МЕТОДЕ ПОСМАТРАЊА У ВРТИЋУ

Материјал представља извод из књиге Од учења ка подучавању, аутора

Живке Крњаје и Лидије Мишкељин

Процес посматрања обухвата све учеснике и догађања у групи. Васпитач

посматра поједино дете, групу и посредно себе. Посматрањем стичемо увид у
стварно дешавање и обезбеђујемо услове за коришћење искуства у непосредној
будућности. Посматрање даје значење ономе што се догађа и даје основу за
критичку рефлексију, односно самоевалуацију и евалуацију. Процес посматрања
обезбеђује потребне информације о дететовој интеракцији са вршњацима,
одраслима и материјалима и танане разлике које могу бити веома важни
индикатори.
У односу на врсте података које добијамо посматрањем можемо да
разликујемо систематско посматрање које користи структуиране, квантитативне
технике и инструменте и феноменолошко посматрање које користи наративне,
квалитативне технике и инструменте.

4.1. Систематско посматрање

Стално, систематско посматрање је најзначајнија техника којом васпитач
долази до података на основу којих планира и процењује свој рад. Протоколи
систематског посматрања су извор података који васпитачу омогућују да сагледа
стварну ситуацију у групи и да полазећи од реалне ситуације /а не само својих
идеја и представа/, планира и процењује рад.
Систематским посматрањем васпитач долази до информација и података о:

понашању деце,

начину на који деца уче,

облицима њиховог груписања у игри,

начину на који користе простор, материјале,

начину на који своје идеје покушавају да остваре кроз
активност,

продуктима деце,

њиховој међусобној сарадњи,

начину на који тумаче своје намере.

Систематским посматрањем васпитач развија:

-већу осетљивост и свесност за ситуације у групи,
-потпуније разумевање основних потреба детета (напр. за самосталношћу,
за кретањем., за стварањем..../,
-професионалну способност да ствара услове у којима ће дете потпуније
користити своје потенцијале и ефикасније решавати проблеме са којима се
суочава.
Стално посматрање деце се разликује од «гледања» шта деца раде, по томе
што васпитач:
 има циљ посматрања,
 зна сврху посматрања,
  користи инструмент у посматрању који одреди као
одговарајући и самостално га конструише,
 анализира податке добијене посматрањем,
 интерпретира и реинтерпретира податке,
 планира рад,
 процењује своје и активности деце.

Стално, систематско посматрање се разликује од почетног снимања нивоа

групе на самом почетку рада са групом. Стално посматрање је континуирани
процес долажења до података о деци, анализирања, тумачења и поновљеног
тумачења података како би план рада васпитача био одраз реалне ситуације у
групи и како би васпитач свој план поучавања ускладио са начином на који деца
уче.
Систематско посматрање не значи пасивност васпитача. Васпитач пре
посматрања деце мора да одреди циљ и сврху посматрања, да конструише
инструмент и да планира шта ће са добијеним подацима у даљем раду. И само
посматрање, мимо припреме и анализе података је, учесничко посматрање, јер је
васпитач део групе и учесник сталних дешавања.
Учесничким посматрањем васпитач долази до истинитијих и поузданијих
података о понашању деце од било које друге особе која би дошла као посматрач
«са стране». Такође, с обзиром да познаје децу са којом ради, васпитач, у
учесничком посматрању може уочити много тога што не би било могуће видети у
краћем посматрању.
У зависности од циља и сврхе посматрања, васпитач одлучује о томе да ли
ће посматрати једно дете или групу деце и бира инструмент којим ће се користити.
Ево неколико предлога шта може васпитач посматрати:
 колико су деца самостална / како се одваја од родитеља, како
се распрема у вртићу, како се понаша за време оброка, како користи
материјале.../,
 како деца користе простор / у ком делу собе или дворишта се
играју, где се најдуже задржавају, како се крећу кроз простор../,
 како се деца групишу / индивидуално, у пару, у групи до
четворо, у већој групи../,
 како комуницирају / за шта се обраћају васпитачу, како
саопштавају једни другима намере и идеје, како реагују на друге одрасле
особе у вртићу, које улоге преузимају у игри../,
 како деца реагују на распоред активности који предлаже
васпитач,
 како деца решавају проблеме....
У систематском посматрању је значајно да се васпитач руководи
следећим принципима:
1. да је свестан могућности деловања сопствених предрасуда у
посматрању понашања деце,
2. да што прецизније дефинише ставке које жели да прати,
3. да самостално конструише инструменте посматрања јер ће
они тада највише одговарати циљу и потребама посматрања,
 4. да реално одреди време за посматрање,
5. да одреди начин бележења података који неће ометати
посматрање,
6. да посматра децу у различитим околностима и у различито
време,
7. да уочава разлику између интерпретације и тачног описа
ситуације,
8. да податке о посматрању користи за анализу понашања детета
и даље планирање тако да се види да подаци посматрања утичу на промену
планирања и рада васпитача.

