GENERALNA PREPORUKA: U skladu sa Kodeksom etike psihologa Srbije ovaj test nije preporučljiv

da se koristi u bilo kakve svrhe selekcije

Petar Kostić, Dušan Ranđelović i Aleksandra Vlajić www.psihometric.com

PRIRUČNIK ZA STRUKTURALNI TEST LIČNOSTI (STL)

Priručnik
PREDGOVOR str.
1. FAZE RAZVOJA TESTA
1.1 Suštinska pitanja pri konstrukciji, reviziji i razvoju psiholoških testova
2. KONCEPT, MERENJE I TEST - TEORIJSKE OSNOVE STL
2.1. Pristup konstrukciji strukturalnog testa ličnosti (STL)
2.2. Šta određuje ponašanje: (raz)um ili osobine ličnosti?
2.3. Izvedene skale (sidrenje)
2.4. Postupci sidrenja
2.4.a Opšti postupak sidrenja: korak-po-korak
2.4.b Prvi postupak – Istovremeno zadavanje STL-a i jednog testa čiji se predmet merenja sidri
2.4.c Drugi postupak - Životni status ispitaničkog uzorka („poznate grupe“)
2.4.d Treći postupak: Primena psihološke netestovne tehnike (konkretno sociometrijska tehnika)
2.4.e Četvrti postupak: Eksperimentalno istraživanje (otpornost na borbeni stres)
2.4.f Peti postupak: Sposobnost procene druge osobe
2.5. Valjanost i pouzdanost izvedenih skala
2.6. Nova logika konstrukcije kontrolnih skala testova ličnosti
2.7. Kako jedinstvena ličnost (individua) „sklapa“ svoju ličnosnu strukturu? 23
3. OPIS STRUKTURE, DIMENZIJA I PODRUČJA UPOTREBE TESTA
3.1. Opis strukture STL
3.2. Dimenzije skala STL
3.3. Cirkumpleksni modeli u psihologiji ličnosti i psihometriji
3.4. Područja upotrebe testa STL
3.5. Mesto i uloga psihologa i njegovih testova u merenju i procenama potencijala ličnosti
4. GLAVNE METRIJSKE KARAKTERISTIKE TRI MODELA U STRUKTURI STL
4.1. Metrijske karakteristike leksičkog modela
4.2. Metrijske karakteristike biosocijalnog modela
4.3. Metrijske karakteristike cirkumpleks modela
4.4. Metrijske karakteristike kontrolnih skala
4.5. Normiranost testa za sva tri modela
5. OSTALE METRIJSKE KARAKTERISTIKE TESTA
Uvod; Baždarenost; Ekonomičnost; Konkurektska valjanost; Praktična korisnost; Relevantnost
za svrhe selekcije; Relevantnost za istraživanja (nezavisno od sidrenja) i Relevantnost za
kontrolu uzorkovanja
6. PRIMER LEKSIČKO-GRAFIČKOG OPISA I PSIHOLOŠKOG IZVEŠTAJA
6.1. Izveštaj za ispitanika
6.2. Izveštaj za psihologa
6.3. Grafički profili ispitanika (slike 1 i 2)
6.4. Spisak svih izvedenih skala na osnovu STL
7. NORME STRUKTURALNOG TESTA LIČNOSTI (STL)
7.1. Polno-uzrasne razlike normativnog uzorka
7.2. Kriterijumi za formiranje normativnog uzorka iz raspoloživog opšteg
7.3. Značajnost stratumskih razlika
8. INSTALACIJA I KORIŠĆENJE KOMPJUTERSKOG PROGRAMA STL
9. POGOVOR
BIBLIOGRAFIJA
9 PRILOZI
9.1. Opis ličnosti zlostavljača na radu (mobera) testom STL
9.2. Psihološki profil ličnosti homoseksualaca
9.3. Popis svih testova i skala korišćenih u VA KoV Beograd od 1979 do 2004 godine, posredno i 71
1
 neposredno, u razvoju Strukturalnog testa ličnosti (STL) i Univerzalnog testa sposobnosti
(UTS)
Pismo psihološkoj javnosti i vojnim zvaničnicima ili Da li je CPP samo Centar za primenjenu
9.4.
psihologiju ili/i Centar za prljave poslove?
Petar Kostić, Dušan Ranđelović i Aleksandra Vlajić
STRUKTURALNI TEST LIČNOSTI (STL)
Prof. dr Petar Kostić, diplomirani psiholog, Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica, pbkostic@gmail.com
Dr Dušan Ranđelović, diplomirani psiholog, Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica, alkadule9@yahoo.com
Aleksandra Vlajić, diplomirani psiholog, Garda Vojske Srbije, anavlajic75@gmail.com
Oblast: Psihometrija

STRUKTURALNI TEST LIČNOSTI (STL)

Kostić P., Ranđelović D. i Vlajić A. (2012): Strukturalni test ličnosti (STL), Naučno stručni skup sa
međunarodnim učešćem „Psihološka istraživanja učenja i ponašanja“, Knjiga rezimea, s.39, 8-9 jun, Banja
Luka)
Rezime
Problem proteklog tridesetogodišnjeg istraživanja je konstrukcija strukturalnog testa ličnosti utemeljenog na sva
tri, u savremenoj psihologiji ličnosti dominantna, modela strukture ličnosti: leksičkom (Digman, Kosta i
MekKri), biosocijalnom (Klonidžer) i kružnom (cirkumpleks, Plučik). Metodologija se sastojala u
višestrukim revizijama i standardizacijama sve dok nije postignuta optimalna metričnost instrumenta.
Rezultat je novokonstruisani strukturalni test ličnosti koji sadrži 274 stavke, meri 20 domena i pet
kontrolnih skala. Domeni: 1.Neurotizam (N), 2.Ekstroverzija (E), 3.Otvorenost spram iskustva (O),
4.Dobrota (A) i 5.Moralnost (C), (iz leksičkog modela); 6.Avanturizam (NC), 7.Strahovanje (HA), 8.Ljubav
(RD), 9.Upornost (PE), 10. Samokontrola (SD), 11.Saradljivost (CO) i 12.Duhovnost (ST), (iz
biosocijalnog modela), te 13.Inkorporacija (INK), 14.Zaštita (ZAŠ), 15.Orijentacija (ORI), 16.Lišenost
(LIŠ), 17.Odbacivanje (ODB), 18.Agresija (AGR), 19.Istraživanje (IST) i 20.Reprodukcija (REP, iz
Plučikovog cirkumpleks model). Kontrolne skale su: (ne)pažnja i neodlučnost pri samoopisivanju,
ispitanička pouzdanost, skala „Sreće“ i „Opšte psihopatologije“. Najvažnija osobenost STL je što svojim
adekvatnim metrijskim karakteristikama obezbeđuje valjano sidrenje više desetina skala za procenu i
merenje relativno stabilnih oblika ponašanja koja su podložna lažiranju (sklonost kriminalu, otpornost na
stres, laganje, besprincipijelni pragmatizam...). Sidrenje se empirijski zasniva na više istraživačko-
metodoloških nacrta (istovremeno zadavanje STL i kriterijumskog testa, eksperimenalni nacrti, „poznate
grupe“ itd). Test ima dva formata (samoopis i opis drugog), dve forme (onlajn i papir-olovka) i tri jezika
(srpski, mađarski i hrvatski, videti www.psihometric.com). Test je, nakon kompariranja sa mađarskim
(N=359), definitivno standardizovan na srpskom uzorku (N=6133) na osam stratuma: dečaci (N 1=235, 14-
17 godina), devojčice (N2=378, 14-17 godina), devojke (N3=2529, 18-30 godina), momci (N4=1941, 18-30
godina), žene (N5=463, 31-50 godina), muškarci (N6=293, 31-50 godina), zreli muškarci (N7=139, 51
godina i stariji) i zrele žene (N8=155, 51 godina i stariji). Pouzdanost skala testa (Alpha) se kreće od .704
(samokontrola) do .868 (agresija), AS-Alpha=.815 SD-Alpha=,419. Konkurentska valjanost spram
originalnih skala kreće se u rasponu od r=.371 (duhovnost) do r=.817 (ekstroverzija), AS-r=.558, SD-
r=,151. Na osnovu grafika, skjunisa i kurtozisa evidentno je da je diskriminativnost svih skala leksičkog i
biosocijalnog modela saglasna VNK formatu, dok su odstupanja pojedinih domena u cirkumpleks modelu
logično-analogna ljudskoj prirodi (na primer, negativan skjunis reprodukcije, a pozivivan agresije u
cirkumpleks modelu).
Ključne reči: Struktura, modeli i domeni ličnosti, kontrolne skale, sidrenje, metrijske karakteristike

2
 PREDGOVOR
Strukturalni test ličnosti (STL) je nastao kao posledica praktičnih i nastavnih zahteva koji su se, prirodom
profesionalnih zadataka, postavljali pred autore ovog testa. Prvo su praktični razlozi nastali pred kraj 80-tih
godnina prošlog veka – selekcija pripadnika specijalnih vojnih, a kasnije i policijskih jedinica. Kadrovskim
službama ovih struktura je trebalo ponuditi što je moguće više objektivan opis potencijala kandidata da odgovore
na sve izazove zadataka svog posla. Najveći broj kandidata već je bio primljen u aktivnu vojno-policijsku
službu, a selekcija je zapravo bila klasifikacija (Kostić, 2007, s.251) u specijalne jedinice ove dve bezbednosne
službe. Njihovi službeni dosijei već su sadržavali informacije o dotadašnjoj uspešnosti, ponašanju i realnim
granicama efikasnog funkcionisanja svakog pojedinca. Nadležni su podatke iz dotadašnjeg toka službe poredili
sa psihološkim opisom i prognozama da bi mogli doneti realne odluke o prijemu ili odbijanju svakog pojedinca.
Istina, psiholog je pravio rang-listu, ali samo na osnovu kognitivnih dostignuća. Nadlešni su analizom
dotadašnjeg toka vojno-policijske službe, psihološkog opisa i podataka sa rang-liste donosili pravosnažne
odluke. Drugim rečima, zadatak psihologa, u ovom delu profesionalnog rada, nije bio da prima ili odbacije bilo
kog kandidata, već da drugima ponudi, po standardima svoje profesije, realne podatke o budućim mogućnostima
svakog kandidata ponaosob1.
U ovom kontekstu mora se imati na umu i savetodavni rad školskih psihologa u osnovnim i srednjim školama
(gimnazijama) pri usmeravanju učenika tokom profesionalnih opredeljenja u završnim razredima (Kostić, Vlajić
i Ranđelović, 2011).
Jedan deo selekcijskih zahteva psihologa odnosio se na prijem civila za obučavanje i školovanje na Vojnu
akademiju (VA) i kurseve unutar vojske. Tada je definitivna odluka o prijemu ili odbijanju pojedinca, ipak, bila u
domenu profesionalne odgovornosti psihologa, a kriterijum odluke morao da bude definitivno jasan: prognoza
proseka ocena na kraju prve godine školovanja (u VA) ili nivo uspešnosti na kursu.
Da ne bude nikakve dileme, testovi ličnosti su legitiman alat u psihološkom radu. Ali, koristiti ih da bi
psiholog sam (autonomno) donosio odluku o sudbini pojedinaca, a na osnovu testova ličnosti je višestruko
sporno što će biti više puta dokumentovano na stranicama ovog priručnika. Takve odluke su više izraz
omnipotentne prepotentnosti pojedinih psihologa, a manje su naučno utemeljene. Da ova konstatacija ne bude
samo puka kritika prakse mi nudimo i rešenje, a ono je u konstrukciji i primeni izvedenih skala za procenu
ponašanja u pojedinim domenima pofesionalne kompetencije psihologa. I pored toga, a ovaj priručnik je, između
ostalog i tome namenjen odmah treba upozoriti na uslove i okolnosti kada test ličnosti može i sme biti SAMO
jedan od alata profesionalnog rada psihologa.
Navedimo redom te uslove i okolnosti:
1) Ako se vrši psihološka procena ličnosti i ponašanja pojedinaca koji su već u nekom društveno -
organizacijskom sistemu (vojska, policija, školstvo, zdravstvo, državni zavodi, uslužne službe...) tada test
ličnosti može biti jedan, ali ne jedini definitivni dokaz o bilo čijim granicama efikasnosti. Psiholog treba da
primeni test ličnosti i da opiše potencijale pojedinca pa da takvu procenu ponudi onom ko donosi konačnu
odluku, prevaljujući i odgovornost „na njegova leđa“. Drugim rečima, psiholog treba da savetuje onog ko
donosi konačnu odluku šta je u njegovom interesu pri odlučivanju, a šta je protiv, uz uvažavanje njegovog
prava na donošnje konačne odluke.
2) U takvim situacijama odgovorno lice, ili/i psiholog, dužni su da, testovne indicije proveravaju upoređujući ih
sa podacima iz realnog života. Time se samo testiranjem ličnosti smanjuje broj takvih pojedinačnih provera.
Psiholog može samostalno da odluči o načinu i sadržaju psihološkog ispitivanja u zavisnosti od cilja koji se
postavlja kao svrha ispitivanja. Na primer, jedan iskusan lekar opšte prakse ne mora biti podoban za rad u
interventnim situacijama u službama hitne pomoći, iako je veoma sposoban za rad u ambulanti.
3) Prvi put, ali ne i jedini u ovom priručniku, ustvrdićemo (a to nije samo naše mišljenje) da je ključni svedok
bilo čijih potencijala njegov život sam, a ne test, ne samo test ličnost već i testovi sposobnosti. Na primer,
ako se za neko radno mesto traži visoka stručna sprema, a psiholog testira prijavljene kandidate bilo kojim
poznatim testom sposobnosti to nije samo profesionalno neodgovorno već i nemoralno. Drugim rečima,
testove sposobnosti je opravdano koristiti samo za lica na početku profesionalne karijere čije potencijale nije
stigao da testira sam život ili za visoko soficitirane poslove u kojima je neophodna Hilgardova „sinergija
triologije uma“ (padobranci, specijalci, policajci, hirurzi, sudije...). U ovom slučaju više se radi o
klasifikaciji, a ne selekciji ljudstva.
4) Primena bilo kakvih, ali istih, psiholoških testova na ispitaničkim grupama, dan za danom, nije samo
neodgovorno, nemoralno već i apsolutno glupo profesionalno ponašanje: jedno, drugo ili sve troje skupa.
Praksa da se u ovakvim profesionalnim selekcijama koriste testovi koji su, navodno, „službena tajna“

1
Delimični sadržaji ovih izveštaja su dati u daljem tekstu
3
 apsolutno je nedopustivo, i veoma potseća na poznati vic (Zarevski, 200): Direktor diktira pismo i na koncu
kaže tajnici: „Označite ga kao strogo povjerljivo. Želim da ga svi u uredu pažljivo pročitaju... „
5) Čak i ako psiholog primenjuje izvedene skale nekog testa ličnosti dužan je da poseduje testovnoj situaciji
primerene norme i za takve skale (priroda selekcije, uzrast, pol, obrazovni nivo...), ali ni tada nije
profesionalno odgovorno da on donosi konačnu odluku (primanje-odbijanje) već samo da ponudi relevantnoj
komisiji profesionalaca što je moguće valjaniji i objektivniji opis ličnosti.
6) Svim testiranim licima psiholog je dužan da omogući uvid i/ili da ponudi povratnu informaciju koja je
individualizovana. Minimalna individualizacija podrazumeva razumljive interpretacije bez ličnih podataka,
ako se objavljuje na oglasnoj tabli2.
Nastavni aspekt razloga za konstrukciju STL-a ticao se potrebe da nastavnici, u okvirima svojih predmeta
(psihometrija, metodologija i psihologija individualnih razlika), studentima, a budućim psiholozima, pokažu
kako se upotrebljava i kako funkcioniše profesionalni alat (testovi) u radnim angažmanima i poslovima
psihologa-profesionalca. Po našem sudu to „pokazivanje“ je moralo da bude nedvosmisleno precizno, a „mera
sopstvene kože“ čini se najpribližnija onom što se od psihologa očekuje u svetu rada svoje profesije. Ličnom i
pojedinačnom upotrebom psiholoških testova studentima je pružana informacija koliko su uspešno i integrisano,
na testu, opisali sebe i koliko tačno umeju da testom opišu drugu osobu. Računarski generisan izveštaj koji
student dobija procentualno izražava (pouzdanost) samoopisa i tačnost opisa druge osobe. Tačnost samoopisa je
definisana, procentualno, formulom compute procenti=(pi_stl/164)*100, a tačnost opisa druge osobe formulom
compute tacno_pr=(tacno/273)*100, pri čemu pi_stl je skoring formula (N=6133) ispitanika, tačno = AS svih
stavki od N=101 studenta, koji su učestvovali u eksperimentu, pri čemu je subjekt procene bio prvopotpisani
autor (www.psihometric.com/testovi/link13).
Na kraju ovog poglavlja dužni smo da navedemo one osoba koje su zaslužne da se ovaj test pojavi u
profesionalnoj praksi. Njihovo poimenično nabrajanje zasigurno bi premašilo obim ovog priručnika. Zato
navodimo samo kategorije ispitanika koje su, posredno i neposredno, učestvovale u pojedinim fazama razvoja
ovog testa. Najpre tu su kandidati4 za školovanje, obučavanje ili prijem u vojnu službu ili školovanje. Najviše je
tri vrste kandidata kod kojih je prvopotpisani autor bio ispitivač: a) kandidati za Vojnu akademiju 5 (N≈10.000)6;
b) kandidati za upis studija psihologije na dve studijske grupe (N≈2.300 7) i c) ostali kandidati (specijalne vojne
jedinice-padobranci i (kontra)obaveštajci, N≈1800; Policijska akademija, N≈4500; Žandarmerija, N≈1200,
Komandno-štabno usavršavanje, N≈1300; jedna generacija kandidata vojnih predstavnika u inostranstvu i jedna
generacija vojnih muzičara (N≈200). Tek su primljeni kandidati podvrgavani ponekad i trodnevnim terenskim i
laboratorijskim testiranjima u sklopu klasifikacijskih procedura 8 (raspoređivanje na smerove školovanja ili
obučavanja) ili/i testiranja druge vojne opreme koja su u sebi sadržavala i psihološke aspekte 9.
Druga kategorija učesnika u pojednim fazama razvoja STL su studenti psihologije od 1998 godine i to na pet
studijskih grupa10. Studenti su bili uključeni neposredno (kao ispitanici) i posredno (kao ispitivači) radeći svoje
seminarske i diplomske radove (neki od njih su navedeni u ovom bibliografskom popisu). Doslovno, da nije bilo
studenata ne bi bilo ni testova11.
Istraživačka ili konsultatntska pomoć autora ovog testa drugim istraživačima doslovno je visoko u području
trocifrenih brojeva. U svim tim poduhvatima uvek se podrazumevala i konstrukcija ili barem modifikacija
psiholoških mernih instrumenata.
2
To se postiže tako što ispitanici pre podele testovnog materijala upisuju lične podatke na numerisan list papira koji
prikuplja i čuva osoba van selekcijskog postpuka
3
Značenje link1, link2, link3 i link4 razaznaje se tek konekcijom na ovaj sajt
4
Doslovno nijednom i nikada na osnovu podataka iz testova ličnosti nisu donošeni definitivni zaključci niti odluke o
primanju/odbijanju bilo koga. Sve što se na osnovu testa ličnosti sme/može činiti u selekcijskim situacijama detaljno smo
razmotrili u poglavlju „3.5. Mesto i uloga psihologa i njegovih testova u merenju i procenama potencijala ličnosti“
5
Već od 2001. godine na osnovu podataka iz testa ličnosti o svakom kandidatu psiholog je dobijao opis ličnosti, ponekad i
komandiri jedinica u koje su primljeni kandidati raspoređivani, ponekad i sami pitomci-kadeti. Ove tri forme skoro da nisu
bile suštinski različite, ali su formalne razlike bile velike do neprepoznavanja, barem za psihološkog laika
6
Od 1980 do 2004 godine (zaključno)
7
Niškoj i kosovsko-mitrovačkoj studijskoj grupi za psihologiju
8
Kao što je poznato, pri klasifikaciji nema odbacivanja već samo rasvrstavanja
9
U bibliografiji se nalaze naslovi dva rada prijavljena i recenzirana rada (u vezi zaštitne maske) kao i jednog višegodišnjeg
laboratorijskog testiranja. U prilogu broj tri se nalazi popis svih testova korišćenih na Vojnoj akademiji od 1979 do 2004
godine koriščenih, posredno ili neposredno, u razvoju naša dva testa STL i UTS
10
Pored dve već navedene u pitanju su i studenti beogradske, pančevačke i subotičke studijske grupe
11
Otuda i poznata izreka da su tri ispitaničke populacije omogućile konstituisanje naučne psihologije: pacovi, vojnici i
studenti: pacovi nisu umeli da odbiju učešće u eksperimentima, vojnici nisu smeli, a studenti nisu mogli
4
 Najzad, ali ne i kao poslednjim zahvaljujemo se recezentima dr Oliveru Toškoviću i Višnji Helajzen,
diplomiranom psihologu, dugogodišnjem stručnom saradniku u Republičkom zavodu za zapošljavanje u
Beogradu i kreatoru više programa stručnog usavršavanja psihologa pod okriljem Centra za primenjenu
psihologiju.

5
 1. FAZE RAZVOJA TESTA
S ozirom na broj stavki i koncepciju strukture testa postoji više faza u razvoju STL, u periodu od 1985
do 2010 godine. U prvoj fazi korišćen je najpre Strukturalni test osobina ličnosti (STOL, Kostić, 1999, s.53)
nastao modifikacijom 16PF i na osnovama Katelove teorije ličnosti (Katel, 1978). Zatim je korišćena prevedena
verzija testa NEO PI R, vojna verzija, od 240 stavki + PIE 62. U ovoj fazi koristili smo preveden, i kasnije
objavljenu verziju testa NEO PI R (Knežević i saradnici, 2006), ali su stavke prilagođene vojnoj populaciji (na
primer, umesto izraza “predvodim” korišćen je izraz “rukovodim” ili “komandujem”). Tako je dobijen uzorak
(N=1915 ispitanika) iz selekcijskih situacija. Paralelno sa ovim prikupljanjem podataka tekla su istraživanja i sa
dve verzije testa TCI Klonidžera (N=482) zajedno sa pet verzija Plučikovog testa emocija (62 12, prvo proširenje
broja prideva sa 62 na 66 13, 72, 76 i 84 para prideva). Računarski program (COBOL) generisao je tri vrste
izveštaja: a) za ispitanika koji je to želeo (na primer, „Sposobni ste da brzo i uspešno prevladate stres. Zato ste,
verovatno, sposobni i za borbene dužnosti visokog stepena rizika: specijalne jedinice Vojske Srbije”); za
psihologa jedinice („Visoka borbena motivacija”) i za starešinu jedinice 14 („Ispitajte nije li ova osoba sklona
prokriminalnom ponašanju!?15”).
Nakon kompleksne provere originalnih stavki testova (NEO PI R, Kosta i MekKri, vojna verzija i TCI,
Cloninger C.R, Švrakić D.M.&Przybeck T.R) odabrane su po tri najpregnantije u pogledu pouzdanosti (najveće
sniženje Koronbahove Alfe, ako bi stavka bila odbačena) iz svake od 30 faceta leksičkog i sedam domena
psihobiološkog pristupa. Tako se došlo do početne kolekcije stavki (n=111, 30 faceta leksičkog plus 7 domena
psihobiološkog pristupa puta tri stavke, 37*3=111). Nakon toga studenti su prošli vežbu „Brainstorming“
(„bljesak misli“, odnosno „vihor duha“, Pečjak, 1989) kako bi se studenti naučili da oslobode umove za
„proizvodnju“ novih stavki. Zatim im je podeljena početna kolekcija stavki sa zadatkom da u okviru predispitnih
obaveza smisle što je moguće više, ali ne manje od osam predloga stavki koje će biti u proširenoj početnoj
kolekciji za test gore opisane strukture. Tako smo dobili više od 1200 stavki koje smo podvrgli logičkoj analizi, a
s obzirom na predmet merenja svake pojedinačne da bi dobili prvu kolekcije od 542 stavke za psihometrijsko-
empirijsko proveravanje. S tom kolekcijom se ušlo u drugu, praktičnu, fazu konstrukcije testa.
U drugoj fazi studenti su, opet, u okviru predispitnih metodološko-psihometrijskih obaveza, ovu verziju
test od 542-e stavke zadavali raznovrsnim uzrasno-polnim uzorcima ispitanika. Nakon psihometrijske analize
stavka-po-stavka (Fajgelj, 2003 i Kostić, 2007), u okviru projektovanih dimenzija ličnosti, na nivou aspekata-
faceta, došlo se do verzije od 381 stavke sa kojom se ušlo u treću fazu razvoja strukturalnog testa ličnosti. U
ovoj fazi empirijske primene eksperimentisali smo i sa kratkim formama testovnih protokola. Relativno povoljne
metrijske karakteristike kratkih formi bile su ohrabrenje za testiranje mogućnosti još veće racionalizacje fonda
stavki uz istovremeno zadržavanje prihvatljivih metrijskih karakteristika, jer bi – u protivnom - svaka
racionalizacija tog tipa bila besmislena i bespredmetna. Standardne metrijske karakteristike testova jesu ključni i
dovoljan razlog da se bilo koji instrument koristi u profesionalnoj psihološkoj praksi.
Nakon zadavanja ovakvog protokola raznoraznim ispitaničkim uzorcima i analize stavka-po-stavka
odredili smo definitivnu ajtemskun strukturu dva testa za prve dve paradigme, leksičku i psihobiološku. U svim
kasnijim fazama razvoja testa išlo se na smanjivanje ajtemske mase prva dva pristupa (sa 542 preko 381 i 291
stavke do konačnih 190 stavki) i povećavanja broja parova prideva u okviru trećeg pristupa (sa početnih 62, 66,
72, 76 do definitivnih 84 para). U ovoj fazi razvoja odustali smo od aspekata-faceta i prešli na 20 domena kao
osnovne jedinice strukture ličnosti (pet leksičkog, sedam psihobiološkog i osam kružnog, cirkumpleks, modela).
U svim fazama razvoja test16 je korišćen i u praktične svrhe (selekcija pripadnika specijalnih vojnih i
policijskih jedinica) stim što su skorovi na dimenzijama računati samo od pouzdanih stavki, a kriterijum je bio
pozitivni indeksi veći od 0.1 u koloni Corrected Item-Total Correlation pri SPSS-ovoj Reliability analysis-scale
(ALPHA). Tridesetogodišnje traganje za optimalnom taksonomijom domena i dispozicija ličnosti odražavalo se i
na nazive testova koji su korišćeni za istraživanja 17: počeli smo sa Katelovim 16PF (Faktorski model ličnosti-

12
Baškovac-Milinković i saradnici, 1979
13
Ovo prvo proširenje je urađeno po sugestiji Kurbalije, 2006
14
Osnovna razlika između sva tri opisa je u stepenu zastupljenosti tehničkih izraza i pojmova: najviše ih je za psihologa, pa
starešinu, a najmanje za samog ispitanika stim što je za ispitanika jezik izveštaja u velikoj meri “Barnumovski” da bi ga, i
kada je socijalno neprijvatljiv, ispitanik ipak prihvatio.
15
Zato što su 25% avganistanskih veterana postali šefovi podzemlja velikih ruskih gradova (Konkov, 1990).
16
Uporedo sa razvojem ovog testa ličnosti tekao je i razvoj univerzalnog testa sposobnosti (UTS), o kome su u stručnoj
javnosti saopštenja bila pod naslovom Kratak test globalnog intelektualnog funkcionisanja (TOP), na primer Kostić, 2005
17
Nazive tih prethodnih verzija menjali smo počev od Strukturalni test osobina ličnosti (STOL, revidiran Katelov 16PF,
Kostić, 1999, s.53), preko Faktorski model ličnosti (FML) do konačnog naziva Strukturalni test ličnosti (STL)
6
FML, Kostić, 1991), Petofaktorski model ličnosti - PFM (Kostić i Jonuz, 2006a) do ovog konačnog
Strukturalnog testa ličnosti - STL.
1.1. Suštinska pitanja pri konstrukciji, reviziji i razvoju strukturalnih psiholoških testova 18
Budući da su psihološki testovi samo instrumenti psihološke profesije bilo bi nerazumno 19 konstruisati
i/ili revidirati nove instrumente ako postojeći „završavaju posao“. Osnovni, a ponekad i jedini razlog za ovaj
posao, mora da bude poboljšanje metrijskih karakteristika postojećeg testa. Drugi razlog je u odabiru jednog od
dva pristupa istraživanja i merenja ličnosti „emic” i „etic”. Treći razlog se tiče copy-right prava. Prva dva
razloga su u tesnoj vezi. Naime, revizija i standardizacija stranog strukturalnog testa u etic-pristupu (puko
prevođenje i normiranje) po pravilu rezultira snižavanjem metrijskih karakteristika (pouzdanosti, valjanosti,
diskriminativnosti...), kao što je to slučaj sa NEO PI R (Knežević, Džamonja-Ignjatović i Đurić-Jocić, 2004), ali
tangira i autorska prava Koste-MekKrija i Klonidžera. Ni puni emic-pristup nije srećno rešenje! Mali jezici, kao
što je srpski, nisu pogodni za supstancijalno reprezentovanje ukupne jezičke supstance u uzorak strukturalnog
testa ličnosti iz više razloga. Najvažniji razlog je što je takav posao veoma zahtevan, ali je i neizvestan s obzirom
na psihometrijske standarde mernih svojstava psihološkog instrumenta (pouzdanost, valjanost, diskriminativnost
i repezentativnost) zbog esencijalnih karakteristika rečničko-leksičkog fonda srpskog jezika koji se tiče upliva
reči stranih jezika. Zato smo se opredelili da nam 111 stavki bude uzor za više od 1200 stavki metodom
„Brainstorming-a“ uz kasnije, logičko-empirijskom metodologijom, smanjivanje broja stavki.
Najzad, da decidirano odgovorimo na recezentove suštinske primedbe koje glase: „Priručnik i dalje sadrži
dve velike manjkavosti za koje ja smatram da je neophodno razrešiti pre objavljivanja samog testa. Prva je
problem autorskih prava koje sada i sami autori pominju u priručniku na jednom mestu, što naravno nije
dovoljno pomenuti da postoji kao problem već ga je potrebno razrešiti. Npr, ponuditi neko objašnjenje nastanka
stavki, da li se one razlikuju od stavki originalno korišćenih testova, u kojoj meri i sl. U suprotnom bi bilo
neophodno dobiti neku vrstu odobrenja od konstruktora originalnih testova, ili koji god da je način za
razrešavanje pitanja autorskih prava u ovom slučaju (ja to iskreno ne znam, ali samo sugerisem autorima i
Drustvu kako bi se izbegli zakonski problemi u budućnosti). Druga manjkavost je opravdanost konstrukcije
ovakvog testa. Naime, nigde nisam jasno video njegovu prednost u odnosu na originalne testove iz koji je
sastavljen. Moj predlog autorima je da npr pokazu da je STL pogodniji za sidrenje izvedenih skala, da su
njegove skale pouzdanije, prediktivnije i sl u odnosu na skale originalnih testova, ali na sličnim uzorcima i
situacijama. Dakle, da nekim empirijskim podatkom pokazu njegovu prednost“.
Prvo, problem autorskih prava rešili, prethodno opisanim postupkom, a ishod je da STL ima 167 (88%)
potpuno originalnih stavki stim što je iz NEO PI R-a preuzeta samo ključna reč iz 21 (11%) stavke i ključne reči
dve stavke (1%) iz Klonidžerove TCI, dve verzije. Broj prideva u PIE-u je sa 12 povećan na 24. U ovom testu
(PIESRS84) promenjen je način izračunavanja BIAS skale, tako što je ona izvedena, empirijski, iz ukupnog
normativnog uzorka. Istini za volju, korelacije skorova nove i stare skale BIAS je visoka (.964), ali je osnovni
dobitak u jačanju relacija nove kontrolne skale sa ostalim skalama. Na primer, BIAS-62 ima najvišlju korelaciju
sa reprodukcijom (r=,90), a BIAS-84 sa istom skalom korelira na nivou r=,93. Da zaključimo, nijedna stavka
STL-a doslovno, a bazična struktura skala pogotovu, STL nije zastupljena u bilo kom stranom ili
domaćem testu.
Pre nego što iznesemo dokaze da je sidrenje dovoljno korektna metodologija merenja osobina ličnosti na
bazi strukture testa, istaćićemo jedno aksiomatsko načelo 20 (koje proizilazi iz psihometrijske logike), a koje glasi
"Psiholozi imaju veliki broj diskriminativnih testova od kojih je najveći broj objektivan, među kojima su
mnogi pouzdani, a od njih je poneki valjan" (Kovačević, 1995). Sidrenje je, u izvesnom smislu, zahtevnija
metodologija od razvijanja i konstrukcije novih monofaktorskih testova (videti poglavlje 3.3), a za potrebe
dokazivanja „ovde i sada“ samo ćemo istaći načelo da nije razumno sidrenje u ajtemsku kolekciju strukturalnih
testova koji nemaju najvišu moguću pouzdanost. Da je pouzdanost STL-a višlja od svih konkurentskih
strukturalnih testova, stranih i domaćih, jasno proizilazi iz tabela 16-19 što svako može proveriti u selekcijskoj
situaciji. Zašto baš u selekcijskom, a ne i u istraživačkom testiranju? Zato što jedino selekcijsko testiranje
objektivno, per se, angažuje Hilgardovu triologiju uma 21 svakog ispitanika. (Hilgard, prema Kaprara i Ćervone,

