Luj-Ferdinand Selin

P R V I DEO

L 0 N
BEOGRAD / MMIX
 Putovati, korisna je to stvar, to golica mašttt. Sve
ostaio je samo razočaranje L zamor. Naše je putovanje
potpuno izmišljeno. U tome i jeste njegova snaga.
Ono iđe od života do smrti. Ljuđi, životinje, gradovi
i stvari, sve je izmišljeno. Ovo je roman, samo izmišlje-
na priča. Litre tako kaže, a on nikad ne greŠi.
A onda svako može da učini to isto. Dovoljno je da
zatvori oči.
To je s one strane života.
PUTOVANJE NAKRAJ NOĆI

Elizabeti Krejg

Naš je život putovanje

Kroz Noć i kroz stuđen zima,
Mi tražimo prolaz k Nebu
Gđe jedino mraka ima.

Pesttta šva jca rsk ih gardista

 Tako je to počelo. Ja ništa nisam kazao. Ništa. Artur
Ganat me je povukao za jezik. Artur, stuđent, i on student
međidne, đrugar. Nađemo se tako na Trgu Kliši. Ima
neŠto da mi kaže. Ja slušam. »Nemoj da stojimo napolju«,
kaže on. »Da uđemo!« Uđem ja s njim. Eto. »Na ovoj
ćemo se terasi obariti kao jaje, hodi ovamo!« I onda nam
tek pađe u oči đa nema žive duše na ulici, zbog pripeke,
ni kola nema, ničega. I kađ je jaka zima opet nema nikoga;
baš mi je on, koliko se sećam, tim povodom rekao: »Pa-
rižani uvek izgledaju strašno zaposleni, a u stvari se šetaju
od jutra do mraka; dokaz je što ih, kad vreme nije za šet-
nju, jer je suviše hladno i)i suviše toplo, nigde nema, svi
unutra piju kafu sa šlagom ili pivo. Tako je to. Vek br-
zine! — vele. A gđe to? Krupne promene, — pričaju.
Kako to? Ništa se, u stvari, nije promenilo. I dalje se sami
sebi đive i to je svc. A ni to nije novo. Samo reči, pa i one
se nisu mnogo promenile! Dve-tri tu i tamo, i to one ma-
le..,« Ponosni što smo izrekli tu korisnu istinu sedimo,
očarani, i gledamo žene u kafani.
Posle je razgovor skrenuo na predsednika Poenka-
rea, koji je baš tog popodneva otvarao izložbu kučića,
i onda, teč po reč, do Vremena, koje je o tome pisalo.
»Eto, to ti je sila od iista, Vreme«, zadirkivao me je Artur
Ganat tim povodom, »Nema mu ravna kad treba braniti
francusku rasu!« »Baš briga francusku rasu, pošto ona

7
i ne postoji«, odvraćam ja kao iz rukava da bih pokazao
kako sam obavešten.
— I te kako postoji! I kakva lepa rasa uporno
će on — čak je to najiepša rasa na svetu, a rogonja je onaj
koji je se odriče! — I navali da me grdi. Ja ćutim, razume se.
— Nije istina. Rasa, ili ono što ti tako zoveš, to ti
je samo gomila bednika kao ja, buvljivih promrzlih sle-
paca koji su se ovde nasukali gonjeni gladu, kugom, tu-
morima i zimom, dovukli se ovamo, pregaženi, sa sve
četiri strane sveta. Dalje nisu mogli da odu zbog mora.
To je, eto, Francuska i to su Francuzi!
— Bardami — on će ozbiljno i malo tužan — naši
oćevi nisu bili ništa gori od nas i ne govori tako o njima!
— U pravu si, Arture, nema šta, tu si u pravu. Ogor-
čeni i poslušni, silovani, pokradeni, raščerečeni i uvek
budale, nisu bili gori od nas! Dobro si rekao! Ništa ne
menjamo! Ni čarape, ni gospodare, ni mišljenja, ili ih
menjamo dockan, kad više ne vredi. Rodiii smo se verni
i od toga crkavamo, takvi smo! Uzaludni vojnici, heroji
za sve i majmuni koji govore, a reči im se muče, mi smo
Ijubimci Kralja Bede. Njegovi smo! Kad ne slušamo,
on pritegne... Njegovi su nam prsti oko vrata, uvek, ne
daju ti da zineš, dobro treba da paziš ako hoćeš da imaš
šta da pojedeš... Qn za sitnicu davi... Kakav je to život?...
— Postoji i ljubav, Bardami!
— Arture, Ijubav je beskonačnost dostupna i pud-
licama, a ja imam svoje dostojanstvo!
— De, i ti si mi neko! Anarhista si ti, eto šta si!
Lukav momak, nema šta, vidite i sami, a i vrlo na-
predan što se tiče mišljenja.
— Kao što ti reče, debeli, ja sam anarhist! A naj-
bolji je dokaz to što sam sročio nekakvu osvetničku i
socijalnu molitvu, sad ćeš da vidiš šta je to: Z L A T N A
K R IL A , to je nasiov! — I počeh onda da recitujem:
Bog koji broji minute i pare, Bog očajni, puten i
zlovoljan kao svinja, Svinja zlatnih krila, spremna da se

8
bilo gde izvrne na leđa i trbuh preda milovanju, to je on,
naš gospodar! Ljubimo se.
— To tvoje delce se ne drži pred životom, ja sam,
što se mene tiče, za ustaljeni red, a politiku ne marim.
Uostalom, kad mi otadžbina buđe tražila da za nju krv
prolivam, naći će me sigurno, i neću se nećkati, spreman
da je prolijem.
Eto šta mi je odgovorio.
Nismo ni primetili da rat lićno prilazi nama dvojici,
a meni nije glava bila baš najbistrija. Ova kratka ali živa
diskusija me je zamorila. Osim toga malo sam se i U2bu-
dio, jer me je kelner nazvao mufljuzom zbog bakšiša.
Najzad se ja i Artur pomirismo i to do kraja. Bili smo istog
mišijenja skoro u svemu.
— Istina je, u krajnjoj liniji ti si u pravu — složih
se ja pomirljivo — ali eto, svi smo se naŠli na istoj galiji,
veslamo iz sve snage, ne možeš mi reći da nije tako! Na
ckserima sedimo i opet sve mi vučemo! A šta imamo od
toga? Ništa! Samo batine, nevolje, laži i kojekakve po-
kvarenjakluke. Radimo! — vele oni. A to ti je još i naj-
smrdljivija stvar, taj njihov rad! Mi smo dole u utrobi
broda, dahćemo, smrdimo, cede nam se jaja i dabome!
A gore na palubi, u hladovini, sede gazde i baš ih briga,
s lepim, ružičastim i namirisanim ženama u krilu. I tako
ti oni stave cilindar na glavu i zaurlaju na nas iz sve snage:
»Mrcine, rat je!« — tako vele. »Krenućemo na one bitange
iz domovine br. 2 i porazbijati im tintare! Hajde! Hitro!
Na brodu imamo sve što treba! Sloški svi! Dede, prvo
da čujemo da se sve zatrese: »Živela domovina br. 1!«
Da se izdaleka čuje. Onaj najglasniji dobiće medalju i
promindu slatkog Isusa! Bogamu! A oni koji ne budu
hteli da crknu na moru, mogu da crknu i na kopnu, tamo
ti biva još mnogo brže nego ovde!«
— Baš tako! — odobri mi Artur. Odjednom ga je
zbilja lako ubediti.
Kad eto ti, baš ispred kafane u kojoj smo sedeli, naide
puk vojske, a na čelu mu pukovnik na konju, izgledao je

9
baš pristao i zaista kršan momak ta] pukovnik! Ja ti
poskočih ođ oduševljenja.
— Ođoh da vidim da li je tako — doviknuh Arturu
i pođoh da se javim u vojsku i to trkom.
— Baš si j...vetar, Ferđinande! — odvrati mi Artur,
uvreden verovatno herojskim ugledom koji sam stekao
kod svih onih koji su nas gledaii,
Malo me je nasekiralo što on to tako smatra, ali me
to nije zaustavilo. Uhvatio sam korak. »Tu sam i tu ću
ostati!« rekoh sam sebi.
— Videćemo već, šmoljo — stigoh još da mu dovik-
nem pre no što zamakoh za ugao s vojnicima iza pukov-
rtika i muzike. Eto baš je tako bilo.
Onda smo dugo marširali. Misliš nema više, kad ono
opet ulice i pune civila sa ženama, koji su nas uzvicima
bodrili i bacali cveće sa balkona, ispred železničkih sta-
nica, prepunih crkava. Koliko je samo bilo rodoljuba!..,
Padala je kiša, te je bilo sve manje, a posle više uopšte
nije bilo, bodrenja, ni jednog jedinog uzvika na drumu.
Znači, sad smo bili sami? Jedan za drugim? Muzika
je ućutala. »Jednom reči«, pomislio sam kad sam video
kako stvari idu, više nema zavitlavanja! Sad sve opet s po-
četka«. Htedoh da odem. Ali dockan! Zatvorili su krišom
vrata za nama, civiiima. Upali smo u klopku, kao pacovi.

io
 Kad se čovek već nade unutra, e onda je zaista za-
glavio. Popeli su nas na konje i pošto smo tako proveli
dva meseca, opet nas vratiše u pešake. Možda zato što je
ono bilo skupo'. Najzad, jednog jutra, pukovnik je tražio
svog konja, posilni mu beše otišao s konjem, nije se znalo
kuda, verovatno na neko mestašce gde kuršumi nisu
proletali tako silno kao nasred puta. jer smo se najzad
baš tu našli, pukovnik i ja, nasred srede puta, ja sam držao
delovodnik u koji je on upisivao naredbu.
Daleko na putu, čak tamo dokJe jedva okom dosežeš,
bile su dve crne tačke, nasred puta kao i mi, samo to su
bila dva Nemca vrlo zaposiena pucanjem već dobrih
četvrt. časa.
On, naš pukovnik, možda je i znao našto su ti Ijudi
pucaii, možda su i Nemci znali, ali ja zaista nisam znao.
Koliko god sam prebirao po pameti nisam mogao da
pronadem šta sam se to zamerio Nemcima. Uvek sam bio
vrlo Ijubazan i vrlo učtiv prema njima. Pomalo sam ih
i poznavao, Nemce, čak sam išao i u njihovu školu kad
sam bio mali, tamo u okolini Hanovera. Govorio sam i
njihov jezik. Beše to onda gomiJa drekavih kretenčića,
bJedih i podmuklih očiju kao u vukova, odlazili smo posle
škole zajedno da se hvatamo s curicama po okolnim šu-
marcima, a i gađali smo iz Juka i pištolja, koje smo kupo-
vali za četiri marke. Pili smo slatko vino. AJi od toga pa

n
do ovog sad pucanja u nntaru, i to čak bez da su prvo
prišli da nam to kažu, i to nasred puta, e tu je bilo razlike,
čak bih rekao čitav ponor. I te kolike razlike.
Rat ti je, u stvari, bio sve ono što ne razumeš. To
tako nije mogio dalje da ide.
Da se u tim ijudima nije dogodilo nešro vrlo čudno?
Nešto što ja nikako nisam mogao da osetim, ama baš
nikako. Mora da nisam na vreme primetio...
Moja se osećanja prema njima uopšte nisu promenila.
Nekako sam želeo, uprkos svemu, da pokušam da shvatim
njihovu surovost, ali sam još više želeo, snažno, apsolutno,
konačno, da odem odavde, toliko rni se sve to odjednom
učinilo kao posledica neke užasne greške.
»Kad je već tako, šta se tu može, sem da čovek zbri-
še«, pomislih najzad...
Iznad naših glava, na dva milimetra, na milimetar
možda od slepoočnice, treperili su jedan za drugim oni
dugi čelični konci koje iscrtavaju kuršumi u vrelom let-
njem vazduhu, pokušavajući da vas ubiju.
Nikad se nisam osetio tako izlišan kao medu tim
zrnima i na svetlosti toga sunca. Ogromno, sveopšte za-
vitlavanje.
Bilo mi je u tom času tek dvadeset godina. Opusteli
salaši u daijini, prazne i otvorene crkve, kao da su seijaci
iz ovih zaselaka otišli na obdanicu, svi, na neko siavlje
na drugom kraju sreza i ostavili nam rta poverenje sve
što imaju: zemlju, kola s rudama koje štrče uvis, svoje
njive, zabrane, drum, drveće, čak i krave, psa na lancu,
sve to! Da mirno radimo šta hoćemo dok oni nisu tu.
Reklo bi se — lepo od njih. »Ipak, da nisu negde na dru-
gom mestu«, pomislio sam, »da ovde još ima ijudi, ne
bismo se sigurno ovako bestidno ponašali! Ovako ružno!
Ne bismo smeli, pred njima!« Aii nije bilo više nikog
da nas vidi. Sami smo bili, kao miadenci koji predu na
svinjartje čim odu gosti.
Misiio sam takode (čučeći iza drveta) da bih baš
voleo ovde da vidim Deruleda, o kome su mi toliko pri-

12
čali, da mi objasni šta on radi kad ga udari zrno posred-
srede.
Oni Nemci, zgureni kraj puta, uporni i neumorni
strelci, gadaii su loše, samo činilo se da imaju metaka
riapretek, verovatno pune magacine. Rat, po svemu su-
deći, nije bio završen! Naš pukovnik, što jest’ — jest’ ,
pokazivao je zaprepašćujuću hrabrost! Šetkao se samom
sredinom puta, pa uzduž i popreko-kroz kišu zrna, prosto
kao da čeka prijatelja na peronu železničke stanice, jedino
je bio malo nestrpljiv.
A pre svega, odmah to da kažem, selo nikad nisam
mogao da vidim, uvek mi je izgledalo tužno, s beskraj-
nim blatom, kućama u kojima nema ljuđi, putevima koji
ne vode nikud. A kad se još i rat doda tome, zaista je
neizdržljivo. Počeo je i vetar, oštar s obe strane jarka
topole su mešale šuštave rafaJe lišća s kratkim suhim
pucnjevima koji su odande dolazili prema nama. Ti ne-
poznati vojnici su nas stalno promašivali, ali tako opko-
Ijeni hiljadama smrti mislili smo da smo u njih umotani.
Nisam smeo ni da se mrdnem.
Ovaj pukovnik je, stvarno, pravo čudovište! Sada,
u to sam bio siguran, taj stvor gori od psa nije mogao
ni da zamisli da bi mogao da pogine. Istovremeno shvatih
da takvih junaka mora biti mnogo u našoj vojsci, a sigurno
ih ima još toliko i u vojsci preko puta. Ko zna koliko?
Jedan, dva, više miliona možda? U tom času mi se strah
pretvori u paniku. S takvim stvorovima ova paklena
budalaština mogla bi da potraje beskonačno... Zašto bi
i prestajali? Nikad nisam jače osetio neumitnost osude
ljudi i stvari.
»Zar sam ja jedina kukavica na zemljinoj kugli?«
pomislih. Kakav užas!... Izgubljen izmedu dva miliona
ludaka, razbesnelih heroja, naoružanih do zuba? Onih
pod šlemom, i bez šlema, onih bez konja i na konju, na
motociklu, onih što urlaju, onih u automobilima, onih
što zvižđe, pucaju, prikradaju se, lete, puze, kopaju, pro-
vlače se, jašu stazama, puškaraju, zatvoreni na zemlji

13
kao u kakvoj ludnici, kao da hoće sve da unište: Nemačku,
Francusku i kontinente, sve što diše, da unište, bešnji
od pasa, zaljubljeni u svoje besnilo (što se psima ne dešava),
sto hiljada puta bešnji od hiljadu pasa i koliko puta po-
kvareniji. Lepo nam se pišei Zaista, to sam sad shvatio,
upetliao sam se u apokaliptički krstaški rat.
Čovek je pred užasom nevinašce, kao i pred uživa-
njem. Zar sam mogao i naslutiti ovaj užas kad sam krenuo
s Trga Kliši? Ko je mogao i da zamisli, pre no što zaista
uđe u rat, sve to što krije gadna herojska i lenja duša
Ijudi? A kad sam zapao u ovu masovnu jurnjavu ka op-
štem ubistvu, ka vatri... Krenulo je to iz dubina i, eto,
buknulo je.
Pukovnik je i dalje bio miran, gledao sam ga, stojeći
na nasipu primao je pisamca od generaia i cepao ih u sitne
komadiće, pošto ih je bez žurbe pročitao pod Iđšom
metaka. Zar ni u jednom nije bilo naređenja da se smesta
prekine ova odvratna stvar? Zar mu niko odozgo nije
rekao da je u pitanju zabuna? Užasna greška? Pogrešno
bačena karta? Da su se prevarili? Da su hteli da izveđu
kao bajagi manevre, a ne ubistva? Ali ništa! »Nastavite,
pukovniče, na dobrom ste putu!« Eto šta mu je vero-
vatno pisao general De Antrej iz divizije, naš glavni šef,
onaj od koga je svakih pet minuta primao pisamce po
vojniku za vezu, svaki put sve zeienijem i zbunjenijem od
straha. S tkn plašljivim momkom bih se pobratimio!
Ali ni za bratimljenje nije bilo vremena.
Nije, dakie, bilo greške. Sve ovo što se ovde radilo,
ovo pucanje jednih na druge, čak i nasumce, sve to nije
bilo zabranjeno! Spadalo je to u one stvari koje možeš
da radiš a da pri tom ne zaradiš dobru sučku. To su čak
priznavali, verovatno i pođržavali, i ozbiljni ljudi, kao
lutriju, veridbu, lov na konjima!... Molim lepo! Iznenada
sam sagledao rat u celini. Izgubio sam nevinost. Treba
biti skoro sam pred njim, kao što sam se ja naŠao u ovom
trenutku, da bi ga čovek dobro viđeo, gada, i spreda
i s profila. Zapalili su rat između nas i onih preko puta

14
i sad se to razgorelo! Kao struja između dva ugljena ele-
menta u lampi sa Vokinim iukom. A ugljen nije bio ni
blizu đogorevanja! Sve će nas satrti, i pukovnika kao i
sve ostalej, ma koliko on izgledao mangup, a njegova
lešina neće dati više pečenja od moje kad ga struja, dola-
zeći s one strane, udari među plećke.
Ima mnogo načina da te osude na smrt! Eh, šta bih
đao u ovom trenutku da se nađem negde u zatvoru, umesto
ovde, ja, budala! Da sam, na primer, kad je to bilo lako,
predostrožno negde nešto ukrao, dok je za to joŠ bilo
vremena. Ništa čovek ne misli! Iz zatvora izađeš živ,
a iz rata ne! Sve ostalo su samo reči.
Da mi je samo bilo još vremena, ali nije ga više bilo.
Ničega više nije bilo što bi se dalo ukrasti. Kako bi mi
bilo lepo u nekom tihom malom zatvoru, mislio sam,
gde kuršumi ne zvižde! Nikad ne zvižde! Znao sam jedan
zatvor, spreman, na suncu, u toplom! Sanjao sam o za-
tvoru u Sen-Zermenu, tako blizu šume, poznavao sam
ga dobro, nekad sam onuda često prolazio. Kako se čovek
menja! Bio sam dete, tada me je zatvor plašio. Još nisam
poznavao ljude. Nikad više neću verovati u ono što oni
govore, u ono što misle. Ljudi i samo Ijudi se treba pla-
šiti, uvek.
Koliko još treba da traje ovo njihovo ludilo dok se
najzad ne zaustave, iscrpljeni? Čudovišta! Koliko ovakav
napad može da traje? Mesecima? Godinama? Koiiko?
Možda dok svi ne izginu, svi ludaci? Do poslednjeg?
I pošto su događaji već krenuli očajnim tokom, reših se
da sve stavim na kocku, da učinim i poslednji, krajnji
korak, da pokušam, ja, sasvim sam, da zaustavim rat!
Bar u ovom kraju gde sam se ja našao.
Pukovnik se šetkao tu, na dva koraka, hteo sam da mu
se obratim. Nikad dosad to nisam činio. Sad je bio tre-
nutak da se na to usudim. Došli smo dotle da bih teško
mogao išta da izgubim. »Šta hoćete ?« upitaće me on,
zamišljao sam, vrlo iznenađen mojom smelošću da ga
uznemirim. Objasniću mu onda stvari onako kako sam

15
ih ja video. Videćemo šta on o tome misli. Glavno je
objasniti se u životu. Dvojici je to lakše nego čoveku
samom.
Upravo sam hteo da učinim taj presuđni korak, kad,
baš u tom času, stiže do nas trčećim korakom, premoren,
razglavljen, jedan konjanik-pešak (kako se to onda go-
vorilo) sa prevrnutim šlemom u ruci kao Velizar, i drh-
teći, sav ubrljan blatom, lica još zelenijeg no u onog dru-
gog kurira. Mucao je i izgledao kao da se s neviđenim na-
porom izvukao, taj konjanik, iz groba, i da mu je još od
toga muka. Ni njemu se, aveti jednoj, izgleda nije dopa-
dalo ovo pucanje. Da li je i on predviđao ono što i ja?
— Šta je sad? — upita pukovnik kratko, grubo,
besno, ošinuv ovu avet nekakvim čeličnim pogleđom.
Videvši tog odvratnog konjanika tako nepropisnog
izgleda i uz to izbezumljenog, naš se pukovnik ozbiljno
naljuti. Strah nije mogao da smisli. Beše to očigledno.
šlem u ruci, kao polucilinder, zaista je to biio neprilično
u našem jurišnom puku, puku koji je kretao u rat. Izgle-
dalo je kao da ovaj konjanik-pešak pokorno ratu skida
kapu prilazeći mu.
Pod prezrivim pogledom teturavi glasnik stade mir-
no, s malim prstom na šavu pantalona, kao što je red u
takvom slučaju. Tako ukrućen klatio se u mestu, znoj mu
se slivao niz remen pod bradom, a vilice su mu se toliko
tresle da je ispuštao prigušene glasove kao štene u snu.
Nije se moglo razabrati da li hoće nešto da kaže ili plače.
Naši Nemci, čučeći na samom kraju puta, baš su
promenili oruđe. Sad su nastavili sa svojim giupostima
uz pomoć mitraljeza, pucketalo je kao da se pale čitave
kutije šibica, a svud oko nas leteii su rojevi razbesnelih
metaka, ljutih kao zolje.
Čovek ipak uspe da iz usta ispusti nešto razgovetno.
— Narednik Barus je poginuo, gospodine pukov-
niče — izgovori u jednom dahu.
— Pa šta?

16
 — Poginuo je dok je išao po kola hleba na putu za
l'.trap, gospodine pukovniče!
— Pa šta?
— Raznela ga je granata!
— Pa šta, bogamu!
— Pa to, gospodine pukovniče!
— To je sve?
— Da, sve, gospodine pukovniče.
— A hieb? — upita pukovnik.
I to je bio kraj dijaloga, jer, sećam se dobro, jedva
je stigao da kaže: »A hleb?« I to je bilo sve. Posle toga
vatra i buka uz to. Aii buka kakvu čovek nikad ne bi mo-
gao ni da zamisli. Toliko nam je ispunila oči, uši, nos,
usta, sve odjednom, ta buka, da sam se i sam pretvorio
u vatru i buku.
Aii ne, vatra je nestala, a buka je još dugo brujala
u mojoj glavi, dok su mi ruke i noge drhtale kao da mi
ih neko s leđa trese te hoče da se otkače, a eto ipak su
ostale. U dimu, koji je još dugo štipao za oči, ostao je
oštar miris baruta i sumpora kao da hoće da pobije sve
stenice i buve na svetu.
Odmah potom setio sam se narednika Barusa, koji
jc bio raznet, kako nam to onaj momak reče. Baš dobro,
pomislio sam: »Jedna velika mrcina manje u puku!« Hteo
je da me izvede pred Ratni sud zbog jedne konzerve.
»Svakom svoj rat«, rekoh u sebi. Ako se tako uzme,
treba priznati da rat s vremena na vreme kao da nečemu
i posluži! Znao sam još trojicu-četvoricu u puku, sve
velika đubreta, kojima bih rado pomogao da dođu do
svoje granate kao Barus.
A pukovniku, eto njemu nisam želeo zlo. Ipak, i
on je poginuo. Prvo ga nisam video. Zato što je bio od-
bačen na nasip, eksplozija ga je oboriia na bok i odbacila
u naručje onom konjaniku-pešaku, glasniku, s kojim je
isto tako bilo gotovo. Zagrlili su se sad, zauvek, samo u
konjanika nije bilo glave, ostala je rupa iznad vrata, puna
krvi, koja je krčkala i mućkala kao slatko u šerpi. Pukov-

17
niku je bio otvoren trbuh, lice iskeženo. Mora đa ga je
zabolelo u času kad ga je raspalilo. Tim gore po njega!
Da se sklonio ćim su zazviždala prva zma, to mu se ne bi
desilo,
Sve je to meso užasno krvarilo.
Granate su se još rasprskavale levo i desno od scene.
Napustio sam mesto dogadaja, jer nisam tvrdoglav,
i te kako srećan što imam lep povod da zbrišem. Čak sam,
čini mi se, i pevušio, teturajući se kao kad se čovek vraća
s dužeg veslanja, pa mu noge maiko klecaju. »Samo jedna
granata! Ipak brzo sređuju stvari, samo jednom granatom!«
govorio sam sam sebi. »Vidi, vidi!« ponavljao sam sve
vreme, »Vidi, vid i!«
Nikog više nije bilo na kraju puta. Nemci su otišli.
Medutim, tu sam vrlo brzo naučio da se ubuduće treba
kretati samo od stabla do stabla. Žurilo mi se da stignem
do logora i čujem da li ih je još koliko iz puka poginulo
u 'izviđanju. Mora da postoje neke smicalice, razmišljao
sam, da padneš u zarobljeništvo! ... Tu i tamo dronjci
oštrog dima zakačinjali su se za grudve zemlje. »Možda
su dosad svi izginuli?« pitao sam se. PoŠto baš ništa
neće da shvate, bilo bi najbolje i najpraktičnije da svi
što pre izginu... Tako bismo s tim odmah završili...
Otišli bismo kući... Možda bismo opet trijumfalno pro-
šli Trgom Kliši... Samo jedan ili dvojica preživelih.
U mojim sanjarijama... Simpatični i kršni momci iza ge-
nerala, a svi ostali bi izginuli kao pukovnik... kao Ba-
rus... kao Vanaj (još jedan gad) ... itd. Zasuli bi nas od-
likovanjima, cvećem, prošli bismo kroz Trijumfalnu ka-
piju. Ušli u restoran, tamo bi nas častili, ništa ne bismo
plaćali, nikad više u životu! »Pa mi smo heroji!« rekli
bismo kad dode do plaćanja... »Branioci domovine!«...
I to bi bilo đovoljno!,., Plaćali bismo francuskim zasta-
vicama!... Kasirka bi, šta više, odbijala da primi novac
od heroja i joŠ bi nam ga i davala, uz poljupce, dok prola-
zimo kraj njene kase. Tako bi vredelo živeti!
Bežeći, primetih da mi ruka krvari, samo malo, rana
sasvim nedovoljna, ogrebotina. Trebalo je sve iznova
početi.
Opet je počela kiša, flandrijska polja su slinavila
prljavu vodu. Dugo još nikog nisam sreo, samo vetar
i maio posle sunce. S vremena na vreme, ne znam odakle,
potražilo bi me kroz vazduh i sunce neko veselo zrno,
uporno u nameri da me ubije u ovoj osamljenosti, baš
mene. Zašto? Nikad više, ma živeo i sto godina, neću se
šetati poljem. Zakleo sam se.
Iduči tako pravo, setio sam se sinoćnje svečanosti.
Na livadi, gde se održavala ta svečanost, na padini bre-
žuljka, pukovnik je svojim snažnim glasom harangirao
puk: »Glavu gore!« rekao je... »Glavu gore i živela Fran-
cuska!« Kad čovek nema mašte umreti ne znači ništa,
kad je ima, umreti znači nešto užasno. To je moje mišlje-
nje. Nikad nisam toliko stvari shvatio odjednom.
Pukovnik nikad nije imao mašte. Sva nesreća tog
čoveka poticala je odatle, a naša pogotovu. Zar sam ja
jedini u celom puku imao mašte da zamislim smrt? Više
bih voleo da moja smrt zakasni... Dvadesetak godina...
Tridesetak godina... Čak i više, u odnosu na ono što su mi
namenili odmah: da zagrizem flandrijsko blato, da mi ono
napuni usta, i više od usta, razvučenih do ušiju gelerom.
Čovek ima pravo na svoje mišljenje o sopstvenoj smrti. Ali
kuda sad? Pravo napred? Leđa okrenutih neprijatelju? Ako
me žandari uhvate u skitnji, čini mi se da će sa mnom biti
brzo gotovo. Sudili bi mi iste večeri, na brzu brzinu,
preko kolena, u učionici raspuštene škole. Mnogo je bilo
praznih učionica tu gde smo se muvali. Poigrali bi se su-
đenjem i sa mnom, kao što se igra kad učitelj ode. Visoki
činovi za katedrom, sedeći, a ja bih stajao, s lisicama na
rukama ispred malih klupa. Ujutru bi me streljali: dvade-
set metaka plus jeđan. Dakle?
I opet sam pomislio na pukovnika, hrabrog kakav je
bio, s oklopom, šlemom i brkovima. Kad bi ga prikazali
u nekom mjuzik-holu onakvog kakvog sam ga ja video
da se šeta kroz kuršume i granate, bila bi to pređstava i

19
te kakva, da ispuni ondašnju Alhambru, bacio bi u za-
senak Fragsona, glavnu zvezdu onog doba o kome vam
govorim. Eto šta sam ja mislio. Dole giave! mislio sam ja.
Posle časova i časova pritajenog i opreznog hoda
najzad ugiedah naše vojnike ispred zaseoka od nekoliko
imanja. Bila je to naša predstraža. Predstraža eskadrona
koji se tu ulogorio. Nijeđan od njih nije poginuo, rekose
mi. Svi živi! A ja sam doneo krupnu novost: »Pukovnik
je poginuo!« doviknuh im, dm sam se približio straži.
»Bar pukovnika ima napretek!« odgovori mi kao iz ru-
kava kaplar Pistil, koji je bio na straži, a pored toga i
požarni.
— Dok ne zamene pukovnika, hajde sađ, rotkvo
jedna, za sledovanje klope s Ampujem i Kerdonkifom,
i svaki da uzme po dva džaka, tamo iza crkve se deli...
Vidiš tarno!... I nemoj opet da mi donesete same koske
kao juče i gledajte da mi budere ovde u jedinici pre mraka,
bitange!
I tako nastavismo put sva trojica.
»Ubuduće ništa više neću da im pričam«, mislio sam
uvredeno. Bilo m) je jasno da ne vredi govoriti tim zvrn-
dovima o drami koju sam ja video, bila bi to prosto suva
šteta govoriti ovim smradovima, dockan je, više ih to ne
zanima. A samo osam dana ranije bila bi sigurno četiri
stupca u novinama, i moja fotografija, povodom smrti
pukovnika, koja se tako odigrala. Divljaci!
I tako se na jednoj avgustovskoj livadi delilo meso
za ceo puk — u hladu trešanja vec opaijenih zrelim letom.
Na rasprostrtim džakovima i šatorskom krilu, čalt i po travi,
bilo je na kilograme rasturenih škembića, loja u žutim
i beiim pahuljama, rasporenih ovaca s drobom u neredu,
koji se cedio nestašnim potočićima u okolno zelenilo,
čitav vo rasečen na dve polutke visio je na drvetu, a četiri
pukovska kasapina upinjala su se psujući da iz njega iz-
vuku drob. Oštro $u $e jedinice svađale oko masti, a na-
ročiio oko bclih bubrega, okružene rojevima muva, kakve

20
se vidaju samo u takvim prilikama, krupne 1 milozvučne
kao ptičice.
I opet krv, mnogo krvi svuda, po travi, u raziivenim
haricama koje se sustižu u traženju dobrog pada. Klali
mi poslcdnju svinju na nekoliko koraka odatle. I več su
-sc četvorica Ijudi svadala s kasapinom oko iznutrica.
— Eh, lopove, ti si juce maznuo ružul
Stigao sam još dva-tri puta da pogleđam tu svadu
oko hrane, oslanjajući. se na neko stablo i podlegao sam
neođoijivoj potrebi da povraćam, i to ne malo, već do
besvesu.
Vratiii su me do bivaka na nosiiima, pošto su xni
prethodno digli moja dva sivomaslinasta piatnena džaka.
Probudilo me je novo kaplarovo psovanje. Rat ni-
kako da prodc.

n
 Svašta se dešava, pa je tako i na mene došao red
da postanem kaplar krajem tog istog avgusta. Često su
me slali da sa patrolom za vezu od pet ljudi donosim na-
ređenja generala Antreja. Ovaj je bio sitan, ćutljiv čovek,
i na prvi pogled ne bi se reklo ni da je surov ni da je heroj.
Ali trebalo se čuvati... Izgledalo je kao da iznad svega
ceni svoju udobnost. Čak je bez prestanka mislio na nju,
pa iako smo već više od mesec đana bili zabunjerti povlače-
njem, on se ipak izđirao na sve i svakog ako ordonans
oficir ne bi uspevao da mu odmah po doiasku u logor
u svakom mestu nađe čist krevet i moderno opremljenu
kuhinju.
Štapskom ađutantu, uprkos četiri širita, ta briga za
udobnost zadavala je mnogo muke. Kuhinjski zahtevi
generala Antreja išli su mu na živce. Utoliko pre što on,
žut, čiraš i mučen zatvorom, nije nimalo mario za jelo.
Ipak je morao da jede rovita jaja za generalovim stolom
i da siuša njegove jadikovke. Vojnik je vojnik. Međutim,
nije mi polazilo za rukom da ga sažaljevam, jer je bio —
kao oficir — pravi gad. Sudite i sami. Pošto smo se dakle
vukli do večeri od puta do kote, od lucerke do šargarepe
i ipak najzad staii da bi naš general negde prenočio, njemu
su tražiii i nalaziii mirno seio, u dobrom zaklonu gde
vojska još nije logorovala, a ukoliko bi bilo vojske u selu,
ona bi se brzo pokupiila, izbacivali bi je prosto na ledinu,
čak i ako je već složila puške u kupe.

12
 Selo je bilo rezervisano samo za štab, njegove konje,
njegovu komoru, njegov prtljag, i za tu bitangu major-
sku, Zvao se Penson, taj gad, major Penson. Nadam se
da je već crk’o dosad (i da mu smrt nije bila laka). Ali u
vreme moje priče bio je i te kako živ taj Penson. Svake
večeri bi okupio vod za vezu i dobro bi nas izgrdio da bi
nas održao u formi i probudio žar u nama. Slao nas je do
sto đavola, nas koji smo se čitavog božjeg dana vukii
za generaJom. Sjaši! Na konja! Sjaši! I dotrčavaj s poru-
kama odavde-odande. Mogli su i da nas udave kad se to
sve završi. Bilo bi to prostije za sve.
— Odlazite svi! Odlazite u svoj puk! I to trkom!
— urlao bi.
— Gde je sad puk, gospodine majore? — pitali
bismo mi.
— U Barbanjiju.
— A gde je Barbanji?
— Onamo.
Onamo, kuda je on pokazivao, bila je noć kao i svu-
da unaokolo, ogromna noć koja je proždiraia put na dva
koraka od nas i iz mraka je provirivao kao jezičak samo
krajičak puta.
De sad potraži taj njegov Barbanji na kraju sveta!
Trebalo bi žrtvovati čitav eskadron da bi se našao taj njegov
Barbanji. I to eskadron junaka. A ja, pošto nisam bio ju-
nak i nisam video nikakav valjani razlog đa budem hra-
bar, meni je, razume se, bilo još manje stalo da nađem
taj njegov Barbanji, koji je on, uostalom, pominjao ona-
ko, nasumce. To je bilo kao kad bi neko pokušavao da
užasnom grdnjom u meni probudi želju da se ubijem. Za
takve stvari čovek je obdaren ili nije.
Za sav taj mrak, tako gust da ti se činiio da nećeš
više videti ruku ispružiš li je samo malo đalje od ramena,
znao sam samo jedno, ali to sam znao sasvim izvesno,
da je pun ogromnih i nebrojenih ubilačkih namera.
Ova štapska njuška kao da je jeđino želela, čim pad-
ne mrak, da nas pošalje u smrt, a to ga je hvatalo ponekad

23
čim sunce zađe, Malo smo se s njim natezali inercijom,
uporno smo se pravili da ga ne razumemo, grčevito smo
se kako-tako držali za tihi logor sve dok smo mogli,
ali kad više nismo videli drveće, trebalo je najzad pristati
da se malčice primaknemo smrti: generaiova večera je
bila gotova.
Od tog časa sve se zbivalo slučajno. Dešavalo se da na-
demo, ali se dešavalo i da ne nađemo puk i taj njegov Barba-
nji. A nalaziii smo ga obično greškom, jer bi straže zaštitnog
bataljona pripucale na nas kad bismo se primakli. Tada
smo morali da se javimo i tako bi nas prepoznali. Ostatak
noći bismo obavezno provodili u svakakvim požarče-
njima, prenoseći bale zobi i kofe vode u ogromnim koli-
činama, a drali bi se na nas dok nam se od grdnji i umora
ne bi u glavi zavrtelo.
Ujutro bismo opet odlazili sva petorica — vod za
vezu — do štaba generala Antreja da nastavimo rat.
Obično nismo nalazili puk i dočekivali bismo jutro
lutajući unaokolo oko sela, nepoznatim putevima, po ivici
evakuisanih zaselaka i podmuklih šipraga, a izbegavali
smo ih koliko god smo mogli zbog nemačkih patrola.
Negde smo ipak morali biti dok ne svane, negde u noći.
Sve se nije moglo izbeći. Od tog doba znam šta oseća
zec u šumi.
Čudna je stvar samilost. Da je ko rekao majoru Pen-
sonu da je podli kukavički ubica, pričinio bi mu ogromno
zadovoljstvo dajući mu priliku da nas odmah izvede na
streljanje pređ vod kapetana žandarmerije, koji mu je
stalno bio za petama i koji je baš to imao u glavi. Nije se
na Nemce oštrio taj žandarmerijski kapetafl!
Tako smo, dakle, noćimU morali da izbegavamo
zasede, a tih blesavih noći držala nas je jedino nada, sva-
kim đanom sve nerazumnija, da ćemo izvući živu glavu,
jedino ta nada i uz nju misao da nikad, ukoliko se izvu-
čemo, nećemo zaboraviti, apsoiutno nikad, da smo na
zemljinoj kugli pronašli čoveka po obličju kao vi ili ja,
ali većeg lcŠinara od krokodila i ajkula, koji plivaju iz-

2-4
medu dve vode otvorenih čeljusti oko brodova sa sme-
ćem i trulim mesom, čekajud da ovi sve to izruče u more
na pučini kod Havane.
Najteži je poraz kad se zaboravi, a naročito kad se
zaboravi ono od čega si crkavao, i to crkavao nikako ne
shvatajući kako uopšte Ijudi mogu da budu takva dubreta.
I kad se nadeš na ivici rake, nečeš se praviti važan, ali
nećeš zaboraviti, jer sve treba ispričati ne menjajući ni
reč, sav onaj pokvarenjakluk koji si video u ijudi, a onda
možeš da pljuneš i mirno sideš u raku. To je posao koji bi
opravdao čitav jedan život.
Ja bib rado dao ajkulama za klopu majora Pensona,
a i onog žandara pride, koliko da ih naučim redu, a i svog
konja — da se ne muči više, pošto nesrećnik više nije imao
leda — u bol su se pretvorila — već samo dve rane pod
sedlom, svaka kao moje dve šake, vlažne žive rane iz kojih
se duž ćebeta obilato ceđio gnoj sve do tetiva. I na njemu
je trebalo kasati, jedan, dva... Uvijao se od kasanja. Ali
konji su još strpljiviji od ljudi. Talasao se u kasu. Morao
sam da ga ostavljam napolju. U ambaru se od smrada iz
njegovih rana tako osećalo da se čovek gušio. Kad bih
ga uzjahao, njega je tako bolelo da se povijao, kao da mi
olakša, a trbuh mu je onda đosezao do kolena. Čovek bi
rekao da uzjahuje magarca. Istina, bilo mi je tako lakše, priz-
najem. I sami smo bili iznureni od sve te gvoždurije koju
smo vukii na glavi i ramenima.
General Antrej, u rekviriranoj kući, čekao je večeru,
Sto je bio postavljen, a lampa na svom mestu.
— Gubite se svi, bogamu — opet nam je naredivao
Penson, mašući nam fenjerom pred nosevima. —- Sad
ćemo sesti za sto! Neću više da ponavljam! Ma boće Ij
već jednom ove mrcine otići? — urlao je. Čak mu se od
besa, dok nas je slao da crknemo, na bledim obrazima
javljalo malo boje.
Ponekad bi nam generalov kuvar doturio neko par-
čence pre no što bismo otišii, general je i tako imao suviše
klope, jer je prema pravilima službe dobijao četrdeset

2-5
sledovanja samo za sebe. Nije više bio mlad. Čak je bio
sasvim blizu penzije. Nije ispravljao kolena u hodu. A
kao da je i brkove farbao.
Na slepoočnicama su mu krvni sudovi, to se lepo
viđelo pri svetiosti Jampe dok smo odlaziii, iscrtavaJi
vijuge kao Sena na izJazu iz Pariza. Ćerke su mu bile od-
rasle — govorilo se — neudate i, kao i on, nimalo bogate.
Možda je zbog tih uspomena izgledao tako sitničav i
džangrizav kao stari pas, poremečen u svojim navikama,
koji pokušava da pronade svoju korpu s jastukom bilo
gde, tamo gde mu otvore vrata.
Voleo je lepe vrtove i ruže, nije propuštao nijedan
ružičnjak kud god smo prolaziii. Generalima nema ravna
kad je u pitanju Ijubav za ružičnjake. To je stvar poznata.
Ipak bismo krenuli. Muka je bila naterati rage u kas.
Bilo ih je strah da se pokrenu, prvo zbog rana, a drugo,
plašile su se i nas, a i noći, plašile su se svega, jednom
reči! Mi takode! Po deset puta smo se vraćali i pitali majora
za put. Po deset puta nas je on nazivao lenštinama i po-
kvarenim zabušantima. Najzad bismo mamuzajući prešli
i poslednju predstražu, rekli lozinku i naglo zaronili u
pustoiovinu, u mrak te ničije zemlje.
U tom silnom lutanju s kraja na kraj mraka najzad
bismo počeli i da naziremo put, bar nam se tako činiSo...
Čim bi jedan oblak bio malo svetliji od ostalih, mi bismo
govorili da nešto vidimo. Ali ispred nas je jedino bio
izvestan odjek, koji je odlazio i vraćao se, ođjek topota
konja u kasu, topota koji te guši, ogroman, toliki da želiš
jedino da ga se nekako otreseš. Kao da su topotali do neba
i pozivali sve konje koliko ih je na svetu ne bi ii se ogla-
sili, ne bi li nas poubijali. Uostalom, to se dalo urađiti
i levom rukom i jednim jedinim karabinom, samo je tte-
balo povući oroz iz zasede kraj drveta. StaJno sam mislio
da će prvi zrak svetlosti koji ugledamo biti blesak puš-
čanog pucnja — i kraj.
Eto, tek četiri nedelje je rat trajao, a mi smo već bili
tako umorni, tako nesrećni, da sam ja od tolikog umora
i/gubio uz put nešto od svog straha. Mučenje dano-noć-
min secanjima i naredbama širitlija, naročito onih na dnu
lcstvice, glupljih, podmukJijih i ogorčenijih no ikad,
najzad je i one najupornije pokolebalo u uverenju da još
vredi živeti.
A tek želja da čovek ode! Da se ispava! To pre svega!
A kad ne možeš više ni da odeš da sđ ispavaš, onda ti želja
rx životom iščili sama od sebe. Dokle god budemo u ži-
votu moraćemo da se pravimo da tražimo puk.
Da bi u mozgu jedne kukavice misao sastavila krug,
mnogo stvari mora da joj se desi, i to priSično surovih
Mvari. Čovek koji me je prvi put naterao da mislim o svom
hvotu, da zaista mislim, da razmišljam praktično i na svoj
način, bio je bez ikakve sumnje major Penson, ona mu-
rllačka njuška. Mislio sam, dakle, o njemu, i to iz sve snage,
klateći se pod punom opremom, povijajući se pod teretom
gvožđurije, ja — rekvizita i statista u nemogućoj medu-
tiarodnoj predstavi u koju sam uleteo pun oduševljenja...
l'o sam priznavao.
Svaki metar pomrčine ispred nas bio je novo obe-
ćanje završetka, mogućnosti da se crkne, samo kako?
JJ svemu tome samo je jedno bilo nepredvideno: uniforma
i/.vršioca. Hoće !i biti neko s ove strane? Ili neko od
preko puta?
Ništa ja njemu, Pensonu, nisam bio kriv! Uostalom,
ni njemu, ni Nemcima. S glavom kao trula breskva i če-
tiri širita što su blistali posvuda od glave do pupka, ufi-
tiljenih brkova i šiljastih kolena, i s durbinom koji mu je
visio oko vrata kao kravi zvono i s mapom i/1000, zašto
onda? Pitao sam se kakav to bes tera tog tipa da šalje
druge da pocrkaju? One druge koji nemaju mapu.
Nas četiri konjanika na putu dizali smo buku kao
čitavo pola puka. Morali smo se čuti na četiri časa hoda,
ali možda nisu hteli da nas čuju. Ta je mogućnost bila
dozvoljena. Možda su nas se Nemci plašili? K o zna?
Mesec dana nespavanja pritiskivalo nam je kapke,

2-7
eto šta smo nosili i još toliko na potiijku, pored kilograma
gvožđurije.
Moji konjanici iz pratnje loše su se izražavali. Jedva
bi ponešto rekli, da pravo kažem. Bili su to momci iz
zabačenih krajeva Bretanje, a na odsluženju roka, i sve
ono što su znaii nisu poneli iz škole već iz vojske. Te ve-
čeri sam pokušao da malo porazgovaram o selu Bar-
banji s onim kraj sebe, koji se zvao Kersizon.
— Čuj, Kersizon — kažem mu ja — ovde smo u
Ardenima, znaš... Vidiš li ti štogod ispred nas? Ja ne vidim
ništa.
— Mračno je kao u guzici — odgovori mi Kersi-
zon. Bilo je to dovoljno.
— Slušaj, a da nisi čuo da se govori o Barbanjiju
tokom dana? Gde mu to dođe? —■ opet ga ja pitam.
— Ne.
I eto.
Nikad nismo našli Barbanji. Vrteli smo se unaokolo
do jutra i došli do nekog drugog seia i tu nas je čekao
čovek s durbinom. Njegov general je pio kaficu pod ve-
njakom pred kućom predsednika opštine kad smo stigli.
— Ah, kako je lepo biti mlad, Penson! — primeti
starac vrlo glasno svom štapskom oficiru, videći nas,
matorac, kako prolazimo. Pošto to reče, ustade i ode da
piški, a potom da se prošeta s rukama na pogrbljenim le-
đima. Bio je vrlo umoran tog jutra, došanu mi posilni,
general je loŠe spavao, nešto ga je muČilo, bešika, kako
se pričalo.
Kersizon mi je uvek isto odgovarao kad bih ga noću
ispitivao, to je najzad počelo da me uveseljava kao neka
smešna mana. Ponovio mi je joŠ dva-tri puta ono o mraku
i guzici, a onda je poginuo, ubijen je posle izvesnog vre-
mena na izlazu iz jednog sela, dobro se sećam, seia za koje
smo pogrešno mislili da je neko drugo, od vatre Francuza,
koji su pogrešno mislili da smo mi oni drugi.
I baš nekoliko dana posle pogibije Kersizona, raz-

z8
mislili smo i našli smo kao neki način, na veliko zadovolj-
m v o , da više ne lutamo noću,
DakJe, izbacuju nas iz logora, Dobro. Mi sad ćutimo.
Ne bunimo se. »Odlazite!« — urla kao i obično ona vo-
■ '.tana njuška.
— Razumem, gospodine majore!
I onda bismo krenuli prerha topu, i to hitro, sva
pctorica. Kao u kradu voća. Kraj je bio bregovit. Bila
|c tu Meza i njeni brežuljci s vinogradima, još nezrelo
^rožde i jesen i sela sva od drveta, dobro isušena za tri
lotnja meseca, dakle gorela su lako.
Primetili smo mi to jedne noći kad baš nikako nismo
znali kuda ćemo. Jedno selo, u koje je gledao top, još je
j»oreIo. Nismo prilazili blizu, ne suviše, gledali smo samo
poizdalje to selo, kao posmatrači, mogio bi se reći, sa
deset ili dvanaest kilometara razdaljine, na primer. I po-
tom su svake noći, u to vreme, sela plamtela na vidiku,
to se ponavljalo, bili smo okruženi kao nekim veiikim
krugom čudnih slavlja u svim tim mestima koja su gorela
ispred nas i s obeju strana, a plamen se dizao i lizao oblake.
Videli smo kako plamen sve proždire: crkve, am-
hare, jedan za drugim, srogove u kojima je plamen bivao
življi, viši no inače, pa gređe koje su se propinjale, sasvim
uspravne u noći, s bradicom od plamičaka, pre no što se
sruše u blesak.
Lepo se vidi kako gori jedno selo, ćak i na dvadeset
kilometara. Veselo izgleda. Zasdak, sav nikakav, koji
preko dana i ne primetiš, u dnu ružne dolinice, eto ne
može ćovek ni da zamisli noću, kad gori, kako to izgleda!
Reklo bi se Bogorodičina crkva! 1 požar traje ćitave
noći, čak i kad je sasvim malo selo, pri kraju liči na ogro-
man cvet, potom samo na pupoljak i onda više ništa.
Samo dim i uto svane.
Konje, onako osedlane, ostavljali smo na livadi po-
kra) nas i oni se nisu micali. A mi smo spavali na travi,
sem jednog koji bi čuvao stražu i smenjivali smo se, ra-

2-9
zume se. Ali kad možeš da giedaš požar, noć prolazi brže,
nije više mučno podnositi je, nije čovek usamljen.
Na nesreću, to sa selima nije potrajalo... Za mesec
dana, u tom kantonu nije više bilo nijednog. Na šume se
pucalo rakode iz topova. Šume nisu potrajale ni osam dana.
1 šume daju lepu vatru, ali slabo to traje.
Posle toga su kolone artiljerije zauzele sve puteve
idući u jednom smeru, a civili koji su bežali išli su u sup-
rotnom.
Jednom reči, mi više nismo mogli ni da idemo ni
da se vraćamo, morali smo da ostanemo tu gde smo.
Čekali smo da dode i na nas red da crknemo. Čak ni
general više nije mogao da se ulogori bez vojske. Najzad
smo svi spavali na otvorenom polju, bili generaii ili ne
bili. Čak i oni u kojima je još bilo ostalo malo srčanosti,
sad je izgubiše. Tih meseci su počeli da streljaju redove
da bi im podigli moral, i to u četama, a žandara su pohva-
ljivali u dnevnoj zapovesti za način na koji je on vodio
svoj mali rat, onaj duboki, istiniti, pravi.

30
 Posle predaha pojahali smo, nekoliko nedelja kasnije,
i krenuli prema severu. I zima je pošla s nama. Top nas
više nije napuštao. Medutim, Nemce smo sretali retko i
samo slučajno, čas nekog husara, čas nekoliko pešaka
tu i tamo, u žutom i zelenom, lepim bojama. Izgledaio je
kao da ih tražimo, aii bismo odlaziii dalje čim bismo ih
primetili. Svaki susret je ostavljao dva-tri konjanika da
lcže, čas njihova čas naša. A njihovi oslobodeni konji,
s uzvitlanim i zveckavim uzengijama, galopirali su u
prazno i leteli k nama iz daleka sa sedlima čudnih kolana
i od nove kože kao novčanici za Novu godinu. Pritrčavali
Nti našim konjima i smesta bi se sprijateljili. Imali su sreće '.
Jer mi nismo mogli to isto!
jednog jutra, vraćajući se iz izviđanja, poručnik
Scnt-Anžans je pozivao druge oficire da se uvere kako
on ne priča priče. »Posekao sam dvojicu sabljom« pričao
jc unaokolo, pokazujući svoju sabiju koja je, zaista, u
lankom žlebu za to predviđenom, bila.puna usirene krvi.
— Baš je sila! Bravo, Sent-Anžans! Da ste ga videli,
gospodo! Kakav juriš! — potvrdi kapetan Ortolan.
To se dogodilo u eskadronu kapetana Ortolana.
— Ništa mi od cele stvari nije promaklo! Nisam bio
daleko! Prvo vrhom u vrat spreda i desno!... Bum! Prvi
|c gotov!... Opet bod, ali pravo u grudi!... Levo! Proba-
tlanje! Pravi takmićarski nastup, gospodo!.., Još jednom

3i
bravo, Sent-Anžans! Dva kopljanika! Na kilometar odav-
de. Oba momka su još tamo! Usred oranice! Za njih je
rat završen, zar ne, Sent-Anžans? Kakav dvostruki
udarac! Mora da su iskrvavili kao zečevi.
Poručnik Sent-Anžans, čiji je konj dugo galopirao,
primao je čestitanja i hvale drugova vrlo skromno. PoŠto
je sad Ortolan jemčio za podvig, umirio se i uzmicao,
pritegao je nakratko kobilu i lagano je sa njom obilazio
oko okupljenog eskadrona kao da je bila reč o uspehu
u preponskoj trci.
— Trebalo bi odmah da tamo pošaljemo drugu iz-
vidnicu na tu istu stranu! Smesta! — užurbao se kapetan
Ortolan zaista uzbuden. — Ta dva momka su sigurno
zaiutala ovamo, ali mora biti da ima i drugih za njima...
Hajde, vi, kaplare Bardami, podite tamo s vaša četiri
čoveka.
To se on meni obraćao, kapetan.
— A kad budu počeli da pucaju na vas, potrudite
se da im tačno odredite mesto i odmah dodite da mi javite
gde su! Sigurno su Brandenburžani!
Aktivni vojnici su pričali da se u mirnodopsko vreme
kapetan Ortolan jedva i pojavljivao u kasarni. Sad u ratu,
naprotiv, oštro je to nadoknadivao. Istinu govoreći, bio
je neumoran. Njegov polet je, čak i medu toliko usijanih
glava, svakim danom bivao sve uočljiviji. Pričalo se,
takode, da šmrče kokain, Bled, s podočnjacima, uvek
u pokretu na krhkim nogama, čim bi sjahao zateturao
bi se, a potom bi se sredio i besno se šetao po oranici tra-
žeći novu priliku za podvig. Samo što nas nije slao da
hvatamo tanad na izlasku iz cevi topova preko puta. Sa-
radivao je sa smrću, Mogao se čovek zakleti da je ova pot-
pisala ugovor s kapetanom Ortolanom.
Prvi deo života (ja sam se raspitao) proveo je u ko-
njičkim takmičenjima, lomeći rebra nekoliko puta go-
dišnje. Od tog silnog lomljenja, a i zato što mu noge nisu
služile za hodanje, listovi su mu se sasušili. Ortolan se sad
kretao nervoznim i krutim koraeima kao na štapovima.

32-
Kad bi sjahao, u suviše dugačkom šinjelu, pogrbljen na
kiši, izgledao je kao avetinjske sapi trkačkog konja.
Da kažem i to da je u početku ove čudovišne stvari,
to jest u avgustu, pa čak i u septembru, još bilo časova,
pa i čitavih dana, a i delova puta i gustiša u šumi, koji su
bili naklonjeni osuđenicima... Čovek je još mogao da se
prepusti iluziji da je koliko-toliko miran i da pojede, na
primer, konzervu s hiebom do kraja, bez more predose-
čanja da mu je to poslednja. Ali od oktobra je bilo gotovo
s tim malim zatišjima, tuča je bivala sve jača i sve gušća,
sve punija, filovana granatama i kuršumima. Uskoro će-
mo se naći usred oluje, a ono što smo se trudili da ne vi-
dimo biće nam pred nosom i ništa drugo nećemo ni videti
osim toga: svoju sopstvenu smrt.
Noć, koje smo se u prvo vreme toliko plašili, u po-
redenju s ovim činila nam se lakša. Došli smo dotle da smo
iščekivali, želeli da padne noć. Nisu mogli tako lako da
nas gadaju noću kao danju. A sad je još jedino ta razlika
bila važna.
Teško je doći do onog bitnog, čak i kad je rat u pi-
tanju, mašta se dugo opire.
Mačke kojima suviše preti vatra ipak na kraju skaču
u vodu.
Pronaiazili smo noću tu i tamo po četvrt časa vremena
koje bi dosta nalikovalo dnevnom mirnodopskom vre-
menu, onom vremenu koje je sad izgledalo neverovatno,
kad je sve bilo dobroćudno, kad u stvari ništa nije imalo
značaja, kad se toliko drugih stvari ispunjavalo, a sve su
one sad izgledale izvanredno, čudesno prijatne. Mirno
doba je bilo pravi živi somot...
Ali ubrzo su se i same noći pretvorile u gonjenje bcz
milosti. Skoro bez prestanka je i noću trebalo još naprc-
zati premorenu snagu, podneti još jedan mali dodatak,
koliko da bi se nahranilo i oteo krajičak sna u mraku.
Do linije predstraža stizala je komora, sramotno teška i
puzeća, u dugim ćopavim povorkama krhkih kola, kr-
catih mesom, zarobljenicima, ranjenicima, zobi, pirin-

33
čom i žanđarima, a i vinom, balonima vina, koji su tako
podsećali na ženske, trbušaste i gegave.
A peške, vukući se iza potkivačnice i hleba, išli su
zarobljenici, naši i njihovi, s lisicama na rukama, osudeni
na ovo ili ono, pomešani, ruku vezanih za uzengiju žan-
dara, neki odredeni za sutrašnje streljanje, ali ništa tužniji
od ostaiih. I oni su jeli, nesrećnici, svoje sledovanje tu-
njevine —• tako teške za varenje (neće imati vremena da je
svare), u očekivanju da konvoj krene sedeli su kraj puta
— i grizli poslednje parče hleba vezani okovima za civila,
optuženog da je špijun, a on o tome pojma nije imao.
A ni mi.
Mučenje u puku se nastavljalo u noćnom vidu: pi-
pajući po seoskim grbavim uličicama bez osvetljenja i
bez lika, povijali smo se pod džakovima zobi, težim od
čoveka, od jednog nepoznatog ambara do drugog, pod
kišom psovki, ugroženi, od ambara do ambara, izbezum-
ijeni, konačno lišeni nade da možemo završiti drugačije
do daveći se u opasnostima, i balezi, i zgadeni što nas do
krvi muči i obmanjuje horda pokvarenih ludaka, koji su,
svi koliko god ih je bi!o, odjednom postali nesposobni
za išta drugo osim da ubijaju i da raskomadani ginu ne
znajući zašto.
Kad bismo se svalili na zemlju između dveju gomila
đubreta, širitlije su nas budile psovkama i udarcima čiz-
mom; dizali smo se i ponovo se bacali'na istovarivanje
nove pošiljke, ispočetka.
Selo je brektalo od hrane i vojske u noći otečenoj od
masti, jabuka, zobi, šećera, a sve je to trebalo prevući
i rasturiti uz put, nasumce, po vodovima. Komora je
donosila sve, sem bekstva.
Premoreni požarni bi $e sručili oko kola, a onda bi
nailazio konjušar i fenjerom osvetljavao ove larve. Taj
majmun s podvoljkom morao je u najvećem haosu da
nade pojilo. Da se konji napoje! A ja sam lično video čitava
četiri čoveka, uključiv i zadnjicu, kako spavaju u koritu
pojila punom vode, obeznanjeni od sna, u vodi do grla.

34
 Posle pojila trebalo je opet naći imanje i uličicu odakle
smo pošli i gde je, po nama, trebalo da je naš vod. A ako
ništa ne nademo, mogli smo opet da se svalimo ispod ne-
kog zida i dremnemo bar jedan jedini sat, ukoliko je još
ostao sat vremena za spavanje. Kad ti je posao da te ubi-
jaju, ne smeš biti probirač, moraš da se praviš kao da život
teče dalje, i to i jeste ono najteže, ta laž.
A kola komore bi se vraćala u pozadinu. Bežeći od
zore, povorka bi kretala na put škripeći svim svojim iskriv-
Ijenim točkovima, odlazila je praćena mojom željom da je
presretnu, da je raskomadaju, spale tog istog dana, onako
kako to prikazuju crteži iz rata, da komoru opljačkaju i
zauvek unište sve žandarske gorile, potkovice, pratioce
s fenjerima i sve što u njoj ima za prenošenje, i sočivo i
brašno i sve ono što se nikad ne da skuvati i što nikad više
ncćemo videti. Jer kad se već crkava, svejedno je da li
ćeš crći od umora ili od nečeg drugog, a najtužnije je doći
dotle vukući džakove i tako provoditi noć.
Onda kad te gadove budu sravnili do paoka, bar će
nas ostaviti na miru — mislio sam makar i jednu jedinu
noć, bar da se jednom ispavamo i odmorimo i dusu i telo.
Ovo snabdevanje bilo je dodatna mora, maio, čudo-
višno mučenje uz veliku muku rara. Divljad ispred, sa
strane i pozadi. Svuda su ih rasuli. Osudenici na belom
hlebu, želeli smo samo jedno, ali to strasno, da se dobro
lspavamo, sve osim te želje bilo je patnja, i vreme i napor
za žderanje. Krajičak potoka, deo zida koji nam se činio
poznatim... I mirisi su nam pomagali da pronademo ima-
nje, kao da smo se u pse pretvorili u ratnoj noći napušte-
nih sela, Još nam je najsigurniji trag bio miris balege.
Narednik komordžija, predmet svih pukovskih mrž-
nji, bio je trenutni gospodar sveta. Onaj koji govori o
budućnosti, mangup je, samo sadašnjost se računa. Go-
voriti o potomstvu isto je što i držati govor crvima. U
noći zaraćenog sela narednik je čuvao ljudsku stoku za
velike nedavno otvorene klanicc. Narcdnik jc car! Car
smrti! Narednik Kretel! Tačno! Ncma vcćc silc. Ncma

35
veće sile od njega osim nekog narednika onih drugih,
preko puta.
Ništa živo nije ostajalo u selu sem zaplašenih ma-
čaka. Nameštaj, prvo uredno iscepan, odlazio je na lože-
nje kazana, stolice, fotelje, kredenci, od najlakšeg do
najtežeg. A sve što se dalo poneti na ledima moji su dru-
govi odnosili. Češljeve, Jampice, šolje, bezvredne sitnice,
čak i mladin venac, sve je odlazilo. Kao da su pred nama
godine života. Krali su razonode radi, da bi sebe uverili
kako im predstoji još mnogo godina. Večite iste želje.
Za njih je top značio samo buku. Baš zbog toga ra-
tovi i mogu da potraju. Čak i oni koji ga vode, koji su ne-
posredni učesnici, ne mogu da ga zamisle. 1 sa zrnom u
trbuhu nastavili bi da skupljaju stare sandale kraj puta,
jer »još mogu da posluže«. Tako i ovca, oborena na bok,
izdiše na livadi, ali još pase. Većina Ijudi umire tek u
poslednjem trenutku, drugi poćinju i pripremaju se dva-
deset godina unapred, a ponekađ i više. To su nesrećnici
ovog sveta.
Što se mene tiče, nisam bio mnogo mudar, ali sam
ipak postao dovoljno praktičan i samim tim neopoziva
kukavica. Verovatno sam zbog te rešenosti davao utisak
velike mirnoće. U svakom slučaju ulivao sam, takav ka-
kav sam, paradoksalno poverenje kapetanu Ortolanu
Jično, te se odlučio da mi te noći poveri opasan zadatak.
Trebalo je, reče mi on u poverenju, da kasom odem pre
zore u Noarser-sir-la-Lis, grad tkača na četrnaest kilo-
metara od seia u kojem smo se ulogorili. Trebalo je da
proverim na licu mesta prisustvo neprijatelja. Po tom
pitanju izvidnice su od jutros donosile stalno protivrečne
izveštaje. General Antrej je gubio strpljenje. Za to izvi-
đanje dozvolili su mi da izaberem konja medu najmanje
gnojavim u vodu. Već ođavno nisam bio sam. Zato mi se
učinilo kao da odlazim na putovanje. Ali oslobođenje je
bilo lažno.
Čim sam se našao na putu, od umora nisam uspevao,
ma koliko da sam se trudio, da zamislim svoju sopstvenu

36
smrt dovoljno odredeno i u pojedinostima. Išao sam od
drveta do drveta praćen zvukom gvožđurije. Moja lepa
sablja je sama, što se buke tiče, vredela koliko klavir. Mo-
/da sam bio i za žaljenje, ali u svakom slučaju bio sam
krajnje smešan.
Na šta li je mislio general Antrej šaljući me kroz ovu
lišinu prekrivenog cimbalima? Na mene sigurno nije.
Acteci su obično, kako kažu, prosipali utrobu u svo-
jim hramovima sunca žrtvujući po osamdeset hiljada Ijudi
nedeljno bogu oblaka da bi im poslao kišu. U takve stvari
čovek teško može da poveruje, sve dok ne pode u rat.
Ali kad se tu nađe, sve mu je jasno, i Acteci i preziranje
tuđeg tela, jer je taj isti prezir mog bednog droba morao
postojati kod našeg generala, gorepomenutog Seladona
de Antreja, koji je od unapredenja do unapredenja postao
nekakav određeni bog, nekakvo malo sunce puno zahteva.
Ostajala mi je još maia nada da će me zarobiti. Ta-
nušna je bila ta nada, kao končić. Končić u noći, jcr okol-
nosti nisu bile nimalo pogodne za prethodne učtivosii.
I ! takvim trenucima pre će vam metak skinuti glavu no
što će sagovornik skinuti kapu da vas pozdravi. Uostalom,
šta bih mogao i da kažem tom vojniku, u načelu neprija
teljski raspoloženom, koji je došao s drugog kraja Evrope
sve u nameri da me ubije?... Ako bude oklevao ma i se
kundu (što bi mi bilo dovoljno), šta da mu kažem? Pre
svega, ko će to biti u stvari? Neki trgovački pomoćnik?
Profesionalni vojnik? Možda grobar? A u civilu ? Kuvar?...
Konji ipak imaju više sreće, jer i ako podnose rat kao i
tni, od njih se bar ne zahteva da na to pristanu, da se prave
da veruju. Nesrećni konji, ali slobodni! Oduševljenje je,
avaj, samo za nas. Gadost!
Vrlo sam dobro razaznavao put u tom času i sa strane,
na muljevitom tlu, velike kvadrate i mase kuća, obeljene
mesečinom, kao krupne nejednake komade leda, ćutljive
u bledim blokovima. Hoće li ovo biti kraj svemu? Koliko
ću vremena provesti u ovoj samoći pošto me srede? Pre
no što skončam? I u kojem jarku? Ispod kojeg zida?

