“ZMIJA MLADOZENJA” – dve pesme + dve pripovetke

- Zanr – faktor varijantnosti koji je vezan za sam tekst

- Isti size se javlja I u proznim tvorevinama I u stihovnim – taj size (kompoziciono
isti) menja se prilagodjavajuci se zakonima zanra
- Size => zanrovi (sa istim sizeom) => varijante (u okviru zanra)
- Internacionalni size – zenidba ljudskog bica I fantasticnog bica
- Motiv cudesnog zaceca
* molitva – magijsko verovanje u snagu reci (pri kontaktu sa visim bicem treba
paziti na odabir reci)
* zacece unosenjem hrane – arhaicniji motiv (posvedoceno je kod mnogih
arhaicnih drustava gde se veruje u brak ljudskog I zivotinjskog bica, u magijske
reci, molitve, u zacece unosenjem neke hrane)
- Survival – nesto sto je prezivelo – motivi koju prestaju da budu motivi
verovanja, ali ostaju motivi pripovedanja (njihovo znacenje trazi se u drustvima
u kojima se u njih verovalo) => pr. Zenidba sa zivotinjama – ostatak totemizma –
ovde nema verovanja u snagu I nadmocnost zivotinje, covek je u centru paznje,
zivotinjski oblik se dozivljava negativno sto je tipicno za bajke evropskog tipa;
nema stvarne zenidbe sa zivotinjom – jer je zmija u stvari covek, zato kazemo da
su prisutni samo ostaci totemizma
- Spasavanje magijom
- Tabu gledanja = zabrana gledanja (cest motiv u bajkama)
- U bajkama nema cudjenja, iako se stalno desavaju cudesne stvari, zato sto
likovi bajke nemaju razvijenu psihologiju, povrsno su prikazani => postavlja
se pitanje fantastike – nekada su pojave iz bajke bile nesto u sta se verovalo,
tako da nisu potpuno fantasticne – specijalna fantastika
- Bliskost bajke deci
- U epskoj pesmi primecuje se uvodna I zavrsna formula – cime se pevac distancira
od ispevane pesme I od arhaicnih verovanja
- “cudo” – opste mesto za skretanje paznje
- Istorijske cinjenice su tipicno epske, bajka je apstraktna, nema lokalizacije
- U epici postoje tipski prostori Budim, Prizren (tipski prostori se srecu cak i u
lirskim pesmama)
- Stereotipni brojevi- pored karakteristicnih brojeva koje srecemo u bajci, ovde se
nalazi I broj 20 I 22 (zmija ima 22 godine kada resi da se zeni) sto unosi
realisticnost u bajku, dok se u epici srecu brojevi karakterisitcni za bajku =>
uocava se pokretljivost granica zanra
- Svadba I prosidba u bajci nisu prikazani, akcenat je na cudesnom, a u epici
su prikazani detaljno jer je to u skladu sa zakonima epike.
- U epici postoje opisi koji ne doprinose razvoju radnje, ali su tipicni za epiku jer je
ona sklona sirini
- Motiv nemoguceg zadatka – nalazi se u oba zanra – zadatak je fantastican I
gotovo da nema junakove aktivnosti
- Kraj dela je razlict u skladu sa zakonitostima zanra – smrt u epici I srecan kraj
u bajci
- Varijantnost zbog uticaja drustvene sredine – u varijanti pesme iz Crne Gore
prisutna je patrijarhalna stilizacija, tako da se moze utvrditi da je pesma iz
patrijarhalne sredine – postoji porod, ali nema muskog naslednika, zatvaranje brata
I sestre;
- U ovoj varijanti epske pesme jaca je epska stilizacija – nema ljudskog oblika (u
narodnim verovanjima zmaj nije negativan, zato se I raduju zmaju majka I sestra)
- Verovanja specificno regionalna ispoljavaju se u konstruisanju internacionalnih
motiva.
Bajke
- Naslucuje se verovanje da spaljivanjem svlaka moze doci do smrti, ali je zakon
zanra jaci od verovanja – magijsko verovanje (princip dodira – deo umesto celine)
- Duza varijanta bajke sastoji se iz dva dela
- “drugo carstvo” (svet fantasticnih bica – cesto pod zemljom, ili iza neke
granice – planine, mora…) I ljudski svet – spoj dva sveta u bajkama
- Junak nestaje I zena ga trazi u drugom carstvu koje moze da predstavlja carstvo
mrtvih
- Uspostavljanje granice izmedju dva prostora – fantasticni svet je
predstavljen realisticno (ovde cak postoji I patrijarhalna stilizacija – odnos majke
I sina)
- Fantasticna bica mogu da se zamenjuju, nije bitno ko nastupa, bitna je sama
radnja
- Fantasticna bica su udaljena samo prostorno (I nije prikazano kako se do
njih stize), ali u nacinu zivota I psihologiji, slicni su ljudima =>
antropocentricnost bajke – podredjenost svih elemenata coveku
- Bajka ima sklonost ka prikazivanju sjajnih (zlato, srebro, biseri…) I
predmeta I predmeta ostrih kontura