18
Ova pitanja postavio je recezent Priručnika dr Oliver Tošković, jul 2012
19
Evo jednog mišljenja „Najveći problem psihologa Srbije je to što adaptiramo neke testove koji se koriste u svetu.
Adaptacija podrazumeva da se test primeni na određeno podneblje, obuhvati ogroman uzorak, a na osnovu tih rezultata se
stvara standardna forma testa koja će se kasnije primenjivati. To je dugotrajan i skup proces, koji košta od 50.000 do
100.000 evra po testu“ (Babić, 2012)
20
Pre nego što se bilo ko drzne da ovaj aksiom proglasi „previše krupnom rečju“ molimo da u bibliografiji pročita ko je bio
urednik zbornika radova u kome je prof. Kovačević objavio svoj rad
21
Trilogiju uma sačinjava kognicija, konacija i emocije, a onom ko sumlja u ovu tvrdnju nudim dve vrste dokaza: Najpre
7
2003).
Evo još dokaza da usidrene skale ispunjavaju sve metrijske standarde za merenje socijalno delikatnih
ponašanja u selekcijskoj situaciji. U pitanju su dva uzorka ispitanika, oba testirana u selekcijskoj situaciji. Prvom
uzorku (N=247) zadata su, između ostalih i, dva instrumenta: UPITNIK ZA KANDIDATE -za prijem u
profesionalnu vojnu službu- i PIESRS-62. Iz prvog instrumenta faktorskom analizom je dobijen skor
„nediscipline“ faktorisanjem odgovora na šest dihotomnih (DA-NE) pitanja: 35. Da li ste kažnjavani u školi
zbog nediscipline?; 36. Da li ste kažnjavani zbog neopravdanih časova?; 42. Da li ste ikada pre imali problema
sa zakonom?; 45. Da li ste nekada razbijali stvari, udarali u zid ili izazivali tuču?; 46. Da li imate tetovažu ili
pirsing? i 47. Da li ste nekada bili upućivani na razgovor sa psihologom?
Faktorski skor je usidren u PIESRS, a skoring formula je primenjena na drugom uzorku (N=1915) u
selekcijskoj situaciji. Ovom uzorku su zadavani testovi, između ostalih i, NEO PI R (vojna verzija) kao i
PIESRS-84. Već ranije je postojala skala „Psihopatije“ iz MMPI-202 (Biro, 1995) koja je usidrena u ta dva testa
(Ranđelović, Kostić i Spasić, 2010).
Tabela 1.1: Dokaz da u selekcijskoj situaciji neke domene ponašanja bolje mere usidrene nego originalne
skale (N=1915)
Nedisciplinovanost Psihopatija N E O A C
Psihopatija iz MMPI ,370 1,000 ,410 -,282 -,072 -,389 -,407
Domen savesnosti - C -,114 -,407 -,709 ,429 ,211 ,260 1,000
Usidrene dve skale, „Nediscipline“ i „Psihopatije“, u prvom uzorku, skoring-formulom su prenete u drugi
uzorak da bi dobili podatke u prethodnoj tabeli. Osrednja pozitivna korelacija (.370) između dve skale
problematičnog ponašanja (nedisciplinovanost i psihopatija) nije iznenađujuća – takva i treba da bude po logici
stvari. Takođe, nije ništa spektakularno sadržano ni u niskoj negativnoj, ali značajnoj korelaciji (-.114) između
„Nediscipline“ i „Domena savesnosti“. Ono što jeste uzbudljivo je najviša, a logična negativna korelacija (-.407)
između „Psihopatije“ i „Domena savesnosti“. Drugačije rečeno, u selekcijskoj situaciji za prijem u profesionalnu
vojnu službu sidrena skala „Psihopatije“ bolje odražava meru „Domena savesnosti“ od skora na originalnoj
skali. To je zato što ispitanici u selekcijskoj situaciji mogu lakše lažirati originalne nego sidrene mere ponašanja.
Naredna dva empirijska dokaza takođe govore u prilog činjenice da je STL dovoljno kalibriran da
posluži kao instrument za sidrenje drugih socijalno delikatnih merenja. Studenti (N=170) su, pre početka
predavanja testirani sa dva testa „Motivacija za postignućem, MOP2002“ (Franceško, Mihić i Bala, 2011) i
testom „Psihičkog umora, UMOR_PRE“ (Milojković, Marković, Mitić, 2011). Predavanje je trajalo 90
minuta bez pauze, a onda su studenti retestirani samo drugim testom (UMOR_POS). Zatim su studenti, u
sklopu predispitnih obaveza, on-lajn opisali sebe na testu STL. U stavke prvoprijavljenih studenata (N=58)
usidreni su skorovi sa oba testa (MOTIV_STL i UMOR_STL) radi dobijanja skoring formule. Najzad smo
sačekali da se svojim samoopisom prijave novi studenti (N=28) pa smo sračunali njihove sidrene skorove
(MOTIV_STL, tabela 2 i UMOR_STL, tabela 3).
Tabela 1.2: Sidrenje MOP2002 u STL
MOP2002_STL
Stvarni skor na testu MOP2002
N=58, r=,70 N=86, r=,55 N=28, r=,38
Alpha=.87 (N=86) Modalni profil ličnosti postignuću orijentisanih ispitanika

pismo studenta psihologije svom profesoru (Bortz, 1984, s.46-48, u prevodu Sonje Milojević, pročitati u Kostić, 2007,
s.150-151). Drugi dokaz, je istinita anegdota koja se zbi prilikom naših provera pouzdanosti jednog ispitaničkog uzorka (PI)
kome je zadavan STL od 542 stavke. Naime, indeks PI svih ispitanika ovog uzorka je bio niži od 50% (AS, N=6133 je
71%). Na naše pitanje kako je došla do ispitanika studenkinja odgovori: moja mama radi u radničkom restoranu. Ja sam
odnela protokole u vreme ručka i stavila po jedan pored svakog tanjira. Pet mojih koleginica i ja smo sipale jelo tek kada se
ispitanik javio da je ispunio protokol, a mi prokontrolisale da li je odgovorio na svih 542 stavke
8
 20

10

Std. Dev = 14,39

Mean = 51,2
0 N = 86,00
15,0 25,0 35,0 45,0 55,0 65,0 75,0
20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0

Usidren u STL

N E O A C AV ST LJ UP SK SA DU
Prethodna tabela nedvosmisleno dokazuje da su sve metrijske karakteristike usidrenog skora potpuno
prihvatljive. Pogledajmo najpre koeficijente valjanosti: logično je, zdravorazumski i statistički, da je korelacija
sidrenog i stvarnog skora najvišlja na uzorku N=58, r=,70 na kome je sidrenje i izvršeno. Takođe nije ništa
iznenađujuće da je druga po visini korelacija na celom uzorku N=86 (58+28), r=.55! Ono što jeste bitno to je
nezavisna korelacija sračunata na N=28 ispitanika, r=.38 (p<5%) 22. Razmotrimo implikacije ovog statističkog
nalaza! Nesporno je da je motiv za postignućem relativno stabilna i trajna osobina ličnosti, kao što je nesporno
da STL meri relativno trajnu i stabilnu strukturu ličnosti. Takođe je nesporno da smo uspeli da motiv za
postignućem usidrimo u kolekciju stavki STL na uzorku N=28 sa greškom manjom od 5%. Kada se uzorak
poveća23 greška merenja će opasti do visokog stepena pouzdanog merenja.
Na istim principima se temelji i sidrenje „Testa psihičkog umora“ u STL. Pogledajmo narednu tabelu! Tabela
zorno dokazuje nekoliko činjenica: najpre da je psihički umor istovremeno stanje, ali i osobina ličnosti, zatim da
je relativno trajna i stabilna osobina ličnosti i najzad da je njeno sidrenje u strukturu ličnosti realno moguće.
Pogledajte je, a zatim pročitajte objašnjenja!
Tabela 1.3: Sidrenje „Testa psihičkog umora“ u STL (N=170)
UMOR Mean Std. Dev. t Sig. (2-tailed)
Pre predavanja 59,16 18,89
-5,402 ,000
Posle predavanja 71,15 21,92
1) Korelacija umora pre i posle dva sata nastave (N=170) r=,585
2) Korelacija usidrenog umora i faktorskog skora „oba umora” („pre i posle“, N=86) r = ,684
3) Korelacija stvarnog umora i stvarnog motiva postignuća (N=170) r =- ,053
4) Korelacija stvarnog umora i stvarnog proseka ocena na studijama (N=170) r =- ,221
5) Korelacija usidrenog umora i usidrenog motiva postignuća (N=86) r = -,454
Alpha=.92 (N=86)
20

10

Std. Dev = 10,31

Mean = 21,3
0 N = 86,00
5,0 15,0 25,0 35,0 45,0 55,0
10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0

Usidren u STL

Evo objašnjenja24: Psihički umor je realno stanje zato što je statistički značajno višlji nakon izlaganja realnom
psihološkom opterećenju (videti rezultate t-test-iranja „pre i posle“ opterećenja). Psihički umor je istovremeno i
relativno trajna i stabilna osobina ličnosti zato što je korelacija umora „pre i posle“ opterećenja statistički visoka
(1). Drugim rečima, realno opterećenje, premda svima jednako, jače se odrazilo na individue sklonije bržem
psihičkom zamaranju. Psihički umor, kao relativno trajno i stabilno svojstvo ličnosti, korelira sa ostalim
domenima strukture ličnosti (2). Osobe koje su sklone bržem psihičkom zamaranju imaju niži motiv postignuća.
To što je samo r=-,053 (3) posledica je jodnokratnom izlaganju psihičkom opterećenju (predavanju u 90-to
minutnom neprekidnom trajanju), a dugoročno posmatrano to se očituje u nižoj uspešnosti studiranja (prosek
ocena, 4) i, statistički, relativno visokom koreliranju u strukturi ličnosti (5).

22
Za one koji nisu impresionirani evo jednog statistički relevantnog pokazatelja: na uzorku (N=330) interkorelacija između
nemoralnosti i savesnosti iznosi r=-.13 (p<5%, dakle, statistički značajna, i logična, negativna interkorelacija), a ako se iz
istog izorka SLUČANO formira poduzorak (N=28) relacije između iste dve varijable iznose r=.47( p<5%, dakle, statistički
značajna, ali pozitivna interkorelacija, dakle ova slučajna veza je apsurdna)
23
„...svi koji su imali prilike da rade sa vrlo velikim uzorcima znaju da je „tamo sve značajno” (Fajgelj, 2004, s.363)
24
Za one koji nisu vični statističkom zaključivanju ili/i ih mrzi da psihološki razmišljaju
9
 Svi prethodno izneti dokazi nam daju dovoljno naučnih argumenata da zaključimo da je konačni
ishod, 30-ogodišnjeg rada, Strukturalni test ličnosti (STL) utemeljen na tri savremena interaktivno-
intergrativna modela strukture ličnosti (leksički, psiho-bioločki i kružni- crkumpleks) koji meri 20
domena ličnosti i tri funkcionalne kontrolne skale. Sam test je kalibriran da obezbedi valjano i pouzdano
sidrenje izvedenih skala koje su osetljive na odgovaračka usmerenja ispitanika u selekcijskim situacijama.

10
 2. KONCEPT, MERENJE I TEST - TEORIJSKE OSNOVE STL
2.1. Pristup konstrukciji strukturalnog testa ličnosti (STL)
Nije prvi, ali neće biti ni poslednji put da istaknemo da je tridesetogodišnje iskustvo prvopotpisanog autora
kao psihologa u praksi u oblasti raznoraznih selekcijskih potreba osnovna motivacija za razvijanje STL-a. Čitav
svoj profesionalni, ali i životni vek provedoh vršeći selekcije počev od vojnih muzičara, kadeta Vojne
akademije, studenata psihologije u Nišu i Kosovskoj Mitrovici, oficira za komandno štabno usavršavanje (skoro
svih nekih i sada aktivnih generala) pa do vojnih i policijskih specijalaca (sadašnji BIA, VOA, VBA,
žandarmerija...). Korišćenje testova ličnosti je ekstremno osetljivo pitanje. Evo generalnog stava na osnovu
navedenog iskustva: svi testovi ličnosti (uključujući i projektivne) u selekcijskoj situaciji mogu se lažirati
“glancanjem testovne fasade” (što bi rekao prof. Berger, 1982, s.201; eng. social desirability, egoistic bias,
moralistic bias). Od čega to zavisi? Tri su činioca: a) opšta iteligencija, verbalna prvenstveno; b) psihološko
znanje i iskustvo i c) životno iskustvo (ili mudrost).
Prihvatamo načelan stav da je „Ličnost kompleksna struktura na čije formiranje utiču nasledno-biološki
činioci i stalna razmena sa socijalnom sredinom, pa prestavlja biološko, psihološko i socijalno jedinstvo“
(Krivokapić, 2007, s.63). Pregledom relevantnih poglavlja tri novija reprezentativna udžbenika psihologije
ličnosti (Larsen i Buss, 2007, s.62-162; Smederevac i Mitrović, 2006, s.142-254 i Kaprara i Ćervone, 2003,
s.509-518) moglo bi se postaviti pet pretpostavki o aktuelnom stanju i budućim perspektivama psihologije
ličnosti: a) postojanost psihobiološkog pristupa; b) trajnost leksičke paradigme i na njoj utemeljenih Pet faktora
ličnosti; c) relativnu važnost cirkumpleks orijentacije u kontekstu validacije ličnosnog petofaktorskog i
Plučikovog četvorofaktorskog modela emocija; d) neodvojivost psihološkog merenja od psihologije ličnosti i e)
neophodnost korišćenja računara. Pojam „strukturalni test“ treba i mora da bude odgovor na sva pitanja i zahteve
psihologa iz prakse i istraživača psihologije ličnosti.
Najuopštenije rečeno, STL je namenjen merenju one dinamike i potencijala čiji su bihevioralni ishodi
determinisani strukturalnim svojstvima ličnosti, pri čemu neće biti obuhvaćene samo dimenzije definisane
subtestovima već i ona ponašanja koja su utemeljena definisanom strukturom pa se zato mogu sidriti u ajtemski
sklop osnovne arhitekture testa. Tako definisanom predmetu merenja prilagođen je sastav STL-i pa ga
sačinjavaju tri, do sada u profesionalnoj praksi psihologa korišćena, nezavisna testa: a) Petofaktorski model
razvijen pod leksičkom paradigmom, a po uzoru na NEO-PI R Koste i MekKrija (Knežević, Džamonja-
Ignjatović i Đurić-Jočić, 2004); b) Sedmofaktorski model (četiri dimenzije temperamenta i tri karaktera)
Klonindžerovog psiho-biološkog pristupa (videti Smederevac i Mitrović, 2006) i c) Plučikov reformisani test
indeks emocija PIESRS84 (Plutchik, 1980). Četvrta struktura u ovom testu ličnosti su tri kontrolne skale: a)
grube pažnje, b) ispitaničke pouzdanosti (PI) i c) skala neodlučnih odgovora (TRICE). Dakle, ukupno 23 skale
sa ukupno 274 (indikatora-stavke).
Digman (Digman, 1990) tvrdi da je NEO-PI R nezaobilazan u merenju strukture ličnosti, a Smederevac i
Mitrović (2006, s.177) da su „Karakteristične adaptacije (navike, stavove, veštine, uloge) oblikovane bazičnim
tendencijama (apstraktni psihološki potencijali) i spoljašnjim uticajima“. Postoji empirijsko-psihometrijski sklad
testova NEO PI R i TCI (videti Džamonja-Ignjatović, 1999) koji mere te „apstraktne psihološke potencijale“.
Prihvativši prethodne tvrdnje opravdano se postavlja pitanje „Zašto PIE?”. Drugim rečima, zašto nisu dovoljni
NEO PI R i TCI? Pođimo od suštine: Emocije su kompleksni, organizovani spletovi reagovanja, koji su
evoluirali da bi omogućili adaptaciju organizma na sredinu (Ekman, 1992b; Tomkins, 1962; Plutchik, 1984,
prema Kaprara i Ćervone, 2003). Da je struktura emocija osobe najstarija i najmanje okolinski promenljiva u
strukturi ličnosti sledi iz Darvinove tvrdnje da „Emocionalni izrazi pokazuju povezanost ponašajnih
mehanizama odraslih ljudi s onima đece i nižih životinja” (prema Oatley i Jenkins, 2007, s.3). Već posle prvog
plača25 mala beba jasno (i glasno) pokazuje svoje emocije i to pre bilo kojih drugih manifestacija psihike. Sve
ostalo dolazi mnogo kasnije: razvoj psihomotoričkih, perceptivnih i intelektualnih spsobnosti i sekundarnih
polnih atributa da bi, najzad, negde posle 17 godina starosti osobe složenom interakcijom genetskog sklopa i
sredinskih okolnosti formirala čvrsta ličnosna struktura koja, kvalitativno, opstaje do kraja života, ali se
starenjem menja samo kvantitativno. Emocije su naša najtešnja veza sa ostalom životinjskim vrstama (mislimo
na sisare, a od njih najviše na primate sa kojima delimo čak 98% genoma, prema Đorđević, 2007). Emocije su,
ne samo po Plučikovoj teoriji, gradivni materijal individualnih razlika jer se „Pojedinci mogu razlikovati po
svojim uobičajenim emocijama, po svojem uobičajenom samopoimanju, po svojim fiziološkim osobitostima, pa
čak i po svojim intrapsihičkim mehanizmima (Larsen i Buss, 2007, s.12). Najzad, ali ne i najmanje važno
Plučikov PIE je test koji se najviše koristi u profesionalnoj praksi na našim prostorima (Zelenbrz, 2005).

25
Plakanje i prezrivo osmehivanje su, na primer, emocionalni izrazi koje još Darvin navodi kao veze između ljudi i
životinja (prema Oatley i Jenkins, 2007, s.4, tabela 1.1 i slika 1.1)
11
Zapravo, subjektivni je utisak da je PIE najčešće korišćeni test u psihološkoj praksi na našim prostorima još od
kada se pojavilo prvo njegovo izdanje (Baškovac-Milinković, 1979).
Istini za volju, vaspitanjem u društvenoj zajednici osoba, manje ili više, nauči da kontroliše svoje emocionalne
manifestacije pogotovu one koje nailaze na nepovoljnu reakciju sredine, ali ni njih osoba ne menja ni u
kvalitativnim niti kvantitativnom smislu – samo se uči da njihovo izražavanje prilagođava društvenim
okolnostima. Pa ipak, i pored učenja kontrole i prilagođavanja ispoljavanja emocija okolnostima njihovo
izražavanje u detinjstvu povezano je sa odraslim ponašanjem u oblastima životno važnim za egzistenciju
pojedinca u svetu rada: na primer, postoji negativna korelacija -0.45 između ispada besa u detinstvu i
zadržavanju zaposlenja 20 godina kasnije u zrelom dobu života (Larsen i Bus, s.98). Poređenja radi korelacija
inteligencije, kao genetski najutemeljenijeg svojstva ličnosti merene na uzrastu od 2-3 godine i na uzrastu 14-16
je .46, a na uzrastu 17-18 godina (razmak 15 godina) je .54 (Ivić i saradnici, 1976, s.49). Longitudinalni nalazi
ukazuju da niska samokontrola na uzrastu od tri godine predviđa visoku negativnu emocionalnost i nisku
samokontrolu na uzrastu od osamnaest godina. Karakteristike ličnosti na uzrastu od osamnaest godina, sa svoje
strane, posreduju u vezi između rane niske kontrole emocijonalnog i zdravog ponašanja na uzrastu od dvadeset i
jedne godine (Kaprara i Ćervone, 2003, s.203).
Dalje, što je zahtevnost sredine veća tim su bihevioralni ishodi više determinisani strukturom osobina ličnosti.
Evo dokaza (Kostić i saradnice, 2003): Na uzorku momaka (N=507) u selekcijskoj situaciji 26 osobine ličnosti
(merene NEO-PI R-om, verzija VSCG i Plučikovim testom) su delile 25% varijanse opšteg uspeha u prethodno
završenoj srednjoj školi. Kada su primljeni momci (N=186) nakon tri meseca završili vrlo zahtevnu
žandarmerijsku borbenu obuku udeo dispozicija ličnosti u varijansi opšte uspešnosti porastao je na 40% pri čemu
je linearna korelacija ova dva ishodišna uspeha r=,799. I ovo je još jedan argument u prilog značaja nativističke
spram enviromentalističke27 paradigme razvoja ličnosti: nema ničeg u ponašanju osobe „od kolevke pa do
groba”, a što nije većinski uslovljeno genetikom (videti Digman, 1990).
Kaprara i Ćervone (2003, s.17) navode uticaj evolucione psihologije na uzlet istraživanja individualnih razlika
u savremenoj psihologiji ličnosti pa kažu: „Evolucionisti smatraju da Darvinova analiza psiholoških procesa
zaslužuje da se ponovo preispitaju standardna uverenja o arhitekturi uma, sa značajnim implikacijama za
istraživanje individualnih razlika i funkcionisanja ličnosti. Umesto bavljenjem opštim psihološkim
mehanizmima, evolucioni psiholozi se trude da ponašanje objasne specifišnim mentalnim mehanizmima, od
kojih svaki evoluira da bi razrešio konkretan adaptivni problem”. Kaprara i Ćervone daju još čitav niz razloga
da emocije ne smeju biti izostavljene ako se meri struktura ličnosti u sklopu individualnih razlika pojedinaca
kada se ti isti pojednici susretnu sa istovetnim sklopom sredinskih zahteva i bihevioralnih ishoda. Najpre,
emocionalni sistemi se aktiviraju, posreduju i podržavaju prilagođavajuće emocionalne reakcije, određuju
izražajnost u ponašanju, koja (sa svoje strane) ukazuje na emocionalno stanje i subjektivne osećaje koji prate
emocionalne reakcije. Ipak je najvažnije da emocije određuju kognitivne mehanizme procene, a koji teku
paralelno sa emocionalnim ponašanjem. Drugim rečima, emocije, a ne kognicija integrišu fiziološke i psihološke
sisteme koji se aktiviraju kada osoba opazi da su događaji u sredini značajni za nju i njene životne ciljeve. Isti
autori (s.385) najzad kažu “Konačno, raspoloženje i emocije mogu da služe različitim funkcijama u organizmu.
Davidson (1994) sugeriše da emocije primarno utiču na ponašanje, usmeravajući organizam prema konkretnim
adaptivnim reakcijama. dok raspoloženja primarno utiču na kogniciju, usmeravajući našu pažnju i
procenjivanje stimulusa”. Kao što je poznato, Plučik i crte ličnosti definiše kao "...rezultantu mešavine
primarnih emocija i proizvod emocionalnih stanja" (Baškovac-Milinković i drugi, 1979, str.2). Drugačije
rečeno, jedan te isti sklop primarnih emocija može da ishodi različitim dimenzijama ličnosti zavisno od sredine,
vaspitanja i samoaktivnosti individue.
U ovom kontekstu nije zanemarljivo pitanje kulturoloških razlika i uticaja na formiranje i strukturu ličnosti
pojedinca. Sama činjenica da je NEO PI R Koste i MekKrija, primenjivan i, manje-više, repliciran, u desetak
kultura (Kaprara i Ćervone, 2003, s.107) jasno svedoči o relativnoj univerzalnosti strukture ljudske ličnosti
nezavisno od jezika, kulture, rase i pola. Jedno istraživanje na našim prostorima potvrđuje da nema razlika u
strukturi ličnosti Srba i vojvođanskih Mađara (Apro-Bakai i saradnici, 2008). Svakako, opreznost je potrebna, a
empirijska provera nužna kada se prenose testovi razvijeni u jednoj kulturi u druge kulture i/ili jezike (Kostić,
2007, Kostić i saradnici, 2007 i 2008). Empirijska provera podrazumeva standardizaciju i normiranje u svakom
jeziku i kulturi zato što genetski determinisane polno-uzrasne razlike bivaju multiplicirane sredinskim
varijetetima koje određuju kulturološko-leksičke razlike 28. Metaforički rečeno „svaka ličnost ljudskog roda jeste
26
Bez uticaja na prijem-odbacivanje
27
Genom čoveka i šimpanze je 99% jednak (Kaprara i Ćervone, 2003)
28
To je razlog da jedan od predloženih standarda psihološke prakse doslovno glasi „Nije dozvoljeno izdavanje samo
prevoda stranog psihološkog mernog instrumenta, već je izdavač dužan da prethodno izvrši njegovu adaptaciju i reviziju”
12
kao petospratna kuća sa 30 soba“ (pet domena x šest aspekata), ali je veličina „soba“ pa čak i „spratova“ različita
od kulture do kulture, kao i među lingvističkim prostorima, jer da nije tako ne bi postojao “emicki “i “eticki“
pristup u konstrukciji, standardizaciji i istraživanju ličnosti (Ćervone i Kaprara, s.107). Još preciznije, da li je
ponašanje ekstroveriranog Italijana slično ponašanju istog domena ekstroverzije Norvežanina?
Evo empirijskog dokaza (Apro-Bakai i saradnici, 2008 i Kostić, Ranđelović i Peruničić, 2008). STL je
preveden na mađarski jezik i zadan uzorku ispitanika čiji je to maternji jezik (N=358), starih od 16 do 19 godina
(AS=16.73 godina), 168 momaka i 190 devojaka. Iz baze srpskih ispitanika (N=2755) izvučen je uparen uzorak
(spram ove dve ekosenzitivne varijable, pola i uzrasta) tako da smo istraživanje izvršili na uzorku od 480
(240+240) ispitanika, a svi su ispitani u istraživačkoj, anonimnoj situaciji i svi su dobili njima prilagođen opis
ličnosti pod šifrom.
Na oba uzorka je, promaks rotacijom, ekstrahovan sličan broj (57 spram 54) faktora, sličan je i procenat
objašnjene varijanse iz ajtemske kolekcije (77% spram 76%), a razlika proseka komunaliteta je 0.012. Korelacije
prvih i drugih glavnih komponenti su 0.85 i 0.60, dakle vrlo visoke. Korelacije domena ličnosti sa dimenzija
emocija (konstruktivna valjanost) su bile između 0.93 (za istraživanje) i 0.99 (za reprodukciju), a pouzdanost
stavki domena je između 0.71 (za samokontrolu kod Mađara) do 0.89 (za psihopatologiju kod Srba).
Zaključujemo da je „etic“ model leksičke paradigme, operacionalizovan našim testom FML, potpuno opravdan
jer se, faktorskim rečnikom rečeno, „srpska“ struktura ličnosti ne razlikuje bitno od „mađarske“.
Psihometrijske karakteristike STL na oba uzorka su bile nerazličite, ali naredna tabela (i
pored toga) govori o nužnosti baždarenja (normiranja) testa za različite bacionalne
normativne uzorke.
Tabela 2.1. Značajnost raslika AS na uzorku Srba (N=240) i Mađara (N=240) na sve tri
komponente testa STL
DIMENZIJE JEZIK Mean Std. Dev. t Sig. (2-t)
srpski 35,2750 10,4072 ,293
N_NEUROTICIZAM ,770
mađarski 35,0083 9,5124 ,293
srpski 59,0417 9,5461 4,307
E_EKSTROVERZIJA ,000
mađarski 55,4748 8,5278 4,309
srpski 57,3167 8,4070 4,339
O_OTVORENOST ,000
mađarski 53,9417 8,6317 4,339
srpski 59,2500 8,5880 5,243
A_DOBROTA ,000
mađarski 55,0083 9,1290 5,243
srpski 45,0417 7,3921 7,773
C_MORALNOST ,000
mađarski 39,4833 8,2508 7,773
srpski 53,7917 9,0867 8,639
AVANTURIZAM ,000
mađarski 46,1568 10,1736 8,630
srpski 34,2792 9,2189 1,376
STRAHOVANJE ,169
mađarski 33,1513 8,6903 1,376
srpski 48,4250 6,8854 2,034
LJUBAV ,043
mađarski 47,2000 6,2988 2,034
srpski 48,9417 7,4072 3,016
UPORNOSOST ,003
mađarski 46,8625 7,6957 3,016
srpski 37,8083 7,6757 1,949
SAMOKONTROLA ,052
mađarski 36,5583 6,3051 1,949
srpski 41,4417 8,2485 -,998
SARADLJIVOST ,319
mađarski 42,1958 8,3083 -,998
DUHOVNOST srpski 42,0125 9,0190 5,717 ,000