4.1.3. Протокол посматрања на основу временских узорака

У протокол посматрања на основу временских узорака васпитач уноси
податке о понашању унутар краћих временских интервала. Значи, васпитач пре
посматрања мора одредити које ће понашање посматрати као и у којим
временским интервалима. Васпитач, коришћењем ове врсте протокола долази до
одређених узрока о понашању детета.

/1/ Израда протокола посматрања на основу временских узорака

 одредите циљ посматрања
 одредите број деце коју посматрате
 одредите фреквенцију посматрања да бисте добили податке
који су Вам потребни

Например, имамо у групи дете које се не задржава дуже времена ни у

једној активности. Одлучимо, да посматрамо дете, током једне недеље, три пута, у
времену од 8,30 –9 часова. На основу прикупљених узорака понашања у том
периоду можемо разговарати са родитељима о томе шта смо уочили посматрањем
и направити индивидуални план за дете или план за мању групу деце. Пратимо у
којим просторима дете борави и на који начин се повезује са другом децом. За
сваки дан можемо сачинити нову листу протокола посматрања:

Циљ:
Време за посматрање: од /датум/ до/датум/
Време посматрања: 8,30 –9 часова
Интервали посматрања: 5 минута
Дете: /име и подаци/
Посматрач:/име, потпис/

Гради Игра се Црта у Игра се Седи,

конструкторим камионима и ликовном јастуцима у посма
а аутомобилима кутку драмском тра
кутку
Време Са У У са У У Са У У са У У
м па мал м па мал м па мал м па мал
 ру ој ру ој ру ој ру ој
дру гру гру гру
пи пи пи пи
8,30
8,35
8,35
8,40
8,40
8,45
8,45
8,50
8,50
8,55
8,55
9,00
Комен
тар

/2/ Коришћење протокола посматрања «временских узорака»

Предности коришћења ове врсте протокола су:
↔ васпитач добија податке о томе колико често се неко
понашање јавља
↔ васпитач може прикупити велики број информација за
релативно кратко време посматрања
↔ усмерава васпитача на прецизно коришћење термина за
активност детета и тачност у праћењу временских интервала

Недостаци коришћења оваквих протокола посматрања:

↔ категорије понашања су унапред дефинисане и могу усмерити
посматрача
↔ протоколом васпитач не долази до података о узроку
понашања

4.1.4. Протокол посматрања узрока догађаја

Протокол посматрања узорака догађаја користимо када су нам потребни
подаци о узорцима специфичног понашања детета. Протокол није временски
ограничен. Дефинишемо понашање које желимо да пратимо и када се деси
забележимо време када се догодио и узрок, зашто се догодио.
 /1/ Израда протокола посматрања узорака догађаја
На пример, васпитач уочава да се деца у групи често свађају. Почиње да
бележи све конфликте и узроке због којих настају .

Циљ:
Група деце:
Место:
Посматрач:

Када Зашто
8,30 Јована и Ана се посвађале јер су обе хтеле лутку
истовремено
9,10 Петар и Аца се посвађали јер су хтели обојица
11 велики камион
Милица и Соња се свађају која од њих две ће узети
прва слагалице
Коментар

/Могуће је да васпитач дугорочнијим посматрањем доће до података о

томе да се деца свађају због играчака. На основу тога одлучује да ли ће да ради са
децом на дефинисању правила игре, или ће разговарати са родитељима о набавци
нових играчака, или покренути акцију прављења играчака.../

/2/ Коришћење протокола узорака догађаја

Основни принципи коришћења ове врсте протокола1су:
 дефинишите понашање које желите да проучавате,
 белешке водите на једноставан начин
 направите селекцију информација које поред забелешке
одређеног понашања желите да евидентирате /напр.шта деца говоре једно
другом,шта траже од васпитача.../.
Предности коришћења протокола узорака догађаја:
 догађај се може забележити када настаје без сталног праћења
 у протокол се уноси узрок догађаја тако да се понашање може
боље разумети
Недостаци коришћења:
 недовољно богати подаци о целини догађаја који посматрамо
а који се једино могу бележити наративном техником посматрања

1
према:Irwin,Bushneel,1980, преузето из «Програм усмерен на дете и породицу»,Београд, ЦИП