marque (Tab. III, 6).
L'ornementation de la ceramique d'Arnautov'ii tient de la culture de Kakanj. Les
elements decoratifs les ,plus frequents sont:
- motifs
graves sur des v.ases de facture plus f~ne et sur des ,ritons
qui consistent en rangees de triangJes hachurees ou en bandes
hachurees
(Tab. III,
6,8-11);
ornements .pJastiques, en lignes droites ou brisees fi;gurant sur des tasses, des
assiettes et des pieds pointus (Tab. II, 5,6,8,9),
orne-ments en barbotine figurant sur des vases de facture gros-siere (Tab. II, 2-4);
-

ornements en saUlie ovales SUI' des vases de facture grossiere (Tab. III, 1,6);
booutons d'ornementation ou ))fosettes apparaissant sur des vases de fac.1.ure gr02
siere (Tab, II, 4,7).
D'apres sa ceramique, la loca,lite neolithiq.ue d'Arna'utoV'ii ,rentre aisement dans le
cadre de la cLillture de Kakanj
Bosnie Centrale. Certains elements de cette ceramique
meritent ce;pendant un peu plus d'attention.
On a trouve il Arnautovii un no.mbre important de fragmeruts de vases de facture
grassiere, a :pied ,bas, cylindrique ou annele, quelquefois ocmique. Cette
temoigne sans
doute d"u'ne longue tradition de production de va'ses de cette fonne. Nous savons que de
tell es formes sont tres frequentes dans les vases de faetu're gross:ere de Starevo, et qu'elles
sont, parart-il, caract('l':stiques de toutes les phases de la culture de Starevo. Draga Gara
anin souhgne surtout l'importance des vases il pied bas de facture grossiere, IPresentant des
formes cyHindriques et coniques 7 , si caracteristiques de la ceramique d'ArnalltoviL Les memes
pleds sont tres frequents a Danilo, ou 1'0:1 YI'a presque :pas trouve de vase il fond plat8 De
vases ont ete trouves, bie:1 entendu,
Kakanj egalema'1t, ma'is Us sont :plus frequents
il Arnaut{)vi'i. Eu egard aux liens tres etroits rattachant A!1I1autovii il Starevo et a Danilo
(c'est-a-dire aux gr-oupes de culture de Starevo et de DanilD tou.t entiers, aussi bien qu'aux
gf0U.pes ap;p3Jrentes) il est evident ql1e eette forme appartient aux elements mediterraneens de
la culture de Kakanj, relevee il Arnautovii.
Le.> motifs plastiques d'or.nementation d'A>rnautovii sont plus j,mportan1Js que ceux
de la locali te de Kakanj.
L'auteur avait deja souligme sUlPara,vant que ces ornements rappellent
0Ulture Boian
de RO'umanie 10 Cette fois-ci il atJtire l'atte:1tion sur
autre possibilite. La cultull'e de Kakanj
pres.erute dans son ensemble certains elements tres importants propres il la culture {je l'EurO[le
centraile, caraoterisee par les 0rnements en rubansll. Il faut attirer 'J'attention surtout sur le
faii que les ornements en rubans de la ceramique de Tchecoslovaquie, dite cel"amique a
volutes, etaient accompagnes egalement de motifs
Ces motifs en Tchecoslovaquie
sont de compositioin !plus variee 13, mais certain,s cOI1respon{jent parfaitement il coux d'AJrnalU
tovi.iH. Les 0rneme.nts plastiques n'apparaissant pas dans des cultures de Danilo ni d:ms Jes
loca.lites sDmila ires, il serait 'Clifficile de les attribuer a l'influence adriatiqlle, mediterraneenne.
Peut-etre serait-il 'plus logique d'attri.buer ces orneme.'1ts pJastiques a la composante culturelle
d'Europe centrale, au cours de la genese de la civiHsation de Kakanj,
Il faut iei marquer a'a:pparition des vases noirs et polis d' ArnautoviL D'a,p;res ~es
donees dont nous dis:posons jusqu'a present, ces vases n'a:ppartenaient qu'il la c0uche SlUpe
rieure, c'est-a-dire a
fin de l'existence de cette lO'caclite, 81ltrement dit de la culture de
Kak8.l!1.j. Il est evident il .premiere vue que cette ceramique pewt se comparer a cell e de Butmir.
Des vases nOirs, !polis, ont ete decouverts dans la localite meme de Butrniy''', mais cette forme
de ceramique est le pJ'llS repandue dans la localite d'Ob.re, pres de Kakanj, qui appa<rtient au
groupe de civi:Hsation de Butmir23. C'est pourquoi il est probable que les deux localites, bien
qu'appartenant il deux groupes de civilisation differents, ont passe une per:iode de vie syn

PRILOZI ZA PROUeAVANJE NEOLITA u

DOLINI RIJEKE BOSNE

269

chrone . Il .serait difficile de sUJpposer que la ceramique d 'Obre doi,t son app'a rition a J'i:nf1uence
de la culture de Kakanj. Il semble que t;'ai,t ete le contraire. L a rouche de culture d'Obre
etant d'une epaisseur de hoi's metres, l'usage frequent des vases noirs polis a commence au
debut meme de la vie dans cette station, et i[ est possible que, durant une courte .periode
de vie p arallele, la culture de Butmir ait exerce une certa ine infl.uence sur la culture de
Kakanj, deja prete adisparaitre. Ceci poU\rrait etre egalement ccmfrrme par un fr agment d'
ornament en spirale, derouvert lo rs des fouilles effectuees a Arnautovii. La culture de Kakanj
n'utilisa it point les motifs en spirale et ce n'est pas elle qui peut nous four,nir des explications
sur la riche ornementation en spi-rale de la ceramique de Bubmir.
Cela ne veut (pas dire que la cultu-re de Butmir n'ait pas subi l'imfluence de la culture
de Kakanj. Celle-ci est en effet revelee par certaines formes de (pied de vases de facture
grossiere et par certain.s ornements graves, a:PP8rai's sant sous forme de tril3.ngles hachiures. Nous
estimons pour le moment que cette 1nfluence a ete de courte du-ree et q'u'e!lle n'a pas ete suffi
samment iJn:portante pour temoigner de rapports mutue1s de longue duree.
Les ra;pports avec la culture de Butmir sont presque ll1eghgeables. C'est la &ans aucun
doute un phenomene assez curieux et indi stinct. Les deux groupes de culture o nt a,pparu sur
le meme territoire et f)resentent ceriainement une perLode courte de develop;pement parallele.
D'autre part, les decorati ons en spirale et certaines formes de ceramique ,t emoignent de cer
taines relations entre Butrnir d'une part, Danilo et Smili (Dalmatie centmle) d'autre part;
ces relations sont plus marquees que celles existant avec la culture de Kakanj . Les relations
avec la culture de Danilo sont dues , selon l'auoteur de cette Hude, a une source commune de
decor8tion cn spirale. Aujourd'hui encore cette ex;p.Jication lui pam1t la plus vraisernblable,
Mai,s 'u ne question reste encore il elucider : les representan ts de la culture de Buimir,
qui s'etaient installes aux environs de la source de la Bosna, ont-Us fait disparaltre la culture
de Kakanj, ou bien cette diSlParition est- elle due a une au't re cause ? Peut-etre qu e de nouvelles
fouilles efiectuees a Obre perrnettront d'eclaireir ce probleme,

PRILOZI ZA PROUeAVANJE NEOLITA u

DOLINI RIJEKE BOSNE

TABLA I

10

P RILOZI Z A PROUC A ANH-: XEOLITA U DOLINI RIJEKE BO S NE

TABLA II

10

IR -

Glasnik ZemalJ skog mu zeja -

12

Arheolo,'(i,la

II

PRILOZI ZA

PROUAVANJE

NEOLITA U

DOLINI RIJEKE BOSNE

TABLA III

18*

10

II

PAVAO ANELI

Peat

humskoqa kneza Miroslava

SCEAU DE MIROSLAV, DUC DE HUM

Dobro'tom dr Joze Petrovia, vlseg kustosa Zemaljskog muzeja BiH, nedavno ml

je dola do ruke jedna terenska biljerrica naeg poznatog arheologa pok . dr ire Truhel
ke. Zapisi u biljenici sa dos ta crtea :i sklcn pravl]en; su u vremenu od 1893. do iza 1897.
I\<leu ostalim, ovdje se nalazi uloen i fiks-iran za uvez biljenice komadi papira na ko
jemu je tupom stranom olovke kop;i.:rano .Lice i nalije jednog peata. Ispod papira, na
samom listu biljenice, stojli ovaj zapis:
"Bleisiegel im

A.)

~loster

Humac.

t nE~<Ht::.llcf-E ~<1

x/\Mdl

Clcor<1 MHPO Ic/\ [<1] 8'1

R.) Heildger mit Weichrauch.gefaL3

in der R. Kreuz? in der L.
Inschrift.

<1r

lc

ICT I E -

<P<1NOC

Tehnika kopIranja i ocjena uglednog strunjaka daje osnovnu garanC"iju auten

tinos ti , pa mislim da je svaka sumnja u tom pogledu iskljuena. Jedino se mo zapazi'ti
da su na slov.i ma natpisa. i na predstavi sv. Stjepana pojedini po'tezi naknadno slobod
nom rukom pojaavanij zbolg toga se moe r asp.:ravljati o manjoj ili veoj vjernosti poje
dinih deta'l ja ili 'Poteza na !kopij'i, ali ne i o autentinosti faksimila u cjelini.
Letimi nim provjravanjem u arheoloskoj zbirci Franjevakog samostana na
Humcu kod Ljubukog nisam mogao pronai ovoga peata. Mala samostanska z.birka,
osnovana jo 80-tih godina prologa vijeka ima zanimljivog arheolo.kog ma terij ala, koji
je, na alost, nesreen. U toku rata mnogih predmeta je nestalo, a sama zbirka j zbog
bombardiranja zgrade vie puta premjeta na iz jedne prostorije u drugu. Moglo s dE'
sHu da je peat odnesen,ali nije iskljuena mogunost ni da je zagubljen prilikom pre
noenja. Postoji jedan traak nade da je zagubljen u samoj zbirci i da e se jedanput po
novo pronai, ukoliko ga korozija ne bud.e potpuno unitila.

PAVAO

ANELI

U jednom izvodu iz inventara zbirke na Humcu (Inventar je takoer u to,ku rata

propao) zav edeno je:
"Br. 195. 1903, V, liO,

Mil~evi Luka sa Humea, darovao je pred 6 godina peat (muhur) iz kosi tr a kneza hlm

skog Miroslava r, a , Stephanosa, Naao peat u Lugov'im u Beriu,

Na faks imilu se jas,no razabire da je peat 'Pre'pukao po du ini, i to po liniji

kuda je bila provu e na vrpca, Na oba k raja linij e loma na'sta,ja su i ja a ote6enja,
koja su jaa na strani aversa nego na rever3U,
Materij a l od kojega je nainj e n3 pcatna gruda je bez s u mnje olovo, a ne kositar
(kabj), kako je to bilo zavedena u ,inventaru, Ve poznati i u stal jen i o b i aj u srednjem
vijeku i mti: ljenje s trunjaka arheologa (dr Truhelke) svakako je u ovom pogledu odlu
nije nego zapaanje sas tav lj aa in ventalra h:!ma -ke Z1bi r'ke,
P eatna gruda ima fo'rmu donekle nepravilnog kruga sa promjerom 43-47 mm.
U grudu je u tisnut p eat 'p romjera 36- 37 mm, Peatna polja org ani zirana su tako da
je u z rub ostavl jen p rste n sirin e 3--4 mm bez ikakv ih znakova ; manji upisani krugovi
promjera 33 mm U'potr ijebljeni s u za na tpis - na aversu i za predstavu sv, Stjepana
- na rever s u,

SL 1. Tl'uhelk:lrla h."CIp ija

reen

'Peata

kneza M Lroslava

Na licu pe at a, ispred natpisa stoj i kri jednak:ih kJrakova, a sam natpis, raspo
u 4- reda glas i:
.;- nE~~T'A
Icf-E~~

XI\M.:J

ClcOi<1 M-IPO
ct:. . [3<1

PECAT HUMSKOGA KNEZA MIROSLAVA

279

na
nart:pisa kao t nELJ<.1T'l1
XI\MbClcor<.1 MHPOC.I\<.10'l ne
da li
slovo u
Jedino j e
kako treba ita ti
kao 1\, ~h kao
b ili moda ikao 'I. U
u, ili o de
mogue da se radi o
kopija, ono najvie slii slovu
O ali
nekog drugog sedimenta. S obzirom na veliinu
da su ovdje unitena dva slova
1\ i <l pa
b. (Poluglas
:ma treba itati kao
ali
roi tu

tekou.

slova u
ovdje dolo do
slovo A.
Pismo je
izvedenim
za Mb u
nELJ'-1Tb

za veliko

a moda se radi i o
kajoj
j e karakteristika starijih

sa

to

uope.

U tekstu
su 3 ligature: f-E
NE u rIjeCI ICNE1<1, Mb
XI\MbClc OrCl, M-l za MH u
MHPOCNIO <.1 Na kraju
'l1 a u
XI\MbClcOr<.1 upetrebljen je tank;
je dodata sa desne strane
poluglasa

trbuha.
Neobina

je

slova N

Karakteristino

slovuH.

je slovo M,

dio dob>iva

krau

ha;stu i sputa se do

same donje
Na reversu
em{!Jtski je
rairenih ruku. U
ruci dri svetac neki prema
na
se
nabo,ri i jedan vor (ubrus?);
krai
iji se deblji dio vidi iznad ruke (kadionica?).
i relativno uska haljina see do
anja, dok se od aureola raspoznaje samo
dio sa desne S!trane glave. U slobodnom
sa desne strane svetakog
prvi dio natpisa na

