Veče na moru

Letnje je veče. Sunčan dan i retkim , paperjastim oblacima prosarano

nebo prelazi u vedru noć donešenu na krilima laganog povetarca. More,
plavo i beskrajno, do malopre valovito i uzburkano, postaje potpuno mirno i
spokojno. Odlucio sam malo da se prosetam.
Umorno , pregrejano i bljestavo crveno sunce spustalo se niz nebeski
svod plavo ruzicastih boja kao da i ono želi da se malo okupa rashladi u
moru. Vazduh je bio još uvek vruć, tek ponekad bi ga uskomešao i pogurao
preko vrelog kamena sa mora rashladjeni blag poverarac. Seo sam na jednu
od sunca jos toplu stenu i posmatrao kako se na plažu spušta tiho i
romanticno vece. Vetric se nežno igrao po površini mora,praveci na njemu
pripremu za velike uzburkane talase negde na dalekoj pučini. Nos mi je
golicala mešavina divnih miris iz obliznje baste. Slatkasta zrela smokva,
osvežavajući ruzmarin i opojna lavanda slali su preko kamene ograde
pozdrave poslednjim zracima zalazećeg sunca. Odnekle na vrh neba
iskrsnu zvezda danica,a za njom i mladi Mesec. Za njima i njihovi
mnogobrojni prijatelji zatreptaše na početku bojažljivo a onda sve sigurnije na
zavesi noći koja se polako spuštala.Tako je divno. Zrikavci pojačavaju svoju
monotonu pesmicu uz pratnju ostalih članova vecernjeg orkestra.Muzika uz
koju bih ja vrlo brzo utonuo u san da nije drugih šetača , odraslih i dece koji
uživaju u lepoti večeri na plaži svako na svoj način.
Očaran mešavinom mirisa obale i mora nisam zeleo da napustim ovo
čarobno mesto, jer je ovo veče na neki nacin probudilo u meni predivna
duboka osećanja mira i zadovoljstva. Lepota koja se stalno menja i prelazi iz
jednog oblika u drugi budi u meni strahopoštovanje i potrebu da ćutim i
uživam.