11/05/2019 Франц Кафка – Сеоски лекар | Вир

Вир
tragicae artis, tempestate media

De profundis… Светска писмена Слова светих Песмословља

Светлописи Трагедије

Франц Кафка – Сеоски лекар

Иван Ивковић / 12. новембра 2016.

Био сам у великој неприлици: предстојало ми је хитно путовање;

тежак болесник очекивао ме у селу удаљеном десет миља; јака
вејавица испуњавала је широко пространство између мене и њега;
имао сам кола, лака, с великим точковима, баш каква су потребна
на нашим путевима; умотан у бунду, с ковчежићем с
инструментима у руци, стајао сам већ у дворишту, спреман за
пут; али коња, коња није било…

Privacy & Cookies: This site uses cookies. By continuing to use this website, you agree to their use.
To find out more, including how to control cookies, see here: Cookie Policy

Close and accept

https://deprofundisweb.wordpress.com/2016/11/12/seoski-lekar/ 1/8
11/05/2019 Франц Кафка – Сеоски лекар | Вир

Franz Kafka's A Country Doctor English Subtitle

Мој коњ је угинуо прошле ноћи од напрезања по овој леденој

зими; моја је служавка трчкарала по селу да позајми коња; но
било је то безизгледно, та знао сам ја, и све већма засипан снегом,
стајао сам и све укоченији од студени. На капији се појавила
служавка, сама, и махала фењером, па наравно, ко да сада позајми
свога коња за такву вожњу? Још једном пређох по дворишту;
нисам налазио никаква решења; расејан и измучен ударим ногом
о трошна врата свињца што га већ неколико година нисмо
употребљавали. Врата се отворише и зањихаше на шаркама,
отварајући се и затварајући. Запахну ме топлина и задах као од
коња. Унутра се мутан стајски фењер њихао о конопцу. Човек,
згурен у мајушном прегратку, показиваше своје отворено лице
плавих очију.

»Да упрегнем?« упита добауљавши ближе.

Нисам знао шта да кажем, само се нагнух да видим чега још има у
стаји. Служавка стајаше крај мене. »Ни сам не знаш шта све
имаш у властитој кући«, рече девојка и обоје се насмејасмо.

»Еј, Брате, еј, Секо!« ускликне коњушар, а два коња, голема и

Privacy & Cookies: This site uses cookies. By continuing to use this website, you agree to their use.
снажних сапи, почеше један за другим, притискујући ноге уз тело,
To find out more, including how to control cookies, see here: Cookie Policy
сагибајући лепо обликоване главе као деве, једино снагом
савијања трупа да се гурају кроз отвор што су га сасвим Close and accept
испуњавали.

https://deprofundisweb.wordpress.com/2016/11/12/seoski-lekar/ 2/8
11/05/2019 Франц Кафка – Сеоски лекар | Вир

Но одмах затим стадоше усправно, дугоноги, док им је из јела

избијала густа пара.

»Помози му«, рекох, и послушна девојка пожури да слузи дода

хамове.

Али тек што му се приближила, слуга је обухвати, удари лицем о

њено. Она крикне и побегне к мени; у девојчин образ црвено су
утиснута два реда зуби.

»Животињо!« викнух бесно, »хоћеш ли да те мазнем бичем?«

Но одмах ми падне на памет да је то странац, да не знам одакле је,

и да ми од своје воље помаже, када су ме сви други изневерили. А
он, као да чита моје мисли, и не замера ми што му претим, већ се
само још једаред окрене к мени, све једнако забављен коњима.

»Попните се«, рече затим, и доиста: све је спремно.

С овако лепом запрегом, то сам одмах приметио, још се никада

нисам возио, и ја весело уђем у кола.

»Али ја ћу кочијашити, јер ти незнаш пут«, велим.

»Дакако«, вели он, »ја уопште нећу с вама, остаћу код Розе.«

»Не!« викне Роза и побеже с правим предосећајем неумитности

своје судбине у кућу; чујем звецкање ланца којим она осигурава
врата; чујем како је кључ шкљоцнуо у брави; видим где још у
ходнику, а онда, јурећи даље кроз собе, гаси све светиљке да је
нико не би пронашао.