CT

strane

luku je

dio

cp

<.1

C
<.1rc

Forma

'Ire

Po
irHskom

skraenica

ova slova su

za

grka

A rloe

<.1NOC.
izr,az za -

majuskula, ali je slovo

<.1

sveti).
u

riJei

CTEcp<.1NOe

Punu analogiju
J oza Petrovi u

a-

,sUME

carnet une courte

La c()!pie a ete
sans aUCUl1 doute
dans la collection
res tee s vaLnes,
monastere
de Humac,
i.:1scrip

de
le

Dr MUHAMED KARAMEHMEDOVI

Bronzani

kotli

iz Kraljeve Sutjeske

LA BASSINE DE KRALJEVA SUTJE SKA

Pozna to je da razvoj trgovine, grad :::kih naselja, eksploatacija rudnika, razvoj

zana tstva i uopte cjelokupne privrede! tl B osni i Hercegovini dostie najvii stupanj u
srednjem vijeku tokom prve polo vinc XV stoljea. Na osnovu toga moemo tvrditi da
je u ovo vrijeme postojala i specifina obrada ukrasnih predmeta i predmeta za sva
kodnevnu u,potrebu koji su, uslijed haotinih prilika tokom vievjekovne turske vlada
vine na ovom podruju, nestali. Nemogue j e pak pretpostaviti da su iri slojevi naroda,
koji su za vrijeme tur'.ke vladavine ostali to liko privreni tradiciji i obiajima, bili lieni
u ovom periodu svake elje za ukraavanjem ili, pak, da su cjelokupni nakit, posue,
oruje i druge predmete uvozili. Naprotiv, i mena zlatara odnosno onih koji ue razne
zanate po dalmatinskim gradovima u XIV i XV vijeku 2 kao i imena zlatara, kovaa i
pisara na stecima, koja ne potiu iz monij ih i bogatijih feudalnih porodica, dokazuju
da je autohtona tradicija bila jaka, to potvruje i kontinuirani razvoj umjetnike obrade
dosad pronaenog nakita 3 kao i ostalih sakra Inih i profanih predmeta nastalih u toku tur
ske vladavine u Bosni i Hercegovini.
S druge strane, ako znamo da su veze bosanskih feudalaca sa Dalmacijom, oso
bito u XV vijeku, bile vrlo jake, to se vidi i iz ugovora (po kojima su iz Dalmacije uvo
zili razne luksuzne predmete 4 i, kad je prijetila opasnost, ostavljali tamo na uvanje
svoje ri znice, shvatit emo da je zanatstvo to je izraivalo predmete za iroke mase
bilo u velikom razvoju, pa, analogno tome, i sredina u kojoj su ivjeli plemii koji su
znali poruiti dragocjene predmete iz mleta kih ili dalmatinskih radionica. I dok se u
Srbiji pored nakita sa u vao i vei broj dragocjenih umjetnikih predmeta domaih sred
njov jekov nih zlatara: relikvijari, okovi jevanelja i ikona, srebrne posude, tanjiri, ae,
kadionice , kivoti, putiri i sI.5, dotle u Bosni i Hercegovini, osim nakita, srednjovjekovnog
novca, oruja i manjeg broja drugih upotreb nih i ukrasnih predmeta, nema ni traga od
popisanih dragocjenih umjetnikih predmeta koji se u ostavtinama pominju. S obzirom
na to da je dr Bojana Radojkovi 6 obradila veliki broj ovih umjetniki ukraenih pred
meta u Srbiji i na osnovu precizne analize d ekorativnih elemenata izvela zakljuak da su
l

Dr De-s anka K o v a

e v i

Trgovina u srednjovjekovnoj Bosni, Sarajevo 1961.

godilne.
2 Cvito
F i s k -o v i , Dubrovaki zla tari oj XIII --XVII stoljea, sta.'ro-hrvatska pro
svjeta, III, Zagreb 1949.
3 Nada
M i l e t i , Nakit u Bosni i Hercego'v ini od lvasne antike do najnovijeg doha,
Katalog izloibe Zemaljskog muzeja u SarajcV'U, 1963.
'Emil L i l e k, Riznica 'p<lrodice H rani, GZM, Sarajevo 1883.
o Dr Bajana R a d o j k o v i , Staro srp.sko zlataTstvo, B~d, 1962.
Ibid.

282

DR MUHAMED

KARAMEHMEDO V I

izvjesni s auvani drago cjeni p r edmeti, nasta li u XIV i XV vijeku, izrad eni pod di,ektnim
u ticajem Zapada , onda je logino pretpostav iti da su i raskoni predme t i. p opisani u
o ~tavtin i herc ega Stefa na Vukia-Kusae i ostalih bosansko-herc e g o v a kih vladara
vlas tele , izr aden i u Itali:ii i primorskim radionicama , bili 8ine 21 1' 0 n i j o r askonije
obrade, jer se u popisim a koje smo na veli p ominje i zlatno p os u d e, ikone 11 7. lato i srebro
okov ane, peh a ri i n akit u kr nen dragulji m a i sl. Osim toga, ovi drag ocjeni p red meti bo
sanske vl astel v jer va tno su bili i na viem umjetnikom stu p n ju ob r a de, jer su bi li iz
ra e ni d ire1d n o u radion ica ma t a lij ans kih i dalmatinskih ma js tora, dok su srpsk i maj
stori bili , am o pod utica jem ov ih ra d ion ica. To, u izvjesnom smislu, pot v ruje i rE'lik-

Sl. l.
v ijar to ga je Katarina, ena Sandalj a Bra nica , daro vala samostanskoj crkvi sv. Marije
u Zadru 7 . Is to tak o, iz ou v anog popisa predmeta Pribislava Vukotia , dvorjanina her
cega Stefana-Kosa e , moemo z a kljuiti , po 'p reciz no opisanim i nabrojanim stvarima , da
su navedeni predmeti ugl a vnom i z raeni u Italiji i Dalmaciji kao i to da su izvjesni od
njih i izra eni po n ekom }) spec i finom nainu bosanskom 1475 . godine .8
Prirodno je pretpo >iav iti da se ove veze sa Italijom i primorjem ne prekidaju
odmah po dola sku T urak a. Prema us taljenoj tradiciji i duboko ukorijenjenim na v ikama
talijanski i dalmatinski, a osob ito dubrovaik i trgov ci i dalje dopremaju lU Bosnu raznu
Dr Lj. T h a l loe z y, GZM Sarajevo 1893, V, str. 34.
" Ib id ; Stud icn zu r Ge.sch ichte Bosniem und Ser bian_, Mi.i.nchen und

str. '136.

Le i pz~~

HIB,

BRONZANI KOTLI IZ KRALJEVE SUTJESKE

Sl. 2.

Sl. 3.

283

284

robu ne
vrem

stanima

i dinamici u prvom

.RO NZA NI KOTLI C IZ K R AL J-':V i: S U T Ji:.3K F.

Sl. 4.

Sl. 5 .

DR MUHAMED

Kr\Rr\Ml':HMEDOVI(;

Sukob
diferencira

asimetrinu

z
cm irokom
od dna do vrha drke je 28 cm, a sam

centralni
u Rimu i po geo-

ne samo na metalu
se
tkaninama, kt'ramici,
tako i

scena centralnog
je motiv u ovo
tekstilu XV i XVI
ka ve i u arhit(~kturi i
vidovima de
dekorativni ornament lozice i
aama od srebra kao i

sam:nom
ukras sa viticama.
sansne elemente nalaz:mo u centralnom friz u
sa scenama borbe na 4 razna na
sime

dekora

Up.

Franz

S a l e s lvI e y

r,

Handbuch der Ornamentik, Leipzig 1890, Tafel

Srebrna renesansna

123, Fig.

k o v i

aa

iz Muzeja primenjene

BRONZANI KOTLIC IZ KRALJEVE SUTJESKE

Sl. 6.

Sl. 7.

287

2811

DR MUHAMl!D

KARAMEHMEDOVrC

an dokaz da
radionica.

Su

i samo
koja se
crkvene po
i sL a zatim po
iako nisu prvo
scene kotlia iz
raenim ili po-

Naime, po
borbi u

na
vie pretrpane, scene
kotliu iz
znaka prostora i

e vrlo intenzivne

BltONZANI KOTLlC IZ KRALJEVE

S U TJE~KE

289

a sve to, opet, opervaeno na kotliu iz Kra ljeve Sutjeske tipinom renesansnom trakom
to na bonim stranama medaljona formi ra zatvorene volute. To je jo jedan dokaz da je
kotli iz Kralj e ve Su tjeske nastao prije fir entinskog jer je teko pretposta viti da bi
kasnije - u vrijeme punog procvata Venecije kada se u dekorativnoj umjetnosti, i ne
samo u dekorativnoj, sve vie sus re emo sa tipino veneciJan:1kim motivima koji sim
boliziraju Veneciju - umjetnik transponirao i komponirao razne elemente koje nalazimo
na naem kotliu a koji imaju malo \'2Ze s a simbolima Venecije.
Prije e biti da je to ono vrijeme k ada se venecijanski umjetnici
dekorativnom umjetnou Istoka i renesansnim otkriima.

podjednako

uzbuuju

Sl. 8.

Ove razlike su evidentne kako po d ekorativnim scenama i motivima bonih stra

na, tako i po de korativnoj obradi baze (dna) pomenutih kotlia iz Firence i Kraljeve Su
tjeske. U sluaju kotlia iz Firence dno je podijeljeno na 6 ukrasnih zona i centralnom
rozetom, dok kotli iz Kraljeve Sutjeske ima sasvim pojedno:;tavljenu dekoraciju na dnu
rasporeenu u svega dvije ukrasne zone i rozetu gdje dominira motiv riblje krljuti,
odnosno stiliziranog lia to podsjea na ovaj motiv (sl. 10) . Iako po formi potpuno lie
jedan na drugi, na dnu kotlia iz Firence, p ored stiliziranog lia u koncentrinim frizo
vima , odvijaju se, slino kao i na bo nim s tranama, scenski prikazi u medaljonima (sce
ne lova u prirodi, pejsai, idiline scen e sa nagim figu ra ma u bujnoj vegetaciji pejsaa
kOje vidimo i u venecijanskom slikarstvu tog vremena) to su simetrino ukomponirani
jedan prema drugom, u centralnim dekora tivnim zonama, dok je meuprostor ukraen
stiliziranom akantusovo m lozicom, koja preko polufigura i groteski formira prekrasno
izvedene jonske volu te.
Ako bismo vriJeme nastanka kotlia iz Kraljeve Sutjeske odreivali prema de
korativnim motivima na dnu, koji su u odnosu na firentinski kotli uveliko pojedno
stavljeni i arhaini, a da i ne govorimo o sa moj izvedbi (Inda bi po logici e.tva r i (ukoliko
19 -

G la;1l 1k Zemc:I ,is lcog mu zeja -

A l'ileologija

290

DR MUHAMED KARAMEHMEDOVOC

su pretposta v ke tane da su oba kotlia nastala u Ven eciji) kotl i iz Kraljeve Sutjeske
svakako prethodio onome to se danas nala zi u trezoru
aciona Inog muzeja u Firenci.
Meutim, dinaminost koja se javlj a u sv je tlu raznovrsnih moti va (to d olaze daleko vie
do izraaja na kotliu iz Firence) transponiranih u jedin t vene cjeli ne govo ri, i u jednom
i u drugom sluaju, u prilog transp ozicije koja je karakterrist i na za r eu<."'S ansu XV i XVI
stoljea. Najee , u remek-djelima talij ans kog zlatarstva 11 u X VI v ij eku kompozicija
se postavlja bez ogranienja k oje diktira or namentika i t r adicija obrode ovih predmeta.
Ali, u predmetima koji su raeni ili liveni o d specijalnih legura (b ro n za, mesing, kalaj,
eljezo i sl.) a zatim ukraavani i koji su smatrani za drugora zredne umj tn ike predmete
konsekventno se javljaju odreeni ornament ni motivi za jedno sa figuraln om predstavom,

Sl. 9.

tako da u cjelini vie predstavljaju odr e ene dekorativne ukrase n ego k~ll' ik e koje dre
jednu odreenu kompoziciju, to je dobro uo ila dr Bojana Radoj k ovi p r i obradi rene
sansne ae l2 . To je sluaj s obadva kotlia, i onog iz Kraljeve Su tj e~,ke i Ol1ug iz Firence,
gdje slob oda majstora vie dolazi do izra a ja u samom izboru motiva, a manje u konti
nuiranoj predstavi odreene prie, koja se i lustrira (kakve su, npr., scene lov a na itali
janskim ili dubrovakim a ama, krinjama, tkaninama itd. iz ovog period a) ija kompo
zicija iroko i neiskidano tee l3 .
Tako i na drkama kotlia iz Kralje ve Sutjeske i iz Firence, kao i na drci ko
tlia u samostanu u Jajcu (koji potie iz crk ve u Podmilaju, sl. 11), vid im o stilizirane
motive delfina koji su manje simbolini, a vie znaajni kao dekor ativn
ka rike koje
11 Up. Filippa
Milano 1958.
lo Dr Boj ana
umetnosti ou Beog raqu,
1'1 Dr
Bo jana
1,l-metnos.ti u Be-o"'radu

R o s i,

cap. it ; La gren orificeria Italia na dal XII al XVIII secolo,

R a d o j k o v i
Bgd. 1960-196l.
Ra d o j k o v i
Bgd. 1960-1 961,

Srebrna renesan Sl1<t

a a

iz Muzeja primenjene

Srebrna ren esa n:;;na

aa

iz Muz ja primen jene

BRONZANI KOTLI C IZ KRALJEVE SUTJESKE

291

povezuju ukraene dijelove nosaa. Inae, ~,ti liziran na razne naine i prilagoen u datom
momentu utilitarnoj svrsi, ornamentaIni m otiv delfina 14 koji otvorenim (kao Jona u an
tikim legendama to guta ovjeka) eljustima simbolizira i u srednjem vij eku izmije
njenu legendu o Joni, gubi u renesansi simbolino znaenje i najee postaje isto de
korativni motiv, a to je sluaj i na pomenu tim kotliima gdje , na razne naine obraen,
doprinosi simetriji ukraenih dijelova nosaa.
No, i pored toga, na pomenutim kotliima dobrim dijelom se jo uvijek oSJeca
privrenost majstora odreenoj tradicionalnoj shemi prikazivanja figuralnih predstava i
dekora tivnih motiva koji "e, bez obzira na n jihovu raznovrsnost, zatvaraju u odreene
medaljone, tako da, i pored dinamine pred stave unutar pojedinih medaljona i tu i tamo

Sl. 10.

naglaene perspektive, nije razvijena ukalupljenost i skuenost prostora . Ovaj utisak

ostaje i u sluaju centralnog friz a kotlia iz Kraljeve Sutjeske uprkos razgranatoj i dje
liminoj predstavi koju stvara akan tusova lozica koja, opet, u izvjesnom smislu stvara
zatvorene medaljone to razdvajaju i u isto vrijeme povezuju cijelu kompoziciju central
nog friza.
Iako se unutar svake pojedine scene u medaljonima ispoljava izvjesna dinami
nost pokreta, majstori su, izgleda, bili prisiljeni da se i u jednom i u drugom sluaju,
pri ukraavanju ovih kotlia, pridravaju od reene tradicije i ustaljenih kompozicionih
rjeenja i da glavnu panju posvete utisku cjeline.
Izrada ovakvih predmeta iziskivala je i veliko tehniko zanatsko umijee koje je
vjerovatno moralo biti potinjeno i zahtjev u naruioca, tako da je maj'Stor mOTao u jed
noj realizaciji pomiriti razne suprotnosti.
\.I

56, 57, 58.

Franz

S a I e s

M e y e r , Handbuch

der

Ornamentik,

Leipzig

1890,

Tafe!

292

DR MUHAMED

KARAMEHMEDOVIC

Neosporno je da majstor, ili majstor ska radionica u kojoj je izraen kotli iz Kra
ljeve Sutjeske, ima vie uspjeha u odnosu na firentinski ako se uzmu u obzir svi izra
ajni elementi spolja, izbor i raspored motiva u svakom po jedin om ukra snom pojasu, to
uprkos raznovrsnosti i specifinoj transpozIciji, skladno prate ob lik i oda ju utisak jedin
stvene cjeline i likovne kreacije u koj oj su svi pokreti i odnosi skladno pomireni i pot
injeni zakonu simetrije i materijala, a to nije uvijek slu aj na pred metima raenim u
tehnici urezivanja ili graviranja. U sklopu o ve vrste umjetni kog oblikova n ja i ukraava
nj a metalnih predmeta iz ovog perioda kotli iz samostana Kraljeve Sut jeske kao i kotli
iz Nacionalnog muzeja u Firenci, po fo r mi gotovo identini a po repertoaru motiva i stil-

Sl. ll.

skoj obradi dij ametraino razlii ti, predstavlJaju specifine n a j bolje p r imje r ke umjetni
kog ukraavanja metala venecijanske k ole XV i XVI stolj e a u ovom anr u.
Na njima se u malom odraava ju sve one pojave k a ra kte ristin e za novi duh
renesanse koja se i na ovim metalnim predm etima ogleda u al te rn iranim r e flek sima i do
prinosi skladnoj sintezi klasinog oblika i, u izvjesnom :Jmislu, nove transpozicije boga
tog repertoara ukrasnih motiva.
Ovi predmeti nee ostati bez uticaj a na domae maj tore i po javit e se itav
niz slinih kotlia u vrijeme turske vlada vin e , u naj veem broju sluaj ev ci bez ikakve de
koracije, to se objanjav a i sloenou teh nike obrade i umJ etn icke izvedbe koju nai
majstori nisu mogli podraavati niti u tom smislu skladno ukompOnira ti komplicirani
l'epertoar ukrasa i motiva venecijanskih rad ionica.