37
Ili će me možda dovršiti? Nožem? Ponekad seku šake,
čupaju oči i ostalo,,. Mnogo se štošta o tome pričalo i
ništa lepo! K o zna?... Topot konja... još jedart... Bilo
bi to dovoljno? Ova životinja kasa kao dva slepljena čo-
veka obuvena u gvožde, čudnim, gimnastičkim, neujed-
načenim korakom.
Moje srce skriveno u toplom, kao zečić, u kavezu od
rebara, nemirno, zgičeno, glupo.
Kad se čovek namah baci s vrha Ajfelove kule mora
da oseti takve stvari. Hteo bi da se zadrži u prostoru.
Pretnja tog sela ostaia je za mene tajna, mada ne pot-
puno. Usred trga majušan vodoskok je žuborio samo za
mene.
Te večeri je sve bilo samo za mene. Najzad sam bio
vlasnik meseca, sela, ogromnog straha. Već sam hteo da
krenem kasom. Noarser-sir-la-Lis trebalo je da je na još
sat puta najmanje, kad primetih dobro zaklonjenu svet-
iost iznad jednih vrata, Uputih se pravo toj svetiosti i
tako sam otkrio u sebi nekakvu smelost, istina nestainu,
ali neslućenu. Svetlost brzo iščeze, aii dobro sam je video.
Zalupah. Bio sam uporan, opet sam zaiupao, vrio glasno
pozvao, pola na nemačkom poia na francuskom, naizme-
nično za svaki slučaj, te nepoznate ljude zamandaljene
u dnu mraka.
Najzad se vrata odškrinuše, samo jedno krilo.
—■ K o ste vi? — upita glas. Bio sam spasen.
— Konjanik...
— Francuz? — već sam nazirao ženu* koja mi se
obraćala.
— Da, Francuz. .
— Jer maiočas su prošii nemački konjanici... I oni
su govorili francuski...
— Da, aii ja sam pravi Francuz...
— A! — kao da je sumnjala u to.
— A gde su sad? — upitao sam.
— Otišli su ka Noarseru oko osam časova. — Po-
kazivala je prstom u pravcu severa.

38
 Devojka, vunena marama, bela kecelja, sve to izroni
sad iz mraka čak do praga.
— Šta su vam uradili — upitah ja — Nemci?
—- Spalili su jednu kuću kod opštine, a ovde su ubili
mog malog brata kopljem u trbuh... Igrao se na Crvenom
mostu, pa je stao i gledao ih kako prolaze... Eto — pokaza
mi ona — tu je...
Nije piakala. Ponovo upali onu sveću čiju sam svet-
lost ugiedao. I sad videh — istina je — u dnu sobe maii
lcš položen na dušek, u mornarskom odelu. Vrat i glava,
mrtvački bledi kao svetlost sveće, izdvajali su se od veli-
kog četvrtastog plavog okovratnika. Dete je bilo zgrče-
no, savijenih ruku, nogu i leda. Udarac kopljem bio je
kao smrtna osa prošla kroz trbuh. Majka je glasno pia-
kala na kolenima kraj njega, otac takode. A onda počeše
/ajedno da ječe. Bio sam žedan.
— Da nemate bocu vina da mi prodate? — upitah.
— Pitajte majku... Ona zna da li je neka još ostala...
Nemci su nam mnogo odneli maločas...
I počeše da raspravljaju o mojoj molbi i to tiho.
— Nema više — vrati se devojka da mi javi. — Nem-
«i $u sve odneli... Medutim, sami smo im dali i to dosta...
— To da, ne da su ga pili! — primeti majka prestavši
da plače. — Vole oni to...
— Više od stotinu flaša sigurno — dodade otac i
dalje klečeći.
— Znači, nema više nijedne — uporno ću ja, još se
nadajući, toliko sam bio žedan i to naročito belog vina,
nnog što gorči i probudi čoveka. — Platiću.
— Ostalo je samo ono što ne vredi mnogo. Pet fra-
naka flaša... — prihvati majka.
— U redu! — i izvadim iz džepa svojih pet franaka,
krupnu paru,
— Donesi jednu — naredi ona tiho sestri.
Sestra uze sveću i donese ubrzo litrenjak iz skriv-
mce.
Poslužiii su me, ostaio mi je još samo da odem.

39
 — Da neće đa se vrate? — upitah ja ponovo uzne-
miren.
— Možda — odgovoriše uglas — ali onda će sve
spaliti... To su nam obećali u odlasku...
— Idem ja to da vidim.
— Pravi ste junak... Onamo! — pokazivao mi je
otac u pravcu Noarser-sir-la-Lis... Čak je izašao na put
da bi gledao za mnom. Majka i kći su bojažljivo ostale
da bdiju kraj malog mrtvaca.
— Vrati se — zvale su ga iz kuće. — Ulazi unutra,
Žozef, nemaš ti nikakva posla na putu...
— Baš ste junak — opet mi reče otac i rukova se
sa mnom.
Uputih se kasom prema severu.
— Nemojte im reći da smo joŠ tu! — Devojka je
izašla da mi to dovikne.
— Videće i sami sutra — odvratih — da li ste još tu.
— Nije mi bilo pravo što sam dao onih sto sua. Tih sto
sua je stajalo između nas. A to je dovoljno za mržnju, sto
sua, i za želju da svi pocrkaju. Nema ljubavi za traćenje na
ovom svetu dokle god bude sto sua.
— Sutra! — ponovili su oni sumnjičavo.
I za njih je sutra bilo daleko, nije imalo mnogo smisla
takvo sutra. U stvari, reč je bila o joŠ jednom satu življenja
za sve nas, još jednom jedinom satu u jednom svetu gde
se sve svodilo na ubijanje, pravo čudo!
Nije dugo potrajalo. Kaskao sam od drveta do đrve-
ta, iščekujući svakog časa da me neko pozove ili upuca.
Kad — ništa.
Moralo je biti oko dva posle ponoći, ne više, kad sam
se ispeo hodom na vrh brežuljka. Odatle ugledah iznenada
ispred sebe redove i redove upaljenih gasnih uličnih sve-
tiljki, a u prvom planu železničku stanicu, osvetljenu,
s vagonima, restoracijom, odakle se, medutim, nije čuo
nikakav zvuk... Ništa. Ulice, bulevari, ulične svetiljke,
pa opet paralelni nizovi svetiljki, čitave četvrti, a sve
ostaio je unaokolo samo pomrčina, praznina, nezasita

40
oko rasprostrtog građa, ispruženog preda mnom kao da
|c neko grad ispustio sa svim njegovim svetiljkama, pa
se on prosuo usred pomrčine. Sidoh s konja i sedoh na
krtičnjak, te sam dosta dugo gledao to ispred sebe.
To mi još uvek nije kazivalo da li su Nemci ušli u
Noarser, ali pošto sam znao đa u takvim slučajevima imaju
nbičaj da pale, ako su ušli a nisu odmah grad zapalili,
po svoj prilici su im planovi i narnere neobični.
Nije bilo ni topa, to je bilo sumnjivo.
1 moj je konj hteo da legne. Vukao je uzdu, te se stoga
osvrnuh. Kad sam ponovo pogledao prema gradu, nešto
jc izmenilo krtičnjak predamnom, vrlo malo, naravno, ali
ipak dovoljno da bih pozvao: »Haj, tamo! Ko ide?...
Ova promena u rasporedu mraka desila se na nekoliko
koraka... Nekog je moralo biti...
— Ne dernjaj se toliko! — odgovori mi muški glas,
težak i hrapav, glas koji je zvučao vrlo francuski.
— I ti si zaostao? — upita me odmah. Sad sam mogao
da ga vidim. Pešak, s kapom mangupski izlomljenog štita.
Posie toliko godina sećam se, kao da je bilo juče, tog časa
kad se njegova prilika digla iz trave, kao mete na negdaš-
njirn vašarskim strelištima koje predstavljaju vojnike.
Pridosmo bliže. U ruci sam držao revolver. Zamalo
pa b ' ucao ni sam ne znam zašto.
uj — upita me on — jesi li ih video?
— Ne, ali sam došao ovamo da ih vidim.
— Ti si iz 145-og konjičkog?
— Da, a ti?
— Ja sam rezervista.
— A — rekoh. To me )e začudilo: rezervista! Bio
jc to prvi rezervista koga sam sreo u ratu. Uvek smo bili
s aktivistima, bar mi. Nisam mu video lice, ali glas mu je
već bio drugačiji od naših, nekako tužniji, što će reći i
bolji od naših. Zbog toga se nisam mogao ođbraniti od
poverenja koje mi je pomalo ulivao. To je već bilo nešto.
— Meni je đosta — ponavljao je — otići ću da me
Svabe uhvate.

41
 Ništa nije krio.
— Kako to misliš da izvedeš?
Odjednom me je njegov plan siino zainteresovao,
više od svega, kako će to da izvede i da uspe da ga Švabe
uhvate ?
— Još ne znam...
— Kako si uspeo da zbrišeš? Nije lako namestiti
se da te uhvate.
— Baš me briga, predaću se.
— Znači, strah te je?
— Strah me je i smatram da je sve ovo blesavo, ako
hoćeš da znaš šta ja mislim, šta se mene tiču Nemci, melii
oni ništa nisu učinili...
— Curi — kažem mu ja — možda nas sad slušaju...
Kao da sam hteo da budem učtiv prema Nemcima.
Želeo sam da mi ovaj rezervista objasni, kad je već o tome
reč, zašto ni ja nemam hrabrosti za vodenje rata kao svi
oni drugi... Ali on ništa nije objašnjavao, samo je ponav-
Ijao da mu je preko gJave.
Onda mi je ispričao kako se raspao njegov puk, pret-
hodnog dana u zoru, zbog našeg lovačkog pešačkog,
koji je greškom otvorio vatru na njegovu četu preko polja.
U tom času ih nisu očekivali. Došli su tri časa ranije no
što su ih očekivali. A pešaci, Ijudi umorni, iznenađeni,
raspale po njima i izrešetaju ih. Pesma mi je bila poznata,
već su mi je pevali.
— Možeš misliti da sam ja to iskoristio. »Robin-
sone« —- rekoh, tako $e zovem, Robinson! Leon Robin-
son. — »Sad ili nikad. Hvataj maglu«, rekoh sam sebi...
Zar nije tako? Krenuo sam, dakle, duž šumarka i tu, za-
misli samo, koga vidim — našeg kapetana... Naslonio se
na drvo, prilično rasturena trbuha... Crkavao je... Držao
je obema rukama gače i pljuvao... K rv mu je liptala oda-
svud, kolutao je oćima... Nikog nije bilo kraj njega.
Stedili su ga... »Mama, mama«, zapomagao je umirući
i pišajući krv.
— Gotovo je s mamom — kažem mu ja. — jedi

42-
jrovna! — To onako u prolazu sručim mu u lice... Možeš
misliti što mu je bilo milo. A, stari moj?... Ne biva često
da možeš da kažeš šta misliš, i to kapetanu... Treba is-
koristiti priliku. Retke su... I da bih brisnuo što brže,
bacim samar, a i oružje... U baru za patke, tu pored...
Treba da znaš da ja, ovakav kakav sam, nikog ne žeiim
da ubijam, nisam to naučio... Nisam voleo tučnjave ni
u mirno vreme... Uvek sam se sklanjao... I sad, možeš
misliti! U civilu sam se trudio da redovno odlazim u fa-
briku... čak sam bio pomalo i graver, samo to nisam
mario zbog svada, više sam voieo da prodajem večernje
novine u mirnom kraju gde me svi poznaju, oko Narodne
banke... Na Trgu Viktoar, ako hoceš da znaš... Ulica
Pcti-Šan... To mi je bila nahija... Nikad nisam prelazio
Ulicu Luvr i Pale-Roajal s one strane, vidiŠ već... Ujutru
bih vršio nabavke za trgovce... Ponekad i neku isporuku
popodne, pomalo sam i majstorisao... Malo radio fizički...
Ali oružje neću... Ako te Nemci vide pod oružjem, a?
Viden si za ono! Ali kad si ovako kao ja: ništa u rukama...
Ništa u džepovima... Osete da će im biti lakše da te za-
iobe, razumeš? Znaju s kim imaju posla... kad bi čovek
mogao da ode go do Nemaca, ro bi bilo još bolje... Kao
konj! Tako ne bi znali iz koje si vojske.
— To je istina.
Shvatio sam da godine nešto znače u razmišljanju.
Ćovek postaje praktičan.
— Tu su, je li? —- Određivali smo i zajeđno ocenji-
vali svoje mogućnosti i pokušavali da pročitamo buduć-
nost gledajući, kao u bačene karte, u osvetljeni plan koji
nam je pružao ćutljivi grad.
— Idemo?
Trebalo je prvo preći železničku prugu. Ako postoji
straža, bićemo joj na nišanu. A možda i nećemo. Trebalo
)r videti. Da li preći preko nje ili odozdo, tunelom.
— Treba požuriti — dodade taj Robinson.
— Treba to učiniti noću, danju nema prijatelja, svi
rade za publiku, danju, vidiš, čak i u ratu je pravi vašar... Po-

43
vedi ragu sa sobom. — Poveo sam ragu. Predostrožno, da
bismo brže klisnuli ako doček bude loš. Dospeli smo do
rampe, njene belo-crvene ruke dizale su se prema nebu.
Nikad nisam video rampu tog oblika. Nije bilo takvih
u okolini Pariza.
— Misliš da su već ušli u grad?
— Sigurno — reče on. — Samo napred.
Sad smo morali da budemo hrabri kao oni najhrabriji,
zbog konja, koji je mirno išao za nama, kao da nas svojim
topotom gura, samo se on čuo, Tap, pa opet tap njegovih
potkovica. Udarao je pravo u odjek kao da je sve u naj-
boljem redu.
Ovaj Robinson je kanda računao na noć da nas ona
izvuče? Išli smo obojica hodom duž prazne ulice, ne skri-
vajući se, i to ukorak, kao na vežbi.
Robinson je bio u pravu, dnevna svetlost je bila bez
milosti, od zemlje do neba. Tako idući putem, morali
smo obojica, izgledati sasvim bezopasni, čak bezazleni, kao
da se vraćamo sa odsustva. »Jesi li čuo da je I husarski ceo
zarobljen?... U Lilu? Ušli su tako, kako kažu, nisu znali,
šta ćeš, s pukovnikom na čelu... Kad u glavnoj ulici,
prijatelju, obruč se zatvorio... Ispred, pozadi... Nemci
svud... Na prozorima... Svuda... Gotovo... Pohvatani
kao pacovi! Kao pacovi! Možeš misliti, kakva sreća!«
— Uh, dubreta!
— Šta veliš, a? šta veliš? — Nismo mogli da dođemo
sebi nas dvojica. Kakvo divno zarobljavanje, čisto, ko-
načno... Voda nam je udarala na usta. Na svim radnjama
zatvoreni kapci, a takode i na vilama s bašticom ispred
kuće, sve vrlo uredno. Kad, iza Pošte videsmo jednu od
tih vilica, belju od ostalih, blista od svetlosti kroz sve pro-
zore, kako na spratu tako i u visokom prizemlju. Mi
zazvonismo na vrata. Konj još uvek iza nas. Otvorio nam
je debeo i bradat čovek. »ja sam predsednik opštine Noar-
ser«, izjavi odmah, mada ga niko ništa nije pitao, »i če-
kam Nemce!« I izađe pređsednik na mesečinu da nas
osmotri. Čim je video da nema posla s Nemcima, nego

44
još uvck sa Francuzima, nije više bio tako zvaničan naš
predsednik, samo srdačan. A bilo mu je i nelagodno.
Očigledno nas nije više očekivao, doŠli smo mu nekako
nezgodno za njegove planove, za planove koje je morao
napraviti, i za donete odluke. Trebalo je da uđu te noći u
Noarser Nemci, njega su upozorili i on je već sve sredio
s prefekturom: njihov pukovnik ovde, ambulanta tamo,
itd... A šta ako sad oni uđu i nas zateknu? Biće svakako
nezgodno! To će sigurno stvoriti komplikacije. To nam
nije doslovce rekao, ali videlo se da to misli.
Onda poče da nam govori o opštem interesu, tu,
u noći i tišini u kojoj smo se izgubili. Samo o opštem in-
tcresu... O materijalnim dobrima zajednice... O umetniČ-
kom nasleđu Noarsera, poverenog njemu na brigu, svctu
l»rigu, najsvetiju... Posebno o crkvi iz X V veka... Ako
spale crkvu iz X V veka? Kao u Konde-sir-Izer u su-
scdstvu! A ? Prosto iz zlovolje... Iz besa što su nas tu
zatekli... Dao nam je na znanje kolika je naša odgovor-
nost... Neodgovorni mladi vojnici, eto šta sm o!... Nemci
ne vole sumnjive gradove kojima još lutaju neprijateljski
vojnici. To se dobro zna...
Dok nam se on poluglasno obraćao, njegova žena i
njegove dve kćeri, debele i privlačne plavuše, glasno su
ga podržavale po kojom reči tu i tamo... Ukratko, izba-
civali su nas. Između nas su lepršale sentimentalne i ar-
heološke vrednosti, iznenada vrlo žive, jer nije više rtikog
bilo u Noarseru te noći da ih ospori... Rodoljubive, mo-
ralne, nošene rečima, seni koje je predsednik pokušavao
da uhvati, ali su se one namah rasplinjavale pred našim
strahom i našom sebičnošću, a i pred prostom i jasnom
istinom.
Grčio se tako u dirljivom naporu predsednik opštine
Noarser, vatreno nas ubeđujući da nam je Dužnost da
odmah klisnemo đo sto đavola, ne tako grub — razume se
ali isto toliko na svoj način odlučan, kao i naš major
Pcnson.
Jedina izvesnost koja se mogla zaista suprotstaviti

45
svim moćnicima bila je naša mala želja, nas đvojice, đa
ne umremo i da ne izgorimo, Bilo je to malo, utoliko pre
što takve stvari ne mogu otvoreno da se izjave za vreme
rata. Krenusmo, dakle, drugim praznim ulicama. Zaista
su mi svi ljudi, koje sam te noći sreo, otvoriU svoju dušu.
— To ti je moja sreća! — primeti Robinson u od-
lasku. — Eto vidiš, da si ti nekom srećom Nemac, kako
si i ti dobar momak, ti bi me zarobio i jednu bismo dobru
stvar oposlili... Teško čovek može samog sebe da se
otarasi, čak i u ratu!
— A ti — rekoh ja njemu — da si ti Nemac, zar ti
ne bi mene zarobio? Možda bi za to čak i orden dobio!
Mora da kod njih vojna medalja ima neki čudan naziv.
I pošto se na našem putu nije našao niko ko bi hteo
da nas zarobi, odosmo i sedosmo na klupu u parkiću,
tu smo pojeH konzervu tunjevine, koju je Robinson Leon
nosao i grejao u džepu od jutros. Vrlo daleko negde ogla-
šavao se sad top, aH zaista vrlo daleko. Kad bi samo mogli
ti neprijatelji da ostanu svaki na svojoj strani, a nas da
ostave na miru!
Posle toga smo išli nekim kejom, a duž keja su bili
upola istovareni šlepovi, dugim mlazom smo se ispišali
u vodu. I dalje smo vodiU konja za uzdu sa sobom, kao
vrlo velikog psa, aH blizu mosta u kućici na prevodnici,
sa jednom jedinom odajom, i opet na dušeku, ležao je
jedan mrtvac, sam, Francuz, major lovačke konjice, koji
je, uostalom, po liku podsećao na Robinsona.
— Viđi ga kako je gadan! — primeti Robinson...
— Ne volim mrtve...
— Najčudnije je — odgovorih mu — to što pomalo
liči na tebe. Ima dug nos kao i ti, a ti nisi mnogo mladi
od njega...
— To što vidiš je sličnost zbog umora, sad svi zaista
ličimo, aH da si me video ranije... Kad sam svake nedelje
vozio b iciklL. Bio sam lep momak! Kakve sam listove
imao, đrugar! Od sporta, znaš! A to razvija i butine...

46
 Izašli smo, šibica koju smo upalili da ga pogledamo,
ugasila se.
Eto vidiš, sad je kasno, vidiši
Duga siva i zelena linija već je u daljini ivičila vrh
brežuljka ra izlazu iz grada, još u mraku. Dan! Još jedan!
Jedan manje. Trebalo je pokušati da se i kroz ovaj pro-
vučemo kao i kroz prethodne, jer su dani, izgleda, postali
obruči, sve uži i puni putanja zrna i štektanja mitraljeza.
— Čuj, da nećeš navraćati ovuda iduće noći? — upita
me on na rastanku.
— Nema iduće noći, drugar! Šta ti zamišljaš da si,
general ?
— Ništa više ne mislim — reče on na kraju — Baš
ništa, razumeš?... Mislim samo kako da ne crknem...
I to mi je dosta... Smatram da je svaki dobijen dan ipak
dan više!
— U pravu si... Zdravo, stari, i sa srećom.
— Sa srećom i tebi! Možda ćemo se još videti.
Vratili smo se obojica u rat. I dešavalo se svašta i
opet svaŠta, što nije lako ispričati sada, jer ovi današnji
vcć to više ne bi shvatili.

47
 Da bi čovek bio dobro viđen i ugiedan, trebalo je
požuriti i navrat nanos se sprijateljiti s civilima, jer su
ovi u pozadini, što je rat trajao duže, bivali sve pokvareniji.
Odmah sam to shvatio, i to čim sam se vratio u Pariz,
kao i to da su se u žena uspalile guzice i da matorci usta
ne skiapaju, a ruke im ne miruju: čas su pod nekom suk-
njom, čas u tuđem džepu.
Nasleđivali su u pozadini borce, brzo su naučili šta je
slava i kako je treba podnositi — hrabro i bez bola.
Majke, čas bolničarke čas mučenice, nisu se viŠe
rastajale od dugih crnih velova, a ni od malih diploma koje
im je blagovremeno Ministar dostavljao preko opštinskog
službenika. Jednom reči, stvari su se organizovale,
Na pristojnim sahranama čovek je takođe vrlo tužan,
ali ipak misli na nasledstvo, na iduće letovanje, na udovicu,
koja je slatka i za koju kažu da je i temperamentna, i da
je pred njim, naprotiv, dug život, da možda nikad neće
crći... K o zna?
Kad tako ideš u pogrebnoj povorci, svi ti duboko
skiđaju šešir. To ti je milo. Samo tad se treba lepo po-
našati, pristojno izgledati, ne smejati se glasno, radovati
se samo u sebi. To je dopušteno. Sve je dopušteno kad se
ne vidi.
U vreme rata, umesto u prizemlju, igranke su bile u
podrumu. Borci su to prihvatili, čak im se to i dopadaio.

48
Tražili bi ih čim bi stigli, i niko u tome nije video> ništa
sumnjivo. Samo je hrabrost, u stvari, sumnjiva. 0 iti te-
lesno hrabar? Onda tražke i od gliste da bude hirabra,
jer je ružičasta i bleda i meka kao i mi.
Što^se mene tiče, nisam više imao razioga da se žalim.
Čak sam bio na najboljem putu da me oslobode zabvalju-
jući ratnoj medaiji, koju sam dobio, i rani i svemu tome.
Dok sam se oporavljao, doneli su mi medaiju u samiu bol-
nicu. I istog dana sam otišao u pozorište da je po]kažem
civilima na pauzi. Bio je to snažan utisak! To su bihe prve
medalje koje su se vidaie u Parizu. Nego šta!
Čak sam tom prilikom u foajeu Komične operč upo-
znao malu Lolu, Amerikanku, i zbog nje su mi se ko>naćno
otvorile oči.
Postoje u životu tako neki datumi koji znače nnnogo
u nizu meseci, onih meseci kad čovek kao da nije ni ži-
veo. Taj dan uručivanja medalje i ođlaska u Koimičnu
operu, bio je u mom životu presudan,
Zbog nje, Lole, probudila se u meni velika raciozna-
lost za Sjedinjene Države, zbog pitanja koja sam j<oj po-
stavljao, a na koja je ona jedva odgovarala. Kad s<e tako
čovek upusti u putovanja, vrati se kad može i kako mtože,..
U vreme o kome govorim svako ti je u ParizU hteo
da ima svoju uniformicu. Samo ih neutralci i špijunii nisu
imali, a ti su vam bili skoro isti. I Lola je imala svojiu zva-
ničnu uniformu, i to pravu i vrlo ljupku, ukrašenu po>svuda
crvenim krstićima, na rukavima, na slatkoj polic~ijskoj
kapici, mangupski nakrivljenoj na uvek onduliranojj kosi.
Došla je da nam pomogne da spasemo Francusku, pe>verila
je to direktoru hotela, koliko joj to njene slabe snajge do-
puštaju, ali od sveg srca! Odmah smo se razumeli, mada
ipak ne potpuno, jer su mi zanosi srca postali krajnje
neprijatni. Više sam voleo zanose tela, prosto i jjedno-
stavno. Mnogo se treba čuvati srca, tome su me i te: kako
naučili u ratu! I nije mi pretila opasnost da to zabotravim.
Lolino srce je bilo nežno, slabašno i sklono ociušev-
ljenju. A telo vrlo ljupko, vrlo prijatno i morao sam> da je

49
prihvatim u celini takvu kakva je. Bila je Lola, sve u svemu,
dobra devojka, samo izmedu nas je stajao rat, to zeznuto
ogromno besnilo koje je gonilo polovinu ljudi, zaljub-
Ijenih ili ne, da teraju drugu polovinu na klanicu. I to nam
je smetalo u međusobnim odnosima, naravno, to manija-
čenje. Za mene, koji sam odugovlačio svoj oporavak
koliko god sam mogao i kome nije ama baš nimalo bilo
stalo da stane u red za groblje u vatrenim bitkama, smešna
strana našeg pokolja bila je kristalno jasna na svakom ko-
raku kroz grad. Ogromna lukava podmuklost izbijala je
na sve strane.
Međutim, slabi su mi bili izgledi da sve to izbegnem,
nisam imao nijednu od onih veza neophodnih za izvlače-
nje. Poznavao sam samo siromabe, to jest Ijude čija smrt
nikog ne interesuje. A na Lolu nije trebalo računati.
Bolničarka, jer to je bila, a nije se moglo ni zamisliti biće,
sem možda Ortolan, borbenije od te Ijupke cure. Pre no
što sam prošao kroz blatnjavi paprikaš herojstva, njen
tip Jovanke Orleanke možda bi me i uzbudio, ubedio,
alt sad! Od mog pristupanja na Trgu Kliši pa dosad pre-
šao sam čitav put s\e do fobijske odbojnosti prema hero-
izmu, bilo verbalnom bilo stvarnom. Izlečio sam se,
potpuno izlečio.
Radi udobnosti dama iz Američkog ekspeđicionog
korpusa, grupa bolmčarki, kojoj je pripadala i Lola, sta-
novala je u hotelu »Paric« i da bi joj, lično njoj, stvari
bile još lakše (imala je veza) poverili su joj u samom hotelu
rukovođenje posebnom službom za jabuke u šlafroku
namenjene pariskim bolnicama. Delili su ih na hiljade
tuceta. Lola je ovu blagotvornu đužnost obavljala s odre-
đenom malom revnošću, što će se, uostalom, kasnije loše
završiti.
Lola, to treba reći, u životu nije u testo uvila ni ispr-
žila ni jednu jedinu jabuku. Zato je, dakle, zaposlila iz-
vestan broj plaćenih kuvarica i slatkiši su, posle nekoliko
proba, mogli da se isporučuju, sočni, zlatnožuti i divno
pošećereni. Loli je ostalo samo đa ih proba pre no što ih

50
raznesu po različitim bolničkim službama. Svakog jutra
Lola je ustajala već u đeset časova i, pošto bi se okupala,
silaziia bi u kuhinje predostrožno smeštene u blizini pod-
ruma. I tako svakog jutra, kažem, i to odevena samo
u crno-žuti japanski kimono, koji joj je poklonio prijatelj
iz San Franciska pred sam polazak.
Sve je, u stvari, odlično išlo, i mi smo dobijali rat,
kad jednog lepog dana, u vreme ručka, nadoh je potre-
senu, odbijaia je da okusi ijedno jelo za vreme ručka. Strep-
nja od neke nesreće, od neke iznenadne bolesti namah me
obuze. Preklinjao sam je da se poveri mojoj aktivnoj než-
nosti.
Probajući redovno slatkiše tokom mesec dana, Lola
se ugojila dobar kilogram. Njen opasač je, uostalom, po-
meren za jednu kopču, sveđočio o katastrofi. Došle su
i suze. Pokušavajući da je utešim koliko mogu, obiđosmo,
uz mnogo uzbuđenja, taksijem nekoliko apoteka na vrlo
različitim krajevima grada. Slučajno su sve vage neumo-
Ijivo potvrđivale da je pomenuti kilogram zaista tu, ne-
porecivo. Onda sam prediožio da prepusti posao jednoj
koleginici koja je, naprotiv, čeznula za »oblinama«. Lola
nije htela ni da čuje za taj kompromis, jer ga je smatrala
sramnim i kao nekakvo dezerterstvo. Čak mi je tom pri-
likom saopštila da je njen pradeda-stric bio član posade
onog zauvek slavnog »Mejflauera«, koji je pristao u Bo-
stonu 1677, te s obzirom na tu uspomenu nije se moglo
ni pomisliti da se sad ona izvuče od te dužnosti s krof-
nama, dužnosti skromne svakako, ali ipak svete.
U svakom slučaju, od tog dana je probaia samo zalogaj
slatkiša gricnuvši ga zubićima, koji su u nje bili praviino
raspoređeni i lepi. Strah od gojenja uspeo je da joj pokvari
zadovoljstvo. Počela je da vene. Ubrzo je nju od tih slat-
kiša uhvatio strah kao mene od granata. Sad smo najčešće
išli u higijenske šetnje, zbog tih slarkiša, gore-dole kejo-
vima, bulevarima, ali više nismo svraćali kod Napoii-
tanca zbog sladoleda od kojih se takode dame goje.
Nikad nisam sanjao o bilo čemu udobnijem od njene

51
sobe, bledoplave s kupatilom kraj nje. Svuda fotografije
njenih prijatelja, posvete, malo žena a mnogo muškaraca,
crnokosih i kovrdžavih — njen tip — govorila mi je o boji
njihovih očiju i o tim posvetama nežnim, svečanim, ko-
načnim. U početku mi je iz učtivosti bilo neprijatno usred
svih tih likova, a potom sam se navikao.
Čim bih prestao da je Ijubim, ona se vraćala, nije bilo
vrdanja, na ratne teme ili na jabuke u šlafroku. Francuska
je bila njena omiljena tema razgovora. Za Lolu je Fran-
cuska postala nekakva viteška celina nedovoljno određe-
nih obrisa u prostoru i vremenu, ali u ovom času ozbiljno
ranjena i samim tim vrlo uzbudljiva. A ja, kad mi neko
govori o Francuskoj, neizbežno pomislim na svoj trbuh
i, naravno, mnogo sam umereniji kad je u pitanju odu-
ševljenje. Svako ima svoj strah. Ali kako je bila popust-
Ijiva u pitanjima seksa, slušao sam je i nikad joj nisam pro-
tivurečio. Samo što se tiče duše, tu je nikako nisam za-
dovoljavao. Ona je htela da budem sav treperav, blistav,
a ja sa svoje strane nikako nisam uvidao zašto bi trebalo
da sam u takvom uzvišenom duševnom stanju, video sam,
naprotiv, na hiljade razloga, i to nepobitnih, za upravo
suprotno raspoloženje.
Lola je, uostalom, i preklapala samo o sreći i opti-
mizmu, kao svi Ijudi na srećnoj strani života, onoj gde su
privilegije, zdravlje, sigurnost i gde je pred njima još dug
život.
Gnjavila me je tim pričama o duši, samo joj je to bilo
u ustima. Duša je taština i zadovoljstvo tela dok je ono
zdravo, ali je i želja da se iz tela izađe čim je ono bolesno
ili stvar krene nizbrdo. Od ova dva stava bira se onaj koji
vas bolje služi u određenom času, i to je sve. Dokle god
može da se bira, stvar je u redul Ali ja više nisam mogao
da biram, moja je kocka bila bačena! Bio sam do guše u
istini i rodena smrt me je pratila tako reći u stopu. Teško
da sam mogao da mislim na bilo šta drugo do na svoju
sudbinu budućeg leŠa na belom hlebu, dok su, uostalom,
svi smatrali da je za mene to sasvim prirodno.
 Ovakvu odloženu agoniju, ali jasnu i žilavu, koja
dozvoljava shvatanje samo apsolutnih istina, čovek treba
da doživi i tek onda zna zauvek o čemu govori.
Moj je zaključak bio da Nemci mogu da dođu đovde,
sve da pokolju, poruše, popale, hotel, krofne, Lolu, Tilje-
rije, ministjre, njihove ljubimce, Kupolu, Luvr, robne
kuće, da se sruče na grad, zgrome ga u božju mater, sa-
žežu vatrom pakla, i da u toj prokletoj gužvi, kojoj se
ništa gore ne bi moglo dodati, ja ipak ništa ne bih izgubio,
a sve bih dobio,
Nije za čoveka veliki gubitak kad gazdi izgori kuća.
Opet će se naći gazda, čak i kad nije isti, Nemac ili Fran-
cuz, ili Engiez, ili Kinez, koji će podneti svoj račun za
stanarinu, zar ne?... U markama ili francima? A kad već
treba plaćati...
U stvari, moral mi je bio ne može biti gori. Da sam
rekao Loli šta mislim o ratu, smatrala bi. jeđnostavno,
da sam čudavište, i oterala me iz najdublje prisnosti
našeg prijateljstva. Prema tome, dobro sam se čuvao da
joj išta priznam. S druge strane, nailazio sam i na neke
teškoće suparništva. Neki su oficiri pokušavali da mi otmu
Lolu. Njihova je konkurencija biia opasna, jer su bili
naoružani zavodljivošću Legije časti. Mnogo se počelo
govoriti o toj čuvenoj Legiji časti u američkim novinama.
Mislim čak da bi u dva ili tri maha naši odnosi bili krajnje
ugroženi, da u jednom času ta šupljoglavica nije otkrila
u čemu je moja velika prednost — svakog jutra sam mogao
da probam krofne umesto nje.
Ova me specijalizacija u poslednjem trenutku spasla.
Mene je zauzvrat prihvatila. Zar nisam i ja bio vrli borac,
što će reći dostojan tog poverljivog zađatka! Od tog
časa bili smo ne samo Jjubavnici već i ortaci. Tako počeše
moderna vremena.
Njeno je telo za mene bilo radost kojoj nije bilo kraja.
Nikad mi nije bilo dosta ispitivanja tog američkog tela.
Bio sam, iskreno rečeno, prava svinja. To sam i ostao.
Odlučih, sve zbog tog pipkanja Lolc, da kad-tad

53
otputujem u Sjedinjene Države, kao na pravo hodoćašce,
i to čim to bude moguće. Nisam imao mira ni odmora
(u životu, medutim, neumoijivo neprijateljskom i punom
nepriiika) dok ne đovedem do kraja ovaj duboki doživljaj
anatomske mističnosti.
Tako sam posredstvom Loiine guzice primio poruku
jednog novog sveta. Ali Lola nije bila samo telo, da se
razumemo, krasila ju je i ljupka glavica, malo surova zbog
sivoplavih očiju, koje su biie malko iskošenih uglova
kao u divljih mačaka.
Dosta mi je bilo da je pogledam u lice, pa da mi voda
udari na usta kao od reskog vina, oštrog kao čelik. Kratko
rečeno, oči oštre, bez imalo one ljubazne, komercijalne
živosti, istočnjačko-fragonarske kao oči ovamo u nas.
Često smo se nalazili u susednoj kafani. Sve brojniji
ranjenici šepali su ulicama, često dronjavi. Za njih su
organizovali sakupljanje priloga, »Dani za ove, dani za
one«, a naročito za organizatore »Dana«. Lagati, Ijubiti,
umreti. Bilo je odnedavna zabranjeno preduzimati bilo
šta drugo. Lagalo se besno, preko granice izmišljanja,
prevazilazeći i smešno i apsurdno, u novinama, na plaka-
tama, peške i na konju i kolima. Svi su se na to dali. Ubrzo
nije više bilo istine u gradu.
Ni ono malo koliko je bilo 1914. Sad su je se stideli.
Sve što bi čovek dotakao bilo je lažno; šećer, avioni,
sandale, slatko, fotografije; sve što se čitalo, gataio, si-
salo, obožavalo, proklamovalo, odbacivalo, branilo, sve
su to bile mrske aveti, podvale i maskarade. I sami izdaj-
nici su bili lažni, Delirijum laganja i verovanja u laži je
zarazan kao šuga. Mala Lola je od francuskog znala samo
nekoliko rečenica, ali su one bile patriotske: »Pokaza-
ćemo im!...« »Hodi, Madelon...« Da čovek zaplače.
Tako se ona unosila u našu smrt potpuno, tvrdogla-
vo, bestidno, kao što, uostalom, čine sve žene čim dode
u modu hrabrost za druge.
A ja sam upravo otkrio u sebi veliku sklonost za
toliko stvari koje su me uđaljavale od rata! Nekoliko puta

54
sam od nje, Lole, tražio obaveštenje o njenoj Americi,
ali ona mi je odgovarala sasvim neodredenim komenta-
rima, nadmenim i očigiedno neizvesnim, trudeći se da na
mene ostavi upečatijiv utisak.
Samo, ja\sam sad bio nepoverljiv prema utiscima.
jednom su me uhvatili na utisak, neće me više uhvatiti
na iepe reči. Niko više.
Verovao sam njenom telu, nisam verovao njenom
duhu. Smatrao sam je Ijupkim zabušantom, moju Loiu,
1 u odnosu na rat i u odnosu na život.
Preko moje strepnje je prelazila stilom Malib novitta:
perjanice, fanfare, Lorena u belim rukavicama... U medu-
vremenu ja sam se sve češće oko nje trudio, ubedujući je
da će od toga oslabiti. Ali ona je više računala u tom smislu
na naše duge šetnje. A ja sam ih mrzeo, te duge šetnje,
samo ona je bila uporna.
Tako smo vrlo sportski obilaziii Bulonjsku šumu i
po nekoiiko časova svakog popodneva iš!i u »Obilazak
jezera«.
Priroda je užasna stvar, čak i kad je savršeno pripi-
tomljena kao u Bulonjskoj šumi, ipak izaziva nekakvu
strepnju u pravim gradskim ljudima. Onda se dosta lako
poveravaju. Ništa tako kao Bulonjska šuma, sva vlažna,
ograđena, masna i ćelava, ne izaziva plimu nesavladlji-
vih uspomena kod Ijudi iz grada u šetnji pod drvećem.
Lola nije biJa pošteđena tog setnog i poverijivog nemira.
IspričaJa mi je na hiijade stvari, prilično iskreno, dok smo
se tako šetali, o svom životu u Njujorku, svojim prijate-
Ijicama tamo.
Nisam uspevao da razaberem sasvim šta je verodo-
stojno u tom složenom prepletu doiara, veridbi, razvoda,
kupovina haljina i nakita, kojih kao da je njen život bio pun.
Tog smo dana pošli ka trkalištu. Još smo sretali u
okolini mnoge fijakere i decu na magarcima, i drugu decu
koja su dizaia prašinu, i automobiie pune vojnika na od-
sustvu, koji su stalno tražili slobodne žene, u pobočnim
stazama, za provod između dva voza, dižući još veću

55
prašinu u žurbi da stignu i da večeraju i da vode Ijubav,
uznemireni i ljigavi, na oprezu, gonjeni neumitnim vre-
menom u želji za životom. Preznojavali su se od strasti,
a i od vrućine.
Bulonjska šuma nije bila dobro održavana kao obič-
no, zanemarena u administrativnom iščekivanju.
— Ovo je mesto moralo biti lepo pre rata — govo-
rila je Lola. — Otmeno?... Pričajte mi, Ferđinande?
Ovdašnje trke? Jesu li bile kao kod nas u Njujorku?
Pravo govoreei, ja nikad nisam odlazio na trke pre
rata, ali sam smesta izmislio, da bih je zabavio, stotinu
slikovitih pojedinosti na tu temu, uz pomoć onoga što su
mi pričali tu i tamo. Haljine... Elegantne žene... Blistave
kočije... Start... Vesele i odlučne trube... Skok preko
reke... Predsednik Republike... Skok i padanje opkla-
da, itd...
Toliko joj se dopao moj idealni opis, da nas je ta priča
zbližila. Od tog trenutka Lola je poverovala da imamo bar
jeđnu zajedničku sklonost, u meni duboko skrivenu,
sklonost za mondenske svečanosti. Čak me je spontano
poljubila u svom uzbuđenju, što joj se retko dešavalo,
moram da kažem. A osim toga, seta minulih moda ju je
dirala. Svako na svoj način oplakuje vreme koje prolazi.
Lola je po mrtvim modama primećivala bežanje godina.
— Ferdinande — upita ona — mislite li da će još
biti trka na ovom trkalištu?
— Kad se rat završi, Lola, verovatno...
— Nije sigurno, zar ne?
— Ne, nije sigurno...
Mogućnost da nikad više ne bude trka u Lonšanu
zbunjivala ju je. Tuga sveta hvata Ijude kako može, ali
izgleđa da skoro uvek uspeva da ih uhvati.
— Zamislite da potraje rat, Ferđinande, još godina-
ma, recimo...Onda će za mene biti kasno... Đa opet dođem
ovamo... Razumete Ii me, Ferdinande?... Toliko volim,
znate, lepa mesta kao ovo ovde... Zaista mondensko...
Zaista otmeno... Biče kasno... Zauvek prekasno... Mož-

56
da... Već ću ostariti, Ferdinande... Kad se obnove ovi
sastanci... Biću već stara... Videćete, Ferdinanđe, biće
suviše kasno..^Osećam da će biti suviše kasno...
I opet se utopi u svoje oćajanje, kao kad se ono ugo-
jila kilogram. Da bih je utešio, iznosio sam joj sve nade
kojih sam mogao da se setim... Da joj je tek dvadeset i
tri godine... Da će rat brzo proći... Da će se lepi dani
vratiti... Kao pre, lepši nego pre... Za nju bar... Tako
ljupku curu... Izgubljeno vreme! Nadoknadiće ga bez
muke! ... Udvaranja... Obožavalaca će imati napretek...
Ona se pravila da joj više nije teško, da bi me smirila.
— Treba li joŠ da idemo! — upita ona.
— Da bi osiabila?
— Istina je, to sam zaboravila!
Napustili smo Lonšan, deca su otišla odavde. Ostala
jc samo prašina. Vojnici na odsustvu i dalje su jurili za
Srećom, samo sad izvan čestara. Gonjena toliko, Sreća se,
mora biti, povukla negđe oko Kapije Majo.
Išli smo obalom ka Sen-Kluu, obavijenom lebdećim
velom jesenje izmaglice. Kraj mosta je nekoliko šlepova
zabolo kljun u drveće, utonulo u vodu do ivice, pod te-
retom uglja.
Ogromna lepeza zelenila parka širila se iznad ograde.
Ovo drveće je imalo meku širinu i snagu velikih snova.
Samo ja sam i od drveća zazirao otkad sam ga uhvatio
da krije zasede. Po jedna smrt iza svakog drveta. Velika
se aleja pela između dva ružičasta niza do fontana. Pored
kioska stara gospođa koja prodaje sodu kao da je lagano
sakupljala sve senke oko svoje suknje. Malo dalje u po-
bočnim stazama lebdele su velike kocke i pravougaonici
zategnurog tamnog platna, barake nekog vašara koje je
rat tu zatekao i iznenada ispunio tišinom.
— Evo već godinu dana kako su otišli — podsećala
nas je stara gospođa sodađžika. — Sad ni dva čoveka
dnevno ne produ ovuda... Ja još dolazim po navici...
Toliko je sveta bivalo ovde...
Ništa starica, uostalom, nije razumela od ovoga što

57
se dešava, ništa od svega toga, Lola je htela da prođemo
pored ovih praznih šatri, čudna tužna želja.
Izbrojasmo ih dvađesetak, dugih, ukrašeni ogleda-
lima, malih, kojih je bilo mnogo više, vašarske šatre lici-
tarskih kolača, lutrije, čak i malo pozorište, a kroz sve je
duvala promaja, pored svakog drveta bila je po jedna,
bilo ih je svuda, jedna baraka prema glavnoj aleji nije više
imala zastora, raspršena kao stara tajna.
Već su se naginjali ka lišću i blatu ovi šatori, Zastali
smo kod poslednjeg koji se nagnuo više od ostalih i Iju-
ljao se na podupiračima pod udarcima vetra kao brod
razbesnelih jedara, kojem samo što nisu popucala poslednja
užad. Klatio se, srednje platno se trzalo na uzlaznom vetru,
trzalo prema nebu iznad krova. Na čelu barake se mogao
pročitati stari natpis zelenim i crvenim, bila je to baraka
strelišta: Strelište nacija, tako se zvalo.
Nikog više nije bilo ni da ga čuva. Možda je i on sad
puzao sa ostalim vlasnicima, sa mušterijama.
Koliko li su male mete u strelištu dobile metaka!
Bile su sve izrešetane belim tačkicama, A predstavljale su
kao bajagi svadbu! U prvom redu, sve od pleha, mlada
s cvećem, dever, vojnik, mladoženja velike crvene njuške,
pa u drugom redu svadbari, koje su toliko puta ubijali
dok je još vašar radio.
— Sigurna sam da ste vi vrlo dobar strelac, Ferdi-
nande! Da strelište još radi, takmičila bih se s vama! Zar
ne da ste vi dobar strelac, Ferdinande!
— Ne, nisam baŠ neki strelac!...
U poslednjem redu iza svadbe, izmalan još jeđan red:
Opština sa zastavama. Kad je ovo radilo, sigurno se pu-
calo i u Opštinu, u prozore koji su se onda otvarali uz
resko zvonjenje, čak se i u malu plehanu zastavicu pucalo.
Pa i u puk koji je paradnim korakom silazio niz padinu
sa strane, kao onaj moj niz Trg KHsi, između muzike i
balona, na sve to se pucalo iz sve snage, a sađ se pucalo
u mene, juče, sutra...

58
 — I na mene pucaju, Lola! — nisam mogao da se
uzdržim, doviknuo sam joj.
— Hodite! — reče ona onda... — Govorite gluposti,
Ferdinande, a možemo i da nazebemo.
Sišli smo put Sen-Klua glavnom alejom, Kraljevskom,
izbegavajući blato, držala me je za ruku, njena je ruka bila
sasvim mala, ali ja nisam mogao ninašta drugo da mislim
do na plehanu svadbu strelišta tamo gore, koja je ostala
u tami aleje. Čak sam zaboravio i da poljubim Lolu, bilo
jc to jače od mene. Osećao sam se nekako čudno. Čini
mi se čak da sam upravo od tog trenutka počeo da imam
muke s glavom, nikako nisam mogao da je umirim, ni
sve one misli u njoj.
Kad smo stigli do mesta Sen-Kiu, već je sasvim pao
mrak.
— Ferdinande, hoćete li da veČeramo kođ Divala?
Vama je kod Divala prijatno, zar ne?,.. To bi vas razono-
dilo... Tamo uvek ima sveta... Ukoliko ne biste radije
večerali u mojoj sobi? — U stvari, bila je vrlo Ijubazna
to veče.
Najzad se odlučismo za Divala. Ali tek što smo seli
za sto, a meni se ovo mesto učini besmisleno. Svi ti ljudi
poređani u redove oko nas davali su mi utisak da čekaju,
i oni, da ih odasvud zaspu kuršumi dok žderu.
— Odlazite svi — upozorio sam ih. — Gubite se!
Sad će pucati! Ubiće vas! Pobiće nas sve!
Odveli su me u Lolin hotel i to hitro. Svuda sam video
isto. Svi ijudi koji su prolazili hodnikom »Parica« izgle-
dalo mi je da idu na streljanje, i službenici iza velike kase,
i oni, upravo spremni za to, i čovek ispred »Parica« dole
u uniformi plavoj kao nebo i pozlaćenoj kao sunce, zvali
su ga portir, i vojnici, oficiri u šetnji, generali, ne tako
lepi kao portir, razume se, ali ipak u uniformi, svi kao na
ogromnom strelištu, odakle nema izlaza ni za jedne ni
za druge. Nije to bila šala.
— Sad će pucati! — vikao sam što sam mogao gla-
snije usred velikog salona. — Pucaćc! Bežite svi! — a

59
vikao sam to isto i kroz prozor, Mučilo me je to. Pravi
skandal. »Jadni vojnik!« govoriii su ijudi. Portir me je
doveo do šanka, polako, Ijubazno, Dali su mi da pijem i
ja sam dobro povukao, a onda su došli žandari po mene,
ovi več maio gruhlji. I na Strelištu nacija bilo je žandara.
Video sam ih. Loia me je poljubila, pomogla im da mi
namaknu lisice i da me odvedu.
Onda sam se razboleo, groznica, ludilo, objasnili su
u bolnici, od straha. Moguće. Najbolje je što se može
učiniti kad je čovek na ovom svetu, zar ne, to je da iz njega
izađc? BitJ lud ili ne, plašljiv ili ne.

t>o
 N&pravib jc to gužvu. jedtii su reklč »Taj momak je
nmrhista, hsjtle tk ga strcijamo na vreme> smesfa, nema
ui oklevanja, šta ima da sc otcžc — u ratu smoI«... Ali
hilo je i onih dtugih, strpijivijih, koji su smatrali da sam
ja samtj sifilisfićar i iskrcno lud, pa da me zatvore shodiio
rome dok nc budc niir, iii bar mcsedma, jer oni koji nistt
ludi i sasvini su pamctni, kako vele, hteli su da me Jeće
flfjk će oni sami voditi rat, Ako hoeeš da te smatraju pa-
inetnim treba samo da si silno bczobrazan — a ovo je naj-
bolji dokaz, Kad si dovoljno tie/obrazan, ništa ti više
ne treba, skoro sve fi je dozvoljeno, apsolutno $vc, većina
je uz tebe, a većina odlučuje šta je dobro, a šta nc valja.
Ipak, moja jc dijagnoza bila i daljć sumnjiva. Tako
vlasii odlučiše da ću bitt ncko vrcmc na postnatranju.
Moja prijatetjica bola dobik jc dozvohi da me posr.ćujc,
a i moja majka. 'l'o jc bilo sve.
Smcstili su nas, nas surnnjive ranjenifee, u gimnaziju
u I sj lc Mulinou, specijalno organizovanu da prihvati
i goni na priznanje, blago iti jako zavisno od sluČaja,
vojnike slićne meni, ćiji je patnotski idcai hlo poljuljan
i!i ćak ozbiljno ugrožen, Nisu sa nama zaista lošc postupali,
ali sffio svc vreme osećali ipak da nas vreba bolničko
osobljc, ćutljivo i obdareno velikirn ušima.
Posic fzvcsnog perioda ovog posmnrranja iziazilo
sc ncupadljivo I odlazilo bilo u ludnicu, bilo na front,
a počesto bogarni i na, strcljanjc.

6j
 Među drugarima sakupljenim u ovom sumnjivom
prihvatilištu uvek sam se pitao koji je od ovih što šapuću
u trpezariji na putu da pređe medu aveti.
Kraj ulazne kapije, u kućici, bila je vratarka koja
nam je prodavala šećerleme i pomorandže i ono što treba
da čovek zašije dugme. Poređ toga, prodavala je i uži-
vanje. Za podoficire je uživanje bilo deset franaka. Svako
je mogao da ga dobije. Samo čuvajući se poveravanja koja
se lako čine u takvim trenucima. Takvi su izlivi mogli
skupo da staju. Ono što su njoj poverovali ona je prenosila
glavnom lekaru, vrlo savesno, i to vam je ulazilo u dosije
za Ratni sud. Izgledalo je dokazano da je tako na osnovu
poveravanja poslala na streljanje narednika kolonijalne
konjice, koji nije imao ni dvadeset godina, pa rezervistu
inženjerca koji je gutao eksere da bi ga boleo stomak,
i joŠ nekog histerika, koji joj je ispričao kako priprema
svoje napade oduzetosti na frontu... A da bi mene ispi-
pala, ponuđila mi je jedne večeri dokumenta oca šestoro
dece, koji je poginuo, kako je rekla, a merii bi to pomoglo
da me rasporede u pozadinu. U stvari, bio je to jedan mućak
od žene. U krevetu, treba reći, bio je to dobar posao,
te smo se svi opet vraćali i ona nam je zaista pružala uži-
vanje. A da je bila đubre, bila je, i to pravo. To se i traži
za pravo uživanje. U čitavoj toj kuhinji zadnjice i pokva-
renjakluka bila je kao biber za dobar sos, neophodan za ce-
lovit ukus.
Zgrade gimnazije otvarale su se prema vrlo prostra-
noj terasi, leti pozlaćenoj suncem, okruženoj drvećem,
i odatle je bio divan pogled na Pariz, veličanstvena per-
spektiva. Tu su nas četvrtkom očekivali posetioci i među
njima Lola, koja mi je redovno donosila kolače, savete
i cigarete.
Svoje lekare smo vidali svakog jutra. Blagonaklono
bi nas ispitivali, ali nikad nismo znali šta zaista misle. Pro-
nosili su oko nas, uvek ljubaznog izraza, našu presudu
na smrt.
Mnogi su boiesnici, od onih koji su bili na posmatranju

62
i koji su bili emotivniji od ostalih, u ovoj sladunjavoj
atmosferi dolazili do takvog stanja razdraženosti da su
ustajali noću i umesto da spavaju šetali gore-đole po sobi,
glasno se bunili protiv sopstvenog straha, u grču izmedu
nade i očajanja, kao na klizavoj padini planine. Tako bi
se mučili danima i jedne noči bi se opustili i srozali odjed-
nom do dna, odlazeći da sve priznaju glavnom lekaru.
Te više nikad nismo videli. A ni ja nisam bio miran. Ali
kad je Čovek slab, snagu će steći ako u sebi uništi i po-
slednju trunku autoriteta ljudi kojih se plaši. Treba da
nauči da ih vidi onakve kakvi su, i gore no što jesu, to
jest s bilo koje tačke gledišta. To opušta, to vas oslobađa
i predstavlja odbranu kakva se ne može ni zamisliti. To
vam daje još jedno ja. Onda ste dvojica.
Njihovi postupci od tog časa nemaju za vas onu od-
vratnu mističnu privlačnost, koja vam podriva snagu i
jede vam vreme, a njihova komedija nije ništa prijatnija
ni korisnija za vaš liČni, intimni napredak od komedije
najgore svinje.
Pored mog kreveta Iežao je kaplar, moj prvi sused,
i on dobrovoljac. Do avgusta meseca bio je, kako mi reče,
profesor gimnazije negde u Tureni i predavao je istoriju
i geografiju. Posle nekoliko meseci rata taj se profesor
pokazao kao iopov da mu nema para. Niko nije mogao
da ga spreči da iz komore svog puka krade konzerve,
ili iz furgona intendanture, iz četne rezerve ili bilo gde
čim ih nađe.
S nama ostalima i on se ovde našao, u neodredenom
iščekivanju Ratnog suda. Kako je, medutim, njegova
porodica uporno dokazivala da je kontuzovan granatom,
i depresivan, istraga je sudenje odiagala iz meseca u mesec.
Nije mnogo govorio i satima je češljao bradu, a kad bi
>a mnom razgovarao, uvek bi reč bila o istom — o načinu
koji je pronašao da mu žena više ne ostaje u drugom stanju.
Da li je zaista bio lud? Otkad se svet izvrnuo naopako,
pa ispada lud svako ko pita zašto ga ubijaju, očigiedno
ne treba mnogo da bi nekog proglasili ludim. Samo treba

63
još i to da prode, ali kad je u pitanju izbegavanje opšte
klanice, neki mozgovi dospevaju do izuzetne maštovitosti.
Sve što je 2animljivo odigrava se na kraju u skrivenoj
senci. Ništa se ne zna o pravoj istoriji Ijudi.
Prenšar je bilo ime tog profesora. Sta li je on to rešio
da bi spasao svoju karotidu, i pluća i očne živce? To je
bitno pitanje, ono koje bi trebalo postaviti ljudima kad
bismo bili zaista čovećni i bliski stvarnosti. Ali mi smo
bili vrlo daleko od toga, teturali smo se u nekakvom ide-
alu besmislica, pod stražom ratničkih i ludačkih parola,
kao već oprljeni pacovi pokušavali smo bezumno da pobeg-
nemo sa broda u plamenu, ali nismo imali nikakav celovit
plan niti iole poverenja jedni u druge. Zabezeknuti ratom,
zapali smo u ono drugo bezumlje — u strah. Lice i na~
ličje rata.
Ipak mi je u tom opštem ludilu izražavao neku na-
klonost, taj Prenšar, zazirući od mene, razume se.
Tu gde smo bili, svi u istom položaju, nije moglo biti
ni prijateljstva, ni poverenja. Svako je govorio samo ono
što je išlo u prilog čuvanju sopstvene kože, jer su sve ili
skoro sve prenosili cinkaroši koji su nas vrebali.
S vremena na vreme bi poneki od nas nestao, što je
značilo da je dokazni materijal prikupljen i da će siučaj
biti okončan pred Ratnim sudom u Biribiju ili na frontu,
ili — za one koji su najbolje prošli — u ludnici u Klamaru.
Drugi sumnjivi ratnici su pristizali, svih rodova oružja,
i vrlo mladi i skoro stari, zaplašeni, a bilo ih je i koji su
se junačili, posećivale su ih žene i roditelji a i deca, razroga-
čenih očiju, četvrtkom.
Sav je taj narod obilato plakao u sali za posete, na-
ročito predveče. Nemoć sveta u ratu dolazila je da se
isplače, kad bi žene i deca otišli, po hodnicima s bledom,
mrtvačkom svetlošću gasnih svetiljki, pošto se završi
poseta, vukući noge obrazovali su veliko slinavo stado,
ništa bolje, odvratno.
Za Lolu je poseta tom kao nekom zatvoru gde sam

64
bio, opet bila nekakav đoživljaj. Nas dvoje nismo plakali.
Nismo više imali suza.
— Je li istina da ste zaista poludeli, Ferdinande?
- upita me ona jednog ćetvrtka.
— Poludeo sam! — priznadoh.
— Onda će vas ovde lečiti?
— Strah se ne leči, Lola.
— Znači, toliko vas je strah?
— I više od toga, Lola, toliko me je strah da čak
i da umrem svojom prirodnom smrću, kasnije, nikako
ne dam da me spale! Hteo bih da me spuste u zemlju, da
istrulim na groblju, mirno, spreman možda da oživim...
Ko to zna? A ako me spale, Lola, razumete li, sa mnom
je gotovo, konačno gotovo... Kostur, uprkos svemu,
još liči na čoveka... Ipak može lakše da oživi od pepela...
Pepeo 2nači kraj... Šta kažete na to? ... I onda, razume
se, rat...
— O, pa vi ste zaista poslednja kukavica, Ferdinande.
Odvratni ste, kao pacov...
— Da, poslednja kukavica, Lola, odbijam rat i sve
što uz to ide... Ne kažem dažalim zbog rata... Ja se s njim
ne mirim... Ja zbog rata ne lijem suze... Ja ga naćisto
odbacujem sa svim Jjudima u njemu, ništa neću da imam
ni s njima ni s njim. Čak i da je njih devet stotina deve-
deset pet miliona tamo, a ja ovamo sam, ipak nisu oni
u pravu, Lola, a ja jesam, jer ja jedini znam šta hoću:
neću viŠe da umirem.
— Ali, Ferdinande, nije moguće odbiti odlazak u
rat! Samo ludaci i kukavice odbijaju da ratuju kad im je
domovina u opasnosti.
— Onda živeli ludaci i kukavice! Ui tačnije, neka
prežive ludaci i kukavice. Pamtite li, Lola, bar jedno ime
vojnika iz Stogodišnjeg rata?... jeste li ikad potražili
samo jedno od njihovih imena?... Niste, zar ne?.,. Ni-
kad se niste potruđili đa saznate! Za vas su oni isto toliko
bczimeni, nevažni i neznani koliko i poslcdnji atom ovog
pritiskivača za hartiju tu, pied nama, koliko i vaše govno

65
ođ jutros... Eto vidite, Lola, đa su poginuli bez razloga!
Bez ikakvog razloga, buđale jedne! To ja vama kazem.
I dokazao sam. Jedino je život važan! Za đeset hiljada
godina, možemo đa se kladimo, ovaj rat, koji nama iz-
gleda toliko značajan, biće potpuno zaboravljen... Možda
će se još jedva tuce naučnika prepirati tu i tamo oko da-
tuma glavnih pokolja po kojima se proslavio... To je
sve što Ijudi umeju da pamte jedni o drugima u razmaku
od nekoliko vekova, nekoliko gođina, nekoliko časova...
Ja u budućnost ne verujem, LoJa...
Kad je otkrila u kojoj se meri ja dičim svojim sra-
motnim stanjem, prestade da me smatra bednim i da me sa-
žaljeva... Puna prezira, ona me osudi, konačno.
Odluči da istog časa ode. To je bilo isuviše. Kad sam
je ispratio do kapije te večeri, nije me poljubila.
Zaista nije mogla da prihvati da osudeniku na smrt
nije istovremeno dat i duh žrtvovanja. Kad sam je upitao
za naše palačinke, ni na to mi nije odgovorila.
Vrativši se u bolcsničku sobu zatekoh Prenšara kraj
prozora, okruženog vojnicima, kako proba na suncu
zaštitne naočare za gas. To mu je palo na um, objašnjavao
je, na morskoj obali za vreme letovanja, a pošto je sad leto,
to će ih on nositi preko dana u šetnji po parku. Park je
bio ogroman i pod strogim nadzorom bataljona živahnih
bolničarki. Sutradan je Prenšar uporno zahtevao da ga
otpratim do terase da bi isprobao svoje iepe naočare.
Raskošna popodnevna svetlost je kupala Prenšara, zašti-
ćenog neprozirnim staklima, primetio sam da mu je nos
kod nozdrva skoro proziran i da ubrzano diše.
— Prijatelju — reče mi — vreme prolazi, ali ne radi
za mene... Moja je savest nedostupna griži, osloboden
sam, hvala Bogu, takvih bojažljivosti... Na ovom svetu
zločinima nema broja... Odavno su od prebrojavanja
digli ruke... digli ruke... Sve same pogreške... A čini
mi se da sam ja napravio grešku... Zaista nepopravljivu...
— Kradući konzerve?
— Da, zamislite samo, ja sam mislio da je to mudro!