»Ти ћеш са мном«, рекох слузи, »или ћу одустати од вожње, ма

како важна била.
Не пада ми ни на памет да ти као возарину изручим девојку.«

»Само жустро!« вели слуга, пљесне рукама, кола сунуше напред

као дрво ношено струјом; још чујем како се моја кућна врата под
налетом
Privacy & Cookies: This siteслуге разваљују
uses cookies. и toраспрскавају,
By continuing use this website, youзатим су use.
agree to their ми очи и уши
испуњене
To find out more, хучањем
including how што подједнако
to control cookies, надире у сва моја чула. Но и
see here: Cookie Policy
то траје само тренутак, јер као да се непосредно пред мојом
капијом отвара двориште мога болесника, већ сам стигао онамо; Close and accept
мирно стоје коњи; снег је престао да пада; око мене месечина;
https://deprofundisweb.wordpress.com/2016/11/12/seoski-lekar/ 3/8
11/05/2019 Франц Кафка – Сеоски лекар | Вир

болесникови родитељи лете из куће; његова сестра за њима;

готово ме дижу из кола; из њихових збрканих речи не могу ништа
разабрати; у болесниковој соби једва да се може дисати.
Запуштено огњиште се дими; отворићу прозор широм; али најпре
хоћу да видим болесника. Мршав, без грознице, ни хладан, ни
топао, празних очију, без кошуље, диже се младић испод перине,
загрли ме, шапће ми у ухо:

»Докторе, пусти ме да умрем«.

Огледам се; нико то није чуо; родитељи стоје немо нагнути

напред и очекују мој суд; сестра је донела столицу за моју ручну
торбу. Отварам је и тражим међу инструментима; младић све
једнако из кревета брбајући пружа руке за мном да би ме
подсетио на моје обећање; дохватим пинцету, проматрам је при
светлости свеће и опет је ставим на њено место.

»Дакако«, мислим хулећи, »у таквим случајевима богови помажу,

шаљу коња којега нема, ради хитње додају још и другога, па још
приде дарују те коњушаром.«

Тек тада се сетим Розе; шта да радим, како да је спасим, како да је

одвучем од тога коњушара, десет миља од ње удаљен, с
неукротивим коњима пред колима? С тим коњима што су сада
некако олабавили ремење; који ни сам не знам како, споља
отворише прозоре, и не марећи за крикове обитељи, гурају главу
сваки кроз један прозор те мирно проматрају болесника.

»Одмах ћу се одвести натраг«, помислим, као да ме коњи позивају

да кренемо, али ипак допуштам да ми сестра, која мисли да ме је
топлина омамила, скида бунду. Стављају пред мене чашу рума,
стари ме тапше по рамену, изручивање тога блага оправдава ту
интимност. Вртим главом, у уском мисаоном кругу овога старца
спопала би ме мучнина; само због тога отклањам пиће. Мајка
стоји крај постеље и знаковима ме мами да дођем; ја је послушам
и, док један коњ у сав глас рже према стропу, прислањам главу на
прси младића којега прође језа под додиром моје влажне браде.
Потврђује се оно што знам: младић је здрав, има слабу
циркулацију крви; брижна мајка га превише напајала црном
кафом, али је младић здрав, и најбоље би било да се једним
ударцем избаци из кревета. Ја нисам од оних који поправљају свет
и пуштам
Privacy & Cookies: младића
This site uses cookies. Byнека лежи.
continuing to useМене је округ
this website, you agreeпоставио
to their use. и ја
извршавам своје дужности до краја, па чак и претерујем у
To find out more, including how to control cookies, see here: Cookie Policy
ревности. Мада сам слабо плаћен, ипак сам према сиротињи
дарежљив и спреман да помогнем. Још се треба за Розу Close and accept
побринути, онда нека је и младић у праву, а и ја ћу радо умрети.
https://deprofundisweb.wordpress.com/2016/11/12/seoski-lekar/ 4/8
11/05/2019 Франц Кафка – Сеоски лекар | Вир