KOTLI

IZ KRALJEVE SUTJESKE

293

nalazimo kotli sline forme i veliine (visina

Tako npr., u samostanu u
avama delfina na drci, ali bez ikakvih dru
10 cm,
18 cm) sa stiliziranim
koncentrinih i
poukrasa, ukoliko izuzmemo
Jasa sa strane.
je interesa za nas i kotli za vodu iz Varea
Od
:1rebrnom icom izvedeni ornam enti. Ovome slian
je
tvravi u Bobovcu i na kome su
s
iz ratne borbe sa tri roda
i mornarica
Kruno MisiIo!5, Meutim, kotl1 iz Varea slian je po formi kotliu iz
do sada
r azli:it i po
Varea ima
ne ornamentike srebrnom icom
se po
na naem terito
i ne samo na
je vezati opet za

vijeku i
srebrnom

i, kao t o istie Gaston .iV<.l,"C:VIL

zanatlije su morali biti sa

smo ime nali
bio istin ski
~u inkrustirani na slian nain
i XVI vijeka)
lini peat,
Inkrustacija srebrom se
na dnu kotlia iz Varea
obliku viekrake
crte naznaen

sani
nalaze

tvravi u Bobovcu,<,
sredno
tursko
na kotliu za sada i tano

RES
Il est naturel de
auss;t6t a la V6!lUe
profcmdement
Dubl'Ovnik Uvren t

les relationsarvec l'Italie et notre cOte ne se rO:lY'.jpen t

tradition cl'!?ja stabilisee et selem
acco'U
ltaliens et daJmates et, avant tout, ceux
fl la Bosnle, non seulement !pou;r la
auss:.
aux liai-sons

est temt st fait

culture materielle
les cDuvents, ce qui d'aUleurs
relations avec l'Ita1ie, dans ce eas, nous '&ommes
richement or.nee se ti10uvcmt au Musee des
publiee au;parav,ant.
Kresevo: Historijs~i predmeti i spomenici kulture kod fra
JliIis lo
njevaca u Bosni i Hercegovin:, Dobri pastir, J95)-1960, str. 63.
96, 97, 98 i 99 Paris 1927.
lG Gaston
lIiI i g e o n: L' Art mu sulman, Tome II.
II Ibid.; up.; Fig'. 269, 270, 27 L

DR MUHAMED

Ebarrt donne que

de la decorath:m est une
quel ateliier

nQUS

le
de
en

Ce serait
decorratif de l'Est
pour
Su:: la bassine
cert3Jiin scheme tradibionne'l
des reflets altermes de la
classique,
Pour cela il ne
trouvee dans la citade!!e
a ete commandee
ne soit pas
pour le

venitiens
l"atta.chement
decomtifs se
au rythme severe

et
Dr. M.

Karamehmedovi

l'art
il un
dans
forme

Osvrti

Sima

vi

pn

srednjovekovne

bosanske drave, Beograd 1964.

na
u poglavlja
uglavnom hro
nekoliko ka-

Bosne ,uzeo u obzir

Dosadanji isto
j to<pografskih

stanovnitva
i ostalih
Cini mi

ovo

Zelim
na one na
tekturi i
Pisac

nas
bosanske
Pisac nam
se ne vidi utjecaj
graenje rimskih

knjige, naroito
1iunera.!noj arhi

bio II Kraljevskoj Sutjesci (,str. 111) nego

Jedao dubrovaki izvor iz 1367. godine oito
u Visokom ili okolici
.. captum fuit
...). Pojedini izvori
da se Visoko
bana
II Koiromania. Jedna od
(V.isoko, Mile) pod koju
Kreevu. O tom
glavno mjesto

Iz ovoi opisa
ni
je otpoelo
Dalmacija protezala do Save (str.

OSVRTI I PRIKAZi

29), Ova konstatacija ne od'govara dosadanjem nivou Jauke

rimske Dalmacije nisu ile na sjever dalje od Zavidovia, Iza
Panonija je ulazila duboko u Bosnu, o emu svjedoe ra2ina
Pisac

Kuevo

moga.
s borbama 'll Kuevu u
o posveti crkve 1185,
njine iz netane godine 1185, doznajemo
i posvetio 2 crkve Kulina
od 25. IL 1189, godine
toga. Prema tome, crkve
Pavao Aneli je
"p'JH!X;",",V da bi to moglo
da se nekad Zagorje nazivalo
Zelim da objasnim Anelievu drugu hipotezu i da
brovnika
topografskog karaktera. U Arhivu
dataka o
roblja iz Kueva i
u Bosni iz 14.
slavi iz
se bavio trgovinom
da je,
1367. godine, kupio neku robinju iz
i prodao je
kovi je prodao
robinju iz Kueva u B03ni 1372.
u Kalinoviku, u
nekoliko
Radena, Utjeh
iz
Buniu 1373. godine (Anali
robinju iz Kueva u 14. vijeku (Anali ...
Puria iz Zagorja, gdje

Du-

Kad se uoe svi

podaci koji se odnose
njemu, moe se
tvrditi da se
ri'.,'t1<I\<"
odnosi na Kuevo u Zagorju kod
nar~)ilo kad imamo
oznaku
brda li selu Kuti u
II blizini Kalinov~ka.
Kulin
svojoj dravi
! Zagorje oko 1193, godine.
"plijeni u Kulinovu natpisl1.
Na strani 63. Cirkovi pie o graenju katedrale sv, Petra u Brdu
Vrhbosni :prije
1239. godine i ne
gdje
to Brdo nalazi i ta se u izvoru od
godine
mijeva pod imenom
ili naselje. O ovom
su
novi
na
izvora. Najnovijom
Bele
1244. godine ustanovljeno je da su
u ovoj povelji
Theiner i T. Smiiklas. D. Msndi
tekst Beline
fa'ksimil
ne ;postoje rijei
gIa'si: . in
sancti Petri est
158
214 i 160 bilj.
je
pitanje
Bosni.
iz Beline povelje se nalazi na
Vrhbo
snom. Ovim
jednom za
kljuku I
u malim va
ro ima ili
se ne
da je Vrhbosna
bila vea varo. U pismu
se
et dioecesis
bosnensi.s. To se ponavlja
s latill'lskim natpisom i spomenom imena sv,
od
J edan kameni
Vrhbosne je .pronaen u
Pomenutim podacima o katedrali sv. Petra i
Vrhbosna
spomenik dobiva potvrdu o svom porijeklu, tj, da je iz dananjeg Sarajeva (GZM
NS, 45, 46, Sl. 24).
Cirkovi tvrdi da iz Huma i sa
dravnih teritorija nije
u ropstvo u 13,
jedno lice
76). To ne bih prihvatio,
podatak o
Mara.ku,~a Radoslavia iz Narente (DrUeve) u darovnici
godine
lU).
Kuevo -ll

OSVRTI I PRIKAZI

297

Opisujui osvajanje Humske Zemlje i Krajine od strane bana Stjepana II Kotroma

nia, Cirkovi dokazuje da je Humska Zemlja dola 'Pod bansku v}ast 1326. godine, kao to to
potvruje i rasprava V. Tripkovia (Ist. Gl. 1-2, 1960, 154) i pismo trogirskog kneza 12. 6. 1326.
godine, u kojem se ban Stjepan II Kotromani naziva knezom Humske Zemlje. S ovim se ne bih

sloio, jer, kad bismo prihvatili la kvo miljenje, ostaje velika praznina poslije pada Mladena II
!:;ubia 1322. godine. Svakako je vjerovatnije da je prijatelj Anujaca, kao to je bio ban Stjepan
II Kotromani, dobio ovlatenje da se poslije 1322. g. proiri na bive zemlje Subia l srpskih
kraljeva: na Humsku Zemlju a kasnije i na Krajinu. Osim toga, u Humskoj Zemlji je ivio upan
Nikola, mu Katarine a sestre bana Stjepana II Kotromania. Zupan Nikola se nekako oko 1320.
godine oenio pa je bio u stanju da pomogne svog tasta bana Stjepana II da se uvrsti u Hum
skoj Zemlji odmah poslije pada Mladena II uoia.
U .pismu ma.karskog bi:,kupa Valentin'!, upuenom papi 1344. godine, izri i to se navodi
da je Krajina prije 20 godina do; la pod vlast bosanskih nevjerniJl:a. To upravo odgovara godini
1324, kad ban Stjepan II Kotromani nije vladao Zavrjem. Izgleda da moju tvrdnju dokazuje i
Cirkoviev naslov u IV glavi, gdje je stavljena godina irenja Bosne u dijapazonu od 1322. do
1391. godine (str. 84-92).
Pisac navodi da je ovjek bosanskog bana Stjepana II upan Poznan Puri bio iz Ne
vesi.nJa iako ga jedna od povelja bana Stjepana II Kotromania .s pominje u svojstvu upana
Zagorja (str. 90). Istina, upan Poznan Puri se spominje i u vrijeme humskog kneza Konstan
tina Ne)j.p i a u poetku 14. vijeka. To ni u kom sluaju ne znai da tada Zagorje nije pr4rJadalo
Humskoj Zemlji ili da upan Poznan nije mog:lO biti u slubi kneza Konstantina. O istovjet
nosti Konstantinova Poznana i Poznana iz Zagorja, ovjeka bana Stjepana II Kotromania,
jedva moe biti sumnje.
Kada pie o preporodu bosanske privrede II prvoj polovini 14. vijeka, 'p isac zakljuuje
o pojavi gradova u Bosni: Posle dva, priliito zagonetna naseljena grada kOie spominje car
Konst a nt in Porfi rogen it, koji po svoj pril.ici p l'?d stavljaju mala utvrena sredita lokalnih vIa
stodraca, sve d o sredine XIV veka u izvorima se ne .pojavljuje nijedan bosanski grad (str. 98)e.
Pisac je zaboravio da nas informie o ostacima utvrenih bosanskih gradova na terenu i
o gradovima citiranim u nekim izvorima. U pismu pape Inocenta IV od 26. augusta 1247. godine
se spominje da je bosanska dijecezapala u her?zu i da se kaloki i!ladbi:skup borio u Bosni i
osvojio velik dio Bosne uprkos slabo utvrenim gradovima (. . . quia tamen ecclesiae munitiones
et castra non fuerun1 1bidem ita firmata, quod possent ab agresso ribus et obsidione defendi ...,
Fermendin, Acta Bosnae, 13-14). Postojanje gradova u Bosni potvruje i jedan uganski izvor
od 15. do 29. juna 1244. godine rijeima: ... mo rabatur ipse Bela in castris ad Glas in confinio
Usore . . . " Ljubi, Listine I, 65). Nije mogue da u Bosni nije bilo gradova i utvrenja u 13.
vijeku. Kron i ar Luccari spominje da je i kast~l Vrhbosna sagraen 1270. godine. Nema razloga
da mu ne vjerujemo jer o gradovima s utvre:ljima govore pomenuti ugarsl{i izvori. Feudalni
sistem u 13. vijeku u Bosni nuno je zahtijevao zidanje i opravku gradova iako se neki od njih
u izvorima ne spominju po imenu.
U 7. glavi nije donesen znaajan podatak o prvom putovanju bana Tvrtka u HumSIku
Zemlju 1353/ 54. godine i o izdavanju dviju znaajnih povelja napisanih na Suhoj na Prozracu.
Iz jednog nadgrobnog natpisa u dvije varijante sa steka 'kneza Pavla Komlinovia se spominje
Pavlova plemenita batina Prozraac kod Citlu 1{a i Slunja u upi Brono . Iz objavljenog nat
pisa kneza Pavla se moglo izvui nekoliko vanih zakljuaka o politikim zbivanjima u Hum
skoj Zemlji i o u'plitanju cara Duana u hum 3ke poslove (GZM 1959, NS, Arheologija 228-234).
Na kraju glave o ratnim operacijama kralja Tvrtka u Dalmaciji (str. 165) pisac navodi
da je kralj Tvrtko umro oko 10. marta 1391. go:iine ialko je F. ii analizom izvora dokazao da
je kralj umro 14. ili 15. februara 1391. godine (GZM 1903, 326).
Kad pisac govori o opsadi Omia u doba kralja Dabie, on tvrdi da je vojni rukovo
dilac u tim napadima bio knez Huma Ivan Radivojevi (str. 173). Vojni rukovodilac pri napadu
na Omi je mogao biti jedino knez Huma Georgije Radivojevi, sin gospodara zapadnog Huma
Radoja, a nikako stavilac Ivan Radivojevi. U porodici Radivojevia iz zapadnog Huma nije
bilo imena Ivan u 14. vijeku (Fermendin, Ac:a Bosnae, 87-88).
Pisac navodi da je vo jvoda Sandalj H r ani uhapsio vojvodu Radia Sankovia i pro
irio svoju vlast do Neretve (str. 204). Nije nam objasnio da li se vojvoda Sandalj angaovao na
osvajanja za<padnog Huma i preko Cetine. Kralj Ostoja je izdao ,povelju brai Radivojeviima
1408. g . II kojoj se navodi da je vojvoda Sandalj imao neka prava u Drijevi i u upi Luka. Na
puljski kralj Ladislav je traio prijatelje meu bosanskom gospodom u borbi protiv Luksem
burgovaca, te je vojvodi S a ndaIju darovao dva grada II Dalmaciji: Ostrovicu i Sibenik, 1407.
godine (ii, Starine XXXIX, 311). Tada je ib"nsJl:i gvardijan nazvao vojvodu Sa,n dalja svojim
gospodinom. O tome i <pi sac .govori na drugom mjestu. Osim toga, poslije 1410. godine, naro
ito poslije smrti vojvode Hrvoja 1416. godine, vojvoda Sandalj je proirivao 'Svoju vlast od
Cetine do Neretve i time oduzimao zemlje poro:iice .Radivojevia. U odsutnosti .kralja Tvrtka II
vojvoda Donji'h Kraja Juraj Vojsa1i povratio je .posjede brai Radivojeviima 12. augusta 1434.
godine, koje mu je bio oteo vojvoda Sandalj. Iz ove povelje se jasno vidi da je vojvoda
Sandalj bio gospodar i zapadnog dijela Huma. Sandaljevu vlaS't ala tom podruju poslije 1423.

OSVRTI l PRIKAZ!

natpis kneza Pavla Komlinovia iz

knez Pavao umro >'U dni vojvode
228-232}

115 ,i

sv.
bosanskih krstjana,
'0 potvruj u izvori.
u to doba stvarno
odatle se
cbred da

Za ovo su
Tudusia iz
vaju patarenima,
Ime
Vasihlja stoji
sarium II, 319),
ploi jasno govore

se na
MS, br,

OSVRTI l PRIKAZ!