66
Da bih se izvukao iz borbe i tako sratrmo preživeo, ati
ipak i dalje živeo i vratio se u mirno doba kao što se čovek
vraća iscrpljen na površinu mora poste dugog ronjenja...
Zamalo pa da uspem... AJi rat zaista suviše dugo traje...
Što on duže traje, to se ne mogu više zamisliti dovoljno
odvratni ljudi da bi se Domovini zgaditi... Počela je da
prihvata sve, svačije žrtve, bilo otkuda dolazile, sve
raspoloživo meso za Domovinu... Postala je krajnji ne-
probirač kad su u pitanju mučenici za njen oltar. Nema
više vojnika nedostojnog da nosi oružje i pre svega da
umre pod oružjem i od oružja... Od mene će, prema
postednjim vestima, napraviti heroja! Mota da je ludilo
pokolja dobilo neumoljive razmere, kad se prašta krada
jedne konzerve, šta rekoh? Kad se zaboravlja! Svakodnev-
no nam se, razume se, pruža prilika da se divimo kršnim
pljačkašima i sa nama se i čitav svet klanja njihovom bo-
gatstvu, a njihov je život, kad se pobliže razmotri, samo
dug zločin koji se svakodnevno ponavlja, ali ti Ijuđi uži-
vaju slavu, počasti i imaju moć, njihova su nedela osve-
štana zakonima, dok, medutim, koliko god daleko zala-
zili u istoriju — a meni možete verovati kad je istorija
u pitanju — sve nam dokazuje da krada iz koristoljublja,
pogotovu sitna krađa hrane kao što je hleb, šunka, sir,
neumitno donosi izvršiocu izričitu osudu, neumoljivo
izbacivanje iz zajednice i veliku kaznu, automatski gu-
bitak časti i sramotu koja se ne dž okajati, a sve to iz dva
razloga, prvo zato što je izvršilac takvih prestupa obično
siromah i što takvo stanje po sebi znači bitnu neđostoj-
nost, a drugo, što njegov postupak sadrži nekakav pre-
ćutan prekor zajednici. Krada siromaha postaje kao neki
protest pojedinca, shvatate Ji?... Kuda to vodi? Tako je
kažnjavanje sitnih krađa, ne zaboravite, bilo gde, uvek
krajnje strogo, ne samo kao način odbrane društva, već,
i pre svega, kao ozbiljno upozorenje svim bednicima da
budu na svom mestu i u svojoj kasti, mirni i vedro pomi-
reni sa crkavanjem od gladi i bede vekovima i još duže...
Dosad su u Republici sitni lopovi imali bar tu prednost

67
da su lišeni časti nošenja rodoJjubivog oružja. Ali vec'
od sutra stvari se menjaju i već sutra ću ja, lopov, stati na
svoje mesto u vojnim redovima... Takva je naredba...
Na najvišem mestu je odlučeno da se zaboravi ono Što
oni nazivaju mojom »trenutnom zabJuđelošću«, i to, pa-
zite dobro, uzev u obzir ono što se zove »čast porodice«.
Kakva blagonakJonost! I sad ja tebe pitam, drugar, ko
će to biti pretvoren u sito i rešeto pod kišom i francuskih
i nemačkih metaka? Ja, i to sam samcijat, zar ne? A kad
poginem, da neče čast porodice da me vaskrsne?... Čuj,
kao da je gledam, mislim svoju porodicu, kad sve ovo
ratno čudo prode... Kao što sve prolazi. Veselo će skaku-
tari moja porodica po travi, kad ponovo dode Jeto, kao
da je giedam u sunčane nedelje... Dok ću ja, tri stope
ispod zemije, ja — tata, sav ucrvljao i odvratniji ođ kile
balege 14. jula, fantastično truliti svim svojim razoča-
ranim telom... Đubriti brazde neznanog orača, to je prava
budućnost pravog ratnika! Eh, druže, ovaj vam je svet
samo ogromno preduzeće za zavitJavanje Ijudi! Vi ste
mladi. Neka vam ovi trenuci mudrosti vrede koliko i
godine! Slušajte me dobro, prijatelju, ne dozvolite da
vam ovo olako promakne, te da ne sagledate sav značaj
onog bitnog znaka kojim se odlikuje svako ubilačko
licemerje. Društva. »Raznežavanje nad sudbinom, nad
životom bednika...« Kažem vam, sitni ljudi, pređeni u
životu, pretučeni, pljackani, večito izrabljivani, upozo-
ravam vas, kad moćnici ovog sveta počnu da vas vole,
znači da nameravaju da vas pretvore u meso za topove.
To je onaj znak... I on nikad ne vara. Uvek počinje na-
klonošću. Luja X IV je baš boiela štikla za njegov dobri
narod, tu se bar znalo na čemu smo. A i Luja X V isto
tako. Ovaj je njim brisao zadnjicu. Nije se živelo ni dobro
ni lepo u to doba, istina je, siromasi nikad nisu lepo živeli,
ali ih bar nisu s ovakvom upornošću i zagriženošću klali
kao Što to rade naši današnji tirani. Nema mira, kažem
vam, za male ijude, sem u preziranju velikih, koji o narodu
misle jedino iz ugla svojih interesa ili svog sadizma...

68
Filozofi su, ne zaboravire to, prvi počeli da pričaju bajke
čestirom narodu... Narod je znao samo za nauku hrišćan-
sku. A oni su počeli, kako su to proglasiJi, da ga vaspi-
tavaju... Kakve su samo istine imali da mu otkriju, sve
Jepše od fepših! I nimaJo teškeJ BJistave! Narod je bio
zasenjen. To je ono, počeo je da govori čestiti narod,
to je ono! Baš ono pravo! Hajde svi da izginemo za to!
Narod nikad ništa i ne traži do da gine! Takav je on. »Ži-
veo Didro!« zaurlali su, a potom »Alal vera, Volteru!«
To su filozofi, i to kakvi! Pa, živeo Karno koji tako lepo
organizuje pobede. Živeli svi! Eto momaka koji bar ne
daju da dobri narod crkava u mraku neznanja i fetišizma!
Pokazuju mu puteve slobode! Emancipuju ga! Nije dugo
potrajaJo! Prvo svi da znaju da čitaju novine! U tome je
spas! Do đavola! Samo žurno! Nećemo više nepismenih!
Ne treba nam to! Samo vojnici, građani! Da glasaju!
Da čitaju! Da marširaju! I da dele po!jupce! I tako je
dobri narod uskoro bio kao zreia kruška. Oduševljenje
Što je osiobođen nečemu treba i da posluži, zar ne? Nije
Danton bio govornik za babino zdravlje! S nekoliko grom-
kih parola, dobro nanišanjenih, koje još odjekuju, mobi-
lisao je za tren oka čitav dobri narod! I bt to prvi polazak
prvih bataljona emancipovanih izbezumljenika! Prvih
glasačkih i barjaktarskih budala, koje je Dimurijez poveo
da ih satru u Flandriji. Što se tiče samog Dimurijeza, uklju-
čenog kasno u ovu malu idealističku igru, potpuno novu,
pošto je on, u stvari, lovu više voleo, jednostavno je
dezertirao. On je bio naš poslednji plaćenik... Besplatan
vojnik, e to je bila novina... Takva novim đa je čak i
Getea, koliko god on bio veliki Gete, prosto zasenila kad
je došao u VaJmi. Pred dronjavim i vatrenim legijama,
koje su spontano natrčavale da bi im pruski kralj prosipao
creva, a sve u odbranu dotle nevidene patriorske izmišljo-
tine, Geteu se učinilo da ima još štošta da nauči. »Od
tog dana«, proglasi on veličanstveno, shodno navici svog
genija, »počinje novo doba!« Možeš misliti! Potom, pošto
se sistem odlično pokazao, počcše serijsku proizvodnju

69
heroja, te su bivali sve jevtiniji, zahvaljujuđ usavršavanju
sistema. Svima je išlo dobro. Bizmarku, obojici Napoleona,
Baresu, kao i amazonski Elzi. Barjaktarska religija smeni
hitro nebesku, tu maglinu već ispuhanu Reformacijom
i već odavno svedenu na episkopske čantre za priloge.
Nekad je kod fanatika bilo u modi: »Živeo Isus Hristos!
Jeretike na lomaču!«. Samo jeretici su bili retki i ipak
dobrovoljci. A evo dokle smo došli, nebrojenom mnoš-
tvu se na uzvike: »Uz kolac beskičmenjake! Jalovnjake!
Naivne knjiške moljce! Milioni na-desno!« rađa sklonost
za ratnički poziv. Ljude koji ne žele ni da raspore ni da
ubijaju čoveka, smrdljive pacifiste, treba zgrabiti za šiju
i raskomadati! I da se ubijaju na trinaest naČina masovno
primenjenih! Da bi se naučili pameti, prvo da im se živima
izvuče utroba, iskopaju oči i iščupaju godine iz njihovog
tričavog slinavog života. I to da se radi u masama, da
crkavaju, da se peku, da krvare, da se puše u kiselinama,
sve to da bi Domovina bila još milija, još veselija i još
slađa! A ako još ima šljama koji neće da shvati ove uzvi-
šene stvari, ovi treba odmah da se sahrane s ostalima,
mada ne baš uz njih, već na ivici groblja pod sramnim nad-
grobnim natpisom kukavice bez ideala, jer su izgubili, pre-
zrenja dostojni, veličanstveno pravo na malo senke sla-
vopojnog i opŠtinskog spomenika podignutog onim pri-
stojnim mrtvacima u središnjem redu, i izgubili pravo
i na malo odjeka Ministra, koji će dolaziti nedeljom da
piša u kući prefekta i da potresno grmi iznađ grobova
posle dobrog ručka...
Ali iz dna parka pozvaše Prenšara. Glavni lekar ga
je hitno zvao preko dežumog bolničara.
— E vo idem — odgovori Prenšar i jedva stiže da mi
doturi koncept govora, koji je upravo isprobao na meni.
Šmirantski potez.
Njega, Prenšara, nikad više nisam video. Imao je
manu intelektualca, bio je lakomislen. Znao je mnogo
stvari taj momak, i baŠ to ga je i zbunjivalo. Trebalo mu
je mnogo, mnogo da bi se pokrenuo, da bi se odlučio.

70
 Kako je već daleko od nas ono veče kad je otišao,
kad se samo setim. Ipak se dobro sećam. Kuće predgrađa,
koje su ivičile naš park, ocrtavale su se oj>et vrlo jasno,
kao sve stvari pre no što će utonuti u tamu, Senke drveta
su rasle i pele se ka nebu spajajući se s noćnom tamom.
Nikad nisam ni pokušao da nešto o njemu sa2nam,
da li je zaista »nestao« taj Prenšar, kako su mi rekli. Ali
bilo bi bolje da je nestao.

71
 Već je naš 2lovoljni mir bacao svoje seme za vreme
samog rata.
Moglo se već naslutiti kako će histeričan biti gledajući
ga kako se trese u podrumu Olimpije. U dugom dansing-
-podrumu, zrikavom od stotinu ogledala, tresao se u
prašini i očajanju uz negro-judeo-saksonsku muziku. Po-
mešanih Britanaca i crnaca, Levantinaca i Rusa, bilo je
svuda, znojili su se i drali, setni i uniformisani, po grimiz-
nim sofama. Te uniforme, kojih se već sada s mukom pri-
sećamo, bile su seme današnjice, ona stvar koja još raste
i koja će se potpuno pretvoriti u đubre tek nešto kasnije,
s vremenom.
Dobro raspaljenih želja višečasovnim igranjem u
Olimpiji svake nedelje, odlazili bismo potom u posetu
našoj švalji-rukavičarki-knjižarki gospođi Erot u Bere-
zinski prilaz iza Foli-Beržera, kojeg sad nema, a gde su
nekad dolazili mali psi sa svojim malim gospodaricama
da obave fiziološke potrebe.
Mi smo, pak, dolazili da pipajući tražimo sreću, kojoj
je besno pretio čitav svet. Bilo nas je stid te želje, ali ipak
se moralo i na to misliti. Teže je odreći se Ijubavi no ži-
vota. Na ovom svetu čoveku život prolazi u ubijanju i
obožavanju i to istovremeno. »Mrzim te! Obožavam
te!« Čovek se brani, održava se, prenosi život na dvonošca
sleđećeg veka, grozničavo, po svaku cenu, kao da je ne-

7i
viđeno prijatno nastaviti vrstu, kao đa će nam to na kraju
krajeva doneti besmrtnost. Želja da se uprkos svemu
Ijubi kao što se čovek češe.
Mentalno mi je biio bolje, ali je moja vojnička situacija
i dalje l la nerešena. Dozvoljeno mi je bilo da izađem
u grad s vremena na vreme, Naša se švaija, dakle, zvala
gospou^ Erot. Čelo joj je bilo nisko i đeiovalo je ograni-
ćeno, tako da je čoveku pred njom u početku bilo nela-
godno, ali su usne bile, naprotiv, tako nasmejane i tako
sočne, da čovek potom više nije znao kako da joj umakne.
Iza neverovatne govorljivosti i nezaboravnog tempera-
menta krila je niz jednostavnih, gramzivih i pobožno
šićardžijskih namera.
Za nekoliko meseci već je stekla prilično bogatstvo
zahvaijujući saveznicima i, pre svega, svojoj utrobi. Treba
reći da su je oslobodili jajnika, operisana je od jajnika
prethodne godine. Oslobodilačka kastracija donela joj
je bogatstvo. Ima kod žena tih kapavaca koje kao da im
samo proviđenje šalje. Žena koja se sve vreme plaši trud-
noće, u stvari kau da je nemoćna i nikad neće daleko otići
na putu uspeha.
Mladi, a i stariji ljudi, misle da se na taj način može
lako i za male pare voditi Ijubav u sobi iza nekih knji-
žarsko-sitničarskih radnji. To je još bilo tačno pre dva-
deset godina, ali ođ tada se mnoge stvari više ne rade,
a ni ova koja spada u one najprijatnije. Anglosaksonski
puritanizam nas sasušuje iz meseca u mešec, i već je sveo
tako reći na nulu improvizovan provod u sobi iza radnje.
Sve se okrenulo braku i pristojnosti.
Gospoda Erot je znala dobro đa iskoristi poslednju
slobodu da se Ijubav još vodi stojeći i za male pare. Neki
sudski izvršitelj prošao je, jedne nedelje, pored njene rad-
nje, ušao je, eno još je tamo. Bio je pomalo laponac, to
je i ostao bez daljnjeg. Njihova je sreća bila ttha. U senci
novina punih izbezumljenih poziva na poslednje rodolju-
bive žrtve, život, strogo odmeren, bez imalo nepređvi-

71
denog, nastavljao se, i to čak muđriji no ikad. To su na-
ličja i lica, kao senka i svetlost, iste međalje.
Izvršitelj gospode Erot ulagao je u Holandiji novac
za svoje prijatelje, one najbolje obaveštene, a i za gospođu
Erot, kad je došlo do uzajamnog poverenja. Kravate,
prslučići, kosuljice, koje je prodavala, privlačili su ženske
i muške mušterije i pogotovu ih navodili da često navrg-
ćaju.
Veliki je broj susreta na međunarođnom i nacional-
nom polju koji su se odigrali u ružičastoj svedosti zave-
sica uz neprekidnu priču gazdarice, čija bi punačka, brb-
ljiva i do besvesti namirisana ličnost probudila grešne
sklonosti i u najokorelijem žučnom mrzovoljniku. U či-
tavoj toj gužvi, ne gubeći ni najmanje glavu, gospođa
Erot je nalazila svoju računicu, pre svega novčanu, jer je
uzimala porez i na prodaju i na osećanja, a i zato jer je
bilo mnogo Ijubavi oko nje. Spajala je i razdvajala parove
sa skoro podjednakim uživanjem, služećt se ogovara-
njem, podmetanjem, izdajom.
Izmišljala je neumorno sreću i dramu. Održavala je
vatru strasti. Njen je posao samim tim sve više cvetao.
Prust, i sam upola avet, gubio se s neverovatnom upor-
nošću u beskrajnoj, razvodnjenoj ništavnosti rituala i
postupaka koji obavijaju visoko društvo, Ijude prazne,
aveti želje, neodlučne razmenjivače partnera koji stalno
čekaju svog Vatoa, mlake putnike u potrazi za malo ve-
rovatnim Kiterom. Ali gospoda Erot, po poreklu narod-
ska i ovozemaljeka, čvrsto je bila vezana za zemlju siro-
vim prohtevima, glupim i određenim.
Ako su Ijudi zlobni, možda je uzrok njihova patnja,
ali dugo traje od časa kad prestanu da pate đo časa kad
počnu da bivaju bolji. Lep materijalni i Ijubavni uspeh
gospođe Erot još nije stigao da ublaži njene osvajačke
sklonosti.
Nije bila zlobnija od većine sitnih trgovkinja iz oko-
!ine, ali se upomo trudila da vam dokaže suprotno, zato
se čovek i seća njenog slučaja. Njena rađnja nije bila samo

74
mesto Ijubavnih sastanaka, bilo je to i nekakvo skriveno
predvorje sveta bogatstva i raskoši u koje nikad, uprkos
žarkoj želji, nisam kročio, i iz kojeg sam, uostalom, bio
brzo i bolno isključen, pošto sam stidljivo tamo zakora-
ćio, samo jednom i nikad više.
Bogati ljudi u Parizu žive zajedno, njihove četvrti
u celini predstavljaju krišku torte čiji vrh dotiče Luvr,
dok se zaobljena ivica završava pod drvećem izmedu
Otejskog mosta i Kapije Tern. Eto, to je otmen kraj
grada. Sve ostalo je muka i đubre.
Kad se pode krajem bogatih, prvo se ne primećuju
velike razlike od ostalih četvrti, sem što su ulice malo
čistije i to je sve. Da bi se napravio izlet u same kuće tih
Ijudi, u te stvari, treba računati ili na slučajnost ili na pri-
snost.
Preko radnje gospode Erot moglo se zakoračiti malo
bliže tom rezervatu, zahvaljujući Argentincima koji su
silazili iz pnvilegovanih četvrti da bi se kod nje snabdeli
gaćama i košuljama i malčice okusiii lepi izbor njenih
nadobudnih prijateljica, glumičica i muzičarki, koje jc
gospođa Erot s predumišljajem okupijala..
Za jednu od njih sam se ja, koji ništa nisam mogao
da joj ponudim do svoju mladost, kako se to kaže, ipak
preterano zagrejao. U tim krugovima su je zvaii mala
Mizin.
U Berezinskom prilazu svi su se znali od radnje do
radnje, kao u kakvoj palanci već godinama stešnjenoj
između dve pariske ulice, što znači da su jedan drugom
zavtrivali u tanjir i Ijudski se klevetali do Judila.
Što se tiče materijalne strane, pre rata su trgovci
raspravJjali o životu sitnom kao mrvice i dozhhoga. šred-
ljivom. Izmedu ostalih iskušenja bede,hronična žalba ovih
dućandžija je bila što moraju u tom polumraku da paJe
gasne lampe još u četiri popodne zbog izloga. Ali to im je
donosilo zauzvrat atmosferu pogodnu za diskretne pređ-
loge.
Mnogo je radnji ipak počclo da propada zbog rata,

75
dok je radnja gospođe Erot, zahvaljujuči mladim Ar-
gentincima, oficirima parajlijama i savetima prijatelja,
sudskog izvršitelja, dobila nov polet, što su svi u okolini
propraćali možete zamisliti kakvim užasnim opaskama.
Da napomenemo uzgred da je u to isto vreme slavni
poslastičar iz broja u z iznenada izgubio svoje lepe mu-
šterije zbog mobilizađje. Lepe Ijubiteljke slatkiša u du-
gim rukavicama, prinuđene da idu pešice, jer se dotle
došlo rekvizicijom konjž, nisu više dolazile. I nikad više
neće doći. A Sambane, knjigovezac notnih tekstova, iz-
nenada nije umeo da se odbrani od želje koja ga je uvek
mučila, da sablazni nekog vojnika. Izuzetna smelost, u
zao čas, jedne večeri nepovratno ga je uništila u očima
nekih rodoljuba, koji ga odmah optužiše za špijunažu,
te je morao da zatvori radnju.
Gospođica Ermans, naprotiv, iz broja 26, čija je
speđjalnost dotad bila onaj gumeni artikal, o kojem se
govori ili se prećuti, vrlo bi se dobro snašla, zahvaljujući
datim okolnostima, da nije imala nepremostivih teškoća
da nabavi »prezervative«, jer ih je đobijala iz Nemačke.
Samo je gospođa Erot, u stvari, na pragu novog raz-
doblja finog rublja i demokratije, lako zakoračila u na-
predak.
Mnogo se anonimnih pisama slalo iz radnje u radnju,
i to paprenih. Gospoda Erot je više volela, radi lične ra-
zonode, a i da bi se izdvojila, da ih upućuje visokim lič-
nostima, te je i u tome dolazila do izražaja jaka ambicija,
koja je činila osnovu njene naravt, Predseđniku vlade,
na primer, pisala je samo da bi mu rekla da je rogonja,
a maršalu Petenu na engleskom, uz pomoć rečnika, koliko
da ga nasekira. Anonimno pismo? Hladnom vodom na
šareno perje! Gospođa Erot je đobijala svakog jutra či-
tavu gomilicu tih pisama, i nisu bila namirisana, možete
mi verovati. To bi je za desetak minuta bacilo u misli,
čak i zaprepastilo, ali bi odmah potom povratila ravno-
težu, bilo kako, pomoću bilo čega, ali bi je uvek povratila

76
 i to čvrsto, jer u njenon unurrašnjem životu nije uopšre
bilo mesta za sumnju, ž još manje za istinu.
Među njenim mušte'ijama i štićenicima, mnogo malih
glumica je donosilo sa sobom više dugova no haljina.
Sve ih je gospoda Erot ftvetovala, a njima je to koristilo.
Medu njima i Mizin, kojjse meni činila najljupkija od svih.
Pravi mali muzički and<o, srce od violinistkinje, srce ali
ne i nevinašce, što mi je i dokazala. Neumoljiva u svojoj
želji da uspe ovde na zerdji, a ne nebu, snalazila se kako je
umela, kad sam je uposnao, u vrio ljupkoj jednočinki i
vrlo pariskoj i brzo zaioravljenoj, u pozorištu Varijete,
Pojavljivala se s vplinom u nekakvom prologu, u
stihovima i melodičnoin. Divan i komplikovan žanr.
Zbog mog osećanjs prema njoj, moje se vreme pre
tvori u grozničavo trčarje od bolnice do izlaza iz njenog
pozorišta. Uosta/om, nUađ je nisam samo ja čekao. Pri-
padnici suvozemne vojste osvajali su je jedan za drugim,
vazđuhoplovci takođe i oš lakše, ali zavodničku zastavicu
držali su bez premca Aigentinci. Njihova trgovina smrz-
nutim mesom dobijala je, zahvaljujući naglom porastu
novih jedinica, razmere prirodne sile. Mala Mizin je do-
bro iskoristila te dane konjunkture. Imala je pravo, danas
Argentinaca više nema.
Ništa nisam shvatao. Rogove mi je naticalo sve i svi,
žene, novac, ideje. Bio sam rogonja i nije mi bilo milo.
I danas mi se dešava ds sretnem Mizin slučajno, jednom
u dve godine ili češće, |cao i većinu ljudi koje sam nekad
vrlo dobro poznavao. I’o je onaj rok, dve godine, potre-
ban da bi se uvidela na prvi pogled, onaj koji ne vara kao
ni instinkt, sva ružnoća kojom je sad obeleženo jedno lice,
svojevremeno Ijupko.
Čovek kao da je sa trenutak u nedoumici, a onda
mora da prihvati ono u šta se to lice pretvorilo s rastućim
odvratnim neskladom celog lika. Mora da prihvati karika-
turu koju su lagano i brižljivo urezivale te dve godine.
Da prihvati vreme i tu ružnu sliku. I tek onda može da
kaže da je i sebe zaista prepoznao (kao stranu novčanicu

77
koju na prvi pogled okleva da uzme), da nije pogrešio put,
đa je zaisra izabrao onaj pravi bez ikakvog dogovaranja,
onaj neizbežni put preden za ove dve godine, put trulenja.
I eto, to je sve.
A kad bi me Mizin tako srela, slučajno, toliko se uža-
savala i mene i moje glavurde, da je gledala da me svakako
izbegne, da pobegne, da okrene glavu, bilo šta... Smrdeo
sam joj, očigledno, na čitavu jednu prošlost, aii ja znam
kojih je ona godina, i to već odavno, uzalud joj je truđ,
nikako ne može da mi pobegne. Stoji tako, zbunjena
pred mojom egzistencijom, kao pred čudovištem. Ona,
tako tanana, smatra se obaveznpm da mi postavlja trapava,
blesava pitanja, kakva bi postavljaJa služavka uhvaćena
u grešci. Žene imaju narav služinčadi. Ali ona možda više
uobražava tu odvratnost no što je oseća. I to je nekakva
uteha koja mi ostaje. Možda je ja samo navodim na ose-
ćanje da sam ogavan. Možda sam u tome pravi umetnik.
Najzad, zašto ne bi bilo isto toliko umetničkog u ružnom
koliko i u lepom. To je žanr koji treba negovati. To je sve.
Dugo sam mislio da je mala Mizin glupa, ali to je
bilo samo mišljenje izazvano taštinom odbijenog udva-
rača. Znate, pre rata svi smo biJi još veće neznalice i joŠ
uobraženiji no danas. Skoro ništa nismo znali o svetu
uopšte, jednom reči biJi smo nesvesni... Balavcima kao
što sam bio ja još je biJo vrlo lako prodati rog za svecu.
Mislio sam da će mi to što sam zaljubljen u tako slatku
Mizin dati ne znam kakvu snagu, a pre svega hrabrost
koja mi je nedostajaia, i sve to samo zato Što je ona bila
Jepa i tako lepo muzički obdarena! Ljubav je kao alkohol,
što je čovek slabiji i pijaniji, to misli da je jači i pametniji,
i uveren je u svoje pravo.
Gospođa Erot, rođaka mnogih palih junaka, izlazila
je iz Priiaza samo u dubokoj crnini, uostalom u varoš je
išla retko, njen je izvršitelj bio Ijubomoran. Okupljali
smo se u trpezariji iza radnje koja se s rastućtm prosperi-
tetom sve više pretvarala u pravi mali salon. Tu se đola-
zilo na razgovor, prijatnu i pristojnu zabavu pod gasnom

7«
svetiljkom. M ak Mizin za klavirom očaravala nas je kla-
sičnom muzikom, isključivo, iz obzirnosti prema tom
bolnom vremenu. Sedeli bismo tako popodnevima, rame
uz rame, s izvršiteljem u sredini, uljuljkujući se zajedno
svojim tajnama, strepnjama i nadama.
Služavki gospođe Erot, ođskora u službi, bilo je
mnogo stalo da sazna kad će se najzad neki od nas odlu-
čiti na ženidbu s nekom od devojaka. Kod nje na selu
slobodna zajednica se nije mogla ni zamisliti. Svi ti Ar-
gentinci, oficiri, mušterije-njuškala izazivali su u njoj
skoro životinjski nemir.
Mizin je sve češće bivala u društvu južnoameričkih
mušterija. Tako sam uskoro bio potanko upućen u sve
tajne kuhinja i posluge te gospode, jer sam sačekivao
svoju prijateljicu na izlazu za poslugu. Sobari te gospođe
smatrali su me za podvodača. I tako malo-pomalo svi
počeše da me smatraju za podvodača, čak i sama Mizin,
a nekako u to vreme i svi uobičajeni gosti radnje gospođe
Erot. Ja tu nisam mogao ništa. Uostalom, kad-tad dođe
do toga da vam udare neku etiketu.
Vojne vlasti su mi produžile bolovanje za još dva
meseca i govorilo se čak da će me osloboditi vojne oba-
veze. Mizin i ja rešismo da stanujemo zajedno u Bijankuru.
To je bio način da me se oslobodi lukavstvom, jer je ko-
ristila to što stanujemo daleko da se sve ređe vraća kući.
Uvek je nalazila nove izgovore da ostane u Parizu.
Noći u Bijankuru su bile tihe, ponekad bi ih oživela
neka od onih detinjastih vazdušnih uzbuna zbog aviona
i cepelina, koje su stanovnicima grada davale priliku za
opravdavajuće drhtanje. U očekivanju svoje dragane od-
Iazio sam u Šetnju čim padne mrak, sve do mosta Grenel,
tamo gde se senke penju iz reke sve do nadvožnjaka me-
troa, njegovog đerdana svetiljki zategnutog u mrklom
mraku ogromne gvožđurije koja uz grmljavinu juriša
pravo u bok velikih zgrada Pasija.
Ima u gradovima nekih tako glupo ružnih mesta,
da je čovek tu skoro uvek sam.

79
 Mizin se na kraju vracala tom našem kakvom-takvom
ognjištu samo jednom nedeljno. Sve je češće pratila pe-
vačice kod Argentinaca. Mogla je da svira i zaraduje za
život u bioskopima, mem bi bilo mnogo lakše da odlazim
po nju, ali Argeminci su bili veseli i dobro su plaćali,
a bioskopi su biii tužni i plaćali su malo. Od takvih izbora
se sastoji čitav život.
Da bi mi konačnO pošlo naopako, dođe i Vojničko
poiprilte. Ona odmah uhvati stotinu veza, moja Mizin,
u Ministarstvu, i sve jć češće sad odlazila na front da za-
bavlja naše drage vojnike, a ta su putovanja trajala po či-
tavu nedelju. Tamo je krčmiJa sonatu i adađo pred dvora-
nama punim onih iz štaba, lepo smeštenih da bi videli
njene noge. Vojnici su se gurali po klupama iza svojih
starešina, oni su uživsdi samo u melodičnim odjecima.
Zatim je provodila vrlo zamršene noći u hotelima vojne
zone. jednog mi se dana odande vratila vrlo vedra, noseći
điplomu za hrabrost, koju je potpisao jedan od naših ve-
likih vojskovoda, moliću lepo! Ova je diploma značiJa
početak njenog konačriog uspeha.
U argentinskoj koloniji je odmah uspela da stekne
ogromnu popularnost. Divili su joj se. Luđovali za mojom
Mizin, tako slatkom ratnom violinistikinjom. Tako sveža
i kovrdžava, a uz to još i heroina! Kod Argentinaca pri-
znanje ide iz utrobe, divljenju prema našim vojskovođama
nije bilo granica, a kad im se moja Mizin vratila sa svojim
dokumentom u origiralu, svojom Jepom njuškicom i
hitrim i slavnim prstićinta, utrkivali su se ko će je više voleti,
prosto kao na Jicitaciji. Herojska poezija osvaja, ne naila-
zeći na otpor, one koji ne idu u rat, a još lakše i sigurnije
one koji se zahvaljujići ratu ogromno bogate. To je
pravilo.
Vragolasti heroizam, to vas obara s nogu, kažem
vam. Fabrikanti oružja iz Rija nudili su svoje ime i svoje
akcije Jjupkoj curi, koji je tako lepo davala ženstvenost
francuskoj ratničkoj hrabrosti, a njima na korist. Mizin
je umela, treba priznati,da o sebi sastavi popriličan reper-

80
toar ratnih zgođa i nezgoda, koji joj je, kao koketan
šeširić, divno pristajao. Često bi i mene iznenadiia svojom
veštinom i, siušajući je, morao sam da priznam da sam ja,
kad je reČ o izmišljotinama, sirovi simuiant u poređenju
s njom. Imala je dara da svoje »pronalaske« smesti u daleku
dramsku perspektivu u kojoj je sve postajaio, i ostajalo,
dragoceno i upečatljivo. Mi, borci, bili smo u svojim pri-
čama, to sam tek sad uvideo, grubo tačni i vezani za tre-
nutak. A moja je lepotica operisaia u razmerama večnosti.
Treba verovati Klodu Lorenu kad kaže da je prvi pian
jedne siike uvek odvratan, a da umetnost zahteva da se
srž slike da u daijini, u neuhvatljivom, tamo gđe je iaž,
sanjarija uhvaćena na delu, jedina Ijubav čoveka. Zena
koja zna da vodi računa o našoj bednoj prirođi lako
postaje naša dragana, naša neophodna i vrhunska nada.
Kraj nje očekujemo đa nam sačuva lažno opravdanje
našeg postojanja, ali u meduvremenu, igrajući tu čudesnu
ulogu, ona može sebi da obezbedi sređstva za sasvim lep
život. Mizin to nagonski nije propuštala.
Njeni su Argentinđ bili u Četvrti Tern, i naročito
na ivici Bulonjske šume, u zasebnim kućama, lepo odvoje-
nim i zatvorenim, blistavim, koje su u ovo zimsko doba
bile prijatno zagrejane, tako da bi već na ulazu čovek i
nehotice počeo da misli s optimizmom.
U svom drhturavom očajanju počeo sam, krajnje
neumesno, da vrio često odlazim, kao što sam već rekao,
da čekam svoju drugaricu u prostorijama za poslugu.
Strpljivo sam čekao, ponekad do zore. Spavalo mi se,
aii sam ostajao i te kako buđan, zahvaljujući Ijubomori,
a i belom vinu kojim me je posluga izdašno služila. Argen-
tince, gospodare, viđao sam vrlo retko, slušao sam nji-
hove pesme i reski španski jezik, i klavir, čija svirka nije
prestajala, ali svirale su najčešće neke druge ruke, a ne
ruke Mizin. Gde li su za to vreme bile njene ruke, gadu-
re jedne?
Kad bismo se našli ujutro prcd vratima, namrštila
bi se kad bi me ugledala. Još sam u to doba bio prirođan

8.
kao životinja, nisam hteo da ispustim svoju iepoticu, to
je sve, kao pas kost.
Najveći deo mladosti čovek izgubi u nespretnim po-
stupcima. Bilo je očigledno da će me moja prijateljica
napustiti, konačno i uskoro. Još nisam naučio da postoje
dva čovečanstva: čovečanstvo bogatih i čovečanstvo si-
romašnih. Trebalo mi je, kao i tolikim drugima, dvadeset
godina i rat da bih naučio gde mi je mesto i da pitam za
cenu stvari i Ijudi pre no što ih dotaknem, a pogotovu pre
no Što se za njih vežem.
Grejući se tako u predsoblju pred kuhinjom sa dru-
garima slugama, nisam razumevao kako to iznad moje
glave igraju argentinski bogovi, mogli su biti i nemački,
francuski ili kineski — to nije bilo važno, ali bogovi,
bogati, i to je bilo ono što je trebalo shvatiti. Oni gore
sa Mizin, a ja dole bez ikoga. Mizin je ozbiljno razmišljala
0 svojoj budućnosti i zato je više volela da bude s nekim
bogom. I ja sam, naravno, razmišljao o svojoj budućnosti,
ali u nekakvom bunilu, koje me je držalo sve vreme,
prigušenom ali prisutnom strahu da će me ubiti u ratu
ili da ću crći od gladi u miru. Bio sam kao na belom hlebu
1 joŠ zaljubljen. Nije to bio samo ružan san. Ne baš mnogo
daleko od nas, na nepunih sto kilometara, milioni ljudi,
hrabrih, dobro naoružanih, dobro obučenih, čekali su
me da mi smrse konce, a i Francuzi su me čekali da mi
oderu kožu ukoliko ne prihvatim da mi je oni preko puta
iseku u krvave kaiševe.
Za siromaha na ovom svetu postoje samo dva osnovna
načina da crkne, bilo od krajnje ravnodušnosti svojih
bližnjih u miru, bilo od ubilačke strasti tih istih u ratu.
Ako, pak, počnu da misle o vama, odmah ti bližnji po-
misle na mučenje i ni na šta drugo. Zanimate ih jedino kad
ste u krvi, smradovi! Prenšar je, što se toga tiče, bio u
pravu. Pred skorom neminovnošću klanice ne razmišlja
se mnogo o budućnosti, čovek bi samo da u Ijubavi pro-
vede to malo dana koliko mu je ostalo, jer je to jedini na-

82
čin da nekako zaboravi to telo, koje će mu sutra odrati
odozgo do dole.
Pošto je Mizin bežala od mene, ja počeh sebe da
smatram idealistom, tako čovek svoje sitne nagone oblači
u krapne reči. Bolovanje mi se bližilo kraju. Novine su
pozivale gromko sve moguće borce, razume se pre svega
one koji nisu imaii veza. Zvanično je biJo rečeno da
se sme misliti samo na to kako da se dobije rat.
I Mizin je, kao i Lola, želela iz sveg srca da što pre
otperjam na front i da tamo i ostanem, a kako joj se činilo
da ja s tim otežem, odlućila je da ubrza stvari što, međutim,
nije bilo u njenoj prirodi.
Jedne večeri, kad smo se izuzetno vraćali zajedno u
Bijankur, prođoše vatrogasci uz trubljenje i svi ljudi iz
naše kuće jurnuše u podrum u čast ne znam kakvog ce-
pelina.
Ovakve sitne panike, kad se čitava jedna četvrt, u
pižami i sa svećom u ruci, cičeći strpava pod zemlju da
izbegne jednu skoro izmišljenu opasnost, davale su punu
meru zabrinjavajuće površnosti tih bića, čas zapiašenih
kokoši, čas uobraženih, a poslušnih ovaca. Takve čudo-
višne nedoslednosti moraju da zauvek odvrate od Ijudi
i najstrpljivijeg i najupornijeg ljubitelja društva.
Na prvi zvuk alarmne trube Mizin zaboravi sav he-
roizam koji su joj priznali u Vojničkom pozorištu. Uporno
je zahtevala da se sručim s njom u dno podzemJja, u hod-
nike podzemne železnice, u kanalizaciju, bilo gde, ali u
zaklon, i to najdublji, i to odmah! Gledajući stanare kako
jure, debeli i mršavi, neozbiljni i dostojanstveni, preska-
čući sve po četiri stepenika, ka spasonosnoj rupi, to je čak
i mene, najzad, naoružaJo ravnodušnošću. Kukavica ili
hrabar, ne znači mnogo. Zec ovde, heroj tamo, isti je to
čovek, niti misli ovde niti misli tamo. Sve što nije sticanje
novca beskrajno ga prevazilazi. Sve što znači život ili
smrt procenjuje pogrešno i naopako. Jcdino što razume
je novac i pozorište.
Mizin je cmizdrila pred mojim opiranjem. Ostali

83
stanari su nas nagovarali da podemo s njima, te sam najzad
pristao da me ubede. Kad je bilo reči o izboru podruma,
iznesoše niz različitih predloga. Pobedio je mesarov po-
drum većinom glasova, smatralo se da ieži dublje od svih
podruma u zgradi. S praga nas zapahnu oštar zadah, koji
sam dobro poznavao, i u tom času mi bi apsolutno ne-
podnošljiv.
— I ti ćeš sići tu, Mizin, gde meso visi na kukama?
— upitah je.
—■ A što da ne? — odgovori ona iznenađeno.
— E, u meni — rekoh joj ja — to budi neka sećanja
š više volim da se vratim gore,
— Znači, odlaziš?
— Naći ćemo se čim se ovo završi.
— Ali, sve to može da potraje...
— Više volim da te sačekam gore — rekoh joj. —
Ne volim meso, a i ovo će brzo biti gotovo.
Za vreme uzbune, zaštićeni u skloništima, stanari
su izmenjivali vragolaste ljubaznosti. Neke od gospoda,
u kućnim haljinama, one što su poslednje pristigle, ele-
gantno i s merom su se žurile ka svodu punom vonja,
gde su im mesar i mesafka nudili gostoprimstvo, izvinja-
vajući se zbog veštačke hladnoće, neophovne za održa-
vanje robe.
Mizin nestade s ostalima. Čekao sam je gore u stanu,
celu noć, ceo dan, celu godinu. Nikad se više nije vratila.
A ja sam od tada postajao sve nezadovoljniji i samo
su mi se dve misli vrtele po glavi. Spasti kožu i otići u
Ameriku. Ali umaći ratu već je bio pozamašan posao,
na kojem sam se preznojavao mesecima.
»Topova! Ljudi! Municije!« zahtevali su rodoljubi,
nikad im nije bilo đosta. Izgleda da se ne sme ni oka
sklopiti dok jadnu Belgiju i nevini mali Alzas ne oslo-
bodimo germanskog jarma. Ta je misao opsedala, kako
su nam tvrdili, najbolje među nama i nije im davala da
dišu, da jedu, da se pare. Ipak, reklo bi se da ih to nije

84
sprečavalo, one preživele, da prave postove. Moral je u
pozadini bio dobar, to se moglo reći.
Trebalo je na brzinu da se vratimo u jedinice. Ali
mene su već na prvoj viziti ocenili daleko ispod proseka,
kao jedva valjanog za neku drugu botnicu, sad koštane
i živčane bolesnike. Jednog jutra izađosmo iz Ptihvatilišta
nas šestorica, tri artiljerca i tri konjanika, ranjenika i bo-
lesnika, u potrazi za mestom gde se obnavljaju zgubljena
hrabrost, upropašćeni refleksi i polomljene rtike. Prvo
prođosmo, kao svi ranjenici u to vreme, kroz kontrolu
u Val-de-Grasu, trbušastoj tvrđavi, dostojanstvenoj, ob-
rasloj bradom drveća, čiji su hodnici mirisali tia vagone
sporovozne kompozicije, danas je verovatno ziuvek ne-
stao taj miris, ta mešavina vonja nogu, slame i uljanih
svetiljki. Nismo dugo ostali u Valu, tek što nas ugledaše,
a već nas izgrdiše, i to valjano, dva oficira iz uprave, pre-
moreni i prljavi od peruti, zapretiše nam Vojnm sudom
i potom nas drugi administrativci izbaciše na vlicu. Nije
bilo mesta za nas, rekoše, i uputiše nas neođ edeno ka
nekom utvrđenju, negde, u prigradskom pojasu,
Od krčme do utvrđenja, od rakijice do kafenceta,
krenusrno nas šestorica, nasumce i pogrešnim putevima,
u potragu za tim novim skioništem, koje je, izjjeda, biSo
specijalno namenjeno izlečenju nesposobnih iieroja po-
put nas.
Samo je jedan od nas šestorice nosio nešo imetka,
koji se sastojao, treba reći, od plehane kutije ketsa Perno,
čuvena marka kojoj više nema ni pomena. U toj kutiji naš
je drugar krio cigarete i četkicu za zube, a svi srto se sme-
jali toj u to vreme neobičnoj brizi za zube i zb»g te neo-
bične tananosti nazivali smo ga »homoseksuaac«.
Najzad, posle mnogo oklevanja, dospesno u pola
noći do od mraka naduvenih bedema tog utvrđeija Bisetr,
broj »4j« se zvalo. To je bilo to.
Obnovili su ga da bi tu prihvatili bogalj; i starce.
Vrt joŠ nije ni bio završen.
Kad stigosmo nastanjivala ga je samo nastojnica
u vojničkom odelu. Padala je jaka kiša. Nastojnica se
uplaši od nas kad nas je čula, aii mi je zasmejasmo stavlja-
juči joj ruku na pravo mesto. »Mislila sam da su Nemci«,
reče ona. »Ti su daieko«, odgovorismo. »Gde ste ranjeni«,
brinula se ona? »Svuda, ali on je čitav!«, odgovori joj
artiljerac. Zaista se mogio reći da je to pravi duhovit
ođgovor i nastojnica ga je tako i ocenila. U tom istom
utvrđenju potom će s nama stanovati i starci iz staračkih
domova. Za njih su pod hitno napravili nove zgrade,
ukrašene kilometrima prozora sa zategnutim zavesicama,
tu su ih čuvali do kraja neprijateljstava kao insekte. Na
okolnim brdašcima erupcija tesnih parcela borila se s go-
milama klizećeg blata, jedva obuhvaćenog nizovima krh-
kih potleušica. U njihovoj senci bi ponekad izbila jedna
zelena salata i tri rotkvice koje, ko bi znao zašto, zgađene
kišne gliste prepuštaju vlasniku,
Naša je bolnica bila čista — inače treba požuriti
da bi se takve stvari videle — čitavih nekoliko nedelja u
samom početku, jer za održavanje u nas niko nema ni-
kakve sklonosti, čak smo u tom pogledu pravi prljavci.
Legli smo, kao što rekoh, na sreću, u gvozdene krevete
pri mesečini, prostorije su bile sasvim nove, tako da elektri-
ke još nije bilo.
Kad smo se probudili, novi glavni lekar je došao da
se upozna, sav srečan što nas vidi, tako bi se reklo, sijao
je od srdačnosti. Imao je on svojih razloga za zadovoljstvo;
tek što je stekao četiri širita. Taj čovek je uz to imao i naj-
lepše oči na svetu, baršunaste i natprirodne i obilato se
njima služio na ushićenje četiri Ijupke dobrovoljne bol-
ničarke, koje su ga 2asipale pažnjom i slatkim izrazima
lica, ne gubeći ni mrvicu od prisustva svog glavnog le-
kara. Od prvog trenutka je krenuo na naš moral, kao što
nas je i upozorio. Bez prenemaganja je zgrabio prisno za
rame jednog od nas, očinski ga protresao i ohrabruju-
ćim glasom nam izneo pravila i najkraći put da čovek
orno krene, i to što pre može, u susret ponovnom razbi-
janju njuške.

86
 Ma otkuda dolazili, svi su samo na to mislili, Reklo
bi se da im je to prijalo. Bio je to novi porok. »Francuska
vam je ukazala poverenje, prijatelji, ona je žena, najlepša
žena na svetu je Francuska«, zabrunda on. »Francuska
računa na vaše junaštvo! Žrtva najpodlije, najbestidnije
agresije, ona ima pravo da zahteva od svojih sinova da je
pošteno osvete! Da se u celosti vrate u njeno krilo njene
teritorije, čak i po cenu najvećih žrtava. Svi ćemo mi ovde,
Što se nas tiče, izvršiti svoju dužnost, prijatelji, a vi iz~
vršite svoju! Naše znanje pripada vama! Vaše je! Sve
njegove mogućnosti su u službi vašeg izlečenja! Pomo-
zite nam i vi sa svoje strane svojom dobrom voljom!
Znam da na nju možemo đa računamo! Da biste uskoro
mogli da se vratite na svoje mesto kraj svojih dragih dru-
gova u rovove! Vaše sveto mesto! Za ođbranu naše drage
zemlje. Živela Francuska! Napred!« Umeo je da govori
vojnicima.
Mi smo stajali u stavu mirno, svaki u podnožju svog
kreveta, i slušali ga. Iza njega jedna crnka iz grupe nje-
govih lepih bolničarki jedva je uspevala da savlada uzbu-
denje koje ju je gušilo i iskazalo se u nekoliko suza. Ostale
boJničarke, njene drugarice, odmah se užurbaše: »Mila!
NiJa! Uveravam vas... Vratiće se, zaboga...!«
Jedna od njenih rođaka, punačka plavuša, najbolje
ju je tešila. Prolazeći kraj nas, pridržavajući, poverila
mi je punačka plavuša u prolazu da lepa rodaka tako pada
u očajanje zbog nedavnog odlaska verenika mobilisanog
u mornaricu. Vatreni govornik, izbaćen iz koloseka,
trudio se da ublaži lepo i tragično uzbuđenje izazvano
njegovim kratkim i potresnim govorom. Bio je sav zbu-
njen i snužden pred njom. Budenje suviše bolne uznemi-
renosti u eiitnom srcu, očigledno patetičnom, svom od
nežnosti i osećajnosti. »Da smo znale, doktore«, šaputala
je plava rođaka, »mi bismo vas upozorile... Oni se tako
nežno vole, da samo znate,..!« Grupa bolničarki i šef
odoše dalje čavrljajući i šušteći niz hodnike. Za nas više
nisu hajali.

8/
 Pokušavao sam da se setim i da shvatim smisao tog
govora koji je održao čovek divnih očiju, ali, daieko od
toga da me rastuže, njegove reči mi se učiniše, posle kra-
ćeg razmišljanja, izvanredno pogodne da me odvrate od
umiranja. To je biio mišljenje i ostaiih drugova, samo
orti u tome nisu nalaziii kao ja još i nekakvo izazivanje i
uvredu. Oni nisu uopšte pokušavali da shvate šta se zbiva
oko nas u životu, jedino su razaznavali, pa i to jedva, da
je već uobičajeno ludilo sveta poslednjih meseci bilo veće
i da dobija razmere u kojima čovek zaista ne može da nađe
nešto čvrsto na čemu bi zasnovao egzistenciju.
1 ovde u bolnicj, kao ono noću u Flandriji, smrt nam
nije davala mira, samo ovde nam je pretila izdalje, smrt
neizbežna kao i tamo, istina je, ali usmerena na naše drhtu-
rave kosture putevima Administracije.
Ovde se na nas nisu izdirali, razume se, čak su nam se
obraćali vrlo blago, govorili su nam sve vreme o nečem
drugom a ne o smrti, ali je osuda ipak bila jasna na svakoj
hartiji koju su nam podnosili na potpis, u svakoj pažnji
prema nama: medaljoni... narukvice... i najmanje od-
sustvo... Bilo koji savet... Osećali smo da nas prebroja-
vaju, vrebaju, numerišu u okviru velike rezerve priprem-
ljene za sutrašnji front. Razume se, sav taj civilni i sani-
tetski svet oko nas bio je, u poredenju s nama, mnogo
vedriji... Bolničarke, gadure, nisu delile našu sudbinu
i misiile su, naprotiv, samo kako će dugo da žive, i to što
đuže, i da vole, to je bilo jasno, i đa se šetaju i hiijadu,
deset hiljađa puta da vode Ijubav. Svaki od tih andela
držao je u onom predelu u donjem trbuhu, kao robijaši,
svoj lični ljubavni plan za bolja vremena kad mi budemo
već mrtvi u nekom blatu, izginuli ko zna kako.
One će se onđa s uzdahom prisetiti i s posebnom
nežnošću, što će samo doprineti njihovoj privlačnosti,
potresnim ćutanjem ćc podsetiti na tragična ratna vre-
mena one koji se budu vratili... »Sećate li se malog Barda-
mija«, reći će one u predvcčerje, misleći na mene, »onoga

88
što nismo mogH đa mu sprećimo kašljanje?... Morai mu
je bio slab, jadnom malom... Šta li je s njim bilo?«
Maio poetskog žaijenja na pravom mestu pristaje
ženi isto tako lepo kao i lepršava kosa na mesečini.
Iza svake njihove reči, svake pažnje, trebala je već
sad pročkati: »Crći ćeš, jadni vojniče... Crći ćeš... Rat
je... Svakom svoj život... Svakom svoja sudbina... Sva-
kom svoja smrt... Izgleda kao da deiimo s tobom tvoje
očajanje... Ali niko ne deli smrt s drugim... Sve treba
za zdrave telom i duhom da je razonoda, ni manje ni vi-
še, a mi smo razumne devojke, lepe, ugledne, zdrave i
lepo vaspitane... Za nas je sve automatska biologija, ve-
sela predstava i sve se u radost pretvara! To traži naše
zdravlje! Ružno rasplinjavanje u tuzi nam je nedostupno...
Nama treba uzbudenja, samo podsticanje uzbudenja...
Brzo ćete biti zaboravljeni, mali vojnici... Budite dobri,
crknite što pre... I neka se rat završi da možemo da se
udamo za nekog ođ vaših Ijubaznih oficira... Nekog crno-
manjastog, po m ogućstvu...! Živela domovina o kojoj
tata stalno govori!... Kako ijubav mora da prija kad se
čovek vrati iz rata!... Naš će mužić nositi odlikovanja!...
Biće otmen!... Moći ćete da uglačate njegove lepe čizme
na dan našeg venčanja, ako još budete bili u životu, mladi
vojniče!.., Zar vas neće radovati naša sreća, mali voj-
niče«!...
Svakog jutra je dolazio i opet dolazio glavni lekar
u pratnji svojih bolničarki. Bio je to naučnik, kako nam
rekoše. Oko naših posebnih soba kaskali su starci iz su-
sednog doma iziišnim i rasklimatanim koracima. Išli su
i pljuckali ogovaranja i krnjotke zuba iz sobe u sobu,
prenoseći okrajke ogovatanja i provaljena olajavanja.
Zatvoreni u zvanićnu bedu kao u slinavi tor, ostareli
radnici su pasli svu pogan koju ostavljaju u duši duge
godine robovanja. Nemoćne mržnjc, užcgle u pišljivoj
besposlici zajedničkih soba. Koristili su svoju poslednju
klecavu snagu đa još malo naškodc jcdan drugom i da se

8g
uzajamno unište u onome što im je jos predstavljaio uži-
vanje i za šta su još imali daha.
Vrhunsko zadovoljstvo! U njihovim okorelim kostu-
rima nije više biio ni atoma koji nije bio sušta zioba.
Čim se pročuio da ćemo mi, vojnici, deliti relarivnu
udobnost utvrdenja s tim starcima, oni počeše jednodušno
da nas rnrze, što im nije smetalo da staino doiaze i bez
predaha prosjače ostatke duvana, vukući se duž prozota,
i komade bajatog hleba što su popadali pod klupe. Njihova
pergamentska lica su se iepila u vteme obeda uz prozorska
stakla naše trpezarije. Niz prljave bore nosa klizili su
njihovi pogledi kao u starih oblapornih pacova. Jedan od
tih bogalja kao da je bio lukaviji i veči mangup od osta-
lih, On bi dolazio i pevao nam pesmice iz svog doba,
zvali su ga čika Biruet. Pristajao je da rađi sve što rau se
traži samo za duvan, sve što hoćeš, izuzev da prođc pored
mrtvačnice utvrdenja, koja je, uostalom, radila punom
parom. Jedna od omiljenih šala bila je da ga povcdemo
kao u šetnju na tu stranu, »Nećeš da udeš?« pitali bi ga
kad bi se našli baš ispred vrata, A on bi besneći pobcgao,
ali tako brzo i tako daieko da ga dva dana ne bismo vi-
dali. Čika Biruet je nazreo smrt.
Naš glavni lekar lepih očiju, profesor Betomb, po-
stavio je za dobro naše duše čitavu vrlo složenu apara-
turu, svu svetlucavu, čija smo električna pražnjenja po-
vremeno primali, strujanja za koja je on tvrdio da daju
tonus i koja smo morali da prihvatimo pod prctnjom iz-
bacivanja. Izgleda da je taj Betomb bio vrlo bogat, a tre-
balo je biti bogat da bi Čovek mogao da kupi sve te skupe
elektrićne drangultje. Njegov tast, veliki političar, koji
se duboko umočio u mućke kod državnih kupovina zcm
ijišta, omogućio mu je tu raskoš.
Trebalo je to i iskoristiti, Sve $e sredi. Zločini i kazne.
Takvog kakav je bio, nismo ga mrzeii. Proučavao je naš
nervni sistem s neverovamom pažnjom, a ispitlvao nas
s učtivom prisnošću, Ova brtžljivo proučena dobro-
dušnost bila je prava poslastica za bolničarke, sve vrlo
otmcne, koje su radile s njim. Onc su svakog jutra čckalc,
slatke lutkice, trenutak uživanja u izrazima njegove krajinje
dobrote, bile su to šecerleme! Svi smo igrali u komadu u
kojem je Betomb sebi dodelio uJogu naučnika, dobro-
činitelja, duboko i ijuba7.no bumanog, samo se rrebaio
sporazumeti.
U toj novoj bolnici bio sam u sobi s podnarednikom
Branidorom, profesionalnim vojnikom; bio je to stari
poznanik bolnica, taj Branldor. Vukao je svoja prore-
šetana creva već meseđma i promenio četiri odeljenja.
U toku tih boravaka naučio je kako prvo da privu-
če, a potom i da zadrži simpatije bolničarki. Povraćao je,
mokrio krv i imao često krvave prolive, a i disao je teško,
ali to ne bi bilo dovoijno da mu obezbedi sasvim izuzetnu
pažnju medicinskog osoblja, koje je videlo i gore stvari.
Izmedu dva gušenja, ako bi prošao koji lekar ili bolni-
čarka: »Pobeda! Pobeda! Pobeđa će biti naša!« povikao
bi Branldor, ili bi to prošaputao krajičkom ili cclim plu-
ćima, zavisno od sJučaja. Tako se usaglasio s vatrenom
agresivnom literaturom umesno izrežiranim utiskom i
uživao je visoko moralno uvaženje. On je znao caku.
Pošto je Pozorišfe svuda bilo prisurno, trebalo je
glumiti, i Branldor je bio u pravu, nema stvari koja mo-
že da izgleda gluplje t da izazove veće negodovanjc od
miitavog posmatrača izvučenog slučajno na scenu. Kad
se čovek tu nađe, mora da se prilagodi tonu, zar ne, da
živne, glumi, da bude ođlučan iii da nestane. Naročito su
žene zahtevale predsravu i bile su nemilosrdne, gadure,
prema zbunjenim amaterima. Rat, u to nema sumnje,
podstiče jajnike, one $u zahtevale heroje, a oni koji to
uopšte nisu bili morali su se bar predstavljati kao takvi
ili se, pak, pripremiti za najodvratniju sudbinu.
Za osam dana u ovom odeljenju shvatili smo svu
hitnost neophodne promene stava i, zahvaljujući Branldoru
(u civiJu je bio trgovačlci putnik čipkom), ti isti zaplašcni
Jjudi u potrazi za senkom, opsednuri sramotnim sećanji-
ma na klanicu, jer takvi smo bili u dolasku, pretvoriše

91
se u đavolsku bandu momaka rešenih, do poslednjeg,
da pobede i, možete mi verovati, vičnih ubedivanju i
krupnim rečima. Sočan jezik postade naš jezik i tako papren
da su dame ponekad crvenele, nikad se ipak nisu tužile,
jer se dobro zna da je vojnik koliko hrabar toliko i ne-
hajan, a počešće i prostačina — što je veća prostačina to
je hrabriji.
U početku, dok smo podražavali Branldora što bo-
Ije možemo, naše rodoljubivo ponašanje nije bilo baš
kako treba, nije baš bilo ubeđljivo. Trebalo nam je dobrih
osam dana, pa čak i dve nedelje upornih proba, da bismo
našli zaista pravi ton,
Čim je naš Iekar, redovni profesor Betomb, primetio,
kao naučnik, blistavo poboljšanje naših moralnih kvali-
teta, on reši, a u dlju ohrabrenja, da nam dozvoli posete,
i to prvo posete rođaka.
Neki zaista obdareni vojnici, kako sam čuo, osećaju
kad uđu u borbu nekakvu opijenost, čak i pravu slast
uživanja. Čim bih ja pokušao da za sebe zamislim neku
slast tako izuzetne vrste, razboleo bih se bar za osam dana.
Osećao sam se do te mere nesposoban da nekog ubijem,
da je bolje bilo to i ne pokušavati i odmah s tim prečistiti.
Nije meni nedostajalo iskustvo, čak je sve učinjeno da
mi se za to otvori volja, ali nisam imao dara. Možda je
za mene bilo potrebnije sporije uvođenje u stvar.
Jednog dana reših da iznesem profesoru Betombu
teškoće, duševne i telesne, na koje nailazim trudeći se
da budem onoliko hrabar koliko to želim i koliko to zahte-
vaju uzvišene okolnosti. Malo sam se plašio da me ne oceni
kao drskog i bezobraznog brbljivca... Kad tamo, baš
naprotiv! Naučnik izjavi da je vrlo srećan što sam u nastu-
pu iskrenosti došao njemu da poverim duševni nemir ko-
ji osećam.
— Bolje vam je, prijatelju Bardami! Jednostavno
vam je bolje! — Eto šta je on zaključio. — Ovo što ste mi
sad sasvim spontano poverili smatram, Bardami, kao vrlo
ohrabrujuću indikaciju primetnog poboljšanja vašeg men-
talnog stanja!... Uostaiom, Vodesken, skromni ali zaista
pronicljivi posmatrač moralnih pađova kod vojnika Car-
stva, još je 1802. zabeležio takve pojave u saopštenju,
delu danas već kJasičnom, mađa nepravedno zanemare-
nom među našim današnjim studentima, zabeležio je,
kao što rekoh, s mnogo tačnosti i određenosti krize zvane
»krize priznanja« koje nailaze i izvanredno su povoljan
znak kod moralnog rekonvalescenta... Naš veliki Dipre,
skoro čitav vek kasnije, povodom isrog tog simptoma
sačinio je već slavnu nomenklaturu u kojoj se ova isto-
vetrta kriza javlja pod nazivom »kriza sakupljanja sećanja«,
kriza koja, po ovom autoru, neposredno prethođi — uko-
liko je lečenje ispravno — masovnom porazu anksioznih
pojava i konačnom oslobađanju polja svesti, u stvari
sekundamoj pojavi u toku psihičkog oporavka. Dipre,
s druge strane, daje u svojoj slikovitoj terminologiji,
koja je njegovo prevashodno svojstvo, naziv »misaona
dijareja oslobodenja« toj krizi koju kod pacijenata prati
osećanje vrlo aktivne euforije, upadJjivi porast društvene
aktivnosti t vrlo primetno poboljšanje sna, ovaj ponekad
traje po čitav dan, i najzađ — drugi stadijum: vrlo pri-
merna hiperaktivnost genitalnih funkcija, u toj meri da
nije redak slučaj javljanja kod dotle frigidnih subjekata,
prave »erotske izgladnelosti«. Otuda i izraz: »Bolesnik
ne ulazi u fazu ozdravljenja, on na nju juriša!« To je izraz,
izvanredno slikovit, zar ne, za te povratne pojave kojima
je drugi naŠ veliki francuski psihijatar, Filiber Maržeton,
označavao zaista trijumfalan povratak svih normalnih
aktivnosti kod rekonvalescenta od bolesti straha... Što
se vas tiče, Bardami, ja vas već sad smatram rekonvales-
centom... Da li vas interesuje, Bardami, pošto smo već
kod tako zadovoljavajućeg zaključka, Činjenica da upravo
sutra podnosim u DruŠtvu vojnih psihologa saopštenje
o osnovnim odlikama Ijudskog duha?... Mislim da je
saopštenje na visini.
— Svakako, profesore, ta me pitanja vrlo živo in-
teresuju.
 — E pa đa vas ukratko upoznam, Bardami, s postav-
kom koju iznosim: pre rata je čovek za psihijatra bio ne-
prozirna nepoznanica, a mogućnosti njegovog duha bile
su zagonetka...
— To je i moje skromno mišljenje, profesore...
— Rat, vidite li, Bardami, neuporedivim sređstvima
koja pruža za delovanje na nervni sistem, igra ulogu ve-
likog otkrića ljudskog duha! Vekovima još ćemo imati
prilike da razmišljamo o ovim psiho-patološkim otkri-
ćima, vekovima strasno da proućavamo... Da priznamo
iskreno... Mi smo dosad tek naslućivali emotivno i du-
hovno bogatstvo čoveka! Ali sad, zahvaljujući ratu, tu
sm o! Sad smo načinili prodor, bolan svakako, ali za nauku
preloman i blagodatan, u samu srž! Od prvih otkrića za-
datak modernih psihologa i psihijatara za mene, Betomba,
nije više mogao biti doveden u pitanje! Potpuna reforma
naših psiholoških koncepcija se nametala!
To sam i ja, Bardami, mislio.
— Zaista, profesore, mislim da bi bilo dobro...
— Eto, i vi tako mislite, Bardami, nisam vam ja to
rekao! U čoveku su, vidite, dobro i zlo u ravnoteži, s jedne
strane egoizam, s druge altruizam... Kod elitnih poje-
dinaca više je altruizma no egoizma. Je li tačno? Je li
tako?
—■ Tačno je, profesore, baš je tako...
— A kod elitnog pojedinca, pitam ja vas, Bardami,
koja to najviša celina u njemu podstiče ahruizam i pri-
morava taj altruizam da se iskaže?
— Patriotizam, profesore!
— Eto vidite, sami ste to rekli! Odlično me shvatate,
Bardami, patriotizam i njegov nerazdvojni pratilac —
slava, prosto kao njegov đokaz.
— Istina je.
— Naši čestiti vojnici, ne zaboravite, u prvom vatre-
nom krštenju su već znali da se spontano oslobode so-
fizama i uzgrednih koncepata, a posebno sofizama samo-
održanja. Nagonski i u jednom dahu su se sjedinili s našim

94
osnovnim razlogom postojanja — našom domovinom,
Da bi se došlo do te istine inteligencija je ne samo nepo-
trebna, već ona tu i smeta! Reč je o istini srca, Bardami,
kao što su i sve bitne istine! O domovini je reč i tu se narod
ne vara! A tu se upravo nedorasli naučnik izgubi...
— Kako je to lepo, profesore! Isuviše lepo! Klasika!
Rukova se sa mnom oberučke, Betomb, skoro pri-
jateljski nežno.
I tad očinskim glasom đodade za moje dobro: »Ta-
ko ja shvatam lečenje svojih bolesnika, Bardami, elektri-
kom telo, a snažnim dozama patriotske etike duh, pravim
injekcijama ohrabrujućeg morala«.
— Shvatam, profesore.
Shvatao sam, zaista, sve bolje.
Rastavši se od njega, pohitao sam na siužbu božju
sa svojim oporavljenim drugovima u novu novcatu kape-
lu. Ugledah Branldora koji je izražavao svoj visoki moral
iza velike kapije, ulivajući oduševljenje ćerčici nastojnice.
Odmah sam mu se pridružio, čim me je pozvao.
To popodne đodoše iz Pariza rodaci prvi put otkako
smo ovde, a potom su dolazili jednom nedeljno.
Najzad sam pisao majci. Bila je moja majka srećna
što me vidi i plakala je kao kučka kad joj opet vrate štene.
Mislila je da mi mnogo pomaže ljubeći me, ali je ipak
bila slabija od kučke, jer je ona verovala u reči koje su joj
govorili da bi me od nje odvojili. Kučka, pak, veruje samo
u ono što oseća. Majka i ja smo jednog popodneva na-
pravili veliki krug oko bolnice, vukući se još nedovrše-
nim ulicama tog kraja, ulicama sa još neobojenim stubo-
virna za svetiljke između dugih čadavih fasada išaranih
stotinama obešenih krpka, sirotinjskih košulja, slušajući
cvrčanje masti u podne, vesnika nezdravog sala. U velikoj
mlitavoj zapuštenosti pojasa oko grada, tamo gde se lažni
sjaj njegove raskoši raspada i poČinjc da truli, grad po-
kazuje, onom koji hoće to da vidi, svoju veliku zadnjicu
s kofama za đubre. Ima fabrika kojc se u šctnji zaobilaze,
koje ispuštaju svakakve smradovc, nckc jcdva zamislive,

05
i gde i sam vazduh ne može više da primi sav taj smrad.
U blizini buđa malo vašarište između dva visoka i ne-
jednaka dimnjaka. oljušteni drveni konjići, preskupi za
one koji su ih željni, ćesto nedeljama privlače, odvraćaju
i zadržavaju iste male rahitične slinavke, s prstima u
nosu, svojom napuštenošću, siromaštvom i muzikom.
Sve se svodi na truđ da se istina udalji od ovakvih
mesta, a ona se vraća i plače nad svima, uzalud je trud,
uzalud piće, i to ono gusto vino, cmo kao mastilo, nebo
je ono što je, čvrsto navučeno iznad svega, kao velika bara
puna dimova predgrađa.
Blatnjava zemlja dole povećava umor nogu, a sa
obeju strana život je pritešnjen i čvrsto oivičen hotelima
i opet fabrikama. S te strane zidovi već liče na mrtvački
sanduk. PoŠto je Lola konačno otišla, Mizin isto tako,
nisam više imao nikoga. Zato sam najzad i pisao majci,
koliko da ipak vidim nekog svog. U dvadesetoj godini
već sam imao samo prošlost. S majkom sam nedeljom
obilazio ulice i ulice. Pričala mi je sitne zgode iz svoje
radnje, ono što se oko nje govorilo o ratu, u gradu, da
je rat tužan, »užasan« čak, aii da ćemo se s mnogo hrabrosti
ipak svi izvući, za nju su izginuli biU nesrećni slučajevi,
kao na trkama, samo se treba dobro držati i čovek neće
pasti. Što se nje tiče, ona je u ratu našla novu vehku ža-
lost, koju je pokušavala da ne budi suviše, kao da ju je
bilo strah te tuge, bila je puna straŠnih stvari koje ona
nije razumevala. U dubini duše je smatrala da je malom
čoveku kao ona suđeno da pati od svega i svačega, da je
to njihova uloga na ovom svetu, i da su stvari u poslednje
vreme pošle naopako u velikoj meri upravo zato što se
nagomilalo mnogo grehova baš tih maUh ljudi... Sigurno
su pravili gluposti, kojih nisu biU ni svesni, razume se,
aU su ipak krivi, i čak treba da su zahvalni što im je tom
patnjom data prilika da iskupe svoju nedostojnost...
Moja je majka spadala u »nedodirljive«.
Taj sa suđbinom pomireni i tragični optimizam bio

96
je za nju nekakva vera i predstavljao je osnovu njene
prirode.
IšJi srno tako nas dvoje ulicama izmedu još neisparce-
lisanog zemljišta, po kiši, pločnici tu tonu i izmiču ispod
nogu, mladi jasenovi duž ivice dugo zadržavaju kapi kiše
na granama, koje zimi trepere na vetru, siromaška čaro-
lija. Put za bolnicu vodio je ispred brojnih tek otvorenih
hotela, neki su imali ime, a neki se ni toliko nisu potrudiJi.
»Izdavanje za nedelju dana«, pisalo je jednostavno. Rat
ih je ispraznio, odvodeći radničke i trudbeničke stanare.
Nisu se vračali čak ni da umru tu, I to je posao — umira-
nje, samo oni su to obavljali napolju.
Majka bi me dopratiJa do bolnice pJačući, prihva-
tala je nesreću — moju smrt, ne samo da je na to pristajala,
već se pitala da li sam i ja toliko pomiren sa sudbinom
kao ona. Verovala je u sudbinu ćvrsto kao u metar u Mu-
zeju umetnosti i zanatstva, o kojem mi je uvek govorila
s poštovanjem, jer je u mladosti naučila da je metar u
njenoj radnji tekstilom i sitnom robom savesno urađena
kopija tog divnog zvaničnog etalona.
Između parcela te upropašćene prirode još se moglo
naći poneko obrađeno polje, tu i tamo, čak se nekoliko
starih seijaka još grčevito držalo tih ostataka pritešnjenih
novim zgradama. Kad bi nam ostalo vremena do povratka
uveče, odlazili bismo, majka i ja, da ih gledamo, te čudne
seljake koji su uporno preturali gvožđem meku i zrnastu
masu nazvanu zemlja u koju se spuštaju mrtvaci da istrunu
i iz koje se ipak dobija hleb. »Ipak mora da je zemlja tvrda!«
svaki put bi primetila moja majka gleđajući ih u nedo-
umici. Nije, u stvari, znaJa za bedu drugačiju od one koja
liči na njenu, na gradsku bedu, i pokušavala je da zamisli
šta znači beda sela. To je jedina radoznalost koju sam video
u svoje majke i to joj je bila dovoljna razonoda za jednu
nedelju. S tim se vraćala u grad.
Nisam uopšte imao nikakvih vcsti od 1.ole, a ni od
Mizin. Zaista su biie, gadure, na onoj boljoj strani gde je

97
osrneh obavezan, a odstranjivanje ovakvih kao mi nemi-
losrdno, ovakvih predviđenih za topovsku hranu i žrtve.
Tako su me već u dva maha vratili na mesta gde se čuvaju
taoci. Sad je sve bilo samo pitanje vremena i iščekivanja.
Kocka je bila bačena.

