Универзитет у Крагујевцу

Факултет инжењерских наука

Назив студијског програма: Машинско инжењерство

Ниво студија: Мастер академске студије
Модул : Производно машинство
Предмет: Наука о заваривању

Број индекса: 383/2018

Семинарски рад

Студент: Предметни наставник:

Марјан Илић др Вукић Лазић

Крагујевац 2019. год.

Садржај:
1. Задатак.......................................................................................................................................... 1
a) Хемијски елементи KHZ дијаграма: ......................................................................................... 1
b) Технплпшки параметри завариваоа ....................................................................................... 3
c) Одређиваое пптималнпг режима завариваоа ......................................................................12
2. Задатак.........................................................................................................................................15
3. Задатак.........................................................................................................................................16
1. Задатак - Испитивањем хемијског састава конструкционог челик дебљине 12 mm
добијени су следећи проценти: 0,37%; 0,042%; 0,026%; 0,56%; 1,01%; ostalo Fe.

a) Хемијски елементи KHZ дијаграма:

Редби број челика: 26

Дебљина: 12 mm
C = 0,37%; Mn = 1,01%; Si = 0,56%, P=0.026%; S = 0,042%.

Врста челика: C-Mn челик.

Повећана свосјтва отпорности код ових перлитно – феритних челика настаје услед
пораста удела перлита у структури, ојачања ферит манганом (манган образује
супституцијски чврст раствор у фериту) који улази у α-гвожђа и уситњавањем
металних зрна. Главни проблем ових челика је склоност ка хладним прслинама, јер се
перлит изнад Ac1 температуре трансформише у аустенит који при брзом хлађењу
ЗУТ-а може трансформисати у мартензит. Зато је потребно применити потпуно или
локално предгревање.

Примењује се за:
 Мостоградњу,
 Хидроградњу,
 Грађевинарство,
 Резервоаре и сл.

Оцена заварљивости:
Еквивалентни угљеник (CE):

Параметарске једначине хладних прслина:

Метод по Сеферијану:

[ ] [ ] [ ] [ ] ( )

[ ]

[ ]
[ ]
[ ] ( )
[ ]

1
 √[ ]
√

Чешки аутори:

– фактор крутости сучеоног споја;

→ за базичне нисководоничне електроде;

Када је , потребно предгревање.

∙ ;

Јапански аутори:

{ ( )}

Температура почетка разлагања потхлађеног аустенита је:

М (приручник, стр. 283);

( ), усваја се: < Ms

2
b) Технолошки параметри заваривања

Сучеони спој РЕЛ заваривање:

Слика 1.1 Сучеони спој

Површина жлеба:
( )

( )

Јачина струје заваривања, за пречник електроде :

( ) – за први (коренски пролаз)
Јачина струје заваривања, за пречник електроде :
( ) – за други, трећи... пролаз

Напон заваривања:

- за први (коренски пролаз)

– за други, трећи... пролаз

Брзина заваривања:

( ) ⁄ - константа топљења

површина попречног пресека завара

( )
( )

⁄ ⁄

⁄ ⁄

3
Број пролаза за попуњавање жлеба:

Погонска енергија заваривања:

за РЕЛ заваривање

Дубина уваривања:

( )
√

Теоријска маса додатног материјала:

Степен мешања:

Степен мешања:

Слика 1.2 Приказ шава сучеоног споја

4
 ( ) ( ) ( )

Слика 1.3 Степен мешања

Угаони спој РЕЛ:

Слика 1.4 Угаони спој

Дебљина шава:
( )

- теоријско

Број пролаза (n):

- реално

5
Погонска енергија:
⁄

Брзина заваривања:

Маса додатног материјала:

Дубина уваривања:
( )

√ , cm

Степен мешања:

Слика 1.5 Степен мешања код угаоног споја

6
 √ √

Сучеони спој МАГ:

α = (30 ÷ 50)° = 40°

s = 12 mm

h=1.5 mm

Слика 1.6 МАГ сучеони спој

Површина жлеба:

( ) ( )

Пречник електроде:

Попречни пресек завара:

Маса завара:

Претопљена жица:
за ⁄

⁄
⁄

7
Брзина заваривања:

⁄ ⁄

Брзина топљења електроде:

Број пролаза (n):

Јачина струје:

Напон заваривања:

Погонска енергија:

Дубина уваривања:

√ √

Електродна жица VAC 60 (усвојено)

8
Степен мешања:

Слика 1.7 Степен мешања

Површина жлеба:

( )

Угаони спој МАГ:

s = 12 mm
Слика 1.8 Угаони спој

Дебљина споја:

( )

9
Број пролаза:

Попречни пресек шава:

Попречни пресек завара:

Пречник електреоде:

Маса завара:

Количина претопљене жице у јединици времена:

⁄

⁄
⁄

Брзина заваривања:

⁄ ⁄

Брзина топљења жице:

Јачина струје:

Напон заваривања:

10
Погонска енергија:

Дубина уваривања:
√
( )
√

Електродна жица VAC 60 (усвојено)

Потрошња додатног материјала:

Степен мешања:

Слика 1.9 Степен мешања код угаоног споја

√ √

11
c) Одређивање оптималног режима заваривања

( ) [ ( )]

ЗА РЕЛ сучеони спој:

П ц :

( ) * ( )+

Из претходног прорачуна утврђено је:

( ) * ( )+

РЕЛ угаони спој:

( ) * ( )+

12
Из претходног прорачуна је утврђено:

( ) * ( )+

МАГ сучеоно:

( ) * ( )+

Из претходног прорачуног утврђено је

( ) * ( )+

МАГ угаоно:

( ) * ( )+

Из претходног прорачуна утврђено је:

( ) * ( )+

13
 Резултати без
Резултати са предгревањем
предгревања

⁄ 45 s; ⁄ s;
РЕЛ
сучеони спој Struktura M+B; struktura M+B;
HV ; HV 480;
⁄ 10 s; ⁄ s;
РЕЛ
угаони спој struktura M+B; struktura M;
HV ; HV 600;
⁄ 29 s; ⁄ 11 s;
МАГ
сучеони спој Struktura M+B; struktura M+B;
HV 470; HV 540;

⁄ s; ⁄ s;
МАГ
угаони спој Struktura M+B; struktura M+B;
HV ; HV 580;

Усваја се РЕЛ сучеони спој (са , са предгревањем , бејнитном и

мартензитном структуром) и МАГ сучеони спој ( са HV = 490, бејнитном и
мартензитном структуром)

Режим заваривања за РЕЛ сучеони спој:

- ;
- - јачина струје;
- - напон заваривања;
- – брзина заваривања;
- – број пролаза за попуњавање жлеба;
- ⁄ – погонска енергија заваривања.

Режим заваривања за МАГ сучеони спој:

- ;
- - јачина струје;
- - напон заваривања;
- – брзина заваривања;
- – број пролаза за попуњавање жлеба;
- ⁄ – погонска енергија заваривања.

14
2. Задатак- Заштитни гас угљен диоксид струји константном брзином кроз млазницу
пиштоља за МАГ заваривање пречника D = 16mm (кинематска вискозност гаса износи:
⁄ ).

a) Одредити карактер струјања гаса при брзини протока ⁄ ,

b) Одредити брзину протока гаса да би струјање било ламинарно.

a)
⁄

D- пречник млазнице, mm
-брзина истицања гаса, ⁄ ;
- кинематска вискозност, ⁄ ;

<2320 – ламинарно струјање

= 2320÷ – комбиновано струјање
= – турбулентно струјање

При брзини протока =1,2 m/s и пречника млазнице D=15mm, где је кинематска
вискозност гаса ⁄ , струјање заштитног гаса је турбулентно.

b) – ламинарно струјање

< 0,0928 ⁄

Да би струјање било ламинарно брзина гасса мора бити мања од 0,087 m/s.