Шта радим овде у овој бесконачној зими! Коњ ми је угинуо, а у

селу нема никога ко ће ми позајмити свога. Кола морам извући из
свињца; и да то случајно нису коњи, морале би свиње вући моја
кола. Тако је то. И климајући главом гледам чланове породице.
Они о томе ништа не знају, а и кад би знали, не би веровали.
Писати рецепте није тешко, али у свему другом се споразумевати
с људима, то је заиста тешко. Но, овде је, дакле, моја посета
завршена, опет су ме без потребе намучили; на то сам навикао;
помоћу мога ноћног звонца мучи ме цели округ, али да сам овај
пут морао жртвовати и Розу, ту лепу девојку, која године и
године, а да је ја готово нисам ни запажао, живи у мојој кући — то
је одвећ велика жртва, и ја морам скупити сву своју оштроумност
да изнађем некаква оштроумна објашњења да не насрнем на ту
породицу , која ми ни уз најбољу вољу не може вратити Розу.

Но док затварам ручну торбу те махнем да ми донесу бунду, а сва

се породица скупила, отац њушкајући чашу рума коју држи у
руци, а мајка вероватно разочарана — та шта заправо очекују ти
људи од мене? — сва у сузама гризе усне, а сестра маше
пешкиром натопљеним крвљу, ја сам некако спреман да под
извесним околностима признам да је младић, можда, ипак
болестан. Идем к њему, а он ми се осмехује, као да му носим, на
пример, најјачу супу — ах, сада њиште оба коња; биће да је та
бука уследила по вишој наредби да олакша преглед — и сада
налазим: јест, младић је болестан. С десне стране, близу бедра,
разјапила се као длан велика рана. Ружичаста, с многим
преливима, у дубини тамна, по рубовима постајући све светлија,
нежно зрнаста, с неравномерним навирањем крви, отворена као
рудник дању. Тако из даљине. Изблиза се показује још једна
потешкоћа. Ко то може погледати, а да при том тихо не зазвижди?
Црви, дебели и дугачки попут мога малог прста, ружичасти од
властите крви, а осим тога још попрскани крвљу, с белим
главицама и многим ношкама, припијени у унутрашњости ране,
као да се хоће искобељати. Јадни младићу, теби нема спаса.
Пронашао сам твоју велику рану; тај цвет о боку ће те
упропастити. Породица је срећна, види да нешто радим; сестра то
вели мајци, мајка оцу, отац неким гостима који на ножним
прстима, балансирајући испружених руку, улазе кроз месечину
отворених врата.

»Хоћеш ли ме спасити?«, јецајући шапће младић, сав заслепљен

животом у својој рани. Такви су вам људи мојега краја. Увек
траже од лекара оно што није могуће. Стару су веру изгубили;
Privacy & Cookies: This site uses cookies. By continuing to use this website, you agree to their use.
свештеник
To find out more, including howседи кодcookies,
to control кућеseeиhere:
рашчевљава
Cookie Policy миснице, једну за другом;
али лекар треба да све успешно обавља својом нежном хирушком
руком. Но, како вам драго: ја вам се нисам нудио; ако ме ви Close and accept
утрошите у свете сврхе, допустићу и то, ја, стари сеоски лекар,
коме су уграбили служавку! И они долазе, чланови породице и
https://deprofundisweb.wordpress.com/2016/11/12/seoski-lekar/ 5/8
11/05/2019 Франц Кафка – Сеоски лекар | Вир

сеоске старешине, и свлаче ме; школски збор, што га предводи

учитељ, стоји пред кућом и пева необично припросту мелодију на
текст

Свуците га, па ће лечити,

не излечи ли, убијте га!
Он је само лекар, само лекар.

Тада сам наг и проматрам људе, заривши прсте у браду и

оборивши главу. Потпуно сам прибран и надмоћнији од свих, а то
и остајем, премда ми то ништа не користи, јер сада ме хватају за
главу и за ноге и носе у постељу. Положе ме уза зид, с оне стране
где је рана. Затим сви излазе из просторије и затварају врата;
певање утихне; облаци полегну на месец; зашто је сва та
постељина око мене; сабласно се њишу коњске главе у
прозорским отворима.