98
 Branldor, moj sused u bolnici, podnarednik, kao
što sam već rekao, uživao je nepokolebljivu popularnost
kod bolničarki. Sav je bio prekriven zavojima, a zračio jc
optimizmom, Svi su mu u bolnici zaviđeli i podražavali
njegov način. Pošto smo postali pristojni i nismo više
bili moralni šljam, počesmo i mi da primamo posete Ijudi
uglednih i na visokim položajima u pariskoj administra-
ciji. Pročulo se po salonima da je neuropsihijatrijski centar
profesora Betomba postao pravo mesto rođoljubivog
plama, pravo žarište tako reći. Od tada su nam dolazili
u dane posete ne samo biskupi, već i jedna italijanska
grofica, veliki proizvođač municije, a potom i sama Opera
i članovi Francuske komedije. Dolazili su da nam se dive
na licu mesta. Jedna lepa pitomica Komedije, koja je re-
citovala stihove da joj nije bilo para, čak se vratila da mi
uz uzglavlje recituje stihove izuzetno herojske. Njenom
riđom i perverznom kosom (a koža joj je bila u skladu)
prolazili su pri tom neobični talasi čija su treperenja uda-
rala pravo u mene sve do donjeg trbuha. Pošto me je bo-
žanstvena pitala za moje ratne podvige, pružio sam joj
sve pojedinosti, i to tako potresne da više nije skidala
oka s mene. Duboko dirnuta, zatražiia je dopuštenje da
u stihovima iskuje, posredstvom pesnika, jednog od
njenih obožavalaca, najupečatljivije delove moje priče.
Odmah pristadoh. Profesor Betomb, upućen u stvar,
 dađe svoje vrlo povoljno mišljenje. Čak je tom prilikom
i istog tog dana, dao intervju izveštačima velike »Na-
cionalne Ilustracije«, koji nas snimiše sve zajedno pred
ukzom u bolnicu pored Iepe članice Komedije. »To je
najuzvišenija dužnost pesnika u tragičnim časovima koje
preživljavarno«, izjavi profesor Betomb, koji nije pro-
puštao nijednu priliku da nam otvori volju za Epopeju!
»Nije više vreme za sitne šićarđžijske planove! Dosta
ubuđale literature! Nova se duša rascvetala u nama usred
veiikog i plemenitog praska bitaka! Polet velike rodo-
Ijubive obnove to sad zahteva! Najviši vrhovi očekuju
našu Slavu!... Tražimo veiičanstveni zamah poeme !...
U svoje ime izjavljujem da smatram izvanrednom činje-
nicom da se u ovoj bolnici, koju ja vodim, pred našim
očima nezaboravno ostvaruje uzvišena stvaralačka sa-
radnja Pesnika i jednog od naših heroja!«...
Branldor, moj sobni drug, čija je mašta u datim okol-
nostima malo zaostajala za mojom i koji nije bio ni na
fotografiji, oseti jaku i trajnu Ijubomoru. Otada poče
divljački da mi osporava obeležje heroizma. Izmišljao je
nove priče, prevazilazio je sam sebe, nisu ga više mogli
zaustaviti, njegovi su podvizi već zalazili u bezumlje.
Teško mi je bilo da pronađem nešto jače, nešto da
đodam tim preterivanjima, međutim niko u bolnici nije
popuštao, obuzeti takmičarskim duhom svi su se trudili,
koliko ko može, da izmisle što lepše »ratne stranice« da
bi u njima zabiistali uzvišenošću. Doživljavali smo veliku
herojsku epopeju u ulogama fantastičnih junaka u čijem
smo dnu bedni drhtali svim svojim telom i dušom. K rv bi
propljuvali da su nas pročitali. Rat je bio zreo.
Naš veliki prijatelj još je primao mnogobrojne strane
ličnosti, gospodu naučnike, neutraine, skeptične i rado-
znale. Glavni inspektori Ministarstva prolazili su, dote-
rani i sa sabljom o pasu, kroz naše sobe, pošto im se vojni
vek produžio, to su se i podmladili, to jest omastili se no-
vim dodacima. Stoga nisu uopšte škrtarili na odlikovanji-

IOO
 ina i pohvalama ti inspektori, sve je biio u redu. Betomb
i njegovi divni ranjenici postadoše čast i slava saniteta.
Moja lepa zaštitnica iz »Komedije« dođe još jednom
samoinicijativno da obiđe mene posebno, dok je njen
uobičajeni pesnik dovršavao rimovanje pesme o mojim
podvizima. Tog sam mladića najzad sreo, biedog, uzne-
mirenog, na zavoju jednog hodnika. Krhkost njegovih
srčanih vlakana, kako mi reče, po mišljenju lekara pred-
stavlja pravo čudo. Stoga ga ti lekari, zabrinuti za sla-
bašna bića, drže daleko od vojske. Zauzvrat se pođuhva
tio taj mali bard, po cenu svog krhkog zdravlja i svom svo
jom duhovnom snagom, da iskuje »Moralni tuč našc
Pobede«. Prema tome, lepo oruđe u nezaboravnim sti
hovima, razume se, kao i sve osralo,
Nisam imao razloga da se žalim, pošto je izabrao baš
mene, među tolikim neporecivo hrabrim, za svog he
rojal Uostaiom, kraljevski sam bio uslužen. Bilo je to,
istinu govoreći, divno. Događaj resitala odigrao se u samoj
Francuskoj komediji u okviru takozvanog poetskog po-
podneva. Bila je pozvana cela bolnica. Kad se na sceni
pojavila moja crvenokosa i uzdrhtala recitatorka, veličan-
stvenog gesta, stasa obavijenog u duge, najzad slado-
strasne, nabore trobojnice, bio je to znak za čitavu đvo-
ranu da se digne na noge, željna onih ovacija kojima nema
kraja. Bio sam na to pripremljen, svakako, ali ipak iskreno
iznenaden, nisam mogao đa skrijem svoje iznenadenje od
suseda, slušajući moju đivnu prijateljicu, kako treperi, uzdi-
še.čaki jeca da bi boljepredočilasvu dramu obuhvaćenu epi-
zodom koju sam ja izmislio za nju. Njen pesnik me je svaka-
ko prevazišao kad je reč o mašti, on je još čudovišno uveli-
čao plod moje mašte uz pomoć plamenih rima, strašnih pri-
deva koji su svečano padali u apsolutnu tišinu punu divlje-
nja. Podignuta zamahom do jedne cezure u najvatrenijem
delu, obraćajući se loži gde smo sedeli Branldor i ja i još ne-
koliko ranjenika, umetnica, ispruženih divnih ruku, kao da
se predavaia najvećem heroju medu nama. Pesnik je u tom
času pobožno ilustrovao fantastični izraz smelosti koju

I OI
sam sebi pripisao. Ne sećam se više šta je to bilo, ali nije
bila neka limunada. Srećom, kad je reč o herojstvu, ništa
nije neverovatno. Publika pogodi smisao umetničkog
prinošenja žrtve i cela dvorana se tad okrete nama urla-
jući od radosti, u zanosu, u groznici, pozdravljajući heroje.
Branidor je zauzimao ceo prednji deo lože i sve nas je
prevazilazio, jer je sve mogao da nas skoro potpuno po-
krije svojim zavojima, on je to činio nametno, đubre
jedno.
Ali dvojica drugova se popeše na stolice i ipak se
prikazaše masi iznad njegovih ramena i glave. Pljeskaii
su im da je sve treštalo.
»Ali o meni je reč!« hteo sam da uzviknem u tom
času. »Samo o meni!« Znao sam ja dobro mog Branldora,
taj bi se svađao pred svima, možđa bi došlo i do tuče.
Najzad je on odneo šnur. Nametnuo se. Ostao je pobed-
nički sam da, kao što je i želeo, pokupi ogromno divijenje
i poštovanje. Nama pobeđenima nije bilo druge do da
jurnemo iza kulisa, što smo i učinili, i tu smo srećom opet
naišli na divljenje. Uteha... Međutim, naša giumica i in-
spiratotka nije bila sama u ioži. Kraj nje je bio pesnik,
njen pesnik, naš pesnik. I on je, kao i ona, voleo mlade
vojnike, i to nežno. To su mi i dali na znanje, na umetnič-
ki naćin. Prava sreća. Ponoviše mi to, ali ja uopšte nisam
uzeo u obzir njihovo Ijubazno upućivanje u stvar. Utoliko
gore po mene, jer su stvari mogle vrlo lepo da se srede. Bili
su vrlo uticajni. Naglo se oprostih, glupo uvređen. Bio
sam mlad.
Da napravimo bilans: avijatičari su mi oteli Lolu,
Argentind uzeli Mizin, najzad mi je ovaj daroviti izo-
pačenko ispred nosa digao moju divnu glumicu. Sav
zbunjen, izašao sam iz Komedije dok su gasili posleđnje
svećnjake po hodnicima i sam, kroz noć bez tramvaja,
vratio sam se u bolnicu, mišolovku u dnu nepobedivog
blata i nepokorenih predgrađa.

102
 Bez izmotavanja, moram da priznam da mi glava
nikad nije biia sasvim čista. Ali sađ bi me svaki čas i ni za
šta hvataJa nesvestica, tako da sam mogao da padnem
pod kola, Teturao sam se kroz rat. Što se tiče džeparca,
tokom boravka u bolnici mogao sam da računam samo
na ono nekoliko franaka koje mi je majka s teškom mukorn
odvajala svake neđelje. Stoga sam, čim mi je to bilo mo-
guče, krenuo u potragu za malom dopunom, tu i tamo,
gde sam mislio da mogu na nešto da računam. jedan od
mojih bivših gazda učinio mi se prvo za to pogodan, te
ga odmah posetih.
U pravi čas se setih da sam u neko mračno vreme radio
kod tog Rožea Pita, juvelira kod Madlene, kao dopunski
radnik, malo pre objavljivanja rata. Moj se posao kod tog
odvratnog juvelira sastojao u »honorarnom« čišćenju
srebra iz njegove radnje, brojnog, različitog i u vreme
pred praznike kad ga stalno kroz ruke premeču, teškog
za održavanje.
čim bih izašao s fakulteta, gde sam bio na ozbiljnim
beskrajnim (zbog ispita na kojima sam padao) studijama,
trkom sam odlazio u sobu iza radnje gospodina Pita i dva
do tri časa se borio sa srebrnim čajnicima i cinkovim be-
lilom sve do večere.
U naknađu za rad dobijao sam hranu, uostalom obil-
nu, u kuhinji. Pored toga, posao mi je bio, s druge strane,
da pre Časova izvodim u šetnju i obavljanje prirodnih
potreba pse-čuvare radnje. Sve to zajedno za 40 franaka
mesečno. Juvelirska radnja Pita blistaia je hiljadama di-
jamanata na uglu ulice i svaki od tih dijamanata vredeo
je više desetina godina moje plate. joŠ uvek, uostalom,
ti dragulji tamo biistaju. Raspoređen u pomocne odrede
prilikom mobiiizacije, gazda-Pita se posebno posvetio
službi jednom ministru, čiji je automobii povremeno vo-
zio. Ali, s druge strane, i sad sasvim nezvanično, Pita je
bio vrlo koristan u snabdevanju Ministarstva dragoce-
nostima. Svi činovnici su srećom ćarili na zakijučenim
pogodbama ili na onima koje treba zaključiti, Što je rat
išao dalje, to su đragocenosti bile sve potrebnije Mini-
starstvu. Gospodin Pita }e čak ponekad imao muke da
zadovolji sve porudžbine, toliko ih je bilo.
Kad bi bio premoren, g. Pita je uspevao da dobije
inteligentan izraz zahvaljujući umoru koji ga muči, i
samo u tim trenucima. Ali kad je smireno, njegovo lice,
uprkos neporecivoj tananosti crta, ođavalo je sklad glupe
mirnoće, te je bilo teško ne zapamtiti zauvek tu obeshrab-
rujuću sliku.
Njegova žena, gospođa Pita, bila je nerazdvojni deo
kase od koje se, tako reći, nikad nije odvajala. Vaspitali
su je za ženu juvelira. Roditeljska ambicija. Znala je šta
joj je dužnost i ispunjavala je do kraja. Brak je bio srećan,
a kasa puna. Nije biia ružna gospođa Pita, morala je biti
Iepuškasta, kao i tolike druge, samo bila je toliko oprezna,
toliko nepoverljiva, da se zaustavila na ivici lepote, kao
na ivici života, s kosom suviše začešljanom, s osmehom
suviše čestim, pokretima malo suviše hitrim ili suviše
lakim. Čovek bi razdraženo pokušavao da razluči ima li
u tom biću suvišne proračunatosti i zašto oseća, uprkos
svemu, tu nelagodnost pred njom. Ova nagonska odboj-
nost prema trgovcima, u ljudima koji su s njima u dodiru
i znaju ih, retko je uteha onima koji su bedni, i to znaju,
i koji ništa nikom nc prodaju.
Sitne brige trgovačke potpuno su, đakle, ovlađale

104
gospođom Pita, kao i gospođom Erot, samo na drugi
način, ali su ovladale i dušom i telom, kao što to biva u
kaluđerica odanih Bogu.
S vremena na vreme ipak bi našu gazdaricu obuzela
i neka prigodna briga. Tako joj se dešavalo da se preda
mislima o roditeijima u ratu. »Kakva je ipak nesreća ovaj
rat za Ijude s odraslom decom«.
— Što ne razmisliš pre no što nešto kažeš — korio
bi je muž odmah, jer o njega, spremnog i odlučnog, ovakve
su se sentimentalnosti odbijale. — Zar Francusku ne
treba braniti?
Tako su milioni Ijudi dobra sna, ali pre svega i do-
brih rodoljuba, jednom reči stoika, svake ratne noći spa-
vali pravednim snom iznad miliona svojih dućana, fran-
cuskog bogatstva.
U javnim kućama, gde je povremeno zaiazio, g. Pita
je bio pun zahteva, ali je nastojao da ga ne smatraju ra-
sipnikom. »Nisam ja Englez, lutkice«, upozoravao je na
samom početku. »Razumem se ja u posao! Ja sam mali
francuski vojnik kome se ne žuri!« To mu je bila uvodna
izjava. Žene su ga visoko cenile zbog tog muđrog pristupa
zadovoljstvu. Uživač, ali nije budala, pravi čovek. Ko-
ristio je ta svoja poznanstva da obavi neku operaciju na-
kitom sa vlasnicom kuće, jer ova nije verovala u ber-
zanske operacije. G. Pita je neverovatno brzo prošao u
vojsci od privremeno nesposobnog do konačnog oslo-
botlenja obaveze. Konačno je oslobođen posJe nebrojenih
korisnih lekarskih pregleda. Jedno od najvećih uživanja
u njegovom životu bilo je posmatranje, a kad je moguće,
i opipavanje lepih listova na nogama. Tim zadovoljstvom
je bar prevazilazio svoju ženu, koja se posvetila samo
trgovini. Na istoj razini vrednosti ipak se nade, reklo bi se,
malo više nemira kod čoveka no kod žene, ma koliko
ustajao bio. U stvari, bio je to nekakav začetak umetnika
u tom čoveku. Mnogi Ijudi se, kao i on, kad je u pitanju
umetnost, zadovoljavaju strašću za lepe listove. Gospoda
Pita je bila vrlo zadovoljna što nema dece. Tako je često
izražavala svoje zadovoljstvo što je nerotkinja, da je njen
muž i sžm poverio njihovo zadovoljstvo vlasnici javne
kuce. »Medutim, nečija deca moraju u rat«, odgovori
mu ona, »pošto je to dužnost!« Istina je, rat je donosio
svoje dužnosti.
Ali ministar, čiji je automobil vozio Pita, nije imao
dece, ministri nemaju dece.
Drugi pomoćnik radio je u isto vreme kad i ja, oko
19x5, na sporednim poslovima u radnji. Bio je to Žan
Voarez, pomalo »statista« uveče u malim pozorištima,
a popodne dostavljač robe u radnju gospodina Pita. I on
se zadovoljavao minimalnom platom. Ali se naplaćivao
na prevozu. Išao je peške raznoseći robu, skoro isto toliko
brzo koliko i pođzemnom železnicom. A novac za kartu
je stavljao u džep. Čista dobit. Maio su mu smrduckale
noge, čak mnogo, ali je on to znao i moiio me da ga upo-
zorim kad nema kupaca u radnji da uđe bez posledica i
svede tiho račune s gospođom Pita. Čim bi primio novac,
odmah bi ga otpremili k meni, u sobu iza radnje. Noge
su mu i u ratu bile od velike koristi. Uživao je glas naj-
bržeg kurira u puku. Za vreme bolovanja dođe, da me obi-
đe, u Bisetr, i baš prilikom te posete odlučismo da zajedno
odemo i nešto izvučemo od bivšeg gazde. Rečeno, uči-
njeno. Kad smo stigli na Bulevar Mađlen, upravo su do-
vršavali nameštanje izloga.
—- Gle, tu ste vas đvojica! — maio se iznenadi g. Pita
što nas vidi. — Baš mi je milo, ipak! Udite! Vi, Voarez,
dobro izgledate’. Dobro vam je, a? Ali vi, Bardami, iz-
gledate bolesni, mladiću! Eh, mladi ste! Oporavićete se!
Ipak ste srećni i pored svega, vi mladi, neka kaže ko šta
hoće, ali vi doživljavate veličanstvene dane, a? Tamo
gore? Na čistom vazduhu! Istorija je to, prijatelji moji,
to vam ja kažem. I to kakva Istorija!
Ništa nismo odgovorili gospodinu Pita, puštali smo
ga da priča šta hoće pre no što zatražimo pare... A on je
nastavio:
— Eh, teško je to, priznajem, rovovi!... Istina je!
Ali i ovde je i te kako teško, znatei Bili ste ranjeni, vas
dvojica, je li? A ja sam iscrpljen! Koliko sam samo imao
noćnih dežurstava u gradu za ove dve godine! Možete
Ii i da zamislite? Recite i sami! Potpuno sam pregažen!
Crkavam! Pariske ulice nocu! Bez svetlosti, prijatelji moji...
Voziti auto noću, često s ministrom u autu! I to punom
brzinom! Ne možete ni zamisli... Po deset puta možeš
da pogineš iste noći!
— Da — podvuče gospođa Pita — a ponekad je vo—
zio i ministrovu ženu...
— Da, a eto, još mu se ne vidi kraj.
— Užasno! — odvratismo mi u glas.
— A psi? — upita Voarez iz učtivosti. — Šta je bilo
s njima? Setate li ih još Tiljerijama?
— Naredio sam da ih ubiju! Škodili su mi! Ubijali
su ugled radnje. Nemački ovčari!
— Zaista šteta! — žalila je njegova žena. — Ovi
naši novi psi su vrlo dobri, škotski su... samo smrde
pomalo... A oni nemački vučjaci, sećate se, Voarez!
Uopšte se nisu osećali. Mogli smo da ih držimo zatvorene
u radnji, čak i posle kiše...
— To je istina — dodade gospodin Pita. — A ne
kao ova junačina Voarez i njegove noge! Osećaju li vam
se još noge, Žan? E, moj Voarez!
— Čini mi se, još pomalo — odgovori Voarez.
Uto uđoše neki kupci.
— Neću više da vas zadržavam, prijatelji — reče nam
g. Pita trudeči se da što pre udalji Žana iz radnje. — I,
pre svega, dobro zdravlje! Ne pitam vas otkud ste došli!
Ne, bogami! Bezbednost naroda pre svega, to je moje
mišljenje.
Na reči »bezbednost naroda« uozbilji se gospodin
Pita, kao kad vraća kusur... Tako su nas ispratili. Gospođa
Pita nam dade po dvadeset franaka pri polasku. Kroz
radnju, čistu i blistavu kao jahta, nismo skoro smeli da
prođemo zbog cokula, koje su na tepihu izgledale čudo-
višno.

107
 — Pogledaj, Rože, ovu dvojicu, kako su smešni...
Odvikli su se! Reklo bi se da $u na nešto nagazili! — uz-
viknu gospoda Pita.
— Navići će se ponovo — reče g. Pita srdačno i do-
broćudno, zadovoljan što nas se rešio tako brzo i jevtino.
Na ulici smo razmišljali i zaključili da nećemo daleko
stići sa svojih dvadeset franaka svaki, ali se Voarez opet
nečeg novog setio...
— Hajdemo —- reče mi on — majci jednog drugara,
koji je poginuo kad smo bili na Mezi, ja odlazim njegovim
roditeljima svake nedelje da im pričam kako im je pogi-
nuo sin... To su bogati ljudi... Uvek mi njegova majka
da oko sto franaka... Kažu da im to čini zadovoljstvo.
Onda, ra2ume se...
— Šta ću ja kod njih? Šta da kažem majci?
—- Pa, reći ćeš joj da si ga i ti video... Daće i tebi sto
franaka... To su pravi bogataši! Kad ti ja kažem! A ne
kao ovaj mufljuz Pita... Ne okreću oni dvaput svaku
paru...
— Nemam ništa protiv, ali da me ona na pita za
pojeđinosti, jesi li siguran?... Jer ja njenog sina nisam
poznavao, znaš... Ako me bude pitala, uprskaću...
— Ne, ne, nije važno, govorićeš što i ja... Klimaćeš
glavom: Da, da... Ne sekiraj se! Njoj je teško, shvataš,
toj ženi, i čim joj neko priča o sinu sva je srećna... To je
sve što njoj treba. Bilo šta. Nije problem...
Teško mi je bilo da se odlučim, ali mi je bilo stalo
do tih sto franaka, činilo mi se da lako mogu do njih da
dođem, kao da mi padaju s neba.
— Dobro — ođlučih se najzad... — Ali ja ništa da
ne izmišljam, unapred ti to kažem! Obećavaš? Govoriću
što i ti, to je sve... Pre svega, kako je momak poginuo?
— Udarila ga granata pravo u tintaru, drugar, i to
ne neka mala. Mesto se zvalo Garans, u Mezi, na obali
neke reke... Nismo našli ni »ovolicno« od čoveka, drugar!
Samo je ostala uspomena, eto... A međutim, bio je krupan,

108
dobro građen i jak, sportista, samo u sudaru sa granatom,
šta ćeš, otpora nerna!
— Istina je!
— Počtstila ga, kažem ti... Njegova majka ne može
u to da poveruje ni u dan današnji! Uzalud joj ja to govorim
i ponavljam... Ona bi da je samo nestao... Sasvin iuda
ideja... Nije ona kriva, ona nikad granatu nije vidsla, ne
može da shvati da neko može tek tako da ode u tazduh
kao prdež i da je to kraj, pogotovu kađ je taj neko njen sin.
— Razume se!
— Pre svega, nisam bio tamo već petnaest dana...
Aii videćeš, kad dođem, njegova me majka odnruh pri-
mi, u saionu, a znaš, kod njih je lepo, rekio bi se pozorište,
toiiko je svuda zavesa, tepiha, ogledaia... Sto franaks, shva-
taš, ne predstavlja za njih mnogo... To ti je kao za rrene sto
sua, da kažemo... Danas je viđena za dvesta franaka.. Već
petnaest dana me nije videla... Videćeš sluge s poziićenim
dugmadima, prijatelju.
Iz Avenije Anri Marten skrenuli smo levo i malo
produžili i najzad stigosmo do gvozdene kapije usred
privatne aleje između drvoreda...
— Eto vidiš — primeti Voarez, kad smo tamo stigli
—- ovo ti je kao neki dvorac... Lepo sam ti rekao... Otac
je neka velika zverka u železnicama, kako su mi rekli...
Budža...
— Nije šef stanice? — rekoh ja u Šali.
— Ne zavitlavaj se... Enoga gde silazi. Ide ka lama...
Aii čovek u godinama, koga mi je pokazao, nje nam
odmah prišao, išao je pogrbljen oko travnjaka u razgovoru
s jednim vojnikom. Pridosmo. Prepoznao sam tojnika,
bio je to onaj rezervista s kojim sam se sreo u Noa ser-sir-
-Lis prilikom izviđanja. Setih se čak i njegovog imena
istog časa: Robinson,
— Da ne poznaješ ovog prašinara? — upita me
Voarez.
— Da, poznajem ga...
— Možda je to neki njihov prijatclj... Sigu-no go-
vore o majci: ne bih voleo da nam ne daju da je poseti-
mo... jer ona je uvek široke ruke.
Stari gospođin nam pride. Glas mu je drhtao.
— Dragi prijatelju — reče on Voarezu — s veli-
kim bolom vam saopštavam da je u međuvremenu od
vaše poslednje posete moja jadna žena podlegla našoj
ogromnoj žalosti... U četvrtak smo je za trenutak osta-
vili samu... Plakala je...
Nije mogao da završi rečenicu. Naglo se okrenuo i
otišao.
— Prepoznao sam te — rekoh Robinsonu, čim se
stari gospodin dovoljno udaljio od nas.
— I ja sam tebe prepoznao...
— Šta se desilo sa starom — upitah ga ja onda.
— Pa eto, obesila se prekjuče, to je sve! — odgo-
vori on. — Možeš misliti kakav maler — dodade još...
— Ona je bila moja kuma! Eto, to ti je moja sreća, a?
Koja je to sreća? Prvi put sam došao na odsustvo!... A
Šest meseci sam čekao ovaj dan...
Nismo mogli da se uzdržimo a da se ne nasmejemo,
Voarez i ja, onome što se Robinsonu desilo. Da je bilo
gadno iznenađenje, jeste, bilo je, samo to nama nije do-
nelo naših dvesta franaka, to što je ona umrla, nama koji
smo smislili novu priču za tu priliku. Smesta smo se sne-
veseiili, svi koliko nas je bilo.
-- Došao si s njuškom nasmejanom, usta razvuče-
nih do ušiju, a mangupčino? — zadirkivali smo Robinso-
na koliko da ga naložimo i pređemo. — Mislio si da ćeš
da budeš glavni, da će te zadržati na večeri, a? Da nisi
mislio da ćeš i kumu da zbariš?... A kad tamo — jadac!
Pošto ipak nismo mogii tu da stojimo i krivimo se
od smeha pred travnjakom, pošli smo sva trojica prema
Grenelu. Prebrojali smo novac sve trojice i nije ga bilo
mnogo. Pošto smo se morali iste večeri vratiti, svaki u
svoju jedinicu, odnosno bolnicu, bilo je upravo toliko
da večeramo u kafani sva trojica, a ostalo je i kusura, ali

I IO
ipak nedovoljno đa se »popnemo« u kuću veselja, Otišli
smo ipak u borđel, ali samo na čašicu, i to dole.
— Baš mi je miio što te vidim — imebuha <e Ro-
binson — ali možeš misliti kakav maler, majka tog mom-
ka... i zamisli samo, obesi se baš istog dana kad ,>am ja
došao, šta kažeš? A, to joj neću zaboraviti! Pada 1 meni
na pamet da se obesim, a? Od tuge!... ja bi onda trebalo
svakog dana da se vešam !... A ti?
— Bogati ijuđi — reće Voarez — osetljiviji su od
ostaiih...
Voarez je bio dobrog srca. Dodao je i ovc-' »Da
imam šest franaka, popeo bih se s onom malom cmkom,
vidiš onom poređ fiipera«.
— Idi — rekosmo mu mi — ispričaćeš narr da Ii
valja...
Samo, uzalud smo se pretresali, nismo imali dovoljno
ni za bakšiš da bi on mogao s njom da se provede Imali
smo tačno za po kafu i po dve visnjevače. Pošto >mo se
izlihtili do kraja, izašli smo da se prošetamo.
Rastaii smo se najzad na Trgu Vandom. Svaki na
svoju stranu. Već se više nismo videli na rastank# i go-
vorili smo tiho, toliko je biio ođjeka. Nije biio o^vetlje-
nja, bilo je zabranjeno.
Žana Voareza nikad više nisam video, Robinsona
sam često viđao posle toga. Žana Voareza su sredili gasom
na Somi. Otišao je na morsku obalu, u Bretanji, Ja pro-
vede poslednje dane, gđe je i završio dve godine kasnije
u sanatorijumu. Pisao mi je dva puta u početku, a posle
nikako. Nikad pre toga nije bio na moru. »NemaŠ pojma
kako je lepo«, pisao mi je, »pomalo se kupam, to mi čini
dobro za noge, aii gias, čini mi se da je definitivno kalirao«.
To mu je smetalo, jer je njegova želja, u stvari, bila da
jednog dana uđe u hor nekog pozorišta.
Posao je bolje plaćen, a i više jc umetnički od običnog
statiranja.
 Budže su najzad digle ruke od mene i mogao sam da
spasavam kožu, ali sam bio obeležen zauvek kao slab u
glavu. Bez pogovora. »Odlazi!«, rekli su mi. »Nisi više
nizašta!«
»U Afriku!« rekoh ja sebi. »što dalje to bolje!« Bio
je to običan brod kompanije Udru^eni gusari i na njega
sam se ukrcao. Odlazio je ka tropskom pojasu s tovarom
pamuka, oficira i činovnika.
A tako je to bio star brod, da su mu skinuli čak ba-
karnu pločicu s gornje palube, na kojoj je nekad bila na-
pisana godina njegovog nastanka, taj je datum bio tako
daleko, da bi kod putnika izazvao strah, ali i podsmeh.
Ukrcaše me, dakle, tu da bih pokušao da se okrpim
u kolonijama. Držali su, oni što su mi želeli dobro, do
toga da se obogatim. A ja sam želeo jedino da odem,
ali kako čovek, kad nije bogat, mora da se pretvara da je
koristan i kako, s druge strane, mojim studijama nije bilo
kraja, ovako se dalje nije moglo. A nisam imao đovoljno
novca da bih krenuo u Ameriku. »Dobra je i Afrika!«
pomtslih ja onda i pustih bez opiranja da me gumu ka
tropskim krajevima gde je, kako su mi govorili, đovoljno
malo umerenosti i dobrog ponašanja pa da čovek odmah
stekne lep položaj.
Ovakve su me prognoze bacaie u sanjarije. Nisam
baš imao nekih kvaiiteta, ali sam svakako imao lepo po-

IT2
našanje, to se moglo reći, skromno držanje, poštovanje
nni nije padalo teško i uvek me je bilo strah da ću zakasniti
i pazio sam da ne prodem ispred nekog u životu, tana-
nost, eto...
Kad neko uspe da umakne živ iz medunarodne kla-
nice u punom nastupu ludila, to je ipak dokaz takta i
diskrecije. Dokle god smo, dakle, bili u evropskim vo-
dama, nije izgleđalo loše. Putnici su budali u hladu srednje
palube, u W.C.-u, u salonu, rasporedeni u sumnjičave
i unjkave grupice, utonuli u aperitive i ogovaranja od
jutra do mraka. Podrigivalo se, dremalo i psovalo naizme-
nično i kao da niko nije žalio za Evropom.
Naš je brod imao ime, zvao se Admiral Š/icer, i iz-
gledaio je da se još održava na miakim vodama samo
zahvaljujući spoljnom sioju boje. Bezbrojni slojevi boje
jedan preko drugog najzad su obrazovali još jedno ko-
rito oko Admirala S/icera, kao ljuske glavice crnog luka.
Plovili smo ka Africi, onoj pravoj, onoj velikoj: Africi
zagonetnih i neprohodnih šuma, nezdravih isparenja,
netaknute prirode, ka velikim crnim samodršcima izva-
ljenim na ušćima beskrajnih rečnih tokova. Za pakovanje
nožića »Pilet« dobiću u zamenu slonove kijove. I to ovo-
iike, i ptice plamenih boja, i maioietne robinje. Zarekao
sam se! Život, i to kakav! Nije ovo ni blizu one oijuštene
Afrike turističkih agencija i spomenika, železnica i sudžu-
ka. Nikako! Mi ćemo videti Afriku u sopstvenom soku,
onu pravu! Mi, pijuckajući putnici Admira/a Š/icera.
Ali posie prolaska pored portugaiskih obaia stvari
podoše nizbrdo. Jednog jutra probudismo se neodoijivo
pritisnuti nekom atmosferom parnog kupatiia, beskrajno
mlakom i pretećom. Čaše, more, vazduh, čaršavi, naš
znoj, sve je bilo mlako, toplo. Otada čovek nije više uopšte
mogao da nade nešto sveže pod rukom, pod zadnjicom,
u grlu, sem leda u čaši viskija za barom. Onda gadno oča-
janje preplavi putnike Admirala Š/icera, osudene da se ne
odlepljuju od bara, omadijane, prikovane uz ventiiatore,
prilepijene za komadiće leda; obuzcti svadom i medu-
sobnim pretnjama izmenjivali su posetnice i izvinjenja,
sve bez ređa i veze.
Nije mnogo potrajalo. U očajnoj stalnosti vrućine
sav ljudski tovar broda zgusnuo se u masovno pijanstvo.
Mlitavo se muvao između paluba kao polipi u dnu kade
s bijutavom vodom. Od tog časa izbi na površinu i razotkri
se uznemirena priroda belaca, razdražena, oslobođena,
najzad sasvim razuzdana, njihova prava priroda, kao i
u ratu. Tropski inkubator za nagone koji se razviše kao
krastave žabe i guje u avgustu kad izmile iz pukotina po
zidovima tamnica. U hiadnoći Evrope, u stidijivom si-
vilu Severa samo se naslućuje, sem u vreme pokolja,
podmukla surovost naše braće, ali njihova trulež preplavi
površinu ćim ih podstakne odvratna groznica tropskog
pojasa. Onda se izbezumljeno kidaju sva dugmad i pobe-
đuje šljam u nama, prepiavljuje nas potpuno. Biološko
priznanje. Čim nas rad i hlađnoća više ne pritiskuju i za
trenutak popuste stegu mogu se videti belci kao ono što
se vidi sa obale za oseke: istina, bare teškog zadaha, ra-
ćići, mrcine i izmet.
I tako, čim prođosmo Portugal, svi na brodu po-
češe besno da oslobađaju svoje nagone uz pomoć alko-
hola i onog osećanja skrivenog zadovoljstva koje daje
besplatna vožnja, naročito aktivnim vojnicima i činovni-
cima. Znati da te hrane, poje i daju ti smeštaj badava tokom
čitave četiri nedelje, to je da se čovek Šašne kad pomisli
koliko uštedi! Mene, jedinog platežnog putnika, oceni-
še, čim se to pročulo, kao izuzetno drskog i zaista ne-
podnošljivog.
Da sam pre polaska iz Marseja iole imao iskustva
s kolonijalnom sredinom, ja bih se kao nedostojni sa-
putnik bacio na kolena i za oproštaj i milost molio onog
oficira koionijalne peŠadije, koga sam sretao svuda, naj-
starijeg po činu, i možda bih se još više ponizio, sigurnosti
radi, i bacio se pred noge najvišem činovniku. Možda
bi me u tom siučaju ovi neverovatni putnici trpeh u svo-
joj sredini bez posledica? Ali neznalicu, kakav sam ja
bio, prohtev da diše isti vazduh s njima samo što me nije
stao giave.
Nikad čovek nije dovoljno bojažljiv. Zahvaljujući
izvesnoj snalažljivosti uspeo sam da izgubim samo ono
samoljublja što sam imao. A evo kako su tekle stvari.
Malo iza Kanarskih ostrva saznadoh od stjuarda da sam,
po opštem mišljenju, uobražen, čak drzak! Da me sma-
traju podvodačem, a možda čak i homoseksualcem...
Biće da sam pomalo i narkoman, onako uzgred... Potom
se raširi uverenje da sam iz Francuske pobegao od posle-
dica ko zna kakvih, ali svakako ozbiljnih, nedela. Me-
dutim, to je bio samo početak mojih iskušenja. Tek tada
čuh da se na ovoj liniji putnici s plaćenom kartom pri-
maju s krajnjim nepoverenjem, praćeni uvredama, to
jest oni putnici koji ne uživaju ni vojni džabaluk ni či-
novničke povlastice, jer francuske kolonije po pravu
spadaju, kao što je poznato, u krugove navedene u »go-
dišnjaku«.
Uostaiom, malo je valjanih razloga koji bi naveii
nepoznatog civila da se uputi na ovu stranu... Špijun,
sumnjiv tip — našli su hiljadu razloga da me gledaju po-
preko, a oficiri prodorno pravo u oči, dok su mi se žene
značajno osmehivale. Uskoro se i posluga obezobrazi
i poče iza leđa da izmenjuje grube i podrugljive primedbe.
Došii smo đotle da su me obeležili, bez i trunke koieba-
nja, kao najgoreg mufljuza na brodu. Lepa budućnost!
21a stolom sam sedeo s četvoricom bezubih i žučo-
boljnih činovnika na dužnosti u Gabonu. U poćetku
srdačni i prisni, sad prestadoše da mi se obraćaju ma i
jednom jedinom reči. Sto će reći da sam prećutno bio pod
opštom prismotrom. iz kabine sam izlazio krajnje oprezno.
Vreo i vlažan vazduh lepio se za kožu i pritiskivao je kao
čvrsta masa. Kao od majke roden, reze navučene na vrata,
nisam se više micao, pokušavao sam da zamislim kakav
li su đavolski plan skovali purnici da mi smrse konce.
Nikoga na brodu nisam poznavao, a ipak kao da su svi
mene znali. Mora da se moj tačan Iićni opis jasno urezao
u njihovu svest, kao fotografija slavnog zločinca koju
đonesu novine.
I nehotice sam preuzeo ulogu neophodnog »bestidnog
i odvratnog pokvarenjaka«, srama Ijudskog roda, koji
se pominje u svim vremenima, o kome su svi slušali —
kao i o đavolu i o milostivom Bogu — ali koji je uvek
različit i neodređen, zavisno od zemlje i vremena, te je
u stvari neuhvatljiv. Da bi se najzad »poganac« identi-
fikovao i uhvatio, bile su neophodne izuzetne okolnosti
kakve može da pruži samo ograničeni prostor broda.
Pravo opšte veselje, i to moralno, bilo je na pomolu
na Admiralu Sliceru. »Bestidnik« neće umaći onome Što
ga čeka. A taj sam bio ja.
Događaj je, sam po sebi, vredeo putovanja. Opko-
]jen tim nenadnim neprijateljima, pokušavao sam da ih
koliko-toliko prepoznam, a da oni to ne primete. U tom
cilju sam ih nekažnjeno posmatrao, naročito u rano jutro,
kroz prozorče svoje kabine. Pre doručka bi dolazili da
se rashlade, dlakavi od pubisa do obrva, od rektuma do
tabana, u pižamama prozirnim na suncu; polegli po ogradi
palube, sa čašom u ruci, podrigivali bi tu moji neprija-
telji, a pretila je opasnost i da se ispovraćaju, naročito
onom kapetanu izbuljenih i zakrvavljenih očiju, koga je
očigledno jetra uporno mučila već od zore. Redovno se
od ranog jutra raspitivao kod ostalih mangupa za mene,
zar me nisu već »prebacili preko ograde«, pitao bi, »kao
ispljuvak«! Da bi doprineo slikovitosti, pljunuo bi u
penušavo more. Baš duhovito!
Admiral jedva da je odmicao, tačnije vukao se te-
turajući se s kljuna na krmu. Nije to bilo putovanje već
kao neka bolest. Clanovi ovog jutarnjeg veća izgledaJi
su mi svi, dok sam ih tako posmatrao iz svog kutka, oz-
biljno bolesni, maJaričari, alkoholičari, verovatno i si-
filističari, njihovo očigiedno propadanje, vidljivo na deset
koraka, bilo mi je nekakva uteha u mojim ličnim nezgo-
dama. Najzad, i ove strašne junačine su bile isto tako
pobedene kao i ja! Samo su se oni još kao nešto prsili!

116
U tome je sva razlika! Komarci su se potrudili, isisali ih
i ubrizgali im u vene otrove kojih se ne možeš nikad re-
Šiti_Sad im već sifilis testeriše arterije... Alkohol im
ždere jetru... Od sunca su im ispucali bubrezi... KrpeSji
su im ušli u koren dlaka, a ekcem im se širi po koži trbuha.
Usijana svetlost će im najzad sagoreti mrežnjaču! Neće
još dugopotrajati i štaće im još ostati?.., Krajičak mozga,.,
I šta će s tim? — pitam ja vas... Tamo kud su pošli? Da
se ubiju?... Ma šta rekli, nije prijatno živeti u zemJjama
gde nema razonode... Ćovek tamo mora da vidi u ogle-
daiu pozelenelom od budi kako sve više propađa, kako
je sve gadniji. Brzo se istruii u tom zelenilu, naročito kad
}e užasno toplo.
Na Severu vam se bar meso drži; ijudi sa Severa su
bledi jednom zasvagda. Između mrtvog Švedanina i
mladića koji je proveo besanu noć maia je raziika. A ko-
lonijalac vam je već pun crva dan pošto se iskrcao. Ti
beskrajno vredni crvići kao da samo njih čekaju i ne is-
puštaju ih ni dugo posie smrti. Džakovi larvi.
Predstojalo nam je još osam dana plovidbe do pri-
stajanja pred Bragamansom, prvom obećanom zemljom.
Imao sam utisak da sam u sanduku dinamita. Skoro da
više nisam ni jeo, izbegavao sam sedenje za stolom sa
njima i prolazak kroz njihovu palubu. Nisam više ni reč
progovarao. Nisu mc uopšte više mogli da vide u šetnji.
Teško da bi neko mogao da bude manje prisutan na tom
brodu, a ipak na njemu da živi.
Moj stjuard, otac porodice, smiiovao se i poverio
mi da su se siavni oficiri kolonijalne vojske zakleli, s čašom
u ruci, da će me isamarati i potom prebaciti preko ograde.
Kad sam ga upitao zašto, nije znao, i onda me je on upitao
šta sam to toliko počinio da stvar dođe dotle. Ostaii smo
kod te sumnje. To je moglo i da potraje. Imao sam ne-
simpatičnu njušku, eto.
Neće mi više pasti na pamer da purujem s ljudima
koje je tako teško zadovoljiti. A bili su i apsoiutno bespo-
sleni, trideset dana kao u zatvoru sa samim sobom, da

117
im nije mnogo rrebaio da se zapaie. Uostaiom, i u svako-
dnevnom životu, kad razmislimo, bar sto Ijudi dnevno
požeii vašu smrt — svi oni kojima smetate tiskajuci se
ispred njih u redu za metro, svi oni koji prolaze ispred
vašeg stana, a oni ga nemaju, svi oni koji čekaju pred
vratima klozeta da se vi ispiškite pa da oni učine to isto,
najzad vaša deca i toliko drugih. Tu nema kraja. Na to
se čovek navikne. Na brodu se taj pritisak jasnije vidi i
zato je neprijatniji.
U ovom pregrejanom kotlu gde -smo se krčkali,
isparenje ovih proključalih Ijudi se zgušnjava, predose-
ćanje ogromne kolonijalne usamljenosti koja će ih uskoro
progutati, njih i njihovu sudbinu, već u njima izaziva jauke
kao u Ijudi u agoniji. Svađaju se, ujedaju, razdiru, bele
pene ih spopadaju. Moj značaj na brodu je rastao iz dana
u dan. Moji retki dolasci za sto, ma koliko se trudio da
budu neprimetni i tihi, dobijali su razmere događaja. Čim
bih ušao u trpezariju, sto dvadeset putnika bi se streslo
i počelo da šapuće...
Oficiri-kolonijalci, dobro nahveni aperitivima, za
stolom kapetana broda, finansi-kontrolori duvana i na-
ročito kongoanske učiteljice, kojih je na Admiralu Šliceru
bio bogat izbor, uspeli su, od zlobnih pretpostavki preko
klevetničkih zaključaka, đa me uzdignu do paklene ve-
ličine.
Pri ukrcavanju u Marselju bio sam samo beznačajan
sanjar, a sam, zabvaijujući toj razdraženoj koncentraciji
alkohoiičara i nestrpljivih vagina, postao neka nepre-
poznatljiva ličnost s oreolom mračne slave.
Kapetan broda, stari lisac, bradavičavi švercer, u
početku putovanja se rado zdravio sa mnom kad bismo
se sreli, a sad kao da me više nije poznavao, kao što se
izbegava čovek gonjen zbog neke prljave stvari i već kriv.,.
Za šta? Kad Ijudskoj mtžnji ne prete nikakve posiedice,
njena glupost biva vrlo uverljiva, a razlozi se lako nađu,
KoSiko sam ja mogao da razaznam, u jedinstvenom
neprijateljstvu u kojem sam se koprcao, jedna od gospo-

1x8
dica učiteljica vodila je žensko krilo kabale. Vraćala se
u Kongo da crkne, bar ja sam se tome nadao, gadura jedna!
Nije se odvajaia od oficira kolonijaJne vojske, mišićavih
grudi utegnutih u purpumo platno i još ulepšanih svojom
zakletvom da će me zgnječiti kao smrđibubu pre prvog
pristajanja broda. Ljudi su se unaokolo pitali da li ću ta-
ko zgnječen biti smrdljiviji no u sadašnjem obliku. Jednom
reči, dobro su se zabavljali, Ta je gospođica podsticala
u njima živost govora, prizivala buru na palubu Admi-
raia Slicera, nije htela da zna za predah dok me najzađ ne
pokupe rastočenog, sređenog zauvek zbog moje izmišlje-
ne drskosti, kažnjenog, zato što sam se usudio da posto-
jim, besno premlaćenog, krvavog, izubijanog dok prekli-
njem za milost pod čizmom i pesnicom jednog od tih mo-
maka, jer je gorela od želje da se divi njihovim mišići-
ma na delu i njihovom veličanstvenom gnevu. Prizor
stravičnog pokolja čije su nastupanje predosećali njeni
sveli jajnici, vredeo bi koJiko i da je gorila siluje. Vreme
je prolazilo, a opasno je otezati suviše s koridom. Ži-
votinja u koridi sam bio ja. Ceo je brođ to zahtevao, za-
tegnut kao struna sve do kobilice.
More nas je zarobilo i držalo u ovom zašrafljenom
cirkusu. Čak su i mehaničari u utrobi broda bili upućeni
u stvar, a kako nam je ostalo još samo tri dana do prvog
pristaništa, tri odlučujuća dana, našlo se više toreadora,
Sto sam ja više izbegavao sudar to su oni bili napadniji.
Već su vežbali ruku pripremajući se za obred žrtvovanja.
Pritegoše me izmedu đve kabine na zavoju hodnika.
Jedva im umakoh, ali za mene postade zaista pogibeljan
svaki odlazak u klozet. Dakle, kad nam ostade još samo
tri dana plovidbe, ja se konačno odrekoh svojih pri-
rodnih potreba. Prozorče na kabini mi je bilo dovoljno.
Oko mene je vladala sumorna atmosfera mržnje i dosade.
Treba reči i to da je ta dosada na brodu neverovatna,
kosmička iskreno rečeno. Ona se prostirc po moru, brodu,
nebu. I najrazumniji Ijudi postalt bi čudni, a ne treba ni
govoriti o ovim otupelim zancscnjacima.

IK)
 Žrtva! Biću žrtvovan. To se odtgralo noću posle
većere, kad sam ipak, mučen gladu, otišao u trpezariju.
Oborio sam nos u tanjir, nisam smeo ni maramicu da
izvučem da obrišem znoj. Nikad niko nije jeo tako ne-
primetno kao ja. Od mašina su se pele sve do seđišta ispod
zadnjice stalne sitne vibracije. Moji susedi za stolom
morali su biti upućeni u ono što mi se pripremalo, jer
na moje veiiko iznenadenje počeše da mi se obraćaju slo-
bodno i da pričaju o dvobojima i mačevanju, da mi po-
stavljaju pitanja... U tom času učiteljica iz Konga, ona
Što joj se jako osećalo iz usta, uputi se ka salonu. Stigao
sam da vidim da ima svečanu haljinu od engleskog veza
i da ide ka ktaviru s nekakvom užurbanom napetošću,
da bi odsvirala, ako se to tako može nazvati, neke arije,
čije bi finale redovno preskakala. Atmosfera je bivala
sve nervoznija i podmuklija.
U jednom skoku kretoh u svoju kabinu da se skio-
nim. Skoro sam stigao donde, kad mi jedan od kapetana
kolonijalnih trupa, onaj najispršeniji, najmišićaviji, od-
lučno prepreči put, bez nasilja ali odlučno. »Hajdemo
na palubu«, pozva me on. U nekoliko koraka stigosmo
ramo. Za tu priliku je stavio svoju najpozlaćeniju kapu
i zakopeao svu dugmad na bluzi, od okovratnika do otvora
na pantalonama, što mu se nije desilo još od naŠeg po-
laska. Bili smo, dakle, usred dramatičnog obreda. Nisam
se osećao slavno, srce mi se spustilo negde u visinu pupka,
Ovaj uvod, ova neprirodna besprekornost, najavlji-
vali su mi lagano i bolno izvršenje smrtne kazne. Ovaj
mi se čovek učini kao komad rata koji se iznenadno vratio
i preprečio mi put, uporan, ukopan, ubilački.
Iza njega, zaklanjajući vrata od međupalublja, sta-
jala su četiri mlađa oficira, krajnje napeti: prateća četa
Sudbine.
Znači, od bekstva ništa. Poziv koji je usledio morao
je biti do sitnica pripremljen. »Gospodine, pred vama je
Fremizon, kapetan kolonijalnih trupal U ime svojih dru-
gova i putnika ovog broda, opravdano zgroženih vašim

110
nepojamnim ponašanjem, imam čast zahtevati da se iz-
jasnite!... Neke vaše reči na naš račun, izrečene po vašem
napuštanju Marselja, nedopustive su!... Došao je čas,
gospodine, da jasno izrazite svoje zamerke!... Da glasno
kažete ono štt sramno šapućete već dvadeset i jedan dan!
Da nam najz d kažete šta mislite...«
Čuvši te reči, osetih ogromno olakšanje. Plašio sam
se heke neopozive osude na smrt, ali samim tim što je
kapetan počeo da govori, pružali su mi mogućnost da
im umaknem. Bacio sam se smesta na ovu neočekivanu
sreću. Svaka mogućnost za kukavičluk pretvara se u divno
nadanje za onoga ko se u to razume. čovek ne treba
nikad da bude probirač pred mogućnošću da izbegne
prosipanje creva, niti treba đa gubi vreme tražeći razloge
zbog kojih ga proganjaju. Mudrom čoveku je dovoljno
to što će da se spase.
— Kapetane — odgovorih mu sa svom ubedlji-
vošću u glasu za koju sam bio sposoban u tom času —
kakvu ste neverovatnu grešku mogli da učinite! Vi!
Ja? Kako se meni mogu pripisati tako podmukla oseća-
nja? Uistinu je to užasna nepravda! Kapetane, to bi me
pokosilo! Kako? Meni, koliko juče braniocu naše drage
domovine! Meni, čija se krv godinama mešala sa vašom,
u bezbrojnim bitkama? Kakvu biste mi nepravdu uči-
nili, kapetane!
Zatim se obratih celoj grupi:
— Kakvog ste to užasnog ogovaranja bili žrtve?
Ići dotle da pomislite da sam ja, vaš brat u stvari, uporno
širio odvratne klevete na raČun oficira-heroja! To je su-
višel Zaista suviše! I to u času kad se ti junaci, ti neupo-
redivi junaci, pripremaju da nastave, i te kako hrabro,
sveto bdenje nad našim besmrtnim kolonijalnim carstvom
— nastavih ja. — Tamo gde su se najdivniji vojnici naše
rase ovenčali večnom slavom. Manžen, Federb! Gali-
jenii... O, kapetane! Ja? To?
Zastadoh. Nadao sam sc da dclujcm potresno. Sre-
ćom po mene, tako i bi za trenutak. Ne otežući, isko-

1X1
ristih to primirje zbunjenosti, priđoh mu i stegoh obe
ruke uzbuđenim stiskom.
Malo se smirih kad sam mu zarobio obe ruke. Držeći
ih čvrsto, nastavio sam rečito da objašnjavam, potkreplju-
jući s hiljadu razloga uveravanje da sve medu nama treba
početi iznova, i to od dobre osnove! Da je samo moja
urođena i glupa stidljivost kriva za ceo ovaj neverovatan
nesporazum! Da je moje ponašanje zaista grupa putnika
i putnica mogla da protumači kao neshvatljivo nipo-
daŠtavanje, grupa »koja oličava herojstvo i Ijupkost...
Bogomdani skup čvrstih karaktera i darovitosti... Ne
zaboravljajući dame neuporedive muzikalnosti, ukras ovog
broda!« Obilato se kajući, zaključio sam molbom da me
bez odlaganja i bez rezerve prime u svoje veselo, rodo-
ljubivo i bratsko dmštvo... Gde bih želeo od ovog časa
i zauvek da budem rado priman... Ne ispuštajući njegove
ruke, razume se, uđvostručio sam svoju rečitost.
Čim vojnik ne ubija, on je pravo dete. Lako ga je
zabaviti. Pošto nije navikao da misli, čim neko počne
nešto da mu govori, pokušavajući da to razume, on mora
izuzetno da se napregne. Kapetan Fremizon me nije ubi-
jao, a u tom času nije ni pio, ništa nije radio ni rukama ni
nogama, samo je pokušavao da misli. To je bilo zaista
isuviše za njega. U stvan, kao da sam ga držao za glavu.
Postepeno, dok je trajalo ovo ponižavajuće iskuše-
nje, osećao sam da se moj ponos već sprema da me na-
pusti, da bledi i konačno me ostavlja, tako reći zvanično.
Ma šta ljuđi govorili, to je vrlo prijatan trenutak. Od
tog događaja ja sam se zauvek oslobodio, postao lak, u
moralnom smislu, razume se. Možda je čoveku u životu
najčešće potreban strah da bi se izvukao. Od tog dana ja
nisam ni tražio drugo oružje, niti druge vrline.
Kapetanovi drugovi, sad i oni neodlučni, jer su se
okupili u nameri da brišu moju krv i igraju piljaka s mojim
izbijenim zubima, a morali su da se zadovolje, umesto
trijumfa, rečima koje ništa ne znače. Civili, privučeni
najavljivanjem izvršenja smrtne kazne, sad su otegli li-

122
ca. Kako ja nisam ni znao šta to upravo pričam, sem što
se trudim da ostanem u lirskom tonu držeći čvrsto kapetana
za ruke, uporno sam gledao u ideainu tačku mekih povesma
magle kroz koje je prolazio Admiral Slicer, dašćud i plju-
jući pri svakom obrtaju vitla. Najzad se osmelih da na
završetku zamahnem ukrug jednom rukom iznad giave,
ispuštajući jednu ruku kapetana, aii samo jednu, zale-
ćući se u fraze: »Junaci, gospodo oficiri, moraju uvek
da razumeju jedan drugoga, zar ne? Pa onda, bogamu,
živela Francuska!« Bila je to dosetka narednika Branido-
ra. U ovakvim slučajevima to još pali. I to je bio jedini
put da tni je Francuska spasla život, dotad je bilo upravo
obratno. Videh kod prisutnih trenutak koiebanja, ali
ipak je jednom oficiru teško, ma koliko bio neprijateljski
raspoiožen, da ošamari civiia, javno, u času kad ovaj
vikne glasno kao ja: »Zivela Francuska!« Taj me trenutak
kolebanja spase.
Uhvatih nasumce podruku dva oficira iz grupe i
pozvah celo društvo da se za barom počaste na moj račun
i u čast izmirenja. Ovi junaci oklevahu samo trenutak,
te smo potom pili dva sata. Samo su nas ženske sa broda
pratile pogledima, ćutke i sve dubije razoćarane. Kroz
okrugle prozorčiće bara video sam medu njima i tvrdo-
glavu učiteljicu-pijanistkinju kako ide tamo-amo u grupi
putnica, hijena jedna! Te su gadure naslućivale da sam
se iz klopke izvukao lukavstvom i zaricale su se da će me
sačekati iza ugla. Za to vreme smo mi pili do unedogled,
kao pravi muškarci, pod beskorisnim i zatupljujućim
ventilatorom, koji je od Kanarskih ostrva mleo mlaki
atmosferski pamuk, Međutim, još sam morao da izna-
Jazim žive obrte, sočan govor, koji će se dopasti mojim
novim prijateljima, nešto iako. Bio sam nepresušan, iz
straha da ne pogrešim, u rodoljubivom divljenju, i pitao
sam i raspitivao se kod svakog od tih heroja za sve nove
priče o kolonijainoj hrabrosti. Pričc o hrabrosti su vam
kao zapaprene priče o ženama, onc se dopadaju svim
vojnicima u svim zemijama. Da bi ćovek postigao nekakav
mir među Ijuđima — bili oni oficiri ili ne bili — istina,
to su samo krhka pnmirja, ali dragocena, treba im dozvo-
liti da se u svakoj prilici razbaškare, da se isprse u glu-
pavom hvalisanju. Nema inteligentne taštine. Ona je
nagonska. A nema ni čoveka koji nije pre svega tašt.
Uloga otirača punog divljenja je skoro jedina koju jedan
čovek prihvata kod drugog čoveka s nekakvim zado-
voljstvom. Sa ovim oficirima nisam morao mnogo da
naprežem maštu. Biio je dovoljno izigtavati stalnu za-
divljenost. Lako je stalno tražiti da ti se pričaju ratne
priče. Ovi su drugari bili puni takvih priča. Skoro sam
poverovao da sam se opet našao u najlepšim danima
svog boravka u bolnici. Posle svake njihove priče nisam
propuŠtao da izrazim svoje ođobravanje, kako sam to
naučio od Branldora, upečatljivom rečenicom: »Bo-
gami, eto lepe stranice Istorije!« Nema bolje formulacije.
Društvo, u koje sam tek i kao kradom ušao, poče poste-
peno da otkriva da sam zanimljiv, Ti ljudi počeše o ratu
da pričaju sve one gluposti koje sam nekad slušao, a
kasnije i sam pričao, kad sam se s drugovima u bolnici
nadmetao u maštovitosti. Samo je njihov dekor bio dru-
gačiji i njihove su se izmišljotine kretale kroz kongoansku
prašumu umesto po Flandriji i Vogezima.
Moj kapetan Fremizon, koji je maločas uzimao na
sebe da brod očisti od moje truležne ličnosti, otkako je
otkrio moj dar da slušam bolje no iko drugi, poče u meni
da otkriva hiljađu prijatnih osobina. Kao da je protok
njegovim arterijama postao življi pod dejstvom mojih
pohvala, vid mu je bio jasniji, čak i njegove išarane ži-
licama i zakrvavljene oči pravog alkoholičara počeše
da svetlucaju kroz otupelost i ono malo sumnji što ga je
negde u dnu duše moglo mučiti kađ je bila u pitanju nje-
gova sopstvena vređnost i što se još ponekad budilo u
časovima teške đepresije, sad se divno i privremeno rasprši-
lo pod ćudesnim uticajem moje inteligencije i mojih dobro
usmerenih primedbi.
Zaista sam bio rođeni stvaralac euforije! Svi su se

124
udarali po kolenu! Samo sam ja umeo da dam lagodnosr
životu, uprkos ovoj lepljivoj i vlažnoj agoniji! Uostalom,
zar ja nisam umeo božanstveno da slušam?
Admiral Šlicer je tako, dok smo mi pričali koješta,
još usporio plovidbu, brbotao je u sopstvenom sosu,
nije se više ni atom vazduha kretao oko nas, plovili smo
verovatno duž obale, i to tako teško kao da idemo kroz
pekmez.
Kao pekmez je bilo i nebo iznad broda, kao crni
razliveni premaz u koji sam željno piljio. Vratiti se u noć,
to mi je biia velika želja, čak i ovako preznojen i cmizdrav
i, uostalom, u bilo kakvom stanju! Fremizon nije pre-
stajao da priča o sebi. Zemlja mi se činila sasvim bJizu,
ali sam plan bekstva ispunjavao me je velikom uzncmi
renošću... Malo-pomalo naš razgovor pređe od vojničkih
na golicave teme, a potom u otvorene svinjarije. Na kraju
je bio toliko nevezan, da čovek nije znao s kog kraja da
ga nastavi, jedan za drugim, moji gosti digoše ruke od
toga i zaspaše, savlada ih hrkanje, odvratno spavanje
im je stragalo po dubinama nosa. Sad ili nikađ, bilo je
vreme da se izgubim. Ne treba propuštati prekide suro-
vosti koje priroda nameće čak i najzlobnijim i najnapad-
nijim organizmima na svetu.
Bili smo već ukotvljeni na vrlo maloj udaljenosti
od obale. Videlo se samo nekoliko svetiljki kako se le-
lulaju duž obale.
Duž broda se već tiskaio stotinu piroga, ljuljuškajući
se pod teretom drekavih crnaca. Crnci su preplavili sve
palube nudeći svoje usluge. Za nekoliko sekundi doneo
sam do izlaznih lestvica mojih nekoliko krišom spakovanih
koleta i pošao za jeđnim od tih čamdžija, ćije crte uopšte
nisam u mraku razaznavao. Na dnu lestvica, začu\rši
zapljuskivanje vode, zabrinuh se za pravac naše plovidbe:
— Koje je ovo mesto? — upitah.
— Bambola-for-Gono — odgovori ova senka.
Počeli smo slobodno da plovimo uz snažno veslanje
keruderom. ja sam pomagao da bismo išli brže.
 Imao sam još vremena da bežeći posiednji put po-
gledam svoje saputnike. Osvetljeni fenjerima međupa-
lublja, pokošeni zatupelošću i kiselinom u želucu, na-
stavili su da previru gunđajući u snu. Tako naliveni i
izvaljeni, sad su svi biii slični jedni drugima, oficiri i či-
novnici, inženjeri i trgovci, bubuljičavi, trbušasti, masli-
nasto zeleni, pomešani, skoro istovetni. I psi liče na vu-
kove kad spavaju.
Našao sam se uskoro na kopnu, noć je biia još mračnija
pod drvećem, a iza nje su se krila sva saučesništva tišine.
 U koloniji Bambola-Bragamans iznad svih je blistao
Guverner. Njegovi vojnici i činovnici jedva su se usu-
đivali da dišu kad bi on milostivo spustio svoj pogled
na njih.
Znatno ispod ovih dostojanstvenika, tu nastanjeni
trgovci kao da su krali i cvetali lakše no u Evropi. Ni-
jedan kokosov orab, nijedan kikiriki nije mogao izmaći
njihovom pljačkanju. Cinovnici bi vremenom uviđali,
s bolešću i sve većim umorom, da su ih prešli dovodeći
ih ovamo, dajući im titule i prateće počasti, ali ne i pare
koje idu uz to. Stoga su ispod oka gledali trgovce. A voj-
nici, još otupeliji od svih ostalih, hranili su se koloni-
jalnom slavom i varili je uz pomoć ogromnih količina
kinina i kilometarskih pravila službe.
Svi su, što je razumljivo, u iščekivanju da padne
živa u termometru, postajali sve gori gadovi. A posebna
i nesuvisla neprijateljstva vladala su beskonačno između
vojnika i administracije, kao i između administracije i
trgovaca, a potom bi ovi prvi bili privremeni savezniđ
onih drugih protiv onih trećih, a svi zajedno protiv crna-
ca, najzad i crnci jedni protiv drugih. Tako su se retke
snage, koje su odolele malariji, žeđi, suncu, iscrpljivale
u toliko zlobnim i toliko upornim mržnjama, da je rrmogo
kolona najzad crkavalo na Iicu mesta, od sopstvenog
otrova, kao skorpioni.

