SADRŽAJ

UVOD ..............................................................................
....................................................................... 1
OSNOVNI DELOVI LASERSKOG
ŠTAMPAČA ..........................................................................
...... 2
KOMUNIKACIJA ......................................................................
............................................................ 3
PRINCIP
RADA ..............................................................................
....................................................... 4
VRSTE ŠTAMPE LASERSKIH
ŠTAMPAČA ..........................................................................
............ 5
POTROŠNI
MATERIJAL .........................................................................
............................................. 5
JEZICI ZA OPIS
STRANICE...........................................................................
...................................... 6

PostScript ........................................................................
.................................................................... 7

PCL ...............................................................................
...................................................................... 8

GDI................................................................................
...................................................................... 9
Adobe
PrintGear..........................................................................
........................................................ 9
ZAKLjUČAK .........................................................................
............................................................... 10
LITERATURA ........................................................................
.............................................................. 11
 UVOD

U 1980-im godinama preovladavali su matrični i laserski štampači, dok se

ink-jet
tehnologija nije značajnije pojavljivala sve do 1990-ih. Laserski štampač je uvela
firma
Hewlett Packard 1984. godine, na osnovu tehnologije koju je razvila firma Canon.
Radio je na
način sličan onom kod aparata za fotokopiranje, s tim što je razlika u izvoru
svetlosti. Kod
aparata za fotokopiranje stranica se skenira sa sjajnom svetlošću, dok je kod
laserskog
štampača izvor svetlosti laser. Posle toga proces je manje-više isti: svetlost
stvara
elektrostatičku sliku stranice na naelektrisanom fotoreceptoru, koji sa svoje
strane privlači
toner u obliku elektrostatičkog naelektrisanja.

Laserski štampači su brzo postali popularni zahvaljujući visokom kvalitetu

svoje
štampe, gdje je rezolucija od 600 tačaka po inču postala standardna.

Laserski štampači imaju brojne prednosti u odnosu na konkurentsku ink-jet

tehnologiju. Oni proizvode mnogo kvalitetnije tekstualne crno-bele dokumente od
ink-jet
štampača i teţe da budu projektovani za naporniji rad - što znači da izbacuju više
stranica
mesečno, po manjoj ceni po stranici od ink-jetova. Dakle, za kancelarijske poslove
laserski
štampač moţe da bude najbolji izbor. Drugi značajan činilac, za kućnog kao i za
poslovnog
korisnika je rad sa kovertama, karticama i drugim neuobičajenim medijumima, gde
laserski
štampači opet nadmašuju ink-jet štampače.

Slika 1. – HP LaserJet 1020

1
 OSNOVNI DELOVI LASERSKOG ŠTAMPAČA

Osnovni delovi laserskog štampača su:

- Mikroprocesor,

- ROM memorija sa definisanim znacima – fontovima,

- RAM memorija u koju se smešta čitav sadrţaj stranice koju treba odštampati,

- aluminijumski valjak presvučen elektro-osetljivim materijalom

- laserska dioda koja emituje laserski zrak,

- ogledala koja usmeravaju laserski zrak na valjak,

- šestougaona prizma koja pomera laserski zrak po celoj duţini valjka,

- sočiva koja fokusiraju laserski zrak,

- magacin sa elektro-osetljivom bojom u prahu – toner,

- kaseta za papir koja prihvata oko 100 listova,

- sistem za prihvatanje i transport papira,

- sistem za zagrevanje i sušenje boje otisnute na papir.

Slika 2. – Šematski prikaz osnovnih delova laserskog štampača

2
 KOMUNIKACIJA

Laserski štampač mora da ima sve informacije o stranici u svojoj memoriji

pre nego
što počne štampanje. Kako se slika prenosi iz memorije PC računara na laserski
štampač
zavisi o tipu štampača koji se koristi. Najprostiji postupak je prenos bit mape
slike. U tom
slučaju nema mnogo toga što računar moţe da učini da bi poboljšao kvalitet, pa
jedino što radi
je da šalje tačku po tačku.