Zapis “Orao se vijase” (pesma postoji u Suvajdzicevoj knjizi)

BUGARSTICE
- Stih je najcesce 15- erac, 16 – erac.
- Pisane su u primorju od XV – XVIII veka.
- Ime se koristi u nauci tek u XX veku, pre toga su se zvale pesme dugog stiha.
- Naziv bugarstica je stokavski.
- Dva objasjenja naziva:
1. glagol bugariti = pevati tuzno (zapevati, naricati); slicnost bugarstica I tuzbalica
2.”pjesan bugarska” – izvode se iz prideva “bugarski”
- bugarin = kmet; socijalno upucivanje na narodnu pesmu, ali taj pridev meoze da
upucuje na istorijsko poreklo – naziv Bugarin se koristio za svakog ko je po
poreklu sa istoka ili pravoslavne veroispovesti – u primorju).
- Instrument – bulgarina
- Vreme zapisivanja – XVIII – XVIII vek, ostajale su u rukopisu I tako se
prenosile; 1870. i 1878. godine su stampane; Vuk nije znao za njih, nisu vise
postojale tada.
- Pesme sa pocetka imaju razradjene postupke, tako da pretpostavljamo da su ranije
nastale..
- Mesto zapisivanja – primorje – Dalmacija I Boka Kotorska; smatra se da su
dosle sa istoka – to misljenje zastupa nemacki slavista Smaus.
- Cesto se javljaju madjarski junaci.
- Stanovnistvo se sve vise kretalo ka severu (zbog Turaka) I ono nosi neke narodne
pesme. Dosli su do Srema (Sremska despotovina) koji je bio pod Ugarskom I
odatle migriraju ka primorju u Dalmaciju.
- Postavlja se pitanje da li su bugarstice srpske ili hrvatske pesme – strani salvisti,
npr. nemacki smatrali su da su srpske, a ruski da su hrvatske; Mikloshic smatra da
su hrvatske, a V. Bogisic ih objavljuje kao srpske.
Maja Boskovi Stulli nasla je kompromisno resenje.
Najvecim delom su vezane za dogadjaje iz srpske istorije.
- Problem drustvene sredine – uocen feudalni element, element viteske kulture.
- Retke su grubosti kojih ima u deseterackim pesmama. (pr. Najgrublja rec je
horijat = zemljoradnik, seljak)
- Pretpostavka da su ih izvodili dvorski pevaci.
- Promena sa bugarstickog stiha na desteracki.
- Problem autenticnosti – zapisuju ih obrazovani ljudi (uglavnom pesnici),
postavlja se pitanje koliko su oni menjali poeziju, mozda im je bugarstica sluzila
kao osnova za sopstveni zapis. Pisana knjizevnost je takodje uticala na njih.
Viteska epika npr. Iz Francuske su presle u Italiju, a zatim u Dalmaciju.
- Roman Jakobson smatra da je deseterac praindoevropskog porekla I da su
deseteracke pesme arhaicnije, ali drugi su smatrali da su bugarstice starije, pa cak I
da su zivele istovremeno. Pravi se razlika I u znaru – deseteracke pesme su vise
epske, a bugarstice baladne.
- Stabilnost motiva, slika.
- Pitanje estetske vrednosti bugarstica – “bez snage”, “uvele” (Bogisic)
- U pocetku su posmatrane kao znacajne sa istorijske strane, a ne umetnicke, kao
nesto sto je korisno za proucavanje tog perioda. Takvo shvatanje se menja
sezdesetih godina XX veka.
- Daju podatke o istorijskom razvoju epike; od XVIII veka posmatraju se kao
knjizevno delo I priznaje im se estetska vrednost.
- Jezik je arhaicniji, oseca se neka nedovrsenost, krace su, radnja je u njima
suzenija I to cesto deluje haoticno, nesredjeno. Cesto su vrednovane po kriterijumu
razlicitosti u odnosu na Vukove pesme I time im je umanjivana estetska vrednost.
- Reci iz bugarstica iako su iste kao savremene imaju ponekad razlicita znacenja
(pr. Italijanizmi; mir = zid)
- F. Mikloshic ih je objavio na nemackom 1870. godine; Valtazar Bogisic ih je
objavio 1878. godine – grupisao je pesme po temama. Posle Bogisica objavljene su
jos nekoliko puta, ali ne sve. Postoji I drugi tom ovog Bogisicevog zbornika koji se
cuva u rukopisu.