15
3. Задатак- За одливак од СЛ приказан на слици, схематски приказати поступак ливења
у пеку.

Процес ливења у песку подразумева извођење следећих операција: Припрема основних

сировина, топљење припремљених сировина, припрема материјала за израду калупа и
језгра, израд калупа и језгра, изливање метала у припремљене калупе, истресање
одливка, чишћење и дорада одливка и контрола квалитета одливка.

Израда модела
Модел (сл. 3.1) служи за образовање унутрашње шупљине у калупу лима исту
спољашњу конфигурацију као и одливак, који треба да се добије ливењем. Модел је
прототип, копија одливка, али се од њега разликује по томе што је нешто већих
дименизија-због скупљања метала и коначне машинске обраде одливка. Израдјује се из
једног или више делова, што пре свега зависи од сложености његовог коначног облика,
као и погодности његовог вађења из калупа при изради шупљине у калупу. Ако је
модел израђен из више делова, онда се ти делови међусобно спајају по разделним
површинама. Горња половина модела увек садржи испусте а доња одговарајуће отворе,
тако да је спајање модела довољно чврсто. Унутрашња контура одливка се добија
помоћу језгара која се посебно припремају. Радне површине модела и језгара треба да
буду глатке и чисте, да би се при изради калупа добили јасни и оштри обриси модела.
За израду модела могу да се користе дрво, метал, пластичне масе, гипс, цемент, бетон.
Избор материјала за израду модела зависи од врсте ливења и сложености дела који се
лије.

Слика 3.1 Модел са језгром

16
 Слика 3.2 Приказ подеоне равни: 1- подена раван; 2- чепови за центрирањ; 3- марке за
ослањање језгра

Израда језгра
Ливачко језгро (сл. 3.3) има улогу да се преслика унутрашњи облик одливка. Израђује
се у језгренику коришћенјем језгрене масе, а језгро се поставља у калуп тако што се
ослања о гнезда у калупу добијених помоћу језгрених марки модела. Марке не
осликавају унутрашњи облик одливка, него им је улога да одрже језгро у калупу у току
ливења, очвршћивања и хлађења.

Слика 3.3 Језгро

17
Калупнице
Калупнице служе за израду горњег и доњег дела калупа (сл. 3.4 и 3.5). Калупнице се
обично израђују од металних материјала, а калуп се добија уливањем калупног
материјала између калупнице и модела. Основни материјал за калуповање је ливачки
песак. То је мешавина кварцног песка и везивног средства - глине са примесама
кречњака, оксида гвожђа и оксида алкалних метала (калцијума, натријума,
магнезијума). Ове материје мешају се у одређеним односима и пошто се хомогенизују
додаје се вода. Ливачки песак састоји се из: кварцног песка, специјалне глине и воде.
Калупи и језгра се израђују ручно или машински. Калупи могу да се израде у поду
ливнице, од глине, помоћу шаблона, од језгара, у рамовима и специјалним поступцима,
док се језгра израђују пуњењем И набијањем језгрене мешавине у језгренике (језгрене
кутије). Операције које се изводе при изради калупа су: 1-пуњење и набијање калупа;
2-израда уливног система и вентилационих отвора; 3- вађење модела; 4- дорада калупа
5-затврање калупа и отежавање.
Поступак израде пешчаних калупа назива се калуповање. Калупни материјал се сам по
себи не може одупрети деловању сила при ливењу, па је неопходно пешчани калуп
правити у одговарајућој призматичној кутији (калупници). Калупна шупљина се може
добити применом модела или пак шестарењем помоћу шаблона; у сваком случају
калупна шупљина мора бити већа од одливка за величину укупног скуплања. Да би се
модел после калуповања, а пре уливања течног метала, могао извадити из калупа, он
мора да буде дводелан. Подеона раван калупа пројектује се тако да постављање модела
буде што једноставније, а вађење што лакше, уз минимално преливање метала из
одушка. По правилу та се раван поставља дуж највеће осе симетрије одливка.