(Komisija za izradu standarda (Džamonja-Ignjatović T., Helajzen V., Vukotić D. i Hrnčić J, 2008): Standardi psihološke
prakse–nacrt, Društvo psihologa Srbije, Beograd. Ujedno, da su uzrasno-polne razlike sine non qua individualnih razlika,
vidljivo je u svakom savremenom udžbeniku psihologije ličnosti

13
 mađarski 37,1833 9,4806 5,717
srpski 27,8917 11,1605 3,143
F_PATOLOGIJA ,002
mađarski 25,0792 8,2197 3,143
srpski 34,0875 6,1396 1,038
SREĆA ,300
mađarski 33,5208 5,8194 1,038
srpski 19.71 5.31 1.781
INKORPORACIJA .076
mađarski 18.80 5.80 1.781
srpski 14.10 4.63 2.566
ZAŠTITA .011
mađarski 12.95 5.24 2.566
srpski 14.03 4.11 -1.574
ORIJENTACIJA .116
mađarski 14.68 4.90 -1.574
srpski 7.85 4.15 -1.187
LIŠENOST .236
mađarski 8.33 4.75 -1.187
srpski 7.34 4.49 -.341
ODBACIVANJE .733
mađarski 7.48 4.61 -.341
srpski 9.64 6.08 -.724
AGRESIJA .469
mađarski 10.06 6.64 -.724
srpski 12.03 3.94 2.464
ISTRAŽIVANJE .014
mađarski 11.08 4.45 2.464
srpski 16.03 4.44 1.329
REPRODUKCIJA .185
mađarski 15.46 4.96 1.329
srpski 35.29 8.49 1.223
BIA .222
mađarski 34.29 9.40 1.223
Na osnovu podataka iz predhodne tabele moglo bi se postaviti pitanje različitih bihevioralnih ishoda
pripadnika ova dva naroda. Mislimo da to ne bi bilo korektno zato što su Mađari normirani spram srpskih normi.
Drugim rečima, sve nalaze iz prethodne tabele treba tumačiti u skladu sa članom 1.3 Kodeksa etike psihologa
Srbije koji glasi „Koristeći psihološke teorije, metode, instrumente ili praktične programe potekle u drugim
sredinama, psiholog je dužan da ih upotrebljava oprezno i kritički, nastojeći da u punoj meri uvaži kulturne i
druge osobenosti ljudi sa kojima radi“. Naime, nijedan psihološki merni instrument ne bi smeo da se koristi ako
se samo prevede sa jednog jezika na drugi, bez baždarenja i normiranja (videti empirijske dokaze u Apro-Bakai i
ostali, 2008, kao i u Kostić, Ranđelović i Peruničić, 2008).
2.2. Šta određuje ponašanje: (raz)um ili osobine ličnosti?
Odnos kognicije i konacije u strukturi ličnosti je psihološki istraživački problem par excellence! Pogledajmo
prevladavajuće činjenice: a) inteligencija je genetski determinisana 70% i/ili više (Gardner, Kronhaber i Waren
W, 2000, s.166); b) Gornja granica postignuća na testovima sposobnosti situaciono je determinisana (selekcijska
situacija, na primer), a donju kontroliše ispitanikovo odgovaračko usmerenje (Larsen i Bus, 2007, s.107); c) „S
povećanjem stresnosti situacije uplitanje nekih osobina ličnosti se toliko poveća da inteligencija per se nije više
najvažnija determinanta bihejvioralnih ishoda“ (Zarevski, 2000, s.192) i d) postoje supstancijalne i često
neočekivano visoke negativne relacije između mera intelektualne efikasnosti i mera poremećaja konativnog
funkcionisanja (Vučinić, Popović i Momirović, 1992). Definitivni zaključak da osobine ličnosti značajno
determinišu29 kognitivna postignuća dokazaćemo i narednom tabelom. Testovna situacija je bila selekcijska, a
intelektualni status je definisan faktorskim skorom sa Univerzalnog testa sposobnosti (UTS - Kostić, Ranđelović
i Vukmirović, 2011, s.236), testa perceptivnih i prostornih sposobnosti, i dva testa verbalnih sposobnosti
(Stevanovićevog tipa: „uljez” i „relacije”). Rezultati su sadržani u narednoj tabeli.
Tabela 2.2: Linearna regresija faktora opšteg intelektualnog statusa
Konativni domeni ličnosti R R2 (Square)
Pet velikih (N=1917) ,606 ,367
Klonindžer (N=340) ,576 ,331
Plučikove dimenzije (N=1917) ,627 ,394
29
U ovom priručniku pojam determinacije se koristi u smislu definicije koeficijenta determinacije koja glasi (Petz i
saradnici, 1992) „Koeficijent korelacije (rxy2) koji pokazuje proporciju (ili postotak ako je još i pomnožen sa 100)
zajedničke varijance dviju varijabli, odnosno proporciju faktora (jednog ili više) koji su odgovorni za dobiveni stupanj
sukladnosti u variranju rezultata dviju varijabli (varijable x ivarijable y). Tako npr. ako korelacija između dvije varijable
iznosi r= + 0,50, onda k.d. od 0,25 (0,502= 0,25) znači da postoji oko 25% zajedničkih faktora u obje varijable. Jednak je
smisao koeficijenta determinacije i kod multiple korelacije“
14
 Prethodna tabela nedvosmisleno pokazuje da je više od 30% kognitivnih postignuća determinisano domenima
ličnosti, ponaosob, iz tri naša testa, sačinitelja strukturalnog testa ličnosti (STL). Međutim, odnos između
inteligencije i osobina ličnosti (konacije) je dvosmeran: inteligentnije osobe, ako i kada treba, mogu da ciljano
modeliraju svoj profil ličnosti. Dve su empirijski utemeljene činjenice: a) Na visokom nivou inteligencije osoba
ima mogućnost da bira “kako će funkcionisati” (to proizilazi iz radova Saklofskog i saradnika iz 1996, prema
Zarevskom, 2000, s.193). Dakle, čak i osobe sa visokim psihopatološkim nabojem, mogu kada i ako hoće, da
“postupaju svrsishodno, misle razumno i efikasno tretiraju svoju okolinu” i b) Na visokom nivou inteligencije
neke osobe i u selekcionoj situaciji manje koriste odbrambene mehanizme, manje “glancaju testovnu fasadu”
odnosno manje se prikazuju “boljim nego što jesu” (Bosnar i saradnici, 1984, s.17).
Praktična posledica predhodne dve činjenice jeste da će neki veoma visoko inteligentni ispitanici imati više
skorove na psihopatopoškim skalama, nego prosečno inteligentni. Logika ove tvrdnje je sledeća: a) U svakom
testu ličnosti stoji približna formulacija “Opišite sebe što iskrenije i iznesite svoje mišljenje što je moguće
tačnije” i b) Inteligentniji ispitanici su samouvereniji pa će doslovno poštovati Uputstvo i sebe prikazati iskreno,
“ne glancajući svoju testovnu fasadu” (što bi rekao prof. Berger, 1982, s.201). Evo dva primera 30 iz “presnog
života”, a odnose se na kandidate za Vojnu akademiju. Osoba NN je danas redovni profesor ekonomskog
fakulteta u Beogradu, a svojevremeno je konkurisao za Vojnu akademiju. Nakon selekcijske obrade, psiholog VA
je pozvao NN-a i rekao mu otprilike ovako “Sine, ti možeš postati u životu sve što poželiš, ali ne i pitomac Vojne
akademije. Tvoji rezultati na nekim testovima su nepovoljni, a na drugim vrhunski. Žao mi je, ali ne možeš biti
primljen u VA, međutim garantujem ti da će te primiti na svaki drugi fakultet u Beogradu. Ja ti želim svu sreću
kako u životu tako i na studijama”. Kao što vidite, i bi tako! Drugi primer se desio 2003 godine, a junak priče se,
na testu „Ko sam ja” na VMA, izrazio nepovoljno o svom odnosu prema ocu, a to je psihologu bilo dovoljno da
ga proglasi nesposobnim za oficira (navodno “konfliktan odnos prema autoritetima”)?! Poenta priče je u tome
što je ovaj momak, tri meseca zatim, otišao na služenje kadrovskog vojnog roka u Sombor. Tamo je pogrešna
psihološka procena postala dvostruko transparentna, a nesaglasna sa realnošću: sami vojnici su ga predložili za
desetara nakon osnovne obuke31, a njegove starešine su mu potom napisale preporuku za prijem u Vojnu
akademiju što je on odbio. Upisao je bez ikakvih problema FON 32, gde je završio osnovne i magistarske studije.
Naravno, ovakve interakcije kognitivnog i konativnog nisu nepoznate ni u literaturi. Evo šta na istu temu kažu
Larsen i Bus (2007, s.117): “Mnogi psiholozi ličnosti smatraju da je inteligencija pozadina u odnosu na koju se
manifestiraju osobine ličnosti. Na primjer, dvojica bi muškaraca mogla biti jednako antisocijalna, ali se jako
razlikovati u inteligenciji. Pametni i tupi sociopat ponašali bi se vrlo različito i vjerojatno bi vodili vrlo različite
živote; jedan bi možda provodio mnogo više vremena u zatvoru, iako bi obojica počinila iste zločine ”. Ovome u
prilog idu i rezultati jednog domaćeg istraživanja (Peruničić, 2006). „To praktično znači da je za očekivati da u
ovakvoj strukturi uzorka korelacije između dve situacije budu niže, zato što većina ispitanika poseduje osobine
koje su socijalno nepoželjnje, a koje je trebalo sakriti. Kao kontrast ovome su rezultati istraživanja osetljivosti
Neo Pi-R-a na davanje socijalno poželjnih odgovora (Ballenger J., et al; 2001). U ovom istraživanju se pokazalo
da je Neo Pi-R do te mere osetljiv na davanje socijalno poželjnih odgovora, tako da se u dve situacije merenja
potpuno gubi korelacija između domena, a čak se na domenu Savesnosti dobijaju i negativne korelacije, što
znači da oni koji su inače nesavesni prikazali su sebe kao savesne. Dakle, verovatno je do ovakvih rezultata
došlo zato što je ispitanicima funkcija sadržaja stavki Neo Pi-R-a bila očigledna“. Naravno, interpretacija ovih
relacija može da bude i takva da su sposobniji ispitanici iskreniji ili/i da lakše prepoznaju skriveni smisao stavki
na testovima ličnosti. Postoje testovne situacije (selekcijske, na primer) kada su skorovi na testovima ličnosti
mera spremnosti ispitanika da „prizna sopstvene slabosti” (Šipka, 1980).
Drugim rečima, slična struktura ličnosti (jedino različita u domenu sposobnosti) rezultiraće dijametralno
različitim životnim stilovima i bihevioralnim ishodima. Jedino razumno, a psihometrijski opravdano, rešenje su
izvedene skale ličnosti koje mere, za svet rada značajne domene u selekcijskim situacijama.
Sve do sada izloženo, jeste teorijsko utemeljenje za STL ali nije dokaz da taj test (ovako sklopljen)
zadovoljava psihometrijske standarde. Poštujući činjenicu da je psihometrija psihološka disciplina utemeljena na
statistici poslednja tri, uzajamno povezana, dokaza za ovakvu strukturu i sklop STL su statistički: a) komunaliteti
svih stavki STL-a; b) Interkorelacije kognitivnih potencijala i postignuća sa usidrenim svojstvima ličnosti iz
30
„Nevernim Tomama“ spremni smo otkriti identitet dve osobe ovih nama poznatih ekstremno psihološki pogrešnih
procena
31
Ovakav postupak da sami vojnici predlažu desetare za narednu generaciju vojnika koji se obučavaju u Centru je bio
uobičajen dok je prvopotpisani autor radio kao pešadijski komandir u Centru za obuku pripadnika graničnih jedinica u
Smederevskoj Palanci (od 1972 do 1978 godine)
32
A sada živi i radi u jednoj stranoj zemlji sa svojom rekreativnom porodicom uz dosta labave veze sa porodicom
prokreacije
15
konativnih aspekata ličnosti i c) prethodna diskusija o izvedenim skalama iz STL. Razmotrimo ih posebno i
detaljno, samo prva dva, ali tek nakon dokazivanja metričke opravdanosti sklapanja STL iz ove tri modelne
structure stavki: leksičkog, psihobiološkog i cirkumpleksnog.
Kao kriterijum metričke opravdanosti sklapanja STL uzećemo komunalitete svih stavki koje STL zahvata
(Tenjović33, 2002, s.224) zatim interkorelacije leksičkog i psihobiološkog modela sa cirkupleksnim dimenzijama
i pojedinim izvedenim skalama (N=6133). Najpre komunaliteti stavki, a oni su kao što sledi u narednoj
tabeli.
Tabela 2.3: Dijagram i deskripcija komunaliteta svih stavki STL (N=6133)
Komunaliteti sklopa stavki STL
70
Deskripcija komunaliteta stavki STL
60

50

40 Faktorisane 274 svake STL-a generišu ukupno 54 faktora čiji je

30
zahvat varijanse veći od 1 pri čemu je minimalni
20
komunalitet je .416, a maksimalni .813, AS=.531, a SD=0.054
10 Std. Dev = ,05
Mean = ,531
0 N = 274,00
,425 ,475 ,525 ,575 ,625 ,675 ,725 ,775 ,825
,450 ,500 ,550 ,600 ,650 ,700 ,750 ,800

Na osnovu
KOMUNA
komunaliteta stavki STL zaključujemo da psihometrijski standardi opravdavaju da sva tri
instrumenta sa svojih 274 stavke i 20 dimenzija imaju isti predmet merenja – sklop i strukturu ličnosti pojedinca.
Ova činjenica nam daje za pravo da STL nazovemo strukturalnim. Bez obzira na ranije izneseno stanovište o
univerzalnosti strukture ljudske ličnosti nezavisnoj od pola, kulture, rase, vere..., STL je premda razvijan sa
„etic“ pozicije poprimio neke karakteristike „emic“ paradigme 34.
Pošto u psihološkoj literaturi (videti Džamonja, 1999) postoje ubedljivi dokazi da leksički i psihobiološki
model interaktivno pokrivaju slična područje merenja strukture ličnosti, može da bude
sporna saglasnost leksičko-psihobiološkog modela sa cirkumpleksnim. Pogledajmo
narednu tabelu.
Tabela 2.4: Interkorelacije leksičkog i psihobiološkog modela sa cirkupleksnim dimenzijama na
normativnom uzorku (N=6133)
INK ZAS ORJ LIS ODB AGR IST REP
Digman, leksički model
-,315 -,044 -,227 ,347 ,244 ,282 -,058 -,346
1. NEUROTIZAM (N)
2. EKSTROVERZIJA (E) ,243 -,186 ,473 -,387 -,112 -,135 -,208 ,344
3. OTVORENOST(O) ,220 ,047 ,160 -,226 -,215 -,235 ,044 ,255
4. DOBROTA (A) ,409 ,415 -,148 -,195 -,450 -,456 ,407 ,291
5. MORALNOST (C) ,355 ,294 ,004 -,279 -,331 -,365 ,308 ,270
Klonidžer, psiho-biološki model
-,099 -,323 ,345 -,074 ,136 ,139 -,340 ,032
6. AVANTURIZAM (AV)
7. STRAHOVANJE (ST) -,178 ,187 -,373 ,290 ,081 ,095 ,175 -,284
8. LJUBAV (LJ) ,423 ,251 ,052 -,305 -,394 -,406 ,245 ,380
9. UPORNOST (UP) ,061 ,198 -,136 ,016 -,108 -,095 ,201 -,019
10. SAMOKONTROLA (SK) -,134 -,029 -,083 ,148 ,093 ,125 -,036 -,139
11. SARADLJIVOST (SA) -,212 -,089 -,056 ,180 ,204 ,232 -,094 -,227
12. DUHOVNOST (DU) -,053 ,037 -,058 ,083 ,006 ,016 ,024 -,081
Prethodna tabela nedvosmisleno pokazuje da od 96 interkorelacija samo šest, iz oba modela (leksičkog i
psihobiološkog), nije statistički značajno sa cirkumpleksnim i to: C spram ORJ; UP spram LIS i REP; i DU

33
“Pojam komunaliteta…predstavlja proporciju ukupne varijanse svake manifestne varijable koja je objašnjena
zajedničkim faktorima”
34
Nisu samo norme STL-a potpuno različite od NEO-PI-R-a, TCI-a i PIE-a (etic pristup) već su njegove stavke u 92%
originalne, što je svojstvo emic pristupa. Po našem mišljenju za „male jezike“ (kakv je srpski) u 21. veku globalizacije emic
pristup je nepotreban. Skoro da ne postoji termin iz tehničkih i/ili prirodnih nauka, a u velikoj meri i uoblasti
(među)ljudskog ponašanja koji je samo znakovno, ali ne i govorno različit od engleskog. Pokušaj da se u jezicima ex-
srpskohrvatskog područja problem reši drugačije ostao je na nivou vica: Znate li šta je „čigrasto velepamtilo“ (hrvatski) ili
ko je „vrtiguz hanuma“ (bosanski)?
16
spram ODB, AGR i IST. Najzad ovakvo “sklapanje” testova ličnosti je najbliže onom što Hilgard naziva
“triologija uma”, a što ima dugu istoriju u filozofiji i psihologiji (Platon, Aristotel, Kant, Mekdugal, Goldštajn,
Marej, Damasio, From… videti Hilgard, 1980 i ...en.wikipedia.org/wiki/Ernest_Hilgard).
Postoji još jedan, praktični, razlog ovakvog sklapanja ovog instrumenta. Naime, postoje ubedljivi dokazi da
testovi prisilnog izbora (kakav je PIESRS) bolje kontrolišu greške nastale lažiranjem (eng. „fakeability“) u
odnosu na standardne upitnike Likertovog tipa (Šipka, 1980, Okanović i Okanovič, 2009, s.253-271). Dodatno,
prisilni izbor između dve alternative (podjednako dobre ili loše) imitira naš presan svakodnevni život, zato što i
u životu nikada nemamo „čiste“ i bespogovorno dobre alternative. Problem (di)simulacije je već postao
udžbenička činjenica na predavanjima na dve studijske grupe psihologije (niškoj i kosovskomitrovačkoj) već od
1997 do dana današnjeg. Evo citata35:
Nije preterana tvrdnja da je normalno, dobro prilagođeno ponašanje ispitanika spram psiholoških ispitivanja u
nekim oblastima praktičnog rada (industrija, sudstvo, vojska i policija) prevara, laž i manipulacija. Tehnički (i
uljudnije) rečeno, reč je o simulaciji i disimulaciji. "Simulacija je kada telesno i duševno zdrava osoba svesno
(voljno, namerno) želi da sebe prikaže telesno ili duševno bolesnom. Disimulacija je kada telesno ili duševno
bolesna osoba svesno (voljno, namerno) želi sebe da prikaže telesno ili duševno zdravom" (Marić, 1998).
Verujući u tvrdnju da slika više vredi od 1000 reči, našu priču o fenomenima simulacije i disimulacije
započinjemo sa 2000 reči, to jest dve slike. Na slici 36.1. grupni profil (neprilagođenih) vojnika, a na slici 36.2.
borbeni stres pogođenih boraca na testu MMPI.

Neprilagođeni vojnici

Psihotraumatizovani ratnici (Čabarkapa, 1996)

35

Istini za volju autor dva izdanja udžbenika „Psihometrija“, pa dakle i samog citata je upravo ovaj autor (Kostić, 2003, s.245
i Kostić, 2007, s.279-293) pod naslovom „Simulacija i disimulacija“

17
Naravno, psihologe (di)simulacija interesuje kao način na koji ispitanik daje odgovore na stavke testa da bi kod
psihologa stvorio određeni utisak o sopstvenoj (ne)prilagođenosti. Teško da može biti sporno da prosečni,
klinički neupadljivi ispitanici u realnim testovnim situacijama svoje odgovore na stimuluse stavki podešavaju
procenjujući "dobitne kombinacije".
Koji su mehanizmi falsifikacije testovnih rezultata u različitim situacijama? Prema Kolarević i Marić (1998,
s.108) postoje dva bipolarna faktora, dakle četiri mehanizma:
I FAKTOR 2) Samozavaravanje SPRAM 2) Ostavljanje utiska
II FAKTOR 3) Samoisticanje SPRAM 4) Poricanje
1. Samozavaravanje sačinjavaju testovne stavke "psihoanalitičkog sadržaja" koje se odnose na ugrožavajuće
misli i osećanja. Na primer: "U igri više volim da pobedim nego da izgubim", ispitanik iskreno veruje u ono
što tvrdi, obmanjujući samog sebe.
2. Ostavljanje utiska sačinjavaju stavke na koje ispitanik svesno, namerno, usmereno laže. Na primer, "Kad bih
mogao da uđem u bioskop a da ne platim kartu i da budem siguran da me ne vide, ja bih to uradio". Ispitanik
sam ne veruje u ono što tvrdi, on (pokušava da) obmanjuje druge (psihologa, u ovom slučaju).
3. Samoisticanjem ispitanik naglašava svoja pozitivna socijalno poželjna svojstva. Na primer "(Ne) događa mi
se da ostavljam za sutra ono što bi trebalo da uradim danas".
4. Poricanjem se negiraju negativna svojstva za koja ispitanik veruje da će mu odmoći u selekcionoj situaciji.
Na primer, "Ponekad ponekog slažem".
Problem "glancanja testovne fasade" (kako lepo Berger, 1979, naziva ovo manipulisanje) u psihometriji se
rešava na više načina:
Skalama L (laj) koje ispitivača informišu o "količini" ispitanikove neiskrenosti. Laj-skale su, često, dobra
mera motivisanosti ispitanika da sebe prikaže na određeni način. Kada je reč o školskoj selekciji visina laj-skale
je dobra mera profesionalnog interesovanja. Međutim, laj-skorovi su u značajnoj korelaciji sa skorovima
inteligencije (Kostić, 1989). Grubo rečeno, inteligentniji ispitanici "lažu" onoliko koliko procene da nije
preterano, a manje inteligentniji, naravno, nemaju takav uvid u psihološki sadržaj ajtema, pa lažu bez mere (i
ukusa). Primer za ovakav vid kontrole iskrenosti su testovi EPQ (Ajzenkov-skala L), FPI (Frajburški personalni
inventar-skala otvorenosti) i MMPI.
Neki testovi (najbolji primer je MMPI) imaju čitave kolekcije kontrolnih skala od kojih su neke i
korekcione. Kontrolne skale imaju istu funkciju kao i L-skale, a korekcione služe da se njima koriguju prave
("patološke") skale. Smisao korekcionih skala je da se kontroliše greška merenja nastala usled ispitanikove
neiskrenosti i da se, na taj način, proceni pravi skor predmeta merenja.
Objektivni testovi (Katel, 1987), kao što su psihogalvanski refleks, vreme reakcije pri izlaganju
raznorodnim, često nestrukturisanim geštaltima, pritisak na podlogu pri pisanju, test zavisnosti od polja itd.
Testovi čije su stavke tek korelati predmeta merenja. Reč je o testovima tipa "verbalnih reakcija" (Berger,
1979). Primer "Volim sobno bilje" (iz MMPI-a) kao korelat femininosti. Ispitanik, iako inteligentan i psihološki
senzibilan, nije u moći da transparentno razazna predmet merenja ovakvih testova. U istom smislu, mogu da
posluže konativni testovi neutralnog (za konkretnu testovnu situaciju) predmeta merenja koji su, zapravo,
korelati prikrivenih varijabli.

18
 Jedan od načina konkretnog rešavanja problema disimulacije u jasno definisanoj selekcionoj situaciji (kada su
ispitanici već selekcionisani) u pogledu ekosenzitivnih-moderator varijabli (pol, obrazovanje, uzrast, mesto
stanovanja itd.) jeste validaciono baždarenje uzorka kandidata za određenu školu ili zanimanje. Uslov je da
psiholog raspolaže velikim uzorcima (videti Kostić, Milovanović i Gojić, 1997).
Jedan od načina da se smanji mogućnost ispitanika da manipulišu svojim odgovorima je da se konativni
testovi zadaju posle zamorne količine kognitivnih i to tako da im se, s vremena na vreme, daje informacija o
broju odgovorenih ajtema većine ispitanika uvećan za 10%. To deluje kao "društveni pritisak" kojim se
narušavaju samodbrane ispitanika. Najzad, postoji čitava klasa projektivnih testova (TAT, Roršah, Mahover,
TNR, itd.) u skladu sa teorijom projektivnog test-ponašanja. Međutim, psihometrijska uverljivost ovih testova je
veoma diskutabilna.
Ako se sumnja da su ispitanici simulirali, onda se sve dimenzije PIE/SRS (izuzev orijentacije i istraživanja)
uvećavaju ili smanjuju proizvodom Ks*Dp, bez obzira na pol. Ako je, pak, u pitanju disimulacija onda se za
muškarce dimenzije orijentacije i reprodukcije uvećavaju proizvodom Ks*Dp. Kada ispitanice disimuliraju,
sirovi skorovi dimenzija inkorporacije, zaštite, reprodukcije i BIAS se uvećavaju, a lišenosti odbacivanja i
agresije se umanjuju za navedeni proizvod korekcionog i determinacionog pondera.
U psihološkoj nauci nije nepoznato da visoka motivacija prikazivanja sebe u što povoljnijem svetlu
odlučujuće poništava valjanost testova ličnosti jer ispitanici relativno lako manipulišu izgledom svoje "testovne
fasade". Prvi zabrinjavajući nalaz u tom smislu, koji govori o njihovoj neznačajnoj valjanosti, r = 0.08, objavio
je Gizeli 1966. (videti Šipka, 1981).
Domaća iskustva, bolje rečeno slovenačka (gde je testiranje u ex-Jugoslaviji bilo najmasovnije), potpuno su
identična. Doslovno: Naše iskustvo pokazuje da su upitnici ličnosti za prijem, usmeravanje, a pogotovu za izbor
kadra gotovo neupotrebljivi. Ispitali smo i iskušali različite upitnike i uvek iznova utvrdili da većina zdrave i
normalne populacije, s kojom se srećemo u industriji, dosledno i logično odgovara u skladu s očekivanjem
psihologa (Belčić, 1983, s.55). Čak i deca sa završenom osnovnom školom uspešno "rasturaju" faktorsku
strukturu testova iz čuvene Ajzenkove laboratorije (Šipka, 1980). Slični rezultati dobijeni su i u selekciji za
vojne akademije (Pajević, 1977. i 1978). Neki autori (na primer, Šipka, 1982), predlažu skale, inkorporirane u
socijalno poželjne skale, kao lažne mete u koje bi ispitanici "ispucali" svoje manipulatorske namere, pa bi tako
"prave" skale bile pošteđene disimulacije. Međutim, prema našim ispitivanjima, korelacija među testovima
verbalne inteligencije i skala laži kreće se oko r = 0.50 (za N-847), što ukazuje na ograničenu korist od skala
laži, a ne treba zaboraviti ni Katelov (Katel, 1978) cinični komentar da nema svrhe zaključavati štalu ako se zna
da je konj već ukraden. Zato neki autori (videti Šipka, 1980) predlažu testove prisilnog izbora (kakav je Plučikov
inventar emocija - PIE) kao poželjnu alternativu (videli smo na prethodnoj stranici, sa kakvim uspehom).
Radikalan odnos prema primeni komercijalnih testova u selekciji ličnosti ispoljili su holandski psiholozi –
jednostavno su ih zakonom zabranili (Bosnar i saradnici, 1984). Zgodno je ovde navesti mišljenje (Šipka,
1982) da testovi ličnosti, sa L-skalama ili bez njih (mi dodajemo), u selekcionim situacijama mere "spremnost
ispitanika da saopšti sopstvene slabosti". Na osnovu izloženog empirijskog materijala moramo zaključiti da su
konativne dimenzije (crte) ličnosti neophodne u optimalno komponovanim baterijama za selekciju ljudstva, ali:
a) da se koriste testovi ličnosti na bazi objektivnog merenja učinka (delatnosti), a ne introspektivnog samoopisa
(na primer, test koncentracije i dostignuća – TKD);
b) da se koriste testovi ličnosti prisilnog izbora (PIE/SRS), ali da drže pod kontrolom moderator-varijable
razdvajanjem ispitanika u homogene poduzorke;
c) da se kontrolišu supresor-varijable, karakteristične za pojedine ispitanike, koje određuju manje ili veće
"varanje";
a) da se kontrolišu situacioni uticaji u selekcionim okolnostima (pravljenje subskala od ajtema proverenih
testova, ali takvih skala koje su čvrsto povezane sa jasno definisanim kriterijumima, kao i interakcijsko
uključivanje u testove mere uticaja osobina ličnosti kandidata pomnoženog sa uticajem selekcione situacije,
pa sve to pomnoženo sa načinom odgovaranja), o čemu ćemo detaljnije govoriti nešto kasnije.
Pošto je po sredi strategijski problem selekcije, razmotrićemo detaljno zašto su testovi ličnosti korišćeni
na klasičan način neupotrebljivi u selekciji. Naime, valjanost testa zasniva se na odnosima u trijadi test-varijabla-
kriterijum (Bukvić, 1982, s.186), prema slici:
Trougao odnosa kriterijuma, varijable i testa
TEST

VARIJABLA KRITERIJUM
19
 Drugim rečima, test je valjan zato što se varijabla koja se njime meri ispoljava i u kriterijumu. Dakle,
ispitanik ("nosilac-posrednik") nalazi se izvan trijade odnosa – on je samo pasivan registrator indikatora
varijable u sebi. Dakle, test se sastoji od ajtema (stavki) koji grade iskustvenu osnovu indikatora pomoću kojih
se manifestuje varijabla koja sa svoje strane ima neka, manja ili veća, zajednička područja variranja sa
kriterijumom. Odnos između ajtema testa i varijable izražava faktorsku dimenziju testa.
Međutim, u selekcionoj situaciji kandidat nije pasivan; on aktivno stupa u interakciju sa prethodna tri
elementa (testom, varijablom i kriterijumom), pokušavajući (i uspevajući) da u svoju korist delotvorno odgovori
na pitanje: "Kako da odgovorim na ovu tvrdnju (pitanje) da bih prošao (selekciju)?"
Takvim ponašanjem on "ruši" faktorsku strukturu testa, a prethodni trougao (na slici) pretvara u četvorougao
u kome je on jedini aktivan, intencionalan činilac.