1Z7
 Medutim, ova žilava anarhija je bila čvrsto, herme-
tički obuhvaćena paliđjskim okvirom, kao račići u korpi.
Uzalud su činovnici balavili, Guverner je za držanje ko-
lonije u stanju poslušnosti imao na raspolaganju poli-
cajaca-vašljivih bednika koliko je hteo, i na hiljade pre-
zaduženih crnaca, koje je beda isterivala na obalu mora,
pregažene trgovinom i u potrazi za korom hieba. Ove su
regrute učili da obožavaju Guvernera. A Guvemer kao
da je na uniformi nosio sve zlato svoje blagajne, kad ga
obasja sunce to je prosto da ti stane pamet, a da ne po-
minjem još i perjanicu!
Svake godine je Guverner odlazio u Viši, a čitao je
samo Slu^beni list. Mnogo }e činovnika živelo u nadi da
će on leći u krevet s njihovom ženom, ali Guverner nije
voleo žene. On ništa nije voleo. Svaku novu epidemiju
žute groznice Guverner bi preživeo i odlično se držao,
a toliki drugi, koji su čeznuli da ga sahrane, crkavali su
kao muve u prvom naletu zaraze.
Još se pamti da je jednog »Četrnaestog jula«, dok je
Guverner vršio smotru trupa ispred Rezidencije, poigra-
vajući na konju praćen kolonijalnom konjicom, sam ispred
evo ovolike zastave, neki narednik, po svoj prilici raspa-
ljen groznicom, jurnuo pred njegovog konja dovikujući:
»Nazad, matori rogonjo!« Izgleda da je to duboko po-
godilo Guvernera, taj nekakav atentat, koji je, uostalom,
ostao bez objašnjenja.
Teško je nepristrasno gledati ljude i stvari u tropskim
krajevima zbog boja kojima zrače. I boje i stvari kljućaju.
Mala kutija sardina, otvorena u podne na ulici, baca to-
liko raznih odsjaja, da za oči narasta do razmera čitave
nesreće. Treba paziti! Nisu tamo samo Ijudi histerični, i
stvari su takve. Zivot je podnošljiv tek u sumrak, ali onda
mrakom vladaju komarci u rojevima. Ne jedan, dva ili
sto, već na bilione. Preživeti u ovim uslovima je pravi
podvig istrajnosti. Kameval danju, cediljka noću, u stvari
rat — samo podmukao.
Kad se koliba u koju se čovek sklanja i koja izgleda
skoro blagoslovena, najzad smiri, termiti navaie na zgra-
du, večito zaokupljeni, gamad jedna, željom đa vam požde-
ru stubove-nosače kolibe, Ako sađ naide tornado na ovu
nesigurnu čipku, čitave ulice se ruše u prah.
Grad For-Gono, gde sam se nasukao, izgledao je
tako: krhki glavni grad Bragamanse između mora i džun-
gle, ali ipak ukrašen svim onim neophodnim obeležji-
ma prave male metropole, kao što su banke, javne kuće,
kafane, bašte, postojao je čak i biro za pristupanje vojsci,
a da ne govorimo o trgu Federb i bulevaru Bižo — za
šetnju, oivičenim, izmedu grubih hridi, bieštavim zgra-
dama koje su bile nadevene crvima i raskiimatane od
koraka generacija garnizonaca i malaričnih administra-
tivaca.'
Vojnici su oko pet popodne vrveli oko predvečernje
čašice pića, čija je cena baš u vreme kad sam ja pristigao
upravo skočila. Delegacija potrošača pripremaia se da
umoli Guvernera za ukaz kojim bi se bifedžijama zabra-
nilo da rade šta hoće s tekućim cenama mastike i višnje-
vače. Po rečima nekih stainih mušterija, naša je koioni-
zacija bivala sve teža zbog leđa. Uvodenje leda u kolonije
značilo je — to je činjenica — razmekšavanje koloniza-
tora. Od tog trenutka navikom prikovan za svoje ledeno
piće, koionizator je digao ruke od savladivanja klimatskih
uslova stoicizmom. Federb, Stenli, Maršan, samo uzgred
da napomenemo, ceniii su samo pivo, vino i mlaku blat-
njavu vodu koju su pili godinama bez roptanja. U tome
je stvar. Eto kako se gube kolonije.
Čuo sam još mnogo štošta u senci palmi koje su bu-
jale, izazivački sočne u poređenju sa sparušenim krhkim
zgradama. Jedino je to sirovo zelenilo smetalo da ovo
mesto bude kao jaje jajetu slično Gareni-Bezon.
Kad padne noć, urođeničke mućke dostižu vrhunac
među oblacima vrednih komaraca, natovarenih žutom
groznicom. Uz pojačanje Sudanaca nudiii su proiazniku
sve što je biio vredno ispod njihovih platnenih kecelja.
Po vrlo razumnoj ceni čovek je mogao da prevrne, za
sat-dva, čitavu porodicu. I ja bih se pozabavio tim šetka-
njem od ženskog na muško, ali sam morao da krenem u
traženje mesta gde bi mi daii posla.
Rekoše mi da Direktor Kompanije Pordirijer Maii
Kongo traži službenika-početnika za vođenje jedne od
njegovih ispostava u džungli. Bez odlaganja podoh da mu
ponudim svoje nestručne ali usrdne usluge. Nisam naišao
na oduševljen prijem Direktora. Taj manijak — treba ga
nazvati pravim imenom — stanovao je nedaleko od Uprav-
ne zgrade provincije u prostranoj kući na sojenicama
pokrivenoj slamom. Pre no što me je i pogledao, postavio
mi je nekoliko vrlo grubih pitanja o mojoj prošlosti,
potom, malo smiren mojim bezazlenim odgovorima,
njegov prezir prema meni dobi blagonaklon prizvuk.
Međutim, još me nije smatrao đostojnim da sednem.
— Prema vašim dokumentima razumete se pomalo
u medicinu? — primeti on.
Odgovorih mu da sam zaista započeo neke studije
u toj oblasti.
— To će vam biti od koristi! — reče on. — Ho-
ćete li viskija?
Nisam bio za piće. »Pušite li?« I to sam odbio. Ova ga
uzdržanost iznenadi. Čak se i namršti.
— Nikako ne volim službenike koji niti piju niti
puše... Da niste homoseksualac? Ne? Šta se može! Takvi
nas manje potkradaju no ostali... To znam iz iskustva...
Privrženi su... To jest — počeo je da se vadi — učinilo
mi se, uopšteno govoreći, da sam zapazio m osobinu ho-
moseksualaca, m prednost... Možda ćete nam vi dokazati
suprotno! — A potom nastavi — Vrućina vam je, a?
Navići ćete se! Uostalom, morate se privići. A kakvo je
bilo putovanje?
— Neprijatno! — odgovorih.
— Pa, prijatelju, još vi ništa ne znate, videćemo šta
ćete reći o ovoj zemlji pošto provedete godinu dana u
Bikomimbu, tamo kud vas šaljem da zamenite onu bu-
đalu.

130
 N jeg °va je cmkinja čučala kraj stola i drvcetom čisti-
la rtokte na nogama.
— Odlazi, debela — reče joj gospodar. — Idi, zovi
boja i donesi leda.
Pozvani boj stiže vrlo sporo. Direktor onda ustade
i razdraženo i u istom zamabu opali mu dva šamara, i
dva puta ga dobro uđari nogom u trbuh, da je ođjeknulo.
—- U grob će me ovi oterati, eto! — proreče Di-
rektor s uzdahom. Sruči se u fotelju od prljavog i istegnu-
tog žutog platna.
— Cujte, mladiću, — reče iznenada prijateljski prisno,
kao da mu je ona gmbost donela neko privremeno olakša-
nje — dodajte mi korbač i kinin... tu su na stoiu... Ne
bi trebalo da se ovako uzbuđujem... Glupo je ne savlađi-
vati svoju prirodu.
Iz njegove kuće se pružao pogled đole na rečno pri-
stanište, koje se presijavalo kroz tako gusm prašinu, da
su se bolje Čuli odjeci zbrkanog zbivanja u njemu no što
su se videle pojedinosti. Nizovi crnaca su na obali radili
pod bičem, istovarivali su, jedno za drugim, skladišta
nikad praznih brodova, penjući se po tankim daskama,
koje su se tresle i ugibale, s velikim punim korpama na
glavi, praćeni psovkama, kao neki uspravni mravi.
Išli su tako gore-dole u nizu, nalik na neravnomerno
premetane brojanice u purpurnoj izmaglici. Među tim
prilikama na radu neke su još imale i crnu tačku na ledi-
ma, bile su to majke koje su dolazile đa vuku džakove
palmovih plodova s detetom kao dodatnim teretom.
Pitam se mogu Ii to mravi?
— Čovek bi pomislio da je ovde svaki đan nedelja,
zar ne? — nastavi u šali Direktor. — VeseJo je! Svetlo!
Žene uvek svučene! Jeste li primetili? A ženske su Iepe, a?
Čoveku je čudno kad dođe iz Pariza, zar ne? A tek mi!
Svi u belom platnu! Kao u morskim kupalištima! Zar
nismo lepi? Ili kao na prvom pričešću, a? Ovde je svaki
đan praznik, kažem vam! Pravi Petnaesti avgust1). I
tako vam je sve đo Sahare. Možete misliti!
A onda je zastao, uzdahnuo, nešto promumlao, još
dva-tri puta ponovio: »Govnarija!«, izbrisao čelo i na-
stavio razgovor:
— Tamo gde ćete raditi za Kompaniju, to vam je
usred džungle, vlažno je... Na deset dana odavde... Prvo
morem, potom rekom, crvenom rekom, videćete... Na
drugoj strani su Španci... Onaj koga ćete smeniti u tom
poslu pravi je pokvarenjak... Među nama... Kažem vam...
Nikako da ga nateramo da položi račune, to đubre! Ni-
kako! Uzaluđ mu šaljem opomenu za opomenom!...
Čovek ne ostaje dugo pošten kad je sam! Videćete!...
I to ćete videti!... Kaže da je bolestan... Neka je i tako.
Bolestan! I ja sam bolestan! Šta to znači bolestan? Svi
smo bolesni! I vi ćete biti bolesni, i to uskoro, štaviše!
To nije nikakav razlog! Baš nas briga što je on bolestan!
Kompanija pre svega. Kad stignete tamo, pre svega mu
napravite inventar!... Ima namirnica za tri meseca u nje-
govoj ispostavi, a robe bar za godinu dana... Ništa vam
neće nedostajati... Nemojte ići noću. Čuvajte se! Nje-
govi crnci, ako ih pošalje morem da vas presretnu, baciće
vas možda u vodu. Sigumo ih je obučio! Mangupi su to
kao i on! Zato se ne brinem! Došanuće im već on reč-đve
o vama! Ovde je to običaj. Ponesite i svoj kinin, svoj,
kažem, sa sobom, pre no što pođete.., U stanju je da vam
stavi nešto u kinin!
Direktom je bilo dosta savetovanja, ustao je da se
oprosti. Limeni krov iznad naših glava kao da je bio težak
bar dve hiljade tona, toliko je taj lim pritiskao svojom
vrelinom. Obojica smo se mrštili od te vmćine. Da crkneŠ
bez odlaganja. On dodade:
— Možda nema potrebe đa se vidamo pre vašeg
odlaska, Bardami! Sve je ovde zamorno! Najzad, možda
ću ipak doći do skladišta da pogleđam pre vašeg odlaska!...

1 Uspenje Bogorodice (prim. prev.).

132
Pisaćemo vam kad budete stigli tamo... Pošta ide jednom
mesečno... Polazi odavde, pošta... Pa, srećno!
I iščeze u senci između svog tropskog šlema i sekoa.
Sasvim jasno su se videle vijuge vratnih žila pozadi, izvi-
jene kao dva prsta uz giavu. Još se jednom okrenuo.
— Recite onoi bitangi da odmah dođe, i to brzo,
imam dve-tri reči da mu kažem!... Neka ne gubi vreme
na putu! Mrcina! Ne bi valjalo da crkne uz put... Bila
bi to šteta' Da, šteta l Uh, clubre!
Crnac, njegov sluga, išao je ispred mene sa svetiijkom,
vodeći me do mesta gde ću stanovati u očekivanju po~
iaska u taj Ijupki, obećani Bikomimbo.
Išli sqao duž aleja gde su, izgleda, posle zaiaska sunca
svi izašli da se prošetaju. Noć, sva u udaranju gonga,
viadala je svuda, iseckana sažetim i nepovezanim peva-
njem naiik na štucanje, duboka crna noć topiih zemaija
i njeno grubo srce koje otkucava udarima tam-tama, i
to uvek suviše brzo.
Moj mladi vođič je gipko grabio bosim nogama.
Mora da je bilo Evropljana u gustišu, čuio se kako tu-
maraju, čuli su se njihovi giasovi belaca, lako prepoznatlji-
vi, napadni, lažni. SJepi miševi su stalno naletali, parajući
rojeve insekata koje je uz put privlačila naša svetiljka.
Pod svakim drvetom morao je biti bar jedan cvrčak, su-
deći po zaglušnoj buci koju su dizali.
Zaustaviia nas je, na raskršću dva puta i na poiovini
nekog uzvišenja, grupa od tri strelca urođenika koji su
raspravljali oko mrtvačkog sanduka spuštenog na zemiju
i prekrivenog širokom i naboranom trobojnicom.
Bio je to mrtvac iz boinice i oni nisu znali gde da ga
ukopaju. jedni su hteli da ga sahrane u jednom od po~
ija dole, a drugi su uporno tražiii da se sahrani na vrhu
padine. Trebalo se rešiti. Tako smo se i moj boj i ja ose-
tiii pozvani da nešto kažemo.
Najzad se nosači odiučiše za ono groblje dole, a
ne za ono gore, jer je iakše silaziti. Uz put smo sreli još
tri beia mladića od onih koji u Evropi nedeljom idu na

m
utakmice ragbiia, strasni navijači, agresivni i bledunja-
vi. Ovde su, kao i ja, biii službenid Kompanije Pordirijer
i vrio mi ljubazno pokazaše put do te nedovršene kuće
gde se privremeno naiazio moj krevet na sklapanje.
Odosmo. Kuća je bila potpuno prazna, sem nešto
kuhinjskog pribora i tog kreveta. Čim se ispružih po toj
tananoj i klecavoj stvari, dvadeset slepih miševa izlete
iz uglova i vinuše se šušteći tamo-amo kao salve lepeza
iznad mog bojažljivog sna.
Mali cmac, moj'vodič, vratio se da mi ponudi svoje
nežne usluge, ali kako nisam bio te večeri u formi, on mi
razočarano odmah ponudi da me upozna sa svojom sestrom.
Baš bi me zanimalo kako bi pronašao svoju sestru u ovoj
mrkloj noći.
Tam-tam iz obližnjeg sela cepao mi je strpljenje
u hiljadu komadića. Hiljađu vrednih komaraca zapose-
doše bez odlaganja moje butine, a nisam smeo da spnstim
nogu na tlo od skorpiona i zmija otrovnica, jer sam pret-
postavljao da su krenuli u svoj užasni lov. Zmije su imale
veliki izbor pacova, čuo sam pacove kako grickaju sve
što se da grickati, čuo sam ih u zidu, u patosu, drhtave
na tavanici.
Najzad izađe mesec i u gajbi nakratko zavlada mir.
Nije valjalo u kolonijama.
Dođe ipak i sutrašnji dan, opet kao u kazanu. Ogromna
želja da se vratim u Evropu obuze mi telo i duh. Samo
da mi je još i novac, pa da zbrišem. Dosta! A s druge stra-
ne, predstojala mi je još čitava neđelja u For-Gonou do
odlaska na dužnost u Bikomimbu, koji su mi tako lepo
opisali.
Najveća zgrada u For-Gonou, posle guvernerove
palate, bila je bolnica. Stalno mi je bila na putu: nisam
mogao ni sto metara da prođem gradom a da ne naiđem
na neko od odeljenja s dalekosežnim mirisom fenola.
S vremena na vreme bih se uputio do gatova za utovar
da gledam kako na licu mesta rade moje male malokrvne
kolege, koje je Kompanija Pordirijer nabavljala iz Fran-

i3 4
cuske, uzimajući čitava sirotišta đuture. Nekakva ratna
užurbanost kao da je njima ovladala, te su bez predaha
vršili utovare i istovare čitavih teretnih brodova. »Skupo
staje stajanje teretnjaka u luci!« ponavljali su, iskreno
ožaloščeni, kao da je u pitanju njihov rođeni novac.
Gonili su crne đokere besomučno. Bili su prilježni,
p to nema sumnje, i isto toliko kukavice i zlobnici koliko
i prilježni. Zlatni službenici, u stvari, dobro odabrani,
tako oduševljeno nesvesni da ti pamet stane. Sinovi kakve
bi moja majka želela da ima, bezgranično odani svome
gazdi, bar da joj je jedan takav sin samo za nju, jedan kojim
bi se mogla ponositi, jedan sasvim zakoniti sin.
Došli su u tropsku Afriku, ovi joŠ nedorasli mladići,
da svoje meso ponude gazdama, i krv, i živote, i mladost,
mučenici za dvadeset dva franka na dan (bruto), zado-
voljni, ipak zadovoljni, do poslednjeg crvenog krvnog
zrnca koje vreba desetomiJioniti komarac.
Kolonije ove male službenike naduju ili sasuše, aii
ih zadrže: ima samo dva puta do crkavanja na suncu,
put debelih i put mršavih. Nema drugih. Može da se bira,
ali to zavisi od prirode, da li ćeš umreti đebeo ili kao kost
i koža,
Ni Direktor, tamo na vrhu crvene hridi, koji se da-
volski razmahivao, sa svojom crnkinjom kraj sebe pod
platnenim perdetom s deset hiljada kila sunca na njemu,
neće umaći kad đođe dan. On je bio od mršavih. Samo se
joŠ koprcao. Izgledalo je kao da je savladao klimu. Privid!
U stvari, on se krunio još više od svih ostalih.
Govorilo se da ima izvanredan plan prevare koji
će mu doneti bogatstvo za dve godine... Ali neće stići
da ostvari svoj plan, čak i kad bi prionuo na pljačkanje
Kompanije i danju i noću. Već su dvadeset i dva direktora
pre njega pokušavala da se obogate, svaki sa svojim pla-
nom kao na ruletu. Sve su to dobro znali akcionari koji
su tog Direktora vrebali odande, sa joŠ veće visine, iz
ulice Monse u Parizu, i prezrivo se smeškali. Dobro su
znali akcionari — bitange da gorih nema — da je Di-
rektor sifilističar i užasno nervozan pod tropskim nebom
i da ždere kinin i bizmut, te mu od njih bubnja u ušima da
mu bubne opne provali, i arsenik od koga će mu i desni
poispadađ.
U glavnom računovodstvu Kompanije meseci su
već bili odbrojani ovom Direktoru, i to odbrojani kao
svinji za klanje.
Moje male kolege uopšte nisu izmenjivaii tnisli me-
đu sobom, već samo osveštane formulacije, ižvakane i
prežvakane kao okoreli komadići misli: »Ne sekiraj se!«
govorili su. »Do’akaćemo mi njima!« »Glavni zastupnik
je rogonja!« »Crnce bi trebalo odrati i napraviti duva-
njare od njih!« itd...
Uveče smo se nalazili uz čašicu pića, pošto otkulu-
čimo i poslednji posao, sa pomoćnim službenikom u
Upravi, gospodinom Tandemo, tako se zvao, a bio je
poreklom iz La RoŠele. Ako bi se i pomešao s trgovci-
ma, jedini je razlog tome bio da mu plate piće. Nije bilo
druge. Propadanje. Bio je u potpunoj besparici. Njegovo
je mesto u kolonijalnoj hijerarhiji bilo najniie. Posao mu
se sastojao u rukovođenju izgradnjom puteva kroz samu
džunglu. Radili su cmci pod bičem njegovih stražara,
razume se. Ali kako nikad nijedan belac nije prošao pu-
tevima koje je gradio Tandemo, i kako su, s drage strane,
crnci više voleli svoje šumske staze, da bi manje padali
u oči poreznicima, a u krajnjoj liniji, putevi Uprave i
Tanđernoa nikud nisu ni vodili, to su vrlo brzo i nesta-
jali, gutala ih je vegetacija vrlo brzo, istinu govoreći
— ni mesec darta nisu trajali.
— Prošle godine sam izgubio 122 kilometra — ra-
do bi ponavljao ovaj fantastični pionir povodom svojih
puteva. — Verovali ili ne!
Za vreme svog boravka primetio sam samo jedan vid
hvalisavosti, skromnu taštinu Tandernoa, a to je da je
jeđini od Evropljana uspevao đa dobije kijavicu u Bra-
gamansi na temperaturi od 44° u hlađu. Ova mu je ori-
ginainost bila uteha za mnogo štošta. »Opet sam dobio
đavolsku kijavicu«, izjavljivao bi ponosno uz čašicu.
»Samo meni se tako nešto može da đesi!« »Tanderno,
kakav je to tip!« uzvikivali bi onda članovi našeg žgo-
ljavog društva. Bolje i takvo zađovoljstvo nego nikakvo,
Bilo šta je za samoljublje bolje nego baš ništa.
Druga razonoda sitnih službenika Kompanije Potdi-
riier biia je takmičenje u visini temperature. To nije bi-
Id teško, ali smo se odmeravali u tome danima, te nam je
vreme brže prolaziio. Kad dođe veče, a s njom i groznica,
skoro svakođnevna, merili smo se. »Gle, ja imam trideset
i devet!...« »čuj, to i nije nikakva temperatura, ja imam
četrđeset kad god hoćeš!«
Ti su rezultati, uostalom, bili sasvim tačni i pra-
vilni. Pri svetlosti fenjera upoređivali smo termometre.
Pobednik bi se dičio tresući se: »Ne mogu ni da pišam,
toliko se znojim!« verno bi prikazivao stvar najispijeniji
od nas, mršavi kolega iz Ariježa, prvak u grozničavosti,
koji je ovamo došao, kako mi reče u poverenju, bežeći
od »katoličkog semeništa gde nije imao dovoljno slo-
bode«. Ali niko od mojih kolega nije mogao da mi kaže
kojoj vrsti čudaka pripada onaj pojedinac koga treba đa
smenim u Bikomimbu.
— Čudan neki tip! — upozoravali su me, i to je bi-
lo sve.
— U kolonijama od prvog đana — savetovao me je
Ariježanin s najjačom groznicom — treba da se nametneš
svojom vrednošću! To ti je ili sve ili ništa! Za Direktora
si ili od zlata ili od blata! I to te odmah na prvi pogled
ocene!
Iskreno sam se plašio da u tom ocenjivanju, što se
mene tiče, ne ispadnem od blata.
Ovi mladi trgovci robljem, moji prijatelji, odvedoše
me u posetu drugom kolegi iz Kompanije Pordirijer,
koji zaslužuje da o njemu bude posebno reči u ovoj pri-
či. Držao je ispostavu u centru evropskc četvrti, sav ubu-
đao od umora, rastočen, mastan, plašio se i najmanje
svetlosti 2bog očiju koje su dvc gođine neprekidnog

37
pećenja pod talasastim limom potpuno isušile. Jutrom
mu je trebalo, sam je govorio, više od pola časa da ih od-
iepi i još pola časa dok ne počne nešto i da razaznaje.
Svaki ga je zračak svetlosti vređao. Velika krtica, sva šu-
gava.
Gušiti se i mučiti se pdstalo je za njega prirodno
stanje, a krasti prirodna potreba. Ozbiljno bi ga zbunili
ako bi ga iznenada pretvorili u zdravog i poštenog čo-
veka. Njegova mržnja prema Glavnom predstavniku —
Direktoru i danas je za mene, posle toliko vremena, jedna
od najjačih strasti koju sam ikad imao prilike da vidim
u jednog čoveka. Neverovatan bes bi ga obuzimao po-
vodom njega, uprkos patnji i na najmanji povod užasno
bi besneo češuči se, uostalom, odozgo do doie.
Nije prestajao da se češe svud ukrug, tako reči kružnim
kretanjem od početka kičmenog stuba sve do vrata. Orao
je kožu i potkožno tkivo noktima, ostavljajući krvave
brazde, ne prestajući da istovremeno poslužuje kupce,
i to brojne, skoro uvek crnce i manje-više gole.
Slobodnu ruku bi zavlačio, užurbano, u razna skro-
višta levo-đesno po mračnoj radnji. Izvadio bi, ne gre-
šeći nikad, vešt i hitar za divljenje, ono što bi trebalo,
hrpicu duvana u smrdljivim listovima, vlažne šibice,
kutije sardina i melasu velikom kašikom, pivo s prete-
ranim procentom alkohola u krivotvorenim konzerva-
ma, koje bi iznenada ispustio kad bi ga obuzeo napad
besomučnog češanja, na primer po mračnim dubinama
pantalona. Zavukao bi ruku do ramena, a ova bi se poja-
vila posle kroz razrez na pantalonama, uvek predostrožno
poluotvoren.
Ovu bolest, koja mu je razjedala kožu, nazivao je
lokalnim imenom »korokoro«. »Ovaj đavolskl korokoro,
kad samo pomislim da ga ona bitanga, Direktor, još nije
dobio, zaboli me stomakl... Neće taj navući korokoro!...
Dovoljno je pokvaren. To nije čovek, taj peder, već
prava bolest! Govnar jedan!«
Onda bi se svi prisutni tresli ođ smeha, a i crni kupci,

138
da ne zaostanu! Ovaj nas je drugar pomalo i užasavao.
Ipak je i on imao jednog prijateija, sitnog sipljivog čo-
večuljka, več prosedog, koji je vozio kamion za Kompa-
niju Pordirijer. Uvek nam je donosio leda — razume se,
kradenog tu i tamo na ukotvljenim brodovima,
Ispijali smo u njegovo zdravlje uz tezgu, usred crnih
mušterija koje su zavidljivo balavile. A te mušterije su
bili dovoljno promučurni crnci koji su se usuđivali da se
mešaju s nama, belcima, jednom reči elita. Ostali crnci,
manje emancipovani, držali su se na odstojanju. Nagon.
A oni najokretniji, najzaraženiji, zapošljavali su se kao
pomočnici u radnji. U radnji je bilo lako prepoznati crnce-
-pomočnike, jer su se strasno izdirali na ostale crnce. Ko-
lega s »korokorom« kupovao je kaućuk za preradu, sirov,
koji su mu donosili iz džungle džakovima, kao viažne
lopte.
Dok smo ga mi tako slušali i nikad nam nije bilo do-
sta, jedna porodica sakupljača kaučuka stidljivo se zausta-
vila na pragu. Otac korak ispređ, izboran, opasan naran-
đžastom keceljicom, s nožem u ispruženoj ruci.
Divljak nije smeo da uđe. Medutim, jedan od domo-
rodačkih pomoćnika ga je pozivao: »Udi, crnjo! Hajde
ovamo! Mi ne jesti divijaci!« Ovakvo obraćanje ih ipak
privuče. Udoše u šupu u čijem je dnu grmeo čovek s »ko-
rokorom«.
Ovaj crnac, izgleda, još nijednom nije video radnju,
a možda ni belog čoveka. jedna od njegovih žena išla je
za njim, oborenog pogleda, a na glavi je nosila veliku
korpu punu sirovog kaučuka.
I ne pitajući, pomoćnici zgrabiše korpu da bi izmerili
na vagi sađržinu, Divljak nije shvatio ni ovo s vagom,
kao ni ostalo. Zena nije smela da digne glavu. Ostali čla-
novi porodice čekali su, napolju, razrogačenih očiju. I
njih uvedoše, čak i decu, da ne propuste nijednu pojedi-
nost prizora.
Prvi put su došli, eto, svi zajedno, iz šume, belđma
u grad. Morali su dugo svi zajcdno sakupljati ovaj kaučuk.
Zato ih je rezultat zanimao sve. Dugo traje dok kaučuk
iscuri u čašice privezane za stablo. Često treba dva meseca
da se napuni mala čaša.
Kad završiše merenje, naš češator odvuče zaprepaš-
ćenog oca iza tezge i s olovkom u ruci napravi obračun,
pa mu tutnu u šaku nekoliko srebrnjaka. I reče: »Odlazi!
Baš tako. »To ti je što ti pripada’«
Svi mladi belci su se krivili od smeha, tako je vešto
obavio taj biznis. A crnac je glupo stajao pred tezgom u
narandžastim gaćama.
— Ti ne poznavati novac? Onda divljak! — obratio
mu se, da bi ga probudio, jedan od veštih i iskusnih po-
moćnika, verovatno dobro obučen za ovakve operacije.
— Ti neraa govoriti franse, a? Ti ništa govoriti, a? Kus,
kus? Malarija? Ti biti budala. Bušman! Krupno budala!
Ali divljak je i dalje stajao pred nama s novčićima u
zatvorenoj šad. Pobegao bi da je smeo, ali nije smeo.
— Ti ima šta kupiti za ovaj lova? — umeša se »če-
Šator« u pravi čas. — Nisam, ipak već odavno video ovak-
vog zevzeka kao što je ovaj — primeti on. — Mora đa je
izdaleka, Šta hoćeš? Daj tu lovu!
Uze mu odlučno novac i umesto njega mu smuva
u ruku veliku jarko zelenu maramu, koju je mudro izvu-
kao iz nekog skrovišta tezge.
Otac crnac je oklevao, nije još poiazio, Češator onda
prede na nešto bolje. Zaista je znao sve tananosti osvajač-
kog trgovanja. Mašuči pred nosom jednog cmog deteta
velikim komadom zelene tkanine: »Je li, zar nije lepa,
a gnjido? Jesi li ikad videla ovako nešto, a lutkice, je li
mala mrcino, ćufto moja mala, kakva je marama?« I od-
rešito joj veza maramu oko vrata, koliko da je obuče.
Porodica divljaka je sad gledala dete ukraŠeno tom
velikom stvari od zelenog pamuka... Ništa se više nije
moglo učiniti, jer je marama sad ušla u porodicu. Osta-
jalo je da se prihvati, uzme i ode.
Svi, dakle, počeše lagano da uzmiću, pređoše preko
praga i u času kad se otac osvrnu da nešto kaže, najveći

14 0
mangup među pomoćnicima, koji je bio obuven, podstaee
oca dobrim udarcem u guzicu.
Celo malo pleme, okupljeno ćutke na drugoj strani
Avenije Federb, stajalo je pod magnolijom i čekalo da ispi-
jemo piće, reklo bi se da su pokušavaii da shvate šta im se
to dogodilo.
Čovek s »korokorom« je častio. Čak je pustio i gra-
mofon da svira. Bilo je svega i svačega kod njega u radnji.
Podsećala me je na ratnu komoru.

14
 U službi Kompanije Pordirijer u Malom Togu, u
isto vreme kad i ja, kao što sam već rekao, crnčili su
mnogobrojni crnci i beki slični meni, Domoroci su, u
stvari, radili samo pod bičem, čuvajući dostojanstvo, dok
su belci, usavršeni obaveznim Školovanjem, radili bez
biča,
Bič najzad umori onoga koji njime fijuče, dok nada
da ćeš postati moćan i bogat, kojom se belci hrane, ne
staje ništa, baš ništa. Nemojte mi više pevati slavopojke
o Egiptu i tatarskim tiranima! Ti starodrevni amateri su
sitne ribe, uobraženci, kad je reč o vrhunskoj umetnosti
da se iz uspravne životinje izvuče najviše rada. Ti primi-
tivci nisu umeli da se robu obraćaju sa »Gospodine«, da
ga s vremena na vreme puštaju da glasa, ni da mu plaćaju
novine, ni — što je važno — da ga šalju u rat, kako bi
tamo iživeo svoje strasti. Hrišćanin je posle đvadeset ve-
kova prosto van sebe kad ispred njega prolazi puk vojske,
ja to najbolje znam. To u njemu budi svakakve misli.
Stoga sam odlučio da, što se mene tiče, udvostručim
nadzor nad samim sobom, da naučim vrlo savesno da ću-
tim, da skrivam svoju želju da zbrišem i, ukoliko je to mo-
guće, da uprkos svemu napređujem u službi Kompanije
Pordirijer. Nisam više smeo ni časa časiti,
Duž naših skladišta na samoj blatnjavoj obaii boraviii
su pođmukli i vemi čopori krokodila. Oni su, kao da su

142
od gvožda, uživali u ovoj sumanutoj vrućini, a, reklo bi se,
i crnci takođe.
U pođne bi se čovek pitao kako je uopšte tako nešto
moguće — sva ta uskomešanost radnih masa duž kejova,
ta gužva razdraženih i bučnih crnaca.
Da bih se obućio u numerisanju džakova pre no što
krenem u džunglu, morao sam da se s ostaiim službenici-
ma, postupno privikavam na gušenje u glavnom skladištu
Kompanije, između dveju velikih vaga, zaglavljenih usred
kiselkaste mase crnaca u dronjcima, u čirevima, pevajućih
glasova. Svaki ođ njih je za sobom vukao svoj oblačić
prašine, otresajući ga ritmično. Tupi udarci nadzornika
nosača ođjekivali su po tim veličanstvenim ledima, ne
izazivajući ni proteste ni jauke. BoJ su podnosiJi isto tako
jednostavno kao i užareni vazduh ovog prašnjavog kazana.
Direktor bi svraćao, neprekidno goropadan, da bi
proverio moje stvarno napredovanje u tehnici numeri-
sanja i krađe na meri.
Krčio bi sebi put bičem do vage kroz more domoro-
daca. »Barđami«, reće mi jednog jutra kad je bio govorljiv,
»ovi crnci oko nas, pogledajte ih dobro! E, vidite, kad sam
ja stigao u Mali Togo, pre nekih trideset godina, ovi su
crnci još živeli od lova, ribolova i međusobnih plemenskih
pokolja, bitange!... Ja, sitan poslovođa na početku, ja
koji vam ovo govorim, gledao sam ih kako se pobedono-
sno vraćaju u svoje selo, natovareni stotinama korpi još
krvavog ljudskog mesa i nažderu ga se do guše!,.. Cujete
li me, Bardami !... Krvavog mesa! Mesa neprijatelja! Mo-
žete li zamisliti to slavlje?... Danas nema više tih pobeda!
Mi smo tu! Nema plemena! Nema šale! Nema zavitiavanja!
Samo radna snaga i kikiriki! Na posao! Nema lova! Nema
pušaka! Kikiriki i kaučuk! Da bi se platio porez! Porez da
bi do nas dospelo još više kikirikija i kaučuka! Takav je ži-
vot, Bardami! Kikiriki! Kikiriki i kaučuk!... Gle, evo i
generala Tomba, ide na našu stranu!«
Ovaj nam je zaista išao u susrct, starac oronuo pod
težinom sunca.
 Nijc više bio baš pravi vojnik, taj general, aii ipak
nije još bio civil. Upućen u sve tajne Kompanije, održavao
je vezu izmeđ.u Administracije i Trgovine. Ncophodna
veza, mada su ova dva sioja bila u stalnom suparništvu
i stanju ncprijate]jstvra. Aii gcncral Tomba jc vcšto taktt-
zirao. Nedavno se izvukao, izmedu ostalog, iz gadne
stvari prodaje neprijateljskih dobara, koju su oni gore
smarrali nerešivom.
Poćetkom rata su generaiu Tombi malo rovašiii
uho, taman koliko treba da bi časno prešao, posle Šarlroa,
medu one na raspolaganju. Svoju raspoioživost je smesta
stavio u službu »veiičine Francuske«. A ipak ga je već
davno minuli Verden još mućio. Šuštao je »rađiogrami-
ma« u ruci. »Ođržaće se naši maii junaci! Drže se!«...
Bilo je tako toplo u stovarištu, a to se odigravalo tako
daleko od nas u Francuskoj, da niko od generala Tombe
nije očekivao daija pređvidanja. Ali ipak, učtivo odvra-
tismo u horu zajedno s Direktorom: »Izvanređni su!«
i Tomba sc posle tih reči rastade od nas.
Potom i Direkror opct prokrči sebi put silom kroz
užurbana teia, te 1 on nestade u sivkastoj prašini.
Vatrenih, kao ugalj crnih očiju, izgarajući od želje
da prevari Kompaniju, taj čovek ... Direktor, malo me
je plašio. Teško mi je padalo da se naviknem i na samo
iijcgovu prisustvo. Nisam dotad rnogao ni da zarnislirn
bilo koji Ijudski cilj koji bi mogao da izazove tako neve-
rovatan stepen napete ždje. Nikad nam se nije obraćao
jasno i glasno, već samo đvosmislcnim rećima, reklo bi
se da živi, da misli, jedino da bi strasno kovao zavere,
uhodio i izdavao druge. Tvrdilo se da on sam krade,
pljačka i vara mnogo više no svi ostali službenici zajedno,
a oni nisu scdcli skrštcnih ruku, uvcravam vas. I mcni
se to činiio mogućim.
Dok je još trajao moj staž u For-Gonou, imao sam
još i ncšto slobodnog vremena za šctnju po tom kakvom-
-takvom gradu u kome je konačno, po mom mišljenju,
jedno jedino mesto bilo poželjno: bolnica.

14 4
 Čim čovek negde stigne, u njemu se bude ambicije.
Moj je unutrašnji poziv bio da budem bolestan, prosto
bolestan. Svako ima svoje. Setao sam se oko bolntčkih
zgrada punih obećanja, opuštenih, povučentb, poštede-
nih, i ođlazio od njih sa žaljenjem, od njih i njihove anti
seprične privlačnosti. Travnjaci su okruživaJi ovo bo-
ravište, osveženi lakim ptičicama i uznemirenim razno-
bojnim gušterima. Kao nekakav »zemaljski raj«.
A na crnct' se čovek brzo navikne, na njihovo ce-
renje i sporost, na raz.mahnure pokrete, na ispupčene tr-
buhe žena. Crnaštvo smrdi na siromaštvo, beskrajnu
taštinu, odvratnu pomirenost sa sudbinom, jednom re-
ći, kao stanje sirornaha u nas, samo $a još više dece, ali
s manje prljavog rublja i crnog vina.
Pošto bih sc duboko nadisao bolničkih mirisa, odla-
zio bih, za masom domorodaca, pred pagodu podignutu
kraj Tvrdave, koju je nekakav poslovni čovek podigao
za erotsku zabavu kolonijalnih vesđjaka.
Imućni helci For-Gonoa pojavljivali su se tu samo
noću i uporno se kockali, pijući obilato, zevajući i podri-
gujuči do mile volje. Za dvesta tranaka spavalo se s lepom
gazdaricom. Pantalone su ovim veseljacima smetale da
se pošteno počešu, zato su im hozentregeri stalno spadali.
Kad padne noć, čitav narod bi izJazio iz koliba do-
rnorodačkog grada t slcgao bi se pred pagodu, neumorno
gledajući i slušajući kako se belci tresu oko mehaničkog
klavira ubudalth žica, koji je s mukom raštimovano svirao
valcere. Gazdarica bi, slušajući muziku, davala izrazom
iica na znarije da joj se igra i da u torne uživa.
Najzad, posle nekoliko pokušaja, uspeh da neopa-
ženo s njom porazgovaram. Menstruacija, poveri mi
ona, u nje traje čitave tri nedeljc. Posledica tropske klime.
Njene mušrerije je uz to iscrpljuju. Ne zato što često vode
Ijubav, već zato što se trude da što višc iskoriste za svoje
pare, jer je piće u pagodi skupo, tc m i jc užasno štipali
za guzicu pre no što odu. To jc hio glavni uzrok njenog
umora.
 Ova je trgovkinja znala sva ogovaranja kolonije i
ljubavi koje počmju, očajničke, između oftcira mučenih
groznicom i retkih supruga činovnika, koje se isto tako
tope ođ beskrajnih menstruacija, očajne na verandama
u dnu beskrajno nagnutih naslonjača.
Šetališta, kancelarije, radnje For-Gonoa vrveli su
bolesnim žeijama. Cintti sve ono što se čini u Evropi
kao da je biia osnovna opsesija, zadovoijstvo i privid po
svaku cenu, svih ovih ludaka, uprkos užasnoj vrućini
i zapuštenosti, rastućoj, nesaviadijivoj.
Preteranu vegetaciju vrtova, agresivnu, divlju, jedva
su obuzdavale ograde, razgranate krošnje kao sumanute
glavice salate, uokvirivale su svaku kuću — smežurano,
krupno, očvrslo belance u kome je trulio požuteli Evrop-
ljanin, I tako je biio onoliko rasadnika salate koliko i
činovnika duž Avenije Fašoda, najživlje i najotmenije
u For-Gonou.
Svake sam se večeri vraćao u svoj stan, koji će vero-
vatno ostati zauvek nedovršen, gde je izopačeni boj
svako veče rasklapao kostur kreveta. Boj mi je postavljao
zamke, bio je sladostrastan kao mačka i uporno je na-
stojao da mi postane rođak. A mene su mučile druge i
mnogo prešnije brige, naročito plan da se opet za neko
vreme sklonim u bolnicu, jedino meni dostupno zatišje
u ovom vrelom karnevalu.
U miru, kao i u ratu, nisam nimalo bio raspoložen
za provod. Čak i druge ponude, koje su do mene dolazile
preko gazđinog kuvara, iskreno i duboko bestidne, izgle-
dale su mi bezbojne.
Posiednji put sam se raspitao kod svih svojih dru-
gova u Kompaniji ne bih li nešto saznao o tom nevemom
siužbeniku, onome koga treba da pošto-poto po nare-
denju smenim tamo u džungli. Uzaludni razgovori.
Kafana Federb na kraju Avenije Fašoda brujala je
pređveče od stotinu prepričavanja, ogovaranja i kleveta,
ali meni ništa bitno nije donela. Samo utiske. Izručivali
su čitave dubretarske kante utisaka u polumraku ukra-

14 6
šenom raznobojnim lampionima. Tresući čipku džinov-
skih palmi, vetar je obarao oblake komaraca u tanjiriće.
Guvemer je u tom okruženju rečima dobijao ono što
mu po rangu pripada. Njegov neoprostivi mufljuzluk
predstavljao je potku glavnog razgovora uz večernje
piće, uz koje se kolonijaina jetra, puna mučnine, oiakša-
va pred večeru.
Svi automobili For-Gonoa, a bilo ih je desetak, pro-
iazili su u to vreme gore-dole ispred terase. Kao da ti
automobili nikad nisu išii daleko. Trg Federb je po na-
petoj atmosferi, preteranom dekoru, preobilju zelenila
i larme, podsećao na sresko mesto na jugu Francuske,
i to u stanju bezumlja. Deset automobila izašli bi sa trga
Federb samo da bi se pet minuta kasnije vratili, napra-
vivši još jednom isti krug s tovarom izbledelih evropskih
anemija, uvijenih u sivkasto platno, krhkih i nežnih bića
kao kupice sladoleda.
Tako bi ti koloni nedeljama i godinama prolazili
jedni ispred drugih, do trenutka kad bi prestali jedni
druge da gledaju, toliko su se već umorili mrzeći se. Ne-
koliko je oficira šetalo svoje porodice, pazeći na poz-
dravljanje vojnika i civila, supruga sva iskipela i upako-
vana u specijalne higijenske uloške, deca, neprijatna
vrsta debelih evropskih glista, rasplinjavala su se za svoj
račun u neprekidnim prolivima.
Nije dovoljno nositi oficirsku kapu da bi se ko-
mandovalo, treba za to još imati i vojsku. U podneblju
For-Gonoa evropski vojnici su se topili brže od butera.
Bataljon bi ubrzo naličio na kocku šećera u kafi, što je
duže gledaš manje je vidiš, Veći deo garnizona je uvek
bio u bolnici, boreći se s malarijom, pun parazita pod
svim dlakama i u svim naborima, čitavi vodovi su ležali
medu cigaretama i muvama, masturbirali po ubudalim
čaršavima, izvlačeći beskrajna bolovanja na izuzetne po-
raste temperature, savesno izazivane i negovane. Obezna-
njivali su se, jadni mangupi, sramno stado, u polumraku
iza zelenih kapaka, novopečeni profesionalni vojnicif f>o-

'47
mešani — boinica je bila i za civile — sa sitnim službeni-
cima preduzeća, a svi su bežaii od džungle i gospodara
koji su ih progonili.
U obamrlosti dugog malaričarskog popodnevnog
odmora tako je topio da se čak i muve odmaraju. Iz beskrv-
nih i dlakavih ruku ispadaju umašćeni romani, s obeju
strana kreveta, raspareni, poia listova im nedostaje zbog
dizenteričara koji nikad nemaju dovoljno hartije, a i zbog
zlovoijnih kaluđerica koje na svoj način cenzurišu dela,
jer ova ne poštuju Boga. Ni kaluderice nisu poŠtedene
vojničkih krpelja. Da bi se počešale, sklanjaju se iza pa-
ravana i zadižu mantije kraj jutrošnjeg mrtvaca, koji ne
može da se ohladi jer i njemu je vrućina.
Ma koliko sumorna bila bolnica, ipak je to biio je-
dino mesto u koloniji gde je čovek mogao da poveruje
da su ga malo zaboravili, da je zaklonjen od ljudi napolju,
od šefova. Ropski odmor, u stvari bitna i jedina meni
dostupna sreća.
Raspitivao sam se za uslove ulaska, za navike lekara,
za njihove manire. Na svoj odlazak u džunglu gledao
sam s crnim očajanjem i protestom, zaričući se već da ću
se što pre zaraziti svim groznicama koje mi se nadu na
dohvatu, te da ću se u For-Gono vratiti bolestan i tako
mršav i odvratan, da će morati ne samo da me prime u
bolnicu, već i da me vrate u Francusku. Trikove sam već
znao, i to kakve, za razbolevanje, a naučio sam i nove,
svojstvene kolonijama.
Pripremao sam se da savladam na hiljade teškoća,
jer ni direktori Kompanije Pordirijer, kao ni komandiri
bataljona, ne ođustaju lako od gonjenja svog mršavog
plena, iznemoglog od kartanja među prljavim kreve-
tima.
Ali naići će na moju rešenost da trunem od čega god
bude bilo potrebno. Pored toga, nije bilo uobičajeno da
se u bolnici dugo boravi, ukoliko čovek tu najzad i jednom
zasvagda ne završi svoju kolonijalnu karijeru. Oni naj-
prepredeniji, najlukaviji, najtvrdi po naravi medu obo-

148
lelim od groznice ponekad su uspevali da se uvuku u neki
transport za metropolu. To je bilo divno čudo. Većina
bolesnika u bolnici predavala se, pošto iscrpi sva lu-
kavstva, pobedena propisima, i vraćala se u džunglu da
izgubi i svoje poslednje kilograme. Ako bi ih kinin sasvim
prepustio crvima još dok su bili u bolnici, bolnički sve-
Štenik bi im skiopio oči oko osamnaest časova, a četiri
dežurna Senegalca ođneli bi beskrvne ostatke u ograđenu
parcelu crvene ilovače kraj crkve u For-Gonou, u kojoj
je bilo tako toplo pod talasastim limom, da niko ne bi
ulazio dvaput zaredom u nju, bila je tropskija od ove
tropske zemlje. Da bi se čovek održao uspravno, morao
je da dahće kao pas.
Tako odlaze Ijuđi kojima zaista nije lako da budu
sve što se od njih očekuje: leptir u mladosti i na kraju crv.
Još sam pokušavao da tu i tamo prikupim neke po-
jedinosti, obaveštenja, da bih stekao neku predstavu.
Opis Bikomimba, kako mi ga je izneo Direktor, ipak mi
je izgledao neverovatan. U stvari, u pitanju je bila probna
ispostava, pokušaj da se prodre u dubinu dalje od obale,
bar na deset dana hoda, usamijena ispostava u okruženju
domorodaca i njihove džungle, koju su mi predstavljali
kao ogroman rezervat zverinja i bolesti.
Pitao sam se nisu li prosto Ijubomorni na moj uspeh
ovi ostali, moji mali drugari iz Kompanije, koji su pro-
lazili kroz smenjivanje pogruženosti i goropadnosti. Nji-
hova glupost (a bila im je jedina odlika) zavisila je od
kvaliteta alkohola koji su popili, od pisama koja su pri-
mali, od većeg ili manjeg gubitka nade u toku dana. Po
pravilu, što su više propadali, to su se više prsili. U vidu
aveti (kao Ortolan u ratu) ni pred čim ne bi ustuknuli.
Predvečernja čašica bi nam potrajala dobra tri ča-
sa. Uvek je bilo reči o Guverneru, osovini-nosaču svih
razgovora, potom o kradama svih mogućih i nemogućih
stvari i, najzad, o seksu: tri boje kolonijalne zastave.
Prisutni činovnici bi bez okolišcnja napadali vojnike da
su utonuli u razvrat i zioupotrcbu vlasti, a ovi im nisu
ostajali dužni. Trgovci su smatrali sve ove protekciona-
še licememim varalicama i pljačkašima. Što se tiče Gu-
vernera, vest o njegovom opozivanju prenosila se svakog
jutra več dobrih deset godina, ali taj tako zanimljiv teiegram
o njegovom padanju u nemilost nikako nije stizao, iako
su bar dva anonimna pisma nedeljno, bivala upućena
Ministru, pripisujući ovom tiraninu hiljadu vrlo tačno
odredenih užasa.
Crnci imaju sreće što im je koža kao Ijuska luka, belac
se truje, stisnut između kiselog znoja i košulje od veštačkog
viakna. Zato teško onome ko mu priđe bliže. To sam znao
još od vožnje na Admiralu S'/iceru.
Za nekoliko dana sam svašta čuo o svom Direktoru!
O njegovoj prošiosti s više pokvarenjakiuka no što bi
se našio u zatvoru neke ratne luke. Bilo je svega i svačega
u njegovoj prošlosti, pa čak i, bar pretpostavljam, ve-
iičanstvenih sudskih zabiuda. Istina je da mu rođeni iik
nije išao u prilog, prava njuška ubice da se od nje pre-
straviš, iii tačnije, da se ne ogrešim, lice nepromišljenog
čoveka u užasnoj hitnji da postigne uspeh, što mu izlazi
na isto.
U vreme popodnevnog odmora čovek je u prolazu
mogao da nazre tu i tamo u hiadu vila na Buievaru Federb
iznemogle beie žene, supruge oficira i koiona, koje je
klima daieko sigurnije upropašćivala nego muškarce.
Tankih giasića, Jjupko neodlučnih, krajnje miiostivih
osmeha, bile su našminkane svud po bledoj koži kao
srećne samrtnice. Biio je manje hrabrosti i dostojanstva
u rih presađenih građanki no u gazdarice Pagode, koja
je mogla da računa samo na samu sebe. Kompanija Pordi-
rijer je sa svoje strane trošila mnogo mladih službenika
mog tipa, svake godtne je gubiia na desetine takvih pod-
-ljudi u ispostavama u džungli i u susedstvu močvara.
Bili su to pioniri.
Svakog jutra Vojska i Trgovina su samoj Upravi
bolnice kukale tražeći svoje ljudstvo. Nije bilo dana a
da neki kapetan ne preti i ne skiđa munje i gromove s ne-

150
ba na Upravnika da bi mu ovaj vratio tri narednika, tri
malančna igrača sansa i dva sifilistična kaplara, i to pod
hitno, kadrove koji mu upravo nedostaju u obrazovanju
ćete. Ako bi mu odgovorili da su ti »zabušanti« umrli,
onda bi ostavJjao administrativce na miru i odlazio u
Pagodu da se napije.
Jedva je čovek stizao da sagleda kako Jjudi, dani i
stvari nestaju u ovom moru zelenila, u ovoj klimi vrućine
i komaraca. Ništa nije bilo poštedeno. Prosto odvratno,
sve se rastakalo u komadiće, u rečenice, u žaljenja, u
krvna zrnca, sve je nestajalo na suncu, topiJo se u bujici
svetlosti i boja, a s tim je odlazila i volja za životom i
vreme, sve, Ostajala je samo strepnja, blistava u vazduhu.
Najzad se mali teretni brod, koji je trebalo da me duž
obale ođveze u bJizinu mog radnog mesta, ukotvio na
vidiku For-Gonoa. Zvao se Papauta. Malo, sasvim plitko
korito, priJagodeno ulaženju u rečna ušća. Pogon mu je
bio na drva, Pošto sam bio jedini beiac na brodu, ustu-
piše mi ugJić stisnut između kuhtnje i kiozeta. Piovili
smo tako lagano morem da sam pomislio kako je to samo
oprezno izlaženje iz luke, Ali nikad nismo pošii brže.
Prosto je neverovatno koliko je Papauti nedostajalo snage.
Tako smo tapkaJi duž obaie, beskrajne sive trake gusto
obrasle niskim kržljavim drvećem, po vrućini i trepe-
ravim isparenjima. Kakva šetnja? Papauta je bolno sekao
vodu kao da je to znoj koji je sam iz sebe iscedio. Razdva-
jao je talasić od talasića nežno kao da odvija zavoje sa
rane. Pilot, činilo mi se izdaleka, kao da je bio mulat, kažem
»činiio mi se«, jer nikako nisam smogao snage da se popnem
do komanđnog mosta i sam to proverim. Zalepio sam se
za hiad hodnika sa crncima, jedinim putnicima, dokle
god je sunce peklo paJubu, sve do pet popodne. Da vam
sunce ne bi kroz oči sagorelo mozak, treba stalno treptati
kao pacov, Posle pet časova čovek može sebi da dozvoli
osvrt po horizontu, to je već život! Sivi obod, gustiŠ u
razini vode, tamo, kao spljoštena podlakrica, ništa mi se
to nije dopalo. Bilo je odvratno i disati taj vazduh, čak je
i noću on bio mlak, buđavo morski, Od sve te bljutavosti,
i od mirisa mašina uz to, čoveku je dolazila muka, a danju
i od talasa, suviše žutih s ove strane i suviše plavih s one
strane. Bilo je gore nego na Admiralu Sliceru, ne računa-
jući, razume se, one krvožedne oficire.
Najzad se približismo odredišnoj luci. PodsetiŠe me
na ime: »Topo«. Posle silnog kašljanja, pljuckanja, trucka-
nja, koje je trajalo koliko da pojedeš četiri obroka kon-
zervi, po moru nalik na masne spiačine, Papauta najzad
pristade.
Na obrasloj obali isticale su se tri kolibe pokrivene
trskom. Izdaleka vam je to izgledalo čak privlačno. Ušće
velike reke pune peska, moje reke, objasniše mi, jer ću
uz nju ploviti čamcem da bih stigao do srca džungle...
U Topou, tom mestu na obali mora, ostaću samo nekoliko
dana, tako je dogovoreno, koliko da pripremim svoje
konačne kolonijalne smernice.
Pristadosmo uz lagan ponton i Papauta svojim ve-
likim trbuhom zaora po mulju pre no što će pristati.
Ponton je bio od bambusa, sećam se dobro. I on je imao
svoju istoriju, svakog su ga meseca obnavljali, kako mi
rekoše kasnije, zbog živahnih i hitrih morskih mekušaca
koji su se na hiljade sakupljali i jeli ga postepeno. Ta
beskonačna gradnja bila je beznadežan posao čiji je teret
nosio poručnik Grapa, komandant mesta Topo i okoinih
oblasti. Papauta je pristajao samo jednom mesečno, ali
mekušci nisu čekali mesec dana da mu požderu ponton.
Po dolasku poručnik Grapa zgrabi moje isprave,
proveri njihovu valjanost, prepisa ih u potpuno prazan
registar i ponudi me pićem. Bio sam, poveri mi on, prvi
putnik koji se za poslednje dve godine pojavio u Topou.
Niko nije dolazio u Topo. Nije bilo nikakvog razloga za
dolazak u Topo. Pod komandom poručnika Grape služio
je narednik Alsid. U toj osamijenosti nikako se nisu ma-
rili. »Moram da se čuvam svog potčinjenog«, reče mi
stoga poručnik Grapa čim smo se upoznali, »sklon je
familijatnosti«.
 Kako bi u ovoj pustinji svaki događaj bio suviše
neverovatan, čak i da ga je trebalo izmisliti, jer sredina
nije bila za to pogodna, to je narednik Alsid pripremao
unapred mnogo formulara s upisanim »Ništa«, koje je
Grapa potpisivao bez odlaganja, i te je njihove izveštaje
Papauta redovno i tačno odnosio Generalnom guverneru.
Izmedu okoinih laguna i dubine džungle bitisala
su neka budava plemena, otupela od tripanozoma i hro-
nične bede; medutim, čak i ona su plaćala nekakav mali
porez, pod korbačem, razume se. Medu mladima se regru-
tovala milicija da kao predstavništvo vlasti vitla tim kor-
bačem. Miliciju je sačinjavalo dvanaest Ijudi.
Ja o njima mogu da govorim jer sam ih dobro upoznao.
Poručnik Grapa je te srećnike opremao na svoj način i
redovno ih hranio pirinčem. Jedna puška na dvanaest
Ijudi — to mu je bila mera — i mala zastava za sve. Cipele
nikome. Ali kako je sve na ovom svetu relativno i stvar
poredenja, domoroci, odabrani za miliciju, smatrali su
da Grapa vrlo lepo vodi stvari. Čak je Grapa svakog dana
morao da vraća oduševijenc dobrovoljce, sinove džungle
zgađene majkom.
Lov oko sela ništa nije donosio i svake nedeije bi
u nedostatku gazele pojeli bar jednu babu. Već u sedam
svakog jutra Alsidovi milicajci su izlazili na egzerciranje.
Pošto sam stanovao u jednom uglu njegove kolibe, koji
mi je ustupio, bio sam u prvom redu fotelja za ovu pred-
stavu. Nikad i nijedna vojska na svetu nije imala vojnike
s toliko dobre volje. Prestrojavajući se na pesku, na Alsi-
dovu komandu, u redove po četiri, po osam, čak po dva-
naest, ovi su se primitivci ogromno zalagali, zamišljajući
da imaju rance, cokule, čak i bajonete i, što je još lepše,
izgledajući kao da se njima i služe. Tek izašli iz obližnje
prirode, bili su odeveni u nešto nalik na kratke pantalone
od sivomaslinaste tkanine. Sve ostalo su morali da za-
misle, i oni su to i ćinili. Na komandu naduvenog Alsiđa,
ovi maštoviti ratnici su spuštali na tlo nepostojeće rance,
trčali su u prazno, obarali nevidljive neprijatelje u za-

153
mišljenoj borbi bajonetom. Obrazovali su, pošto bi prvo
podražavali raskopčavanje, nevidljive kupe od pušaka,
a na novi znak se strasno predavali apstraktnom pucanju.
Kad bi ih čovek gledao kako se rasipaju, preciznim pokre-
tima podražavaju radnje i gube se u čitavom spletu oštrih
i ludo jalovih kretanja, osetio bi se obeshrabren do iz-
nemoglosti. Pogotovu što je u Topou vrelina bila teška i
zagušljiva, zgusnuta zbog peska između dva ogledala,
mora i reke, uglačana i saučesnička tako da biste se zakleli
u zadnjicu da su vas posadili na komad tek nedavno otpao
sa sunca.
Ali ove neumoljive okoinosti nisu smetale Alsidu
da urla, naprotiv. Njegovo se urlanje slivalo na ovaj fan-
tastični egzercir i odjekivalo daieko, sve do vrhova veli-
ćanstvenih kedrova na ivici džungle. Čak i dalje se kao
grmljavina prenosilo njegovo: »Mirno!«
Za to vreme je poručnik Grapa prjpremao svoju
pravdu. Na to demo se vratiti. Pratio je, takode, uvek
izdaleka i iz hlada svoje kuće, gradnju svog ukletog pon-
tona. Pri svakom pristajanju Papaute odlazio je i s opti-
mizmom i nevericom čekao kompletnu opremu za svoje
vojnike. Uzaludno je već dve godine tražio tu opremu.
Pošto je bio Korzikanac, Grapa je osećao kao poniženje,
možda veće no što bi bilo za ikog drugog, činjenicu da
su njegovi milicionari goli.
U našoj, to jest Alsidovoj kući, obavljala se sitna
trgovina, jedva prikrivena, beznačajnim predmetima i
raznim otpacima. Uostalom, u Topou je sva trgovina išla
preko Aisida, jer je on držao malu i jedinu rezervu duvana
u listu i paklićima, nekoliko litara alkohola i nešto pa-
mučnog piatna na metar.
Đvanaest milicionara Topoa osećali su, to je bilo
očigledno, iskrenu naklonost prema njemu, i ro uprkos
njegovoj bezgraničnoj vici i priiično nepravednom uda-
rahju nogom u guzicu. Ali su ovi nudistički vojnici ose-
tili u njemu neporecive elemente velikog srodstva, srodstva
neizlečive, urodene bede. Duvan ih je zbližio, iako su biii

154
crni, samom silom stvari. Doneo sam nekoliko đnevnih
listova iz Evrope. Alsid ih prelista u želji da sazna novosti,
ali mada je tri puta pokušavao da usredsredi pažnju na
ovaj ili onaj stubac, nije uspeo da dovrši čitanje. »Mene
je sad«, priznade mi posle tog uzaludnog pokušaja, »baš
briga za vesti! Već sam tri godine ovde!« Nije to uopšte
značilo da je Alsid želeo da me zapanji izigravajući pusti-
njaka, ne, ali surovost i dokazana ravnođušnost ceiog sveta
prema njemu naterale su ga da on, sa svoje strane, kao
akdvni narednik u Topou posmatra svet kao nekakav
mesec.
Uostalom, Alsid je bio dobar čovek, Ijubazan i širok
i sve uz to. To sam shvatio tek kasnije, malo prekasno.
Pritiskala ga je beskrajna pomirenost sa sudbinom, ta
osnovna osobina zbog koje je tako malo potrebno siro-
masima u vojsci, ili drugde, da drugom uzmu ili obezbede
život. Nikad, ili skoro nikad, ti mali Ijudi ne pitaju zašto
sve to podnose. Mrze se samo izmedu sebe, i to im je
dovoJjno.
Oko naše kolibe je raslo, tu i tamo, usred lagune i
vrelog, nemilosrdnog peska, ono neobično sitno cveće,
sveže i kratkotrajno, zeleno, ružičasto i jarko crveno,
kakvo se u Evropi ne da videti sem naslikano na porcu-
lanu, kao neki divlji ladolež bez siadunjavosti. Podnosilo
bi dugi užasni dan sklopljenih latica na dršci, a uveče bi
se cvetovi otvarali i Ijupko se njihaii na prvom mlakom
povetarcu.
Jednog dana me Alsid upozori, videći me da berem
to cveće: »Beri ih, ako hoćeš, aii nemoj zalivati te male
vragoianke, to ih ubija... Nežno ti je to, nije kao suncokret
koji su nekad gajili vojnici u Rambujeu. Na njega si mogao
da se popišaš! Sve mu je bilo dobro... A cveće ti je kao i
ljudi... Sto je krupnije to je gore!« Ovo je bilo očigledno
na račun poručnika Grape, čije je telo bilo glomazno i
trapavo, a ruke kratke, crvene, strašne. Ruke koje nikad
ništa ne shvataju. Uostalom, poručnik Grapa se nije ni
trudio da shvati.
 Proveo sam dve neđelje u Topou i za to vreme sam
s Alsidom delio ne samo njegov svakođnevni život,
jelo, buve — i krevetske i peščane (dve različite vrste) —
već i kinin i vodu iz obližnjeg bunara, neumoljivo mlaku
i kao stvorenu za proliv.
Ponekad bi me porućnik Grapa, u nastupu Ijubaznosri,
izuzetno pozvao na kafu. Grapa je bio ljubomoran i nikad
nikom nije prikazivao svoju domorodačku konkubinu.
Izabrao je, dakle, za poziv dan kada je njegova crnkinja
otišla rodbini u selo. Bio je to i dan saslušanja u njegovom
sudu. Hteo je da me zadivi.
Oko njegove kolibe su se od ranog jutra okupijali
parnićari, raznolika gomila, šarolika u' kratkim suknjica-
ma i bučna od kreštavih svedoka. Učesnici u sporovima
i obični gledaoci stajali su, izmešani, u istom krugu, i
oko sebe širili snažni vonj na beli luk, sandalovo ulje,
ukišeljeno maslo, znoj i šafran. Kao i Alsidovi vojnici,
sva ova bića kao da su više od svega želela da se razma-
huju u izmišljenom, medusobno su grgotali neki govor
kao zvuk kastanjeta, mašući iznad glave pesnicom u za-
mahu dokazivanja.
Poručnik Grapa, utonuo u svoju tršćanu fotelju,
koja je pod njim škripaia i cijukaia, osmehivao se na svu
tu nesuvislu gomilu. Oslanjao se u svom rasudivanju na
zvaničnog tumaća, koji mu je vrlo giasno mucao neve-
rovatne žalbe.
Izgleda da je u pitanju bila ćorava ovca, koju roditelji
odbijaju da vrate, iako njihova ćerka, pošteno kupljena,
nikad nije bila isporućena mužu zbog nekog ubistva,
koje je njen brat, te neveste, uspeo u meduvremenu da
počini ubivši sestru onoga koji je čuvao ovcu. I još mnogo
drugih, složenijih žalbi.
Prema nama se okretalo stotinu lica, strasno zaokup-
Ijenih tim problemima interesa i običaja, otkrivajući zube
u kratkim uzvicima ili uz dugo grgotanje — crnački
jezik.
Vrućina je dosegla vrhunac. Pogiedom smo tražili