Слика 3.4 Доњи калуп

Слика 3.5 Горњи калуп

18
Спајање калупница
Делови калупа који служе да се у одливку добију већи отвори називају се језгра. Ако су
она потпуно опкољена течним металом зову се права језгра. Кад се из охлађеног и
очврслог одливка избију језгра остају отвори на местима где су она била постављена. За
израду језгра користи се кутија звана језгреник који је од истог материјала као и
модели. Језгреник се добија склапањем горње и доње половине , а за центрирање служе
чепови и одговарајуће рупе у полуткама језгреника. Склопљени језгреник се на
крајевима стеже обујмицом (шелном), ставља на плочу у вертикални положај и у
његову цилиндричну шупљину се челичном округлом шипком сабија ливачки песак
(углавном као смеша са воденим стаклом). Понекад се језгра ојачавају металним
жицама или тракама лима да би издржала динамички притисак лива и силу потиска у
калупу. После набијања песка, скида се обујмица, раздвајају полутке језгреника, језгро
се вади, премазује графитном емулзијом и убацује у пећ за сушење. На следећој слици
је дат приказ склопљеног горњег и доњег калупа.

Слика 3.6 Склопљене калупнице

Уливање течног метала (лива)

На слици 3.7 је приказан уливни систем, кроз који течан лив попуњава калуп одоздо.
Код овог начина ливења, течан метал потискује ваздух и гасове у горнји део калупне
шуплјине па се у горнјем калупу мора израдити одушак, тј. отвор за обезваздушивање.
Насипање лива може се извести директним уливњем одозго кроз левак смештен у
горњем калупу. Лив доспева у калупну шупљину слободним падом. Топљење
припремељених сировина у ливницама се врши пећима различитих конструкција и
величина, при чему избор пећи зависи од врсте метала који се лије, расположивог
горива и дневне производње ливнице. Течни метал који је уливен у калупну шупљину,
заузима њену конфигурацију и почиње да се хлади. Након достизања ликвидус
температуре започиње прелаз течног метала у чврсто стање. Брзина очвршћавања

19
одређена је брзином одвођења топлоте и карактером пораста удела чврсте фазе током
времена.

Слика 3.7 Приказ уливањ материјала у калупе 1 - терет (3*маса модела); 2- одушци;
3-течан сиви лив; 4-завртањ

Одсецање вишка и истресање одливка

По достизању погодне температуре при хлађењу, одливци се истресају из калупа у
циљу ослобађања од калупне и језгрене мешавине. Истресање одливака може да се
изводи ручно или механички помоћу вибрационих решетки. Одливци у ливеном стању
имају крупнозрнасту структуру, велику тврдоћу, малу чврстоћу и ниска својства
пластичности, као и значајне унутрашње напоне. Структураи својства одливака могу
битно да се побољшају термичком обрадом (жарењем, нормализацијом, каљењем и
отпуштањем. Избор одређене врсте термичке обраде зависи од врсте легуре,
конфигурације одливка и техничких услова. На следећој слици је дат приказ извађеног
одливка са деловима који се одсецају.

20
 Слика 3.8 Извађени одливак и вишкови који се одсецају (шрафирани делови)

На следећој слици је приказан 3D модел готовог одливка.

Слика 3.9 Приказ 3D модела готовог одливка

Одливак се после ливења чисти и истреса од песка. Одливак се машиски обрађује ако за
то постоји потреба. После ливења, чишћења и дораде одливка, спроводи се контрола
ради проналажења евентуалних грешака. Најчешће се контролише методом без
разарања ( визуелно, ултразвук и др.). Најчешће грешке које се јављају код одливка су:
шупљине, металне израслине, непотпун одливак, нетачне мере, неправилна структура,
укључци...).

21