“Orao se vijase”

- Postoje tri varijante ove pesme:

1.Zapis Rodjerija de Pacjienca – 1497. godina
2. Rekonstruisana verzija – Miroslav Pantic – 1977. godina
3. Dejvid Bajnam – 1986. godina
Kako je doslo do zapisivanja ove pseme?
- Zapisana je 1.6.1497. godine u Italiji, zapisao je Italijan Rodjeri de Pachienca u
gradicu Djoja del Kole I uneo u peto pevanje svog eposa “Balcino”. Napuljska
kraljica Izabela del Balco obilazi kraljevinu I prati je pesnik. Njegov zadatak je da
u jednom spevu opise njeno putovanje. Docekuju je Sloveni izvodjenjem neke
pesme. Princeza navodi I njihova imena – sva su slovenska osim jednog albanskog.
Ova pojava Slovena u Italiji upucuje na migraciju u Dalmaciju zbog Turaka. Imena
su stara, arhaicna. Najverovatnije je pesma migrirala. => zapisivac nije znao nas
jezik I zapisivao je na svom jeziku – dakle, prvu nasu narodnu pesmu zapisao je
neko ko nije znao nas jezik. Profesor Pantic je pronasao imena Slovena I prema
tome je zakljucio da je rec o srpskoj narodnoj pesmi koja je dosla preko primorja.
- Tok izvodjenja – kolektivno, glasno vicuci I skacuci kao koze – nije
karakteristicno za druge bugarstice da se izvode kolektivno I u kolu.
- Ton ove pesme je antiturski.
- Pitanje odredjenja teksta – da li je zapisana cela pesma ili samo deo.
- Pitanja – da li je ova pesma bugarstica; stih nije bugarsticki, ali to se moze
objasniti time sto zapisivac nije poznavao jezik.
- Postoji pretpostavka da je ova pesma prethodila osmerackoj epici koja se izvodila
u kolu.
- Despot – Djuradj Brankovic
- Janko – Sibinjanin Janko
- Antihriscaska koalicija – u pohodima te koalicije ucestvuje I Djuradj Brankovic
koji je posle poraza 1444. godine izgubio svoju drzavu. Zadrzao je svoj vazalni
polozaj. Janko pokusava da formira novu koaliciju I zove Djuradja koji to odbija
jer zna da je ova koalicija slabija od prve. Da bi dosao do Kosova, Janko ide kroz
Srbiju paleci I razorujuci je. U boju biva porazen, ali prezivljava I u Smederevu
biva uhapsen zaog stete koju je naneo. Zbog ucestvovanja u ovoj koaliciji despot je
u bugarsticama predstavljen kao neko ko podrzava Turke, kao izdajnik.
- 1444. godina – bitka kod Varne
- Djuradj Brankovic je bio u vazalnom odnosu prema Turskoj, pregovorim aje
sacuvana nezavisnost.
- 1448. godina – Kosovska bitka ; koalicija je ponovo porazna; Janko se spasao, ali
ga je despot uhvatio zatvorio u tamnicu.
- Djuradj Brankovic je obelezen kao izdajnik hriscanstva
- 1603. – glas o “nevernom despotu” dosao je do Engleske.
- Motiv izdaje se vezuje za Brankovice; pretpostavlja se da je prvo vezan za
Djuradja Brankovica, pa je posle anahronizmom prenet na oca Vuka Brankovica, a
takodje I na Jerinu, zenu Djuradja Brankovica.
- Postoje dve struje:
1. ugrofilska – neborbe protiv Turaka
2. turkofilska
- U ovoj pesmi nema epiteta “kleti” I “neverni” kojih ima kasnije u bugarsticama,
on se ovde javno naziva vojvodom.
- Motiv tamnovanja javlja se I u drugim bugarsticama – 10. I 26.
- Pesma ima neistorijski okvir koji je vezan za usmeno prenosenje. – orao I junak
koji razgovara sa orlom; odnos junaka I ptice moze biti vezan za totemizam. Isti
motiv razgovora sa pticom javlja se I u XIX veku u pesmi “Marko Kraljevic I
orao” => stabilnost motiva – opste mesto – veza izmedju bugarstice I deseteracke
epike (istorijski dogadjaj se oblikuje u skladu sa opstim mestom)
- Size junaka u tamnici je srednjevekovni – viteski, feudalni spev, nije mitoloski..
- Pesma je zapisana 1.6.1497. godine.
- Dogadjaj se odvijau Smederevu – pretpostavka da pesma nije nastala u Italiji.
- Prstenasti okvir pesme (postupak uokviravanja) – uvod, pa monolog, pa dijalog
u monologue (uvod, pa monolog Sibinjanina Janka)