»Знаш«, чујем како ми неко шапће у ухо, »ја имам врло мало
поверења у тебе. Па и тебе су однекуд отресли, не долазиш на
властитим ногама. Место да ми помогнеш, стискајући се уза ме
узимаш ми место на самртној постељи. Најрадије бих ти ископао
очи.

« »У праву си«, велим, »то је права срамота. Али ја сам лекар.

Шта да радим? Веруј ми, није ни мени лако.«

»И тим изговором да се задовољим?

Ах, чини се да морам. Увек је тако: морам се нечим задовољити.

На свет сам дошао с лепом раном; то ми је била сва опрема.«

»Млади пријатељу«, рекох, »ево у чему је твој недостатак: немаш

никакав преглед. Ја, који сам већ био по свим болесничким
собама, овде и свуда, ја ти велим: твоја рана и није тако тешка.
Она је настала помоћу два ударца секиром под оштрим углом.
Многи пружају свој бок и једва чују секиру у шуми, а камоли како
им се она приближава.«

»Је ли збиља тако или ме обмањујеш у грозници?«

Privacy & Cookies: This site uses cookies. By continuing to use this website, you agree to their use.
»Збиља је тако, понеси часну реч лекара онамо преко.«
To find out more, including how to control cookies, see here: Cookie Policy

Close and accept

И он је понесе и утихне. Но сада је дошао час да мислим на своје
избављење. Још су коњи верно стајали на својим местима. Није
https://deprofundisweb.wordpress.com/2016/11/12/seoski-lekar/ 6/8
11/05/2019 Франц Кафка – Сеоски лекар | Вир

ми требало много времена да зграбим одећу, бунду и торбу;

нисам хтео протраћити времена за облачење; буду ли се коњи
пожурили као на путу овамо, скочићу, тако рећи, из ове постеље у
своју. Један се коњ послушно одмаче од прозора; хитнух свежањ
у кола; бунда одлете одвећ далеко и само се једним рукавом
закачи о неку куку. Па, може и тако. Скочих на коња. Ремење се
лабаво вукло по земљи, коњи скоро да и нису били међусобно
везани, кола су тандркала иза њих, а као последња се вукла бунда
по снегу.

»Само жустро!« рекох, али се није могло жустро; полако, попут

старих људи пролазили смо снежном пустињом; дуго језа нама
одзвањала нова, али погрешна дечија песма:

»Весел’те се, о пацијенти, доктор је с вама у кревету!«

Овако никад нећу стићи кући; моја добра пракса је упропашћена;

мој наследник ме поткрада, али без користи јер ме не може
заменити; у мојој кући бесни одвратни коњушар; Роза је његова
жртва; нећу да до краја све то замишљам. Обнажен, изложен
мразу ове најнесрећније епохе, са земаљским колима и
неземаљским коњима, ја, старац, лутам унаоколо. Бунда ми виси
остраг на колима, а не могу је дохватити. Нико од узмуване багре
пацијената ни прстом да макне. Преварен! Преварен! Ако се
једном одазовеш лажној звоњави ноћнога звонца — никада више
да то поправиш.

фото

Подели ово:

 Twitter  Фејсбук

Свиђа ми се
Be the first to like this.

12. новембра 2016. у приповетке, трагедије. Ознаке:Франц Кафка, аниме, апсурд,

болест, зима, смрт, филм

Privacy & Cookies: This site uses cookies. By continuing to use this website, you agree to their use.
To find out more, including how to control cookies, see here: Cookie Policy
Повезани чланци
Close and accept
Вечно зелени – Разговор о инфантилности

https://deprofundisweb.wordpress.com/2016/11/12/seoski-lekar/ 7/8
11/05/2019 Франц Кафка – Сеоски лекар | Вир

Франц Кафка – Пресуда

Окани се!

← Глас ветра Свети Николај (Велимировић) –

Речи о Свечовеку →

Оставите одговор

Унесите свој коментар овде...

Претрага …

WordPress.com.

Privacy & Cookies: This site uses cookies. By continuing to use this website, you agree to their use.
To find out more, including how to control cookies, see here: Cookie Policy

Close and accept

https://deprofundisweb.wordpress.com/2016/11/12/seoski-lekar/ 8/8