Peat F!l"anjevalke

prov incioe Bosne Srebrne iz XVI vijeka

299

OSVRTI

300
smrti Kulina bana,
Kulinovoj ploi.
tijela. Prema tome,
ne bi

PRIKAZI

bosanske crkve
i ostalim spomenicima, ako su bili dualisti

sanske
u centru
elu.

Ovo indirektno
venski jezik
irkovi

tvrdenja o
sanska crkva
vijeka
cima la tinske

(str. 68-59). Slaem se

pievIm
svoje ime od stare latinske bosanske biskupije. :::.ie
crkva ostala jedina u Bosni jer nam izvori XIII

Pozabavio bih se pitanjem pojave i

ime djed nesumnjivo bogomilska
dostignua nauke. D. Mandi misli da
podruju djelatnosti bosan3ke
itavom
ugarske
Ime
gostinjaca i
ZelJi o2lnaavao starjeinu
did Miroslav. N2ki
katolike 'propagand.e
navode
se hereza proirila u Bosni i
ako su heretici njegove crkve
vl!ini? Na kraju Uroeve
Marin, kaznac Miroslav,
Huma Jovan,
Miroslav,
Vladislav,
na staro
:le bi se mogao
skupi.

ponekad, i kod
Micha
ruko
1640.

a u
manastira o svim
u jednom zapisu
1350. godine se navodi
Stjepana Kosae
1443. godine se
i jeromonah Vasilije se
termin starac" zamijenjuje izraz Nuau,o...".

vanim
Mineju
go2podin
duhovnik i starac
godine (Stojanovi,
Iz ovih nekoliko citiranih
upotrebljavalo ,pravoslavno
nosili neki igumani,

nije bilo heretika

ostali neko vrijeme u
a neki da su sauvali mutne
konstatacijom se ne slaem. Pocnato
izvora i
d3 su u primorskim krajevima
obzira to sma tram da
o\rdje ne
jasno govore o
u KonavHma

OSVRTI

PRIKAZI

301

vala nazivaju hereticima

patarenima, Pisac Resti
heretika patarena s patarenskim obredom. O
dubrovaki izvor 1451. godine (Jorga, Notes II, 452).

g, bilo
govori

Kad govorimo o mutnim uspomenama o

bosanskih krstja
XV vijeka ,spomenutim u radu Gl.
moemo slobodno rei da se tu ne
krstjanima
o pukrtenim muslimanima u Dalmaciji u :1.7. vijeku. S1.ano
na osnovu pisma Aleks[lndra
od 10, 5.
godine
da u to doba
ive u .potpunoj
u Dalmaciji osim katolika i
i trei krani,
Morej skog rata
tami
lieni su svakog
Stanojevi, Dalmacija
1684-1699, 146),
ostatke bosanskih
nDvocbraene muslimane
vjersko'm obiaju, Ovo
franjevakog kustosa i
Bosne Srebrene napisano ,u
godine kardinalu
ovom pismu se navodi da su franjevci li
mise u biv~im
,j
mnogo muslimana (.
i miei religiosi
in
malte moschee e batezzano
Turchi , . , dr D. Mand:, Acta franciscana I. Mostar 1934,
233-234),
Ako je li bosanskoj dravi veina stanovnitva pripadala heretikoj crkvi, kako se
moe obja.c;niti njihov nestanak
doba turske okupaCije itave Bosne
IsEna,
izvori navode da
'i posljednj; bos,mskl
uradili na obraenju bo
sanskih
rad nije
b:ti tako
bosanska crkva ostane u
manjini
unitena.
Nikola Barbucci
Draa 31. 5. 1459,
gcdine da
kraljevstvu
vei'na manihejska. U
II se
nav:Jdi da
fratri obra tili
vjeru 2000 maniheja u Bosni,
vise
40,000
pobjeglo u zemlju hercega
Kosae, K~d bi se ovdje radilo ; o
grupama manihe;a,
,se moe
da bi ih ne'{Q brzo
m,oe
objasniti jedino tvrdnjom
crkva nije nikad
neo
VjerniCi takve crkve
lako mog:j d06i u sastav
vjere
dogme nisu dijeEle,
tvrdnju
kao
sam n1veo
navesti dva ekla
o dezinformaciji katolikih bL-kupa
vijeku {GZM
U
trebinjsko-mrkanj skog
od 1703, godine
su skizrna tic: u Trebbju i
obred grkoda ovi
ne
'll papsku
vlast,
:fiilioque i
su ovo
koje
pravoslavna crkva, U drugom iz
vjetaju
Tudusia od 1751. godine se spominje da
pravoslavni Trebinja
i okolice
heretici i da
dl je Hr:ist razapet na drvo krsta i da
ovjeam'
Pandi, De
et mercanensi, Rema 1959,
144-149), Iz 'Odgovora jednog
datom formularu
takama se vidi
da
Rim
da li sena
biskupije
patareni, heretici
alo tt

Ako
srednjem

Propagandi de fide,

Pb<lc
da je
bosanskih patarena od etrdesetih
XIII
stala crkvena .arhitektura u
j da je razoreno
ono to
o
crkava u Bosni izvori u XIII
XIV vijeku
crkvena
Razaranje crkava je moglo nastati uslijed
drujima
ortodoksn1m stanovnicima, S druge strane, ostaci
Hercegovini jasno
da su crkve zidane stalno na
kao
nalaza
iz vremena
bosanske drave,
u
trobrodnu
i to na mjestu
sagraena u XIII-XIV
Krajem
je crkva Sankovia u
GI:watieva, dok je, vjerovatno,
Raziima opravljena u XV

,"c>m iz
Natpis
dea
Cr-kvu

se doga-

cvala

ivio na
sa svojom
Ohmuanin. Pisar je b:o neki
VII 1965. Sarajevo 1965; Politika"

Crkva sv,
Brono se spominje 1306. godine i kod nje se vri sudski
proces s humskim knezom
na elu. Crkva sv,
u Ratan:ma kod Mostara
se spominje 1446 godine ije postojanje potvruje Jedan turski
1558. god:'ne,
od

OSVR.TI J PRIKAZI

302

Cejv,an-ehaje U Mo sta ru, Na nadgr obnom spo meniku kneza Vlaa Bi jeli a
Bilee se spominje cr,kva sv, Laza ra u k oju je knez Vlad B ij e li ukop an u
bro v ani su gradili mnogo crkava u Bc,sni r a di irenja ka to li k e v jere. O

iz Vlahovia kod
XV vijeku. Du
tom govori jedan

izvor 1403, godine (Starine I, 190-191),

Cirkovi se obraa posebnoj v rsti arhitekt ure, stecima, o koj-ima n e m oe dati klasi
fika c iju i h w n ologiju (str, 233). Smatram da se s teci ugla v nom mogu kla sificirati po tipovima
i hronol o ki. Prema natpisima srednjeg vijeka urezanim 'Ila stecima m oe se sigurno tvrditi
da je naj s ta r iji tip nadgrobnih spomenika ploa, zatim sanduci i sarko fa zi. Ploe na grobo
vima se u nas pojavljuju u II .polovini XII vijeka i njihova se up otreba produava u XIII v.
i nadalje. Poznata je nadgrobna .pl o a trebinjsk og upana Pribile iz 1241. godine i !ploa mo
nahinje Marte zvane Marije iz Vid o taka iz 1231. godine,itd , Nadgrobni spomenici u .obliku
sandUIka se p ojavljuju u XIV v ijeka, npr, Pribislava iz Ljusia k od K a li n ovika, monahinje
PoHhranije iz Veliana, oba .iz doba bana i kralja Tvrtka L Prema izloeno m materijalu se
ne m oe rei da su d osad s teei sa nekropole u Zgoi kod Vi so kog n aj sta r.i j i (str. 233). O sim
toga, starost gla v nog steka ,s u krasima sa svih strana iz Zgoe nije jo ut v rena, jer se orna
mentika na njemu moe staviti i u XIV ili XV vijek. Nema sumn je d a su nekropole u Poli
ca ma ko d Treb'nja i u Vid o ta ku kod Stoca mil ogo starije od zgo anske ,

C i rkovi u dekoracij.i na s te cima trai vjerovatnu dualisti 'ku simboliku, ali svoju
tvrdnju n e po t krepljuje nijednim primjerom. Uz to tvrdi d a su Vla si podiza li ste6ke od sredine
XV vijeka (str, 233-234). Smatram da je gorn ia tvrdnja o p os tanku vlakih s teaka uopten a
i p ogrena , jer su Vlasi i z raivali s te ke i prije sred i.ne XV vijeka. Nadgrob ni spomenici s
natpisima upana Medulina iz Vrpolja u Ljubomiru i kneza P c krajca Oliv er ovia iz Vrpolja
u Ljubomiru potjeu iz vremena prije sredine XV v ijeka, Steak upana .Ju ra ja iz Krueva
kod Stoca je urezan po slije 1416. godine, kada je p ogi<l1uo 2Ja svoga kne za , P oznato je da je
upan Juroje 1416, godine bio u slubi kneza Petra Pa v lovia, gospodara Bor a (Stojan o vi,
SSPP I, br. 549, 550), Nadgrobni 'spomenik Pribislava iz Ljusia kod Kalino v ika u obliku
sanduka iz XIV v, lei na vlakom podruju, Nema sumnje da bi detal j no pr o ua va nje i ,iskopa
vanje isp od ste ak a na vl a kom p o drUju dalo mnogo poda taka o ste cima s t:J ri jim i od XV
v ijeka,

Teko je pronai duaHs tiku simboli ku na ste ci ma, jer se gotovo svi ukras i i sim
boli mogu pron a i n a spomenicima kulture or :odoksnih zajednica. Ako ,analizira mo m otive i
simbole na stupu gos ta Milutina iz Humskog k od Foe i dijel ov ima tekstila iz groba sa figu
rom lava , uvjeriemo se da jm je ornamenti.ka neutraLna iH ortodoksna, Na jednom pla,s tino
urezanom krugu sa uicama 'Ila 4 kraja ure za n je, po mom mi lj enju ,k r st p oput skoro istog
simbola na ste ku Ljupka Vla sni6a .jz sela Vla 3 nia k od Mostara, gdje je u tekstu natpisa
urezan znak krsta, Figura lava na Miluti,novoj haljini je r o manikog stila iz XIII-XV vijeka.
Manihejska n a uka ne dozv oljava slikanje ljud skih ni ivotinjskih likova , Sabor u NOtre Dame
du Pre kod Ruana 1313. govori da se ,s veenicima zabranjuje noenje kratkih haljina onakvih
kakve se v ide na p ortretu gos ta Milutina, Narodni s veenici u svim n aim krajevima su
nosili kra tke narodne h a ljine p oput mnogih s veenika u Crnoj Gori do n aj novijeg vremena.
Sabor u Bragi 563 . g od ine u l. 12, anatemie sve one koji smatraju d a je sli kanje ljud skog
tijela djelo avol sko , kao to je uio Manihej i Pr.i scilija'n, To je osn ovni stav dualista. Si
gurno je za nj zmao pataren g ost Milutin, pa njegovi m onasi ne bi m gli urezati njegov
p ortret a da pri tome ne povrijede patarensku nauku. Svi z,a padni izvor-i ,se sla u da su dua
li s ti zabranjivali p o ti v anje ikona i urezivanje ljudskih l.ikova . Sta p u ruci gosta Milutina
nije n,i kakvo obiljeje pa tare-nskih p og lavica nego i o s talih ortodoksnih m on aha, Motiv tapa
vidimo na li.ku sv, Jeronima na Marjanu u Splitu k oji je izradio A. Al ei u XV vijeku. Na
peatu franjevake provincije Bosne Srebrne (i za 1514. g,) se vi di m otiv ta p a u ruci jednog
fratra (Zbirka srednjeg v e k a u Zem, muzeju - Slik a u tekstu - st r. 299 ), K n jiga u ruci gosta
Milutina ne oznaa v a, po mom m iljenju, sv eteni ku knjigu nego diploma t ke spise, 'kao to
i sama sadrina Milutinova natpisa govori. Nema sumnje da se gos tu M.il u inu ,n e smide
pripisati patacrenr:;ka hereza.
O mnogim motiv,ima i simbol.ima na s:ecima govore sabori na zapadu, npr. o zvijez
dama, plesu i pjevanju nad grobom, u grobljima i crkvama, O sv rnuu se na neke simbole koji se
pripis uju dualistima, Simbol ljiljana je isto orbdoksna tvore v ina na it av om Za padu. Na grobu
pape Inocenta III u crk vi sv. I va,na od Laterana u Rimu vi dimo lik ljilja'na , vid:mo ga na 's arko
fagu anonimn og bi skupa u Zadru iz VIII-IX vi 'eka , itd. Simbol lava , zmaja , ad a je na hercego
v akim stecima ima 'ortodoksno znaenje, 90. p3alam kralja Da v ida spominje p omenute ivoti
nje (super aspidem et baziliscum ambulabis et conculcabis leone met dr a conem), O vdje se radi
o pobjedi d obra nad zlom , dobrih djela nad grijehom.
Motiv polumjeseca sa staJka ne moe se dovoditi u vezu s bosanskom h erezom jer se
upotreblj-ava i na ortodoks nim 'spomenieima u srednjem i novom vijeku. Lik polumjeseca u
raznim poloajima vidimo i na kr stovima novog vijeka, !Upr. u kat o likom groblj u u selu Blae
viima k od Drinovaoa blizu Imo tskog, u k a tolikom groblju u Blizancima u upi Br o no (Herce
govina), <itd, Na peatu op ine Rab iz 1268. godine nala zi se lik polumjeseca ,s krakovima okre
nutim prema gore uz figuru sv. Kristifora, zatim u filigranima 'Ila papiru iz Italije (XIII-XIV
v.), na grbu Filipa i Sartol;; Sk:alia i7< Like (1231. i .), na peatu franjevake provincije Bosne
Srebrne. i

to.

'.