Četvorougao odnosa kandidata, kriterijuma, varijable i testa

TEST

VARIJABLA KANDIDAT KRITERIJUM

Drugim rečima, kandidatov rezultat na testu ličnosti u selekcionoj situaciji nije mera pretpostavljene
varijable, već mera kandidatove pretpostavljene zamisli (lične jednačine) o tome kako ga vidi psiholog
(ispitivač), odnosno Laingova mera metapercepcije (videti Berger, 1978, s.332). Treba podsetiti i na već ranije
navedeni nalaz o vezi između inteligencije ispitanika i njegovih skorova na mernim skalama, s jedne, i
kontrolnim, sa druge strane. To još više naglašava aktivan odnos ispitanika u selekcionim situacijama
predstavljen na prethodnoj slici, ali naglašava i važnost kontrolnih skala testova ličnosti.
Kako doskočiti kandidatu koji prihvata pravila igre praveći se kao da ne zna za igru (Laing, 1966, prema
Berger, 1978)? Naša istraživanja pokazuju da je moguće rešenje strategijom koju je 1943. započeo Strong,
Upitnikom profesionalnih interesa, a nastavili autori testa MMPI (Hathaway, and McKinley, 1943, prema Berger,
1978). To je strategija indirektnog pristupa pomoću upitnika tipa verbalne reakcije (korelata). Ali, prema našem
mišljenju, nije nužno razvijati samo nov upitnik (indirektnog pristupa), već jednostavno treba meriti kandidatovu
metapercepciju, pa njene mere dovoditi u vezu sa kriterijumom, odnosno odrediti prognostičku valjanost
metapercepcije.
Međutim, po našem mišljenju bolje je rešenje sprovođenje empirijskog istraživanja i sidrenje skala predmeta
takvog istraživanja.
2.3. Izvedene skale (sidrenje)
U prethodnom poglavlju već smo nagovestili da je jedan od razloga konstrukcije STL potreba da se,
zaobilazeći odgovaračka usmerenja ispitanika, mere i ona ponašanja koja su društveno veoma (ne)prihvatljiva, a
što smo namerni pokazati izvedenim skalama (Kostić, 2007). Izvođenje skala merenja se potpuno statistički
temelji na jednačenju testova (Fajgelj, 2003 s.406), a delimično i na istraživačkom dizajnu više crta-više metoda
(MOMM matrica) Kambela i Fiskea (Kaprara i Ćervone, 2003 i Fajgelj, 2003 s.371), uz empirijsko dokazivanje
da zahvatanje jednog predmeta merenja sa dva ili više testova nije efemerna posledica 36 već bitna i suštastvena
odlika testova (Kostić, 1997). Najzad, sidrenje nekih osetljivih predmeta merenja u strukturalne testove postaje
tehnika izbora i u svetu37. Psihopatija, kao „srce kriminala” usidrena je u Big-fajv model (Radulović, 2006).
Tačnije, Hareova skala psihopatije (PCL-R) usidrena je, autorka kaže komparirana, zbog praktičnih razloga, a
zahvaljujući činjenici da ...ni jedan od PCL-R ajtema ne uključuje dimenzije ličnosti koje nisu uključene u Big-
five dijagnostički model. Ali, obrnuto nije takav slučaj... pa autori (Widiger i Lynam, 1998) zaključuju da je Big-
five bolje dijagnostičko sredstvo za procenu psihopatije (Radulović, 2006, s.130-131). Drugim rečima, sve
psihopate su suštinski slične svim ostalim ljudima, ali ostali ljudi nisu (bitno) slični psihopatama. I ovo govori u
prilog teze nekih autora o nepatološkoj prirodi psihopatije (Radulović, 2006, s.77). Naravno, kao i za ostale
upitnikom merene dimenzije i ovde vredi Bergerovo (2003, s.110) upozorenje “Greška je da se rezultat na

36
Nastala, na primer, odgovaračkom strategijom ispitanika
37
Prvo sidrenje kod nas, koliko mi znamo, činjeno je sa crtama auto i heteroagresije (videti Momirović, Kostić i Hošek,
2007)
20
upitniku tumači kao dokazana neurotičnost koja je uzrok načinu života ispitanika i svim pojedinostima
uključujući i ponavljanje loših poteza.”
Drugim rečima, naša priča o izvedenim skalama kao opravdanje za ovako definisani sklop STL opet
dotiče relacije kognicije i konacije u ličnosti. Šta su izvedene skale? Najprostije rečeno to su skale koje mere one
osobine ličnosti koje su pod uticajem socijalne poželjnosti, odgovaračkih usmerenja ispitanika i njegove potrebe
da u određenim testovnim situacijama “glanca testovnu fasadu” (Berger, 1989) kako bi povećao verovatnoću da
rezultati testiranja ličnosti budu povoljni po njega. Ovaj problem prati psihometriju od samih početaka njenog
razvoja. Prva primenjivana rešenja su bila preko skala validnosti ili lie-skala. Neki autori (na primer, Šipka,
1981), su predlagali skale sa tvrdnjama gde je ispitanikova saglasnost malo verovatna (poput Marlon-Kraunov
skale). Takve skale bi bile inkorporirane u socijalno poželjne skale, kao lažne mete u koje bi ispitanici “ispucali”
svoje manipulatorske namere, pa bi tako “prave” skale bile pošteđene disimulacije. Drugi autori predlažu
projektivne testove kao rešenje (Kostelić-Martić i Jokić-Begić, 2003). Ali... pogledajte narednu tabelu
(Kostić i saradnici, 2003).
Tabela 2.5: Povezanost sposobnosti i mera na testu motivacije za vojni poziv
koji sadrži lie-skalu (N=292)
Test motivacije za vojni poziv (MO-8)
Testovi sposobnosti
Motivacija Lie-skala
Test odnosa među rečima (B-DAT) 0,201 -0,422
Test sposobnosti za učenje (TSU) 0,184 -0,306
Domino test (D-48)38 0,160 -0,288
Test rezonovanja likova (TRL) 0,169 -0,268
Test bitnih karakteristika (TBK) 0,191 -0,261
Prethodna tabela nam pokazuje da povišenjem inteligencije raste i skor na testu motivacije za vojni poziv, a
snižava se skor na lie-skali 39! Drugačije rečeno, inteligentniji ispitanici namerno sebe prikazuju motivisanijim
(viši skor na MO-8), a iskrenijim (niži skor na Lie skali) u tako merenoj motivaciji 40. Ovaj i slični nalazi imaju
svoj pandam i u široj literaturi. Sredinom 20 veka u nekim evropskim zemljama (Holandija, bivša jugoslovenska
republika Slovenija, na primer). Doslovno: Naše iskustvo pokazuje da su upitnici ličnosti za prijem,
usmeravanje, a pogotovu za izbor kadra gotovo neupotrebljivi. Ispitali smo i iskušali različite upitnike i uvek
iznova utvrdili da većina zdrave i normalne populacije, s kojom se srećemo u industriji, dosledno i logično
odgovara u skladu s očekivanjem psihologa (Belčić, 1983, s.55). Dokle ide prozirnost naših testova ličnosti i/ili
naivnost psihologa svedoči i nalaz da čak i deca sa završenom osnovnom školom uspešno “rasturaju” faktorsku
strukturu testova iz čuvene Ajzenkove laboratorije (Šipka, 1980). Zato Šipka, s pravom, zaključuje da testovi
ličnosti, sa L-skalama ili bez njih (mi dodajemo), u selekcionim situacijama mere "spremnost ispitanika da
saopšti sopstvene slabosti".
Navedenim istraživanjima saglasne rezultate odnosa socijalne poželjnosti i testiranja u profesionalnoj
selekciji, intelektualnim sposobnostima spram neselekcijske situacije (N=664) dobija i Kolarević (2010a, b i c,
s.121-123). Istini za volju, njegovi zaključci iz sva tri istraživanja sadrže tri empirijske činjenice (postojanje
statistički značajnih korelacija) i tri neproverene hipoteze, da te činjenice („...ne ugrožavaju naša saznanja o
kandidatima i odluke koje se na osnovu tih saznanja donose“).
U SAD je takođe pokrenuta žustra diskusija o načinima da se u situaciji visoke motivacije ispitanika izmeri
istovremeno njihovo poštenje (Larsen i Bus, 2007, s.107 41). Jedno od rešenja bilo je uvođenje poligrafa kao
detektora laži, ali je to dovelo do tri nova problema: a) poligraf, strogo uzevši, ne meri sklonost ispitanika da
obmanjuje već samo njegovo emocionalno uzbuđenje pri laganju; b) Čak i kada bi detektor potpuno pouzdano
merio laganje to bi dovelo do diskriminacije jer bi neki ispitanici mogli da se obuče da prevare uređaj i c)
Kongres SAD-a je zabranio korišćenje poligrafa pri zapošljavanju u privatnom sektoru 42. Po zahtevu
poslodavaca psiholozi su razvili takozvane testove integriteta čiji je predmet merenja, uopšteno, (ne)poštenje, a
38
Testovi D-48 i TRL su neverbalni, a ostali tri su verbalni
39
Neki autori su dobijali još i više korelacije ovih varijabli „...projekcije rezultata na Eisenkovoj L-skali na G-faktor
inteligencije iznosi oko -.60” (Opačić, s.37)
40
Dijametralno suprotna interpretacija ovog nalaza, na primer da su „...da su inteligentniji zaista motivisaniji i iskreniji...“
ili da „...inteligentniji bolje razumeju pitanja pa daju preciznije odgovore i sl“ više govori o osobinama ličnosti
interpretatora nego o logici same interpretacije
41
Evo doslovnog citata ovih autora „testiranje integriteta: Budući da privatni sektor ne može legalno koristiti poligraf za
testiranje zaposlenika, neke su kompanije razvile i promovirale upitničke mjere koje se koriste umjesto poligrafa. Ti
upitnici, nazvani testovi integriteta, dizajnirani su za procjenjivanje je li osoba općenito iskrena ili neiskrena“
42
Poligraf je zadržan u selekciji ljudstva za državne službe: CIA-e, FBI-a, DEA-e, carine i pošte
21
ne samo laganje. Provera metrijskih karakteristika je pokazala njihovu (re)retest pouzdanost i prediktivnu
valjanost43 u pogledu radnog apsentizma i nepoželjnog ponašanja na radu (nasilje i krađe). Ipak, još uvek ostaje
nejasno kako to da neko može da „laže“ poligraf i skale laži, ali ne i testove integriteta?! Definitivno, nije
moguće zamisliti set verbalnih draži na koji bi čak samo prosečno inteligentna osoba odgovarala „(ne)pošteno“
setom verbalnih reakcija.
Čak i kada bi zanemarili visoko strukturisanu obuku „za laganje detektora laži“ („b“, problem) ostaju još dva
lako izvodljiva načina da prosečno inteligentna osoba, u jednokratnoj situaciji testiranja, obmane detektor laži.
Prvi način je alter ego. Ovo je primenljivo za pripadnike specijalnih službi: vojno-bezbednosne agencije (VBA),
bezbednosno-informativne agencije (BIA) ili vojno-obaveštajne agencije (VOA). Jednostavno se smisli
alternativna lična biografija, počev od osnovnih podataka i uz odgovarajuća lažna, pečatirana, dokumenta 44.
Drugi način, ali opet samo za jednokratno testiranje u vezi konkretnih podataka, je da pre pristupa testiranju,
krišom, ubacite špenadlu u cipelu. Pri odgovaranju na kontrolna pitanja lako je nožnim palcem dodirnete, ali je
ne dirate pri odkovaranju na kritična pitanja.
Još jedan, više popularan nego citiran, visokopozicionirani američki naučnik 45, Skot Pek, pod naslovom
„Opasnosti od zloupotrebe nauke“ takođe kritikuje nekritičku primenu psiholoških testova pa kaže: „I pored
toga što su psiho-testovi od velike vrednosti za učitelje, oni često sasvim pogrešno klasifikuju pojedinu decu.
Slični testovi se koriste i u odabiranju kandidata za posao i više obrazovanje, zbog čega mnogi ljudi nepravedno
gube priliku za obrazovanje ili zaposlenje “ (Pek M.S., 2007, s.232).
Budući da je psihologija priznata kao samostalna nauka tek uvođenjem eksperimenta u njenu metodologiju
istraživanja i za nas su eksperimentalni nalazi odlučujući u traganju za istinom o korisnosti testova ličnosti u
selekcijskim situacijama. Mi smo izveli (Kostić, 2012) Dve verzije strukturalnog testa ličnosti, (HEDONIKA5 i
HEDONIKA3, Knežević i Opačić, 2010), zadate su u dva uzorka ispitanika: studenti psihologije (N 1=118) i
kadeti Vojne akademije (N2=106) uz dva, suprotstavljena slučajno raspoređena, ispitanička usmerenja (napisana
na protokolima testova): prvo usmerenje da na stavke odgovaraju želeći da budu primljeni na školovanje (na VA,
kadeti, N=43-41%) ili posao (psihologa, studenti, N=60-50%). Drugo usmerenje da budu odbijeni (za
školovanje, N=63-59% ili posao, N=59-50%). Uzorci su različiti po polu (N 1=20% momaka, 80% devojaka,
N2=81% momaka i 19% devojaka), a ujednačeni po uzrastu (AS=21. godina). Rezultati: U obradi rezultata
korišćen je t-test. U uzorku studenata od 201 stavke razlike u AS ispitaničkog usmerenja su 199 (99%), t-test od
1.96 do 15.12, df=117, p<0.01; jedna stavka (0.5%) t=1.66, df=117, p<0.05 i kod jedne stavke (0.5%) razlike
nisu statistički značajne. U uzorku kadeta od 283 stavki razlike AS ispitaničkog usmerenja su 223 (79%), t od
2.69 do 10.23, df=104, p<0.01; 15 (5%), t od 1.98 do 2.57, df=104, p<0.05 dok kod 45 (16%) stavki razlike nisu
statistički značajne46.
Pogledajmo u naredne dve tabele (2.6 i 2.7) hedoničke dimenzije na ova dva uzorka!
Tabela 2.6: Studenti psihologije(N=118) i odgovaračka usmerenja prijema na posao
UPUTSTVO N Mean Std. Dev t Sig. (2-tai)
primljen 60 43,35 15,94 -12,769 ,000
NEUROTICI
odbijen 58 89,40 22,75 -12,695 ,000
primljen 60 100,00 13,36 12,785 ,000
EKSTROVERTI
odbijen 58 56,79 22,37 12,682 ,000
primljen 60 95,80 9,39 9,749 ,000
OTVORENI
odbijen 58 69,57 18,53 9,651 ,000
primljen 58 81,88 7,77 3,634 ,000
PRIJATELJSTVO
odbijen 58 76,05 9,42 3,634 ,000
SAVESNI primljen 60 103,97 7,90 12,815 ,000
43
U terminima petofaktorskog modela osobe od integriteta odlikuje visoka savesnost (C+), dobrota (A+) i emocionalna
stabilnost (N-)
44
Evo istinite priče: jedan naš obaveštajac, na traktoru, je uhvaćen na teritoriji Albanije tokom NATO agresije 1999. godine.
Albanci su, s pravom, najpre posumnjali da je upravo to - obaveštajac, ali on je, pokazujući lažna dokumenta, tvrdio da je
običan traktorista koji je „zalutao“, promašivši seoski put. Njihovi bezbednjaci su od njega zahtevali da rasklopi i ponovo
sklopi traktorski motor. Uspevši to spasao je čast vojske RSrbije i svoju glavu
45
Njegova knjiga „Put kojim se ređe ide“ prodata je u preko 10.000.000 primeraka
46
Nečija slutnja da ovaj eksperiment nije dovoljno valjan, u korist navedenog problema, jer se razlike nikada ne testiraju na
pojedinacnim stavkama već na njihovim zbirovima, zato što su merenja jednom stavkom neprecizna i nepouzdana, je
posledica odsustva empirijske provere ili logičko-kritičkog nepromišljanja da se razlike zbirova ne smanjuju već se,
naprotiv, samo povećavaju. Na primer: Razlika imeđu dva spram četiri i tri spram pet je jednaka - dva. Sabiranjem 2+3 i
4+5 razlika ova dva sabirka biće duplirana
22
 odbijen 58 64,74 22,31 12,646 ,000
primljen 60 44,13 14,42 -16,320 ,000
IMPULSIVNI
odbijen 59 96,41 20,10 -16,275 ,000
primljen 60 55,23 20,56 -12,888 ,000
AMORALNI
odbijen 59 99,22 16,40 -12,912 ,000
primljen 60 35,97 14,55 -13,973 ,000
DEZINTEGRISANI
odbijen 59 88,98 25,47 -13,913 ,000
Studenti koji su dobili instrukciju da pozitivno lažiraju test (da bi bili primljeni na posao) su ekstroverti,
otvoreni spram iskustva, prijateljski nastrojeni i savesni. Studenti suprotnog odgovaračkog usmerenja (odbijeni)
su neurotični, impulsivni, amoralni i skloni dezintegrativnim stanjima i procesima. Dakle, sve razlike su
statistički (a, neke i praktično) značajne i saglasne logici zdravog razuma. Uočimo da je najveća razlika na
dimenziji impulsivnosti „baš kako i treba“.
Tabela 2.7: Kadeti Vojne akademije (N=106) i odgovaračka usmerenja prijema na VA
UPUTSTVO N Mean Std. Dev t Sig. (2-tai)
primljen 43 29,6512 8,0501 -8,998 ,000
NEUROTICI
odbijen 63 48,5079 12,0159 -9,675 ,000
primljen 43 79,6279 9,9427 4,857 ,000
EKSTROVERTI
odbijen 63 66,3175 15,9696 5,283 ,000
primljen 43 75,9302 10,1966 5,289 ,000
OTVORENI
odbijen 63 62,2063 14,7705 5,659 ,000
primljen 43 60,6744 6,4132 8,577 ,000
PRIJATELJSTVO
odbijen 63 41,6190 13,5557 9,682 ,000
primljen 43 69,5349 9,4096 10,701 ,000
SAVESNI
odbijen 63 41,3492 15,4086 11,676 ,000
primljen 43 13,0465 4,3312 -8,881 ,000
IMPULSIVNI
odbijen 63 21,0000 4,6559 -9,003 ,000
primljen 43 18,3488 5,1450 -7,585 ,000
AMORALNI
odbijen 63 28,6190 7,7884 -8,175 ,000
primljen 43 11,4419 4,2387 -8,923 ,000
DEZINTEGRISANI
odbijen 63 20,4921 5,6508 -9,412 ,000
I kadeti Vojne akadeije su, kao i studenti, nepogrešivo manifestovali potpuno isti smer razlika u skadu sa
odgovaračkim usmerenje. Jedina razlika je na dimenziji savesnosti: oni koji su slučajno dobili usmerenje da
odgovaraju tako da budu primljeni na školovanje u Vojnoj akademiji imaju, spram ostalih dimenzija ličnosti,
najviši nivo savesnosti (t=12.91547). Nasuprot kadetima kod studenata koji konkurišu za prijem na posao najeća
je razlika na dimenziji impulsivnosti (t=-16.320). Zar i to nije logično?! Drugačije rečeno, studenti psihologije
(konkurišući za posao) i kadeti (konkurišući za školovanje na VA) ne samo da su nepogrešivo sebe „profilisali“
već su i, opet nepogrešivo, istakli onu dimenziju ličnosti koja je najveća prepreka u „budućem poslu odnosno
školovanju.
Da zaključimo, svako testiranje verbalnih reakcija može da bude lažirano, a to diskvalifikuje grupni 48 i
pojedinačni intervju i sve psihometrijske testove (ličnosti i sposobnosti 49).
Upravo zato mi smo (Kostić i Jelić, 1991; Kostić i Milovanović, 1996; Kostić, 1997; Kostić i Anđelković,
1998; Kostić i saradnici, 2003; Kostić i Pejić, 2006b i Kostić, 2008) razvili nov način procenjivanja, društveno
osetljivih, osobina ličnosti koje su važne za raznovrsna profesionalna funkcionisanja. Suština je u sidrenju (eng.
anchoring, Fajgelj, 2003, 475). Teorijsko utemeljenje sidrenja je sadržano u tri nesporna teorijska opredeljenja:

47
Na ulazu u Vojnu akademiju, nakon prijavnice, naićićete na slogan „Čast je moja imovina“
48
To objašnjava zašto su neke NATO zemlje (Danska, na primer) za naše vojne psihologe priredile scensku priredbu u kojoj
je grupni selekcijski intervju bio „glavni junak prestave“. Da su u zamajavanju prostodušnih srpskih psihologa bili veoma
uspešni najbolje svedoče slajdovi 88-93 (Knežević, 2011). Da bi stvar izgledala „poštenije bogati“ Danci su sponzorisali
Vojsku Srbije i kroz tkz PRISMA-program. E sad, dal su svi baš „prostodušni“ ili samo pragmatični treba „testirati“
nameštenike u Vojsci Srbije koji govori engleski jezik (poseduju međunarodno priznat sertifikat engleskog jezika u NATO
alijansi-STANAG 6001).
49
Istini za volju lažiranje testova sposobnosti je jednosmerno, a ne dvosmerno kao testova ličnosti (ne možete biti pametniji
nego što jeste, ali možete biti gluplji). Međutim, ova prevara može biti otkrivena preko indeksa ispitaničke pouzdanosti (PI)
uz pomoć statističke ajtem analize, barem kod testova tipa Gardner-Spirmanovih edukcija relacija i korelata
23
a) parafraziramo Katelovu misao (prema Knežević, Džamonja-Ignjatović i Đurić-Jocić, 2004, s.3) koja glasi
“...svi apspekti ljudske ličnosti koji su od značaja za opisivanje i razumevanje ličnosti, već su utisnuti u leksičku
supstancu”; b) Kada je reč o psihičkim poremećajima Đurić-Jocić, Džamonja-Ignjatović i Knežević, 2004, s.38)
tvrde50 da “Nema socijalno markantnih maladaptacija mentalna oboljenja, narkomanska zavisnost, kriminal,
delikvencija, amoral) koji ne počivaju na nekom obliku dezintegracije konativnih funkcija (a mi dodajemo ne
samo maladaptacije, već svaka relativno stabilna odlika ponašanja pojedinca ukotvljena je u strukturu njegove
ličnosti koju merimo strukturalnim testovima ličnosti i c) Hans Ajzenk tvrdi da je “Najbolji način predviđanja
kako će se ponašati neki čovek u budućnosti jeste razmatranje njegovog ponašanja u prošlosti.” (Eysenck,
1980). Ako nemate mogućnosti da valjano detektujete kako se neko ponašao u prošlosti da bi ste predvideli
njegovo ponašanje u budućnosti možete koristiti sidrene skale ciljnog ponašanja jer su utemeljene na
empirijskim istraživanjima. Ukratko, postupkom sidrenja STL postaje test integriteta ličnosti (cpi.ffzg.hr/rjecnik,
preuzeto 19.1.2013). Da bi neko mogao lažirati usidrenu skalu, na primer sklonosti kriminalu, on bi morao da na
većini od 273 stavke STL-a odgovori onako kako su odgovarali 143 ispitanika koji za razliku od 143 osuđena
kriminalca koji su kaznu izdržavali u Niškom zatvoru (Lazarević, 2003).
Četiri su nužna uslova da bi bilo moguće sidrenje: a) da pouzdanost skala bazične strukture ličnosti bude
visoka – više od polovine ajtema da poseduje Alfu veću od 80% pravog skora; b) da se sprovede merenje
istraživanjem oba korelata, bazične struktura i ponašanje koje se sidri; c) da se odrede norme usidrenog
ponašanja na ciljanom uzorku ispitanika51 i d) da novousidrena (izvedena) skala poseduje visoku pouzdanost
(najmanju Alfu>.7052), što podrazumeva iskljućivanje onih stavki koje imaju negativne ili nulte interkorelacije sa
kolekcijom svih stavki novousidrene skale. Ignorisanje bilo kog od ova četiri postulata imaće za posledicu
neuspelo sidrenje ili/i neuspelu, a zlonamernu kompromitaciju jednog empirijski dobro zasnovanog načina
rešavanja merenja ili/i procenjivanja socijalno osetljivih aspekata ljudskog ponašanja u vremenu kada je
praktičnost ispred integrisanosti ponašanja53.
U ovom kontekstu, a imajući na umu da su neki testovi koji imaju svoju kompletnu logistiku 54 (Priručnike,
protokole i norme) sidreni u STL, dužni smo upozoriti da su skorovi sidrenja samo procena, ne i merenje
konkretnog predmeta testiranja. Drugim rečima, profesionalno je neprihvatljivo da se sidreni skorovi koriste kao
stvarni skorovi predmeta merenja određenog psihološkog konstrukta. Još preciznije, sidreni skorovi se smeju
koristiti samo kao upozoravajuća procena za empirijske provere (ekspertske, forumsko-sudske, bezbednosne ili
psihološko testiranje stvarnim testovima, ali ne u selekcijskim situacijama testiranja ili u sudsko-forumskim
veštačenjima). Pogledajmo jedino prihvatljivu primenu psiholoških mernih instrumenata u situacijama kada je
lažiranje izvesno (tabela 21, levi stubac, zadnji red). Reč je o SCID-u testu za procenu poremećaja ličnosti 55.
Ispitanik najpre popuni protokol ovog testa, a zatim klinički psiholog radi strukturisani intervju po kome
razrađuje ona pitanja gde je ispitanik odgovorio sa DA. Ceo test i strukturisani intervju su napravljeni kako
bi ispitanici bili procenjeni u odnosu na 11 podgrupa poremećaja ličnosti prema zvaničnoj DSM IV, Američkoj
klasifikaciji psihijatrijskih poremećaja (Krivokapić, 2009).
Polazeći od ovih postulata koristili smo pet praktičnih postupka nalaženja izvedenih skala za merenje više
desetina osobina ličnosti. Postupci: a) istovremeno zadavanje dva testa jednom uzorku ispitanika od kojih je
jedan STL, a drugi test meri ciljno ponašanje (primer, vođstvo, sklonost kriminogenom ponašanju u smislu
narodne paradigme „da prilika čini grešnika“). Ovo je ujedno i psihometrijski najelegantniji način, mada ne i
najvaljaniji, zato što su svi ostali načini zdravorazumski i logički uverljiviji; b) životni status ispitaničkog uzorka
(poznate grupe, primer kriminogeno ponašanje u dosadašnjem životnom stilu). U ovom smislu je
zdravorazumski potpuno opravdano analizirati životni stil genetski najbližih srodnika i to ovim redom: majke56,
oca, baba i deda itd.; c) Primena još neke psihološke netestovne tehnike (sociometrijska tehnika), a kriterijum
izbora je bilo ciljno ponašanje (primer, otpornost na borbeni stres i borbeno vođstvo); d) eksperimentalno
istraživanje i e) sposobnost procenjivanja druge osobe pomoću testa STL, verzija „opis druge osobe“.
Pogledajmo svih pet postupaka operacionalizovano i detaljno radi praktične i empiriske primene!

50
Pozivajući se na McCrae, 1994
51
Prvi i treći uslov su razlozi neuspeha nekih istraživača u izvedbi sidrenja
52
Ovaj zahtev je u skladu sa aksiomom da nijedna skala ne može biti valjana ako nije pouzdana. Istini za volju
53
Čija je ogoljeno-brutalna logika sadržana u sintagmi da je iskrenost nužna u crkvi, ali ne i u ljudskoj svakodnevici (videti
„Psihologija, politika, ratovi, mediji, priče, laži i manipulacije“ na našem sajtu
54
Na primer, sidrenje Bergerovog modela bazičnih oslonaca (1995) i operacionalizacije istog modela Berger i Kostić
(2002), MMPI (Biro, 1995), SCID (Krivokapić, 2009)...
55
Kada se SCID usidri u STL lažiranje nije moguće
56
„Majčinstvo je biološka činjenica, a očinstvo posledica društvenog dogovora majke i, navodnog, oca“
24
 2.4. Postupci sidrenja
2.4.a) Opšti postupak sidrenja: korak-po-korak
U prvom koraku se maksimiziraju metrijske karakteristike testa čiji se predmet merenja sidri u STL spram dva
kriterijuma: a) interkorelacija ukupnog skora sa svakom stavkom od kojih se sastoji skala i b) da nijedna stavka
ne snižava ukupnu pouzdanost cele skale. U drugom koraku se sračunavaju interkorelacije ukupnog skora
sidrene skale sa svakom stavkom STL-a. U trećem koraku se iz kolekcije stavki STL u koje je usidrena nova
skala isključuju one stavke koje snižavaju ukupnu pouzdanost usidrene skale. U četvrtom koraku se vrši logička
analiza svih stavki od kojih se sastoji sidrena skala s ciljem da se isključe one stavke čije su relacije sa
predmetom merenja usidrene skale stohastičke (slučajno statistički značajno povezane sa predmetom merenja).
Drugi postupak istog logičkog smisla, ali empirijski i statistički zasigurno ispravniji, jeste da se uzorak na kome
se ispituju metrijske karakteristike sidrene skale podeli na dva jednaka dela, a zatim se sračunaju interkorelacije
ukupnog skora sidrene skale sa stavkama njenim sačiniteljima. Iz sidrene skale se isključuju sve stavke čije
interkorelacije nisu statistički značajne u oba poduzorka. Ako se primeni ovaj postupak onda se obavezno
ponavlja i treći korak. Poslednji, peti, korak je najsloženiji i najzahtevniji: logička analiza ukupnog skora
usidrene skale sa svih 20 dimenzija ličnosti. Statistički pandam logičkoj analizi u ovom koraku je podela uzorka
na dva ili više delova i sračunavanje interkorelacija. Svakako da statistička logika ima primat nad
zdravorazumskom ili/i psihološkom analizom.
Upravo je nepoštovanje ovog puta sa petostrukim preprekama razlog zašto niko više nije sidrio skale u
strukturalne testove ličnosti. Naravno, pravilo svih pravila jeste da se za sidrenje mogu koristiti samo strukturalni
testovi koji poseduju vrhunske metrijske karakteristike i to na nivou subskala. Drugačije rečeno, iza svake
sidrene skale kojom se procenjuje i prognozira (ali ne i meri) neko društveno osetljivo ponašanje mora da stoji
empirijsko istraživanje na dovoljno velikom uzorku ispitanika 57.
Postoji još jedno rešenje da se nakon koraka “b” umesto Reliability Analysis izvrši faktorska analiza pa da se
stavke testa ponderišu faktorskim saturacijama prve glavne komponente 58. Ovo je primenljivo, kao alternativa,
ali samo ako se radi o monofaktorskim instrumentima (testovima znanja, na primer).