MeĎutim, ako sistem zna više o slici nego što moţe da prikaţe na ekranu,
postoje bolji
načini za komunikaciju podataka. Standardni list A4 je dimenzija 8,5 inča puta 11
inča (210
mm puta 297 mm). Rezolucija od 300 tačaka po inču predstavlja više od osam miliona
tačaka,
poreĎeno sa osam stotina hiljada piksela na ekranu rezolucije 1024 puta 768.
Očigledno ima
svrhe za mnogo oštriju sliku na papiru - čak i više na 600 tačaka po inču, gde
stranica moţe
da ima 33 miliona tačaka.

Glavni način na koji kvalitet moţe da se poboljša je pomoću slanja opisa

stranice koji
se sastoji od informacija vektora/glavnih crta i dozvoljavanja štampaču da ih
iskoristi na
najbolji način. Ako se štampaču kaţe da nacrta liniju od jedne do druge tačke, on
moţe da
primeni geometrijski princip da linija ima duţinu, ali nema širinu, i da nacrta tu
liniju u širini
jedne tačke. Isto vaţi i za krive linije, koje mogu biti toliko fine koliko
dozvoljava rezolucija
štampača. Ideja je u tome da jedan jedini opis stranice moţe da se pošalje bilo kom
pogodnom
ureĎaju, koji će ga posle toga štampati najbolje što moţe - odakle mnogo korišćeni
termin
„nezavisno od ureĎaja“.

Karakteri teksta se sastoje od pravih i krivih linija, pa sa njima moţe da

se radi na isti
način, ali bolje rešenje je da se upotrebi unapred opisan oblik fonta kao što su
formati True
Type ili Type-1. Pored preciznog odreĎivanja mesta, jezik za opis stranica (PDL -
page
description language) moţe da uzme oblik fonta, rotira ga ili uopšte manipuliše sa
njegovim
suštinskim sadrţajem. Postoji i dodatna prednost u tome što se zahteva samo jedna
datoteka
po fontu, suprotno od situacije u kojoj se traţe po jedna datoteka za svaku
veličinu fonta.
Posedovanje unapred definisanih skica za fontove dozvoljava računaru da šalje malu
količinu
informacija, jedan bajt po karakteru, i proizvede tekst sa mnogo različitih stilova
i veličina
fontova.
3
 PRINCIP RADA

Kada mu je slika koja treba da se štampa saopštena posredstvom jezika za

opis
stranice, prvi posao štampača je da je da te isntrukcije pretvori u bit mapu. To
radi štampačev
unutrašnji procesor, a rezultat je slika (u memoriji) svake tačke koja treba da se
postavi na
papir. Modeli označeni kao "Windows štampači" nemaju svoje sopstvene procesore, pa
matični računar stvara bit mapu, upisujući je direktno u memoriju štampača.

Princip štampanja je sličan kao i kod aparata za fotokopiranje (sl. 3).

Zasniva se na
materijalu (selen ili neki drugi) koji, kada se osvetli, postaje naelektrisan.
Ovako naelektrisan,
ovaj materijal privlači toner koji se kasnije utiskuje na papir. Aluminijumski
valjak je širine
papira na kome se štampa i presvučen je ovim materijalom. Laserski zrak je usmeren
prema
centru valjka. Ima ulogu da osvetli ona mesta na kojima treba da bude otisak.
Šestougaona
prizma, koja stalno rotira, skreće laserski zrak po celoj duţini valjka. Jedna
stranica prizme
usmerava laserski zrak duţ jednog reda (linije). Kada se nova stranica prizme naĎe
ispred
zraka, usmerava ga na početak reda. MeĎutim, tada se i valjak obrne za odreĎeni
stepen i
praktično počinje štampanje nove linije. Valjak pri obrtanju prolazi kroz toner
koji se lepi za
valjak na onim mestima koja su obraĎena laserskim zrakom. Kada se valjak obrne za
ceo
krug, ispišu se sve linije i dobija se slika cele stranice.

Pored valjka, na kojem je formirana slika stranice, na vrlo malom

rastojanju prolazi
papir, ali ga ne dodiruje. Naelektrisani toner prelazi na papir formirajući sliku.
Papir zatim
prolazi kroz sistem za sušenje koji trajno učvršćuje toner zagrevajući ga do 200
°S.

Posle štampanja jedne stranice valjak se očisti i spreman je za novu stranicu.