156
nebo iza ugla krova, pitajući se da ne nastupa neka ka-
tastrofa. Nije čak ni oluje bilo na pomolu.
— Sve ću ja njih ipak naterati da se slože — odluči
najzad Grapa hladno, jer su ga vrućina i preklapanje na-
terali na odlučnost. — Gde je otac neveste? Dovedite ga!
— Tu je — odgovori dvadesetak druškana, gurajući
ispred sebe starog crnca, dosta mlitavog, u žutoj kece-
ljici koja ga je prilično dostojanstveno obavijala, na rimski
način. Starac je stisnutom pesnicom podvlačio u ritmu
sve što se oko njega govorilo. Ne bi se nikako reklo da
je došao da se žali, već pre da se malo razonodi povodom
parnice od koje već odavno nije mnogo očekivao.
— Hajde — reče Grapa — dvadeset batina i da svrši-
mo s tim! Dvadeset udaraca bičem za matorog podvo-
dača! To će ga naučiti pameti, da ne dolazi i gnjavi ovde
svakog četvrtka već dva meseca za nekakvu smrdljivu
ovcu!
Svari vide kako mu prilaze četiri mišićava mili-
cionara. Prvo nije razumeo šta se hoće od njega, a onda
poče da koluta očima, zakrvavljenim kao u užasnute
ostarele zveri koju dotle niko nije tukao. U stvari, nije
ni pokušavao da se odupre, ali nije umeo ni da se postavi
tako da mu ovo primenjivanje pravde nanese što manje
bola.
Milicionari su ga vukli za keceljicu. Dvojica su htela
da ga po svaku cenu bace na kolena, a druga dvojica su
mu, naprotiv, naređivala da legne potrbuške. Najzad se
sporazumeše da ga mlate tako kako stoji, jednostavno,
na zemlji, zađignute keceljice, i odmah se po njegovim
leđima i mlitavoj guzici sruči pljusak udaraca vitkim pra-
tom, da bi i Čvrsta mazga urlaia osam dana. Dok se on
uvijao, sitan pesak pomešan s krvlju šibao je oko nje-
govog trbuha, a on je pljuvao pesak urlajući, reklo bi
se da muče, zadovoljstva radi, ogromnu skotnu ženku
jazavičara.
Prisutni su ćutali dok je to trajalo. Čuli su se samo
zvuci koji su pratiii kažnjavanje. Kad bi gotovo, pretu-
čeni starac pokuša da ustane i pokupi svoju keceljicu oba-
vijenu na rimski način. Obilno je krvario na usta, na nos
i duž leđa. Gomila ga povede, odlazea uz gundanje hi-
Ijađu ogovaranja i komentara u pogrebnom žamoru.
Poručnik Grapa upali cigaru. Preda mnom se trudio
da pokaže svoj ravnodušni odnos prema stvarima. Ne
zato što je bio sličniji Neronu nego drugi, već, bar ja
mislim, zato što nije voleo da ga teraju da misli. To ga
je nerviralo. Zato je i bio razdražljiv pri izricanju pravde,
zbog pitanja koja su se pred njega postavijala.
Istog tog dana prisustvovali smo još dvaput neza-
boravnim izvršenjima kazne kao posledicama drugih
nerazumljivih slučajeva, povraćaja miraza, obećavanja
otrova... sumnjivih obećanja... neizvesne dece...
— Eh, kad bi znali koliko je mene baš briga za nji-
hove sporove, ne bi dolazili iz džungle da mi pričaju svoja
zafrkavanja i da me ovde gnjave! Upućujem li ja njih u
naše male probleme ovde, a? — zaključivao je Grapa.
— Medutim — ispravi se odmah — najzad ću pomisliti
da im se moje izricanje pravde sve više dopada, tim bu-
dalama!... Već dve godine, evo, pokušavam da im ubijem
voiju, a oni svakog ćetvrtka opet dolaze... Mislite vi Šta
hoćete, mladiću, ali ti što đolaze su skoro uvek jedni te
isti... Zavrnuti, eto!
Potom se razgovor prenese na Tuluzu, gde je on
redovno provodio svoje odsustvo i gde je nameravao
da se povuče, kroz šest godina kad se penzioniše. Došli
smo tako lepo do »kalvađosa«, kad nas opet uznemiri
crnac, koji je zasiužio ne znam koju kaznu, a zakasnio je
za izvršenje. Došao je svojevoijno dva časa posle ostalih
da se ponudi za batine. Posle dva dana i dve noći hoda
od svog sela u džungli nije hteo da se vrati neobavijenog
posla. Aii je zakasnio, a Grapa je bio neumoijiv kad je
bila u pitanju kaznena tačnost. »Šta mu ja mogu! Što je
otišao prošli put! JoŠ proŠlog četvrtka sam ga osuđio na
pedeset batina, to je zaista odvratno!«
Krivac se ipak bunio, imao je vaJjano pravdanje:
morao je brzo da se vrati u selo da bi sahranio majku.
Imao je tri ili Ćetiri majke. Odbijanje.
— Odiaže se za idući put!
Ali krivac jedva da je imao vremena da ode do sela
i da se vrati do idućeg četvrtka. Bunio se. Inatio se. Tog
su mazohistu morali da teraju iz logora i izbacuju nogom
u zadnjicu. To mu je ipak bilo neko zadovoljenje, ali
nedovoljno. Najzad je otišao do Alsida, a ovaj je isko-
ristio i prodao mu čitav komplet duvana u listu, u pake-
tićima i u prahu za šmrkanje.
Lepo razonođen ovim raznim dogadajima, oprostih
se od Grape, a njemu je upravo bilo vreme za podnevni
odmor u dnu kolibe, gde se već odmarala njegova do-
morodačka domaćica po povratku iz svog sda, Imala je
divan par grudi ta crnkinja i lepo su je vaspitale kaluđe-
rice u Gabonu. Mladica je ne samo lepo govorila fran-
cuski, uz vrskanje, već je umela i da vam da kinin u slatku
i da hvata buve — krpelje — po tabantma. Znaia je da
čoveku u kolonijama bude prijatna na sto načina, ne za-
marajući ga ili, pak, zamarajući ga kad to poželi.
Alsid me je čekao. Bio je malo uvređen. Ovaj poziv
kojim mi je poručnik Grapa učinio čast verovatno ga
je podstakao na izlive poveravanja. A poveravanje je
bilo papreno. Mada ja to nisam tražio, prikaza mi portret
Grape, pravljen vrelim izmetom. Odvratih mu da je to
i moje mišljenje. Alsidova slaba tačka je bila što je na-
suprot vojnim pravilima, vrlo izričitim, trgovao s crnci-
ma iz okolne džungle, a i sa onom dvanaestoricom svojih
milicionara. Sve ih je snabdevao duvanom, i to nemi-
losrdno. Kad bi vojnici đobtli svoj deo .duvana ne bi im
više ništa ostajalo od plate, sve je odlazilo u dim. Čak su
pušili i unapred. Ovakva praksa je s obzirom na oskudicu
gotovog novca u ovoj oblasti uticala na naplatu poreza,
tvrdio je Grapa.
Poručnik Grapa je oprezno izbegavao skandal za
svoje vladavine u Topou, aii ipak sc mrštio, možda iz
pakosti. On bi voleo da sva majušna raspoloživa sredstva
domorodaca ostanu za porez. Svako zna svoje i ima svoje
ambicije.
U početku je kredit na platu izgledao vrlo neobičan,
čak i surov, ovim vojnicima koji su radili samo zato da
bi pušiii Alsidov duvan, ali su se zahvaljujući ubeđivanju
nogom u gu2icu na to privikli. Sad više nisu ni poku-
šavali da prime platu, mirno bi je popušili unapred kraj
Alsidove kolibe, među svežim cvećem, u predahu između
dva maštovita egzercira.
U Topou je, u stvari, ma koliko malo bilo mesto,
bilo prostora za dve civilizacije: poručnik Grapa je svoju
shvatao više na rimski način, bićevanjem je iz pokorenih
jeđnostavno izvlačio dažbine, od kojih je — po tvrđenju
Alsida — sramno zadržavao lavovski deo za sebe, dok
se u Alsidovom sistemu, znatno složenijem, već naslući-
vao đrugi stepen civilizacije, rađanje kupca u svakom
vojniku, u stvari sistem mešavine vojnog i trgovačkog,
mnogo moderniji i licemerniji, jednom reči naš.
U pogledu geografije poručnik Grapa je pomoću
nekoliko karata vrlo relativne tačnosti, koje je imao u
svojoj kancelariji, procenjivao koje su mu teritorije po-
verene na upravljanje. Nije mu bilo naročito stalo da o
tim teritorijama sazna nešto više. Drveće, Šuma, najzad
to se zna šta je, a vidi se vrlo lepo i izdaleka.
Skrivena u zelenilu i naborima tog ogromnog gusti-
ša, neka vrlo razbacana plemena trunula su tu i tamo među
buvama i muvama, zaglupljena totemima, kljukajući se
uporno polutrulim prosom. Plemena savršeno bezazlena
i čista srca, ljudožderska, zablesavljena bedom, košena
hiljadama boleština. Nije bilo ničeg vrednog da čoveka
njima privuče. Ničim se ne bi mogla opravdati admi-
nistrativna ekspedicija, bolna i jalova. Kad bi prestao da
primenjuje svoj zakon, Grapa bi se okrenuo moru i po-
smatrao liniju horizonta, odakie je jednog dana došao
i kuda će se jednog dana uputiti, ako sve bude bilo kako
treba.
Ma koliko mi ovo mesto već bilo blisko, čak i pri-

16 0
jatno, trebalo je pomišljati najzad na odlazak iz Topoa
ka dućanu koji me je čekao na nekoliko dana rečne pio-
vidbe i šumske šetnje.
Sa Alsidom sam se vrlo lepo slagao. Zajedno smo
pokušavali da upecamo ribe-testere — male morske pse
kojih je bilo puno ispred kolibe. Bio je isto toliko nespre-
tan koliko i ja. Nikad ništa nismo ulovili.
U njegovoj kolibi je od nameštaja bio samo njegov
poljski krevet, moj krevet i nekoliko sanduka, praznih
ili punih. Činilo mi se da mora ostavljati poprilično novca
na stranu, s obzirom na onu njegovu trgovinu.
— Gde ga držiš? — upitao sam ga u nekoliko ma-
hova. — Gde kriješ svoju prljavu lovu? — Ovo koliko
da ga razbesnim. — Ala ćeš da raspališ nezaboravan provod
kad se vratiš, a? — zadirkivao sam ga. I to bar dvađeset
puta dok bismo otvarali neizbežnu »konzervu paradajza«,
na njegovo zadovoljstvo zamišljao sam peripetije neču-
venog provoda u Bordou po njegovom povratku, od
javne kuće do javne kuće. Ništa mi ne bi odgovorio.
Samo se smejao, kao da ga zabavlja što mu ja to pričam.
Izuzev egzercira i zasedanja suda, ništa se zaista nije
dešavalo u Topou, prema tome sam i ja morao vrlo često
da ponavljam istu šalu, u nedostatku druge teme.
U poslednje vreme mi pade na pamet da pišem gospo-
dinu Pita i tražim mu pare. Alsid je uzeo na sebe da pošalje
pismo prilikom idućeg prolaska PapauSe, Alsidov pribor
za pisanje stajao je u kutiji od biskvita, onakvoj kakvu
sam već video u Branldora, potpuno istoj. Svi su, dakle,
profesionalni narednici imali istu tu naviku. Ali kad je
video da otvaram njegovu kutiju, Aisid učini pokret kao
da me u tom spreći, što me iznenadi. Bi mi neprijatno.
Nisam znao zašto bi me sprečavao. Spustih, dakle, kutiju
opet na sto. »Eh, otvori je, de!« reče on najzad. »Hajde,
ništa ne mari!« Odmah na poledini poklopca bila je za-
lepljena slika devojčice. Samo glava, vrlo ljupkog lica,
uostalom, s dugim uvojđma kakvi su se nosili u to vreme.

16 1
Bilo mi je vrlo neprijatno zbog moje nametljivosti, ali
sam se istovremeno pitao zašto se toliko uzbuđio.
Odmah sam pomislio da je u pitanju njegovo dete,
o kojem je dotad izbegavao da mi priča. Ništa više nisam
pitao, ali sam ga ćuo kako iza mojih leđa pokušava da
mi povodom te slike nešto objasni čudnim glasom, kakav
još od njega nisam čuo, Mucao je, Nisam više znao šta ću.
Sad sam morao da mu pomognem da mi se poveri. Da
bih taj trenutak preturio preko glave, trebalo bi da znam
kako ću, a ja se nisam snalazio, Biće to poveravanje mučno
za slušanje, U to sam bio siguran, Zaista mi nije bilo do
toga.
— Nije to ništa — najzad ga čuh kako govori. —
To je ćerka moga brata. Oboje su umrli.
— Njeni roditelji?
— Da, njeni roditelji.
— A ko onda nju podiže? Tvoja majka? — upitao
sam koliko da pokažem neko interesovanje.
— Nemam više ni majku.
— K o onda?
— Pa, ja!
Kezio se Alsid, sav crven, kao da čini nešto vrlo
nepristojno. A onda brzo nastavi:
— To jest, evo objasniću ti... Vaspitavaju je kalu-
derice u Bordou... Ali ne neki zavod za sirotinju, shva-
taš?... Zavod koji je ugledan... Kad se ja nečeg poduhva-
tim, možeš biti miran!... Trudim se da ima sve. To je dobra
devojčica. Zove se Žinet, kao i njena majka... Piše mi,
Jepo napreduje, samo znaš već, takvi su internati skupi...
A njoj je već deset godina... Želeo bih đa uči i klavir da
svira... Šta kažeš za klavir, a?... Misliš da je to dobra
stvar za devojku?... A engleski? Engleski je koristan ta-
kođe? Znaš li ti engleski?
Zagledah se malo bolje u Alsida, dok je priznavao
svoj nedostatak da nije dovoljno široke ruke, u njegove
ufitiljene brčiče, njegove obrve čudaka, preplanulu ko-
žu! Stidljivi Alsid! Kako li je morao štedeti od svoje

16 2
mršave platice... od sićušnih dodataka i svoje minijaturne
i potajne trgovine... mesecima, godinama u ovom pakle-
nom Topou! Nisam znao šta da mu kažem, nisam bio
mnogo upućen u stvari, ali toliko me je prevazilazio u
dobroti srca, da sam sav pocrveneo... U poređenju s Alsi-
dom bio sam bespomoćni češator, prostak, bio sam pra-
zan... Nije se imalo tu šta uvijati. Bilo je očigledno.
Nisam smeo ni reč da prozborim, odjednom sam se
osetio užasno nedostojan da mu nešto kažem. Ja, koji
sam još juče zanemarivao, i čak pomalo i prezirao tog
Alsida.
— Nisam imao sreće — nastavi on, ne uvidajući da
me zbunjuje svojim poveravanjem. — Zamisli samo,
pre dve godine je dobila dečju paralizu... Zamisli... Znaš
li ti šta je dečja paraliza?
Onda mi objasni da je detetu leva noga ostala za-
kržljala i da je u Bordou leči specijalista elektrikom.
— Šta misliš, hoće li joj se noga povratiri? — ne-
strpljivo je pitao.
Uveravao sam ga da se to vrlo lepo može da oporavi,
potpuno da se oporavi vremenom i uz lečenje elektrikom.
— Jesi li je obišao posle bolesti?
— Ne, bio sam ovde.
— Hoćeš li otići skoro?
— Mislim da neću moći još tri godine... Ovde, ra-
zumeš, pomalo trgujem... To dosta doprinosi... Ako bih
sad otišao na odsustvo, drugi bi mi zauzeo mesto... po-
gotovo uz ovog gada ovde...
Tako je, znači, Alsid tražio da udvostruči svoj bo-
ravak i da provede šest godina u Topou, umesto tri, zbog
male bratičine, a sve što je od nje imao, bilo je nekoliko
njenih pisama i fotografija. »Najteže mi je«, reče kad smo
legli, »što ona tamo nema nikoga za vreme raspusta...
Teško je to za malo dete...«
Alsid se očigledno bio sasvim navikao na uzvtšenost
i, tako reći, u njoj se odomaćio, s anđelima je bio na ti,
i to mu se činilo prirodno. Prineo je skoro nesvesno na
žrtvu maloj đevojčici, koja mu je biia nekakva rođaka,
šest godina mučenja, uništenje svog jadnog života u ovoj
užasnoj monotoniji, ne postavljajući uslove, ne cenkajući
se, bez računice, čista srca. Toj daiekoj devojčici je poklo-
nio dovoljno nežnosti da izgradi čitav novi svet, a to se
nije primećivalo.
Zaspao je najednom pri svetlosti sveće. Ustao sam
da bih dobro pogledao njegove crte pri svetlosti. Spavao
je kao bilo ko. Izgiedao je vrlo obično. Bilo bi, međutim,
glupo očekivati da postoji nešto po čemu bi se dobri
razlikovali od rdavih.

164
 Postoje đva načina da se prođre u šumu, jedan od
njih je da se prokopa tunel, kao što to rade pacovi u plasto-
vima sena. Zagušljiv je to način. Ustezao sam se. Drugi
je da izdržiš plovidbu uz reku, sklupčan u dnu izdublje-
nog debla, koje se tera kratkim veslima od okuke do šu-
marka danima i danima, iščekujući sumrak dok sunce
prži bez milosti. I tako, zaluđivan drekom crnačkih mo-
maka, najzad stigneš gde treba, u stanju kakvom možeš.
Veslačima svaki put na polasku treba vremena da
uhvate ritam. I svađa. Vrh vesla u vodu, prvo, a potom
dva ili tri ritmička urlika na koje šuma odgovara, vrtlozi,
klizne se, dva zaveslaja, pa tri. Još malo traženja, talasi,
brbotanje, pogled unazad koji te vraća moru spljoštenom
u daljini, sve daljem, a spreda je dugo glatko prostranstvo
po kome se ide orući, i Alsid još za kratko na pontonu,
koji ne izgleda daleko, skoro već prekriven isparenjima
reke, pod ogromnim tropskim šlemom, 3ica kao komadić
sira, i ostatak Alsida već lebdi kao neko čudno sećanje
u belim pantalonama.
To je sve što mi je ostalo od tog mesta, od Topoa.
Da li su uspeli još dugo da brane taj usijani zaselak
od podmukle kose reke žutih talasa? I stoje li još one
tri vašljive kolibe? I da li novi Grapa i nepoznad Alsid
još obučavaju novopečene strelce u nestvarnim borba-
ma? Izriče li se još ona jednostavna pravda? Da li je voda
koju pokušavaju da piju još onako užegla, onako mlaka
da vam se zgadi na rodena usta za idućih osam dana posle
svakog gutljaja?... I đalje bez ledenice? I bitke u ušima
gde se sa zunzaranjem mušica neumorno bori bučanje
kinina? Suifat? Hidrat hlora?... A pre svega, ima ii još
crnaca koji se sasušuju i čirave u ovom parnom kupa-
tilu? Možda ih više i nema.
Možda svega toga više nema. Možda je jedne ura-
ganske večeri Mali Kongo polizao Topo velikim za-
mahom blatnjavog jezika, onako u prolazu, i sad je svrše-
no, konačno svršeno, te je i sam naziv zbrisan s geograf-
skih karata, i ja se jedini, u stvari, još sećam Aisida...
I njegova ga je bratanica zaboraviia... A poručnik Grapa
se nikad nije vratio u Tuluzu... I šuma, koja je oduvek
vrebala peščano žalo iza ugla kišnog doba, sve je opet
zgrabila, sve prignječila senkom ogromnih mahagoni-
jevih drveta, sve, čak i neobične cvetiće u pesku koje mi
Alsid nije davao da zaiivam... I ničeg više nema...
Onoga što su doneii tih deset dana piovidbe uz reku
sećaću se dugo... Dani provedeni u posmatranju muije-
vitih vrtioga sa dna piroge, u biranju jednog provlačenja
za drugim, kroz ogromno granje nošeno maticom koje
je trebalo vešto izbegavati. Posao robijaša u bekstvu.
Svako veče u suton zaustavljaii smo se na nekoj ste-
novitoj uzvišici. Jeđnog jutra najzad ostavismo taj od-
vratni divljački čamac i uđosmo u šumu stazom koja se
uviačila u meki zeieni i sparni polumrak, tek tu i tamo
osvetljen sunčevim zrakom palim s većih visina od ove
beskrajpe lisnate katedrale. Cudovišno ogromna oborena
stabla primoravala su našu četu na velike obilaske. U
šupljini tih stabala čitav metro bi mogao da manevriše
bez teškoće.
U jednom trenutku nam se vratila jaka svetlost:
stigli smo do iskrčenog prostora, opet smo moraii da se
penjemo, još jedan napor. Uzvišica na koju se uspesmo
uzdizala se iznad beskrajne šume, vrtloga žutih, crvenih
i zelenih vrhova drveta, koji je obuhvatao i pritiskao

16 6
bregove i doline, čudovišno prostran kao nebo i voda.
Čovek čije smo stanište tražiii stanovao je, objasniše mi
znakovima, još malo dalje... u drugoj dolinici... tamo
nas je čekao taj čovek.
Između dve velike stene smestio je nekakvu izbu,
zaštićenu, kako mi podvuče, od istočnih tornada, onih
najgorih i najoštrijih. Rado bih prihvatio da je to prednost,
ali što se tiče koiibe, bila je sigurno poslednje vašljive
kategorije, skoro teorijsko stanište, koje se raspada na
sve strane. Mada sam tako nešto i očekivao, kad je reč
o stanu, ipak je stvarnost prevazilazila moje očekivanje.
Mora biti da sam se drugaru učinio očajan, jer mi se
đosta oštro obrati, da bi me izvukao iz razmišljanja: »Hajde,
hajde, ipak vam ovde neće biti tako loše kao u ratu! Ovde,
najzad, čovek ipak može da se snađe! jeste da se jede loše,
a ono što piješ pravo je blato, ali bar možeš da spavaš do
mile volje... Nerna ovde topova, prijatelju! Nema ni
tanadi! Jednom reči, dobra stvar«. Govorio je pomaio
kao i Glavni zastupnik, ali su mu oči bile blede kao u Al-
sida.
Bio je negde blizu tridesete i bradat... Nisam ga dobro
zagleđao, kad sam stigao, toliko sam u dolasku bio zbunjen
siromaštvom njegovog smeštaja, smeštaja koji će mi
ostaviti i u kome treba da živim možda godinama... Ali
mi se učini, dok sam ga posmatrao, da ima zaista lice pusto-
tova, lice oštro zacrtanih uglova, čak jednu od onih po-
bunjeničkih glava koje se unose u srž života, umesto da
se po njemu kotrijaju s velikim mesnatim nosom, na
primer, i zaobljenim obrazima kao šiepovi, koji se tiho
Ijuljaju po površini sudbine uz šum naiik na ćeretanje.
Ovaj je bio neki nesrećnik.
— Istina je — rekoh — ništa gore od rata!
Zasad je to bilo dovoljno na temu ispovedanja i
nisam želeo da o tome nešto više kažem. Ali on nastavi
o toj istoj stvari:
— Pogotovu danas, kad vode tako duge ratove...
— dodade. — Najzad, videćete, prijatelju, da ovde nije
naročito zabavno, to je sve! Nema šta da se radi... Kao
nekakvo ođsustvo... Samo odsustvo ovde, razumete...
Uostalom, to možda zavisi i od naravi, neću da kažem...
— A voda? — upitah. Voda koju sam gledao u svo-
joj čaši, sam sam je nalio, brinula me je, žućkasta, popio
sam malo — bljutava i topla kao voda u Topou. Talog
mulja obavezno trećeg dana.
— Ovo je voda? — Mučenje s vodom opet počinje.
— Da, ovde nema druge vode, pored kišnice. Sa-
mo, kad naidu kiše, koliba neće izdržati dugo. Vidite
i sami u kakvom je stanju koliba? — Video sam.
— A i hrana — nastavi on — samo konzerve, žderem
ih već godinu dana... i nisam umro... U izvesnom smislu
je to lakše, ali se ta hrana ne zadržava; domoroci žderu
buđavi maniok, njihova stvar, oni to vole... Ova poslednja
tri meseca sve povratim... Da ne govorim o prolivu.
Možda je i od groznice. I ona me muči... Oko pet po-
podne već me hvata nesvestica... Tad vidim da imam
groznicu, jer što se vrućine tiče, znate i sami, teško da
vam može biti još topiije no što je već ovde, s obzirom na
klimu zemlje!... U stvari, baŠ vas jeza upozori da imate
groznicu... A i to što vam je nekako manje dosadno. Sa-
mo i ovo poslednje zavisi od naravi... Možda bi malo
alkohola pomogio da čovek živne, ali ja ne volim alko-
hol... Ne podnosim ga...
Kao da je mnogo polagao na ono što je nazivao »na-
ravima«.
I tako, uzgred, dade mi još nekoliko utešnih objašnje-
nja: »Danju je najteže podnositi vrućinu, a noću krm u...
Prosto neverovatno... Zverčice u ovoj zabiti samo jure
jedna za drugom, da li da bi se sparile ili jedna drugu pro-
ždraie, to ja ne znam, tako su mi rekli.., ali to je buka kakvu
ne možete zamisliti! A najglasnije među njima su hije-
ne!... Dolaze sasvim blizu kolibe... Čućete ih... Nećete
moći da se prevarite... Nije to bučanje u glavi od kinina...
Nekad čovek pomeša krike ptica ili zujanje muva s bu-
ćanjem ođ kinina... I to biva... Ali hijene se užasno smeju...

16 8
Nanjuše vaše meso... I to im je smešno! Žuri se tim ži-
votinjkama da krepate!... Kažu čak da im možete videti
i oči kako blistaju u mraku... VoJe Ješinu... Ali ja im u
oči nisam pogledao... Na neki način mi je sad žao...
— ZaJmvno je ovde! — rekoh. — Aii nije to biJo
sve o čarima noci.
— A tu je i selo — dodade on. — Nema u njemu ni
stotinak crnaca, ali dižu dreku kao da ih je deset hiljada!
Pederi!.,. I u tome čete uživati! Ako ste došJi zbog tam-
-tama, niste pogrešili koloniju! Jer ovde u njega udaraju
kad je meseČina, a zatim udaraju jer nema mesečine. ..
Uvek nađu nešto zbog čega treba da udaraju! Reklo bi
se da se dogovaraju sa zverima kako da vam zagorčaju
život, mrcine! Da crkneš, kažem vam! ja bih sve njih
pobio, sve odjeđnom, samo da nisam tako umoran...
Ali ipak mi je lakše da stavim pamuk u uši... Ranije, dok
sam još imao vazeiina u apoteci, stavljao sam ga na pamuk,
sad stavljam mast banane umesto vazelina. I mast ba-
nane je dobra... Ako to stavim, onda mogu da uživaju
u toj grmljavini kad ih to raduje, mešine crne! Mene baš
briga kad stavim mašču natopljen pamuk! Ništa više ne
čujem! Crnci su, to čete odmah uvideti, sve samo crko-
tine i pokvarenjaci! Po ceo dan čuče i dignu se samo da
pišaju uz drvo, ali zato čim padne mrak imaš šta da vidiš S
Izbezume se, svaki je sav živčan, histeričan! Komadi noči
koje je uhvatila histerija! Eto šta su crnci, to vam ja kažem!
Jednom reči, odvratni... degenerici, eto!
— Dolaze li često da kupuju?
— Da kupuju? Ah, možete misliti, treba ih pokrasti
pre no Što oni vas pokradu, to vam je sva trgovina! Noču
se uopšte ne ustežu sa mnom, razume se, pošto već imam
namašćen pamuk u ušima! Zašto bi se i libili, zar ne?...
A kao što vidite, nemam ni vrata na kolibi, te se oni sa-
mi služe, to je prava reč... Za njih je to živa zgoda...
— Ali, inventar? — upitah ja zaprepaščen ovim
objašnjenjima. — Generalni direktor mi je naložio da sa-
činim inventar ođmah po đolasku, i to vrlo đetaJjno.
 Što se mene tiće — odgovori mi on savršeno mimo
— Generalni direktor može da ide... znate već gde...
Kao Što sam imao čast da vam kažem...
— Ali, videćete se s njim u For-Gonou, u povratku?
— Nikad više neću videti ni For-Gono ni Direkto-
ra. —- Velika je prašuma, mladi prijatelju...
— Pa, kuda ćete sad?
— Ako vas pitaju, reći ćete da nemate pojma! Ali,
pošto mi izgledate radoznali, dopustite da vam još za
vremena dam izuzetan savet, i to dobar savet! Ne bri-
gajte se za poslove »Kompanije Pordirijer«, jer ni ona
se ne brine za vas, a ako budete trčali onako brzo kako
vas Kompanija goni, osvojićete sigurno »Gran pri«!
Budite, dakle, srećni što vam ostavljam malo gotovine
i ne tražire više... A što se tiče robe, ukoJiko je istina da
vam je naloženo da je preuzmete, odgovorićete Direktoru
da robe više nema! A ako vam ne poveruje, nema veze...
I tako nas svi već smatraju lopovima, bilo kako bilo!
Ništa se, dakle, neće promeniti u javnom mnjenju, a nama
će nešto malo koristiti... A Direktor se, u to budite uve-
reni, razume u mućke bolje no iko i nema razloga da mu
se protivreči! To je moje mišljenje! Mislite li i vi to isto?
Znamo dobro da čovek koji dođe ovamo treba da je spte-
man da ubije rođenog oca i majku! Dakle?!
Nisam bio zaista siguran da je to tačno, sve to što
mi je napričao, ali je činjenica da mi se istog časa moj
prethodnik učini prilična hijena.
Nisam bio nimalo miran. »Opet sam se uvalio u neku
gadnu stvar«, priznadoh sam sebi, i to je osećanje u meni
bivalo sve jače. Prestadoh đa razgovaram s tim razboj-
nikom. U uglu, na gomilt, nađoh na svu sreću ono robe
što je pristao da mi ostavi, bezvredne pamućne tkanine...
Ali i na tuceta keceljica i patika, kutije bibera, lampione,
lonac za klistir i, pre svega, obezoružavajuću količinu
konzervi pasulja »na bordovski način«, najzad i razglednicu
u boji: »Trg Kliši«.
— Pored stuba ćeš naći kaučuk i slonovaču koje

170
sam kupio od crnaca... U početku sam se trudio, a posle...
evo, drži trista franaka... To ti je račun.
Nije mi bilo jasno o kakvom je računu reč, ali nisam
ništa hteo da pitam.
— Možda ćeš još napraviti neku trampu robe, upo-
zori me on, jer novac ovde, znaš, nikom ne treba, novac
može jedino da ti posluži đa zbrišeš.
I tu poče da se smeje. Pošto zasad nisam žeJeo da mu
protivrečim, i ja sam se s njim smejao kao da sam vrlo
zadovoljan.
Uprkos nemaštini u kojoj je već mesecima bitisao,
okružio se vrlo složenom grupom posluge, uglavnom
dečacima, koji su mu hitro dodavali bilo onu jedinu ka-
šiku ili jedinstvenu čašu, ili su mu iz tabana pažljivo va-
dili neumorne i kiasične prodorne krpelje. Zauzvrat,
on im je blagonaklono svaki čas provlačio ruku između
nogu. Jedini napor, koji sam u njega video, bio je da se
češe samostalno, a tome se predavao potpuno kao du-
ćandžija u For-Gonou, s čudesnom živahnošću kakva
se može naći samo u kolonijama.
Nameštaj, koji rni je ostavio, otkrio mi je šta sve do-
mišljatost može da napravi od sanduka za sapun: stolice,
stočiće i naslonjače, A ovaj mračnjak mi još pokaza i
kako se oštrim uđarcem noge daleko odbacuju, razonode
radi, teške gusenice tvrdog oklopa, koje su stalno juri-
šale, drhtave i ljigave, na našu šumsku kućicu. Ako ih
zgaziš, nespretnjakoviću, teško tebi. Kazna ti je osam dana
nepodnošljivog smrada, koji lagano isparava iz te neza-
boravne kaše. Pročitao je u nekoj zbirci da su ova teška
čudovišta u životinjskom svetu najstarija na svetu. Po-
tiču, tvrdio je on, iz drugog geološkog perioda! »Kad
mi, prijatelju, dospemo tako daleko kao one, i mi ćemo
tako smrdeti, zar ne?« Takvi kakvi smo.
Sutoni se u ovom afričkom paklu pokazaše kao izvan-
redni. Nije im se moglo umaći. Svaki put ttagični kao
ogromna ubistva sunca, Neizmerno umiranje. Samo,
bila je to ptekomerna divota za jednog čoveka, i to samog.

171
Čitav čas nebo kao da je bilo s kraja na kraj preliveno
purpurom u bezumlju, a onda bi, zeleno, prasnuio usred
drveća i pelo se od tla u drhtavim mlazevima do zvezda.
Potom bi, sivo, preplavilo horizont, pa opet crveno, ali
sad već malaksalo i ne zadugo. Tako se završavalo. Sve
su boje padale u mlitavim komadima na šumu, kao dronjci
posle stote pređstave. Svakog dana se to odigravalo u
šest časova.
A onda je noc sa svim svojim Čudovištima ulazila u
igru uz hiljade i hiljađe kreketa žaba.
Šuma čeka samo na njihov znak da bi počela da se
trese, zviždi, riče iz najdubljih dubina. Ogromna Ijubavna
stanica, bez svetlosti, prepuna do prskanja. Čitava drveta
otekla od živog proždranog plena, osakačene erekcije,
užas. Nismo više mogli jedan drugog da čujemo u kolibi.
Morao sam da urlam preko stola, kao pobesnela mačka,
da bi me moj ortak razumeo. Tako mi je i trebalo, meni
— koji nisam voleo prirodu,
— Kako se zovete? Niste li mi rekli da vam je ime
Robinson? — upitao sam.
Baš mi je ortak ponavljao da domoroci u ovoj oko-
lini boluju, do obamrlosti, od svih bolesti koje se uopšte
mogu dobiti, i da ti bednici nisu u stanju da se upuštaju
u bilo kakvu trgovinu. Dok smo govorili o crncima, muve
i insekti kidisali su u rafalima na svetiljku, i to tako kmpni
i u takvom mnoštvu, da smo morali da je ugasimo.
Robinsonov lik mi se ukaza još jednom, pre no što
ću ugasiti, pod velom insekata. Zato se možda njegove
crte urezaše tananije u moje sećanje, jer dotle me ni na šta
određeno nije pođsećao. U mraku je nastavio da govori,
dok sam se ja vraćao unatrag u svoju prošlost, uz zvuk
njegovog glasa, kao na zov iza vrata godina i meseci i
dana, pitajući se gde sam već mogao da sretnem ovo biće.
Ali nikako da pronađem. Niko mi se nije odazivao. Lako
možeš da se izgubiš pipajući po mraku medu minulim obii-
cima. Užasno je koliko čovek nosi stvari i Ijudi koji se
u njegovoj prošlosti ne menjaju. Živi, zagubljeni u krip-
tama vremena, tako lepo spavaju kraj mrtvih da se već i
u istoj senci meŠaju.
I, stareći, čovek ne zna koje da probudi, žive ili mrtve.
Pokušavao sam da odgonetnem tog Robinsona, kad
me nekakav smeh, užasan i preteran, natera da poskočim.
Smeh umuknu. Upozorio me je, to su bez sumnje hijene.
A potom ništa više, samo crnci u selu i njihov tam-tam,
dosadno udaranje po šupljem đrvetu, termiti vetra.
Samo ime Robinson posebno me je mučilo, i sve jače. U
ovom mraku počesmo da govorimo o Evropi, o ručkovima
koje čovek tamo može da naruči kad ima para, i o dobro ras-
hlađenom piću! Nismo govoriii o sutrašnjem danu, kad tre-
ba da ostanem sam, tu, možda zauvek, s ovim konzervama
pasulja... Da li je rat ipak bio bolji? Bio je gori, razume se.
Bio je gori!... I on se slagao... 1 on je bio u ratu... A
ipak je ođavde odlazio... Dosta mu je đžungle, uprkos
svemu... Pokušavao sam đa ga vratim na temu rata. Ali
sad se izvlačio.
Najzad, u času kad smo već legali, svaki u svoj ugao
građevine od lišča i pregrada u raspadanju, priznade mi
da će se radije izložiti opasnosti da ode pod građanski
sud pljačke nego da i dalje podnosi život na »pasulju«
kojim je živeo skoro godinu dana. Sad mi je bar sve bilo
jasno.
— Nemate pamuka za uŠi? — još me upita... — Ako
ga nemate, napravite lopticu od dlaka ćebeta i bananine
masti. Tako se mogu napraviti vrlo dobri mali zaptivači...
Ja neću više da ih slušam kako urlaju, volovi...
Bilo je svega u toj grmljavini, sem volova, ali njemu je
bilo stalo do tog neupriličenog i rodovnog naziva.
Ono s pamukom me iznenada pogodi kao da skriva
neku njegovu odvratnu smicalicu. Nisam mogao više
da se otmem ogromnom strahu da će sad krenuti da me
kolje na mom »ležaju na sklapanje« pre no što ode i odnese
ono što je ostalo u kasi... Ova me je misao izbezumljivala.
Ali šta da radim? Da zovem? Koga? Ljudoždere iz sela?...
Nestao? U stvari to sam skoro već bio. U Parizu, bez imetka,

' 7?
bez dugova, bez nasledstva, jedva da čovek i postoji,teško
da se već ne broji u nestale... A tek ovde? K o bi se iole
potrudio da dođe đo Biokomimba makar da samo pljune
u vodu, ništa više, da bi počastio moju uspomenu? Niko,
očigleđno,
Prolazili su časovi presecani predasima i naletima
strave. On nije ni hrkao. Svi ti šumovi, dozivanje iz šume,
smetali su mi da ga čujem kako diše. Nije mi bio potreban
pamuk. Ime Robinson, zahvaljujući mojoj upornosti,
najzad mi otkri jedno telo, jedan hod, čak i glas koji sam
prepoznao... I baš u času kad sam se konačno predavao
snu, cela se Jičnost uspravi kraj moje postelje, ja ga ščepah,
ne njega, razume se, već baš to sećanje na Robinsona,
čoveka iz Noarser-sir-la-Lis, tamo u Flandriji, koga sam
pratio pod kraj one noći kad smo zajedno tražili neku
rupu da bismo se izvukli iz rata, i opet, kasnije, u Parizu...
Svega sam se setio. Godine su prošle za tren. Neka bolest
mi je bila udarila u glavu, mučio sam se... Sad kad sam
znao, kad sam ga pročitao, nisam mogao da se odbranim
od pravog straha. Da li je on mene prepoznao? U svakom
slučaju, mogao je računati na moje ćutanje i moje sauče-
sništvo.
— Robinsone! Robinsone! — pozvah ga veselo,
kao da hoću da mu saopštim neku dobru vest. — Hej,
drugar, hej, Robinsone!...
Nikakvog odgovora.
Dok mi je srce snažno iupalo, ustao sam, spreman da
primim mučki udarac u menzu... Ništa. Onda se prilično
hrabro upustih do drugog ugla kolibe, pipajući po mraku,
tamo gde sam video da je legao, Otišao je...
Sačekao sam dan paleći s vremena na vreme šibicu.
Dan svanu s pljuskom svetlosti i dotrča crna posluga,
kriveći se od smeha, da mi ponudi svoju ogromnu besko-
risnost, sem možda kad je u pitanju njihova vedrina. Već
su pokušavali da me nauče bezbrižnosti. Uzaludno sam
pokušavao da im nizom smišljenih pokreta dam na znanje
koliko me brine Robinsonov nestanak, to ih izgleda uopšte

i74
nije pogađalo i bilo im je sasvim svejedno. Tačno }e đa
ima mnogo gluposti u staranju o onome što se ne vidi.
Najzađ, i ja sam u celoj stvari najviše žaiio za kasom.
Ali retko se ponovo viđaju ijudi koji odnesu kasu... Ta
me je okolnost navela na pomisao da se Robinson neće
vraćati samo zato da bi me ubio. I to je već bio neki ćar.
Znači, sve unaokolo bilo je sad samo za mene 1 lmaću
isuviše vremena da isplivam, pomislih, na površinu, iz
dubina ovog ogromnog prostranstva lišća, okeana crve-
nog, išaranog žutim prugama, plamene sušnice verovatno
veiičanstvene za one koji voie prirodu. Ja je konačno
nisam voleo. Poezija tropskih predela mi se gadila. Moj
pogled, moja misao na ove pređele vraćali su mi se kao
ukus tunjevine. Ma šta govoriii, uvek će to biti krajevi
samo za komarce i pantere. Svako na svoje mesto!
Milije mi je ipak biio da se vratim u kolibu i učvrstim
je u očekivanju tornada koji će svakako uskoro da naide.
Ali sam ubrzo morao da odustanem i od svog poduhvata
učvršćivanja. Ono što se naherilo moglo se verovatno
srušiti, ali se nije daio ispraviti, trska se resaia nagrizana
insektima, očigiedno da se od mog stana nije daia napra-
viti ni pristojna pišaonica.
Pošto sam, vukući noge, obišao dva-tri kruga po
džungli, morao sam da se vratim, sručim na iežaj i da ću-
tim, zbog sunca. Uvek ono. Sve ćuti, sve se plaši da ne
sagori u podne, a tako maio je potrebno kad je i trava, i
životinje, i Ijudi, sve dovoljno usijano. Podnevni udar.
I moje pile, moje jedino pile, plašilo se tog časa,
ulazilo je sa mnom u kolibu, to jedino piie koje mi je Ro-
binson ostavio u nasleđe. Tako je to pile živeio sa mnom
tri nedelje Šetajući se, idući za mnom kao pas, pijučući
svaki čas u strahu od zmija. Jednog dana, kad me je savla-
dala dosada, ja sam ga pojeo. Nije imalo nikakvog ukusa,
meso iščileio na suncu bilo je kao pamuk. Možda sam se
od njega i razboleo. U svakom slučaju, sutradan nisam
više mogao da ustanem. Oko podne, već onemoćao, od-
vukao sam se do kutije s iekovima. U njoj je još ostalo

175
tinkture joda i karta Sever—Jug. Kupca još nijednom
nisam video u ispostavi, samo crne besposličare, koji su
beskonačno mahali rukama žvaćući koiu, erotični i mala-
rični. Sad su se okupljali ukrug oko mene i kao da su ti
crnci raspravljali o mom gadnom izgledu. A bolestan je-
sam bio, i to do kraja, do te mere da mi se činilo kako mi
noge više nisu potrebne, prosto su visile s ivice moje po-
steije kao nevažne i pomalo smešne stvari.
Iz For-Gonoa su mi po kuriru dolazila samo pisma
smrdljiva od grdnji i gluposti, a i preteća. Ljudi iz trgovine,
koji sebe smatraju svi odreda za male i velike stručnjake
u ovom poslu, često se pokažu kao nenadmašni nespret-
njakovići. Moja majka me je iz Francuske opominjala
da čuvam zdravlje, kao i za vreme rata. I pod sečivom gi-
Ijotine moja bi me majka grdila što sam zaboravio šal.
Nikad moja majka nije propuštala priliku da me ubeđuje
kako je svet dobar i kako je dobro učinila što me je rodila.
To }e velika prevara majčinske nebrige, to pretpostavljeno
proviđenje. Uostalom, bilo mi je lako da ne odgovaram
na sve te bajke gazde i majke, i nikad i nisam odgovarao.
Samo ni takav stav nije popravljao situaciju.
Robinson je uglavnom sve pokrao što je biio u ovoj
krhkoj zgradi, a ko bi mi verovao kad bih to rekao?
Da piŠem? Čemu? Kome? Gazdi? Svake večeri oko pet
časova i ja sam se tresao od groznice, i to žestoko, tako
da se i moj razgiavljeni krevet tresao kao pod kakvom muš-
karčinom. Crnci iz sela su se, ne libeći se, dokopali i službe
kod mene i moje kolibe, ja ih nisam zvao, ali terati ih sad
predstavljao je suviše veliki napor. Svađali su se oko
onoga Što je ostalo od robe, oštro preturajući po buradima
s đuvanom, probajući preostale kecelje, ocenjujući ih,
odnoseći ih, doprinoseči, ukoliko je to još bilo moguće,
opštem raspadanju mog staništa. Kaučuk, razvučen po
zemlji, mešao je svoj sok s dinjama iz džungle i onim
sladunjavim plodovima ukusa pišljivih krušaka, sećanje
na njih i posle petnaest godina izaziva u meni gađenje,
toliko sam ih jeo umesto pasulja.

176
 Pokušao sam da shvatim do kog stupnja nemoći
sam dospeo, ali ni u tome nisam uspevao. »Svi kradu!«
tri puta mi je ponovio Robinson pre no što je nestao.
To je bilo i mišljenje Generalnog direktora. U groznici
su me te reči progonile. »Treba da se snađeš!« i to mi je
rekao. Pokušavao sam da ustanem. Ni to mi nije polazilo
za rukom. A voda koju sam morao da pijem, imao je pra-
vo, bila je blatnjava, još gora, puna mulja sa dna. Crnčići
su mi, istina, donosili banane, i krupne i sitne, i crvene
pomorandže i večite papaje, ali mene je tako boleo stomak
od svega toga, zaista od svega! Mogao sam da povratim
ceo svet.
Čim sam osetio da mi biva nešto malo bolje, da sam
manje mutne glave, opet bi me hvatao silan strah da ću
morati da polažem račune »Društvu Pordirijer«. Šta da
kažem tim zlokobnim ljudima? Kako oni da mi poveruju?
Sigurno će me uhapsiti! I ko će mi onda suditi ? Posebne
sudije, naoružane strašnim zakomma izvučenim ko zna
odakle, kao Preki sud, ali čije vam prave ciljeve nikad ne
otkrivaju i koje zabavlja da krvareći idete uz oštru str-
minu iznad pakla, putem koji siromaha vodi do crkavanja.
Zakon je veliki »Luna-Park« patnje. Kad bednik pusti
da ga u to uhvate, njegova se kuknjava čuje još vekovima.
Više sam voleo da, omamljen, u drhtavici i balaveći,
iežim na 40° stepeni no da me bistra uma muči ono što
me je čekalo u For-Gonou. Došao sam dotle da više nisam
uzimao kinin, puštajući da mi groznica sakrije život.
Covek pribegava onom pijanstvu koje mu je pri ruci.
Dok sam se ja tako krčkao danima i nedeljama, potrošio
sam šibice. Nismo ih imali. Robinson mi je za sobom osta-
vio samo »bordovski pasulj«. Ali toga mi je ostavio lepu
zalihu. Ispovraćao sam ga na kutije. A i to je trebalo pod-
grevati.
Neđostatak šibica je uneo malu razonodu u moj život:
gledao sam svog kuvara kako pali vatru krešući dva kre-
mena u suvoj travi. Tako gledajući, pade mi nešto na
pamet. Uz jaku groznicu, ideja dobi neobičnu čvrstinu.

177
Mada sam po prirođi bio nevešt, posie nedelju dana upor-
nog vežbanja i ja sam umeo da, kao crnac, zapalim vatricu
između dva zašiljena kamena. U stvari, počeo sam da se
snaJazim u tom primitivnom svetu. Vatra je ono. osnovno,
pređstojao je i lov, ali nisam za to imao ambicija. Vatra
ukresana kremenom bila mi je dovoljna. To sam savesno
vežbao. Nisam imao šta drugo da radim danima. U odba-
civanju gusenica iz »sekundara« mnogo sam sporije na~
predovao. još nisam uhvatio »stil«. Mnogo sam ih gazio.
Te sam digao ruke. Puštao sam ih da ulaze u kolibu kao
prijatelji. Naišle su i dve oluje jedna za drugom, druga je
trajala tri dana i, što je još gore, tri čitave noči. Najzad smo
pili vodu na kofe, istina mlaku, ali ipak vodu... Tkanine
iz mršave zalihe počeše pod pljuskovima da se tope,
neusiljeno, mešajući se jedna s drugom u ljigavu masu.
Ljubazni crnci su mi iz šume donosili svežnjeve li-
jana da privežem kolibu za tlo, aJi sve uzalud, lisnato
granje zidova bi pri najmanjem vetru zalepršalo iznad
krova sumanuto kao ranjena krila. Nije bilo pomoći.
Sve kao u igri.
Crnci, mali i veliki, odlučiše da se potpuno zbliže sa
mnom u ovom mom brodolomu. Ulazili su i izlazili iz
moje kuće (ako tako mogu reći) kako su hteli. Sloboda.
Sporazumevali smo se znacima, izražavajući duboko ra-
zumevanje znakova. Da nije bilo groznice, možda bih
naučio njihov jezik. Nisam imao vremena. A što se tiče
kresanja vatre, još nisam savladao najbolji naćin paijenja,
onaj brzi. Još bi mi mnogo vamica prskalo u oči, što je
izazivalo smeh crnaca.
Kad nisam trunuo od groznice na svom »poljskom«
krevetu ili nisam kresao kremen, mislio sam samo na ra-
čune »Pordirijera«. Čudno koliko je teško osloboditi se
straha od neispravnih računa. Taj užas sam sigurno na-
sledio od majke koja me je zarazila svojim tradicionalnim:
»Ko ukrade jaje... Ukrašće i vola, a na kraju ubije majku«.
Takvih se stvari svako teško oslobađa. Utuve ti ih u glavu
još kao malom i posle te neumoljivo zastrašuju u važnim

178
trenucima. Kakva slabost! Da bi se čovek oslobodio,
može da računa samo na silu života. Srećom, ta sila života
je ogromna. U međuvremenu i ispostava i ja smo tonuli.
I posle svakog pljuska nestajali smo u blatu sve Ijigavijem
i sve gušćem. Kišno doba. Ono što je još juče izgledalo
kao stena, sad je bilo samo bezoblična kaša. Grane su
visile, mlaka voda je zapljuskivala u slapovima, širila se
po kolibi i svud unaokoio kao u koritu nekad presahle
reke. Sve se rastapalo u istu kašu: loša roba, nade i računi,
pa i groznica, i ona je bila vlažna. Ta tako gusta kiša za-
tvarala vam je i usta kad vas spopadne kao mlaka krpa
preko usta. A potop nije smetao životinjama da se traže,
slavuji su dizali isto toliko larme koiiko i šakali. Svuda
anarhija, a u kovčegu ja — izlapeli Noje. Činilo mi se da je
kucnuo poslednji čas.
Moja je majka pored izreka o poštenju imala običaj
da kaže, toga se setih u pravi čas, obično kad bi spaijivala
prljave zavoje: »Vatra sve prečišćava!« Sve čovek nade
u svoje majke, za sve prilike Sudbine, samo treba znati
odabrati.
Kucnu čas. Moji kremenovi nisu bili baš najboije
odabrani, ni dovoijno zašiljeni, varnice su mi se uglavnom
gasile u rukama. Najzad se ipak, i uprkos vlazi, zapali roba.
Bila je to zaliha skroz pokislih muških čarapa. Plamenovi
počeše da iižu, brzi, raspaljeni. Domoroci iz seia se oku-
piše ukrug oko vatre, besno brbljajući. Prirodni kaučuk,
koji je Robinson kupio, cvrčao je u središru i taj me je
miris podsećao na slavni požar Telefonskog društva na
Keju Grenel, kad sam ga gledao s ujakom Šarlom, koji
je tako iepo pevao romanse. Bilo je to godinu dana pre
Izložbe, one Velike, kad sam još bio sasvim mali. Ništa
tako ne isteruje uspomene na svetlost kao mirisi i plamen.
Moja je koliba mirisala isto tako, i mada skroz mokra,
izgorela je do kraja, načisto, 1 roba i sve. Računi su biJi
svedeni. Ovog puta je načas i šuma zamukia. Potpuna ti-
šina. Mora da su bili zaslepljeni leopardi i sove, žabe i
papagaji. Mnogo treba da njih zaseniš. Kao nas ratom.

i79
Sad je šuma mogla da se vrati i proguta ostatke pod pro-
kletim lišćem. Spasao sam ono malo svog prtljaga, kre-
vet na sklapanje, trista franaka i, razume se, nekoliko
»pasulja«, avaj, za put.
Posle jednog časa požara, ništa više nije ostalo od
zgradice. Poneki plamičak na kiši i nekoliko nesuvislih
crnaca koji su vrhovima kopalja čeprkali po pepelu, uz
nalete otužnog mirisa vernog svakoj nesreći, mirisa kojim
odišu svi porazi ovog sveta, mirisa baruta koji se puši.
Bilo je krajnje vreme da se zbriše, i to hitno. Da se
vratim natrag istim putem u For-Gono? Da pokušam da
objasnim svoje ponašanje i okolnosti ove pustolovine?
Oklevao sam... Ne dugo. Ništa se ne može objasniti.
Svet ume jedino da vas ubije, kao spavač kad se okreće,
kao čovek kad se u snu okrene i pobije buve na sebi.
Zaista bi to bila glupa smrt, rekoh sam sebi, to jest obična.
Imati poverenje u Ijude, znači već pustiti da vas pomaio
ubijaju.
Odlučih, uprkos svom bednom stanju, da krenem u
šumu pravcem kojim jeveć krenuo onaj zlosrećni Robinson.

18 0
 Uz put sam dobro čuo, i siušao sam često, šumske
zveri, njihove krike i dozivanje, ali ih skoro nikad nisam
viđao, ne računam ono malo divlje prase na koje sam skoro
nagazio u blizini svog skloništa. Po rafalima krikova,
đozivanja, urlanja, čovek bi rekao da su tu, sasvim biizu,
na stotine, na hiljade, da sve vrvi zverima. Međutim, čim
bi se čovek približio mestu njihove buke — nigde nikog,
izuzev onih debelih plavih koka, uparađenih u svom perju
kao za svadbu, i tako nespretnih kad kašljući skaču s grane
na granu da čovek pomisii da im se desila neka nesreća.
Niže, u memii pod krošnjama, leptiri, teški, krupni,
tamno oiviČeni kao »čitulje«, drhtali su od napora da ra-
šire krila, a još niže — mi gacamo po žutom blatu. S te-
škom mukom smo se probijali, jer su mene crnci nosili
na nosilima napravljenim od džakova, zašivenih jedan
uz drugi. Mogii su lepo da me izruče u vodu kad smo
prelazili neku baru. Zašto me nisu izručili? To sam saznao
kasnije. A mogli su i đa me pojedu, pošto im je to već bio
običaj.
S vremena na vreme raspitivao sam se sav omamijen
kod nosača. Odgovarali su mi uvek: Da, da! Nisu bili
svađalice. čestiti momci. Kad bi mi proliv dopustio mali
predah, odmah bi me hvatala groznica. Prosto da čovek
ne veruje koliko sam pod tim uslovima bio bolestan.
Čak više nisam ni video jasno, tačnije — sve sam

18 1
video u zelenom. Noću bi se ovozemaljsko zverinje šu-
njalo oko našeg logora, palili smo vatru. I ovde-onde,
uprkos svemu, poneki krik bi zaparao ogromni crni svod
koji nas je pritiskao. Neka je zver zaklana, a ona se i pored
svog užasavanja i pred ljudima i pred vatrom ipak nama
žalila, tu, u neposrednoj blizini.
Od četvrtog dana nisam više ni pokušavao da razaz-
nam stvarnost među svim nesuvislim grozničavim pred-
stavama koje su se tiskale po mojoj glavi, izmešane s de-
lovima Ijudskih likova i odlomcima odluka, s očajanjem
bez kraja.
Ali ipak je morao postojati, danas to kažem kad dobro
razmislim, onaj bradati belac koga smo jednog jutra sreli
na šljunkovitom brdašcetu tamo gde se sustižu dve reke?
A čula se i zaglušna, vrio bliska buka nekog vodopada.
Bio je to čovek tipa Alsida, samo španski narednik. Prešli
smo, tako idući jednom pa drugom stazom, probijajući
se nekako, u koloniju Rio del Rio, stari posed kastiljanske
krune. Taj Španac, jadni vojnik, imao je svoju kolibu.
Čini mi se da se slatko smejao kad sam mu ispričao sve
svoje nevolje i šta sam ja učinio od svoje kolibe. Istina,
njegova je izgleđala nešto bolje, ali ne mnogo. Njegovu
specifičnu muku predstavljali su crveni mravi. Izabrali
su za svoje godišnje seobe put baš kroz njegovu kolibu,
gadovi mali, i prolazili su već dva meseca.
Zauzimali su mnogo mesta, čovek skoro nije mogao
da se okrene, a ako ih uznemiriš gadno ujedaju.
Bio je sav srećan kad sam mu dao malo mog pasulja,
jer je on jeo samo paradajz već tri godine. Nije imalo šta
đa se kaže. Pojeo je već, reče mi, više od tri hiljade kon-
zervi on sam. Zamoren iznaiaženjem načina pripremanja,
sad ih je prosto gutao, kroz dve male rupe na konzervi,
kao jaja.
Čim su crveni mravi saznali da ima novih konzervi,
postaviše stražu oko pasulja. Nije se smela ostaviti nijedna
načeta konzerva u kolibi, jer bi oni doveli čitavu rasu
crvenih mrava u koiibu. Nema većih komunista od njih.
A pojeli bi i Španca.
Od domaćina saznadoh da se glavni grad kolonije
Rio del Rio zove San Tapeta, grad i pristanište ćuveno
duž ceie obale, pa i daije, po opremi galija duge piovidbe.
Put kojim smo krenuli vođi upravo tamo, to je pravi
put i samo treba da produžimo rako pa ćemo stići 2a tri
dana i tri noći. Koiiko đa izlečim svoje buniio, upitah
Španca da ne zna neki dobar domorodački lek koji bi me
malo podigao. Glava me je užasno mučiia. Ali on za to
nije hteo ni da čuje. Bio je čak za španskog kolonizatora
neobično neprijateljski raspoložen prema Afrikancima,
do te mere da posie vršenja nužde nije hteo da se služi
iišćem banane, vec je posebno u tu svrhu izrezao čitavu
gomilu Austrijskog biitena. A nije više čitao novine, baš
kao ni Alsid.
Posle tri godine samovanja ovde, s mravima, malim
manijama i starim novinama, i s onim užasnim španskim
naglaskom koji kao da predstavlja još jednu ličnost —
toiiko je jak — teško je bilo uzbuditi ga. Kad bi grdio svoje
crnce, treštalo je kao grmijavina. Što se tiče dranja, Alsid
mu nije bio ni za malić. Najzad sam sav svoj pasulj ostavio
tom Špancu, toliko mi se dopao. IJ znak zahvalnosti,
on mi izdade vrio lep pasoš na zrnastoj harriji s grbom Ka-
stiije i tako izuvijanim potpisom da mu je samo izvođenje
potpisa oduzelo dobrih deset minuta.
Za put u San Tapetu nije bilo moguće pogrešiti,
istinu je rekao: samo pravo. Ne znam više kako smo tamo
dospeli, ali sam u jedno siguran: da su me odmah po do-
iasku predali u ruke svešteniku, koji mi se činio grdno
izlapeo, te sam se ja, poredeći se s njim, maio ohrabrio.
Ali ne zadugo.
Grad San Tapeta bio je prilepljen za bok stene pravo
prema moru i bio je sav zelen, vredelo ga je videti. Vero-
vatno, veličanstven prizor sa pristaništa, nešto raskošno
izdaleka, ali izbliza sve samo premoreno meso kao u For-
-Gonou i koje je beskonačno čiravilo i gnojilo i pekio se.
A ctnce mog malog karavam sam u kratkom nastupu
pribranosti poslao natrag. Prošli su đobar komad šume i,
kako rekoŠe, plašili su se za život u povratku. Unapted
su kukali na rastanku, ali ja nisam više imao snage da ih
žaiim. Suviše sam prepatio i preznojavao se. Nikako da
prestanem.
Koliko se sećam, mnogo kreštavih bića, kojima je
ovo mesto bilo zaista gusto naseljeno, dolazilo je od tog
časa danonoćno i muvalo se oko moje postelje, koju su
namerno postavili u parohijskoj kući: razonode su bile
retke u San Tapeti. Paroh me je nalivao tejovima, dugi
pozlaćeni krst klatio se na njegovom trbuhu, a iz dubina
njegove mantije, kad bi se nagnuo nad mojim uzglavljem,
čulo se zveckanje novca. Ali voditi razgovor s narodom
nije dolazilo u obzir, jer me je i mucanje iscrpljivalo preko
svake mere.
Mislio sam da mi je zaista došao kraj i pokušavao
sam da se još malo nagledam onoga što se dalo videti
kroz parohov prozor. Ne bih se danas usudio da tvrdim
kako mogu da opišem te vrtove bez grubih i neverovat-
nih grešaka. Sunca je biio, to je sigurno, i to uvek ono
isto — kao da vas u lice zapahne vrelina iz ogromnog
kazana koji je neko otvorio, a odozdo opet sunce i neko
besmisleno drveće i staze i one ogromne zeiene salate
razgranate kao hrastovi i maslačak čija tri-četiri struka
dostižu razmere lepog osrednjeg kestena iz naših krajeva.
Dodajte još dve-tri žabe, teŠke koiiko pas ptičar, koje
skakuću upiašeno od bokora do bokora.
Mirisima se završavaju bića, zemije i stvari. Sve pu-
stolovine odlaze kroz nos. Zatvorio sam oči, jer zaista
nisam više mogao da ih otvorim. I onda se oštar miris
Afrike malo-pomaio izgubio. Sve mi je teže bivalo da pro-
nađem onu tešku mešavinu mrtve zemlje, ljudskog vonja
i tucanog šafrana.
Vreme, prošlost i opet vreme, i dođe čas kad sam
pretrpeo brojne udare i nove preokrete, potom ujedna-
čenije potrese, aii sad uljuljkujuče...