"

OSVRTI I

na
na zapadu.
strog,)
Ruanu od 1214.
i u
mjestima i davanje daa.
branjuje ),ballate vel corea s ducere
ek
J. Rudoni, Ist. Srha
194
drugo nego pagansku baLnu,
Ra vnokraki krst u krugu
tara nego naprosto Juanska.
v.) i na dva kamena stupa pronaena
(VII-Vrn v), itd.
irkovi navodI kako
to liku vjeru da bi postigao
nju kad je elio da se pomiri
prihvatiti jer

303

Ina svetim
godine za
Mariae (K. Jire
ne treba traiti
zabrani ortodoksnih crkava.
heretika batina ka
Azela u Ninu (oko VIII.
II Mokrom kod Litice

II

su
na
se ne
bosanska crkva
heretike

00

bi,
i na dvorcu
o nalaz:ma ukme
sv. Petra iz Sara
odlomaka

Roga::ia

kod Blauja, nz:

knjizi nema skoro ni pomena

Bomi. i Horcpguv~ni II
spomenUm nejavn:)
li

se zidar Drae
dok

kod Vh~senice navoi Divac zlatar.

ima mnogo
o
tesarskom,
crkveni namjetaj n:l svoj nain.
tome
f<.'udalaca i testamenat Pribi slava
izvora moemo dobiti
pr:liito
godine. Iz ovih i
razvoju zanata
trgovini u bosanskoj dravi. Upravo t.o
Nadam se da e
nadokna::!iti i objasniti arheolozi
svojoj buduoj kulturnoj
Bosne.
U
unesenih na pojedinim kartama
Na karti
Mateja Ninoslava (oko 1244) trg
se nalazio na lijevoj strani Neretve a
na
kod Viia. Osim
karti je
Drijeva
snoj strani Trebiata, dok je
4 km
od
ske drave II gornjem toku
Neretve tre':lalo
jet ne znamo da
ban

304

OS VRT! l PRIK A ZI

dali upam a K om, Vieva i Db a r , dij elovima Dukljaninova Pod gorja . I z L jelup isa 'popa Du
klja-ni.na znamo da su upe K om, Vi eva i Dbar pripadale Dukl] i oko p olovine 12. vijeka. Dok
se ne dok ae nekim novim izvorima ili analizama da su bosanski b a n ovi dil 1244. g. zauzeli
p omen u te upe u g ornjem tok u N e r et ve, gra n icu bosa nske dr a ve n e b ism o sm jeli po v la i ti
dal je od junih p a d ina Bj e lanice i Tresk a v ice. U ovu kartu je treb alo, po m om mi ljenju,
ukl opiti i upu Zagorje oko Kalinovika, o ije m u problemu kasnij e go vor iti.
Na strani 162. prikazana je karta Bo ~ne u raznim Vl'e m n skim p r iad im a . P ojedini
periodi 'su ozna eni p osebncm boj om . T ako su crnom bojom ob ilj e n i p sjed i bosanske dra
ve oko 1322. godine s oznak m m je sta k oja u to doba ni su p oznata II izvorim a, np r. Janjii,
Zenica, iako se moe pretpos taviti d a su ta mj ~ s b tada postojala . Zato b i lJ ilo zgod nije da su
i pojedin a mj e sta ob iljee na p ose bnom bojom za godinu 1322. i k a n ije .
N a p os b no
boj nom .prostoru pred sta vljena je k arla B sne LI d ba i r en ja bosan
skih g r a nica ban a S tjep an a II Kotro man ia 13 24-1326. god ine. Na n joj n ije u b ilJee n a upa
Za gorje oko K a lino\'ika ia k o se spom:n.i e u p oveljama bana S tjepa na Il K t r oma n ia, za koje
je te ko vjerova li d a .,u s ve na pisa n e po lij e 1326. godine. Ve "am g{iVor :o d a je Za gorje bilo
u sas tav u bosanske d da v e u doba K u li na ba na . Na o v"()j k a rti je ubiljeen
Za\Tje kao
posje d bosa ns ke d r a ve ia ko to ne odgovara is:o r ijskim 'njenica m 3 . Iz Ci r ibkih po ve lja bana
Stj epa n a II K otr o man i a m e se pr i l i i l o ~ig u rn o tvrditi da Zav r:i e d o 1332. g. n ije bilo
b osans ko. Kad bi Za v rje u is t inu pripad a lo B mi u vrijeme izd a va n ja ba nu \ ih po velja do
133 1. godine, ban b i ga spome nuo u sv oj oj titulatu r i ili n a kr a j u PO\' Ij a , kao sto je to u ini o
15. a ug u sta 1332. god ine, k a d se spominje u po vel j i upan od Za vrja ( Stoj a n ovi. S pp I, br.
51), O 'im to ga , hliva n jski voj v oda Ju r a j M i ho vilov i je bio sa vezn ik k n in kog :1 'iW Ne l i pi a
u borbi p rotiv Sub i a 1324. g odine, a LI Ije o 13 2 . god: ne savezn ik sla vonsk og b a na Mikca .
Tako se vojv oda Juraj Mihovilovi borio n a su pro tn oj stranli od ban a
tjepa na K otr m a ni a
1324-1326. g od ine i prema tnme Za vr ' j u tom p eriodu nije moglo b iti II sa si \'ll IJosa ns ke
drave, ne g u ru kam a dru gih feud a la ca LI al'3kog k ra lja.
P o dr u je St on a s P el:jecem je obojE' o bijelom b ojom kau i D ubrovnik, bEu m oko
licom tako d a i t a l ac sti e doja m d a jc to p o:i r u j e d ubrovako, a n ika ko srp ko. Da b i se
izbj egla sva'ka su m n ja, trebalo j c dati j o jed :1 U leg nd u o i'r enju granica Dub rov n ik a n a Ston
i P eljea c.
P osebnom bojom su ozna e n e granice bosa n ske drilve za 1373. god 'nu ia ko da se
dobi va utisa k da su Ipe K ona v le, Dr a e vi ea i T rebin.i ta da bile bo sa n k
T u n e odgovara
izvo r ima jer s u le u pe bile u vla s ti ur e Ba Li a 1373-1377. godine.
Na ka r ti turskih o v a janja autor p on:>vo stavlja t rg Drijeva na desn u stra nu rijeke
Neret ve umjesto n a lije vu. U oznaku turskih p o jed a 1465. godine uv rten l su p o~j c d i hercega
Stjepana Ko s a e i n jegov ih si nova, iako tad a TUTci n is u osvojili sve ozn a en .,; kro jeve n a k a rti ,
np r. P o'itel j , Kl j u k od Gacka, itd. U poslj ed:1 jo j legendi turskih G vaj nn ja p b r oj a ni su
vlada-ri i fe ud a lci k oj i su dr3li slobodne dije' ov bosan 'ke drave, d ok j Dub rova ka Re
publrka izo stavl jena. Moda bi b ilo bolje da je u legendi o stanju turskih o5vajan ,j a Bo ne i
Hercegovine 14 65 . god ine obuhvaen period od 1465-148 1 2. g odine. Tada bi ~e sv;:! '<) n ja n o a
izbjegla.
U spi sku ilu stracija u tekstu (str. 409) p isr
na v odi da se natp i' Ma im a n a la zi u
Zauju (Herc eg ov in a ). Bolje bi bilo rei da s . p ome n ik nala zi u Dreni ci na N"re-lvi kod
Zauja. Ova j na tp is se n e odnosi na Ma,s ima n _go n a Ma n a voj vodu, kao to 5to ji u origi
nalu. Gre ku je au to r u i nio i u legend i na tp i , a \ ig n ja Mil oe v ia iz Kueri n a. !; mj e ta jui
mjesto Ko er i n n a donju Ner etvu um jesto 32 km d ale o na zapad od M l' ta ra , Tu je gre ku
ponovio u legend i n a t p isa i p
objav ljenog c r ~ea natpisa Vi gnja Milo - ev i a .
Sve -ilu stra c ije je t re balo donijeti prema o igi na lu jer za t.o p o~toje mogu no s ti sni
ma.n ja. Neki crtei n isu u s k la du s originalima, to llln3 n juje vrijednost ilustracija i knjige u
cjelini. K ao prim je r na vo d im crtee pluteja i r eljefa ' 21 cr kve sv. Petra u Zavali, n a tp.i sa
Vignja M il oev i a 'z K,>l:orina . v~ .i vode '!asna iz Dren ice kod Zau:ia, itd . Ob jav lje n a f oto
grafija no vca k r al ja O,;tuje
l ik m sv. Trifuna .iz K o ora ne odno ::li se n a b osa nski no vac
kralja Ostade s l ikom sv. Grgura , jer kralj Os toj a !1 ije ko vao bosanski n ovac takve vr ste.
Kralj Osto ja je kova o j edi no k otorske novce s li k om s v. Tr,ifuna , a ni kako b osa n ski. N a pri
loenOj fotograf ij i se o ito vidi na novcu lik sv. Tr if u na i n jego va leg nda.
Konan o se m ue rei da je i rk ovi usp iu da nam prui cjelov itu p oliti 'k u istoriju
bosanske dra ve os im sta r iji h perioda Humske Zemlje, Tra vunije i P odgo r ja . O k ulturn oj i
privrednoj istoriji govorio je rIo malo tako d 3. i t.a a c o tome n e e dobiti j a n odre en
pregled. Uza s ve n a pomen u te nedosta tke irk JV i v' knj ig a je j ed a n do prin os na uno-p o pu
larnoj istoriji bosa n ske dra ve ,
M. V go

INTERNACIONALNI SIMPOZIJUM
O VASPITNOJ I KULTURNOJ ULOZI MUZEJA
uzeo sam uea u radu Internacionalnog s:m
kulturnoj ulozi
koji
Francuske
za

Od 23.
sociologa,
Francuski
nauku i kulturu (UNESCO).

S:mpozijum je odran u Parizu, u Centre de Conferences

41 lice:
iz UNESCO-a M. ll. Crivon, Mlle ll. FI in i M. Lengrand ;

;nterna,ttonalS.

Na njemu

uestovala

iz Francuske komisije UNESCO-a M. Yves Brunsvik, M. V. Elisseeff,

Mme J. Kat1ama, M. B. Clavel i Mlle de Carne;
iz Sekretarijata ICOM-a M. G. H. Riviere i M. H. de Varine-Bohan;
iz Francuskog nacionalnog komiteta ICOM-a Mr. P. Marot

Mlle

Ministere de la Cooperation M. Vlsinet des Presles;

sociolozi: Mr. Dumazedier i Mme Bernard iz Centre nab:onal d'Etues sociologues,
Paris, i M. Schnapper jz Centre de sociologie europeenne, France;
muzealci iz raznih zemalja,
drugi kao posma,traoi
piravom njei.
iz SSSR G. Kozlov i G

Kaalma:

l:; SAD M. S. Thomas i Pr. H. L. Zetterbreg;

iz Kanade M. J. W. Borcoman ;
iz

Nizozems~<e

Pr. A. J. Bernet-Kempers

M. Van Haaren;

iz Eng:c&:e Mme I\ia'rcouse;

jz Poljske Mr. T. Chrucicky;
iz

Mr. Mircea

Sav. r:epublike Njemake Dr Vogt;

iz Italije Pr. U go Bicchi;
jz Meksika Pr. C. Bonfi!;
Ob:::le
jz

Slonovae

Illcnezije

M. B. Da&ie,
M. L. S.

Indije Dr G. Modey,
Senegala M. Syll.a El Hadi Adama,
iz Francuske: M. Chatelain, Mr. Sellier, Mme G. Cart, Mr. Bonne i Mr. Paviere,
Jugoslavije Pr. Vojin Dramui.
Slubeni jezici na Simpozijumu su bili francuski engleski.
Dnevni red je
bio utvren i dostavljen svima ue.'illJ~cima. Po danima je rad
ovako
23. novembra: Vaspitna i kulturna uloga muzeja u savremenom drutvu
1. Uloga muzeja u okviru
a) rada sa kolskom omladinom,

b) vZ'sp::t.anja odrasl,ih,

e) organizovanja slobodnog vrem ena omladine i odrasJih,

2 Muzeji i internacionalno shvatan

20

306

OSVRTI I PRIKAZI

24.

kulturne

okviru muzeja

2. Oduevljavanje l obavjetavanje

a) Ll muzejima - u galerijama izvan galerija

bl izvan muzeja.

25. novembra: Oslonac u rad u

1. sluba za vaspitnu i kulturnu djelat.nost muzeja,

2. ustanove za obrazovanje,
3. sindikati, kulturna drutva i klubovi, domovi kulture,
4. sredstva informacija. publikacije, reprodukcije, tampa, fIlm, radio, televill:ja ..

26. novembra'

Naini

l. obuhvatanja i dranja publike,

2. efikasnost sredstava koja
koriena i koja e se koristiti.

27, novembra' Prije podne

Poslije podne

Sastanak radne grupe o vaspitanju odraslih.

Prihvatanje zakljuaka i zavrSctak zasjedanja.
podnijeL Sekretarijatu ICOM-li:
u Moskvi:

et l'Edevation du niveau culturel des adultes

aa u Lenjingradu

de l'Union Sovieuique

l. G.
Kaaljl1'a,

ef
Le travaille
3. T. Chrucicki, direktor

2 G.

cu l turelle dans les

Museum of Arts and Sciences Roche;ster, New York,

4. W.

The Museum as a Comunicator, Use of Information

5. Mme Marcouse, Circulation Dept., Victoria and Albert l\IIuseum London.

Animation and InformaVon

direktor
Fulkwang,
Fed. Rep. Njemaka.

et formation
adultes

7. Pr. C. de Bonfi!, Museo nat:onal de Antropolog;ia, Mexico:

a) Utilisation de divers moyens techniques suscetibles de
du public
par les expositions organisees dans les musees

b) Util>isation des Musees pour les Loisirs des Adultes

8. S. Abdul Hak, generalni direktor Generalne direkeije starina l muzE;,ja. Damask, Araps.ka
6. Paul

et l'education
9.

10.

Centre de sociologie europeenne:

des musees realisee par le Centre de soo~ologie
hautes etudes au cours du premier semestre de I'an.
odsjeka Zemaljskog muzeja u Sarajevu:

de

Kolokvija izabran je direktor ICOM-a M. G. H, Riviere. On je ukazao

da ovaj
cilj da se prodiskutu,l e o vaspitnaj
kulturnoj ulozi muzeja i da se
izradi plan
Direktor Francuskih muzeja u Parizu M. Chatelain
je o znaaju muzeja za
ljudi i o potrebi da muzeji budu
PosebOlo .je istakao da breba uikulturno
niti sve
vie provede s\'oie slobodno vrijeme tl muzej ima.