Zapisi Petra Hektorovica:

“Marko kraljevic I brat mu Andrijas”
“Vojvoda Radosav Severanac I Vlatko vojvoda Udbinski”
“I klice devojka” / “Devojka I Sisma”

Zapisi Petra Hektorovica

- Hektorovic je bio vlastelin, bio je sa Hvara.

- 1568. godine objavio je delo “Ribanje I ribarsko prigovaranje” (ribarenje I
ribarski razgovor) u kome opisuje trodnevni izlet koji je bio 1555. godine na kome
su sa njim bila dva ribara – Paskoj I Nikola.
- U spevu opisuje izlet, opisuje kako su ribari izvodili neke pesme.
- Zapisao je tri pocasnice (pocasnice), dve bugarstice – “Marko I andrijas” I
“Vojvode Radisav Severinac I Vlatko Udinski” I treceg dana “Devjka I Shishma”.
Pored teksta pesama dao je I melodiju zapisanu starim notama.
- Hektorovic kaze da su pesme izvodili srpskim nacinom. Taj termin je bio opste
poznat jer je 1554. godine u madjarskoj jedan pesnik, Tinodi, pisuci istoriju stiha
pominjao srpske guslare I rudski nacin izvodjenja (rudski na madjarskom – srpski);
1652. godine je Krizanic objavio poetiku “Epos herocium” (herojski ep) I pominje
da se on izvodi “modi et stylli sarbiac” (srpski nacin izvodjenja)
- Hektorovic ima I jedno pismo gde ima folkloristichkih zapazanja, upuceno je
Mikshi Pelegrinovicu, primorskom pesniku – u pismu se izvinjava Mikshi
nadajuci se da mu nece biti neugodno sto ima pesama ribara jer su one narodne
(renesansni pesnici su uceni, ugledaju se na anticke uzore)
- Ribari su bugarstice “bugarili”, a druge pesme “pevali” (npr. “Devojka I
Shishman”)
- Hektorovic govori da nije izmislio I dodao nijednu rec.
- On ove bugarstice smatra istorijski istinitim, ali pesma “Marko I Andrijas” nije
istorijska, motiv je internacionalni. Tek u XIX veku se vidi da narod ima viziju
istorije koja nije tacna. U primorju u doba baroka, netacnost dolazi odatle sto se
oslanjaju na narodna predanja – postojali su pisci koji su mislili da pisu istoriju. =>
pr. Motiv Vuka Brankovica kao izdajnika pojavio se u primorju I prenosio se
usmeno, pa ga je neki pisac uzeo tako, misleci da pise cistu istoriju.
- Elementi u pesmi su vezani za kopno, sto znaci da je pesma migrirala u
primorje sa migracijom stanovnistva I onda je prenesena na Hvar.

