VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

VASPITAČA – SIRMIUM
STUDIJE NA DALJINU

PREDISPITNA OBAVEZA
forum: SOCIJALNO KONSTRUISANO DETINJSTVO

PROFESOR: Gordana Mijailovic STUDENT: Romana Matovic

ASISTENT : Ivana Prilić BR.INDEKSA 13/2018 DL

SREMSKA MITROVICA , maj 2019

 SOCIJALNO KONSTRUISANO DETINJSTVO

Iako većina ljudi smatra da je detinjstvo period bezbrižnosti kada malo bolje
sagledamo iz više uglova sve to i nije baš tako.Deca u različitim delovima
sveta, državama, gradovima, lokalnim sredinama ne žive isto detinjstvo.
Postoje različiti uticaji na kvalitet života nekog deteta. U kakvoj sredini živi,
kakvi su mu roditelji odnosno staratelji,kakav je njihov socijalni status sve to
utiče na kvalitet detinjstva. Deca koja žive bez roditeljskog staranja, u
ustanovama za napuštenu decu ili u nekim nerazvijenim zemljama na ulici
prepuštena sama sebi. Dok neka deca žive u izobilji i imaju sve što požele
druga moraju sama da se snalaze za komad hleba.Naravno uvek postoje i
zlatne sredine deca koja žive normalno,bez preterivanja u bilo čemu, imaju
sve što je potrebno za pravilan rast i razvoj.Zbog mnogo razlika u socijalnim
statusima ne možemo reći da je detinjstvo isto za svu decu.
U različitim delovima sveta može samo da ima više ove ili one dece, u
razvijenijim sredinama ima više dece koja bolje žive dok je u nerazvijenim
obrnuto.Te razlike su posebno izražene u Indiji,Južnoj Africi,Kini gde
nekolicina dece samo živi u prevelikom bogatstvu ostala većina je na samom
rubu siromaštva vrlo malo ima srednjeg staleža.

Dok u nekim zemljama deca robuju u nekima uživaju u bezbriznom detinjstvu

i igri.
Velikog uticaja na kvalitet detinjstva ima i kultura, religija, običaji. U nekim
zemljama i dalje ugovaraju brakove dece i prodaju ih u belo ili crno roblje.
Deca koja odrastaju u zemljama gde se vode ratovi nisu ni malo bezbrižna i
srećna za razliku od njihovih vršnjaka u drugim zemljama koja ni na televiziji
nisu videla rat.

Pored svega gore navedenog od velikog značaja je i to u kakvoj porodici dete

odrasta. Da li roditelji razumeju detetove potrebe i želje ili pokušavaju da
kroz decu ostvare neke svoje želje.Dete koje roditelji teraju da radi nešto što
ne želi, trenira sport koji ne želi ili ide u muzičku školu a nije zainteresovano
za muziku nije srećno i njegovo detinjstvo nije ispunjeno kao detinjstvo deteta
koje trenira i radi nešto što voli i želi. Neki roditelji sputavaju decu jer
zaspelpljeni svojom željom ne vide šta je to što želi dete.

Detinjstvo jeste biološki, uzrastom definisan period u životu čoveka ali nije
isto za svu decu, nemaju sva deca mogućnost da provedu detinjstvo
bezbrižno, ispunjeno svim onim što je potrebno za njihov pravilan rast i
razvoj kako fizički tako i psihološki.