OSVRTI I PRIKAZI

Prelazei na prvu taku dnevnog reda,

kao sociolokog problema:
sredstva
stav.
uzdizanje
manje napora
rekao
Kako
da

307
M. Dumazedier je govorio o
uestvovanje

masa,
masa.
ljude
ljudi za muzej to
muze
Kolo
se
osnovne podatke
bio na dnevnom redu.
u

ratu da
133
industrijsk;ih grana. Njih je u toku
na lica, dvaput vie nego deset godina ranije.
Govorei
razHitih

o Politehnikom muzeju
domena nauka ne samo to
salama

oblika
Muzeja bilo
ekskurzije
skree

da
raznih
u odreenim intervalima za
li domovima tehnike, itd. -~
one oblasti tehnike
je pred
vodiima (guides) jeste
usavra
novim injenicama
momentima,

i
i korisnoj,
Konierencije-,konsul tacije se
SovhoZl:ma, kolhozlma.
Svrha ovih "",'n T ,pr,'", '"
konkretnoJ realizaciji na uke i da
im se prua odgovor detaljan
muzej iz raznih gradova

s Atomskim institutom SSSR,

uzdizanju kvaEfikacija
kao i u klubovima, domo
drugim ustanovama - za
radnicima II

308

OSVRTI I PRIKAZI

posjetioci razliitih godina i profesija pun<: sale za konferenCije i manifestacije Muzeja. Tu se

mogu vidjet i uenici viih razreda, studenti, radn,:ci, inenjeri , ljekari, pedagozi, biolozi, geolo zi,
ekonomisti i astronom i, sv i oni koji ele da pro ire svoj horizont novim saznanjima. Konfer en
cije su propraene projekcijama i nauno-popu larnim filmovima.
U radu s odraslima muzeji u SSSR praktikuju jo jednu formu rada - ma sovne ma
ruifestacije. Uesnici ovih excursions de masse ujedinjeni su zajednikim interesom svojih dru
tvenih iJi proizvodnih aktivnosti. Politehniki muzej organizuje "Dan tehnike i "Dan nova
tora da bi predstaVl:o, obja snio i u veo u proizvodnju najbolje realizacije nauke i tehnike. Pro
gram masovnih manifestacija se izvodi ve na vedenim oblicima rada : konferencij am a , konsulta
cijama, projekcijom filmova iz nauke i tehnike, etnjom kroz sa le Muzeja.
Posljednjih godi na Politehniki muzej je uveo "Kampanju za sa znanjima (Cam
pagne pour les connaissances). Ove manifes tacije obuhvataju i tehniku, politiku i este tsku stra
nu istovremeno. Izvode se u dane odm ora radnika i traju 4 do 5 asova. Ma nifestacija otpo
inje panoramskom etnjom kroz zbirj,e Politeh. muzeja i nosi naziv "Stvaran je materijalne i
tehnike baze komunizma . U salama strunjaci daju posj etiocima obavje tcn je o svemu to ih
zanima. Potom, mnogo docnije, sp iker lokalnog radij a poziva po. je tioce u vel iku sa lu za kon
ferenc ije gdje sluaju predavanje o meun a rodnoj situacij i ,i, pot,'m, koncerat umjetnika.
Narodni univerziteti su posebna forma vaspitanja radnika. koja ima za cilj da obogati
sv ijet (monde sp irituel) sovjetsk ih ljudi.
Izlobe za razmjenu slue proiriva nju sa radnje, naune i tehruike, sa inostranstvom .
Ambulantne izlobe obidu u toku godine 40 velikih gradova u SSSR. Njihov rad se za sniva na
aktivnom ueu drutvenih organizacija. Postednjih godina P oll tehniki muzej je po stavio
nove izlobe: Hemija slui narodu , Atomi u slubi mira , " Kosmiki letovi, "Retki metali i
njihova upotreba u nacionalnOj ekonomiji i dr.
Informacije i publikacije, veJi Kozlov, su brojne. Per;od: n a tampa, urnali, revije
objavljuju sistematski l2nke o no vim predme tim;) koji su izloe ni, obav je ' tav aju o konferen
cijama i manifestacijama. Veliki broj plakata , prospekata, radio-emisije i televizijskih pro
grama daju informacije o muze.iima. Citava s e rija broura za naunu i tehniku popularizaciju ,
koje Muzej izdaje, slue omladini da proiri svoj nauni i tehniki horizont.
G . K a a l i n a , ef Odjeljenja za kuituru Ermita a , izloila je u svo m referatu
i obrazovni rad umjetnikih muzeja u ESSR. OgraOlila e na prikazivanje rada Tretja
kovske galerije i Muzeja lijepih umjetnosti Pukina u Moskvi, Ru skog mu ze ja u Lenjingrad u i
najveeg muzeja u SSSR Ermitaa.
naurui

Organizovanjem izlobe, rekla je ona, muzej poinje da vri uticaj na sv e one koji pn
laze izloenim djelima. U nae vrijeme nije jed ' ni cilj muzeja i galerija uv an je I izlaganje sa
bra nih umjetnikih djela. Svaki muzej uestvuje u -izgradnji nov og drutva sl uei se najrazlii
tijim sred stvima i oblicima rad i propagiranja umjetnosti , kori stei se dj lima koja doprinose
obrazova nju naroda i njiho vom estetskom va s itanju. To znai da nauna i obrazovna akti vnost
iru' , sa uvanjem i izlaganjem djela, jednu od gla v nih smjernica svakog muzeja.
Oblici obrazovnog (d' instruotion) rad a koji su realizovani u muzejima SSSR sU razliiti.
Dovoljno je re i, veli Kaalina, da su svi vodii (les guides de mus ' e5) muzeja zavrili visoke
kole (des ecoles superieurs). Pri muzejima su osnovane specijalne slu 7r,f za popularizaciju na
uke, namijenjenu po svojoj suti ni posjetiocima T reba istai v e lik u p :)sjeenost muzeja . Tako je
1963. godine posjetilo Tretjakovs ku galeriju 1,3GO.000 lica, Muzej lijeph umjetnosti Pukina
700.000 lica. Godinj a posjeta Ermitau premaa dva miliona . Broj posjet'laca Ermitaa u toku
dviju godina, 1962/63, prevaz ilazi broj posjetilaca ostvaren u toku 152 god ' ne prije revolucije. U
julu 1964. godine proao je kroz Ermita 32-miloniti posjetilac u per lOdu poslije re vo lucije. Po
slije rata Ermita je posjetilo 23,387 .890 lica. Interesantno je, ve li Kaa;in a , da je 1963. godine
svaki trei posjetilac Ermitaa pripadao grupi kojoj je tumaio v u di ili je ue stvova o u tea
jevima organizovanim pri Ermi tau, to znai da skoro svaki treei posjetilae eli vie da sazna
o velikJim umjetn i kim djelima i zato se obra a strunjaku Muzeja.
Razliite su i razno vrsne forme estetskog vaspitanj a u mu ze jima. U Erm itau se prak
tikuju posjete s vodiem i neposredno studiranje u iz.lo ~be nim salama Muzeja Najvei napor je
usmjeren na organizovanje ekskurzija, malih predavanja voa ita u sa lama , koji daju op ti pogled
na dzlobu Muzeja ili vode razgovore, specij a lne i produbljene. V odii su osp osobljeni da daju
obavjetenja i na stranom jeziku. Oni vode ak e u grupama i daju im obavj e tenja u vezi s
nastavnim programom. Rauna se da u Ermitau bude do 23.000 organizovanih posjeta godi
nje, u Tretjako vskoj galeriji 13.000, II Muzeju lijepih umJetnosti Pu k ina 5.000, kojima ruko
vode vodii. U ostalim muzejima se taj broj kree cd 50C do 1.000.

Za intelektualce, studente, radnike, sl ubenike, inenjere i tehniar e, koji pokazuju

elju za dubljim poznavanjem istorije k ult ure i umjetnosti organizuju se u muzejima umjetno
sti kursovi iz is torije kulture i umjetnosti. U Ermitau bogate kolekcije doputaju da se nepo
sredno u sa lama dre sluaocima s istematski ke! rsovi o razvitku umjetnosti i kulture. Pored pre
davanja u sala ma , pokadkad se izvode demonst riranja pomou dijapozitiva. Kursovi se dre od
jeseni, s prekidom od 2-3 ljetna mjeseca , ei.iele kolske godine. Tako je 1963 /64 ove kursove po
sjeivalo 206 grupa.

309

OSVRTI I PRIKAZ!

Veliku vanost posveuje

institutn: dn oni zavole umjetnost,
Ermita
velikih
bi

svojim

Tretjakovska
Koncerti
umjetnosti u
koja obuhvata
u tvornicama, kolhoznicima,
nosti i estetskog vaspitanja.
Nauni saradnici Ermitaa
je slualo 70.000 lica; u
Predavanja se
kolhozima.

muzeji
umjet
radnika sa
propagiranja umjet
Samo te godine

Pukina 700

u preduzeima, fabrikama i

a u

umjetnosti. Jedna od njih je osnivanje Univerziteta

Ermita otvoren Univerzitet
se dre iz istorije
izloenih u
du.blje

1957.

SSSR

oblik rada. To su klubovi

60 lanova raznih profesija
prema umjetnosti i
uzmu ucesca u radu
pravi prijatelji Ermi taa, poeli su da daju obavjetenja
uzima
do 4,000
Svaki lan kluba
koli i tu o'rgani'nuje

u aktivnosti muzeja. Svake

vi;h razreda
sam izlobu
predavawja.

o mu
slu
UZ;lJtrllK.d naunih sekcija.
oko
centar: Centralna administra

310

OSVRTI I PRIKAZI

Najvei

Varavi dala
Kako treba
Poznaje li svoju zemlju?"
Direktor Hoester-muzeja umjetnosti nauka u
referatu Muzej kao komunikator iznio je, ka ko on kae,
u SAD, Evo izvoda iz njegova referata:
Modern;, ovJek je prisiljen da bude komunikativan,
redovno da i:::kae
uma i duha, Tome
radija
kao masovni medijum
sve vital nije
ivota ,j tako

II

To m a s u svom
izvode iz muzeja

nije bio dozvoljen

Otvaranje
otvaranje prvog
to

oni

interpretiraju
i

asopisi).

Razglednice,

svih vrsta su
Taj metod irenja
Danas u SAD sve
koriste
oblik literature,
slika,

OSVRTI I PRIKAZI

311

i ,irenja
on bio malen,
uvijek
drutvenih }~ultumih centara
preko
slue kao komunikativni bilten
graane o kulturnim i
zbivan,jima, izlobama, predavanjima, filmovima,
radu u kolama i ostalim obrazovnim aktivnostima
koriste i
filmova ima posebnu ulogu u obrazovnim
zidova i

Dnevna tampa,
-obrazovnog materijala u
ui u lokalnu

Engleskinja M m e M arc o u e iz Victoria and Albert Museuma u

je u svom referatu "Oduevljavanje i obavjetavanje o pitanjima
kOje u njemu izaziva
muzeju
iskustva steena
muzej u.
vee vizueIne panje i
u stanje da na nov
Emodo
to
i da sam sudi o
da ga podstaknemo

fesoru
stitim
raIiti

zadatka kao vaspitaa je, bez sumnje, da

stvorili u drugim vremel1J:ma i na
da se ne moe
vizuelna
nego to su
izlobu
da eksperimentiu sasvim
odrasli
da se vode kroz
doive
djelo. Drei
ponesen svoJim entuzijazmom i svojim
bi odkrinuo uzbudljive perspektive ne
interpretaciju.
Kao funkcioneru obrazovne slube
ih vodi to poetno iskustvo
da bi posmatra,
se
veli ona, da se slue olovkom
Meksikanka K ri s t n a d e B o n f i l iz Nacionalnog
je dva referata. U referatu Korienje
da
LI Meksiku, po
zemlje
su isto
dala je
1910.

univerz~teta
naizmjenino

dre
esto

Meksika
smjenjuju
Istorije
slikarstvo
arheolo

OSVRTI I PRIKAZI

kim regionima. Ciklus obino sadri etiri sea nse, svake nedjeljI" jedna. Kasnije se organizuju
CIklusi ekskurzija van grada, a putovanja mogu da traju i vie d '. ma. To biva o velikim praz
nicima. Ovi programi su namijenjeni ne samo studentima nego i irokoj publici, odrasl.ima.
Slina predavanja organizovao je 1958. godine Nacionalni institut za antropolog;:ju i -istoriju,
kojem pripadaju arheoloka podruja i kolonijalni spomenici kao i veina muzeja . lova preda
vanja su bila namijenjena odraslima. Institut or ganizuje i pl'0gram veinom sta r inske muzike u
vrtovima u krugu raznih muzeja. Svrha koncErata je da se publika, uZIimajui u e ~a u muzi
koj priredbi, upoznaje i sa spomenikom arhitek ture koji ima estetsku vrijednost i pribliava se,
familijarizuje se s institucijama <i muzejima. Koncerti se pr.ireduju subotom uvee na slobodnom
prostoru, pod vedrim nebom. Moe prisustvovati svak, a ulaz je besplatan.
Odjeljenje za obrazovanje, uz Institut, organizuje posjete grupama uenika raznim mu
zejima u gradu. Za odrasle se organizuju razliite vrste manifestacija. Nastavnici su zaduen i
da svojim uenicima, srednjih kola, dre preda vanja o astorij.i Meksika s ciljem da ih upoznaju
s prepanskom kulturom i da ih privuku da se koriste muzejima u proirenju znanja. Centar za
socijalno blagostanje organizuje C'ikluse posj e ta muzejima za ene. Nacionalni muzej za higijenu
organizuje preko sindikata posjete radnika fabrika muzeju. Predavanja dre ljekari pridodati
Muzeju. Prikazuje im se i film o hig>:jeni, a pc tom ih kroz Muzej provodi vodi.
Narodna galerija apuJtepek otvorila je ateljeje za publiku, u kOjima mogu da naue
osnove slikarstva i graviranja. Galerija je smjEtena u parku apuJtepek, koj'lm se obino ee
gradsko stanovnitvo. Tu, pod vedrim nebom, rGde uen1ici subotom i nedjeljom pod rukovod
stvom profesora Galerije. Uenici koji i spolje ta lenat upuuju se u kole plastine umjetnosti.
Najuspjeliji radovi izraeni u ovim ateljejima izlau se na izlobi koja se prireuje svake godine.
U ovom radu uestvuje oko 2.000 uenika god nje. U toj zatienoj zoni, u gaju apultepeka,
smjeten je novi Nacionalni antropoloki muzej. Referent veli da ne ra ~ polae statistikim poda
cima, ali se zna da je uee ena u ovim man:festacijama daleko vee nego mukaraca, oko
750(0 ena.
Nastojanja za kulturno uzdizanje odre slih spajaju nauku i zabavu. Koncerti u muze
jima imaju iroku publiku. Iskustva pokazuju, veli referent, da je potrebno objediniti izvjesne
uslove za uspjeh ovih manifestacija: prisustvov;:; nje treba da bude slobodno i nenametnuto, mani
festacije treba odravati u slobodno vrijeme, u asovima odmora poslije rada ili za vrijeme
prazniIJJih dana.
U svom drugom referatu Korienje r<lZli.itih tehnikih sredstava za olakavanje vas
pitanja publike putem izlobi u muzejima K. Bonfil iznosi iskustva ostvarena u Meksiku. Mek
siko, veli ona, nije OStilO postrani velikog intel nacionalnog pokreta koji je revolucionisao orga
nizaciju muzeja u toku prve etiri decenije XX vijeka. iroka vaspitna koncepcija orijentisana
je na grupe graana.
Oko 1945. godine u Meksiku se javiilo nastojanje da se obnovi tehnika izlaganja u
muzejima. Nain da se publici predstave elemer,ti izlobe je kamen-temeljac vaspitne aktivnosti
u samom muzeju. Doputa se da izloba ima svu svoju didaktiku vr:jednost kada je ona po
stavljena na nain dovoljno jasan li prost da publika moe razumjet i njen smisao bez pomoi
vodia. Iskustva u Meksiku u pogledu formi prEzentovanja ukazuju da treba obratiti panju iz
boru predmeta, a pri izlaganju treba nastojati da izloba bude jasna i privlana. Pri tome igra
veliku ulogu osvjetljenje i kombinovanje boja. Boje kontrastne izloenim predmetima pojaa
vaju vrijednost predmeta i ine ga privlanim. Cirkulacija, prolaenje kroz salu, isto tako je
vaan elemenat. I vidljivost je takoe vaan fak tor. Potrebno je da publika uzmogne jedn ;m
pogledom da obuhvati dimenzije sale i da oda bere liz koje udaljenosti e moi da osmotri pred
mete velikih dimenzija.
Tekstovima dokumentacije treba pOS\' etiti najveu panju. Meksiki muzeji upotre
bljavaju brojnu grafiku dokumentaciju, mada ne ostaju indiferentni ni prema pisanoj doku
mentaciji. Etikete (legende) treba da budu l) gl avne, na ulazu u salu, 2) eksplikativne i 3) etikete
identificiranja predmeta.
S e I i m A b d u I H a k, generalni d ' rektor Generalne direkcije za starine i muzeje
Arapske Republ.i ke Sirije, iz Damaska, u svom referatu Sirijski muzeji i vasp itanje izlae
razvitak muzejske mree u Sirija, kada je, posL je steene nezavisnosti zemlje, izvrena reforma
i u pogledu vaspitanja j kulturne uloge muzeja.
Centralni, Nacionalni muzej u Damask u, sa ukupno 60 sala, salona i kuloara, opkoljen
prostranim vrtom, nije mogao da zadovolji sve kulturne potrebe nae epohe, veli referent. Malo
-pomalo umnoeni su centralni muzeji u Damasku: 1953. godJ:ne otvoren je Folklorni i umjet
niki muzej, smjeten u 40 prostorija Palate AL em, stare rezidencije guvernera Damaska iz
XVIII vijeka. Vojni muzej, osnovan 1959. godine, smjeten je u deset prostranih ga lerija Sulej
manieh-medrese, uvenog istorijskog spomenika iz XVI vijeka. Minis tarstvo poljoprivrede osno
valo je 1961. Poljopnivredni muzej. Potreba obrazovanja i irenja kulture dovela je do osnivanja
.i drugih centralnih muzeja u Damasku: Muzeja nauke i tehnike, Muzeja prirodne istorije, Higi
jenskog muzeja, Muzeja moderne umjetnosti, Pedagokog muzeja, Muzeja arapske kaligrafije,
Numizmatikog muzeja, Muzeja peata i drugih.
I u ostaH m sirijskim gradovima osmwani su muzeji: regionalni. Svuda su, veli referent,
progres obrazovanja i napredak kulture pomogli da se stvore arheoloka, istor.ijska i etnografska
drutva, kao i drutva prijatelja muzeja, koja su podstakla da se muzeji otvore i u drugim mje