Slika 2.1: Korak-po-korak u konstrukciji izvedenih skala, pomoću SPSS-a (ispitanička pouzdanost-PI)
2.Reliability 4. Bivariate 5. if(stavka>3)
1. Data-Transpose 3. Copy-Paste
Analysis Correlations PI=sum(PI,1 ili 2 ili 3)
stavke PI
if(p01a>3)pi=sum(pi,1).
s ,223 if(p01b>3)pi=sum(pi,1).
01a (500) if(p02a>3)pi=sum(pi,1).
p01a p01b PI P= ,00 if(p02b<3)pi=sum(pi,1).
4 3 ,25 ,115
5 4 ,34 s01b (500)
Ako je korelacija +
1 2 ,61 P= ,01 stavlja se >3, ako je
3 5 ,38 negativna <3
5 5 ,23
U koraku 5 ponderacija, na osnovu visine korelacije (četvri korak), je neophodna zbog onog što Larsen i Bus
(2007, s.106) nazivaju agregacijom (uprosečavanjem 59) jer se tako dobija stabilnije mere. Stavke koje imaju
najviše korelacije sa ukupnim indeksom se ponderišu sa 3, statistički značajne na nivou greške p=0,01 dobijaju
ponder 2, a ako je korelacija značajna samo na nivou 5% greške daje se ponder 1.
2.4.b) Prvi postupak – Istovremeno zadavanje STL-a i jednog testa čiji se predmet merenja sidri
Ovo je najčešći i najmanje sporan postupak. Istovremeno se zadaje STL i, na primer, test za merenje
spremnosti preuzimanja vođstva u društvenim grupama (prema Pfeifer, 2003, a autori dva testa stilova vođstva
su Colleen, Blanchard and Canfield, 2010). Nakon prethodne kalibracije testa za merenje spremnosti
preuzimanja vođstva (u pogledu pouzdanosti, na dva uzorka N1=121 i N2=73), oba testa (STL i VOĐE) zadata
su trećem uzorku (N=1162), a ukupan skor sa testa “Vođa” usidren je u STL. Za najveći broj izvedenih skala

57
N>100, ali pod uslovom da je ispitanička pouzdanost (IP, videti Kostić i Ranđelović, 2008) bude zadovoljavajuća.
Koristimo priliku da, još jednom, zamolimo naše bivše studente za razumevanje, koji su morali svoja istraživanja u okviru
seminarskih i diplomskih radova, da ponavljaju, upravo iz ovih razloga. Studenti su realizovali najveći broj (>90%)
istraživanja radi sidrenja izvedenih skala u ajtemsku masu STL-i
58
Ovu ideju nam dade prof.dr G.Knežević
59
Veće ili manje od 3 umesto 4 („uglavnom tačno”) i 5 („potpumo tačno”), odnosno 2 („uglavnom netačno”) i 1 („potpumo
netačno”)
25
(amoralnost, psihopatija, neprilagođenost tokom formativnog perioda života…) korišćen je upravo ovaj
postpupak sidrenja, a koji se inače najčešće koristi za dobijanje izvedenih skala.
U ovom postupku važan je jedan međukorak: izračunavanje ukupnog skora skale testa koji se sidri. Ukupan
skor se izračunava samo od stavki koje imaju statistički značajnu korelaciju sa ukupnim skorom. U protivnom
pouzdanost i valjanost usidrenog skora skale mogla bi varirati od uzorka do uzorka. Postoje tri, statistički valjana
načina da se to postigne. Prvi, najjednostavniji, način je da izračina pouzdanost skale pod opcijom Scale if item
deleted, da ukupna Aplha bude >0.70, a da iz formule za izračunavanje ukupnog skora isključe sve stavke, čijim
bi se izbacivanjem, statistik u koloni Alpha if Item Deleted smanjio. Drugi način je isključivanje onih stavki čija
linearna korelacija sa ukupnim skorom nije statistički značajna na nivou 1%-tne greške. Treći način je
isključivanje iz formule za izračunavanje ukupnog skora onih stavki čiji Hi-kvadrat test (2) nije statistički
značajan na nivou ekstremnih stepena skale (na primer 1 i 5, ako je skala petostepena Likertovog tipa). Sva tri
postupka, kod testova najviših metrijskih standarda, imaju za posledicu najviše moguće korelacije statističkih
mera-r>.95! To je zato što se tako postiže optimalna sinergija svih glavnih metrijskih karakteristika (pouzdanosti,
valjanosti i diskriminativnosti), pri čemu se objektivnost, kao merno svojstvo testa, (po definiciji) podrazumeva.
Nije nužno ali je korisno (pogotovu kada se sidri vrlo važno ponašanje za pojedinca i zajednicu) sračunavanje
pouzdanosti stavki STL-a na kojima se temelji novousidrena skala. Na primer,  usidrene skale vođstva iznosi .
91, ali najviše zato što je spremnost da se rukovodi društvenim grupama snažno determinisana manje-više svim
relativno trajnim osobinama ličnosti.
Najzahtevnija varijacija ovog postupka je istovremeno, neanonimno, zadavanje testa koji meri ciljno
ponašanje i anonimno zadavanje STL. Potom se jednim statističkim postupkom „sparuju“ ta dva testa da bi se
skala ciljnog ponašanja usidrila u stavsku strukturu STL-a. Zatim na istom uzorku ispitanika ponovo zadaje,
neanonimno, STL, a mere ciljnog ponašanja se sidre samo u one stavke STL-a koje su u oba navrate zadavanja
STL-a (anonimnog i neanonimnog) bile valjane i pouzdane. Time se valorizuje Šipkina ideja (1982) o
inkorporaciji socijalno poželjnih skala, kao lažnih meta u koje bi ispitanici "ispucali" svoje manipulatorske
namere, pa bi tako "prave" skale bile pošteđene disimulacije. Dakle, skor na testu motivacije za vojni poziv
(MO960) je „lažna meta“, a prava meta je merenje stvarne motivacije za vojni poziv, ali usidrene stavkama STL-
a.
Pogledajmo rezultate na uzorku kadeta (kadetkinja VA, Kostić i Spasić, 2011, N=109). Korelacija test-retest
izvedenih skala motivacije za vojni poziv je iznosila r=.79, a parcijalna korelacija kada se kontroliše ispitanička
pouzdanost (PI) se penje na r=.83, značajna na nivou p<.00.

Slika 2.2: Korelacije test-retest izvedenih skala motivacije za vojni poziv u STL, r=.79, N=109

Prethodna slika i korelacijski parametri pokazuju nesumljivu prednost sidrenja relativno stabilnih
karakteristika ponašanja (kao što je profesionalno ponašanje) u stavsku masu testova kojima se meri struktura
ličnosti (videti Kostić, Vlajić i Ranđelović, 2011, s.39).

60
Motivacija za vojni poziv, deveta verzija testa u prilogu
26
 Tabela 2.8: Zasnovanost profesionalnih opredeljenja 61 na 20 strukturalnih osobina
Rb OSOBINE ličnosti koje meri STL
Adm Bez Ele Kre Kul Lit Nau Pom Polj Pra Spo Usl Men
1 NEUROTICIZAM ,055 ,142 -,025 ,036 ,091 ,081 -,062 ,129 ,133 ,137 ,087 ,110 ,027
2 EKSTROVERZIJA ,136 ,107 -,036 ,082 ,162 ,165 ,036 ,005 -,040 -,021 ,145 ,140 ,173
3 OTVORENOST ,104 -,020 -,025 ,184 ,254 ,207 ,126 ,186 ,023 -,062 ,007 ,077 ,089
4 DOBROTOTA ,104 -,132 -,002 ,038 ,113 ,049 ,112 ,232 ,118 -,048 ,016 -,030 -,014
5 MORALNOST ,070 ,001 ,014 -,064 -,097 -,044 ,117 ,104 ,004 -,005 ,003 -,063 ,043
6 AVANTURIZAM ,043 ,223 ,046 ,112 ,218 ,207 -,014 -,159 -,052 ,123 ,146 ,125 ,144
7 STRAH ,066 -,009 ,042 ,081 ,090 ,072 ,003 ,110 ,182 ,132 ,059 ,092 -,003
8 LJUUBAV ,051 -,094 -,083 ,077 ,127 ,061 ,099 ,213 -,034 -,177 -,038 -,031 ,019
9 UPORNOST ,101 ,114 ,014 -,028 ,049 ,094 ,177 ,089 -,056 -,044 -,004 -,030 ,150
10 SAMOKONTROLA ,061 -,177 ,028 -,091 -,069 -,080 ,170 ,082 -,015 -,148 -,099 -,157 ,016
11 SARADLJIVOST -,107 -,199 -,127 ,122 ,099 -,004 ,101 ,217 -,014 -,197 -,063 -,067 -,071
12 DUHOVNOST ,164 ,047 ,045 ,222 ,293 ,293 ,129 ,214 ,140 ,137 ,087 ,154 ,159
13 INKORPORACIJA ,042 -,177 -,083 ,021 -,008 -,025 -,053 ,055 -,087 -,142 ,022 ,009 ,016
14 ZAŠTITA ,093 -,117 ,146 -,011 -,096 -,090 ,062 ,109 ,176 ,126 ,084 ,002 ,023
15 ORIJENTACIJA -,064 ,039 -,114 ,059 ,107 ,116 -,069 -,151 -,225 -,123 -,012 ,048 -,001
16 LIŠENOST ,040 ,122 ,124 ,028 ,030 ,000 ,029 ,087 ,199 ,139 ,010 -,003 ,033
17 ODBACIVANJE -,066 ,147 -,051 -,106 -,029 ,009 -,013 -,063 -,048 -,015 -,024 -,025 -,045
18 AGRESIJA -,082 ,228 -,013 -,035 ,009 ,024 -,032 -,032 ,033 ,071 ,002 ,002 -,029
19 ISTRAŽIVANJE ,077 -,114 ,141 ,000 -,088 -,085 ,084 ,104 ,174 ,118 ,040 -,015 ,021
20 REPRODUKCIJA -,061 -,117 -,194 ,046 ,045 ,013 -,079 ,009 -,204 -,235 -,093 -,025 -,011
Prethodna tabela pokazuje afirmativne nalaze koji bi se mogli hipotetički postaviti pod zdravorazumskom
postavkom: najviše je značajnih korelacija osobina ličnosti sa onim zanimanjima u kojima složenost poslova
zahteva angažman više različitih domena i aspekata ličnosti (bezbednost, kultura i poljoprivreda)
2.4. c) Drugi postupak - Životni status ispitaničkog uzorka („poznate grupe“)
Najpre je Lazarević (2003), psihijatar niškog zatvora, ispitao svoje „klijente“ (N=143, pravosnažno osuđene
muškarce za krivična dela ubistva i silovanja, Lazarević, 2003) testom NEO PI R i PIE, između ostalih 62, a zatim
smo poredili sve stavke na ova dva testa (stavku-po stavku) sa uzorkom ispitanika za vojne specijalce (N=1915,
selekcijska situacija). Da bi formirali izvedenu skalu „kriminogenog ponašanja” uzeli smo samo stavke na
kojima su postojale statistički značajne razlike između dva uzorka (t-test za nezavisne uzorke). Ukupan skor
„kriminogenog ponašanja” je usidren u oba testa.
2.4. d) Treći postupak: Primena neke psihološke netestovne tehnike (npr. sociometrijska tehnika)
Osobine ličnosti koje smo testirali u ovom slučaju su otpornosti na stres i borbena motivacija (šifre-kodovi
015 i 016), a postupak se temelji na primeni sociometrijske tehnike. Sociometrijska tehnika je primenjena tokom
ratnih godina 1991/92. god u Slavoniji, Dalmaciji, Lici i 1999 na Kosmetu (borci, N=473 videti Kostić, 1992):
Ispitanici su najpre testirani testom NEO PI R i PIE-62. Zatim je konstruisan kriterijum sociometrijskog izbora
na osnovu intersubjektivne saglasnosti ratnih drugova odgovorima o dve situacije koje su, tokom dotadašnjeg
rata, svi oni „već videli”: a) „Navedite imena i prezimena onih Vaših drugova iz vašeg voda 63 koje bi ste
odabarali da sa Vama budu u petočlanoj borbenoj grupi u predstojećoj akciji za koju postoji velika verovatnoća
da se svi živi i zdravi neće iz nje vratiti” i b) „Podvucite prezime i ime jednog od njih pet koga bi ste predložili
da predvodi tu borbenu grupu”. Najzad je faktorski skor iz oba sociometrijska izbora usidren u oba testa (Kostić,
2008).
61
Administracija (poslovođstvo, knjigovođstvo, biznis, menandžment i kontakti sa klijentima u ime neke institucije);
Bezbednost (vojska, policija i obezbeđenje VIP-a i objekata); Elektrotehnika (elektrotnika, elektrotehnika, mašinstvo i
računarske nauke); Kreativnost (stvaranje novih civilizacijskih vrednosti u kulturi, literaturi, nauci i svakodnevoj životnoj
praksi); Kultura (posredovanje umetničkih vrednosti ka konzumentima i širokoj publici); Literatura (pisanje i posredovanje
pisane reči u svim sferama ljudskog života); Nauka (istraživanje fizičke i društvene stavrnosti); Pomaganje (biti od koristi
ljudima ili životinjama, npr.psiholozi); Poljoprivreda (raditi na zemlji sa florom ili faunom); Praksa (manuelni zanati,
npr.stolar); Sport (aktivno i/ili takmičarski, živeti od sporta i za sport); Usluge (pomoći drugim ljudima da uživaju blagodeti
civilizacije i da se snađu u primeni njenih modernih dostignuća, npr.prodavac); Menadžment (planirati, organizovati i voditi
kadrovsku politiku, rukovoditi i kontrolisati ponašanja ljudi u društveno-ekonomskim sistemima i baviti se politikom kao
profesijom)
62
Ostali su MMPI-202, KOG-3 i LOP-lista-genogram koji se vodi za svako lice na izdržavanju zatvorske kazne
63
Vod je vojna formacija od oko 30-ak boraca koji dele isti prostor, zadatke i logistiku
27
 2.4.e) Četvrti postupak: Eksperimentalno istraživanje (otpornost na borbeni stres)
U selekcijskoj situaciji kandidati za specijalne jedinice, u fono-laboratoriji, su radili test Koncentracije i
dostignuća (TKD) 15 minuta sa slušalicama na ušima, ali bez ikakvog auditivnog ometanja. Nakon isteka 15
minuta dobijali su komandu, „Prekini, podvuci poslednji urađeni zadatak”, a zatim su narednih 15 minuta
nastavili da rade isti test dok im je sa magnetofonske trake puštan fon ratne situacije (borba, pucnji, eksplozije,
juriš pešadije, zapomaganje uplašenih, krici ranjenih...). Mera otpornosti na borbeni stres je bio faktorski skor
razlike ukupno rešavanih, tačno i pogrešno rešenih zadataka u prvom i drugom petnaesto-minutnom radu
(Kostić, 1995, s.26). Na ovaj način je utvrđivana konkurentska valjanost trećeg postupka sidrenja otpornosti na
borbeni stres u test ličnosti. Linearna korelacija otpornosti na borbeni stres i broja tačno rečenih zadataka je
r=.47 (N=226). Većina stavki STL koje sidre otpornosti na borbeni stres dobro se uklapaju u iskustveni model
stresa (videti Jeknić, 2011).
2.4.f) Peti postupak: Sposobnost procene druge osobe (c95764)
Pet onlajn procenjivača (dakle nepoznatih autorima) je poslalo svoje procene na testu STL, link2 jedne te iste
osobe (mobera) koju su poznavali najmanje pet godina. Globalno, njihova saglasnost (izražena ispitaničkom
pouzdanošću - PI) je 93% ili psihometrijski rečeno, Kronbahova Alpha=,9252! Od 190 rečenica računarskog
izveštaja pet procenjvača je odabralo 82 (43%) i to: 8 (10%) rečenica se spominje samo jednom, dve rečenice
triput (4%), tri rečenice četiri puta (5%), četiri rečenice šest puta (7%), a u pogledu preostalih 61 rečenica (74%)
među procenjivačima je potpuna saglasnost (Kostić, 2011).
Na početku semestra studenti su zamoljeni da posmatraju ponašanje prvopotpisanog autora i kada budu
sigurni da mogu da ga anonimno, onlajn (www.psihometric.com\\link1) opišu stavkama STL. Na osnovu AS
svih stavki formiran je krterijum valjanog opisa. Školske 2010-11 to dobrovoljno i anonimno postalo je
predispitna obaveza, ali su opisivači “drugog” morali da opišu i sebe (N=120, sve onlajn, na istom sajtu, ali
link2). Tako je izvedena i usidrena skala c957 “sposobnost procene druge osobe”. U terminima dimenzija STL
dobri procenjivači su pouzdani i marljivi ispitanici (PI-ISP r=,230), nezavisni od nagrade (LJU r=-,192), odlikuje
ih visoka inkorporacija (INK r=,259), zaštita (ZAS r=,219) i istraživanje (IST r=,199), a niska orijentacija (ORJ
r=-,206) i agresija (r=-,254).
Nakon empirijskog pravdanja trodelnog sklopa STL svakako je najspornija mogućnost sidrenja bilo koje
dimenzije u neku drugu. Naime, komunaliteti, saturacije i korelacije mogu da budu osporavane kao osnova
statističkog zaključivanja o sklopu STL. Pogotovu su linearne korelacije sumljive jer mogu da budu lažne ili čak
potpuno besmislene (Tenjović,2002). Statističari uvode pojmove imaž i antimaž varijabli da bi isključili
mogućnosti zaključivanja na osnovu lažnih veza (“Imaž varijable je onaj njen deo koji ona deli sa preostalim
varijablama”, Tenjović, 2002, s.149). Nama to nije dovoljno iz kognitivnih, ali i praktičnih razloga. Zato su, za
nas, sidrenja i izvođenja varijabli jedini izlaz. Naredna tabela je primerna jer sadrži esenciju sidrenja:
interkorelacije originalnih varijabli sa samim sobom, ali dobijenim sidrenjem iz NEO PI R u verziju PIE/SRS 84
para prideva.
Tabela 2.9: Interkorelacije usidrenih domena u PIE84 i orginalnih
skorova leksičkog modela (N=1915, selekcijska situacija)
NEUROT EKSTRO OTVORE DOBROT MORALN
N0_PIE ,411 -,428 -,231 -,176 -,299
E0_PIE -,357 ,491 ,211 ,008 ,158
O0_PIE -,289 ,470 ,188 -,107 ,032
A0_PIE -,055 -,208 ,078 ,468 ,238
C0_PIE -,409 ,336 ,238 ,308 ,380
Svih pet korelacija leksičkog modela (boldovane dijagonale) sa svojim usidrenim “imažima” su statistički
značajne, a četiri su dovoljno značajne čak i za individualno prognoziranje (takozvana “praktična značajnost”).
Da potsetimo, suština problema zbog kojih su smišljene izvedene skale je merenje društveno (ne)poželjnih
dimenzija u selekcijskim situacijama zato što se ne mere svoj predmet već, indirektno, mere intelektualni
(uglavnom verbalni) potencijali koji im i omogućuju da “glancaju testovnu fasadu” zaobilazeći prikazivanje sebe
kao “problematičnog kandidata” u postupku biranja za svet rada. Postavlja se sasvim logično pitanje: mogu li,
prevashodno verbalno, inteligentniji kandidati da “glancaju” i izvedene dimenzije ličnosti? Dva su razloga da ne
mogu. Prvi razlog je logičan: nije teško prepoznati tvrdnje tipa “Ko je blesav da se drži zakona koji su doneli
izlapeli starci i pokvareni političari” i na njih odgovoriti “baš kako treba”, ali je daleko teže, ako je uopšte
moguće, više desetina puta odgovarati “baš kako treba” na stavke tipa “Ponekad nisam onoliko pouzdana osoba

64
U prilogu dajemo popis svih rečenica oko kojih postoji 100%-tna saglasnost procenjivača zato što je to prvi profil ličnosti
ovog tipa zlikovaca
28
koliko želim da budem” (Obe stavke mere prokriminalno ponašanje, ali je prva brutalno transparentna, pa je
njeno lažiranje apsolutno izvesno) zato što, između ostalog, daje i jasnu racionalizaciju zašto je opravdano
nepoštovanje zakona u ponašanju i mišljnju kriminalaca.
Drugi razlog zašto nije moguće varanje na izvedenim skalama koje mere društveno
nepoželjno ponašanje je empirijske naravi i inkorporiran je u narednu tabelu.
Tabela 2.10: Interkorelacije kognitivnih potencijala i postignuća sa usidrenim svojstvima ličnosti
od značaja za bezbedonosne strukture (vojska, policija i žandarmerija), N=1915
1 2 3 4 5 6 7 8 9
1. Intelektualni potencijali65 ,311 ,484 ,471 ,323 ,382 ,467 -,095 -,325
2. Sredinski potencijali66 ,311 ,230 ,288 ,231 ,240 ,289 -,022 -,156
3. Realno postignuće67 ,484 ,230 ,322 ,230 ,262 ,314 -,021 -,207
68
4. “Kriminalci ” ,471 ,288 ,322 ,737 ,945 ,977 -,204 -,521
5. “Droge69” ,323 ,231 ,230 ,737 ,614 ,650 ,337 -,058
6. “Otpornos na stres” ,382 ,240 ,262 ,945 ,614 ,949 -,336 -,573
7. “Borbena motivacija” ,467 ,289 ,314 ,977 ,650 ,949 -,273 -,562
8. “Psihopate” -,095 -,022 -,021 -,204 ,337 -,336 -,273 ,810
9. “Samoubice” -,325 -,156 -,207 -,521 -,058 -,573 -,562 ,810
Objašnjenje strukture prve tri kognitivne varijable: 1) Intelektualni potencijali je faktorski skor šest testova
(UTS, TKD, Percepcija, prostor, uljez, relacije); 2) Faktorski skor sredinskih potencijala sačinjava mesto
rođenja70, obrazovanje oca i majke) i 3) Faktorski skor realnih postignuća sačinjava školska sprema, prosečan
uspeh u školi, prosečna ocena iz matematike i maternjeg jezika tokom školovanja
Ispitanici koji postižu visok skor na izvedenoj skali prokriminalnog ponašanja (drugi postpupak sidrenja),
takođe, imaju visoke skorove na sve tri prve varijable intelektualnih potencijala, sredinskih pogodnosti i realnih
(obrazovnih) ostvarenja, dakle dijametralno suprotno od neprikrivenog merenja amoralno-hedonističkih
tendencija. Najviša je interkorelacija između prokriminalnog ponašanja i intelektualnih potencijala (,471), zatim
obrazovnih postignuća (,322) i, najzad, sredinskih potencijala (,288). Postavlja se pitanje smisla ovih veza, a
odgovor je da svako efikasno ponašanje zahteva izvestan nivo kognitivne uspešnosti, a najviše pameti zahteva
kriminalno ponašanje u sferi „kriminala belih okovratnika“, kompjuterskog i organizovanog kriminal (videti
Radulović, 2006, s.365-382). Upravo ovaj nalaz smatramo ključnim dokazom premoći sidrenja nad “otvorenim”
merenjem društveno osetljivog (ne)poželjnog ponašanja. Najzad, prethodna tabela nam sugeriše još jedan razlog
efikasnosti usidrenih skala koje mere društveno osetljivo ponašanje u svetu rada, a to je njihovo normiranje na
realnim uzorcima i u realnim testovnim situacijama. Nije nevažno komentarisati relacije iz prethodne tabele, na
primer, ove tri varijable: „Borbena motivacija“, „Otpornos na stres“ i „Kriminalci“. Nije, nadamo se, sporno da
kriminalci „svoj posao“ rade pod borbom (sa policijom) i to vrlo stresno. Upravo to i pokazuju relacije .977 i .
945. I negativne korelacije varijable „kriminalci“ su logične i nužne: sa psihopatijom (-.204) i samoubilačkim
potencijalima (-.521), dočim je njihova korelacija sa samoubilačkom agresijom pozitivna i visoka (.810). To
praktično ishoduje da su kriminalci, manje-više, psihopatske strukture, a svi kriminalci, manje-više, poseduju
visok (samo)ubilački potencijal71.
Pokazaćemo i relacije PGR-a i skala testa MMPI usidrenih u PIE (Kostić, 1999, Milenović, 2011). PGR je
meren osmokanalnim aparatom72 psihofizioloških parametara i biofidbek treninga Taj aparat
iskazuje PGR električnom provodljivošću kože (u mikrosimensima) i otpornošću kože (u
kiloomima).
Tabela 2.11: Korelacije psihogalvanskog refleksa (PGR) sa izvedim skalama MMPI-
65
Mereni sa šest tesova: 1.Univerzalnim testom sposobnosti (UTS); 2.Testom koncentracije i dostignuća (TKD); 3. Testom
percepcije (PNT) koji je adekvatan testu Rezonovanja - test 1 iz KOG4; 4. Opšta vizualizacija (IT2)–test razumevanja
prostornih odnosa, test 2 iz KOG4; 5.Apstrahovanje pravila - „uljezi” (EZU, test 3 iz KOG4) i 6.Ezoterične analogije-
„relacije“ (EZA, test4 iz KOG4). Skraćenice PNT, IT2, EZU i EZA su prema Knežević, 2011
66
Izraženi mestom rođenja, obrazovnim nivom oca i majke
67
Izraženi školskom spremom, najčešćim uspehom u školi, najčešćom ocena iz matematike i maternjeg jezika
68
Sve varijable od 4 („Kriminalci“) do 9 („Samoubice“) pod navodnicima su skorovi, najpre dobijeni, sidrenjem u
kolekciju ajtema testa NEO PI R, vojna verzija, a tek posle više godina iuvršeno je njihovo ponovno sidrenje u STL
69
Videti Kostić i Pejić, 2002 i Kostić i Pejić, 2007
70
Mesto rođenja: 1)selo; 2)gradić (1000-10.000 stanovnika); 3)grad (10.000-50.000); 4)veliki grad (>50.000) i 5)Beograd
za ispitanika jeste kategorijska varijabla, ali za faktorsku analizu to je samo petospena skala
71
"Od svaka tri izvršena ubistva jedno je praćeno samoubistvom ubice" (Stor, 1989, s.116)
72
Marke BioGraph Infiniti, verzija 4.0, proizvedenim 2007 godine u kompaniji Thought Technology Ltd. Montreal-Kanada
29
 a iz kolekcije parova prideva PIE (N=248, Milenović, 2011)
HS D HY PD PA PT SC MA
PGR
,241 ,163 ,181 ,203 ,206 ,154 ,156 ,181
Sve korelacija iz prethodne tabele su statistički značajne (tri na 95%, a pet na 99% nivou). Drugim rečima,
izvedene skale iz PIE-a izražavaju korelate između simpatičkog autonomnog nervnog sistema (ANS) i
objektivno vidljivog ponašanja osobe. Uzgred budi rečeno, ovaj nalaz je dobar putokaz za konačnu ajtem analizu
pri konstrukciji skala73! Na primer, za merenje straha od javnog nastupa bolja je stavka „Počnu da mi se znoje
dlanovi kada treba da govorim pred većim brojem ljudi“ nego „Obuzme me strepnja kada treba da govorim pred
većim brojem ljudi“.
2.5. Valjanost i pouzdanost osnovnih i izvedenih skala testa STL
Odgovor na ovo, implicitno, postavljeno pitanje daćemo prikazom rezultata jednog istraživanja. Kadeti i
kadetkinje VA (N=194) su, na početku semestra, testirani bez potpisa (anonimno) testom STL, ali su protokoli
bili nevidljivo obeleženi tako da su svi ispitanici mogli jednoznačno biti identifikovani (test). Posle dva meseca
isti ispitanici su dobili zadatak da onlajn istim testom opišu sami sebe (N=174, retest). Važno je imati na umu
dve stvari: a) kadeti, pri prvom testiranju, nisu znali da su protokoli obeleženi niti b) da će opet raditi isti test sa
potpunom identifikacijom. Nakon dobijanja onlajn samoopisa formiran je uzorak (N=125 74) na osnovu koga su
tabelirani podaci u narednoj tabeli.
Tabela 2.12: Valjanost i pouzdanost osnovnih i dve kontrolne skale STL
testiranja N AS Std. Dev. t Sig. r
test 125 24,62 7,71 -,131 ,896
NEUROTICIZAM .79
retest 125 24,74 7,75 -,131 ,896
test 125 59,50 8,12 -,637 ,525
EKSTROVERZIJA .80
retest 125 60,16 8,36 -,637 ,525
test 125 53,40 7,83 -,225 ,823
OTVORENOST .77
retest 125 53,64 9,03 -,225 ,823
test 125 59,00 7,03 ,452 ,652
DOBROTA .72
retest 125 58,60 6,97 ,452 ,652
test 125 49,51 5,70 ,560 ,576
MORALNOST .84
retest 125 49,11 5,58 ,560 ,576
test 125 48,82 7,73 -,370 ,712
AVANTURIZAM .81
retest 125 49,20 8,65 -,370 ,712
test 125 25,51 7,54 ,956 ,340
STRAHOVANJE .84
retest 125 24,59 7,67 ,956 ,340
test 125 50,36 4,93 -,024 ,981
LJUBAV .78
retest 125 50,38 5,40 -,024 ,981
test 125 55,35 6,25 -,844 ,400
UPORNOST .76
retest 125 56,04 6,63 -,844 ,400
test 125 44,63 6,40 -,490 ,625
SAMOKONTROLA .77
retest 125 45,02 6,25 -,490 ,625
test 125 46,82 7,22 ,772 ,441
SARADLJIVOST .79
retest 125 46,09 7,84 ,772 ,441
test 125 35,49 9,19 1,830 ,068
DUHOVNOST .80
retest 125 33,28 9,88 1,830 ,068
test 125 18,38 5,33 2,187 ,030
PATOLOGIJA .77
retest 125 16,88 5,54 2,187 ,030
test 125 4,9032 ,3473 -2,754 ,006
PAŽNJA .99
retest 125 4,9919 ,009 -2,754 ,007
test 125 27,62 3,75 ,834 ,405
Inkorporacija ,66
retest 125 27,18 4,56 ,834 ,405
test 125 17,19 4,20 ,044 ,965
Orijentacija 74
retest 125 17,17 4,42 ,044 ,965
Zaštita test 125 17,01 3,85 -,195 ,845 ,80
73
Upravo to je razlog za visoko pouzdano sidrenje psihičkog umora u STL (Milojković, Marković i Mitić, 2011)
74
Razlićit broj ispitanika u prva dva uzorka (N1=194 i N2=174) spran konačnog (N3=125) nastao je zato što su neki kadeti
izgubili pravo na školovanje (nisu položili zaostale ispite), a neki drugi su isto pravo stekli
30
 retest 125 17,10 3,92 -,195 ,845
test 125 3,36 3,00 ,194 ,846
Lišenost ,61
retest 125 3,28 3,50 ,194 ,846
test 125 5,18 3,35 -,639 ,523
Odbacivanje ,62
retest 125 5,46 3,77 -,639 ,523
test 125 4,84 3,85 -,946 ,345
Agresija ,62
retest 125 5,35 4,67 -,946 ,345
test 125 15,87 3,78 -,293 ,770
Istraživanje ,75
retest 125 16,02 3,98 -,293 ,770
test 125 22,02 3,02 ,809 ,419
Reprodukcija ,64
retest 125 21,68 3,67 ,809 ,419
Iz predhodne tabele je evidentno da su svih 20 osnovnih skala visoko saglasne u obe testovne situacije
(neznačajne razlike AS) i visoke interkorelacije (kolone t, Sig i r). S druge strane logično je da razlike postoje u
testovnim skorovima kontrolnih skala „Patologije“ i „Pažnje“ (u neanonimnom testiranju svi ispitanici, u VA
pogotovu, manje priznaju svoje slabosti i bolje paze pri čitanju protokola testa).
Na osnovu relacija osnovnih skala STL, očekujemo sinergične relacije i izvedenih da bi njihova valjanost i
pouzdanost ostale intaktne. Da li su? Pogledajmo narednu tabelu za sedam izvedenih skala!