Slika 3. – Šematski prikaz rada laserskog štampača

4
 VRSTE ŠTAMPE LASERSKIH ŠTAMPAČA

Laserski štampači mogu štampati:

- monohromatski (crno-belo),
- u boji.

Laserski štampači su obično monohromatski ureĎaji, ali se oni, kao i mnoge

druge
takve tehnologije, mogu se prilagoditi za radu boji. To se postiţe upotrebom
plavog, crvenog i
ţutog u kombinaciji, da bi se proizvele razne boje za štampu. Izvode se četiri
prolaza kroz
elektro-fotografski proces, obično postavljajući po jedan toner na stranicu
istovremeno, ili
gradeći sliku od četiri osnovne boje istovremeno na jednoj posrednoj površini za
prenos.
Većina savremenih laserskih štampača imaju prirodnu rezoluciju od 600 ili 1200
tačaka po
inču.

Slika 4. – Postupak štampanja u boji

POTROŠNI MATERIJAL

Većina laserskih štampača koristi kasetu zasnovanu na organskom foto-

provodnom
valjku (OPC), koji je prevučen materijalom osetljivim na svetlost. Tokom ţivotnog
veka
štampača, valjak treba da se periodično menja kako se njegova površina troši i
smanjuje
kvalitet štampe. Sama kaseta je druga velika potrošna stavka kod laserskog
štampača. Njen
ţivotni vek zavisi od količine tonera koji sadrţi. Kada nestane tonera, kaseta se
zameni.
Ponekad su kaseta sa tonerom i valjak razdvojeni ali, u najgorem slučaju, valjak se
nalazi u
samoj kaseti. To znači da, kada se potroši toner, ceo valjak i kaseta treba da se
zamene, što
značajno povećava troškove štampača i proizvodi velike količine otpada.

Situacija je čak još gora sa laserskim štampačem u boji - koji ima do devet
različitih
potrošnih stavki (četiri tonera u boji, OPC pojas ili valjak, jedinica za
razvijanje, jedinica za

5
spajanje, ulje za spajanje i prazna boca od tonera). Mnoge od njih moraju da se
podese kada
se štampač postavlja za rad i sve nestaju posle različitih brojeva stranica,
zavisno od
proizvoĎača i načina upotrebe. Ovaj veliki broj sastavnih delova je glavni razlog
cene i opšteg
nedostatka upotrebljivosti i upravljivosti laserskih štampača u boji, pa je njegovo
smanjenje u
ţiţi interesovanja proizvoĎača laserskih štampača.

Neki od njih pokušali su da poboljšaju ovu situaciju proizvodnjom trajnijih

valjaka i
eliminisanjem svih potrošnih materijala izuzev tonera. Na primer, firma Kyocera
prva je
napravila štampač "bez kasete" koji koristi amorfni silikonski valjak. Valjak ima
izdrţljiv sloj
koji traje tokom celog ţivotnog veka štampača, tako da je toner jedina stvar koja
zahteva
regularnu zamenu, pa čak i on dolazi u pakovanju napravljenom od neotrovne
plastike,
projektovane da se kasnije spali bez otpuštanja štetnih gasova.

JEZICI ZA OPIS STRANICE

Komunikacija izmeĎu računara i štampača je danas vrlo različita od onoga što

je bila
pre nekoliko godina. Tekst je tada bio dostavljan u ASCII obliku, zajedno sa
nekoliko
jednostavnih kodova karaktera koji su davali instrukciju za štampu u obliku bold,
italik,
kondenzovanom ili povećanom tipu. Fontovi su bili oni koji su ugraĎeni u sam
štampač.
Velika prednost teksta u ASCII obliku je da se njegov prenos obavlja brzo i lako:
ako
elektronski dokument sadrţi slovo A, ASCII kod za A se šalje štampaču koji,
prepoznajući taj
kod, štampa A. Veliki problem bio je u tome što bez paţljivog planiranja,
odštampano slovo
je retko završavalo na istom poloţaju koji je imalo na ekranu. Još gore, ceo proces
je bio
zavisan od ureĎaja i samim tim nepredvidljiv, tako da su različiti štampači davali
različite
oblike i veličine fontova.