OSVRTI I PRIKAZI

313

s tima. Razraen je generalni plan razvoja regienaInih muzeja. KlasiI1ii tip regionalnih muzeja,
poznatih u Evropi, najbolje je odgovarao sirijskim prilikama : muzej s arheolokim, etnografskim,
istorijskim, umjetnikim odjeljenjima i odjelj(njem prirodnih nauka. S VIi regionalni muzeji
nemaju sva ta odjeljenja. Tako, npr., Muzej Tar tusa, smjeten u romanskoj katedrali toga grada
iz XII vijeka, po to je prethodno adaptirana, ima arheoloko; etnografsko odjeljenje.
Izlobe u muzejJma su realizovane tako da budu skromne, jasne i moderne. Nacionalni
muzej u Damasku u svojim izlobama odraava sintetini pogled na osnovne civilizacije koje je
Sirija poznavala od praistorijskog doba do dEnas. Regionalni muzeji izlau predmete karakte
ristine za nacionalnu kulturu i osobenosti sve ga kraja, sa raznolikou tipologlije. Raznovrsnost,
jasnoa, jednostavnost i estetski kvalitet doli su do izraaja pri svakoj prezentaciji, i maloj i
velikoj. Natpisi i legende, redigovane na arapskom i francu skom ili engleskom jeZJiku, itljivo i
kratko daju bitne podatke o eksponatima. Posjetioci se mogu poblie obavijestiti u grac:oznim
sveskama na stranicama zatienim papirom od ela tina, u metalnim okvirima , privrenim na
zid desno pri ulazu u svaku salu. To nije dovcljno da prui obavjetenja. Potrebna je ljudska
interpretacija da bi posjetiocu pomogla da razumije, da bi se podstakla njegova imaginacija i
razvila ulna percepcija. Covjek koji vodli posjetioce kroz muzej mora biti uen, sposoban, osje
ajan i v jet. Potreba voenja publike ne osjea se samo pri posjeti muzeju nego i spomenicima
kulture u gradu i arheolokim nalazitima . Zato je u okviru Generalne direkcije stan:na i mu
zeja Siri je 1959. godine osnovana Centralna pEdagoka sluba koja izdaje broure, filmove,
tampu, koristi radio i televiziju. Izrauje detaljne programe za posjetioce po vrstama i soci
jalnom sastavu, staraj ui se da objanjenja budu ins truktivna li pr-ijatna. Priprema, u saradnji sa
kustosima, izlobe u tvornicama i preduzeima, pokretne izlobe koje krue po raznim mjestima.
Sarauje sa drutvima prija telja muzeja i arheclokim dru tvima. Priprema vodie i tumae za
muzeje, stara se o obogai v anju njihova znanja li kontrol,i e njihov rad. Naa Service d'Orien
tation, kae referent, jo je mlada i nije mogla da izvri sve zadatke. Nedostaje joj kredita i
brojnih i kvalifikovanih kadrova. Rukovodei se Preporukom UNESCO-a 'iz 1960. godine, trae
se putevi da se to bolje rijei pitanje vaspitanja u muzejuma na novoj osnovi.
P a u I Vo g t, direktor Folkwang muzeja u Esenu, u Saveznoj Rep. Njemakoj, u svom
referatu Muzej i obrazovanje odraslih saoptava da je u posljednjem deceniju u muzejima
Folkwang otpoeo intenzivan rad na obrazovanju omladine i odraslih. Cjelokupan rad na obra
zovanju, da bi bio krunisan uspjehom, veli Vogt, mora voditi rauna o socijal noj strukturi sta
novnitva i karakteru grada. UZJ:ma primjer tt kvog muzeja u Esenu, gradu od 750.000 stanov
nika. Folkwang muzej je jedini umjetniki muzej u gradu. Osnovan je 1901. godine s ciljem da
radno stanovnitvo (la population laborieuse) Rura upozna s umjetnou, posebno sa savremenom
umjetnou. P os tavljajUi posjetioca pred odabrano umjetniko djelo, na s toji se probuditi u gle
daocu umjetniko osjeanje i nauliti ga da gle da bez prisile j bez tumaenja (sans parole).
Ovakvo vaspitavanje je, veli Vogt, skoro znaa.'nije u sluaju muzeja moderne umjetnosti nego
kada se radi o zbirci starih objekata. Muzej pc stavlja godinje 14-17 povremenih izlobi koje
slue vaspitanju publike.
Znaajno je postojanje jednog vodia (gulide) koji omoguava neupuenom posjet-iocu
da individualno proe kroz Muzej i da mu daje obavjetenja . Trebalo bi po mogunosti imati
vodie za razliite sekcije, odreene za one koji se specijalno interesuju za odreene objekte.
Nauni katalozi su potrebni. Muzej je ustanoVlio vaspitne zbli rke (collections educatives) kO.ie se
odnose na tehniku umjetnosti i raspolau kolekcijom odabranih originala. Predmeti ove kolek
cije mogu se uzimati u ruke i paljivo ispitivati. Pojedinih dana Muzej je otvoren do 22 asa.
PosjetJ:oci se ne vode nikad kroz cio Muzej, nego se ograniava samo na izvjesne originale.

Dok mladi uzimaju aktivnog uea u manifestacijama Muzeja, odrasli se jo dre re

zervisano. Konferencije zauzimaju vrlo iroko ITI jesto u aktivnosti Muzeja. Mnoge konferencije se
dre u dupke punim salama i moraju se ponadjati. Sala za konferenoije u Muzeju, saloni za
prijem i bife stoje na raspolaganju svima naunim i kulturnim drutvima u gradu.
Bilo bi pogreno, veli Vogt, izvesti zakljuak da Muzej nastoji da bude obrazovna usta
nova. Kvalitet zbirke muzeja ne treba da ima ni u kom sluaju, nitti e ikada da ima karakter
jedne vaspitne zbirke. Naprotiv, zadatak predstavljanja objekata je samo po kriteriju isto
umjetnikom a ne didaktikom.
Sociolozi P i er r e B o u r i e u x i D o m i n i q u e S c h n a p p e r iz Centra evropske
sociologlije dali su U ' svom referatu analizu sastava publike koja je posjetila umjetnike mu
zeje u Francuskoj. Cilj im je bio da se upoznaju karakteristike, socijalno-kulturne, dananje pu
blike i da se utvrde najpodesnija sredstva kako bi muzeji privukli i zadrali publiku u muze
j.ima. Smatraju da bi takvu anketu trebalo da izvri svaka zemlja. Nuno je studirati publiku
svih vrsta muzeja u zemlji. Trebalo bi nainiti upitnike koji bi bili kratki i prosti.
NapDlITlinjem da je na Kolokvtjumu, posljednja d'Va dana, posveena puna palnja pitanj{ll.
vrenja sistematskih anketa i voenju statistikih podataka o sastavu posjetilaca. O tome je naro
ito govorio direktor ICOM-a Rug-ues de Varine-Bohan. Za Generalnu konferenciju ICOM '65
Sekretarijat ICOM-a izradie podatke iz ankete, koje e dati pred stavnici muzeja SSSR, SAD i
Meksika.

OSVRTI I PRIKAZI

314
Poto je moj refer a t

muzeja u Jugoslaviji odtampan u

samo, da sam

asopisu

Pnrnl"nl1

io a u toku
na
ferencije UNESCO-a o
nesene u decembru 1950,
enja zemlje, u uslovima
ustanove u oblasti
vrlo znaajnu
uzdizanju omladine
kole koje su
zej prouava,
menjuje njegov duh,

svima, do
od oslobo
kao
zada tka, vre
kulturnom i idejnom
rel da su u tom pogledu postali prave narodne
djelatnostima irom otvorene narodu. Jer, mu
da gleda, da zapaa, da shvata, obogauje i ople
osjeajnost i vaspitava.

Istakao sam

psihoStvaranje muzejske
da navraa ee u
cenoze, rad,j umjetnike, arheoloke,
je ne samo muzejskih pedagoga nego i
e

svoje slobodno vrijeme da provodi u

nosti, radi posmatranja i
i naune vrijednosti
muzejskih strunjaka.

Pledirao sam da u zakljuke Simpoziju ma uu predlozi o potrebi postavljanja muzejskih

pedagoga u muzejima. Kako su ova naa shvatanja imala odjeka kod uesnika savjetovanja
vidi se iz m:Jjenja efa Vaspitake slube Francuskih muzeja, sa sjeditem u Luvru, M m e
Car t, koja mi, pri razmjeni novogodinjih
pie: J'aj ete tres interessee
tout ce
que vous nous avez dit lors du Colloque de lUnesco sur le role culturel que
les
musees de Yougoslavie et je partage votre point de vue sur la necessite d'une formation scienti
fique, pedagogique et psychologique des educateur de musees.
Od onih ul:esnika Kolokvijuma
n'su podnijeU referate interesantna su miljenja
predstavnika muzeja Indije Mme dr Morli, direktora Nacionalnog muzeja u Nju-Delhiju, koja je
takoe istakla da muzeji treba da budu
vaspitne ustanove, da slue narodu i zemlji, a muzej
ski pedagozi treba da postoje i da imaju fakultetsku spremu. Kanaanin J. W. Borcoman, direk
tor Nacionalne galerije u Otavi, isto tako je rekao da je pedagoka sluba u muzejima korisna
u Kanadi nema razlike izmedu naunih radn'ka i muzejskjh pedagoga. Oni prbno sarauju.
Direktor Muzeja umjetnosti i istraivanja u Adijanu, u Obali Slonovae, l\'I, B. Dadie., je,
uestvujui u diskusiji, podvukao da su muzeji u Africi u prvom redu obrazovne ustanove i da
je u Africi pitanje borbe protiv analfabeb:zma u prvom planu. Socijalna funkCiJa muzeja u
Africi, rekao je on, nije ista kao muzeja tl Evropi.
Daleko bi me odvelo da izlaem sve to je reeno u diskusiji u toku petodnevnog vrlo
intenzivnog rada Kolokvijuma. Zato u se zadrati na iznoenju zakljuaka koji su, u stvari,
saeli rezultate diskusije i formulisali stav Simpozijuma.
Posljednjeg dana savjetovanja poslije podne Komisija za zakljuke podnijela je Proje
kat zakljuaka o kojemu se detaljno diskutovalo. Odreeno
da konanu redakciju Zakljuaka
Komisija naknadno donese. Sredinom februara 1965.
od UNESCO-a ,iz Pariza defini
tavan tekst Zakljuaka Simpozijuma l, u svom prevodu, unosim ga ovdje u cjelini.

OSVRTI I PRIKAZI

3 15

ZAKLJUCCI KOLOKVIJ UMA

I VASP ITNA I KULTURN A MISIJA MUZEJA
pouava. On ui pos jetioca da posmatra, on razvija njegovu osjeaj
n os t, on mu poma e da razumije .
2. Muzej mora da razvija ovjekovu linost i da je ukljuuje u ljudsku zajednicu. T a
djelatnos t e uzimati razliite obIJ:ke:
- povezivae posjetioca sa tradicijom njegove istorije,
- pokretae ga da uzima uea u drutvenom i kulturnom iv otu svoje epohe,
- ukazivae na njego v u budun os t,
- probud i e i o ja at i njegovu naci onalnu svijest,

- pomagae mu da c:j ni i da titi nasljedstvo svoje zemlje i ovjeanst va,

- podsticae ga da shvati internadonaliz<1m boljim poznavanjem drugih kultura i

drutava.

1. Muzej mora da

Ostvarivanje uporednih galerija koje e prikazivati strane kulture treba da bude pod
stiC<:ln0 i favcrizovano u razli.'tim zemljama , na nain kako je to u i njeno u Indiji.
3. Muzej treba, isto tako, da bude mjesto gdje ovjek provodi svoje slobodno vrijeme.
e to postii pruajui posjetiocu iroko pOdruje u naporu koji je dragovoljno izabrao,
omogu a vajui mu da razotkrije svoje estetsko uzbuenje, da izrazi rados t od umjetnikog do

On

ivljavanja, i da se oslobodi usiljenosti koja prit iskuje njegov sva kodnevni ivot.
II. OSNOVNI USLOVI DJELOV ANJ A MUZEJ A NA SVOJU PUBLIKU
Da bi ispunio svoju vaspitnu i kulturnu misiju, muzej mor a da vodi rauna o iZ'vje
sn om broju us lova:
1. Muzej se mora obraati cjelokupnoj publici. Svaki put ako to bude potrebno, on e
IT'orati uiniti sve da se socijalno-kulturni sa stav njegove publike priblii sas tavu sta nuvni
l \'a kojemu se obraa.
2. Djelatnost muzeja i njegovi programi moraju odgovarati:
a) prirod: i bogatstvu nj egovih zbirki, vodei pri tome rauna o zahtjevima nauke i
o uvanju, koji mu propisuju da respektuje objekat;
b) soc ij a lno-kulturnom nivou i potrebama njegove publike, odreenim naroito mo
dernim metodama procjenjivanja i ispitivanja poklanjajui
posebnu paznJu
nainu koji omoguava da se olaka slob oda n kontakt izmeu posjetioca i objekta;
c) zahtjevima budueg razvitka jedinke i drut va odreenog i s traivakim metodama.
3. Muzej mora biti predusretljiv, To e on postii ako se ublae didaktike s tege i ako
se uini S'Je 'ka;ko b.i p03ta'J ljudima prisniji, blii karak t e-pu t:Jga hrama duha .
III. SREDSTVA DJELOVANJA MUZEJA
1. Vaspitna i kulturna uloga muzeja e, velikim dijelom, zavisiti

od

izbora

poetnih

postavki:
a) izbora
vima
tilaca
b) izbor
nalne

programa stalne izlobe, pri e mu treba voditi rauna o razliib:m zahtje

iroke publike (galerije sin teza) i o zahtjevima izvjesnih kategorija posje
(kolske galer ije, kolekcije, galerije illi naune zbirke);
predmeta za izlaganje prema kriteriju estets ke, reprezentativne i funkcio
vrijednosti 'i vrijednosti oivljavanja uspomena.