“Marko Kraljevic I brat mu Andrijas”

- Pocetak pesme je redukovana slovenska antiteza

- Prisutni su hajducki elementi – npr. podela plena (njih ima dosta u pesmama o
Marku Kraljevicu jer je te pesme kasnije zapisivao hajduk Teshan Podrugovic)
- Internacionalni motiv se vezuje za istorijsku istinu sto svedoci o
popularnosti.
- Postoji arhivski podatak o popularnosti Marka Kraljevica – pevac je slepi vojnk,
a vreme je 150 godina posle Markove smrti u bici na Rovinama.
- Pesma je zapisana na Hvaru sto je daleko od Prilepa (mesta istorijskog Marka
Kraljevica) I moze se pretpostaviti da pesme nastaju na podrucju gde su licnosti
zivele ili bile aktivne, a kasnije dolazi do vezivanja internacionalnih motive za
njih. Pesma o Marku Kralejvicu nstaje u makedonskoj zoni I prenosi se na druge
epske zone koje su daleko I moguce je vezivanje internacionalnih motiva za njih.
Gde nema sacuvanih izvora koji odrzavaju tradiciju, moguce je da se od licnosti
sacuva samo ime I uz njega se opevaju razliciti motivi – problem varijantnosti.

Kompozicija pesme
- Uvod – slovenska antiteza, dogadjaj – ubistvo. Andrijasev monolog – opste mesto
ili tema (junak na samrti govori, najcesce salje poruku – cest motiv u
hajduckim pesmama)
- Los dogadjaj se saopstava preko simbola, ne direktno (kao sto je u nekim
pesmama to putem sna):
* jelen
- Jelen je u keltskoj mitologiji kao bozanstvo smrti (Kelti su ziveli dugo na
Balkanu, ostavili trag u mnogim toponimima, formirali starobalkanski mitoloski
sloj)
- Jelen se u paleolitu javlja kao bozanstvo smrti I vaskrsnuca (zato sto menja
rogove koji su simbol obnavljanja tj. vaskrsnuca)
- arhaicni simbol smrti – psihopomot = vodic dusa na onaj svet
- “tihi jelenak” u pesmi predstavlja nevinu zrtvu
* slika junaka u tudjoj zemlji, zaljubljenog, popio je vino zaborava I zaboravio na
svoj grad
- tudja zemlja predstavlja simbolichki carstvo mrtvih
- vino zaborava – simbol reke iz koje kada se pije zaboravlja se zemaljski zivot
- simboli smrti koji imju paralelu u drevnim mitologijama
- zaljubljivanje – cesto je u epskoj pesmi da junak na samrti salje poruku da se
zeni – smrt se kodiranim porukama predstavlja kao svadba (tako se cesto I
svadbenim pesmama nevesta oplakuje jer ona prelazi u drugi prostor; obredi
prelaska – zivot, svadba I smrt – opevaju se na slican nacin)
- Oni koji sumnjaju u autenticnost Hektorovicevog zapisa nevode monolog
Andrijasa (zaljubljivanje) jer se taj motiv nalazi u nekom delu, medjutim on se
moze objasniti cestom pojavom u epskim pesmama.
- Zastitinicki odnos Andrijasa prema Marku, “kao sto sam te I ranije stitio”
Gusari = razbojnici
- Indirektan I direktan prekor.
- Komentar pevaca na kraju = zavrsna formula; izvodjac se obraca auditorijumu
- Nema samoubistva, kajanja, kaznjavanja.
- Epika je zasnovana na ponavljanjima – govor se ponavlja kao govor I kao radnja
=> u ovoj pesmi nema ponavljanja
- Odsustvo ovih elemenata priblizava pesmu baladi.
- Prstenasti okvir