6
 PostScript

Situacija se dramatično promenila 1985. godine kada je firma Adobe objavila

PostScript Nivoa 1, zasnovan na programskom jeziku Forth, za koji se tvrdilo da je
prvi
standardni više-platformski jezik za opis stranica, nezavisan od ureĎaja.
PostScript opisuje
stranice u konturnom, vektorskom obliku koji se šalje displeju ili ureĎaju za
štampanje, da bi
ga oni pretvorili u tačke (rasterizovali) najbolje što mogu. Monitor bi mogao da
izaĎe na kraj
sa 75 dpi (tačaka po inču), laserski štampač sa 300 dpi a ureĎaj za slike sa do
2400 dpi. Svaki
od njih proizvodi uverljivije predstave PostScript opisa od svojih prethodnika, ali
svi oni
imaju zajedničke veličine i poloţaje oblika. Odatle potiče nezavisnost i tako se
pojavila
skraćenica WYSIWIG (What You See Is What You Get - dobijaš ono što vidiš).

PostScript Nivoa 1 je privukao vrhunske izdavače najviše zahvaljujući

činjenici da bi
otisci napravljeni na laserskom štampaču rezolucije 300 dpi bili postavljeni
identično onima
na ureĎajima za sliku od 2400 dpi, korišćenim za izradu filma. Pored toga, bilo je
moguće
poslati PostScript instrukcije sa bilo koje platforme. Sve što se traţilo bio je
drajver da
pretvori informacije iz dokumenta u PostScript, koji bi onda mogao da razume bilo
koji
PostScript štampač. Ove osobine učinile su ureĎaje opremljene sa PostScript-om
izuzetno
poţeljnim i shodno tome - skupim.

PostScript Nivoa 2, izbačen na trţište posle nekoliko godina, ponudio je

boje
nezavisno od ureĎaja, kompresiju podataka za brţe štampanje i poboljšane algoritme
za
polutonove i upravljanje memorijom i drugim resursima. PostScript Extreme
(prvobitno
nazvan Supra) je najnovija varijanta firme Adobe, namenjen za vrhunski nivo sistema
za
štampu velikog obima i brzine, kao što su digitalne novine.

7
 PCL

Pristup firme Adobe ostavio je prazan prostor na trţištu koji se potrudila

da ispuni
firma Hewlett-Packard, svojim sopstvenim jezikom za opis stranica nezavisnim od
ureĎaja,
zasnovanom na njihovom jeziku PCL (Printer Command Language - jezik za upravljanje
štampačima), koji se prvi put pojavio 1970-ih godina.

Marketing HP bio je sasvim drugačiji od onog od firme Adobe i išao je pre na

masovno kloniranje nego na ekskluzivno davanje licence. Ova strategija je
rezultovala vrstom
štampača opremljenih klonovima jezika PCL koji su koštali mnogo manje od njihovih
PostScript konkurenata. Problem sa postojanjem toliko mnogo klonova PCL je u tome
što se
ne moţe garantovati 100% identičan izlaz na svim štampačima. To je problem samo
kada se
ţeli upotreba biroa visoke rezolucije i gde se zahteva tačan otisak pre nego što se
njima
pošalju datoteke dokumenata. Takvu garanciju moţe da ponudi jedino PostScript.

PCL je prvobitno bio napravljen za upotrebu sa matričnim štampačima i više

je
iskočni kod nego potpun jezik za opis stranice. Njegov prvi široko prihvaćeni
oblik, verzija 3,
podrţavao je jednostavne zadatke štampanja. PCL4 je dodao bolju podršku za grafiku
i još
uvek se koristi sa personalnim štampačima. On zahteva manju procesnu moć od PCL5,
ili
najnovije verzije PCL6.

PCL5, razvijen za štampač LaserJet III, ponudio je osobinu sličnu

PostScript, sa
skalabilnim fontovima kroz sistem Intell i font i vektorske opise, što je dalo
WYSIWIG na
stonom računaru. PCL5 je takodje koristio različite oblike kompresije koji su
značajno ubrzali
štampanje u poreĎenju sa PostScript Nivoa 1. PCL5e je doneo dvosmernu komunikaciju
za
izveštavanje o statusu, ali nikakva dodatna poboljšanja kvaliteta štampe, dok je
PCL5c dodao
odreĎena poboljšanja za štampače u boji.