2. Veliku brigu treba posvetiti rasporedu zbirki i predstavljanju kolekcija:

a) kretanje kroz muzej e biti jasno izraeno a ak pokatkad i obiljeeno, pri emu
se mora ouvati i sloboda posjeti oca;
b) namjetaj, dekor, ras!)ol'ed objekata bie privlaan, ali ne smije smetati naunoj
ozbiljnos ti;
c) da bi se uvaio princ:p ublaavanja didaktike stege (glava II, lan 3), panoi s
objanjenjima, legende i neophodni dokumentacioni materijal bie prosti i dis
kretni, saeti i lako i tljivi.
ija

3. Da bi bio iv, muzej se mora slu it i razliitim sredstvima animiranja, oduevljavanja,

je vaspitna i kulturna uloga bitna:
al voene posjete (les visites guide es) po zivae posjetioce da uzmu aktivnog uea ,
doputajui im izvjesnu slobodu ; posjeti06ma
kolskog doba bi e slavljeno u
zadatak da preduzimaju neke aktivnosti, istovremeno i vaspitne i zabavne, koje
e se kontrolisati (nacrti, biljeke, sastavi, upitnici, d iskusije itd.);

OSVRTI I PRIKAZI

316

b) audio-vizuelna sredstva mogu bi ti predmet smiljene i mudr:.: upotrebe, ili k:lO

pomona sreds tva predstavljanja (filmovi, projekcij I?, snimci) il' kao sredstva vo
enja (uvoenja u posjetu , zvuno voenje i dr.);
c) da bi se podstaklo ponovno posjEivanje muzeja, bilo bi poeljno d a se eksponati
stalne izlobe djelimino obnavljaju, s vreml?na na vrijem e;
d) povremene izlobe e poveavati i obnavljati interes za muzej pro s' rujui oblasti
preko svojih v lastitih zbirki;
pokretne izlobe e doprinijeti da muzej upoznaju i u drugim m.iest:ma: i aci i
irok!i slojevi ljudi;
pokretni muzeji (muz:eobusi) su izvrsno sredstvo zraenja muzeja na sve strane;
e) razliite aktivnosti, organizovane u okviru muzeja , privui e izvjesne kategorije
posjetilaca ,i dopunie djelatnost muzeja produbljavanjem: konferencije, seanse s
projekcijama, koncerti.
4. Svakii ovjek mora biti u m ogu nosti da se koristi svojim pravom da navrati u muzej.
U tom smislu moraju biti preduzete mjere da muzeji prilagode vrijeme kada su otvoreni za
posjetioce slobodnom vremenu publike.
5. Treba kOl';stiti savreml?na sredstva publiciranja i obavjetavanja da bi muzeji po
stali poznati javnosti.
IV. OSOBLJE ODGOVORNO ZA VASPITNU I KULTURNU DJELATNOST MUZEJA
1. Vaspitna i kulturna djelatnost je sastavni dio naune aktivnosti muzeja. U njoj , u
vaspi tnoj i kulturnoj djelatnosti, mora uestvova ti svaki lan naunog osoblja.

2. Odgovorna lica muzeja i raznih naunih odjeljenja (efovi us tano va, kustosi, direk
tori ... ) moraju zasnivati i usmjeravati, u sa radnji sa vaspjtnim osobljem (muzej ski pedagozi),
optu djelatnost muzeja prema njegovoj publici: programe , predstavljanje, pokretne izlobe. Ona
moraju, isto tako, da sarauju u aktivnostcma vaspitnog osoblja (du personnel ed ucatif).
3. Svaki znaajniji muzej treba da ra ~p olae svojom vlastitom kulturnom (pedagokom)
slubom, i ji je zn a aj velik u izvravanju zadataka muzeja , u ostvarivanju njego v ih programa
kulturne djelatnosti i broja posjetilaca. Clanovi ove slube duni su da sarauju sa ostalim la
novima naunog osoblja i da organizuju cjelo kupnu kulturnu aktivnost muzeja , naroito:
a) animiranje u muzeju,

b) pokretne izlobe,

c) veze sa vanjskim organima i sa publikom.

koja

Muzeji manje vanosti treba da raspe lau jednom

obavljati iste zadatke.

odgovarajuom

kulturn om slubom,

4. Vaspitno osoblje (le personnel educa tif) treba da pripada naunom osoblju i, u tom
svcj'3tv'U, treba da se kori sti, po kvalifiikacijama i odgovornostima jednake vrijedn os t i, istim za
konskim odredbama (statutom), Osim univerzitetskog obrazovanja, koje mora da ima, vaspitno
osoblje treba da odgovara trima osnovnim zahtjevima:
a) mora imati produbljeno poznavanje muzeja, njegovih zbirki i nau ne discipline
koja se obrauje u muzeju;
bl mora stei odgovarajue pedagoko obrazovanje;
e) mora staja ti n a raspoloenju pue liei, to e rei: mora se zna ti prilagod iti posje
tiocima , podsticati razgovore i buditi osjeajnost kod posjetilaca.
5. Spoljnje vaspitno osoblje moe zamjeniti i pojaati specijalizovano v as p it:no osoblje
muzeja. Regrutovano iz obrazovnih ustanova, meu studentima , ono bi moralo proi kroz po
sebnu obuku da bi se osposobilo za korienje sredstava muzeja.
V. OSLONCI VASPITNE I KULTURNE DJELATNOSTI MUZEJA
1. Muzej mora ponuditi svoju pomo, pod najboljim uslovima , ustanovama za obrazo
vanje. Njegova saradnja bie u obLku vizueIne, oigledne ilustracije lekcija obraen i h po kol
skom programu ili u obliku doprinoenja optem kulturnom uzdizanju uenika . Muzej moe E t
polagati mreom saradnika u kolama. On moe, isto tako, preduzimati akciju obavjetavanja
nastavnog osoblja o svojim vaspitnim sredstv; ma .
2. Profesionalne organizacije i ustanove za vaspitanje naroda neophodn i su scFGdni ci
muzeja u njegovoj aktivnosti.
a) Sindikati i komiteti preduze a e biti posredn,'ci izmeu radnika i muzeja; s nj ima ,
kao sa kulturnim drutvima, izradie se zajedniki programi (organizovanje po
sjete muzeju, predavanj a, pozajm ljivanje izlobi itd.).
b) Klubovi se m ogu organizovati u muze.iima i van njih za s trunjak e svih n.ivoa
koji ele da se koriste muzejskim zbirkama da bi proirili svoje znanje.

OSVRTI

PRIKAZI

317

cl Kulturni centri ili domovi kulture Su idealni posredniCi lizmeu muzeja

ali ove dvije institucije, mada se dopunjavaju, moraju biti odvojene.

publike,

3. Sredstva savremenog informisanja omoguavaju da publika dode u neposredan kon

takt sa muzejskim zbirkama , da bi se u njih pri vukla da joj se pokau u njima tajne iston:je itd.
Publikacije za popularizaciju, tampa, kino, radio, televizija doprinose kulturnoj djelatnosti mu
zeja dajui mu privlaan spektakulara'1 karakter.
Vl. POZNAVANJE PUBLIKE -

PROCJENA

J. Svaki muzej m()ra raspolagati svojim vlastitim statistikama, voenim iz dana u dan
i korien im za pregled efikasnosti svoje kulturne djelatnosti. Statistike su bitan elemenat za
poznavanje publike. Za taj posao mora biti zadueno jedno lice muzeja.

2. Preporuuje se da se muzej obraa specijalistima radi studija o posjetiocima, naro

sociolozima, koji mogu, pod odgovornou efa ustanove, vriti ankete o publici. Rezultati
ove ankete mogu pomoi odgovornima u muzeju pri usmjeravanju programa i kulturne politike
muzeja.
ito

VII. NACIONALNE I INTERNACIONALNE AKCIJE

1. Neophodno je da politika u vezli s kulturnom djelatnou muzeja treba da bude
pred uzeta, u svakoj zemlji, na nacionalnom osnovu. Elementi jedne takve politike mogli bi biti
ispunjeni:

a) ispitivanjem o publici ostvarenim u svim muzejima svake zemlje, preko kompe

tentnih knosti slue i se najozbilj nijim metodama, i publikovanim u najkraem
roku;
b) radnim sastancima il! razmjenom miljenja, na nacionalnom nivou, u granicama
jedne zemlje, na kojima bi se skuplja li strunjaci muzeja odgovorni za vaspitnu
i kulturnu djelatnc;st muzeja, soc iolozi , psiholozi i nasta vnici.
2. Muzejima se preporuuje da pomogn u i da uveb\ju razmjenu pripravnika (staera) i
onih koji su zadueni za kulturnu djelatnost sa drugim muzejima u zemlji i u drugim zemljama.
3. Kolokvijum izraava elju da UNES CO nastavi da uvaava muzeje kao instrumente
\'aspitanja i kulture i kao povla ene pomonike ustanova kolske i posJijekolske nastave.
4. Kolokvijum

preporuuje

ICOM-u:

a) da nastavi izradu jedne internac;onalne doktrine o va spita nju

u muzejima;

,j

kulturnoj akciji

b) da ostvari u najkraem roku kre iranje novog Internacionalnog komiteta za vas

pitanje i kulturnu djelatnost u m uzejima, vodei rauna o zakljucima kolok
vi.iuma;
e) da podstakne svo.ie internadonaIne komitete da prouavaju, u okviru svojih spe
cijalnosti, posebne probleme koji se odnose na vaspitanje i kulturnu djelatnost,
kao i to da realizuju isku stva stee na u ovom domenu;
d) da prida posebnu vanost radnim sa stancima koji e tretirati formiranje vaspit
nog osoblja muzeja na svojoj VII generalnoj konferenciji ;
e) da pomogne razmjenu izlobi i J; ulturnih programa meu muzejima raznih ze
malja;
fl da posr;::lstvc:m
Centra za mu 7.eogra Lsku dokiumentadjlu UNESCO-ICOM i
putem svojih publikaoija, period'nih i drugih, iri obavjetenja o ostvarenim
iskustvima i onima koja su u toku re a Jizovanja u raznim zemljama;
g) da studira sredstva koja stoje na raspoloenju da se, na internacionalnom planu,
rij ee .izvjesni problemi posebne vanosti u okviru vaspitne i kulturne uloge mu
zeja, da bi se znala:
priroda, upo treb a i efikasnost audio-vizuelnih sredstava,
da se, u programe univerziteta, ukljui kurs o namjerama muzeologije uopte
i o muze jskim pedagozima pose bno;
_ da se uzra de norme koje e se primjenjivaN u redakciji upitnika
posjetiocima muzeja i u stati stik im ustanovama muzeja.

an kete

5. Kolokvijum, najzad , preporuuje ICOM-u da izvri utvrivanje i defini sa nje, na vie

jezika , vlastitog tehnikog l'jen ika za muzejske ljude.

OSVRTI I PRIKAZI

318

DODATAK
,izneseni zakljuci imaju opSti karakter, nije bilo
koji se odnose na ovu ili onu kategoriju

li nj ih unijeti
Oni se mogu naci

zakljuke

Muzeji umjetnosti
razviju
mogue

2. Muzej mora ostvariti najbolje uslove za individualno posmatranje

razmiljanja o

umjetnosti.
3. Konieram-.:jei koji vode posjetioce moraju biti sposobni:

osjeajnost

aj da kllltivill

i estetske emocije kod posjetilaca;

bJ da to diskretnije
interveniu
slobodniji dijalog

da bi se

red
kog

omoguilo

da se uspostavi

i publ:' ke.

4. Poto se umjetniki muzeji vrlo esto

publici,
treba
naroito
je izloba organizovan<.t na
publika, naroito
zanje kulture naroda.

U. Istorijski i etnografski muzeji

Ovi muzeji
ocjenjivanja narodnih
lizma.

ur.

Nauni

tehniki

muzeji

1. to se tie kolske i univerzitetske publike, uloga muzeja je:

a) da prue ilustraciju katkad oiv: jenu tradicionalnim

i tehnike;
podstiu

bl da

sklonosti

tehniara

nalnom

obuavanja

nauke

inenjera.

pogledu odraslih muzej moe'

2.

a) informisati o modernim naukama i modernoj tehnici;

b) doprinosi ti profesionalnom usa vr avanj Ll radnika;

c) pomagati prilagoavanju radnika pri promjeni proleslOnaInog podrUja.

3. Da bi

efikasnost, muzej se mora

sudjeluju u radu
za
da bi podsticao

oduevljavanja i
toga, da se za kolske
organizovati naune i

tehnikom
Muzej moe, osim
radova. Najzad, on moe
mladih.

IV. Muzeji zemalja u toku razvitka

1. Glavne specifine miSije muzeja u zemljama razvitka su sljedee:

a) da probude nacionalnu svijest za upoznavanje narodne kulture i narodne ,radicije;

b) da doprinesu kulturnom uzd:zanju z8hvaljujui
II

vizuelnom karakteru obraZovanja

muzeju;

cl da upoznaju publiku sa kulturom ostalog svijeta;

d)

da uine razumljivim elemente in dustriJske i

obzirom na lokalne kulture.

tehnike

civilizacije

vremena

2. Muzej mora saradivati:

a)

s institucijama za istraivanJa;

bl

obrazovnim instituciJama koje e dolaziti da u njemu trae ilustracije i dupu

njavanJe obavjetenja.

3. Da bi

vie

nadomjestio jo
je da oblik
po narodu.

muzeja i otklonle tekoe komuni

bude
vise raspro~tranjc?n, to

OSVRTI I PRIKAZI

319

* * *
Iz gore iznesenih Zakljuaka u cjelini jasno se vid'i da su sva pitanja o kojima se u
toku Kolokvijuma raspravljalo, a koja smo naprijed izloili, meu nj,ima ,i nai predlozi, nali
svoje mjesto i svoju formulaciju u Zakljucima i da su time dosadanje Preporuke UNESCO-a
znatno produbljene i proirene, obogaene praksom, na ovom savjetovanju sagledanom, u po
gledu vaspitne i kulturne djelatnosti muzeja j umjetnikih galerija.
Kao vidan rezultat ovog Simpoz.ijuma bie ponovno osnivanje Internacionalnog komi
teta za vaspitnu i kulturnu djelatnost muzeja, koji je bio prestao da djeluje 1962. godine, Krei
ranje ovog Komiteta izvri e se na VII generalnoj konferenciji ICOM '65 jesenas u Njujorku.
Napominjem da sam Simpozijumu prisustvovao kao lan Jugoslovenskog naoionalnog
komiteta ICOM-a na osnovu zakljuaka Plenuma JNK ICOM-a, odranog u Zagrebu 18, decem
bra 1963. godine, - u svojstvu jugoslovenskog predstavnika,
Finansijska sredstva za moje uestvovanje na Simpozijumu u Parizu obezbijedio je
sekretarijat za kulturu SocijaHstike Republike Bosne i Hercegovine i, jednim d"je
lom, Zemaljski muzej u Sarajevu, na emu im se i ovom prilikom zahvaljujem,

Republiki

prof. Vojin

Dramui