Tabela 2.13: Valjanost i pouzdanost sedam izvedenih skala iz STL (N=125)

testiranja AS Std. Dev. T Sig. r
test 20,49 13,60 ,219 ,827
Potencijal za kriminal ,79
retest 20,10 14,72 ,219 ,827
test 125,136 17,6577 ,192 ,848
Potencijal za vođstvo ,80
retest 124,672 20,3861 ,192 ,848
test 89,0880 12,0684 -,039 ,969
Prevladavanje stresa ,85
retest 89,1520 13,9290 -,039 ,969
Disocijativni poremećaj test 15,2560 9,7608 -,549 ,583
,73
ličnosti, psihopate retest 15,9920 11,3709 -,549 ,583
test 13,2320 6,1764 -,197 ,844
Lažovčine ,72
retest 13,3920 6,6441 -,197 ,844
Konformisti, prevrtljivci, test 18,9680 8,5571 -,120 ,905
,75
„politički preletači“ retest 19,0960 8,3409 -,120 ,905
Visok rizik za poremećaj test 7,6720 6,1379 -,040 ,968
,64
ponašanja u odrasloj dobi retest 7,7040 6,5967 -,040 ,968
Zaključak, na osnovu prethodne dve tabele (2.10 i 2.11), je nedvosmislen: Saglasnost u pogledu
valjanosti i pouzdanosti osnovnih skala iz dve dijametralno različite situacije testiranja prenosi se i na
izvedene skale pokazavši time da ni osnovne kao ni izvedene nisu puki artefakti statistike već realiteti
merenja domena ličnosti.
2.6. Nova logika konstrukcije kontrolnih skala testova ličnosti
Osim što su standardne kontrolne skale (tipa L-skale, Marlov-Kraunova...) redudantne sa svim testovima
sposobnosti, verbalnim pogotovu, i nekim drugim skalama ličnosti (visoka Savesnost i nizak Neuroticizam iz
NEO PI R-a) postavljaju se još neke dileme kao što su „Eliministi ljude koji traže posao i tretirati ih kao
prevarante, samo zato što imaju visok skor na socijalnoj poželjnosti je veoma nehumano, a pogotovo što mi još
uvek nismo ni sigurni šta to zapravo mere „Lie“ skale?“ (Peruničić, 2006). Najzad, u suštini sve se svodi na
tvrdnju da „...testovi ličnosti, sa L-skalama (ili bez njih, mi dodajemo) u selekcionim situacijama mere
spremnost ispitanika da saopšti sopstvene slabosti“ (Šipka, 1981). Potpuno isključiti svaki oblik kontrolnih skala
u testovima nije mudro rešenje zbog svega onog što Larsen i Bus (2007, s.107) nazivaju „problemima merenja“
(nemarnost, stil odgovaranja...). Zato STL takođe sadrži tri kontrolne skale: a) grube nepažnje („pažnja”); b)
ispitaničke pouzdanosti (PI_STL, fina pažnja) i c) neodlučnosti („Trice-STL“). Upravo, ove tri skale su poslužile
da se raspoloživi uzorak ispitanika (N=6745) redukuje na normativni (N=6133, za 612 ispitanika, videti
poglavlje 5.2). Osnovno polazište pri konstrukciji kontrolnih skala je da mere onaj konstrukt koji nije sporan već
je strukturisan u stavke testa. Ovom kriterijumu najviše odgovara skala pouzdanosti ispitanika (PI_STL) jer se
na osnovu nje kontroliše saglasnost odgovaranja ispitanika u skladu sa modalnim (homogenizujućim)

31
odgovorima na sve stavke testa STL s obzirom na poduzorak (jedan od osam stratuma 75) kome pripada i/ili
psihološku interpretaciju testovne situacije (egoangažujuća-selekcijska) ili istraživačka.
Pogledajmo logiku konstrukcije PI_STL na primeru otkrivanja studenata koji su na pismenom ispitu
prepisivali. Oni su imali nizak indeks PI (sa negativnim predznakom), zato što su „tačno rešili“ zadatke koje
većina neprepisivača nije uspela da reši, a nisu rešili lake zadatke. Evo drugog primera na stavkama iz STL.
Stavka glasi: “Baš bih da se bavim padobranstvom i/ili paraglajdingom”. A sada pretpostavite, zdravorazumski,
da na tu tvrdnju približno jednako odgovaraju 17-godišnjaci i 66-godišnjaci?! I tako 164 puta. Naravno, u ovom
primeru pokazana je lako zamisliva uzrasna razlika odgovaranja ispitanika na stavke testa. Ali, to ipak nije
suština logike PI_STL. Bitno je da će svaki pojedinac, nezavisno od uzrasta i pola, koji potvrdno odgovori na
ovakvu tvrdnju „u istom tonu” odgovarati i na ostale tvrdnje (na primer „Volim da činim (probam) sve stvari
koje me snažno uzbuđuju („pale”). I tako 164 puta, koliko stavki iz STL-a angažuje skala PI_STL.
Da rezimiramo: Jedino razumno uključivanje kontrolnih skala u test ličnosti jeste zarad kontrole stava i
odnosa ispitanika spram protokola testa, a nikako da bi se na osnovu bilo kojih rezultata na bilo kakvim
kontrolnim skalama korigovale ipsativne mere domena ličnosti 76. Standardne kontrolne skale, tipa LIE, su
potpuno nefunkcionalne77
Metodologija merenja pouzdanosti ispitanika (PI) je univerzalna i individualizovana za svaki test, a realizuje
se u pet koraka: a) ispitanici se „pretvaraju“ u varijable (Data-Transpose, sve stavke testa); b) nad celim uzorkom
ispitanika sračunava se Kronbahova Alpha (Reliability Analysis) pod opcijom „Scale if item deleted“; c) kolona
Corrected Item-Total Correlation78 se dodaje u bazu kao nova varijabla iza postojećih stavki (Copy-Paste); d)
sračunava se korelacija Bivariate Correlations: Corrected Item-Total Correlation<-->sve stavke testa i e)
statistički značajni indeksi se bodovno ponderišu spram visine korelacije if(stav_01>3)PI=sum(PI,1).

75
Videti poglavlje 7 („Norme strukturalnog testa ličnosti-STL“)
76
Dijametralno suprotan stav je zastupljen u testu MMPI gde se skalom „K“ koriguju sve skale psihopatoloških tendencija
(Biro, 1995)
77
Videti podatke u tabeli sedam ili bibliografske jedinice Šipka, 1981, Peruničić, 2006, Larsen i Bus (2007, s.107)...
78
Ova kolona se prethodno „uvuče“ u SPSS na sledeći način: Read ASCII Data-Fixed Columns-Defined Variables 44-49
pi(2)
32
 2.7. Kako jedinstvena ličnost (individua) „sklapa“ svoju ličnosnu strukturu?
(Ili, statistički rečeno, zašto faktorska analiza nijednog, od tri, modela ličnosti niti sva tri modela, sa
kompletnom kolekcijom stavki, ne repliciraju polaznu, teorijsku, strukturu?).
Ovaj problem tangira većini predmeta merenja psihologije ličnosti ako se ti istraživački problemi empirijski
mere psihometrijskim testovima zato što struktura ličnosti pojedinca nije „računski zbir 79“ verbalnih reakcija na
testu ličnosti. Upravo je ovo razlog da postojanja nesaglasnosti faktorskih solucija stavki istog testa ličnosti na
različitim uzorcima. Evo ključnog teorijskog dokaza 80! „Pojedinci se mogu razlikovati po svojim uobičajenim
emocijama, po svojem uobičajenom samopoimanju, po svojim fiziološkim osobitostima, pa čak i po svojim
intrapsihičkim mehanizmima (Larsen i Buss, 2007, s.12). Upravo su intrapsihički mehanizmi odgovorni za
različite bihevioralne ishode pojedinaca iste ili slične strukture ličnosti. Svakodnevni život je prepun dokaza za
ovu tvrdnju. Na primer, psihopatski strukturisan ratni zlikovac nikada neće odgovarati za ratne zločine ako je
zlodela činio na strani ratnog pobednika81. Potpuno ista situacija je i sa psihopatski strukturisanim političarima 82.
Evo empirijskog primera faktorskih nesaglasnosti. Jedan uzorak kandidata za Vojnu akademiju (N=673,
Kostić, 1992), sačinjen od dva poduzorka kandidata za Akademiju kopnene vojske (N=550) i Mornaričku vojnu
akademiju (N=123) testiran je baterijom četiri ista testa sposobnosti (dva su tipa Spirmanovih neogenetskih
zakonima edukcije korelata i relacija, treći je bio test opšte kulture, četvrti test sposobnosti za učenje-TSU2).
Faktorske strukture na dva poduzorka i celom uzorku su ishodile različitim rešenjima. Na uzorku pešadinaca
izdvojen je jedan faktor čija je prepokrivenost komponentama iznosila 76.12%, slično i sa poduzorkom marnara
(jedan faktor, 61.00%), ali sasvim različito na ukupnom uzorku. Izdvojila su se dva faktora ukupne saturacije
66.25%: prvi faktor 57.10%, a drugi dodatnih 9.15%. Zašto je ista manifestna testovna struktura ishodila
različitim latencijama faktorskih solucija u dva različita poduzorka? Isključivo i jedino zato što je materijal testa
sposobnosti za učenje83 bio potpuno prilagođen pešadincima, a neadekvatan (spram mornaričkih kandidata).
Ovome u prilog govori i sledeći podatci: mada su kandidati za Mornaričku VA nadmoćniji u verbalnoj
inteligenciji i opštoj kulturi, nisu bili superiorniji na TSU spram kandidat za VA kopnene vojske. Materijal za
učenje u TSU izazvao je veću motivisanost ovih drugih koji su većim zalaganjem, umnim naporom i ego-
uključenošću uspeli da nadoknade opšte i intelektualno niže sposobnosti.
U ovom kontekstu valja potsetiti i na buru koju je u psihologiji ličnosti izazvala Mišelova knjiga "Ličnost i
procena" (videti, Kaprara i Ćervone, 2003, II Poglavlje) krajem šezdesetih pa sve do početka 90-tih godina 20-
etog veka. Ovom knjigom je osporavana bazična postavka o osobinama ličnosti kao relativno trajnim entitetima,
a promovisan situacionizam, zaustavljena je produkcija osobinskih testova ličnosti, a započet kratkovečni razvoj
S-R formata testova ličnosti. Mišel je tvrdio da empirijski neuspeh psihodinamskih konstrukata i konstrukata crta
ličnosti ukazuje na potrebu novih jedinica analize. U tom smislu, predložio je dva ključna stava. Prvo, nova
jedinica analize treba da pokrije ne samo individuatne razlike u individualnom ponašanju, nego i razlike u
ponašanju jedne te iste individue u različitim situacijama. Drugo, nova jedinica analize, trebalo bi da se zasniva
na celokupnom psiholoskom znanju o socijalnim i kognitivnim procesima ucenja. Misel je predlođio
integrativnu disciplinu: psihologiju ličnosti koja bi spojila sve grane psihološkog znanja u sveobuhvatni portret
individue (Mischel, 1968, prema Kaprara i Ćervone, 2003).
Dalje, Kaprara i Ćervone, diskutujući o tom periodu razvoja psihologije ličnosti jezik svoje debate
usmeravaju na relacije osobe nasuprot situacijama pa kažu da korelacije ličnosti nisu prelazile .30. To postaje
ozloglašena vrednost koja simbolizuje ogranicenja prisutna u psihologiji ličnosti. Vrednost .30 je postala tako
poznata, da je interpretirana kao tipičan koeficijent valjanosti koji se dobija pri korišćenju konstrukta ličnosti sa
ciljem predvidanja ponašanja. Medutim, u Miselovom pregledu, ovaj koeficijent nije AS koeficijenata valjanosti,
već gornja dobijena vrednost. AS je bila između .10 i .15. Ove obeshrabrujuće vrednosti su dobijene u dva
razlicita konteksta: predvidanje konkretnih postupaka na osnovu skorova dobijenih na upitnicima ličnosti i
predviđanje međusituacione doslednost u ponašanju. Drugim rečima, predviđanje ponašanja u jednom kontekstu
na osnovu ponašanja u drugom, kada su oba konstrukta indikatori identične kategorije crta ličnosti. Ljudi sa
visokim skorovima na skali ekstroverzije nisu pokazivali u većoj meri ekstravertnost od drugih osoba kada su
posmatrani u konkretnim socijalnim kontekstima niti su deca koja su varala na testovima bila nepoštenija od

79
Svakako izraz „računski zbir“ je dosta grubo pojednostavljenje faktorsko-analitičkog postupka
80
Već citiranog, ali u drugom kontekstu
81
Ne može biti sporno da je general Vesli Klark, kao komadant NATO snaga, naređivao ratne zločine nad civilima i
civilnim objektima tokom bombardovanja SRJ 1999 godine, a desetak godina kasnije on je privatni preduzetnik na tlu
zemlje svog ratnog zločinstva (Corriere della sera, prema „Pečat“ br. 233/2012, s.11)
82
Nećemo vređati elementarnu obaveštenost kolega navodeći poimenične primere
83
To je bila jedna lekcija iz predmeta Opšte taktike Akademije kopnene vojske „Pešadijski puk u napadu na naseljeno
mesto“
33
druge dece u drugim igrama. Kaprara i Ćervone tvrde da su takvi rezultati odveli Mišela do zaključka da su
koeficijenti validnosti, koji se dobijaju pri korišćenju psiholoških testova, toliko niski da predstavljaju tehnike
grube procene, a ne merenja.
U ovom kontekstu može se postaviti pitanje izgradnje pojedinih domena i aspekata (crta, osobina) u strukturi
ličnosti. Teško da može biti sporna Radonjićeva (1992, s.435) tvrdnja da nasleđe, sazrevanje, učenje (iskustvo),
dejstvo trenutne situacije i samorazvoj ličnosti određuju izgradnju celokupne strukture pojedinca. Što se tiče
oblika i formi integracije ova četiri činioca i tu prihvatamo Radonjićevu tvrdnju (1992, s.437-470) da svi
integrativni procesi učenja imaju manji ili veći udeo u strukturisanju pojedinca kao individualiteta. To su: rano
učenje i iskustvo uzev u celini, ekspoziciono učenje, senzitizacija, habituacija, klasično uslovljavanje,
instrumentalno učenje, učenje po modelu ponašanja uzora, učenje uviđanjem (sticanjem znanja) te, najzad, i
učenje društvenih uloga (premda to nije svojerodan "mehanizam" učenja). S obzirom na pojedine ličnosne
domene skoro da nema načina da se empirijski dokaže prevlast jednog ili drugog mehanizma. Ipak možemo
manje-više logički tvrditi da je domen neuroticizma pod uticajem ranog učenja, a domen samokontrole
detrminisan učenjem uviđanjem. Zamislimo pojedinca koji je u najranijim godinama svog života, još kao beba,
stekao iskustvo (naučio) da je zaštitniki, topli zagrljaj majke uvek dostupan kada i ako ustreba da brani od
sredinskih pretnji i ugrožavanja. A sad zamislimo tog istog pojedinca koji je kroz odrastanje i sazrevanje stekao
iskustvo (naučio) da skoro svako hvatanje u laži rezultira nekim oblikom kazne. Nije li logično da će ta
individua u zrelosti manifestovati nisku neurotičnost, a visoku moralnost?
Najzad, relacije učenja i ličnosti još su jedno opravdanje za ovakav sklop STL-a jer su neki neki njegovi
domeni više pod uticajem nasleđa (samokontrola, neuroticizam i strahovanje) dok su drugi više determinisani
učenjem, iskustvom i zrenjem (ljubav, moralnost i dobrota).
Component
1 2
Dobrota ,602 ,621
Moralnost ,369 ,729
Ljubav ,602 ,657
Neuroticizam ,648 -,638
Strahovanje ,734 -,448
Samokontrola ,661 -,339
a 2 components extracted.
700

600

500

400

300

200

100 Std. Dev = 1,00

Mean = 0,00
0 N = 6134,00
-4
-3
-3
-2 0
-2
-1
-1
-,5
0,
,5
1,
1,
2,
2,
3,
3,
4,
00
0

00
50

50
00
00
50

00
,0
,5
,0
,5
,0
,5
,0
0
0
0

0
0
0
0

dobri
Initial Extraction
DOBROT 1,000 ,747
MORALN 1,000 ,605

34
 LJUBAV 1,000 ,794
NEUROT 1,000 ,828
STRAHO 1,000 ,740
SKONTR 1,000 ,551
Extraction Method: Principal Component Analysis.
Total Variance Explained
Initial Eigenvalues Extraction Sums of Squared Loadings
Component Total % of VarianceCumulative % Total % of Variance Cumulative %
1 2,194 36,567 36,567 2,194 36,567 36,567
2 2,072 34,526 71,093 2,072 34,526 71,093
3 ,631 10,512 81,605
4 ,557 9,285 90,890
5 ,323 5,379 96,268
6 ,224 3,732 100,000
Extraction Method: Principal Component Analysis.
Correlations
dobri zli
dobri 1,000 ,000
, 1,000
6134 6134
zli ,000 1,000
1,000 ,
6134 6134
Correlations
dobri zli
dobri 1,000 ,260
, ,000
3067 3067
zli ,260 1,000
,000 ,
3067 3067
Correlations
dobri zli
dobri 1,000 -,210
, ,000
3067 3067
zli -,210 1,000
,000 ,
3067 3067

Poenta cele ove priče je da se ospori korišćenje totalne varijanse i matrice komponenti iz faktorske analize
kao statističke tehnike strukturisanja ličnosti kao individualnog entiteta te da se, za dovoljan dokaz jedinstenosti
sklopa, uzmu samo komunaliteti. Prihvatanjem ovog principa dobija se empirijska osnova za Hilgardovu
triologiju uma kao i razumevanje korišćenja STL ne samo za predviđanje ponašanja već i za tehniku sidrenja
specifičnog ponašanja (integritet, otpornost na borbeni stres, kriminalne sklonosti...) u strukturu ličnosti. Ne
postoji matematičko-statistički način da se dokaže jedinstveno ponašanje na osnovu iste strukture ličnosti.
Prevedno na statistički jezik to osporava Katel (1978) da je ličnost ono što omogućava predviđanje ponašanja u
budučnosti. Ne samo da se ličnosti iste strukture neće ponašati isto ni u sadašnjosti ni u budućnosti, već ista
ličnost „sada i ovde“ neće biti ista „sutra i tamo“. Naravno, nije sporan identitet osobe, već je sporna identičnost
ponašanja. Otuda, ma koliko Mišelove tvrdnje bile osporavane ne može se, manje-više, poreći magičnost
njegovog broja .30 (10%) oko koga se vrti makro broj validacija ličnosti i ponašanja.

35
 3. OPIS STRUKTURE, DIMENZIJA I PODRUČJA UPOTREBE TESTA
3.1. Opis strukture STL
Spram ciljeva i potreba za ovakvim testom ličnosti prilagođena je i struktura protokola STL. Globalno, STL
ima dve vrste skala: a) 20 ipsativnih (pet domena leksičkog modela, sedam biosocijalnog i osam
cirkumpleksnog) i b) tri kontrolne skale. Razlikuju se sledeći oblici i načini na koje ispitanik može raditi na
protokolu STL: papir-olovka spram četiri forme elektronskog (onlajn, ); opis samog sebe (samoopis, 1.link) ili
opis druge osobe (2.link) i, najzad, protokol na srpskom jeziku (link jedan i dva) spram mađarskog 84 (3.link) ili
hrvatskog85 jezika (4.link). Onlajn testiranje ima tri važne prednosti: najpre, nema preskakanja odgovora
(“nule”), zatim, nema odgovora van raspona skale (od 1 do 5) i, najzad, trenutna je dostupnost protokola za
obradu (čim ispitanik klikne na “pošalji”). Jedina razlika imeđu “samoopisa” i “opisa drugog”, osim upustva, je
u gramatičkom licu formulacije stavki. Na primer, “Ona (odnosi se na osobu koju treba opisati) neće
manipulisati ljudima da dobije ono što joj treba” (opis drugog); “Neću manipulisati ljudima da dobijem ono što
meni treba” (samoopis, ja neću...).
S obzirom na sadržaj stavki, bilo kog formata (samoopis spram opisa drugog) i jezika (srpski, hrvatski ili
mađarski) među stavkama nema razlika. Kontrolne skale (ispitaničke pouzdanosti i neodlučnih odgovora)
nemaju svoje stavke osim skale objektivne, grube, (ne)pažnje. Jedna stavka grube (ne)pažnje glasi: „Molimo Vas
da precrtajte broj 1, 2, 3, 4 i 5! Ovo je stavka za kontrolu da li pažljivo čitate tvrdnje testa 86”. Postavlja se pitanje
fukcionalnosti i konvergencije ovih skala ka rešenju istog predmeta merenja (nemarnosti i pažljivosti pri
odgovaranju na stavke, Larsen i Bus, 2007, s.107). Komunaliteti sve tri kontrolne skale (ispitaničke pouzdanosti,
grube pažnje i broja neodlučnih odgovora ka prvoj glavnoj komponenti su .559, .916 i .465, suspektno. Nizak
skor, osim, neodlučnih odgovora, inicira procenu rizika (ili čak dovoljan uslov odbacivanja) protokola kao
nevalidnog.
Na kraju testa stoji formulacija “Hvala Vam na saradnji! Zaslužili ste psihološki opis svoje ličnosti“. Ova
formulacija je namenjena studentima u obliku tri povratne informacije: a) Ispitanička pouzdanost (PI, Kostić i
Ranđelović) to jest indeks integritetnog odgovaranja; b) mogućnost dobijanja povratne informacije u pogledu
opisa ličnosti i c) stepen (ne)saglasnosti pojedinačne procene druge osobe sa aritmetičkom sredinom procena
svih procenjivača.
3.2. Dimenzije skala STL
Dimenzije Normanovog modela Velikih pet (Big Five, Kosta MekKri),
leksički pristup
1.Neuroticizam (N), Osobu sa višim skorom na ovoj dimenziji odlkuje ponašanje koje je strašljivo,
emocionalna nestabilnost, ogorčeno, gnevno, s osećanjem krivice, tužno, bespomoćno, uznemireno,
(Emotional Stability) impulsivno i osetljivo na sve životne teškoće i probleme
Ekstrovertirane osobe su drugim ljudima susretljive, tople, druželjubive,
2.Ekstroverzija (E),
asertivne, snažnog aktiviteta, sa puno puno pozitivnih emocija i sa visokom
Ekstraversion/Introversion)
žudnjom sa snažnim stimulusima iz spoljne sredine
Bogatstvo unutrašnjeg sveta, estetičnost, složen emotivni život, otpor prema
3.Otvorenost spram rutini, intelektualna radoznalost i sklonost nadličnim vrednostima. Otvorenost
iskustva je uvek u pozitivnoj korelaciji sa objektivnim empirijskim kognitivnim
(O), (Intellect, Opennes) dostignućima, pa čak i za profesionalnim opredeljenjima (kulturološka,
litetaralna i naučna)
4.Dobrota (A), saradljivost,
Dobronamernost spram ljudi, interpersonalno poštenje, iskrenost, nesebičnost,
(Agreeableness,
skromnost i aktivna briga za dobrobit ljudi iz interpersonalnog polja
Friendliness)
Samopuzdanje u sopstvenu efikasnost, interni lokus kontrole, osećanje
5. Moralnost C, savesnost
dužnosti, poštenje, spremnost za naporan i istrajan rad, samodisciplina i
Conscientiousness)
samokontrola
Dimenzije Klonidžerovog sedmofaktorskog modela, model biosocijalnog
učenja
1.Avanturizam (traženje novina, NC-AV Radoznalost, impulsivnost, optimizam i aktivno traženje novina
Novelty seeking), temperament i avantura. U CNS-u dominira neurotransmiter dopamin