1996. godine, firma Hewlett Packard je objavila PCL6. Prvi put implementiran
na
štampačima LaserJet 5, 5N i 5M, PCL 6 je potpuno preraĎen. On je fleksibilan,
objektno-
orijentisani upravljački jezik, podešen za brzu obradu dokumenata bogatih grafikom,
a nudi i
bolje WYSIWIG mogućnosti. To ga čini idealnim za rad sa WEB stranicama. Efikasniji
kôd,
kombinovan sa brţim procesorima i namenskim hardverskim ubrzanjem štampača
LaseJet5,
rezultuje poboljšanjem vremena izlaska prve stranice do 32% u odnosu na štampače
LaserJet4(M)+ koje su oni zamenili.

8
 GDI

Alternativa laserskim štampačima koji koriste PostScript i PCL su Windows

GDI
(Graphical Device Interface - sprega za grafičke ureĎaje) bitmapirani štampači. Oni
koriste
PC računar da uobliči stranicu pre nego što im prenese bit mapu za direktno
štampanje, pa se
štampač koristi samo kao mašina za štampanje. Shodno tome, nema potrebe za skupim
procesorima ili velikim količinama ugraĎene RAM memorije, što čini štampač
jevtinijim.
MeĎutim, slanje kompletne stranice u obliku komprimovane bit mape traţi vreme, što
smanjuje brzinu štampanja i povećava vreme potrebno da PC računar opet dobije
upravljanje.
GDI štampači su, zbog toga, najčešće ograničeni na trţište personalnih štampača.

Neki proizvodjači su odabrali da koriste Windows Print System, standard koji

je
razvila firma Microsoft da napravi univerzalnu arhitekturu za GDI štampače. Windows
Print
System radi nešto drugačije od čistog GDI modela. On omogućava da se Windows GDI
jezik
pretvori u bit mapu dok štampa; osnovna ideja je da se smanji velika zavisnost
štampača od
procesora PC računara. Pod tim sistemom, slika se u stvari uobličava za vreme
procesa
štampanja, što u veoma smanjuje obim procesorske moći koja se traţi od PC računara.
Drugi
modeli laserskih štampača koriste kombinaciju tehnologije GDI i tradicionalne
arhitekture, što
dozvoljava brzi štampu iz operativnog sistema Windows kao i podršku za DOS primene.

Adobe PrintGear

Alternativa za personalne štampače je PrintGear firme Adobe

- potpun
hardversko/softverski sistem zasnovan na Adobe procesoru posebno projektovanom za
malo
profitno i kućno kancelarijsko (SoHo) trţište. Firma Adobe tvrdi da 90% tipičnih
SoHo
dokumenata moţe da se opiše sa malim brojem osnovnih objekata. Oni su, shodno tome,
projektovali namenski procesor slike brzine 50 MHz, da posebno opsluţi te zadatke
slične
RISC-u, za koji se tvrdi da nudi velika ubrzanja u odnosu na tradicionalne
procesore štampača
i to po manjoj ceni. Štampač koji ima Adobe PrintGear tipični poseduje namenski
procesor i
usavršeni softverski drajver, i nudi opcije koje uključuju postavljanje do 16
minijaturno
prikazanih stranica po jednom listu, dvostrano štampanje i pravljenje vodenih
ţigova.

9
 ZAKLjUČAK

Najkvalitetniji i najsloţeniji su laserski štampači. Oni pripadaju grupi

straničnih ne
mehaničkih štampača. Brzo su postali popularni zahvaljujući visokom kvalitetu svoje
štampe.
Konkurencija izmeĎu proizvoĎača na trţištu, kao i kako novi načini da smanje
troškovi
proizvodnje, učinili su da cene relativno skupih laserskih štampača postanu
prihvatljivije.

Projektovani da izbacuju više stranica mesečno, po manjoj ceni po stranici

od ink-
jetova, mogućnost rada sa kovertama i karticama, kao i veoma lako odrţavanje učini
su da
laserski štampači postanu sve veći izbor kako poslovnih, tako i kućnih korisnika.

10
 LITERATURA

- Janković, R.: Vodič kroz PC tehnologiju,

http://cet.co.yu/cetcitaliste/citalistetekstovi/284.pdf

- Tošić, Ţ. • RanĎelović, M.: Računari, Beograd, 1998.

11