184
 Ležao sam još, razume se, ali sad na nečem pokret-
nom. Opustio sam se, povraćao i budio se i opet padao
u san. Bio sam na moru. Osećao sam se tako tupavo da
sam jedva imao snage da zapamtim novi miris užadi i
smole. Bilo je sveže u putujućem ugiu gde sam se skupio,
upravo iznad širom otvorenog okruglog prozora. Osta-
vili su me sasvim samog. Putovanje se nastavijalo, oči-
gledno... Aii koje? čuo sam korake po palubi, drvenoj
palubi iznad mog nosa, i giasove i talase, koji su se plju-
skajući razbijaii o bok.
Vrio retko se život vraća uz uzgiavije čoveka, ma
gde on bio, sem u slučaju neke svinjske podvale. A ono
što su mi ijudi iz San Tapete smestili nije biia sitnica.
Nisu li iskoristili moje stanje i prodali me onako besio-
vesnog nekoj galiji? Lepa galija, priznajem, visokih bo-
kova, dobrih vesala, ovenčana lepim skerletnim jedrima,
jedrenjak sav pozlaćen, brod sam u mekim jastucima u
đelu za oficire, a na provi divna slika, slikana bojama od
ribljeg uija, koja predstavlja lnfantkinju Kombitu u odelu
za polo. Ona je stitila (objasniše mi kasnije), ova kra-
Ijevska iičnost, svojim imenom, svojim isturenim grudima
i svojom kraljevskom čašću brođ koji nas jenosio. Laskavo.
Najzad, zaključio sam razmišljajući o svom doživ-
ljaju, u San Tapeti bih još bio boiestan kao kuče, sav iz-
mrcvaren, i sigurno bih crkao kođ onog popa gđe su me
crnci ostavili... Vratiti se u For-Gono? Ne bih izbegao
onih »petnaest godina« zbog računa... ovde se bar nešto
kretalo, a to je već značiio nadu... Kad čovek razmisii,
kapetan Infantkinje Kombite je dokazao izvesnu smeiost
kupujući me, čak i u bescenje, od sveštenika u času kad je
dizao sidro. Stavljao je na kocku sav taj novac, kapetan.
Mogao je sve da izgubi... Računao je na blagotvorno
dejstvo morskog vazduha koji će me oživeti. Zaslužio
je nagradu. U dobitku je, jer mi je već biio bolje i video
sam da je vrlo zađovoljan. još sam silno buncao, aii već
je u tome bilo neke logike... Od časa kad sam otvorio oči,

»8 *
često me je obilazio u mojoj sobici, i to u kapi s perjem.
Bar meni se tako činilo.
Zabavljalo ga je moje pokušavanje da se uprkos gro-
znici uspravim na slamarici. Povraćao sam. »Uskoro ćeš,
seronjo, moći da veslaš s ostalima«, predskazivao mi je.
Bilo je to lepo od njega i smejao se udarajući mi zvrčke,
ali prijateljski, i to po potiljku, a ne po guzici. Hteo je
da se i ja radujem, da uživam u dobrom poslu koji je na-
pravio kiipujući me.
Hrana na brodu mi se učini sasvim prihvađjiva. Ni-
kako da prestanem da mucam. Ubrzo sam, kao što je
kapetan predvideo, toliko ojačao da sam veslao s vremena
na vreme s drugarima. Ali njih je bilo deset, a ja sam video
stotinu: mutilo mi se.
Nismo se mnogo umarali na tom putovanju, jer smo
plovili uglavnom na jedra. Naši uslovi u potpalublju nisu
bili ništa odvratniji od uslova običnih putnika u nižoj
klasi u nedeljnom vozu, a bili su manje opasni od onoga
što sam preživeo na Admiralu Šiiceru u dolasku. Imali smo
stalno dobar vetar u tom prelaženju Atlantskog okeana
s istoka na zapad. Temperatura se spusti. Zbog toga se
niko u potpalublju nije žalio, naprotiv. Samo nam se sve
to malo odužilo. Što se mene tiče, ja sam se i morskih i
šumskih prizora nagledao za čitavu jednu večnost.
Rado bih pitao kapetana koji je cilj i kakvi su razlozi
našoj plovidbi, ali otkako mi je bilo zaista bolje, njega više
moja sudbina nije zanimala. Osim toga, još sam bio suviše
smeten za pravi razgovor. Viđao sam ga samo izdaleka,
kao pravog gazdu.
Na brodu, među robijašima, počeo sam da tražim
Robinsona i u nekoliko mahova, noću, dozivao sam ga
glasno u mrtvoj tišini. Niko mi ne odgovori, sem nekoliko
psovki i pretnji stražara.
Međutim, što sam duže razmišljao o pojedinostima i
okolnostima moje pustolovine, sve mi se ćinilo verovat-
nije da su i njemu namestili u San Tapeti. Samo je Robin-
son sad sigumo veslao na nekoj drugoj galiji. Crnci iz
šume su sigurno učestvovali u toj trgovini i toj mućki.
Svakom svoje po redu, tako i treba. Ziveti se mora, a i
prodavati stvati i ijude koje ne pojedeš odmah. Relativnu
dobrotu đomorodaca prema meni objašnjavala je ova
podmukia prevara.
Infantkinja Kombita plovila je još nedeljama i nede-
Ijama kroz atlantske bure, uz napade morske bolesti, dok
se jedne iepe večeri ne smiri sve oko nas. Nisam više za-
padao u buniio. Krčkali smo oko sidra. Sutradan u zoru,
otvarajući prozorčiće, shvatili smo da smo stigii na cilj,
Bio je to izvanredan prizot.

»87
 Da jc biio izncnadcnjc — bilo je, i to kakvo! To sto
smo ktois kmaglicu ugledali bilo jc toliko ncočckivano,
da ptvo nisnio hteli đa verujemo, a potom, kad smo se
našii liccm u lice sa srvarima, ma bili i galijaš), ipak smo
počcli da sc krivimo od smeha gledajući ro pred narna.
Zanlislitc ssm a. Njihova varoš je stajala prcd nama
apsolntno uspravno! Njujork jc varoš koja stoji uspravno!
ViđaU smo rni vcć mnoge varoši, razume se, i m lepe, i
lukc i tO kakvc! Ali kod nas varoši lcže, zar nc, uz morc
iii uz rcku, oprttžcnc po prcdelu čckaju putnika, a uva
Amcrikanka nije mamila, ne, stajala jc usptavno, riinialo
sprcmna za ijubav, kruta da sc uplašiš.
I mi smo se smejali kao budale. Zaista sntešno: varoš
sva izgradena kruto u visinu. Sumo, torn prizoru smo mogli
da se smejemo tek od vrata, zbog hkdnoće, koja je za to
vreme bila sa pućme kroz debelu sivu i ružičastu maglu,
zbog ošrre t nagle hladnoće koja jc jutišala na našc panra-
lone i na pukotinc u tom bcdcmu —- ulicc gfada — u koje
su se uvlačili oblaci nošcrn vctrom. NaŠa jc galija vukia
svoju usku brazdu baš u visini kcjova, na granict mrke
vode uzbufkane rojevima halavih i drečavih čunića i
tegljaća.
Bcdniku nijc lako iskrcati se bilo gde, ali galijašu jc
još tcžc pogotov© Ito Ijudi Amertke mkako ne voic one
koji dolazc galijama iz Evrope. »Sve su to anarhisti«,

188
vele oni Gni, u stvaris prirmju sarno radoziia.lte koji irn
đonose lovu, jer svakj je evropski novac sin Dolara,
Možda sam mogao da pokušam, jer bilo ih je koji su
uspdi da pfcplivaju luku, a kad izadu na kej vikah su:
»Ži vco Dolar! Živeo Dolar!« I to je neki vic! Mnogo se
Ijudi tako iskrcalo, a posfe su se obogatili, Možda i nije
rako, već se samo tako prića. U snovima se, dogadaju i
gore stvari. Ali ja sam u glavi Hosio nesto drugo, po-
rcđ groznice.
galiji sam dobro naućio da brojim buve (ne samo
da ih hvatam, vec i đa ih sabiram i oduzimam, jednom rcći
statistika). l ’arlan zanat, nnida se nc bi rcklo, koji pred
stavlja pravu tehniku, hteo sam time da se poslužim!
/.a Amerikance tnože da kalc ko Ita hoće, aii za rehmku
su strućnjaci. Dapalee se njima moj naćin brojanja buva
do izbezumljenja, bio saiti unapred siguran. Po mom mi-
šljenju, to nije. moglo da omane.
Haš sam hreo da im ponudim svoje usluge, kad eto
ti — narediše nasoj galiji da odc u karantin u suscdni dbk
u zaklonu, na puskomrt od izdvojeiiog seoeeta u dnu
mirnog zaliva, na dvc milje istoćno od Njujoika,
I tu smo svi bili na posmatranju nedeljama i ncdc-
ljama, tc ustalismo nove navike. Takrj sc svakc vcčcri
posle jcla od brođa odvajao ćamac s četuru, koja jc išia
po vodu u Selo. Trebalo je da se u nju ubacim da bih
postigao svoj cilj.
Drugari su dobro 2nali šra bih ja da posrignem, ali
njih pustolovinc nisu priviačilc. »Lud jeste«, govorili
su, »ali nije opasan«. Na Injmtkmji Kmthiti klopa je bila
pristojna, drugare su pomalo tabali, ali ne suviše, sve u
svemu nije bilo loše. Bilo jc to prosečno šljakanje. A o.sim
roga vrhunska prednosi — nikoga sa galijc nisu otpušfa-
li, čak im je Kralj obećao da će, kad budu imah šezdeset
i dve godinc, dobiti nekakvu malu penziju. Bili su srećni
'zbog te perspektive, davala im jc mogućnost sanjarenja,
a nedeljom, da bi se osetiLi slobodni, igrali su sc giasanja,
Nčđeljama, dqk su nas držah u karantinu, rikali su

8g
svi zajedno u potpaiublju, tukli su se, jahaH se uzajamno
takođe. Najzad, ono što im nije daio da beže sa mnom
biio je, pre svega, to što nisu hteLi ni da čuju za Ameriku,
ćiji sam ja bio obožavaiac. Svako ima svoje nemani, za
njih je Amerika bila crna neman. Čak su pokušavali da
mi je potpuno ogade. Uzalud sam govorio da ja imam
poznanika u toj zemlji, moju malu Loiu, između ostalih,
koja je sad sigurno već bila vrlo bogata, a po svoj prilici
i Robinsona, jer taj je sigurno već sebi obezbedio mesto
u poslovnom svetu, ali oni nisu popuštali u svojoj odvrat-
nosti prema Sjedinjenim Državama, svom gađenju i
svojoj mržnji: »Uvek ćeš biti udaren!« govorili su mi.
Jednog dana sam pošao kao da ću s njima na seosku česmu
i onda sam im rekao da se ne vraćam na galiju. Zdravo!
Bili su to, u stvari, dobri momci, dobri radnici, i
opet su mi rekli da nikako ne odobravaju to moje, ali
mi ipak žele hrabrosti, mnogo sreće i zadovoljstva, uz
to, ali na svoj način: »Idi!« rekli su mi. »Idi! Ali opet
te opominjemo! Tražiš ono što nije za vašljivca kao što
si ti! Od groznice si se šašnuo! Vratićeš se iz te tvoje Ame-
rike u gorem stanju od nas. Tvoje će te želje upropastiti.
Hoćeš da učiš? Znaš već isuviše za čoveka tvog polo-
žaja!«
Uzalud sam im odgovarao da imam prijatelje ovde
koji me čekaju. Mucao sam.
— Prijatelje? — iščudavaJi su se oni — prijatelje?
Baš njih boli štikla za tebe, te tvoje prijatelje! Odavno
su te već zaboravili tvoji prijatelji.
— Ali ja hoću da vidim Amerikance! — uzalud sam
uporno govorio. — A čak su im i žene kakvih nigde nema!
— Ma vrati se s nama, zvekane — odvraćali su mi.
— Nemaš za šta da ideš, kaže ti se! Razbolećeš se još gore !
Odmah ćemo mi da ti kažemo ko su Amerikanđ! Ili su
siini milionari, ili su poslednje mrcine — sredine nema.
Milionare sigurno nećeš ni videti takav kakav si sad. A
mrcine, u to budi siguran, i te kako ćeš ždrati. Za to se
ne sekiraj! I nećeš morati dugo da čekaŠ na to.

19 0
 Eto kako su sa mnom drugari postupali. Najzad su
me izbezumili svi ti promašeni zavrnuti tipovi, neljudi.
»Gubite se svi«, odgovorio sam, »od pakosti ste zabala-
vili, to je sve. Da li ću da crknem od Amerikanaca, vi-
dećemo. Ali sigurno je da svi vi, koliko god vas ima,
nosite krastavac među nogama, pa i taj je već ugnjio!«
Zapušio sam im usta! Baš mi je bilo milo!
Pošto i' već padao mrak, zviznuše im sa galije, Po-
čeli su složno da veslaju, svi sem jednog — mene. Sa-
čekao sam i kad se više nisu nimalo čuli, odbrojao sam do
sto, a onda sam potrčao koliko me noge nose ka selu,
Ljupko mestašce bilo je to selo, lepo osvetljeno, drvene
kuće koje čekaju da se neko njima posluži, raspoređene
levo i desno od kapele, j tu je vladala tišina, samo je mene
obuzimala drhtavica, malarija, a i strah. Tu i tamo sreo
bih ponekog mornara iz garnizona, koje izgleda nije
bilo mnogo briga, i decu, pa jednu devojčicu slatke njuški-
ce: Amerika! Stigao sam! Pravo je zadovoljstvo gledati
sve to posle toliko crnih pustolovina. To kao da vraća
plodove životu. Upao sam u jeđno selo koje ne sluii
ničemu. Mali garnizon, porodice pomoraca održavale
su ga u dobrom stanju sa svom opremom za slučaj da
nekakva crna kuga stigne brodom kao što je naš i zapreti
glavnoj Iuci.
Onda bi u ovim zgradama pomorili što je moguće
više stranaca, da se oni drugi u gradu ne zaraze ničim.
Čak su imali i pripremljeno groblje u blizini, s cvećem
zasađenim svuda. Cekali su. Već šezdeset godina su Če-
kali, ništa drugo nisu radili, samo su čekali.
PronaŠao sam malu praznu kolibu, uvukao se i odmah
zaspao, a ujutru su uličice bile pune mornara, lako obu-
čenih, u redovima i sloški, vredelo je to videti, mahali
su metlama i pljuskali kofama oko mog utočišta i po svim
raskršćima ovog teorijskog sela. Uzalud sam se trudio
da budem ravnodušan, toliko sam bio glađan, da sam se
uprkos svemu približio mestu gde je mirisalo na kuhinju.
Tu su me primetili, uhvatili i prikleštili između dva

IQI
voda rešena đa utvrde moj identitet. Odmah bi reči o
tome da me zviznu u vodu. Kad me najkraćim putem
dovedoše pred Direktora karantina, nisam blistao hrabroš-
ću i, mada sam stekao nešto drskosti u stalnoj borbi,
osećao sam se suviše natopljen groznicom da bih se upustio
u neku blistavu improvizaciju. Podizao sam sam sebi mo-
ral, ali odziv je bio slab.
Bolje je bilo pasti u nesvest. To mi se i desilo. U nje-
govoj kancelariji, gde sam došao kasnije svesti, nekoliko
gospođa u svetiim haljinama smenile su muškarce oko
mene. One počeše da me ispituju, neodređeno i blago-
naklono, i ja sam bio potpuno zadovoljan tim sasluša-
njem. Ali nijedna blagost na svetu ne može da potraje,
i već sutradan Ijudi počeše opet da mi govore o zatvoru.
Iskoristih priliku da im pomenem ono s buvama, tek
onako uz put... Da umem da ih hvatam... Da ih brojim...
Da sam za to stručan i da te parazite grupišem statistički.
Lepo sam video da ih moj stav interesuje, da moji čuvari
nisu ravnodušni. Slušali su me. Ali da li su mi verovali,
e, to je već drugo pitanje.
Najzad se pojavi komandant stanice glavom... Zvao
se »Sardžon dženeral«, što bi bilo lepo ime za ribu. On
se pokaza kao prostak, ali odlučniji od ostalih. »Šta vi
to pričate, mladiću«, rcče on, »da znate da brojite buve!
Ha, ha!« Računao je da će tim zalagivanjem da me zbuni.
Ali ja mu iz mesta iznesoh kratko izlaganje koje sam pri-
premio. »Ja verujem u prebrojavanje buva! To je jedan
faktor civilizacije, jer je prebrojavanje osnova dragoce-
nih statističkih podataka... Napredna zemlja mora znati
broj svojih buva, i to po kategorijama pola, doba starosti,
godina i godišftjih doba...«
— Hajde! Hajde! Dosta priče, mladiću — preseče
me on. — Bilo je ovde i pre vas momaka iz Evrope koji
su nam pričali takve bajke, ali u suštini sve su to bili anar-
histi, kao i ostali, gori od ostalih. Više čak ni u Anarhiju
nisu verovali! Dosta hvalisanja!... Sutra ćemo vas pro-
veriti na emigrantima preko puta na Elis Ajlendu u

192
odeljenju tuševa. Moj pomoćnik mister Misčif, inače
major, reći će mi tia li lažete. Već dva meseca mister Misčif
mi traži jednog saradnika »brojača buva«. Ići ćete k njemu
na probu. Voljno! Ako ste nas slagali, bacićemo vas u
vodu! Nalevokrug! I čuvajte se!
Umeo sam da se okrenem pred ovom američkom
vlašću kao što sam se okretao pred tolikim drugim vlasti-
ma, pokazujući im prvo ud a potom zadnjicu, napraviv
hitro polukrug uz vojnički pozdrav.
Smislio sam da je ovo sa statistikom bilo isto toiiko
vaijano sredstvo koliko i bilo koje drugo da se prihližim
Njujorku. Već sutra me Misčif, gorepomenuti major,
ukratko uputi u posao. Bio je to čovek debeo i žut, i ne
može biti kratkovidiji, a uz to je još nosio ogromne za-
tamnjene naočare. Mora da me je prepoznavao kao što
divlje zveri prepoznaju svoj plen, po opštem utisku, jer
su mu pojedinosti bile nedostupne s takvim naočarima.
Dogovorismo se bez problema za posao, i čak mislim
da je pred kraj moje prakse taj Misčif imao mnogo simpa-
tija za mene. Ne videti se već je dobar razlog za simpatiju,
a posebno ga je moj izvanredan način hvatanja buva odu-
ševljavao. Nije mi bilo para u celom odeljenju za trpanje
u kutiju i onih najtvrdokornijih, punih keratina najnestrp-
Ijivijih, bio sam u stanju da im odredim pol još dok su na
emigrantu. Bio je to izvanredan posao, to mogu da kažem...
Misčif se najzad potpuno oslanjao na moju spretnost.
Uveče bi me od silnog tucanja buva boleo i palac i
kažiprst, a još mi je ostajalo ono najvažnije, da unesem u
spiskove dnevno stanje po vrstama: buve iz Poljske s jedne
strane, iz Jugoslavije... iz Španije... krpelji s Krima...
šugavac iz Perua... Sve što skriveno putuje i ujeda ovo
čovečanstvo u rasulu dolazilo je meni pod nokat. Biio
je to delo, kao što se vidi, monumentalno i istovremeno
krajnje precizno. Zbirove su svodili u Njujorku, u po-
sebnoj službi opremljenoj električnim buvoračunarima.
Svakog jutra je mali karantinski remorker prelazio zaliv

i93
po širini, noseći naše rezultate tamo na obraćun ili pro-
veru.
Tako je prolazio dan za danom, zdravlje mi se polako
vraćalo, ali kako su se u ovoj udobnosti gubili bunilo
i groznica, tako me je obuzimaJa želja za pustoJovinama
i novim nesmotrenostima, i to neodoljivo. S tempera-
turom od 370 sve izgleda obično.
Mogao sam, međudm, tu da ostanem beskonačno,
miran, na dobroj hrani stanice, utoliko pre što je ćerka
majora Misčifa, da napomenem, blistava u svojoj pet-
naestoj godini, posle pet časova dolazila da pred prozo-
rima naše kancelarije igra tenis u vrlo kratkoj suknjici.
fletko sam viđao lepše noge, još pomalo dečačke, ali već
nežnije, lepota puti u pupoljku. Pravi poziv na sreću, da
urlaš od radosti pred obećanjem. Mladi zastavnici je nisu
ispuštali ni trenutka.
Oni nisu morali, mangupi, da se kao ja pravdaju
nekim korisnim poslom! Nisam gubio nijednu pojedi-
nost njihovog obletanja oko mog idola. Bledeo sam od
besa po nekoliko puta na dan. Pomislih da bih noću možda
i ja mogao da prođem kao mornar. Gajio sam tu nadu,
kad se jedne subote dvadeset i treće nedelje događaji sru-
čiše. Drugar zadužen da nosi statistiku, inače jermenin,
iznenada bi proizveden za brojača buva na Aljasci, buva
na psima istraživača.
Bilo je to baš lepo unapređenje, i on je, uostalom,
bio oduševljen. Psi su neophodni. Lepo ih neguju. A za
emigrante niko i ne mari. Uvek ih ima suviše.
Kako sad nismo viŠe imali čoveka pri rUci da nosi
rezultate u Njujork, nisu mnogo oklevali da odrede mene.
Misčif, moj gazda, rukova se sa mnom na rastanku, pre-
poručujući mi da budem vrlo pristojan i pametan u gradu.
Bio je to poslednji savet tog čestkog čoveka i, ako me je
ikad i video, to mu je bilo poslednje, jer me posle toga
nikad više nije video. Čim smo pristali uz kej, linu kiša
na nas, probi mi kaput i izli se na statistike, koje mi se
istopiše u rukama. Nekoliko sam ipak sačuvao, kao de-

19 4
beli štit koji mi viri iz đžepa, da bih koliko-toliko ličio na
poslovnog čoveka u Sitiju, i požurih pun zebnje i uzbu-
denja ka novim doživljajima,
Kad digoh glavu prema zidinama uhvati me vrto-
glavica naopačke, od zaista bezbrojnih prozora, toliko
jednakih da je čoveku muka.
Slabo odeven, pohitao sam, sav prozebao, do naj-
mračnijeg prolaza kroz tu džinovsku fasadu, u nadi da
će me prolaznici jedva primećivati u gomili. Suvišna
stidljivost. Nisam imao čega da se plašim. U ulici koju
sam izabrao, zaista najužoj od svih, nimalo široj od pove-
čeg potokrf kod nas i dobrano prljavoj u dnu, vrlo vlažnoj
i punoj mraka, već je išlo toliko đrugih Ijudi, malih i
velikih, da me povukoše sa sobom kao senku. Kao i ja,
išli su ka gradu, na posao verovatno, oborena nosa. Bili
su to siromasi odasvud.
 Kao cia znam kuda ću, ja kao opet izabrah i promenih
pravac, skrenuo sam desno u drugu ulicu, bolje osvetlje-
nu, zvala se »Brodvej«. Ime sam pročitao na tabli. Visoko
iznad poslednjih spratova, gore, bilo je još dnevne svet-
losti, t galebova, i komada neba. A mi smo išli kroz donju
svetlost, bolesnu kao ona u džungli i tako sivu da je ispu-
njavala ulicu kao gruba mešavina prljavog pamuka.
Bila je kao tužna rana ova ulica bez kraja, s nama na
dnu, Ijudskom maticom od ivice do ivice, od jedne do
druge muke, prema nekom kraju koji se nikad ne vidi,
kraju svih ulica na svetu.
Kola nisu prolazila, samo ljudi, i opet ljudi.
Bila je to skupocena četvrt, kako su mi objasnili
kasnije, četvrt zlata! Menhetn. Ulazi se samo peške, kao
u crkvu. Danas je to srce svetske banke. A ima ljudi ko-
ji pljuju na zemlju u hodu. Treba biti drzak!
Četvrt puna zlata, pravo čudo, a čudo se čak i čuje
kroz vrata, uz šum šuštanja dolara. Dolara tako lakog
kao pravi Sveti Duh, dragocenijeg od krvi.
Ipak sam naŠao vremena da odem i vidim ih, i čak
sam ušao da razgovaram sa službenicima koji čuvaju
gotovinu. Tužni su i slabo plaćeni.
Kad vernici ulaze u svoju Banku, nemojte misliti
da mogu da se posluže kako im padne na pamet. Ni go-
vora! Obraćaju se Dolaru šapućući kroz rešetku, ispove-

19 6
daju se, eto. Nema mnogo larme, osvetljenje je prigu-
šeno, majušno prozorče među lukovima, to je sve. Ne
gutaju naforu, već je stavljaju na srce. Nisam mogao dugo
da ostanem da bih im se divio. Morao sam da pođem za
Ijudima ulicom između vrlo glatkih zidova.
Odjednom se naša ulica proširila kao jaruga koja
se uliva u jezero svetlosti. Našli smo se pred velikom
barom mutne dnevne svetlosti pritešnjenom čudoviŠtima
i čudovišnim kućama. Usred tog proplanka paviljon
poljskog izgieda uokviren kržljavim travnjacima.
Upitah nekolicinu suseda u gomili kakva je to zgrada
što je gledamo, ali većina se pravila da ne čuje. Nisu imali
vremena za gubljenje. Neki omiadinac, koji je prolazio
u blizini, ipak pristade da mi objasni: bila je to Opština,
stari spomenik iz kolonijalnog doba, upozori me on,
istorijska znamenitost... koju su tu ostavili... Ivica ove
oaze ličila je na park s klupama, i čak je bilo prijatno gle-
dati Opštinu sedeći. Skoro ničeg drugog nije bilo da se
vidi u času kad sam ja stigao,
Čekao sam dobar čas na istom mestu, a onda iz tog
polumraka, iz te gomile u pokretu, neujednačene, su-
morne, oko podne izbi iznenada lavina neporecivo, apso-
lutno lepih žena.
Kakvo otkriće! Kakva Amerika! Kakvo oduševlje-
nje! Sećanje na Lolu! Njen primer me nije prevario!
Bilo je istina!
Došao sam do srca mog hodočašća. I da nisam isto-
vremeno patio od stainih opomena praznog trbuha, po-
mislio bih da sam dospeo do jednog od onih trenutaka
natprirodnog estetskog otkrovenja lepote, koju sam otkri-
vao neprestano. Uz malo poverenja i udobnosti očarala
bi me u mom prizemnom ljudskom stanju. U stvari,
nedostajao mi je samo jeđan sendvič da poverujem u
čudo. Ali kako mi je taj sendvič nedostajao!
Međutim, koliko Ijupke gipkosti! Koliko nevero-
vatne tananosti! Kakve nove harmonije! Neverovatne
smelosti! Uspešno ostvarene hrabrosti! I sva moguća

i97
obećanja stasa i lica svih tih plavuša! I crnki! I riđokosih!
I kad je izgledalo da ih ne može biti više, još su nailazile!
Možda se ovo, pomislih, ponavlja Grčka? Došao sam u
pravi čas!
Utoliko su mi se činile božanstvenije Što, izgleda,
uopšte nisu primećivale da postojim, ja, tu, pored njih,
na klupi, sav zaluđen, balaveći od erotsko-mističnog
divljenja, i od glađi, treba priznati. Da se može iz kože
da izađe, ja bih izašao baš u tom Času, jednom za svagda.
Ništa me više u njoj nije zađržavalo.
Mogle su da me odvedu, da me sublimišu, ove ne-
verovatne prodavačice i službenice, samo rukom da mahnu,
jednu reč da kažu, i istog časa bih prešao potpuno u svet
Sna, ali one su, verovatno, imale dtuga posla.
Jedan čas, dva časa protekoše tako u zaprepašćenju.
Ničemu se više nisam nadao.
Ali tu su i creva. Da li ste već videli na seiu kod nas
kako podvaljuju skitnici? Stari novčanik napune trulim
crevima pileta. Eh, i čovek vam je, velim, to isto, samo
veće i pokretno i proždrljivo, a u njemu — san.
Trebalo je ozbiljno razmisliti i ne načinjati odmah
moju malu zalihu novca. Nisam ga imao mnogo. Čak
nisam smeo ni da ga prebrojim. Uostalom, nisam ni mogao:
video sam dvostruko. Samo sam osečao bojažljive novča-
nice u tankom svežnju kroz tkaninu, tik uz mene u džepu
s mojim nikakvim statistikama.
I Ijudi su tuda prolazili, naročito mladi, s licima kao
od ružičastog drveta, suhog i jednoličnog pogleda i s vi-
licama koje čovek nije mogao da smatra običnim, tako
širokim i grubitn... Najzad, možda njihove žene vole
takve vilice. Polovi kao da su išli svaki na svoju stranu
ulicom. Žene su gledale samo izloge radnji, obuzete je-
dino privlačnošću torbica, šalova, svilenih sitnica, izlo-
ženih, i to samo poneka, u svakom izlogu, ali na određen
i neopoziv način. Nije bilo mnogo starih u toj masi. Malo
je bilo parova. Nikom nije izgleđalo čudno što sam ja
tu, sam, već satima na toj klupi, i gledam svet kako pro-
lazi. Ipak, u jednom trenutku, policajac na sredini ulice,
postavljen kao mastionica, poče da podozreva da imam
čudne namere. Bilo je to očigledno.
Ma gde se čovek našao, čim na sebe privuče pažnju
vlasti, najbolje je da nestane, i to hitro. Nikakvih objašnje-
nja. U ponor! — rekoh sam sebi.
Baš kraj moje klupe bila je rupa, široka, na samom
pločniku, kao metro kod nas. Ova mi se rupa učini bo-
gomdana, jer je bila prostrana, sa stepeništem od ruži-
častog mermera. Video sam več toliko Ijudi kako u njoj
nestaju ili iz nje izlaze. U tom podzemlju obavljali su
svoje fiziološke potrebe. Odmah mi bi jasno. I prostorija
gde se to obavljalo bila je od mermera. Kao neki bazen,
samo bez vode, odvratan bazen ispunjen jedino umiru-
ćom svetlošc'u koja se cediJa na raskopčane ljude, uto-
nule u svoj vonj i pocrvenele, jer onu svoju prljavu stvar
guraju svima pod nos uz divljačke Šumove.
Među muškarcima, tako neusiljeno, uz smeh svih
prisutnih, pljuštala su medusobna ohrabrivanja kao na
fudbalu. Prvo bi po dolasku skinuli sako, kao da če da
iskušavaju snagu. U stvari, raskomotili bi se, bio je to
obred.
I dobro raskomoćeni, podrigujući i, što je još gore,
mašući rukama kao u dvoriŠtu ludnice, smeštali bi se u
fekalnu pećinu. Oni što su prisđzali morali su da odgo-
varaju na hiljadu odvratnih šala dok silaze stepenicama
sa ulice, a ipak su svi izgledali očarani.
Koliko su se gore na pločniku ljudi ponašali pri-
stojno, strogo, čak tužno, toliko ih je perspektiva pražnje-
nja buraga u bučnom društvu, izgleda, oslobađala i u
dubini radovala.
Vrata klozeta, sva umazana, visila su iščupana iz
ležišta, Iz jednog se odeljenja u đrugo prelazilo da se
pročaska, oni koji su čekali slobodno mesto pušili su de-
bele cigare tapšući po ramenu onoga koji je obavljao
posao, a on, uporan, zgrčena lica, držao bi glavu rukama.
Mnogi su glasno stenjali kao ranjenici i porodilje. Tima

19 9
što pate od zatvora ostali su pretili neverovatnim mu-
čenjima.
Kad bi pljusak vode najavio upražnjeno mesto,
larma bi se udvostručila oko upražnjene ćelije, a za ulazak
se često okretala giava ili pismo. Čim se novine pročitaju,
mada su bile debeie kao jastučid, odmah bi ih rasparčao
čopor rektalnih trudbenika. Likove je bilo teško razaznati
zbog dima. Nisam se usuđivao da im bliže priđem zbog
mirisa.
Ovakva suprotnost je zaista mogla da zbuni stranca.
Sva ta raspojasanost, ogromna crevna prisnost, a na
ulici savršena strogost! Bio sam zapanjen.
Vratih se na dnevnu svetlost istim stepenicama, da
se odmorim na istoj klupi. Opšta raspuštenost varenja i
prostate. Otkriće veselog komunizma u sranju. Ostavio
sam neka sam za sebe stoji svaki zbunjujući vid tog do-
življaja. Nisam imao snage da ih analiziram niti da pravim
sintezu. Želeo sam bezuslovno da spavam. Slatko i retko
bezumlje!
Uključih se, dakle, u reku prolaznika koji su se upu-
tili jednom od bočnih ulica, a kretali smo se s prekidima
zbog radnji, jer je svaki izlog cepao masu. Tu su vrata
nekog hotela izazivala veliki vrtlog. Velika vrata na okre-
tanje ispljuvavala su ljude na pločnik, a mene usisaše u
suprotnom smem i ubaciše u veliki hol.
Prva čudna stvar... Trebalo je sve pogoditi, zamisliti
veličanstvenost zgrade, veličinu njenih razmera, jer se
sve odigravaio pri tako zasenjenim svetiljkama, da je
očima trebalo vremena da se priviknu.
Mnogo je u tom polumraku bilo mladih žena, uto-
nulih u duboke fotelje kao u skupocene kutije. Pažljivi
Ijudi unaokolo ćutke su prolazili tamo-amo na odstoja-
nju od njih, radoznali i bojažljivi, daleko od prekrštenih
nogu i visoko otkrivenih divota u svili. Činilo mi se da
ova čudesna stvorenja tu čekaju vrlo ozbiljne i vrlo skupe
događaje. Očigledno nisu mislile na mene. Stoga sam i

zoo
ja prošao duž dugog opipljivog iskušenja sasvim ne-
upadljivo.
Kako je tih biistavih lepotica zađignutih sukanja
bilo stotinak u jednom jedinom redu fotelja, do prijemnog
pulta sam stigao ophrvan sanjarijama, jer je kolićina le-
pote bila suviše jaka za moju prirodu, te sam se teturao.
Za pultom mi zaiizani službenik žestoko ponudi
sobu. Odlučih se za najmanju u hotelu. U tom času jedva
da sam imao pedesetak dolara, skoro nijeđnu ideju i ni-
malo pouzdanja.
Nadao sam se da će mi portir dati zaista najmanju
sobu u Americi, jer je njegov hotel Nasmejarti Kalvin
reklamiran na plakatama kao najbolje opremljen među
najraskošnijim hotelima kontinenta.
Iznad mene beskraj nameštenih apartmana. A u
neposrednoj blizini, u foteljama, poziv na silovanje u
seriji. Kakvi ponori! Kakve opasnosti! Znači li to da
estetskom mučenju siromaha nema kraja? Da je još upor-
nije od gladi? Ali nije bilo vremena da mu se podlegne,
hitri ljudi na recepciji već su mi dali ključ, težak da ga
jedva u ruci držiš. Nisam više smeo da se maknem.
Okretan dečkić, obučen kao vrlo mlad btigadni
general, izbi iz mraka preda me; zapovednik bez pogo-
vora. Zalizani službenik pritisnu triput metalno zvonce,
a moj dečkić poće da zviždi. Terali su me. Odlazak. Po-
hitasmo.
Najpre smo hodnikom gospođskog izgleda išli mračni
i odlučni kao podzemna železnica. On je vodio, dečkić.
Ugao, zaokret, pa još jedan. Bez zastoja. Izvijugasmo
malo svoj trag. Nešto prođe. Lift, Podizanje. Tu smo?
Ne. Opet hodnik. Još mračniji, čini mi se, svuda po zi-
dovima obloga od abonosa. Nemam vremena da za-
gledam. Mali zviždi, nosi moj krhki kofer. Ništa ne smem
da ga pitam. Treba samo ići, to uviđam. U pomrčini tu
i tamo u prolazu crvena i zelena sijalica seje zapovesti.
Duge zlatne linije obeležavaju vrata. Ođavno smo prešli
brojeve 1 800, pa 5000, a i dalje idemo nošeni nepobedivom

201
sudbinom. Mali vodič sa širitima išao je za nečim nezna-
nim po mraku, kao za urođenim nagonom. Kao da ga
ništa u ovoj pećini nije moglo da zbuni. Njegovo je zvižda-
nje dobijalo tužan prizvuk kad smo prošli kraj jednog
crnca i sobarice, rakođe crne. T o je sve.
U naporu da ga stignem izgubio sam duž ovih jedno-
ličnih hodnika i ono malo samopouzdanja što mi je ostalo
pri bekstvu iz Karantina. Raspadao sam se kao što se na
moje oči raspadala moja koliba na afričkom vetru pod
slapovima mlake vode. Ovde sam se borio, što se mene
tiče, s bujicom nepoznatih utisaka. Nastupi trenutak kad
se tzmeđu dva soja čovečanstva koprcaš u prazno.
Odjednom se đečkić, bez upozorenja, okrete u mestu.
Stigli smo. Udarih se o vrata, bila je to moja soba, veiika
kutija sa zidovima od abonosa. Samo malo svetlosti na
stolu okružavalo je bojažljivu zelenkastu lampu. »Di-
rektor hotela Nasmejani Kalvin upozorava putnika đa mu
je njegovo prijateljstvo obezbeđeno i da će se on, Di-
rektor, lično starati da putnika održi u vedrom raspolo-
ženju za sve vreme njegovog boravka u Njujorku«. Či-
tanje ovog upozorenja, stavljenog na vidno mesto, dopri-
nelo je, ukoliko je to još bilo moguće, mom mračnom
raspoioženju.
Kad ostadoh sam bilo je još gore. Čitava ta Amerika
me je mučila, postavljaia mi ogromna pitanja i izazivala
gadna predosećanja, tu, u toj sobi.
U krevetu, uznemiren, pokušavao sam za početak
da se priviknem na poiumrak ovog zatvora. Povremena
grmJjavina potresala je zidine na strani prozora. Prolazio
je metro iznad zgrađa. Izbijao je preko puta između đve
uiice kao topovska granata, prepun drhtavog i samle-
venog mesa, tutnjao isprekidano kroz ovaj ludi grad
od četvrti do četvrti. Videlo se kako se tamo trese iznad
šume gvozdenih udova, čiji bi odjek od2vanjao odbija-
jući se od zidine do zidine još dugo, pošto je protutnjao
sa sto na čas. U toj obamrlosti dođe i vreme večere, a
potom i vreme spavanja.

202
 Najviše me je zapanjio ovaj pobesneli metro. S one
strane maiog dvorišta, dubokog kao bunar, zid osvetii
prvo jedan, pa potom drugi prozor, a zatim na desetine
prozora. Mogao sam da vidim šta se dešava u nekim od
tih soba. Bračni parovi su odiaziJi na spavanje. Izgiedali
su isto onako pregaženi kao Ijudi u nas, i ovi Amerikanci,
posie svog uspravnog dana. U žena su butine bile vrio
blede i vrlo pune, bar one koje sam ja mogao da vidim.
Većina ijudi se brijala pušeći cigaru pred spavanje.
U krevetu bi prvo skinuli naočare i izvadili veštačku
vilicu, stavljajući je u čašu vode na vidno mesto, Izgleda
da ljudi i žene nisu razgovarali među sobom, kao ni na
ulici. Reklo bi se, krupne, poslušne životinje, navikie da
se dosađuju. Sve u svemu, video sam samo dva para da
pri osvetljenju rade stvari koje sam očekivao, pa i oni
bez ikakvog žara. Druge su žene jele bombone u krevetu
čekajući da muž završi brijanje. A onda su svi gasiii.
Tužno je gleđati Jjude kad ležu, lepo se vidi da ih je
baš briga što stvari idu kako bilo, lepo se vidi da ne po-
kušavaju da shvate zašto smo na ovom svetu. To im je
svejedno. Spavaju kako bilo, naduti, učaureni kao škoijke,
nimaio osetljivi. BiJi Amerikanci iii ne, savest im je uvek
mirna.
A ja sam video toliko nerazumljivih stvari, da nisam
mogao biti zadovoljan! lsuviše sam znao, i nisam znao
dovoljno. Treba izaći, pomislih, treba opet izaći. Možda
ćeš sresti Robinsona. Bila je to sumanuta misao, oči-
gledno, ali sam se za nju uhvatio kao za povod da opet
izađem, utoliko pre što sam se uzalud okretao i prevrtao
u malom krevetu, nikako da uhvatim ni krajičak sna, U
takvim siučajevima čak ni masturbađja ne donosi ni
utehu ni razonodu. I onda eto ti pravog očajanja.
Najgore je što se čovek onda pita kako će sutra da
smogne snage da radi ono što i juče, šro već radi toJiko
dugo, i gde da nade snage za giupe pokušaje, za hiljadu
pianova koji ničemu ne vode, za poduhvate koji se uvek
izjalove, a sve to samo da bi se još jednom osvedočio da

203
je sudbina nesavladljiva, da svake večeri mora da sklizne
do podnožja zida, pritisnut strahom od sutrašnjice, sve
neizvesnije i sve mračnije.
A možda svemu doprinose i godine, podmuklo nam
preteći najcrnjim. Nema više u čoveku đovoljno muzike
da bi mu život zaigrao, eto. Sva je miađost već otišla, da
umre na kraju sveta, u tišini istine. A kuda poći, pitam ja
vas, kad čovek više u sebi ne nosi dovoijnu količinu lu-
dosti? Istina je agonija bez kraja. Istina ovoga sveta je
smrt. Treba izabrati, umreti ili lagati. Ja nikad nisam mogao
da se ubijem.
Najbolje je ipak bilo izaći na ulicu — malo samo-
ubistvo. Svako ima svoju malu darovitost, svoj način
da osvoji san i klopu. Morao sam da spavam, kako bih
smogao snage da sutra zarađim svoj hleb. Da povratim
onoliko životnosti koliko je potrebno da sutra nađem
neki posao, a sad da odmah uđem u nepoznatu oblast
sna. Nemojte misliti da je lako zaspati kad čovek počne
u sve da sumnja, naročito zbog sveg onog straha koji su
u vas utisnuli.
Obukao sam se i nekako dospeo do lifta, ali malo
ošamućen. Još je trebalo đa prođem kroz hol ispred novih
redova novih zagonetnih lepotica tako privlačnih nogu,
a lica tako nežnih i strogih. Jednom reči, boginje, bo-
ginje koje vrebaju mušteriju. Mogli smo da pokušamo
da se sporazumemo. Ali sam se plašio da me ne uhapse.
Komplikacija. Skoro sve želje siromaha kažnjavaju se
zatvorom. I opet me ščepa ulica. Samo gomila nije bila
ona ista ođ maločas. Ova je pokazivala malo više smelosti,
vrijući duž pločnika, kao da je sad ova masa stigla u manje
neplodnu zemlju, u zemlju zabave, večernju' zemlju.
Ljudi su išli ka svetiljkama koje su Iebdele u mračnoj
daljini, Šarene i pokretne zmije. Slivali su se iz svih okolnih
ulica. Koliko li to dolara predstavlja, pomislih, ovakva
gomila, i to samo u vidu maramica, na primer, i svilenih
čarapa. IU samo cigareta. I kad pomislim da, eto, mogu
da se šetam usred tog novca, a to mi ne donosi ni pare,

204
čak ni koliko za jelo. Strašno je kađ čovek satno na to
pomisli, koliko su Ijudi zatvoreni jedni prema drugima,
gore od kuća.
I ja sam se vukao ka svetiosti: bioskop, pa još jedan
kraj njega, pa još jedan, i tako duž cele ulice. Gubili smo
dobar deo gomile pređ svakim od njih. Izabrao sam i ja
bioskop, onaj gde su na fotografijama bile žene u kombi-
nezonu, i sa kakvim butinama, gospodo! Teškim! Širo-
kim! Ođređenim! A iznad: Ijupka glavica, sušta suprot-
nost, nežna, krhka, kao olovkom iscrtana, bez potrebe
za doterivanjem, savršena, nigde jedna nemarnost, nigde
jedna greška, savršena, kažem vam, Ijupka, a istovre-
meno čvrsta i sažeta. Sve ono što život može da razvije
kao najvecu opasnost, pravu zamku lepote, otkrivanje
svih mogućih dubokih i božanstvenih skladova.
U tom je bioskopu bilo prijatno, udobno i toplo.
Velike a nežne orgulje, kao u bazilici, samo bazilici koja
se greje, orgulje kao butine. Nijedan izgubljen trenutak.
Utoneš odmah potpuno u mlako praštanje. Samo se opustiŠ
i već poveruješ da se svet ipak najzad priklonio samilosti.
Skoro da u nju utoneš.
A onda se snovi penju iz mtaka i plamte u snovi-
đenju pokretne svetlosti. Nije ni sasvim živo ono što se
dešava na platnu, a ostaje u njemu veliki mutan prostor
za siromahe, za snove i za mrtve. Treba požuriti i nasititi
se snova, da bi se probilo kroz život koji vas čeka napolju,
na izlazu iz bioskopa, da bi se trajalo koji dan duže u su-
rovom svem stvari i Ijudi. Među snovima biraš onaj
koji ti najbolje greje dušu. Za mene su, priznajem, to
bili oni golicavi, jedna plavuša koja je imala zaista ne-
zaboravna »pluća« i vrat smatrala je za potrebno da razbije
tišinu ekrana pesmom gde je bilo reći o njenoj usamije-
nosti. Da zaplačeš s njom zajedno!
To je ono što vredi! Kako vas to podigne! Posle
toga ću, predosećao sam, imati za bar dva čitava dana
hrabrosti u mišićima. Nisam ni sačekao da upaie svetlost
u dvorani. Bio sam spreman na odlučno zalaženje u dubok

Z05
san, sad kad sam pokusao malo od ovog božanstvenog
zanosa duše.
Po povratku u hotel Nasmejani Kalvin, mada sam ga
pozdravio, portir se ne potrudi da mi poželi laku noć,
kao što je običaj u nas, ali sad me je baš bilo briga za prezir
portira. Snažan unutrašnji život dovoljan je sam sebi i
istopio bi sloj polarnog leda od dvadeset godina, Tako
je to.
U sobi tek što sam sklopio oči, a plavuša iz bioskopa
dode da mi otpeva, odmah i samo za mene, celu pesmu
o svojoj tuzi. Pomogao sam joj da me uspava i u tome sam
dosta dobro uspeo... Nisam više bio sasvim sam... Ne
mogu sam da spavam...

206
 Da bi se čovek štedljivo hranio u Americi, može da
kupi toplu lepinjicu s kobasicom unutra, to je zgodno,
prodaje se po uglovima sporednih ulica, nije uopšte skupo.
Jesti sa siromasima uopšte mi nije smetalo, razume se,
ali ne viđati ona lepa stvorenja za bogataše, to mi je teško
padalo. Onda više ne vredi ni ždranje.
U Nasmejanom Kalvinu sam još mogao da se po onim
debelim tepisima pravim kao da nekog tražim među lepim
ženama u holu i da se malo pomalo upuštam u njihovu
sumnjivu atmosferu. Razmišljajući, morao sam priznati
da su oni sa Infantkinje Kombite bili u pravu, iskustvo mi
je đokazivalo da su mi sklonosti preuveličane za siromaha.
Nisu pogrešili moji drugari sa galije kad su me izgrdili.
Međutim, hrabrost nikako da mi se vrati. Crpao sam je u
velikim dozama u bioskopu, tu i tamo, ali to je jedva
bilo dovoljno da mi da snage za jednu ili dve šetnje. Ništa
više. U Africi sam spoznao jedan prilično surov vid sa-
moce, ali usamljenost u ovom američkom mravinjaku
dobijaia je još stravičnije oblike.
Uvek me je piašila skoro potpuna praznina u meni,
to što, u stvari, nemam nikakvog ozbiljnog razloga da
postojim. Sad sam bio pred proverenim dokazima sopstve-
nog ništavila. U ovoj sredini, toliko različitoj od one u
kojoj sam ja imao svoje sitne navike, odmah sam se tako
red istopio. Osećao sam se vrlo blizu nepostojanja, jedno-

207
stavno. Tako sam otkrio da čim sa mnom prcstanc da se
govori o bliskim mi stvarima, mene više ništa ne može
da zadrži od zapadanja u neku sivu dosadu, u nekakvo
sladunjavo, užasno propadanje duše. Da ti se zgadi.
Pre no što ću ostaviti i poslednji dolar u ovoj pusto-
lovini još mi je bilo dosađno. I to tako dosadno, da sam
odbijao čak i da razmišljam o najhitnijim neophodnim
merama. Mi smo po prirodi lakomisleni i samo nas razo-
noda sprečava da umremo. Ja sam se, sa svoje strane,
grčevito, s očajničkom straŠću, uhvatio bioskopa.
Izlazeći iz sulude tame svog hotda, pokušao sam još
nekoliko izieta po visokim ulicama u okoiini, kroz blju-
tavi kamevai vrtogiavih zgrada. Zasićenost je u meni
ozbiljno rasla pred prostranstvima fasada, jednoiićnošću
ispunjenom piočnicima, cigiama i gredama u beskraj, i
trgovinama, i opet trgovinama, ovog čira sveta koji prska
pljušteći reklamnim i gnojavim obećanjima, Sto hiijada
lažnih nagvaždanja.
Prošao sam i uličicama prema reci, njihove su razme-
re bile dosta obične, na primer s pločnika gde sam stajao
mogao bih da porazbijam sve prozore na zgradi preko
puta.
Ove su se četvrti kupaie u stainom vonju prženog
jela, a radnje nisu izlagale robu zbog krada. Sve me je to
podsećalo na okolinu moje bolnice u Vilžuifu, čak i deca
krupnih čvornovatih kolena, koja su sedela duž pločnika,
i vergl. Ostao bih rado tu s njima, ali oni me, siromasi,
sigurno ne bi hranili, a ja bih bio stalno zagledan u sve
njih i u njihovu preveliku bedu koja me je plašiia. Stoga
se ipak vratih u otmenu četvrt. »Đubre«, govorio sam
sam sebi, »u tebi u stvari nema vriine!« Treba se pomiriti
s tim da čovek samog sebe upoznaje svakim danom sve
boije, od trenutka kad mu ponestane hrabrosti da sa
sopstvenim cmizdrenjem zavrŠi jednom zasvagda.
Duž obalc Hadsona išao jc tramvaj prctna ccntru
građa, stato vozito se treslo, drhtali su mu i svi točkovi
i bojažljivi kostur, Trebalo mu je više od jednog časa da

108
pređe svoj put, Putnici su se bez nestrpljenja pokoravali
sioženom obredu plaćanja, putem nekakvog mlina za
kafu koji guta sitninu, bio je postavljen na ulazu u vagon.
Kontrolor ih je posmatrao, obučen, kao i u nas, u uni-
formu »zarobljenog balkanskog milicionara«.
Najzađ bi tramvaj stigao. Iscrpljen u povratku s ovih
izleta u narod, prolazio bih ispred neiscrpnog dvostrukog
reda Jeporica u mom tanralovskom holu, i prolazio opet,
uvek pun mašta i želja.
Glad mi je bda takva, da nisam više smeo ruku u
džep da zavučem da bih se u to uverio. Samo da Loli
nije palo na pamet da otputuje baš u ovo vreme! — mislio
sam... A pre svega, da li če hteti da me primi? Hoću li
se očešati za pedeset iii sto dolara, za početak? Oklevao
sam, osećao sam da ću svu hrabrost steći tek pošto se
najzad dobro najedem i ispavam. A pototn, ako mi taj
prvi pokušaj izmamljivanja para uspe, odmah ću poći u
potragu za Robinsonom, to jest odmah pošto ojačam.
O« nije čovek moje vrstc, taj Robinson. Taj je bar bio
odlučan! Hrabar! Taj mora znati veštine i »cake« za Ame-
rikance! Možda zna i način postizanja one sigurnosti, one
mirnoće, koja je meni toliko nedostajala...
Ako se i on iskrcao sa galije, kao što sam ja to za-
mišljao, i tapkao po ovoj obali mnogo pre mene, sigurno
je sad već ovde stvorio sebi američku egzistenciju. Njemu
ravnodušna užurbanost ovih »šalabajzera« sigurno nije
smetala. I ja bih, možda, kad razmislim, mogao da po-
tražim zaposJenje u nekoj od ovih kancelarija, čije sam
uoadljive natpise čitao spolja... Ali pri samoj pomisli
da rreba da uđem u jednu od tih kuća, uplašio bih se i
raspao od stidljivosti, Hotel mi je već pojeo svu snagu.
Divovski i odvratno uzmuvan grob.
Možda stalnim gostima nije izgledala isro kao meni
sva ta gomila trgovačkog materijala i ćelija? Možda je
za njih ovaj potop u vazduhu predstavljao sigurnost,
dok je za mene bio samo odvratan sistem prinude od

10 9
cigala i hodnika, od reza i šaltera, divovsko arhitektonsko
mučenje koje se ne da okajati.
Filozofiranje je samo drugi vid strahovanja i vodi
jedino kukavičkom zavaravanju.
Kad mi je ostalo još samo tri dolara u džepu, gledao
sam ih kako mi igraju u šaci pri svetlosti rekiama na Tajms
skveru, malom neverovatnom trgu, gde reklame izbijaju
kao vodoskok iznad glava gomile, obuzete biranjem
bioskopa. Tražio sam zaista skroman restoran i dospeo
u jednu od onih racionalizovanih javnih menzi gde je
usluga svedena na najmanju meru, a obred obedova-
nja uprošćen do strogih razmera zadovoljenja prirodne
potrebe.
Na samom ulazu vam gurnu u ruke poslužavnik
i onda stajete u red. Čekanje. Susetke, vrlo ljupke kandi-
datkinje za večeru kao i ja, nisu mi se smešile... Mora da
je čudno, pomislio sam, kad čovek može da oslovi tako
neku od gospodica pravilnog i ljupkog nosa: »Gospo-
đice«, rekao bih joj, »ja sam bogat, zaista bogat, recite,
šta biste sa zadovoljstvom uzeli?...«
Ali sve začas postade prosto, božanski uticaj vero-
vatno, sve što je bilo samo čas ranije tako složeno. k Sve
se preobrazi, i svet, dotle užasno neprijateljski, začas se
dokotrlja pred noge kao podmuklo, poslušno i baršunasto
klupče. Možda istog časa čovek izgubi iscrpljujuću na-
viku da sanjari o uspešnim Ijudima, o srećnim prilikama,
jer prstom sve to može da dodirne. Život Ijudi bez sredsta-
va je samo dugo odbijanje u dugom bezumlju, i čovek
zaista dobro poznaje samo ono što ima i samo se toga oslo-
bađa. Gajeći i ođbacujući snove, doveo sam svoju svest
do stanja u kome je bila sva produvana promajom, ispucala
u hiljadu pukotina i odvratno poremećena.
U meduvremenu nisam se usuđivao da sa ovom mla-
deži u restoranu započnem ni najbezazleniji razgovor.
Držao sam ozbiljno svoj poslužavnik, ćutke. Kad sam
došao na red da prođem ispred porculanskih odeljaka
punih kobasica i pasulja, uzeo sam sve što su mi davali.

ZIO
Dvorana je bila tako čista, tako dobro osvetljena, da se
čoveku činilo da ga njene šarene pločice nose kao mleko
muvu.
Kelnerice, tipa bolničarki, stajale su iza rezanaca,
pirinča, kompota. Svaka je imala svoju specijalnost. Na~
punio sam trbuh onim što su delile one najljupkije. Na
moje žaljenje, malo su osmeha delile mušterijama. Čim
re usluže, trebalo je otići i sesri bez buke, ustupajući
mesto drugima. Čovek ide sitnim koracima, pazeći da ne
izvrne poslužavnik, kao kroz operacionu salu. Biia je
to promena u poređenju s mojom sobicom u Nasmjanom
Kalinnu, crnom kao abonos optočen zlatnim,
Ali ako su nas zasipali — nas goste — tako raskošnom
svetlošću i za trenutak nas izvlačili iz tame uobičajene
za naš položaj, bilo je to s razlogom. Vlasnik je tu nešto
smislio. Bio sam sumnjičav. Čudno vam bude kad se posle
toliko dana mraka odjednom kupate u bujicama svetlosti,
Za mene je to bio dokaz nekakvog dodatnog bezumija.
Istina, meni nije mnogo trebalo.
Pod stočićem, koji mi je dopao, inače od besprekorno
čistog kamena, nikako da sakrijem noge: virile su sa svih
strana. Eh, kad bi mi za neko vreme noge mogle biti na
nekom drugom mestu, jer su nas kroz izlog posmatrali
Ijudi u redu, u kome smo maločas mi bili pre ulaska sa
ulice. Čekali su da mi završimo s klopanjem da bi đošli
na red i seli za sto, Upravo zato da bi im se podstakao
apetit, nas su tako lepo osvetlili i istakli kao živu reklamu.
Jagode na mom kolaču blistale su hiljadama odblesaka
da se nisam usuđivao da ih pojedem,
Američkoj trgovini se ne može umaći.
Kroz svu zaslepljenost tim usijanjem i prinudom,
ipak sam uspeo da primetim kretanje lepe servirke u mojoj
neposrednoj okolini, te odlučih da ne ispustim iz vida
nijedan od njenih pokreta.
Kad dođoh na red da i meni promeni tanjir, zapazih
neočekivan oblik njenih očiju, čiji je spoljni ugao bio
znatno oštriji od unutrašnjeg, a i od oblika očiju žena u

2 X1
nas. I kapci su bili blago zaobljeni naviše ka obrvama,
prema slepoočnicama. Jednom reči, surovost, ali baš
koliko treba, surovost koja može da se Ijubi, podmukla
gorčina, kao u rajnskih vina, i nehotice prijatna.
Kad je došla u moju neposrednu blizinu, počeh da
joj dajem bojažljive saučesničke znake, da tako kažem,
toj kelnerici, kao da je poznajem. Ona me neljubazno
zagleda, kao zverku, aii ipak s izvesnom radoznalošću.
»Evo«, pomislih, »prve Amerikanke koja je primorana
da me pogleda«.
Pošto sam pojeo blistavi kolač, morao sam da ustupim
mesto nekom drugom. Onda, pomalo teturajući se, umesto
da idem pravim putem do izlaza, osmelih se i — zaobi-
lazeći čoveka na kasi, koji je sačekivao sve nas i našu lo-
vu — uputih se k njoj, plavuši, izdvajajući se sasvim ne-
uobičajeno u talasima disciplinovane svetlosti.
Dvadeset i pet servirki, na svojim mestima iza jela
koja su se krčkala, dadoše mi sve u jedan mah znak da
sam pogrešio put, da se gubim. Primetih kroz izlog ve-
liko komešanje prilika Ijudi koji čekaju, a oni koji su se
iza mene pripremaii da počnu s jelom zastađoše u smešta-
nju za stolove. Poremetio sam red stvari. Svi su se glasno
iščuđavali: »Opet neki stranac, sigurno!« govorili su.
Ali ja sam naumio nešto, valjalo to ili ne, nisam hteo
da ispustim ovu lepoticu iz mog rejona. Pogledala me
je cura, tim gore po nju. Dosta mi je bilo samoće! Dosta
sanjarenja! Dajte simpatije! Kontakta! »Gospođice, vrlo
me malo poznajete, ali ja vas već volim, hoćete li da se
udate za mene?« Tako sam je oslovio, ne može biti po-
štenije.
Nikad ne čuh njen odgovor, jer se divovski čuvar,
i on u belom, stvori tu u trenutku i izgura me časno,
prosto, bez uvrede i grubosti, napolje, u mrak, kao psa
koji se zaboravio.
Sve se to odigralo pošteno, nisam imao Šta da pri-
metim.
Popeh se đo Namejanog Kalvina,

2 12
 U mojoj sobi su staino iste grmljavine razbijale odjek
u naletima, prvo gromovi metroa, koji kao da su dolazili
do nas iz velike daijine, odnoseći pri svakom prolasku
sve akvadukte da bi njima razbili grad, a u meduvreme-
nima su se neusklađena dozivanja automobiia pela iz du-
bina sa ulice, U2 prigušerti žagor vrtioga mase, u kole-
banju, uvek dosadne, uvek u odlasku, opet u kolebanju
i opet u povratku: gusti pekmez od ljudi u gradu.
Tu gde sam ja bio, na toj visini, čovek je mogao da
izvikuje šta hoće. Pokušao sam. Gadili su mi se svi. Nisam
imao petlju da im to kažem preko dana kad sam s njima
bio licem u lice, ali ovde se nisam izlagao nikakvoj opas-
nosti i doviknuo sam im: »U pomoć! U pomoć!« samo
koliko da vidim da ii im to nešto znači. Gurali su život
i noć, i dan ispred sebe ti Ijudi. Život sve skriva od ljudi.
Od sopstvene buke ništa ne čuju. Baš ih briga. I što je
grad veći i viši, to je njib manje briga. Kažem ja vama.
Pokušao sam. Ne vredi.

113
 Zaista sam samo iz novčanih razloga, i to kako ne-
odložnih tako i važnih, počeo da tražim Lolu. Da nije
bilo te bedne neophodnosti, i te kako bih pustio moju
malu gaduru i prijateljicu da ostari i nestane, a da je nikad
ne potražim. Sve u svemu, prema meni se ponela, i to
mi je bivalo sve izvesnije što sam više razmišljao, krajnje
odvratno, nemarno.
Sebičnost bića, koja su učestvovala u vašem životu,
pokazuje se tek kad u starosti razmišljate o njima, nepo-
reciva, onakva kakva je bila, što će reći čelična, platinska
i trajnija i od samog vremena.
Kad je čovek mlad, i najoporijoj ravnodušnosti i
najciničnijem nevaljalstvu ipak nađe izvinjenje u svom
strasnom zanosu i ne znam kakvom neiskusnom roman-
tizmu. Ali docnije, kad mu život već pokaže koliko luka-
vosti, surovosti i prepredenosti zahteva samo da bi se
održao na 37°, onda zna i u stanju je da shvati svu prljav-
štinu obuhvaćenu prošlošću. Sve u svemu, dovoljno je
savesno se zagledati u samog sebe, u ono što si postao u
pogleđu pokvarenjaka. Nema više tajne, nema bezazle-
nosti, jpoždrao si svu svoju poeziju, pošto si dosad preži-
veo. Život je pasulj.
Svoju šuftovsku prijateljicu sam najzad pronašao,
s mnogo muke, na dvadeset i trećem spratu neke 77. ulice.
Nečuveno koliko oni ljudi od kojih nameravate đa tražite

2 14
uslugu mogu da vam se zgade. Kuća joj je bila raskošna,
upravo onakva kako sam je zamišljao.
Pošto sam se napojio prvo ogromnim dozama bio-
skopa, bio sam mentalno prilično oran, izronio iz učma-
losti protiv koje sam se borio od svog dolaska u Njujork,
te prvi susret nije bio tako neprijatan kako sam ga zamiš-
ljao. Čak mi se učinilo da se Lola nije toliko ni iznenadila
što me vidi, samo joj je bilo malo neprijatno kad me je
prepoznala.
Pokušao sam da kao uvod započnem nekakav bezaz-
leni razgovor uz pomoć tema iz naše zajedničke prošlosti,
i to, razume se, što je moguće opreznije, spominjući
uzgred, bez upornosti, rat kao epizodu. Tu sam napravio
tešku grešku. Nije uopšte htela ni da čuje o ratu, ni reči.
To joj je značilo starenje. Uvređeno mi odvrati kao iz
rukava da me ne bi prepoznala na ulici, toliko su me godine
izborale, nadule, izobličile. Tako smo izmenjali Ijubaz-
nosti. Da nije mislila, gadura jedna, da će me pogoditi
tim koještarijama! Pravio sam se čak da ne primećujem
te podle drskosti.
Njen nameštaj se nije odlikovao nikakvom nepred-
viđenom Ijupkošću, ali je bio vedar, ipak podnošljiv, bar
mi se tako učinilo po izlasku iz Nasmejanog Ka/vina.
Metod i pojedinosti brzog bogaćenja uvek daju uti-
sak neke čarolije. Uspesi Mizin i gospođe Erot naučili su
me da je guzica mali ali zlatan rudnik siromaha. Ovi su
me nagli ženski preobražaji očaravali i dao bih svoj po-
slednji dolar, na primer, portirki Loline kuće samo da
čujem njeno ogovaranje.'
Ali u toj kući nije bilo domarke. Celom gradu su
nedostajale domarke. Grad bez domarki nema istorije,
nema ukusa, bezukusan je kao čorba bez soli i bibera,
bezoblična papazjanija, O, onaj ukusni talog ogreben sa
dna. Otpaci, sluzavi gustiš koji curi iz spavaćih soba, iz
kuhinje, iz potkrovlja, i u slapovima se sliva preko domar-
kine lože pravo u život, kakav je to sočan pakao! Neke od
naših domarki izdišu na dužnosti, gledamo ih izvanredne.