84
Na mađarski jezik STL su preveli koleginica Csila Német i Ištvan Peić, penzionisani pilot borbenog vazduhoplovstva
85
Na hrvatski jezik STL je prevela koleginica Jasminka Šprljan
86
U poslednjoj verziji ovog testa pet brojeva je zamnjeno sa pet boja „Koja od ovih boja Vam se najviše sviđa“, stim što su
redni brojevi boja u svim stavkama ove skale ispremeštani
36
 Pesimizam, nesigurnost i neodlučnost, interpersonalna stidljivost
2.Strah (izbegavanje kazne i povreda,
i sklonost brzom zamaranju te potreba za prekidima aktivnosti.
HA-ST, Harm avoidance), temperatent
Serotonin je najaktivni neurotransmitter u CNS-u
Privrženost prijateljima, sentimentalna raspoloženja, srddačnost
3.Ljubav (zavisnost od nagrade, RD-LJ
i ljubaznost prema drugima i posvećenost prijateljima idejama i
Reweard dependence), temperament
akcijama. Noradrenalin kao dominantan neurotransmiter
4.Upornost (Istrajnost,PE-UP Marljivost, visok nivo aspiracija ponekad u neskladu sa
Persistence), mogućnostima, istrajnost i upornost vođena ciljevima i slikom o
karakter sebi
5.Samokontrola (samousmerenost, SD– Odgovornost, postojanost i sklad ponašanja, odlučna i snažna
SK, Self directedness), karakter volja i preduzimljivost, promišljenost akcija i planiranje života
Tolerantno, empatično i saosećajno prihvatanje drugih,
6.Saradljivost (kooperativnost, CO-SA
posvećenost timskom radu, principima vođeno ponašanje i
Cooperativeness), karakter
prihvatanje svog dela odgovornosti za uspeh zajedničkih napora
Nadlična identifikacija, samosvesnost i svesnost jedinstvenog
7.Duhovnost (self-transcendencija, ST- poretka sveta, verovanje u vančulno i onostrano i sklonost
DU), karakter religioznom tumečenju sveta na užtrb naučnog i racionalno-
logičkog
Kontrolne skale
Kontrola pažljivost čitanja stavki testa (Molimo Vas da precrtajte broj 1,
1. Skala grube (ne)pažnje - P
2, 3, 4 i 5! Ovo je stavka za kontrolu da li pažljivo čitate tvrdnje testa)
2. Skala ispitaničke pouzdanosti Pokazuje u kojoj je meri ispitanik bio usredsređen i marljiv u pristupu
- PI testovnoj situaciji
3. Neodlučni odgovori – TR Ispitanik često zaokružuje broj tri: “ne mogu da se odlučim”
Dimenzije osam Plučikovih osnovnih emocija u socijalno-fizičkom okruženju kao bihevioralni
ishod u okviru cirkumpleks modela (Prema Krech, Crutchfield und andere, 1985, s. 60 do
62)
DRAŽ SAZNANJE PONAŠANJE EMOCIJA DELOVANJE87
Pripadanje društvenoj „To je moj Prihvatanje
1 Hranjenje, negovanje Inkorporacija
grupi prijatelj“ (poverenje)
„Ovo je Borba-beg ili letenje Strah
2 Pretnje iz okruženja Zaštita
opasno“ (za životinje) (poplašenost)
Neočekivani objekti u „Auu... šta li je Zastajanje, Iznenađenje
3 Orijentacija
sredini to?” usredsređenje (čuđenje)
Gubitak drage osobe „Izgubih Plakanje za Žalost
4 Lišavanje
(objekta) najdraže” izgubljenim (tuga)
„Štetno je za Odgurivanje, Odbacivanje
5 Objekat koji odbija Odbacivanje
mene“ povraćanje (odvratnost)
Prepreke u zadovoljenju „To je Ljutnja, bes
6 Griženje, udaranje Agresija
potreba neprijatelj“ (uznemirenost)
Novi društveni i fizički „Ovim ću Ispitivanje,obnova Opreznost
7 Istraživanje
prostori u polju osobe ovladati“ podataka, planiranje (očekivanje)
Vereništvo, bliskost, Radost
8 Izgledan emotivni partner “To mi treba“ Reprodukcija
zabavljanje, brak (zanos)
3.3. Cirkumpleksni modeli u psihologiji ličnosti i psihometriji
U psihologiji ličnosti i psihometriji pojam cirkumpleksnosti ima dva značenja: u smislu interpersonalnog
cirkumpleksa po teoriji Harija Salivena (videti Smederevac i Mitrović, 2006, s.187) i cirkumpleksa koji nastaje
kao posledica faktorskoanalitičkog preklapanja prostora dimenzija ličnosti pojedinaca (videti Kaprara i Ćervone,
2003, s.102) kada dimenzije (crte ličnosti) zasićuju više od jednog faktora. Ovo drugo značenje postalo je
popularno u kontekstu validacije Petofaktorskog modela Koste i MekKrija u smislu istraživanja stilova ličnosti
(interakcija, emocionalna dobrobit, kontrola impulsa, tipovi karaktera, interesovanja, psiholoških odbrana,
kontrole besa, aktivnosti, stavova i stila učenja, videti Đurić-Jocić i sar., 2004, s.75-88).
87
Autori razlikuju ponašanje od delovanja zato što je ponašanje aktivnije usmereno spram društvenog i fizičkog okruženja
u smislu objektivno vidljive akcije, dok delovanje znači unutrašnji emotivni izraz koji može da bude kontrolisan pa zato
“nevidljiv” za posmatrača
37
 Naše korišćenje pojma cirkumpleksa u STL je još uže, a označava dijametralnu (180 stepeni, polaritet)
suprostavljenost četiri Plučikove dimenzije emocija (Prihvatanje - Odacivanje, Strah - Agresija; Iznenađenje -
Očekivanje i Žalost - Radost) zato što je visina stepena korelacija između crta funkcija njihove udaljenosti na
krugu (videti sliku 3). Susedne emocionalne dimenzije imaju pozitivne korelacije (na primer radost i prihvatanje
sačinjavaju ljubav, optimizam je preklapanje očekivanja i radosti, videti sliku), zatim se korelacije približavaju
nuli i najzad korelacije postaju negativne kada su u punom polaritetu (prema Lamovec, 1989, s.17). Važno je
upozoriti da maksimalna negativna korelacija ne znači konflikt, već naprotiv lični sklad, a konflikt nastaje kada
su obe polarne dimenzije visoke. Plučikovo shvatanje ljudskih konflikata, a u kontekstu cirkumpleksa, je blisko
svakidašnjem iskustvu. Plučik veli: „Neki konflikti su neminovni kroz ceo naš život. Konflikte treba shvatiti kao
izazov ljudske egzistencije,a ne kao njeno zlo. Sreća pojedinca često zavisi od harmonije konflikata, a ne od
njihovog odsustva“ (prema Baškovac-Milinković, Bele-Potočnik, Hruševar, i Rojšek, 1979, s.42).
Najzad cirkumpleks model objašnjava i mehanizme odbrane kao važne psihološke
procese koji rezultiraju konfliktnim stanjima kao i sadržajem snova (noćnih mora) i
psihičkim porememećajima ako odbrambeni mehanizmi (psihološki imunološki sistem) ne
odrade svoj posao. Zbog važnosti mehanizama odbrane, snova i patoloških kategorija u
kontekstu korišćenja STL za dijagnostiku, savetovanje i psihoterapiju prestavićemo ih i
tabelarno, a zatim i slikom (Kostić, 1997, s.32).
Tabela 3.1: Emocionalne dimenzije, mehanizami odbrane, snovi i dijagnostičke katogorije
Emocionalne dimenzije Mehanizam odbrane Snovi (noćne more) Dijagnoza
1.Inkorporacija negacija smeh, radost histerija
2.Zaštita represija strah, užas abulija
3.Orijentacija regresija paraliza, preterana kontrola psihopatija
4.Lišenost kompenzacija, sublimacija Tuga depresija
5.Odbacivanje projekcija Komadanje paranoja
6.Agresija pomeranje bes, ljutina, sukobi agresija
7.Istraživanje intelektualizacija padanje, gubitk kontrole opsesija, kompulsija
8.Reprodukcija reaktivna formacija seksualni i romantični snovi manija
Na osnovu svega rečenog u kontekstu cirkumpleksa važno je da bipolarne emocionalne dimenzije budu, ne
samo statistički, nego i visoko negativno kroskorelirane. Da li smo povećanjem (dupliranjem) broja
prideva uspeli da povećamo i negativnost kroskorelacija bipolarnih dimenzija? Pogledajmo
narednu sliku i tabelirane korelacije.
Slika 3.1: Cirkumpleks model emocija (izvor, Plutchik, 1980, str. 61)

Strah (ZAS)-
Prihvatanje (INK)- Iznenađenje(ORJ)- Žalost (LIS)-
Cirkumpleksnost Agresija
Odacivanje (ODB) Očekivanje (IST) Radost (REP)
(AGR)
PIE-62 para prideva -,425 -,619 -,585 -,259
PIE-84 para prideva -,815 -,667 -,596 -,762
Prethodna slika i prateći podaci ispod slike pokazuju značajno poboljšanje naspramnih interkorelacija i, stim u
skladu, približavanje empirijskih podataka teorijskom modelu merenja. Od četiri interkorelacije jedna je skoro
utrostručena (LIS-REP), jedna udvostručena (INK-ODB), a dve (ZAS-AGR i ORJ-IST) su značajno povećane.
3.4. Područja upotrebe testa STL

38
 Test se može koristiti za raznovrsna područja praktičnog rada psihologa: istraživanje, psihodijagnostiku
(individualnu i „ukrštenu“) radi savetovanje, profesionalnu selekciju i orijentaciju, praćenje efekata psiho i
farmakoterapije, ispitivanje posledica preživljenog životnog stresa ili razvojnih životnih promena, kao i za
prognozu „sudbine“ ispitanika.
Upotreba STL za istraživanje proističe iz činjenice da pokriva ne samo strukturu crta već i područje ljudskih
emocija. Naravno, još neke odlike ovog testa, psihološki neznačajne, navode istraživače da za njim posegnu;
ekonomičnost zadavanja, broj generisanih varijabli i relativno jednostavna interpretabilnost dobijenih podataka
(što ga čini zgodnim za mlade i/ili neiskusne psihologe).
Upotreba testa u psihodijagnostici je, po definiciji, područje kliničke primene kada se radi o ispitanicima koji
nisu klinički bolesni, ali imaju nekih životnih problema indikovanih za svetodavni psihološki rad. U ovoj oblasti
je pogodna „ukrstena dijagnostika parova“ po ugledu na „dijadni Roršah“ Bergera i Pavlovića (videti 1973).
Postupak je sledeći: ljudski parovi (ljubavni, bračni, poslovni, posade ili posluge dvosednih letilica odnosno
oruđa itd) najpre se ispitaju pojedinačno i samoopisno. Zatim, svaki pripadnik para opisuje partnera kao
subjekta. Psiholog zatim u opisima traga za onim crtama gde je samoopis značajno različit od partnerovog opisa
da bi se ispitala takva nepodudarnost kao uzrok i izvor nesklada u timskom funkcionisanju. Nakon pojedinačne i
ukrštene dijagnostike može se „ući“ u savetovanje i/ili psihoterapiju.
U profesionalnom savetovanju nije uvek potrebno, a kada jeste nužno nije uvek moguće zadavati mladima
zahtevne dijagnostičke baterije. Zbog svoje ekonomičnosti STL je pogodan u tu svrhu. Sa druge strane, nije
nepoznato da mnoge profesije, implicitno, a neke i eksplicitno privlače (odnodno zahtevaju) određene strukture
ličnosti. Psiholozi koji se tim poslom prevashodno bave imaju već unapred pripremljene „prosečne profile
profesija“ kojima se primerava individualni profil ličnosti tražioca saveta da bi se zaključilo kom zanimanju on
potencijalno preferira. Postupak teče u tri koraka: prvo se zadaje test profesionalnih opredeljenja (TPO-3, Kostić
i saradnici, 2011), zatim STL i najzad školski psiholog poziva na savetovanje one učenike kod kojih (ne)postoji
sklad između izraženog, inventarisanog (izmerenog) profesionalnog opredeljenja i osobina ličnosti.
Svojim trećim modelom (PIE) test STL može da registruje promene emocionalnih stanja što je od važnosti za
praktičnu primenu u farmacetskoj industriji da bi se izbegla skupa laboratorijska ispitivanja, Plučikov test se
može koristiti za dokazivanje anksiolitičkog (smanjenje anksioznosti), neuroleptičkog (smanjenje psihomotorne
uzbuđenosti i agresije) ili antidepresivnog delovanja nekog leka. Naravno, sasvim je izvesno da se zadavanjem
testa „pre i posle“ može (do)kazati efikasnost korišćenja psihoterapijskih tehnika.
Svakako, najvažnija je primena u selekciji pripadnika profesionalnih i specijalnih bezbedonosnih struktura
(Vojska Srbije, Žandarmerija i Policija). Zapravo, većina izvedenih pa usidrenih skala, ima tu funkciju: selekcija
(prokriminalni potencijal – u smislu da „prilika čini grešnika“, borbena motivacija, razvojni potencijali
poremećaja ponašanja, granični poremećaji ličnosti...), klasifikacija (naprimer, liderski potencijali) i postborbeni
period (podobnost za psihoterapiju, stresnost proživljenih iskustava ili postraumatska opterećenost...).
Razmotrimo detaljnije ovo poslednje – sindrom ratnog stresa. Uslov za nastanak ovog poremećaja sadržan je u
sledećem (prema Biro, 1992): „Osoba je iskusila događaj koji je van domena uobičajenih ljudskih iskustava i
koji je značajno stresogen za bilo koga, na primer ozbiljna pretnja sopstvenom fizičkom inegritetu ili životu...“.
Upravo taj se uslov, u psihološkom pogledu, može prihvatiti kao sadržaj onog što vojni psiholozi nazivaju
borbenim iskustvom. Najčešće borbeno iskustvo rezultira oblicima ponašanja koja jesu promenjena, ali nisu
poremećena već normalna zato što su manje-više prisutna kod svih ratnika, a obično nema zahteva za stručnim
(psihijatrijsko-psihološkim) tretmanom (Kostić, 1994). Normalne promene ponašanja kao psihološka posledica
preživljenog borbenog iskustva svode se na: promene u društvenom ponašanju, u sistemu vrednosti, moralnom
ponašanju, stavovima prema Bogu i religiji, brzini učenja veština, strahu od smrti, optimalnom nivou potrebe za
čulnim dražima (sensation-seeking), odvijanju cirkadijalnih ritmova i promene u navikama pušenja i pijenja
alkohola. Postupak se realizuje u tri koraka: a) procena sindroma ratnog stresa, odnosno poremećaja ličnosti
SCID II, “STL-SCID” (Krivokapić, 2009), izvedena skala; b) procena kapaciteta za psihoterapiju (c252) i c)
najzad, sprovođenje psihoterapije.
Nije preterano reći da je STL svojom koncepcijom i zasnovanošću na genetskim osnovama razvojnog
strukturisanja osobina ličnosti (crta, domena, dimenzija i/ili dispozicija) omogućava razvoj i sidrenje vrlo
raznovrsnih, ali relativno stabilnih oblika ljudskog ponašanja.
3.5. Mesto i uloga psihologa i njegovih testova u merenju i procenama potencijala ličnosti
Na kraju ovog poglavlja postavlja se, još jednom, pitanje obima, svrhe i smisla korišćenja testova ličnosti
i/ili sposobnosti u selekciji ljudstva za bilo kakve profesionalne ili neke druge potrebe. Ovo je verovatno
najveća psihometrijska dilema, a njena rešenja su dijametralno suprostavljena, a kreću se od nekritičkog
prihvatanja testova ličnosti u selekciji (primer Vojska Srbije je u Beogradu i Nišu, 2011. god. osnovala
selekcijske centre) do zakonskih zabrana istog (videti u Bosnar i sar., 1984, s.19 i Larsen i Bus, 2007, s.113).
39
 Inteligencija, motivacija i obuka za određeno zanimanje određuju radnu uspešnost. Dostojnost psihologa, što bi
rekli pravnici, definiše nekorišćenje testova ličnosti u svim selekcijskim situacijama, ako ne postoje izvedene
(usidrene) skale ličnosti pogotovu za ona ponašanja i/ili dimenzije kod kojih su odgovaračka usmerenja
determinišući činioci skorovanja. U protivnom skorovi će biti određeni moralnošću pa će manje moralni
kandidati više „varati“ dok neki visoko moralni neće biti primljeni jer su pošteno sledili testovno upustvo da
„Opišu sebe što iskrenije i iznesu svoje mišenje što je moguće tačnije“.
Kako stoji stvar sa testovima sposobnosti? Potpuno je smisleno, a profesionalno neupitno da se testovi
sposobnosti koriste za školske selekcije integrisani sa uspehom u prethodnom školovanju. Međutim, koristiti
testove sposobnosti u selekciji za radna mesta kada se zahteva isti obrazovni nivo je takođe nemoralno i
neprofesionalno. Daleko je ispravnije formirati kriterijum selekcije na osnovu uspeha u profesionalnom
osposobljavanju i radnih postignuća u ranijem zaposlenju. Svakako, testovima sposobnosti i tada bi bili
selekcionisani oni koji su „pametniji“, ali ... Testovi sposobnosti mere potencijale za „menjanje ponašanja pod
uticajem iskustva ili/i učenja“. Svi ti potencijali već su realizovani u profesionalnoj obuci čija uspešnost je
određena ne samo sposobnostima već i zalaganjem, trudom i količinom vremena odvojenog za učenje umesto
prepuštanja hedonističkim zadovoljstvima, a to detrminiše moralnost (domen C iz leksičkog modela).
Razmotrimo logički ove argumente. Prvi, potpuno je jasno da ne postoji nijedna osobina ličnosti niti realno
ponašanje (naporan rad, uloženi trud i utrošeno vreme) koja bi takvoj osobi omogućila uspešnost uprkos
značajno nižim intelektualnim mogućnostima. Drugo, zadavanjem testova sposobnosti svaka visoko inteligentna
osoba može, kratkoročno, nadomestiti dugoročno ulagani napor i postići veću uspešnost na testu. Najzad,
korišćenje testova sposobosti u ovakvim selekcijskim situacijama otvara niz mogućnost zloupotrebe (mito,
korupcija i relativno laka dostupnost skoro svih testova sposobnosti...).
1. Razmotrimo laku dostupnost psiholoških testova u kontekstu Flinovog efekta. Naime, Flin
(www.sedmagimnazija.com/size%20Inteligencija.doc 88) je uočio na građanima Velike Britanije da je njihov
prosečan IQ za 50 godina (od 1942 do 1992) porastao za 25 IQ jedinica, odnosno za 0.5 IQ jedinica godišnje.
Uzastopnim merenjem inteligencije testom zrelosti za polazak u školu 89 (Ivić i sar, 1985) dobijeni su
podaci u narednoj tabeli.
Tabela 3.2: Flinov efekat, na srpski način
Godina N=528 AS-IQ SD-IQ
2002.g 132 109,67 16,21
2001.g 143 106,96 17,39
2000.g 161 98,66 17,06
1998.g 92 96,46 16,08
Iz tabele je očigledno da IQ dece konstantno raste sa 96.46 (1998 g.) na 109.67 (2002. g.) jedinica IQ-skale.
Za pet godina zrelost za polazak u školu je merene četiri puta, osim 1999 godine NATO agresije, a ukupan porast
je bio 13.21 ili 2.64 IQ-jedinica godišnje. Pod pretpostavkom da se takav trend prirasta nastavi za 50 godina
(vremenski period koji je Flin uzeo za osnovicu), tačnije, 2048 godine srpska bi deca imala prosečan IQ 228.46
(96.46+2.64*50)?! Ovaj podatak dovodi u pitanje budućnost testova sposobnosti sa „zamrznutim zadacima i
njihovim rešenjima”. Jedina izvesna mogućnost90 su testovi poput Univerzalnog testa sposobnosti (UTS, Kostić,
Ranđelović i Vukmirović, 2011) koji su zapravo kombinovani sa bankama ajtema91 u smislu da „...predstavljaju
psihološki test sa (dovoljno) poznatim mernim svojstvima, nastalim od kalibrisanih ajtema“ (Fajgelj, 2003,
s.486).
Sve veći broj zanimanja, delatnosti i dinamičnost savremenog čoveka u ovom svetu, onemogućava psihologa
da u sve bude upućen da bi umeo dobro da procenjuje kandidate za sve te poslove, zanimanja i delatnosti.
Davno su prošla vremena kada je naš kolega Viteles najpre prošao obuku za vozače tramvaja, sam vozio tramvaj
nekoliko meseci u redovnom gradskom saobraćaju Londona, pre nego što se usudio da vrši selekciju
tramvajdžija (prema Pajević, 2006). Dakle, psihologu ostaje ono što je, valjda, profesionalno očigledno: da
ispitanika opiše valjano i da predvidi njegovo ponašanje - funkcionisanje u nekoj klasi uobičajenih ljudskih
aktivnosti, a konačnu odluku o sudbini ispitanika donosi naručilac psihološkog ispitivanja (eksploracije,
odnosno testiranja).

88
Dana 30.3.2012
89
Osnovna škola „Đorđe Krstić“ u Žarkovu
90
Videti Ranđelović D., 2008 i Ranđelović, 2012; Pepić A. 2012; Kostić J., 2012; Miladinović J., 2011 i Femić R., 2012
91
Naša banka ajtema za treći deo UTS-a sadrži, za sada ukupno 903 (434+469) zadataka konstruisanih na principima
Spirmanovih neogenetskih zakona, ali i Bujas-Szabo-Kolesarićevim principima na kojima se temelji kompleksno mentalno
funkcionisanje (KMF) pri rešavanju problemskih zadataka
40
 Upravo ovoj činjenici, ogromnoj složenosti sveta rada, oba naša testa su prilagođena: STL sadrži (za sada)
dva „paketa“ sidrenih skala (za profesionalne vojnike: „motivacija za vojni poziv“, „sposobnost prevladavanja
borbenog stresa“, „potencijali vođe“..., videti Kostić, 2000 i profesionalne psihologe: naprimer crte 100, 704,
802, 807, 808, -PT, +DU, +MO, +SK...). Univerzalni test sposobnosti (UTS) u svojoj banci ajtema (treći subtest
sadrž 1.000 ajtema) u oba Spirmanova neogenetska zakona („korelati“ i „relacije“, videti Milovanović i Kostić,
1991 i Kostić, 1992) sadrži i ajteme koji, pored verbalnih sposobnosti, sadrže i neke profesionalno-motivacijske
atribute92. Evo primera jednog zadatka iz banke ajtema konstruisanog na Bujas-Szabo-Kolesarićevim principima
kompleksnog mentalnog funkcionisanja (KMF) namenjenog vojnoj populaciji.
Slika 3.2: KMF, princip konstrukcije zadataka: Ispitanik najpre treba da shvati da je problem
„sistemska klasifikacija devet pojmova“, a zatim da preostalih osam pojmova upiše u prazne
kvadratiće
Rešenje:
Problem:
vrh=5(oružje);drugi
Upisivanjem osam Vrh
nivo=8(kolektivno), a
preostalih brojeva
treći, suspektno: =
(osim 3=lično)
3 drugi nivo 1(mač), 6(pištolj),
razrstati sve preostale
treći nivo 9(puška), 2(top),
pojmove na tri
4(haubica) i
hijerarhijska nivoa
7(MB–82)
1)mač 2)top 3)lično 4)haubica 5)oružje 6)pištolj 7) MB–82 8) kolektivno 9)puška
Banka ajtema, treći tip zadataka UTS-a, sadrži grupe zadataka koje podstiču ispitanike na prilježniji
intelektualni napor, pogotovu u istraživačkim projektima, zato što postoje zadaci sinergični različitim
motivacijskim profilima ispitanika (Kostić, 1992). Ukratko, ispitanički poduzorci statistički značajno uspešniji
na od drugih na opšte-intelektualnim testovima neće biti uspešniji ako su testovi koji angažuju kompleksno
mentalno funkcionisanje (KMF) prilagođeniji tim drugačijim poduzorcima spram njihovih vrednosnih,
motivacijskih ili socijalno-psiholočkih profila. Na primer, manje inteligenti pravoslavci od rimokatolika neće to
biti ako su sadržaji stavki testa sposobnosti prilagođeniji pravoslavnoj kulturi i tradiciji. Još grublje rečeno, niko
razuman neće poveriti svoja kola na opravku doktoru mašinskih nauka već majstoru, automehaničaru, koji ima
jedva srednjoškolsko obrazovanje. Naravno, ova stajališta o prirodi intelektualnog funkcionisanja pojedinaca i
grupa imaju svoje uporište i u savremenoj nauci pod modelom „višestruke inteligencije“ (Gardner, Kornhaber i
Wake, 1999).
Najzad, testovi ličnosti dolaze do svog punog izražaja, uz minimalnu motivaciju za lažiranje, tek u klasifikaciji
zato što je suština svih klasifikacijskih postupaka (prema Krković, 1974a, s.1-30 i 1974b) u optimalnom
iskorišćavanju svih raspoloživih podataka o ljudstvu prikupljenih merenjem, procenjivanjem ili iz dokumenata, s
ciljem da se pojedinac rasporedi u neku kategoriju kojom se najbolje opisuju njegove mogućnosti da ispuni
društveno-profesionalne zadatke zbog kojih se vrši klasifikacija: da bude uspešan na smeru školovanja, vojno-
evidencionoj specijalnosti, profesiji ili psihoterapiji. Moto svih klasifikacija jeste „pravi čovek na pravo mesto“,
a to obezbeđuje sinergično ponašanje svih učesnika: klasifikacijskih kandidata, psihologa i nepsiholoških
profesionalaca za koja se klasifikacija vrši.
Upravo je sidrenje varijabli (moralnost, sklonost kriminogenom ponašanju, odpornost na stres, sklonost
manipulisanjem drugih...) najveća prednost testa STL nad svim ostalim dostpunim testovima ličnosti mogućnost
PROCENE (dakle, ne MERENJA) socijalno nepoželjnih osobina ličnosti.

92
Videti u Kostić, 2007, s.54; na primer: depresija:suicid=mašta:? 1.shizofrenija 2.labilnost 3.otvorenost 4.fantazija 5.bol
(edukcija relacija) ili 1.desetar 2.vodnik 3. vojnik 4.vodnik I klase 5. zastavnik - (edukcija korelata)
41
 4. GLAVNE METRIJSKE KARAKTERISTIKE TRI MODELA U STRUKTURI STL
Najpre valja empirijski dokazati da je se uzrasno polni stratumi statistički značajno razlikuju spram svake
dimenzije ili kontrolne (dodatne) skale
MODEL LIČNOSTI DIMENZIJA STL F-ODNOS ZNAČAJNOST
1.Neuroticizam N 52,896 ,000
2.Ekstroverzija E 53,460 ,000
Leksički model Koste i
3.Otvorenost spram iskustva O 50,836 ,000
Mekrija
4.Dobrota A 15,128 ,000
5. Moralnost C 2,862 ,006
1.Avanturizam AV 78,927 ,000
2.Strah ST 58,153 ,000
3.Ljubav LJ 23,702 ,000
Biosocijalni model
4.Upornost UP 9,452 ,000
Klonidžera
5.Samokontrola SK 21,561 ,000
6.Saradljivost SA 26,150 ,000
7.Duhovnost DU 22,548 ,000
1.Inkorporacija 8,632 ,000
2.Zaštita 4,502 ,000
3.Orijentacija 19,210 ,000
Cirkumpleks – Plučik 4.Lišenost 16,648 ,000
(bazične emocije) 5.Odbacivanje 5,076 ,000
6.Agresija 7,266 ,000
7.Istraživanje 4,349 ,000
8.Reprodukcija 19,990 ,000
BIAS – PIE84 12,791 ,000
Ispitanička pouzdanost (%) 17,851 ,000
Kontrolne i dodatne
Pažnja 8,365 ,000
skale
Opšta psihopatologija 39,567 ,000
Sreća 23,181 ,000

Metrijske karakteristike svih dimenzija određene na normativnom uzorku (N=6133). Kao što je to i uobičajeno
pod glavnim metrijskim karakteristikama podrazumevamo deskriptivne (AS i SD), pouzdanost (Alpha) i
konkurentsku valjanost spram originalnih verzija sva tri modela (leksičkog, psihobiološkog i cirkumpleksnog).
Ranije je i diskriminativnost smatrana “glavnom” metrijskom karakteristikom testa. Međutim,
diskriminativnost se može odrediti na četiri načina: Hi-kvadrat testom (2), na osnovu pouzdanosti (Alpha,
dovoljno pouzdan test biće i diskriminativan), linearnom korelacijom r stavka-ukupan skor i, najzad,
histogramom distribucije skorova skale testa. Najjednostavniji, ali najzametniji, način da se odredi
diskriminativnost testa jeste preko diskriminativnosti stavki, Hi-kvadrat testom (Bukvić, 1969). Najpre se
distribucija ukupnih skorova kategoriše 93, na osnovu aritmetičke sredine, u tri simetrične grupe tako da
ekstremne (donja i gornja) budu približno jednake, a srednja (grupa prosečnih skorova) je najveća. Zatim se
sračuna Hi-kvdrat test iz svih relacija stavka: kategorije ukupnog skora. Nastankom računarskih programa
(SPSS, Statistic...) koji su omogućili veliki broj sračunavanja za kratko vreme ispostavlja se da je korelacija
između Hi-kvadrat testa i „r” skoro potpuna (jednaka jedinici, za skale STL je najniža ,92), a da sve tri prve mere
(Hi, Alpha i r) saturišu bez ostatka 81% varijanse, komunaliteti su .90, .89 i .64 a saturacije .95, .95 i .80,
suspektno.
Za naše potrebe utvrđivanja diskriminativnosti STL dovoljan je i samo histogram distribucije skorova skala:
svaka distribucija, približna verovatnoj normalnoj krivoj (VNK), svedoči i o sasvim dovoljnoj dikriminativnosti.
4.1. Metrijske karakteristike leksičkog modela
Tabela 4.1: Leksički model
Neuroticizam- N Ekstroverzija - E Otvorenost - O Dobrota -A Moralnost –C

93
U SPSS-8: TRANSFORM:RANK VARIABLES = ime varijable /RANK /NTILES (3)/PRINT=YES
/TIES=MEAN, a u SPSS-10: TRANSFORM: CATEGORIZE VARIABLES...
42
 800 1400 1600 1600 1000

1200 1400 1400

800
600 1200 1200
1000

1000 1000
600
800
400 800 800
600
400
600 600

400
200 400 400
200
Std. Dev = 9,53 200 Std. Dev = 9,96 Std. Dev = 8,94 Std. Dev = 8,73 Std. Dev = 7,96
200 200
Mean = 33,4 Mean = 58,7 Mean = 56,0 Mean = 55,5 Mean = 44,4
0 N = 6133,00 0 N = 6133,00 0 N = 6133,00 0 N = 6134,00 0 N = 6133,00
12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 37,5 42,5 47,5 52,5 57,5 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 80,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 15,0 25,0 35,0 45,0 55,0 65,0 75,0 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 37,5 42,5 47,5 52,5 57,5
15,0 20,0 25,0 30,0 35,0 40,0 45,0 50,0 55,0 60,0 25,0 35,0 45,0 55,0 65,0 75,0 25,0 35,0 45,0 55,0 65,0 75,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0 40,0 45,0 50,0 55,0 60,0

NEUROT EKSTRO OTVORE DOBR MORALN

AS=33,41
AS=58,69 AS=55,96 AS=55,48 AS=44,38
SD=9,53
SD=9,96 SD=8,94 SD=8,73 SD=7,96
Alpha=.843
Alpha=.844 Alpha=.808 Alpha=.788 Alpha=.856
Pouzdanost NEO PI-R 240, vojna verzija, N=1917, selekcijski uzorak
Alpha=.86 Alpha=.76 Alpha=.69 Alpha=.74 Alpha=.88
Pouzdanost NEO PI-R 240, originalna verzija, prema Knežević, Džamonja-Ignjatović i Đurić-Jocić, 2004,
s.74, tabela 3.194
Alpha=.90 Alpha=.81 Alpha=.87 Alpha=.80 Alpha=.90
Konkurentska valjanost spram vojne verzije NEO PI-R 240, linearna korelacija, istražička situacija (N=205)
r = ,759 r = ,817 r = ,470 r = ,728 r = ,510
Na osnovu prethodne tabele konstatujemo dve činjenice: a) valjanost svih pet skala leksičkog modela je
dovoljna za profesionalno korišćenje u psihološkoj praksi i b) najvišlja pouzdanost poslednje verzije leksičkog
subtesta STL je dokaz isplativosti višedecenijskog broja godina razvoja ovog testa. Posebno povoljna je
metrijska karakteristika pouzdanosti testa STL, a to je, pored problematičnosti autorskih prava, osnovni razlog za
dosadašnje mukotrpno razvijanje ovog testa počev od originalnih uzora (NEO-PI-R Kosta MekKri prema
Knežević, Džamonja-Ignjatović i Đurić-Jocić, 2004 i TCI prema Džamonja-Ignjatović, 1999). Evo šta navedeni
autori kažu (2004, s.74): “Već letimični pogled na tabelu 3.1. ukazuju na postojanje velikog broja skala čija je
pouzdanost nedopustivo niska. Pouzdanost skorova na facetama ne prelazi 0.80 ni u jednom slučaju“. Ovo se
mora imati na umu zato što prva verzija testa NEO P R, sa nivoa aspekata, praktično psihometrijski
neupotrebljiva na opštoj, neakademskoj populaciji: kod sedam od 30 aspekata standardna greška predmeta
merenja je veća od pravog skora (pravi skor manji od 51% ukupnog), narednih 10 manje od 70%, devet aspekata
leži između 70% i 80%, dok samo četiri aspekta pokrivaju više od 80% ukupnog skora 95.
4.2. Metrijske karakteristike biosocijalnog modela
Tabela 4.2: Psiho-bio-socijalni model
Avanturizam- Strah Ljubav Upornost Samokontrola Saradljivost Duhovnost
AV-NC HA-ST RD-LJ PE-UP SD-SK CO-SA ST-DU
2000 2000
1600 1600
1000 2000 1000