2 15
zaprepašćene, slušamo ih kako kašlju, odgovaraju Jakon-
ski, jet je te mučenice otupela Istina koja ih je sagorela.
Protiv užasa nemaštine treba, priznajmo to, sve po-
kušati, to je dužnost, treba se opijati bilo čime, vinom,
jeftinim stvarima, masturbacijom, bioskopom. Ne sme
čovek da je probirač, »izuzetak«, kako to kažu ovde u
Americi. Naše domarke proizvedu godišnje, u proseku,
treba priznati, za one koji to umeju da prime i podgrevaju
u srcu, dovoljno mržnje za sve prilike, i to besplatno,
dovoljno da čitav svet ode u vazduh. U Njujorku je čovek
potpuno lišen tog životnog začina, niskog i podsticajnog,
neporecivog, a bez njega se duh guši i osuđen je na ogo-
varanje bez podloge i mucanje neuverljivih kleveta. Ničeg
što bi grizlo, vređalo, sekJo, mučilo, opsedalo, nema bez
domarke, ničeg što bi sigurno doprinelo opštoj mržnji,
podsticalo je hiljadama neporecivih pojedinosti.
Utoliko je teža biJa moja zbunjenost, jer je Lola, u svo-
joj sređini, u meni izazivala upravo novo gađenje, povra-
ćalo mi se na prostakluk njenog uspeha, njenu gordost,
čisto prostačku i odvratnu, ali kako? Trenutna zaraznost
ogadi mi istog časa i sećanje na Mizin, zamrzeh ga. Zahva-
ljujući ovim dvema ženama, rodi se u meni snažna mržnja,
ona još ttaje, usadila se u samo opravdanje mog postoja-
nja. NedostajaJa mi je čitava dokumentacija da je se na
vreme oslobodim, a samim tim i bilo kakva sađašnja ili
buduća sposobnost praštanja Loli. Proživljen život se
ne da ispraviti.
Hrabrost nije u praštanju, i ovako već mnogo praš-
tamo! A to ničemu ne vodi, stvar je dokazana, Iza svih
Jjudskih bića, u poslednjem redu stoji Dobra sJužavka.
Nije to bez razloga. Nikako ne treba zaboraviti. Jedne
večeri treba uspavati, zaista čestito, sve srećne ljude, a
dok spavaju, veiim vam, treba ih likviđirati, i njih i tu
njihovu sreću, jednom zauvek. Sutradan već više neće
biti ni pomena te njihove sreće i bićemo slobodno ne-
srećni koliko god hoćemo zajedno sa »Dobrom služav-
kom«. AJi đa vam produžim priču: išla je tako Lola

h 6
gore-dole po sobi, malo raskomoćena, i njeno mi se telo
činilo još poželjno. Raskošno telo uvek znači mogućnost
silovanja, usmerenu, neposrednu, prisnu provalu u samu
srž bogatstva, luksuza i bez bojazni od posledica.
Možda je samo to čekak da bi me izbacila. Najzad
me prokleto krčanje creva navede na opreznost. Prvo jelo!
A ona mi je beskonačno pričala giupe sitnice iz svog ži-
vota. Da nema pričanja laži, svet bi se zaista mogao zau-
staviti bar za dva ili tri pokolenja. Došla je i do pitanja
šta mislim o njenoj Americi. Poverio sam joj da sam dospeo
do takvog stanja zaglupljenosti i strepnje, kad me bilo šta
i bilo ko piaši, a njena me zemlja, više od svih neposred-
nih, prikrivenih i nepredvidljivih prernji koje krije, uža-
sava ogromnom ravnodušnošću prema meni, ta ravnoduš-
nost je po mom mišljenju njeno oličenje.
Treba da zaradim za hleb, priznadoh joj, i u kratkom
vremenu moram da savladam tu preoseđjivost. Čak sam
po tom pitanju u znatnom zakašnjenju i uveravao sam je
da ću joj biti duboko zahvalan ako me preporuči nekom
poslodavcu... medu poznanicima...! I to što pre... Skrom-
plata bi mi bila savršeno dovoljna... I nizao sam još
nrinogo ljubaznosti i bljutavosti. Odmah postade odbojna.
Ne poznaje baš nikoga ko bi mi dao posao ili pomoć,
odgovori. Vratismo se, dakle, na razgovor o životu uopšte
i o njenom posebno.
Tako smo se vrebali moralno i fizički, kad neko za-
zvoni. I skoro bez prelaza i zastoja upadoše u sobu četiri
žene, našminkane, zrelih godina, čvrstih mišića i s mnogo
nakita, vrlo odomaćene. Lola me vrlo neodredeno pred-
stavi i zbunjena (bilo je očigledno) pokušavala je da ih
odvuče na drugu stranu, ali one počeše, naprotiv, sve
zajedno da se svojim pričama o poznavanju Eivrope na-
meću mojoj pažnji. Stari vrt Evrope, prepun starinskih
iudaka, erotičnih i grabljivih. Napamet su deklamovale
o Šabaneu i Invalidima.
Što se mene tiče, nisam kročio ni na jedno od ovih
mesta. Prvo je suviše skupo, a drugo je suviše daleko.
U odgovoru me uhvati taias spontanog i već izlizanog
patriotizma, još glupljeg no što biva u sličnim prilikama.
Zivo im odvratih da me njihov grad duboko žalosti.
Kao nekakav promašeni vašar, rekoh im, odvratan je,
a još je gori ovaj uporan trud da vašar ipak uspe...
Deklamujući tako veštačke i konvencionaine stvari,
morao sam još ođređenije da osetim druge razloge, pored
maiarije i moralne i fizičke depresije, koji su me pritiskali.
Izmedu ostalog, bila je u pitanju i promena navika, tre-
balo je ponovo učiti prepoznavanje novih lica u novoj
sredini, druge načine razgovora i laganja. Lenjost je jaka
skoro kao i sam život. Bljutavost nove farse koju treba
igrati pritiska vas i treba vam, u stvari, više kukavičluka
nego hrabrosti da biste počeli iznova. Eto to predstavlja
izgnanstvo, inostranstvo, neumoljivo posmatranje života
takvog kakav jeste, tokom dugih časova bistrine uma,
izuzetnih u potki ljuđskog vremena, kad vas navike iz
prethodne zemlje napuštaju, a nove vas nisu još ophrvale.
Sve u tim časovima doprinosi vašem odvratnom oča-
janju i tera vas tako ludog da sagledate stvari, ljude i bu-
dućnost onakve kakvi jesu, to jest kosturi, ništavilo ni-
štavila, koje ipak treba voieti, Ijubiti, braniti, oživljavati
kao da odista postoje.
Druga zemlja, drugi Ijudi oko vas, uznemireni na
neki ćudan način, s malo manje neke taštine koja se izgu-
bila, malo više gordosti bez razloga, njene laži, njen po-
znati odjek, i to je dosta, vrti vam se u glavi, sumnja vas
privlači i beskraj se otvara samo za vas, smešan mali be-
skraj, i vi upadate u njega...
Putovanje je traženje tog ništa, te maie vrtoglavice
za budale...
Loline četiri gošće su se baš lepo zabavljale slušajući
me kako se vatreno ispovedam i izigravam nekakvog
malog Rusoa pred njima. Nazivale su me masom naziva
koje nisam uspevao sve ni da razumem zbog američke
deformacije, njihovog gustog i nepriličnog izgovora.
Patetične mačke.

218
 Kad ude crni siuga da posluži čaj, mi zaćutasmo.
Jedna od gošći je bila ipak ošrroumnija od ostaiih,
jer vrlo glasno izjavi da se ja tresem od groznice i da sam
neuobičajeno žedan. Užina koju su poslužili mnogo mi se
dopade, uprkos drhtavici. Sendviči su mi spasii život,
mogu reći.
Razgovor o poredenju vrednosti pariskih javnih kuća
se nastavi, samo se ja nisam trudio da u njemu učestvujem.
Lepotice predoše na neka druga složena pića i, sasvim
zagrejane i pune poverenja pod uticajem pića, zacrveneše
se pri pomenu »svadbi«. Mada zauzet jelom, morao sam
uz put primetiti da je reč o vrlo posebnim svadbama,
čak bih rekao spajanju vrlo mladih učesnika, dece, a one
su tu naplaćivale procenat.
Lola primeti moju radoznalu pažnju prilikom tih
razgovora. Upilji se u mene vrlo strogo. Ona više nije
pila, Ljudi koje je Lola ovde poznavala, Amerikanci,
nikad nisu bili pogrešno radoznali. S mukom sam se
držao granice koju je postavila svojim motrenjem. Želeo
sam da ovim ženama postavim hiljadu pitanja.
Najzad gošće odoše, krećući se teško, raspaljene al-
koholom i seksualno orne. Raspaljivale su se razglabajući
o čudno elegantnom i ciničnom erotizmu. Osećao sam
u tome nešto kao iz EJizabetinskog vremena i želeo da i
ja osetim ta strujanja, verovatno vrlo dragocena i vrlo
usmerena na vrh mog organa. Ali to biološko jedinstvo,
presudno za jedno putovanje, tu životnu poruku, samo
sam naslutio, uostalom na moje veliko žaljenje i sve veću
tugu. Neizlečiva melanholija.
Lola, čim one predoše prag, dade oduška svojoj raz-
draženosti. Ova meduigra nimalo joj se nije dopala. Mu-
dro sam ćutao.
— Kakvih li veštica! —* opsova ona kasnije,
— Odakle ih znate? — upitah.
— Stare prijateljice...
Nije bila raspoložena za veće poveravanje, zasad.
Po njihovom dosta nadmenom ponašanju prema njoj

2 19
izgledalo mi je da su te žene u odredenoj sredini iznad Lole,
i da ćak imaju odredenu vlast, nesumnjtvu. Nikad o tome
nisam više saznao.
Lola je govorila o izlasku u grad, ali mi je ponudila
da ostanem i sačekam je u njenoj kući, da nešto pojedem
ako sam još gladan. Pošto sam napustio N asm jani Kalvin
—- ne plativši račun, i nisam dakle imao nameru da se tamo
vraćam iz razumljivih razloga, dobro mi je došlo ovlaš-
ćenje koje mi je đala, još koji trenutak topline pre no što
ću se suočiti s ulicom, i to kakvom ulicom, majko moja!
Čim sam ostao sam, uputio sam se hodnikom ka me-
stu odakle je, kako sam video, izronio njen crni sluga.
Na po puta ka kuhinji sretosmo se i ja mu pružih tuku.
On me s poverenjem uvede u kuhinju, lepu i urednu pro-
storiju, mnogo logičniju i koketniju od salona.
Odmah poče da pljuje preda mnom na divne ploćice,
i to da pljuje kako samo crnci umeju, daleko, obilno, sa-
vršeno. I ja sam pljuvao iz učtivosti, onako kako sam
umeo. Odmah pređosmo na poveravanje. Lola, kako sam
od njega saznao, ima brod-salon na reci, dvoja kola za
put, podrum s pićima iz svih zemalja sveta. Dobija kata-
loge iz velikih pariskih robnih kuća. Eto. Poče beskonačno
da ponavlja ista škrta obaveštenja. Prestao sam da slušam.
Dremajući kraj njega, počeh da se prisećam doba kad
me je Lola napustila za vreme rata u Parizu. One trke,
gonjenja, zaseđe, govorljive, lažljive, podmukle Mizin,
Argentinaca, njihovih brodova punih mesa. Topoa, ko-
horti prosutih creva na Trgu Kliši, Robinsona, talasa,
mora, bede, tako bele Loline kuhinje, njenog crnca i
praznine, i mene u njoj kao da sam neko drugi. Sve je
moglo da se nastavi. Rat je sažegao jedne, zagrejao druge,
kao Što vatra jedne guta, a druge greje, zavisno od toga
da li si u njoj ili kraj nje. Treba se snalaziti, to je sve.
Istina je, promenio sam se, kao što ona kaže. Život
vam krivi i gnječi lice. I njoj je izgnječio lice, samo manje,
mnogo manje. Siromasi su u tome povlašćeni. Beda je

210
džmovska i služi se vašim licem za brisanje prljavštine
sveta kao krpom za pranje. A od nje nešto zaostane.
Ipak mi se učinilo da sam na Loli zapazio nešto novo,
trenutke potištenosti, sete, prekide u njenoj optimistićkoj
gluposti, one trenutke kad biće mora da se sabere da bi
dalje ponelo rezultat svog života, svojih godina, koje su
i pored njegove volje već preteške za polet kojim još
raspolaže, tu njegovu prokletu poeziju.
Njen crnac iznenada poće da se trese. Opet ga je hva-
talo. N ovog prijatelja je nameravao da nakljuka kolačima,
uguši cigarama. Na kraju izvuče, uz beskrajnu predostrož-
nost, okruglu i zapečaćenu stvar iz fijoke.
— Bomba — objavi mi vatreno. ja ustuknuh. »Li-
bertai Liberta!« zaurla veselo.
Vrati sve na mesto i opet veličanstveno pljunu. Kakvo
uzbuđenje. Sijao je od radosti. Njegov smeh uhvati i
mene, pravi proliv osećanja. Pokret više ili manje, pomi-
slih, nema značaja. Kad se Lola najzad vratila iz grada,
našla nas je obojicu u salonu, u obiacima dima i odličnom
raspoloženju. Napravila se da ništa ne primećuje.
Crnac hitro uteče, a mene ona povede u svoju sobu.
Izgledala je tužna, bleda i sva drhtava. Odakle li se to
vratila? Već je bilo kasno. Doba dana kad su Amerikanci
zbunjeni, jer život usporeno treperi oko njih. U garaži
tek svaka druga kola. Trenutak polupoveravanja. Ali
treba požuriti i iskoristiti ga. Pripremala me je postavlja-
jući pitanja, ali način koji je odabrala da me ispituje o
mom životu u Evropi silno me je razdražio.
Nije uopšte krila da me smatra sposobnim za svakakve
podlosti. Ova me pretpostavka nije vređala, samo mi je
smetala. Predosećala je da sam došao da bih od nje tražio
novac, i sama ta činjenica stvarala je među nama prirodnu
netrpeljivost- Sva ta osećanja nisu daleko od ubistva.
Razgovor se kretao u okvirima konvenđonalnog, a ja
sam sve činio da ne dođe do svađe. Između ostalog se
raspitivala za moje seksualne pustolovine i da nisam negde
ostavio neko dete, koje bi ona mogia da usvoji. Čudna

221
stvar joj je pala na pamet. To joj je bila fiks-ideja — usva-
janje deteta. Dosta jednostavno je shvatala stvari i mislila
da promašen tip kao ja mora da je potajno sejao pod svim
podnebljima. Bila je bogata, poveri mi ona, i venula je
što ne može da se posveti nekom detetu. Pročkala je sve
knjige o podizanju dece, a naročito one koje do iznemo-
glosti opevaju materinstvo, one knjige koje vas osloba-
đaju zauvek, ako ih do kraja prihvatite, od želje da se pa-
rite. Svaka vrlina ima svoju prljavu literaturu.
Pošto je želela da se isključivo posveti »jednom malom
stvorenju«, nisam dakle imao sreće. Mogao sam da joj
ponuđim samo sebe kao veliko stvorenje, koje je ona
smatrala odvratnim. U stvari, samo lepo predstavljena
beda donosi prihod, ona koju je mašta dobro pripremila.
Naš je razgovor zamirao: »Čujte, Ferdinande«, predloži
mi ona najzad, »dosta smo pričali, da vas povedem na drugi
kraj Njujorka u posetu mom malom Štićeniku, staram se
o njemu s dosta uživanja, ali me njegova majka gnjavi...«
Bilo je za tako što neobično doba dana. Uz put, u auto-
mobilu, govorili smo o njenom zlosrećnom crncu.
— Je li vam pokazao svoje bombe? — upita ona.
Priznadoh joj da sam prošao kroz to iskušenje.
— Znate, Ferdinande, taj Iudak nije opasan. Bombe
puni mojim starim računima... Nekad, u Cikagu, bilo je
njegovo vreme... Tada je pripadao vrlo opasnom tajnom
udruženju za oslobođenje crnaca. Kako su mi ispričali,
bili su to užasni Ijudi... Bandu su vlasti rasturile, ali je
mom crncu ostala sklonost za bombe... Nikad u njih ne
stavlja barut... Zadovoljava se maštom... U suštini je
umetnik... Nikad neće prestati da diže revoluciju, Ali ga
držim, jer je izvanredan sluga! I najzad, možda je pošte-
niji od onih koji ne dižu revoluciju...
I opet se vrati na svoju opsednutost usvajanjem.
— Ipak je žalosno, Ferdinande, što nemate negde
neku ćerku, taj vaš sanjalački tip odlično bi pristajao ženi,
dok čoveku nikako ne pristoji...
Kiša je šibajući sklapala tminu oko naših kola, koja

111
su klizila po dugoj traci glatkog betona. Sve mi je delo-
valo neprijateljski i hladno, čak i njena ruka koju sam,
medutim, čvrsto držao u svojoj. Sve nas je razdvajalo.
Stigosmo pred kuću vrlo različitu od one iz koje smo po-
šli. U stanu na prvom spratu čekao nas je dečak od oko
deset godina kraj svoje majke. Nameštaj u sobama trebalo
je da je u stilu Luja X V , a mirisalo je na krčkanje nedavne
večere. Dete sede Loli u krilo, nežno je poljubi. 1 majka
mi se učini nežna prema Loli, a ja sam udesio, dok je Lola
razgovarala s malim, da majku prevedem u susednu sobu.
Kad smo se vratili, mali je pred Loiom vežbao ig-
račke korake koje je naučio u Baletskoj školi. »Treba mu
još nekoliko privatnih časova«, zaključi Lola, »a onda
ću možda da ga predstavim svojoj prijateljici Veri u po-
zorištu Glob. Možda je pred ovim detetom budućnost!«
Majka se posle ovih lepih i ohrabrujućih reči utopi u
zahvaljivanju i kukumavčenju. Isrovremeno uze mali
svežanj zelenih dolara, koji gurnu u nedra kao Ijubavno
pismo.
— Ovaj mali bi mi se đopadao — zaključi Lola kad
smo izašli — ali moram da izdržavam i majku uz dete, a
ne volim mnogo bistre majke... A onda, mali je ipak isu-
više iskvaren... Nije to ona privrženost koju ja želim...
Želela bih da osećam pravu majčinsku ljubav... Razumete
li me, Ferdinande«... — Kad treba da dodem do jela, razu-
mem sve što hoćete, oštroumnost mi je prilagodljiva i
gipka kao guma.
Nije se odvajala od te silne želje za čistotom. Kad sti-
gosmo nekoliko ulica dalje, ona me upita gde ću nocas
spavati i pođe nekoliko koraka sa mnom duž pločnika.
Odgovorih joj da, ukoliko smesta ne nadem neki dolar,
nigde neću ni spavati.
— Dobro — reče ona — podite sa mnom do kuće
i daću vam tamo nešto novca, a onda možete ići kud hoćete.
Stalo joj je bilo da me što pre izbaci u mrak. U redu.
Kad te svi toliko guraju u noć, ipak najzad negde moraš
da stigneš, pomislih. I to je bila uteha. »Hrabro, Ferdinan-

113
de«, govorio sam sam sebi, da bih se ohrabrio, »pošto te
već odasvud izbacuju sigurno ćeš naći ono čega se svi to-
liko plaše, sva ta đubreta koliko god da ih je, to dno noći.
Zato oni i ne idu do dna noći?«
Posle je već sasvim zavladala hladnoća izmedu nas
dvoje u autu. Ulice kroz koje smo prolazili pretile su nam
svojom tišinom, naoružanom do beskonačnih kamenih
visina nekakvim potopom koji samo što se nije sručio.
Grad koji vreba, čudovište puno iznenađenja, ljigavo
od asfalta i kiša. Najzad usporismo. Lola je išla ispred mene
do svojih vrata.
—• Hajdete gore — pozva me —- podite za mnom.
Opet njen salon. Pitao sam se koliko će mi dari da bi
završila sve ovo i otarasila me se. Tražiia je novčanice po
maloj torbici na komadu nameštaja. Slušao sam glasno
šuštanje izgužvanih novčanica. Kakvi trenuci! U ceiom
gradu čuo se samo taj šum. Međutim, još mi je bilo toliko
neprijatno da sam je upitao, ni sam ne znam zašto, sasvim
bez veze, kako je njena majka, koju sam zaboravio.
— Majka mi je bolesna — reče mi ona okrenuvši se
da bi me pogledala pravo u lice.
— Gde je ona sad?
— U Čikagu.
— A od čega boluje vaša majka?
— Od raka na jetri... Leče je najbolji specijalisti u
gradu... To me lečenje vrlo mnogo staje, ali će je oni
spasti. Obećali su mi.
Užurbano mi je objašnjavala pojedinosti stanja njene
majke u Čikagu. Odjednom nežna i prisna, nije bila u
stanju da ne potraži u meni ohrabrenje i utehu. Uhvatio
sam je.
— I vi tako mislite, Ferdinande, oni će izlečiti moju
majku, zar ne?
— Ne — odgovorih joj vrlo jasno, vrlo odsečno —
rak jetre je apsolutno neizlečiv.
Ona odjednom preblede. Prvi put sam video da je
ovu gaduru nešto zbunilo.
 — Ali ipak, Ferdinande, uveravali su me da će ozdra-
viti. Svi specijalisti! Tvrdili su! Napisali su mi!... To su
vrlo poznati lekari, znate?
— Za lovu, Lola, uvek će srećom biti vrlo poznatih
lekara... I ja bih to učinio na njihovom mestu... I vi biste,
Lola, na njihovom mestu...
Ovo što sam joj rekao odjednom joj se ueini tako
neporecivo, tako očigledno, da više nije smela da se bori.
Najzad, i možda prvi put u životu, ponestalo joj je
hrabrosti.
— Čujte, Ferdinande, beskrajno ste me ožalostiii,
da li to shvatate?... Ja mnogo volim svoju majku, to
znate, zar ne, da je mnogo volim.
Ovo je bilo baš kao poručeno! Dodavoia! Kao da je
koga briga da li neko voli svoju majku ili je ne voli?
Lola je jecala u svojoj praznini.
— Ferdinande, vi ste odvratan promašen tip —
nastavi ona besno — pun najgore zlobe!... Svetite se ne
može biti podlije za svoj bedni položaj govoreći mi užasne
stvari... Cak sam uverena da i mojoj majci činite mnogo
zla govoreći tako!
U njenom očajanju su se osećali ostaci metoda »Kue«.*
Njenog besa me nije bilo toliko strah koliko besa
oficira na Admiralu Šliceru, onih koji su hteli da me unište
ne bi li raspalili besposlene dame.
Gledao sam Lolu pažljivo dok me je ona grdila i s pri-
lično ponosa sam utvrdio da nasuprot sve jačim uvredama
raste moja ravnodušnost, Šta kažem, moja radost! Baš
smo u dnu srca divni!
»Da bi me se otarasila«, računao sam, »mora sad da
mi da bar dvadeset dolara... Možda čak i više...«
Predoh u ofanzivu: »Lola, molim vas da mi pozaj-
mite novac koji ste mi obećali, ili ću spavati ovde i ponav-
Ijaću vam sve što znam o raku, njegove komplikacije,

11 ,,Kue“ , sistem autosugestije ponavljanjem određene rečenice koja deluje

na podsvest, terapeutski metod francuskog terapeutičara Kuea (Coue).
naslednost, jer rak je, Lola, nasiedan. To da ne zabora-
vim o!«
Dok sam ja podvlačio, đoterivao pojedinosti u vezi
sa slučajem njene majke, gledao sam nju, Loiu, kako bledi,
gubi snagu, splašnjava. »Ah, gadura«, mislio sam, »drž’ je,
Ferdinande! jednom ti se dala prilika! Ne ispuštaj je...
Neće ti se skoro ukazati ovakva prilika!«
— Držite! Uzmite! — reče ona potpuno van sebe —
evo vam sto dolara i gubite se da vas nikad više ne vidim,
čujete ii, nikad više! Aut! Aut! Aut! Svinjo gadna!
— Ipak me poljubite, Lola, zaboga! Nismo se valjda
zavadili? — predložih joj ja, da bih znao do koje mere
mogu da je zgadim. Onda ona izvuče iz fijoke revolver
i nije se šaliia! Dobre su mi bile i stepenice, iift čak nisam
ni pozvao.
To mi je ipak povratilo želju za radom i ova valjana
grdnja mi je dala mnogo hrabrosti. Već sutradan seo sam
u voz za Detroit, gde je, kako su mi rekli, iako bilo naći
zaposlenje, neki ne mnogo težak poslić i dobro plaćen.
 Prolaznici su mi rekli kao onaj narednik u džungli:
»Evo«, rekli su, »ne možete da pogrešite, samo pravo
napred«!
I zaista sam ugledao velike, glomazne i zastakljene
zgrade, kao nekakve beskrajne kaveze za muve, u kojima
su se Jjudi mrdali, ali jedva, kao da se još slabo opiru ne-
čem nemogucem, ni sam ne znam čemu. To je, dakle,
Ford? A svud okolo i iznad, sve do neba, težak i složen
potmuo zvuk, kao bujica, mašina koje se okreču, kotr-
ljaju, škripe, kao da će se sad raspasti, ali se nikad ne ra-
spadaju.
»To je, dakle, ovde«, pomislio sam, »nije privlačno...«
čak je bilo gore od svega ostalog. Prišao sam bliže, do
vrata, gde je na tabli pisalo da traže Ijude,
Nisam samo ja čekao. Jedan od onih u redu reče mi
da čeka već dva dana, i to na istom mestu, Došao je iz
jugoslavije, kao ovca, da potraži posao, Drugi bednik
mi se obrati, došao je da radi, kako kaže, iz čistog zado-
voljstva, manijak, lažov.
U toj gomiii je malo ko govorio engleski. Vrebali
su se iskosa kao nepoverljive životinje, koje su često iz-
vlačile batine. Iz mase se peo vonj upišanih gaća, kao u
bolnici. A kad su govorili, čovek bi izbegavao njihova
usta, jer kod siromaha već zauđaraju na smrt!
Padaia je kiša na našu malu gomilu. Red se stisnuo
ispod streha. Ljudi koji traže posao umeju i te kako da se
stisnu. Ono što je kod Forda dobro, objašnjavao mi je
stari Rus sklon poveravanju, to ti je što zapošljavaju bilo
koga i biio šta. »Samo pazi«, dodao je upozoravajući me,
»tu se ne treba praviti važan, jer ako se prsiš, izbaci te
dok si rekao britva i zameni te, opet dok si rekao britva,
nekom od automatskih mašina kakve uvek ima spremne,
a za povratak možeš da se ubrišeš!« Taj je Rus dobro
govorio pariski, jer je godinama bio taksista, a šutnuli
su ga u Bezon zbog neke mućke s kokainom. Najzad je
proigrao taksi na barbutu, igrajući u Bijaricu s mušterijom.
Istinu je govorio, Ford je primao bilo koga. Nije
slagao. Ipak sam bio oprezan, jer bednici lako mogu da
šenu. Beda u jednom trenutku dovede um dotle da više
nije stalno s telom. Tu mu je suviše loše. Tad već razgo-
varate s dušom. A duša je neodgovorna.
Za početak su nas skinuli kao od majke rodene. Pre-
gled se odigravao u nekakvoj laboratoriji. Lagano smo
prolazili, »Prilično ste propali«, primetio je bolničar
gledajući me, »ali ništa ne mari«.
A ja sam se plašio da mi neće dati posao zbog afričke
groznice, što bi primetili odmah, ako bi mi siučajno opi~
pali jetru! Ali izgleda da su, naprotiv, bili zadovoljni
Što su naišli na ružne i kljakave u našoj grupi.
— Za ono što ćete ovde raditi nije važno što ste
nikakvi — umirio me je odmah lekar pri pregledu.
— Sva sreća — ođgovorio sam mu — jer, znate, go-
spodine, ja sam školovan, čak sam nekad započeo studije
mediđne.
Odmah me je mrko pogledao. Osetio sam da sam opet
pogrešio, i to na svoju štetu.
— Ovde vam studije ništa neće pomoći, tnladiću!
Niste ovamo došli da mislite, već da izvršavate ono što
će vam se narediti. U ovoj fabrici nam nisu potrebni mi-
slioci. Trebaju nam majmuni... I još jedan savet! Nikako
ne pominjite svoju inteligenciju! Drugi će misliti za vas,
prijatelju! To da zapamtite.
 Bio je u pravu kad me je upozorio, Bolje da znam
na čemu sam kad je reč o običajima kuće. Takav kakav
sam, imao sam zalihu gluposti za bar deset godina. Bilo
mi je staio da me odsađ smatraju za tihog čovečuljka,
Kad se obukosmo, rasporediše nas u redove koji su se
vukli, u grupe za kojima su pridošlice zaostajale na putu
ka mestima odakJe se čula užasna buka mašina. Sve je
drhtalo u ogromnoj zgradi i čovek je od glave do ušiju
bio obuzet tom istom drhtavicom, od prozora i poda i
gvoždurije nailazili su potresi, sve se treslo odozgo do
dole. I mi smo se od toga silom preobražavali u mašine,
a i zato što nam se celo telo treslo u buci ogromnog besa
koji nas je obuhvatio tu unutra, stezao glavu kao obručem
i potresao nam utrobu, peo se do očiju u kratkim brzim
naletima, beskonačno, neumorno. Što smo dalje išli, sve
smo više saputnika gubili. Bledo bismo im se osmehnuii
rastajući se od njih, kao da je sve ovo što se dešava nešto
prijatno. Niti smo mogli da razgovaramo, niti bismo se
čuli. Po trojica-četvorica su ostajala kod jedne mašine.
Čovek se ipak opire, teško mu je da s gađenjem odbaci
svoju suštinu, rado bi sve to zaustavio da malo razmisli,
da čuje rođeno srce kako veselo kuca, ali se to ne može.
Svemu tome nema više kraja. Ogromna radionica se za-
huktala sa svim svojim čelikom, i mi se tu vrttmo s ma-
Šinama, a i zemlja s nama. Svi zajedno. I hiljade strugova
i maljeva, koji nikad ne udaraju u isto vreme, odjeci se
suđaraju, a neki su tako žestoki da oko sebe stvaraju
nekakvu tišinu koja nam donosi olakŠanje.
Mali fabrički vagonet, natovaren limarijom, muči se
da bi prošao između alatljika. Čuvaj! Skači da bi mogao
dalje da krene ovaj mali histerik. Hopa, zveckavi ludak
več poskakuje između transmisija i ručki, raznoseči Iju-
dima sledovanje prinude.
Radnici koji se brižno nagnuti trude da udovolje
mašinama, gade vam se dok ih hrane šrafovima određenog
promera i opet šrafovima umesto đa jednom zauvek ok-
renu leda tom smradu ulja, larmi koja probija bubne opne

129
 i unutrašnjost uha, penjući se kroz grlo. Ne obaraju oni
glavu od stiđa. Čovek popušta pređ bukom kao što po-
pušta pred ratom. Predaje se mašinama sa svega tri misli
koje drhture iza čela visoko u glavi. Gotovo je. Sve što
čovek vidi, sve što ruka dođiruje, sve je sad tvrdo. I sve
ono čega još može pomalo da se seti otvrdlo je kao gvožđe
i u mislima nema više nikakvog ukusa.
Odjednom smo gadno ostarili,
Treba uništiti spoljni život, pretvoriti i njega u čelik,
u nešto korisno. Nismo ga dovoljno voleli onakvog
kakav je, to je razlog. Treba ga, dakle, pretvoriti u pred-
met, u nešto čvrsto, to je Pravilo.
Pokušao sam da poslovođi kažem nešto na uho, za-
groktao je kao svinja i samo pokretima mi je pokazao,
vrlo strpljivo, vrlo jednostavan postupak koji ću odsad
obavljati doveka. Moji minuti, moji časovi, ostatak mog
vremena ovde utrošiće se na dodavanje čivija slepcu do
mene, koji im ujednačava razmere, već godinama kali-
brira iste čivije. Ja sam isprva to radio vrlo loše. Niko me
nije grdio, ali posle tri dana tog početnog tada prebacili
su me, već kao nesposobnog, na vucaranje kolica prepunih
kružića, onih koja su skakutala od mašine do maŠine.
Ovde sam ih ostavljao tri, tamo dvanaest, malo daije samo
pet. Niko sa mnom nije govorio. Postojali smo samo odr-
žavajući se u nekakvom stanju između ošamućenosti i
bezumlja. Ništa nije bilo važno osim neprekidne prodorne
buke hiijada i hiljada oruđa koja su zapovedala Ijudima.
Kad u šest časova sve stane, čovek sa sobom odnosi
buku u glavi, mene bi još čitave noći đržala buka i mitis
mašinskog uija, kao da mi je neko stavio novi nos i novi
mozak za ceo život.
I tako, prepuštajući se malo-pomalo, postao sam isti
kao.ostali. Novi Ferdinand. Za nekoliko nedeija. Ipak,
vratila mi se želja da opet vidim ljude napolju. Ne ove iz
radionice, razume se, jer su i oni, kao i ja, bili samo odjeci
i miris mašina, tela beskrajno istrošenih, svi ti moji dru-
govi. Želeo sam da dođirnem pravo telo, ružičasto telo
sazdano od pravog cutljivog i mekog života.
U ovom gradu nikog nisam poznavao, a pogotovo
nisam znao žene. S dosta muke uspeo sam da dođem do
nepouzdane adrese neke »Kuće«, iiegalnog borđela, u
severnoj četvrti grada. Polazio sam u šetnju na tu stranu,
i to nekoliko večeri uzastopce, posle rada u fabrici, u
izviđanje. Ulica je ličila na sve ostale, samo je možda bila
bolje održavana od ulice u kojoj sam stanovao,
Zapazio sam zasebnu kućicu gđe se stvar odigravala,
okruženu vrtom. Trebalo se uvući hitro, da pajkan koji
je čuvao uiaz ništa ne primeti. Bilo je to prvo mesto u
Americi gde su me primili bez grubosti, čak Ijubazno,
za mojih pet dolara. A žene su bile mlade i lepe, punačke,
pucale su od zdravlja i ljupke snage, biie su skoro isto
onako lepe kao žene u Nasmjanom Kalvirn.
Ove si bar mogao slobodno da dodirneš. Nisam mogao
da se uzdržim — postao sam stalni gost. Ostavijao sam tu
čitavu svoju zaradu. Kad padne veče, biia mi je neophodna
erotska prisnost ovih gostoijubivih lepotica da bih opo-
ravio dušu. Bioskop, blagosioveni protivotrov, nije mi
više bio dovoijan, nije mu deiovanje biio pravo protiv
materijalne surovosti fabrike. Trebalo je pribegavati,
da bi se opstalo još neko vreme, snažnim raspusnim okrep-
Ijenjima, životnoj surovosti. Od mene su u toj kući tra-
žili skroman doprinos, prijateljsku cenu, jer sam dame
uputio u neke francuske stilske tananosti. Ali subotom
uveče nije bilo tananosti, biznis je bio u jeku i ustupao
sam mesto u potpunosti timovima »bezbola« koji su kre-
nuli u provod, veličanstveno snažnim, čvrstim, za koje je
sreća bila jednostavna kao disanje,
Dok su timovi uživali, ja sam, i sam podstaknut,
pisao u kuhinji kratke pričice za sebe lićno. C5duševljenje
sportista za lepotice kuće nije sigurno dosezalo moju
pomalo nemoćnu vatrenost. Ovi su atleti, mirni u sigur-
nosti svoje snage, već postali neosetljivi na fizičko savr-

231
šenstvo. Lepota je kao alkoho! ili udobnost; čovek se na
nju navikne i ne obraća više pažnju.
Zabave radi doiazilo je medu njima do boksovanja.
Često bi se na kraju izrodila ogromna tuča, Onda bi do-
jurila policija i sve odvodila malim furgonima.
Prema jednoj od ovdašnjih Jepih žena, Moli, uskoro
sam osetio nekakvo izuzerno poverenje, koje se kod za-
plašenih ijudi javlja umesto ljubavi. Sećam se, kao da je
bilo juče, njenih pažnji, njenih dugih nogu plavuše, ču-
desno vitkih i mišićavih, živih nogu. Pravo gospodstvo
ljudima, ma šta se govorilo, daju noge, tu nema greške.
Prisno se zbližismo i telom i duhom i zajedno smo se
šetali gradom po nekoliko časova svake sedmice. Imala je
lepe prihode moja prijatcljica, jer je zarađivala oko sto
dolara dnevno u kući, dok sam ja kod Forda zaradivao
jedva šest. Ljubav, koju je prodavala da bi živela, nije je
nimalo zamarala. Amerikanci su tu kao ptičice.
Uveče, posle vucaranja mojih torbarskih kolica, tru-
dio sam se ipak da dobro izgledam kad odem k njoj posle
večere. Sa ženama treba biti veseo, bar u poćetku. Velika
neodredena želja me je gonila da joj štošta predložim, ali
nisam više imao snage. Dobro je Moli razumevala indu-
strijsko zaglupljivanje, bila je navikla na radnike.
Jedne večeri, tek tako bez povoda, ponudi mi pedeset
dolara. Prvo sam jc pogledao. Nisam se usudivao. Po-
mislio sam šta bi moja majka rekJa u ovakvom slučaju.
A onda sam pomislio. da mi moja jadna majka nikad nije
dala roliko. Za Ijubav Moli odmah sam otišao i za njene
dolare kupio svetlo bež odelo (four piece suit) po modi
toga proleća. Nikad me tako elegantnog još nisu videli
u bordelu. Gazdarica pusti svoj veliki gramofon, samo
da bi mene učila da igram.
Posle toga sam s Moli otišao u bioskop da prosla-
vimo moje novo odelo. Pitala me je uz put da nisam Iju-
bomoran, jer sam u odelu izgledao tužan i nisam želeo
da se opet vratim u fabriku. Novo odelo vam poremeti
način mišljenja. Ljubila je moje ođelo kratkim strasnim

Z32
poljupcima kađ nas Ijudi nisu gledali. Pokušavao sam da
mislim na nešto drugo.
Ta Moli, kakva je to žena! Kakva plemenitost! Ka-
kva koža! Kakva mladost u cvetu! Gozba želja. I opet me
obuze nemit! Makro! — pomislih o sebi.
— Nemojte više ići kod Forda — ođvraćala me je
Moli povrh svega. — Bolje potražite neko sitno zaposlenje
u kancelariji... Kao prevodilac, na primer, to je za vas...
Vi volite knjige.
Tako me je dobronamerno savetovala, želela je da
budem srećan. Prvi put se jedno biće interesovaJo za mene
iznutra, ako smem tako da kažem, za moju sebienost,
gledalo sa mog stanovišta, umesto da mi sudi sa svog,
kao svi ostali.
Eh, da sam Moli sreo ranije, kad je još bilo vremena
za biranje jednog puta umesto drugog! Pre no što sam
izgubio oduševljenje sa Mizin i s onom govnarkom Lo-
Jom. Ali biio je dockan za obnavljanje mladosti. Nisam
više verovao u to! Čovek brzo ostari, i to nepovratno.
Primetih to tek pu načinu na koji voliš svoju nesreću.
Priroda je jača od nas, to je sve. Ona nas iskušava u odre-
denoj kategoriji, a posle iz te kategorije ne možeš da iza-
deš. Ja sam se uputio putem nemira. Polako počneš da
nehotice shvataš ozbiljno svoju maJu uJogu i svoju sud-
binu, a kad se okreneš, suviše je kasno da nešto promeniš.
Sav si uznemiren i sad ćeš doveka takav biti.
Pokušavala je Moli prijateljski da me zadrži, da me
razuveri... »1 ovde život proJazi kao i u Evropi, znate,
Ferdinande... Neće nam biti loše ovako zajcdno«. Na
neki način bila je u pravu. »UJožićemo uštedu... kupićemo
trgovinu... Bičemo kao i svi ostaJi...« Govorila je to da
bi umirila moju savest. Planovi. Dajem joj za pravo.
Čak me je bilo sramota zbog sveg tog njenog truda da me
zadrži. Bila mi je draga, istina je, ali sam još više voJeo
svoj porok, svoju žeiju da večito bežim u potrazi za ne
znam čim, iz glupog ponosa verovatno, i verovanja u
nekakvu nadmoć.

2-3.1
 Nisam žeieo da je uvredim, ona je shvatila i predupre-
dila moje napore. Toliko je bila dobra, da sam joj najzad
priznao maniju bežanja odasvud koja me muči. Slušala
me je danima i danima, dok sam se razgolićivao i odvratno
pričao o sebi, borio se s utvarama i ponosom, a ona nije
izgubila strpljenje, naprotiv. Samo je pokušavala da mi
pomogne u savladivanju te uzaluđne i glupe strepnje.
Nije baš najbolje razumevala šta upravo hoću svojim
pričama, ali ipak me je podržavala protiv aveti iii s aveti-
ma, već kako bih izabrao. Zbog te ubedljive blagosti
njena mi dobrota postade prisna i skoro moja lična. A)i
mi se činilo da počinjem da podvaijujem svojoj slavnoj
sudbini, svom opravdanju postojanja, kako sam to na-
zivao, i od tada sam naglo prestao da joj pričam sve što
mislim. Vratio sam se u sebe, i to sav srećan što sam još
nesrećniji no ranije, jer sam u svoju samoću uneo nov vid
očajanja i nešto što je ličilo na osećanje.
Sve je to tako obično. Ali Moli je imala andeosko strp-
Ijenje, verovala je čvrsto u predodredenost poziva. Njena
mlađa sestra, na primer, na univerzitetu u Arizoni, oduše-
vila se fotografisanjem ptica u gnezdima i zveri u brlo-
zima. I da bi ona mogla da prati neobična predavanja iz
ove struke, Moli je slala svojoj sestri-fotografu pedeset
dolara mesečno.
Zaista ogromno srce, puno plemenitosti koja može
da se preobrazi u lovu, a ne neko kržljavo kao u mene i
tolikih drugih. Što se mene tiče, Moli je bila stvarno voljna
da se novčano zainteresuje za moje šušumigaste pustolo-
vine. Mada sam joj ponekad izgledao kao prilično ošamu-
ćen momak, moje ubedenje činilo joj se stvarno i dostojno
podrške. Samo je tražila da napravim nekakav mali račun
za buđžetsko primanje koje bi mi ona obezbeđila. Nisam
mogao da se odlučim i prihvatim taj poklon. Poslednji
ostatak osetljivosti nije mi dopuštao da i dalje izvlačim,
da špekulišem računajući na ovo zaista predobro i prepa-
metno stvorenje. Tako sam namerno zapao u neprilike
s Providenjem.

134
 Čak sam u to vreme, postiden, pokušao da nateram
sebe i vratim se Fordu. Mala junaštva koja su, uostalom,
bila bezuspešna. Stigao sam jedva do ulaza u fabriku i tu
sam zasrao, skamenjen na graničnom mestu, jer je perspek-
tiva svih onih mašina, koje su me čekale vrteći se, bespo-
vratno u meni uništila svaku radnu sklonost.
Stao sam ispred velikog staklenog zida generatora,
diva u hiljadu oblika, koji grmi gurajući ne znam odakle
ne znam šta u hiljade sjajnih cevi, izukrštanih i pođlih
kao lijane. Jednog jutra, dok sam tako stajao balaveći
od divljenja, naide onaj Rus taksista. »Čuj«, reče mi on,
»najurili su te, mangupe!... Tri nedelje te nije bilo... Već
su te zamenili mašinom... A lepo sam ti ja govorio...«
»Sad je bar svršeno«, pomislio sam... »Nema više
povratka...« 1 vratio sam se u grad. U povratku šam svr-
nuo u konzulat, koliko da upitam da nisu slučajno nešto
čuli o jednom Francuzu po imenu Robinson.
— Čuli! I te kako čuli! — odgovoriše konzuli. —
Čak je dolazio dva puta, a dokumenta su mu bila lažna...
Uostalom, policija ga traži! Poznajete ga? — Batalio sam
razgovor...
Od tada sam očekivao da svakog časa naidem na
Robinsona. Predosećao sam da se čas bliži. Moli je i dalje
bila nežna i dobronamerna. Čak je bila još pažljivija otkako
je živela u uverenju da hoču konačno da odem. Mije vre-
delo biti dobar prema meni. S Moli sam često šetao po
okolini građa za njenih slobodnih popodneva.
Male ćeiave uzvišice, brezovi šumarci oko majušnih
jezera, ijudi koji tu i tamo čitaju sive časopise pod nebom
teškim od olovnih oblaka. Moli i ja smo izbegavaii za-
mršena poveravanja. Osim toga, ona je znala. Suviše je
bila iskrena da bi mnogo govorila o tuzi. Ono što je bilo
u njoj bilo joj je dovoljno. Ispunjavalo joj je srce- Ljubili
smo se. Aii ja je nisam Ijubio onako kako bi trebalo ui-
sdnu — klečeći na kolenima! Uvek sam istovremeno
mislio i na nešto drugo, plašeći se da ne trošim vreme i
nežnost, kao da boću da ih sačuvam za nešto veličanstveno,

*35
uzvišeno, za kasnije, a ne za Moli, i ne samo za ovo. Kao
da će život odneti, sakriti od mene ono što o njemu hoću
da znam, i to negde u dno tame, dok ja gubim vatrenost
ljubeći Moli, te mi neće đovoljno ostati i sve ću najzad
izgubiti, jer će miponestati snage, jer me je život prevario
kao i svi ostali. Život — jedina prava ljubav ljudi.
Vraćali bismo se svetini i ja bih je ostavio u njenoj
kući, jer je noću sve do zore bila s gostima. Dok se ona
starala o gostima, meni je ipak bilo tesko, i taj bol mi je
govorio o njoj, i to tako iepo, da sam je joŠ prisnije osećao
uz sebe nego kad je stvarno tu. Odlazio bih u neki bioskop
da mi prode vreme. Po izlasku iz bioskopa odiazio bih
tramvajem ovamo, onamo, pravio sam noćne tzlete. Kad
prode dva časa po ponoći, u tramvaj se penju stidljivi
putnici kojih nema nikad ni pre ni posle ovog doba, uvek
vrlo bledi i sanjivi, u posiušnim grupicama voze se do
predgrada.
S njima bismo išli daleko. Mnogo dalje od fabrika,
do bezobličnih naselja nejasnih uličica i kuća. Po Ijigavoj
kocki u kišici svanuća zora bi plavičasto odsjajivala. Moji
bi saputnici iz vagorta nestajali istovremeno kad i njihove
senke. Zatvarali su oči pred dnevnom svetlošću. Teško
je bilo navesti ove mračnjake da progovore. Suviše umomi.
Nisu se žalili, ne. Oni su noću posle radnog vremena
čistili radnje, i opet radnje, i kancelarije čitavog grada.
Kao da su bili manje uznemireni od nas, dnevnih ljudi.
Možda zato šro su stigli do dna lestvice Ijudi i stvari.
Jedne noći, kad sam opet seo u neki drugi tramvaj
i kad smo došli do krajnje stanice gde su svi oprezno sila-
zili, učinilo mi se da me neko zove po imenu: »Ferdinande!
Hej, Ferdinande!« Bio je to skoro skandal u ovom polu-
mraku. To mi se nije dopalo. Iznađ krovova nebo se već
osvetljavalo u vrlo hladnim komadima oivičenim olu-
cima. Nema sumnje, neko me je zvao. Kad sam se okre-
nuo, odmah sam prepoznao Leona. Prišao mi je šapćući,
te smo se nas dvojica tad objasnili.
I on se vraćao sa čistačkog posla, kao i ostali. Nikakvu

236
bolju kombinaciju nije izmislio. Išao je odmereno, s malo
pravog dostojanstva, kao da je izvrŠio neke opasne stvari,
i tako reci svete, u gradu. Uostalom, to je bio stil svih noc-
nih čistača, već sam to primetio. Umor i usamljenost
izbace iz čoveka ono božansko na površinu, Oči su mu
toga bile pune kad bi ih otvorio, i to mnogo više no obično,
u plavičastom polumraku koji nas je obavijao. Oprao je
i on beskrajna prostranstva toaleta i očistio da sve blistaju
čttave planine spratova i spratova punih tišine,
Dodao je: »Odmah sam te prepoznao, Ferdinande,
po tvom načinu penjanja u tramvaj. Zamisli samo, baš
po tome kako si se rastužio kad si video da nema nijedne
žene. Zar nije tako? Zar ne liči to na tebe?« Istina je, to
je iičilo na mene. Zaista mi je duša bila razdrljena kao ras-
kopčane pantalone! Nimalo me, dakle, nije iznenadila
ova tačna primedba. Ali me je iznenadilo to što ni on u
Americi nije uspeo. Tako nešto nisam predviđao.
Odmah sam mu ispričao o galiji u San Tapeti. Ali
on nije sbvatao o čemu je reč. »Imas groznicu!« odgovorio
mi je jednostavno. On je stigao teretnim brodom. Rado
bi pokušao da se zaposli kod Forđa, ali isprave su mu bile
tako očigledno lažne, da se nije usuđivao da ih pokaže.
»Vrede taman toliko da ih držiš u džepu«, dodao je. Za
čistačke ekipe ne zagledaju mnogo isprave. Ne plačaju
mnogo, istina, ali i ne zakeraju. To mu dođe kao neka noc'na
legija stranaca.
— A ti, šta ti radiš? — upita onda. — Znači, još si
udaren? Nije ti dosta »caka« i »štosova«? Još uvek ti je
do putovanja?
— Hocu da se vratim u Francusku — rekoh mu —-
nagledao sam se svega, u pravu si, dosta je bilo.
— Nego šta — odgovori on — jer mi smo pečeni...
Ostarili smo, a nismo to ni primetili, znam ja šta govo-
rim... I ja bih da se vratim, ali te isprave... Sačekaću još
malo dok ne nađem neke bolje. Nije loš posao koji radi-
mo, ne mogu da kažem. Ima i gore. Ali ne učim engleski. ..
Ima ih koji vec trideser godina rade u istoj »branši«, a

2-37
naučili su samo E x ii, pošto to pišc na vratima koja gla-
dimo i Lavatorj, shvataš?
Shvatio sam. Ako mi se ikad Moli izmakne i ja ću
morati da se zaposlim u toj noćnoj smeni.
Nema razloga da bude drugaćije.
U stvari, dok traje tat, misliš biće bolje kad bude mir,
i grickaš m nadu kao bombone, a posle ipak sve ispadne
sama govnarija. Prvo ne smeš da kažeš da se ne bi drugima
zgadilo. Iz puke dobrote. A onda jednog dana izlaješ sve
to pred svima. Dosta ti je da se daviš u govnima. I onda
svi zakijuče da si prava prostačina. Eto, to je sve.
U dva ili tri maha potom nalazio sam se s Robinso-
nom. Loše je izgiedao. Neki francuski dezerter, koji je
pravio piće za detroitske mangupe, ustupio mu je me-
stašce u svom biznisu. Robinsona je to privlačilo. »I ja
bih malo da umočim u taj posao s .daskovačom’ za njihove
prljave njuške«, poveri mi on, »samo, vidiš, nemam više
petlju... Osećam da ću pred prvim pajkanom, koji me
bude obrađivao, da se ispuvam... Suviše sam preko glave
preturio... Pored toga, stalno mi se spava... Jasno, spa-
vati danju, to ti i nije neko spavanje... A da ti ne govorim
o prašini kancelarija i plućima... Možeš i sam da zami-
sliš!... To ti smlati čoveka«.
Ugovorili smo sastanak za iduću noć. Vratio sam se
Moli i sve joj ispričao. Trudiia se uporno da sakrije od
mene koliko je rastužujem, ali to ipak nije bilo teško vidcti.
Sad sam je češće ljubio, ali njena je tuga bila duboka,
istinitija no u nas ostalih, jer smo mi navikli da o njoj pri-
čamo više nego što je osećamo. Kod Amerikanki je obr-
nuto. Ne usuđuješ se ni da razumeš, ni da prihvatiš. Nije
to gorđost, ni ljubomora, nema scena, prosto pravi boi
u srcu i čovek mora da prizna da nam sve to nedostaje
u nama i da smo, što se tuge tiče, suvi kao drvo. Sramota
nas je što nismo bogatiji u srcu i u svemu i što smo čo-
večanstvo proglasili gorim nego što ono u suštini jeste.
S vremena na vreme Moii je ipak popuštaia i ponešto
mi prebacila, ali uvek odmcrenim, ljubaznim rečima.
 — Vrlo ste zlatni, Ferdinande — rekla bi mi — i
znam da se trudite da ne budete zli kao ostali, samo ne
znam da li znate šta upravo hoćete... Razmisiite dobro!
Morate tamo da nađete nešto od čega ćete živeti, Ferdi-
nande! A nećete na nekom drugom mestu da se šetate kao
ovde i sanjarite po čitave noći... Što vi toliko voiite...
Dok ja radim... Jeste li mislili na to, Ferdinande?
U izvesnom smislu bila je po sto, po hiljadu puta u
pravu, ali svako ima svoju narav. Plašio sam se da je ne
uvredim. Pogotovu što se vrlo Iako vredala.
— Uveravam vas, Moii, da ću vas uvek voleti...
kako umem... na svoj način.
Moj način nije predstavljao mnogo. Moli je, međutim,
bila punačka, vrlo privlačna. Ali u meni je bila neka gadna
sklonost za aveti. Možda i nije samo moja krivica. Zivot
vas tera da isuviše često boravite s avetima.
— Vrlo ste nežni, Ferdinande — umirivala me je —
nemojte zbog mene plakati... Kao da bolujete od želje
da nešto još saznate... To je sve... Uostalom, možda je
to vaša sudbina... Da idete tako, sasvim sami. Usamljeni
putnik najdalje stiže. ZnaČi, uskoro ćete otići?
— Da, hoću da završim studije u Francuskoj, a po-
tom ću se vratiti — đrsko sam tvrdio.
— Ne, Ferdinande, nećete se više vratiti... A ni ja
neću više biti ovde...
Nije se dala prevariti.
Dođe i čas odlaska. Pošli smo ka stanici malo pre
vremena kad je ona odlazila na posao. Tog dana sam
otišao da se oprostim od Robinsona. Ni on se nije radovao
mom odlasku. Večito sam se od nekog rastajao! Na pe-
ronu, dok sam s Moli čekao voz, prođoše neki Ijudi pra-
veći se da me ne poznaju, ali su nešto šaputali među sobom.
— Već ste daleko, Ferdinande. To što činite, Fer-
dinande, upravo je ono što želite, zar ne? To je važno.,.
Samo je to važno...
Voz je ušao u stanicu. Nisam više bio tako rešen na
pustolovine kad sam ugiedao lokomotivu. Poljubio sam

2 39
Moii, prikupivši svu hrabrost što sam je još nosio u svom
oklopu, Bilo mi je teško, iskreno teško prvi put, zbog svega,
zbog sebe, zbog nje, zbog svih ljudi.
Možda to i tražimo u životu, samo to, najveću moguću
žaiost, da bismo postali ono što jesmo pre no što ćemo
umreti.
Godine i godine su prošle ođ tog odiaska... Često
sam pisao u Detroit i na sve one adrese kojih sam se sećao
i gde su mogli da znaju i nađu Moli. Nikad nije bilo od-
govora.
Kuća, gde je radiia, zatvorena je. To sam jedino uspeo
da saznam. Dobra, divna Moli, želeo bih, ako još može
da ovo pročita na nekom mestu koje ja ne znam, da zna
da se prema njoj nisam promenio, da je volim još i zauvek,
na svoj način, da može da dođe ovamo kad god bude
htela da sa mnom podeii moj hieb i moju tihu sudbinu.
Ako više nije lepa, nije važno! Snaći ćemo se! U sebi sam
sačuvao svu njenu lepotu, tako živu, tako toplu da je imam
dovoljno za oboje i za bar još dvadeset godina, koiiko
nam joŠ ostaje.
Trebalo je zaista biti dovoljno lud pa je napustiti,
i to cinično i hladno luđ. Ipak sam dosad branio svoju
dušu i, ako sutra smrt dođe po mene, neću biti nikad, u
to sam siguran, tako hladan, rdav, tako grub kao ostali,
jer mi je toliko dobrote i sna Moli poklonila za tih nekoliko
meseci Amerike.
 DO DATAK I

SELIN O SELINU

...h o ć u d a živim ž iv o t isp u n je n n e p rilik a m a k o je će p ro-

v iđ e n je n ad a m se izvoleti d a p r o sp e p o m o m p u tu ... a k o
p re b ro d im d u b o k e krize k o je m e če k aju u živ o tu m o žd a
i n e b u d e m to lik o n esrećan k a o d ru g i jer h o ću d a p oz-
n am i d a zn am ...

Iz Beležnice oklopnika Detuša

-b eleške sa fronta, 19 12 .

'' Tekstovi u ovom dodatku preuzeti su iz Selinovih pisama i razgovora objav-

Ijenih u časopisu G ra d a c br. 1 1 8 - 1 1 9 , 1996. S fraricuskog preveli: Ivanka Pavlović,
M ilojko Knežević, -Ana Moralić, Ž iv o jin Kara Pešić.

241
VOYACE AU BOUT
DE LA HUIT
roman T om e1

: T R p iA rtqLA#sic-Jk

Faksirnil p r v o g ilu stro v a n o g izd an ja P u t o v a n ja n a k r a j n o ć i (1935)

 Rođen sam u Kurbevoa, u kući broj 12, u ulici Ramp di
Pon. Zbilo se to 24. maja 1894. godine, u četiri sata u zoru.
Cesto sam o tome slušao. Rodio sam se u jednom sobičku u
kome je baš bila umrla neka devojčica. Njeni roditelji, koji su u
prizemlju držali dućan „Mode i rublja” , nisu hteli da ostanu na
tom mestu. Suviše ih je bolelo. Izdali su jeftinije; kad su je spo-
pali trudovi, mama je pljuvala krv po gomili čipke koju je i
dalje krpila. Maglilo joj se pred očima. Pričinjavalo joj se da je
Sena zaleđena. Jedan crven skut nije dovršila. Svetla su se naglo
pogasila, kao da je neko presekao gas. Ispao sam iz cuga...

...Eh, da mi je neko rekao, kad sam bio mlad, da ću pisati!

Kakva smejurijaL. Moj poziv bila je medicina... Još kao dete
sanjao sam da budem lekar, da lečim ljude... Vidite li? Od svoje
pete godine, mislim... Otkad pamtim... Ali, to je bio potpuno
lud san... Imati takvu maštu, hteti da izađeš iz svoje sredine,
bilo je kao neko nevaljalstvo... Nije se u mojoj okolini moglo ni
zamisliti da se može promeniti sredina... Onaj ko je hteo da je
menja, smatrao se avanturistom...
...Odmah posle osnovne škole morao sam da zarađujem za
život... Promenio sam dvanaest zanata, sve gori od goreg! Naj-
strašnije, užasno, bile su cipele... Cipele šiljastog vrha, često i
tesne povrh toga... Bilo je mučenje ići u njima. A pešačio sam

243
mnogo, samo sam to i radio. Od ulice Roajal do Etoala išao
sam brzo kao metro...

...Kao Bretonac, ja sam mistik, mesijanac, sasvim prirodno

fanatik - bez napora - bezuman... A uz to, paganin po apsolut-
noj udivljenosti telesnom lepotom, zdravljem. Mrzim bolest, ro-
bijanje, morbidnost. U tom pogledu potpuno grčki nastrojen -
obožavam zdravo detinjstvo - obeznanjuje me, iz mesta bih se
ludo zaljubio u devojčicu od 4 godine, punu ljupkosti, plavušne
lepote i zdravlja... Lišen svake ljubomore, donžuanizma, sadiz-
ma, itd. uvek sam negovao oduševljenje samo za lepotu oblika,
njihovu salivenost, mladost, ljupkost i svežinu... Zdravlje, živah-
nost, nenadanost, ples i svi mogući spojevi... Uvek sam voleo da
žene budu lepe i lezbijke - vrlo prijatne za posmatranje i da se ni
slučajno ne satirem na njihov seksualni zov! Ja sam voajer, odu-
vek! Voajer, a svakako i malčice ushićeni potrošač, ali krajnje ne-
upadljivo... Ziveo sam 10 godina sa Elizabetom Krejg - plesačica
- od stare američke porodice. Jako lepa riđokosa - imala je
Molijerove crte prenesene u žensko, uz sav njegov duh i sav nje-
gov genije istovremeno! Vratila se u Ameriku da potone u niski
gangsteraj i alkohol...

...Zivot je hteo da se nađem u okolnostima, u nezgodnim

situacijama. Onda sam pokušao da ih predstavim na najza-
bavniji način, morao sam da budem memoarista da ne bih
gnjavio čitaoca, ukoliko je to moguće. I to u tonu za koji sam
mislio da se razlikuje od drugih, pošto ne mogu da radim baš
kao svi drugi... Ne pišem na kineskom, ali sam malo drugačiji...
O temi nisam morao da lupam glavu: trebalo je da ispričam
sopstveni život, da prikažem na pozornici sopstveni lik. Uz nuž-
na transponovanja. Sitne odlike života su bljutave, bezizra-
žajne. Treba preinačiti istinite pojave, i tako se stiže do istine..,
U vreme P u t o v a n ja ja još nisam smeo da idem do kraja, ako ne

Z44
baš noći, ono svoje ideje... Međutim, tu se ipak nalazi ono što
sam ja izumeo: neposredna emocija, kao u govornom jeziku.
Nisam to učinio namerno, samo sam se trudio da biće i pojave
izrazim najprirodnije moguće... Kritičari su mi zamerali što
koristim argo. To uopšte nije argo! To je jedan jezik za sebe koji
mi odgovara i koji pravim kod kuće... Svi su hteli da me
podražavaju u tome; niko nije uspeo. Oni me smatraju primi-
tivcem, a ja sam rafiniran, aristokrata...

...Za pisanje treba stil. Priče! Treba se samo sagnuti i pokupi-

ti ih, pogledati na ulicu... Ali pisati! Preneti drugom svoju groz-
nicu, svoj strah, svoju glad, ljubav, bes... Treba prvo sve to oseti-
ti, zatim naći sebe, razumeti sebe, raditi na svojoj dragocenoj
ličnosti. To traje. I ne isplati se. Bolje je izmišljati. Filmu su pot-
rebni scenariji. Ali, kad to krštavaju romanom, eksplodiram. Vre-
me će sve to dovesti na svoje mesto...

...Ja nisam čovek s porukom. Ja nisam čovek od ideja. Ja sam

čovek stila... Užasavam se fraza, uglačanog jezika... Osećanje
direktno sledim rečima, ne ostavljam mu vremena da se zao-
dene u fraze... dograbim ga dok je još u sirovom, bolje rečeno
poetskom stanju, jer čovekova suština, uprkos svemu, jeste poe-
zija... Ali, prenositi govorni jezik u književnost nije stenografi-
ja... Na izvestan način, rečenice se prinude da iskorače iz svog
uobičajenog značenja, da izađu iz svog ležišta, da se izmeste, i
da se tako i sam čitalac prinudi da premesti svoje poimanje. Ali
sasvim neznatno! Oh, sasvim neznatno! Jer sve to, ako izvedete
grubo, to je gaf, pravi gaf... Caka je da se jeziku utisne izvesno
izobličenje, tako da, jednom napisan, čitaocu izgleda k a o d a
m u s e g o v o r i n a u v o ... U samoj stvari, to je vraćanje na spon-
tanu poeziju divljaka. A divljak se ne izražava bez poezije, jer
mimo nje ne može... Učiniti jezik ponovo osetljivim, da više
treperi nego što obrazlaže - t o m i j e b io c ilj... Uveren sam da je
čovek od prirode pesnik, od iskoni - obrazovanje mu preseca

145
tu poetsku žicu i on se tada baci na mozganje, postane kenja-
tor... Covek isto tako od prirode peva, a govoru se uči. Beba u
kolevci ne govori, ona peva!

...P u t o v a n je je romansirano pripovedanje u prilično čudnom

obliku za koje ne vidirn mnogo primera u književnosti... Pre je
reč o nekoj vrsti emotivne simfonije nego o pravom romanu...

...Knjiga je izazvala buku. To me je sprečilo da se dalje ba-

vim medicinom... Zao mi je medicine, to je bio moj poziv. Nije
trebalo da se ikad upuštam u pisanje... Moja je želja bila da
postanem psihijatar. To bi bilo bolje. Lečio bih ludake, u nekoj
ludnici. Poštovali bi me. I plašili bi me se... Doktor za ludake,
kako se misli, i sam je pomalo lud... Bio bih u dobrim odnosima
s tužiocem, s žandarmima, sa svim tim ljudima. Ostavljali bi me
na miru... Posao bih voleo... Svet ludnice je kao neki izolacioni
sloj. To je odlično. Vrlo je dobro biti lekar za ludake. Korisni ste,
neophodni! A literatura, knjige... Vidite kuda to vodi!

...Ljudi imaju vrlo tešku i vrlo bolnu sudbinu, pošto se pri-

roda, u stvari, igra njima. Pate da bi umrli i čekaju da bi živeli.
Tako je to: čekaju da žive, ali nikad uistinu ne žive... Osećaju
da umiru i pate većim đelom vremena. Očekuju penziju, neko
unapređenje, čekaju da polože maturu, stalno nešto čekaju. Ce-
kaju da budu voljeni, potom imaju nekoliko meseci zanosa,
nekoliko kriza snošaja, potom se opet vraćaju u život mnogob-
rojnih obaveza... Covek nije životinja, pošto on zna svoju bu-
dućnost. Zato u sebi nosi bojazan, vrlo opravdanu, od onoga
što ga čeka. Zivotinja ne zna, sudbina je stiže i ona pati, ali ne
predviđa ili vrlo malo. Zivotinja koju ubijaju to oseća, ali je to
vrlo kratko, dok čovek može šezdeset godina unapred da vrlo
dobro zamisli šta ga čeka. Studije medicine divno nas oba-
veštavaju o životu. Takve stvari čoveka smračuju. Onda isprav-
lja svoje bistre misli alkoholom i ždranjem, pa putovanjima,

146
automobilom, na sve načine, samo da bi zavarao bistrinu sop-
stvenog pogleda... Onda nije više tako bistar...

...Težnja ka sreći je velika obmana koja komplikuje čitav ži-

vot! Zbog nje su Ijudi tako naopaki, podli i nesnosni. U živo-
tu nema sreće, ničeg do nesreće, lake, teške, trenutne i trajne,
javne, pritajene, skrivene, podmukle... „Od srećnika najbolji
prokletnik” . Đavo ima dobar princip koji uvek važi. Kao i obič-
no, bio je u pravu kad je Coveka ćušnuo u materiju. Nije mu
trebalo dugo. Za dva veka, ohol do ludila, uz pomoć mašina,
postao je nepodnošljiv. I danas je takav: divalj, sit i presit, pijan
od rakije, pijan od benzina, slep i nerazuman, nepopravljiv, me-
šanac ovčice i bika, ali i hijene. Baš je sladak!... Covek je human
otprilike isto koliko i kokoš ume da leti. Kad je iz sve snage
šutneš u guzicu, kad je zvekneš limuzinom, može da se vine čak
do krova, ali se odmah vraća na bunjište, da pokljuca šta ima.
To joj je priroda, ambicija. Isto važi i za nas, u društvu. Pres-
tajemo da budemo najcrnja đubrad tek kad nas snađe katastro-
fa... (Iz M e a C u lp a , 1936.)

...Sreća je biti sasvim sam na obali mora i da me ostave na

miru. I jesti vrlo malo, da... skoro ništa. I jedna sveća. Ne bih
živeo s elektrikom i svim tim glupostima... Jedna sveća! Jed-
na sveća i da čitam novine... Druge da vidim kako se muvaju,
da vidim kako ih podstiču ambicije, pravo pozorište, njihov
život...

247