1400 1400

800 800 1200

1200

1000 1000
600 600

800 1000 1000 800

1000
400 400
600 600

400 400
200 200
Std. Dev = 8,26 Std. Dev = 8,41 Std. Dev = 8,63
Std. Dev = 8,01 Std. Dev = 7,30 Std. Dev = 9,58
200 Mean = 30,2 Std. Dev = 7,15 Mean = 42,4 200
Mean = 50,1 Mean = 38,3 Mean = 38,7
N = 6134,00 Mean = 48,4
Mean = 49,3 N = 6134,00
N = 6133,00 0 0
0 N = 6134,00 0 N = 6134,00
10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0 40,0 45,0 50,0 55,0 0 N = 6134,00 0 N = 6134,00 0 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 37,5 42,5 47,5 52,5 57,5
20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 15,0 25,0 35,0 45,0 55,0 65,0
12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 37,5 42,5 47,5 52,5 15,0 25,0 35,0 45,0 55,0 65,0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0 40,0 45,0 50,0 55,0 60,0
25,0 35,0 45,0 55,0 65,0 75,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0 40,0 45,0 50,0 55,0 60,0
15,0 25,0 35,0 45,0 55,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0
20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0
STRA LJUB SARA
AVANTU DUHO
UPOR SKON

AS=54,39 AS=48,43 AS=49,27 AS=38,34 AS=42,44 AS=38,66 AS=30,15

SD=9,56 SD=7,15 SD=8,01 SD=7,30 SD=8,63 SD=9,58 SD=8,41
Alpha=.767 Alpha=.831 Alpha=.749 Alpha=.704 Alpha=.806 Alpha=.815 Alpha=.812
Pouzdanost skala prve verzije Klonidžera, N=340
Alpha=.672 Alpha=.719 Alpha=.601 Alpha=.444 Alpha=.685 Alpha=.660 Alpha=.804
Konkurentska valjanost spram TCI, linearna korelacija, istraživačka situacija (N=117)
r = .545 r = .601 r = . 628 r = .395 r = .382 r = .490 r = .371
Takođe kao i za leksički model i kod ovog modela, a na osnovu prethodne tabele, potvrđujemo dve činjenice:
a) valjanost svih pet skala leksičkog modela je dovoljna za profesionalno korišćenje u psihološkoj praksi i b)
najvišlja pouzdanost poslednje verzije leksičkog subtesta STL je dokaz isplativosti dvocifrenog broja godina
razvoja testa. Empirijska provera pouzdanosti skala TCI-a (N=201, istraživački uzorak) dala je još lošije indekse

94
Skale domena u originalnom NEO PI R sastoje se od čak 48 stavki. Kada bi sve osnovne skale imale po 48 stavki STL bi
trebao da sadrži 960 stavki (20*48), umesto 290 postojećih
95
Ako se nekome čini da je nepravedno upoređivati aspekte NEOPR-a sa domenima STL-a zato što „osobine ličnosti
(krupniji skorovi) naravno imaju višu pouzdanost“ treba da se seti da NEOPR sadrži 240 stavki, a meri pet domena, dočim
STL sa svojom kolekcijom od 274 stavke meri 20 domena

43
pouzdanosti nego za NEO PI R. Samo su skale straha i duhovnosti psihometrijski upotrebljive (Alpha veća od .
70), a kod svih ostalih je greška merenja veća od prvog skora predmeta merenja!
4.3. Metrijske karakteristike cirkumpleks modela
Tabela 4.3: Cirkumpleksni model
Inkorporacija Zaštita Orijentacija Lišavanje Odbacivanje
1600 1400 1600 2000 1600

1400 1200 1400 1400

1200 1200 1200

1000

1000 1000 1000

800
800 800 1000 800
600
600 600 600

400
400 400 400

Std. Dev = 5,86 200 Std. Dev = 5,43 Std. Dev = 4,78 Std. Dev = 4,34 Std. Dev = 4,90
200 200 200
Mean = 24,2 Mean = 15,5 Mean = 15,7 Mean = 6,4 Mean = 7,2
0 N = 6133,00 0 N = 6133,00 0 N = 6133,00 0 N = 6133,00 0 N = 6133,00
0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0
2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5

INK ZAS ORJ LIS ODB

AS=24,17 AS=15,49 AS=15,70 AS=6,37 AS=7,21

SD=5,86 SD=5,43 SD=4,78 SD=4,34 SD=4,90
Alpha-1=,863 Alpha-1=,839 Alpha-1= ,805 Alpha-1= ,800 Alpha-1=,821
Alpha-2=,717 Alpha-2=,761 Alpha-2= ,747 Alpha-2= ,639 Alpha-2=,665

Tabela 4.3: nastavak

Agresija Istraživanje Reprodukcija
1400

1200 1600 2000

1400
1000
1200

800 1000

800 1000
600
600

400 400

Std. Dev = 4,83 Std. Dev = 4,82

200
200 Std. Dev = 6,58 Mean = 14,5 Mean = 19,8

Mean = 9,4 0 N = 6133,00 0 N = 6133,00

0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0
0 N = 6133,00
2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5
0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0
2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 IST REP

AGR

AS=9,37 AS=14,54 AS=19,76

SD=6,58 SD=4,83 SD=4,82
Alpha-1= ,868 Alpha-1= ,813 Alpha-1=,858
Alpha-2= ,733 Alpha-2= ,726 Alpha-2=,711

PIE-62 PIE-84 Pridevi

10 11 1) SRDAČNA OSOBA
11 11 2) OSOBA SKLONA PUSTOLOVINI
10 11 3) OZLOJEĐENA OSOBA
10 11 4) STIDLJIVA OSOBA
11 11 5) NAGLA OSOBA
10 11 6) POTIŠTENA OSOBA
10 11 7) OPREZNA OSOBA
10 11 8) OSOBA KOJA SE GRIZE U SEBI
10 11 9) DRUŠTVENA OSOBA
10 11 10) OSOBA SKLONA PREPIRCI
11 11 11) POSLUŠNA OSOBA
11 11 12) OSOBA NESIGURNA U SEBE
Za razliku od prethodne dve tabele ova tabela distribucije skorova i diskriminativnost skala cirkumpleks
modela više su posledica opštih pitanja ljudske prirode koja su bila predmet proučavanja filozofije. “Zato
psiholog ličnosti dospeva u poseban položaj u odnosu na druge nauke kao što su biologija i antropologija jer
služi kao ambasador psiholoskog znanja u odnosu na druge nauke” (Kaprara i Ćervone, 2003, s.7). Psihometrija,
u službi psihologije ličnosti, mora da prihvati ljudsku prirodu kao datost, a strukturalni testovi ličnosti da
precizno odražavaju te i takve činjenice o ljudskoj prirodi. Praktično samo dimenzije Zaštite, Orijentacije i
Istraživanja imaju distribicije VNK formata, dok su Inkorporacija i Reprodukcija nagnute udesno (negativan
skjunis), dok su Lišenost, Odbacibanje i Agresija sa preovlađujućim nižim skorovima (pozitivan skjunis). Nisu li
ove karakteristike našeg normativnog uzorka saglasne opštim shvatanjima o ljudskoj prirodi?

44
 U cirkumpleksnom modelu nije data konkurentska valjanost poslednje kolekcije prideva (n=84) spram prve
(n=62) preko međukolekcija (n=66, 72, 76) zato što su te interkorelacije, praktično jednake jedinici (samo se
povećavao broj parova prideva i, logično, rasla je pouzdanost skala 96).
4.4. Metrijske karakteristike kontrolnih skala
Tabela 4.4: Kontrolne skale
Faktorski skor
Ispitanička Neodlučni
Pažnja – P BIAS-empirijski kontrolnih skala
pouzdanost - PI odgovori - TRI
(varijansa=72%)
1400 100
6000 700 600

1200
600
5000 500 80
1000
500
400
4000
800 60
400
300
3000
300 600
40
200
2000 400
200

100 Std. Dev = 19,27 20

100 Std. Dev = 21,96 200 Std. Dev = 14,31 Std. Dev = 1,00
1000 Std. Dev = 1,05 Mean = 31,3
Mean = 86,8 Mean = 67,9 Mean = 0,00
Mean = 4,6 0 N = 6029,00
0 N = 6134,00 0 N = 6134,00 N = 494,00
0 N = 6133,00 0,0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 80,0 90,0 0
5,0 15,0 25,0 35,0 45,0 55,0 65,0 75,0 85,0 95,0
5,0 15,0 25,0 35,0 45,0 55,0 65,0 75,0 85,0
0,0 1,0 2,0 3,0 4,0 5,0
10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 70,0 80,0 90,0
PAZNJA POUZ TRI_FML
PIE_bia empirijski REGR factor score 1 for analysis 1

AS=4,60 AS=122,22 AS=32,3 AS=67,85 AS=0,00

SD=1,05 SD=28,98 SD=19,71 SD=14,31 SD=1,00
Alpha=,829 Alpha=,892 Alpha=,898 Alpha=,892

Relacije kontrolnih parova prideva u cirkupleks modelu

Nepravilnost distribicija kontrolnih skala je “prisilna” zbog načina redukcije opšteg na normativni uzorak
(videti poglavlje 5.2). Interkorelacije kontrolnih skala su, modelski, sasvim očekivane jer su, na nivou
normativnog uzorka, statistički značajne. Posebno ukazujemo na korelate ispitaničke pouzdanosti sa pažnom
(.03) i brojem neodlučnih odgovora (-.49). I ovi podaci snažno podržavaju konstrukt-valjanost ispitaničke
pouzdanosti (pouzdanost ispitanika – PI, Kostić i Ranđelović, 2008).
Posredan način sintetičke provere svih metrijskih karakteristika STL izvršen je u jednom empirijskom
istraživanju (Kostić, 2011, s.62) kada je petoro procenjivača opisivalo jednu (šestu) osobu, stavkama ovog testa
(opis_druge_osobe:link1), koju su poznavali duže od pet godina. Potpuna ili skoro potpuna saglasnost (isti ili
razlika za samo jedan broj) postignuta je na 180 (66%), a potpuna nesaglasnost (razlika 4) na 16 (6%) od ukupno
274 stavke Likertove petostepene skale. Kako izgleda kompjuterski generisan izveštaj za psihologa nakon
obrade stavki STL? Ukratko, pet procenjvača je odabralo 82 (43% od 190 rečenica računarskog izveštaja) barem
jedanput i to: 8 (10%) rečenica se spominje samo po jednom, dve rečenice tri pita (4%), tri rečenice četiri puta
(5%), četiri rečenice šest puta (7%). Za preostalih 61 rečenica (74%) među procenjivačima je potpuna saglasnost
(javljaju se 61*5=305 puta). Drugačije rečeno, da su ovih pet procenjivača bili pet stavki nekog testa onda bi
njegova pouzdanost (Alpha) bila 0.926!
Pored ove tri kontrolne skale STL sadrži još dve dodatne skale koje bi se mogle uvrstiti u kontrolne, a čija je
osnovna namena za kontrolu uzorkovanja pri formiranju paketa sidrenih skala za tipične profile pojedinih
profesija (vojnu, nastavnišku...). To proističe iz odnosa strukture ličnosti i bolesti jer „Ako o životnim
događajima i stresovima razmišljamo kao o onome što proizlazi iz okoline, za osobine ličnosti možemo reći da se
osnivaju na sklonosti pojedinca da tumači ono što mu se događa i da na osobit način na to emocionalno
reagira“ (Oatley i Jenkins, 2007). To su skala opšte psihopatologije i skala sreće. Skala opšte psihopatologije je
mera koja ukazuje da je potrebno ispitanika uputiti kliničkom psihologu, ako njegov skor na ovoj skali veći od
43. Skala sreće (Kostić, Flere, Lavrić i Jonuz, 2007), kao što joj i samo ime kaže, meri subjektivni osećaj
psihološkog blagostanja, sreće i dobrobiti. Kada se koriste za kontrolu uzorkovanja gledaju se relacije obe skale
sa svim ostalim skalama (strukturalnim i kontrolnim). Ukoliko te relacije odstupaju od modelskih, onda se iz
uzorka isključuju ispitanici kod kojih, su zbog nekog razloga tih 600 interakcija (25*24) atipične. Zato se
zahteva od studenata i istraživača da prvobitni uzorci budu barem za trećinu veći od 666 (za normiranje
psiholoških testova) ili 151 za istraživanja u sklopu završnih radova (seminarski, diplomski, master i doktorski)
ili klasičnih empirijskih istraživanja (videti prilog broj dva -„Psihološki profil ličnosti homoseksualaca“- u kome
je kontrola uzorkovanja bila dosledno sprovedena. Naime, verujemo da su različiti nalazi, ponekad i
dijametralno suprotni, u psihološkim istraživanjima više posledica problematičnog uzorkovanja, nego što su
uzrokovana različitim teorijskim polazištima ili postupcima merenja istraživača.
Tabela 4.5: Dodatne skale
Opšta psihopatologija Sreća

96
Alpha-2 je pouzdanost prve verzije testa od 62 para prideva, a Alpha-1 je pouzdanost pete verzije od 84 para prideva
45
 2000

1200

1000

800

600
1000

400

200 Std. Dev = 6,97

Mean = 29,4

0 N = 6134,00 Std. Dev = 7,79

15,0 20,0 25,0 30,0 35,0 40,0 45,0 50,0 55,0 60,0 Mean = 47,0
17,5 22,5 27,5 32,5 37,5 42,5 47,5 52,5 57,5 N = 6134,00
0
15,0 20,0 25,0 30,0 35,0 40,0 45,0 50,0 55,0 60,0
PATOLO

SRECA
AS=29,41 AS=47,00
SD=6,97 SD=7,79
Alpha=,881 Alpha=,829

Kada odbaciti protokol testa kao neupotrebljiv na osnovu parametara kontrolnih skala? Najpre se pogleda skor
na skali PI_STL. Svaki protokol sa PI_STL niži od 75 se odbacuje bezuslovno zato što je ispitanik odgovarao
nedosledno i/ili nepažljivo. Zatim se gleda skor grube pažnje. Ukoliko je manji od četiri (3, 2, 1 ili 0) protokol je
neupotrebljiv zbog grubog nemara ispitanika prilikom odgovaranja na stavke testa pod uslovom da PI_STL nije
veći od 118. Ako PI_STL jeste veći ignoriše se ovaj kriterijum zbog verovatnog “inaćenja 97” ispitanika (srpski
rečeno). Naime, praktično je nemoguće da neko odgovara nasumično (bez čitanja stavki ili sa nepažljivim
čitanjem), a da njegov indeks PI_STL bude viši od 118. Drugim rečima, ispitanik je pažljivo čitao i odgovarao
na sve stavke, ali je na pet stavki kontrolne skale pažnje namerno “grešio”. Najzad, gleda se broj “neodlučnih”
odgovora (zaokruženo /precrtano broj 3 “ne mogu da se odlučim”). Taj broj ne sme da bude veći od 50, ali opet
pod uslovom da indeks PI_STL nije veći od 118. Ukoliko je PI_STL veći od 118 onda ispitanikova neodlučnost
nije posledica izbegavanja iskrenog odgovaranja već njemu imanentna (genuina) crta neodlučnosti kao osobine
li;nosti.
Tabela 4.6: Relacije kontrolnih i dodatnih skala spram strukturalnih
domena (na ukupnom uzorku, N=6133)
PAZNJA PI_STL TRI_FML PATOLO SRECA
1,000 ,065 ,030 ,014 ,093
PAZNJA
, ,000 ,022 ,258 ,000
,065 1,000 -,422 -,602 ,754
PI_STL
,000 , ,000 ,000 ,000
,030 -,422 1,000 ,104 -,258
TRI_FML
,022 ,000 , ,000 ,000
,014 -,602 ,104 1,000 -,435
PATOLO
,258 ,000 ,000 , ,000
,093 ,754 -,258 -,435 1,000
SRECA
,000 ,000 ,000 ,000 ,
,049 ,695 -,049 -,423 ,099
INK
,000 ,000 ,000 ,000 ,000
,004 ,214 ,036 -,089 -,041
ZAS
,744 ,000 ,006 ,000 ,001
,044 ,360 -,084 -,242 ,161
ORJ
,001 ,000 ,000 ,000 ,000
-,057 -,663 ,080 ,428 -,149
LIS
,000 ,000 ,000 ,000 ,000
-,040 -,587 ,016 ,353 -,055
ODB
,002 ,000 ,207 ,000 ,000
-,050 -,636 ,024 ,383 -,063
AGR
,000 ,000 ,058 ,000 ,000
,001 ,220 ,029 -,105 -,064
IST
,963 ,000 ,024 ,000 ,000
REP ,056 ,709 -,065 -,468 ,120

97
Poneki ispitanik može da se „inati“ tako što odbija da mehanički sledi instrukciju da na određenim stavkama
zaokružuje/precrtava tačno određeni broj. Oni su na suprotnom kraju dimenzije ‘naivnosti’, za razliku od već navođenih
primera rigidno naivnih koji na testu ličnosti, u selekcijskoj situaciji, odgovaraju “u korist svoje štete”
46
 ,000 ,000 ,000 ,000 ,000
,056 ,761 -,064 -,383 ,540
BIA
,000 ,000 ,000 ,000 ,000
-,003 -,566 ,061 ,685 ,212
NEUROT
,829 ,000 ,000 ,000 ,000
,122 ,445 -,280 -,099 ,502
EKSTRO
,000 ,000 ,000 ,000 ,000
,120 ,363 -,250 -,010 ,437
OTVORE
,000 ,000 ,000 ,456 ,000
,043 ,483 -,228 -,229 ,168
DOBROT
,001 ,000 ,000 ,000 ,000
,032 ,590 -,262 -,283 ,162
MORALN
,014 ,000 ,000 ,000 ,000
,081 -,019 -,094 ,192 ,366
AVANTU
,000 ,139 ,000 ,000 ,000
-,003 -,424 ,056 ,554 ,158
STRAHO
,786 ,000 ,000 ,000 ,000
,067 ,582 -,300 -,250 ,324
LJUBAV
,000 ,000 ,000 ,000 ,000
,026 ,075 -,128 ,200 ,278
UPORNO
,042 ,000 ,000 ,000 ,000
,066 -,239 -,050 ,410 ,303
SKONTR
,000 ,000 ,000 ,000 ,000
-,025 -,378 ,054 ,493 ,237
SARADL
,052 ,000 ,000 ,000 ,000
,008 -,150 -,022 ,396 ,223
DUHOVN
,534 ,000 ,085 ,000 ,000
U prvom redu svake dimenzije data je korelacija, a u drugom je statistička značajnost te iste korelacije. Na
osnovu toga zaključujemo da je od ukupnog broja interkorelacija 105 (21x5) značajno na nivou statističke greške
manje od 1% 86(82%), 8(8%) na nivou greške od 5% dok 11(10%) nije statistički značajno. Drugačije rečeno,
interakcije98 verbalnog ponašanja koje mere kontrolne skale i domeni ličnosti su visoko značajne. Prve tri
kontrolne skale mere pojedinačni pristup ispitanika testovnoj situaciji, a druge dve karakteristike istraživačkog
uzorka. Te dve kontrolne skale („patologija“ i „sreća“), osim što mere to što im samo ime kaže, namenjene i za
kontrolu uzorkovanja pri nekim istraživanjima (videti prilog 2: „Psihološki profil ličnosti homoseksualaca“).
Naime, ako u bilo kom uzorku ima više od 5% ispitanika sa skorovima većim od AS+2SD na jednoj, drugoj ili
obe skale onda to treba imati na umu prilikom obrade podataka i zaključivanja.
Naime, to je nužno s obzirom na savremena shvatanja relacija normalnosti, patologije i graničnih poremećaja
ličnosti (videti Krivokapić, 2009). Savremeno Engelovovo shvatanje poremećaja ličnosti označava se kao bio-
psiho-socijalni pristup, odnosno, multidimenzionalna uzročnost. Evo kako to definiše Žilijeta Krivokapić (2009,
s.9-15): „Osnovna postavka bio je opšti sistemski model, u kojem nijedan etiloški faktor nije primaran više od
drugog. Mnogi faktori određuju da li će razviti mentalni poremećaj. Razlike u biološkoj vulnerabilnost
objašnjavaju zašto osobe ne razviju mentalnu ili somatsku bolest kada imaju stres, a pod istim stresogenim
okolnostima neke osobe razviju, za neke druge isti uslovi vode sasvim drugoj vrsti poremećaja“.

98
Kažemo interakcije zato što nije moguće jednoznačno odrediti šta je uzrok, a šta posledica
47
 5. OSTALE METRIJSKE KARAKTERISTIKE TESTA STL
Uvod: Pored glavnih mernih karakteristika (objektivnost, pouzdanost, valjanost i diskriminativnost) svi testovi
u profesionalnoj upotrebi moraju da poseduju još neke karakteristike koje možemo smatrati sporednim 99. Atribut
sporedni označava da test bez njih može da se upotrebljava u nekim domenima namene, ali ne i u svim.
Najčešće, glavne merne karakteristike obezbeđuju upotrebljivost testa u naučnim istraživanjima, ali ne i u
praktičnom radu uopšte. Neki autori u grupu sporednih svrstavaju normiranost (baždarenost), praktičnu valjanost
za barem jedan eksterni kriterijum, uporedivost testa sa drugim (netestovnim i testovnim) mernim tehnikama
(konkurentska valjanost), ekonomičnost i praktičnu korisnost u osnovnim domenima namene (koja ne bi mogla
biti osporena na nekom javnom forumu, sudu na primer). Specijalno zbog razloga konstrukcije i razvijanja
(sidrenje) ovog testa među ostale metrijske karakteristike možemo uvrstiti i relevantnost STL za potrebe
selekcije ljudstva. Ranije, već smo precizirali mesto i ulogu psihologa, njegovih testova u merenju i procenama
potencijala ličnosti S tom činjenicom uglavnom se slažu i drugi autori! Evo citata kojim to dokazujemo »Testovi
ličnosti su veoma dragoceno sredstvo u selekciji ljudstva, ali ne same za sebe. Tek zajedno sa merama
sposobnosti one postižu punu efektivnost. Zapravo, u kombinaciji sa merama sposobnosti testovi ličnosti
predstavljaju najsnažnije poznato selekciono sredstvo« (Knežević i Opačić, 2010). Treća rečenica ovog citata je
gruba greška. Zapravo, najsnažnije poznato selekciono sredstvo nisu psihološki testovi (ni ličnosti ni
sposobnosti) već probna obuka, odnosno probni rad. Evo kako to izgleda na primeru selektivnog (probnog)
letenja za kadete-pilote Vojne akademije Srbije: kandidat za kadeta-pilota seda sa pilotom-instruktorom u školski
avion sa duplim komandama. Instruktor uzleće sa piste, a zatim svojim komandama izvodi manevre u vazduhu
koje kandidat ponavlja na svojim. Selektivno letenje traje onoliko dugo koliko treba instruktoru da, na osnovu
brzine i tačnosti ponovljenih manevara kandidata, proceni njegove pilotske potencijale, a zatim instruktor
operiše postupkom sletanja na pistu. Drugim rečima, u pitanju je kratak kurs obuke pa upravo zato ovaj
situacijski test poseduje pouzdanost i valjanost o kojoj psiholozi mogu samo da sanjaju«.
Baždarenost: Ovaj test zahteva osam separatnih normi s obzirom na pol (muško-žensko) i uzrast (stari
maloletnici 16 i 17 godina, mladi 18-25, zreli 26-40 i prezreli 41 i više godina starosti) zato što je F-test
jednostavne analize varijanse (ANOVA) statistički značajan na nivou 1% greške za sve dimenzije. Ovaj nalaz
govori u prilog slabog biologizma (Kaprara i Ćervone, 2005, s.68) svih dimenzija ličnosti osim moralnosti koja
je sredinski (porodično-kulturološki) determinisana i relativno inertna na biološke promene tokom starenja.
Najveće su promene dimenzija koje su snažnije genetski uzrokovane (avanturizam, ekstroverzija, otvorenost...) i
kod kojih su razlike između najmlađih i najstarijih veće od jedne standardne devijacije.
Ekonomičnost ovog testa je značajna: može se aplicirati za 45-minuta (jedan školski čas), najviše. Svi ostali
koraci psihometrijskog korišćenja ovog testa su značajno racionalizovani, posebno u domenu unosa podataka,
sračunavanja sirovih i baždarenih skorova i finalnog pisanja izveštaja. Naravno, najveća ekonomičnost ovog
testa je u aspektu njegove obrade. Obrada se vrši računarski i sadrži tri oblika informacija o ispitaniku:
numerički, grafički i leksički. Dva su osnovna načina zadavanja testa i unosa podataka. Prvi način je
individualni, on lajn. Ispitanik se konektuje na internet mrežu, a zatim linkuje na „Opis druge osobe” (postupak
korišćen u Kostić,
2011b) ili „Opis samog sebe” (u svim ostalim istraživanjima).
Slika 5.1: Onlajn testiranje testom STL

99
Rauchfleisch, 1980, s.240
48
 Testovi
 Opis druge osobe: link
 Opis samog sebe: link
 Test 3 (na mađarskom jeziku): link
 Test 4 (na hrvatskom jeziku): link

Drugi način je grupno zadavanje papir-olovka protokola, a zatim unos u bazu, dBase IIIplus, pod Command
Promt-om. Računarski unos podataka sa papir-olovka protokola je osmišljen tako da optimalno smanji broj
slučajnih grešaka unosa, ali je značajna “cena” ovog poduhvata: podaci se unose u bazu pod DOS-kontrolom
dBASE III (pogledati narednu sliku na kojoj je „maska“ za STL). Praktično, onaj ko unosi podatke sam sebe
kontroliše, a vizuelna kontrola je, osim stranične izomorfnosti sa ekranskom maskom ostvarena je i na nivou
grupa stavki. Nakon unosa podataka već napravljene rutine omogućavaju jednostavno prebacivanje u SPSS-
bazu, a zatim i naknadne kontrole rada ispitanika i onog ko unosi podatke (operatera, uslovno rečeno). Operater
samog sebe kontroliše za rang svih stavki, a unutar pojedinih grupa postoji i automatska logička kontrola koja
onemogućava unos svakog podatka van ranga. Ispitanici se kontrolišu već spomenutim kontrolnim skalama
među kojima je nainformativniji indeks ispitaničke pouzdanosti (PI_STL) zbog njegove visoke korelacije sa
brojem nepostojećih i neodlučnih odgovora, s jedne, i uticajem ovog indeksa na parcijalnu korelaciju u svim
merenjima gde ispitanička pouzdanost determiniše testovna merenja.

Slika 5.2: Izgled maske za unos odgovora ispitanika sa papir-olovka protokola u računarsku bazu

Najveća ekonomičnost STL se ogleda u kompjuterski generisanim izveštajima na osnovu osam stratumskih
normi i visine T-skora za tri nivoa (iznad, prosečan i ispodprosečan) u tri formata (za psihologa, nepsihologa i za
ispitanika). Oba izveštaja sadrže i interpretacije kontrolnih skala. Na primer, deo izveštaja za ispitanika glasi:
„(+DU) Vi ste ubeđeni da nam naša čula govore samo o deliću okružujućeg sveta, a da je suština stvari našim
čulima nedostupna. Vi nemate poštovanja prema razumu i logici. Imate visok potencijal za veru i religiju, a ako
to sada niste bićete u zrelim godinama svog života”. Isti korelat za psihologa je: “(+DUH) Visoka duhovnost
(self-transcendencija, ST), karakter”.
Konkurentska valjanost: Ovaj oblik valjanosti među praktičarima i nepsihometričarima izaziva
nerazumevanje. Naime, konkurentska valjanost, ako je reč, o istim predmetima merenja mora da bude ne viša od
osrednje (viša od .25, a niža od 70. U protivnom postavlja se pitanje svrsishodnosti razvijanja novog testa, ako
postoji stari koji pouzdano i valjano meri svoj predmet merenja 100. S druge strane, vrlo visoka konkurentska
valjanost ukazuje da je neko pogrešio: najćešće tako što je napravio ono što je prof. Momirović nazivao „taraba-
test”- sve stavke su varijacije jednog te istog jezičko-pojmovnog sklopa, pa samim tim „pogađaju” isti aspekt
svog predmeta merenja. Praktično to znači da (sub)test ima više stavki nego što treba za pouzdano zahvatanje
predmeta merenja. Veliki broj stavki sigurno obezbeđuje visoku pouzdanost, ali čemu?! 101

100
Uz dva izuzetka: Prvi izuzetak je problem problem autorskih prava (copy-right) za komercionalnu upotrebu testa u
psihološkoj nacionalnoj praksi jezičkog entiteta. Drugi izuzetak su takozvani završni radovi studenata i postiplomaca
(seminarski, diplomski, master i dokrorske teze)
101
Na primer, ako želite da izmerite kategoriju muško-ženske fizičke polnosti bez da direktno to pitate ispitanika vi možete
postaviti i 100 pitanja koja odražavaju razlike u ponašanju žena i muškaraca. Međutim, dovoljno je jedno jedino pitanje
naprimer „Mora te li da čučnete kada urinirate“ (DA-NE)
49
 Praktična korisnost: Ovo je ključno pitanje kada se, i ako se, neko odluči da konstruiše novi test. Bitno je da se
projektuje što je moguće više područja primene novog testa ili/i kriterijuma prognoze budućeg ponašanja. Kada
je u pitanju test strukture celine ličnosti ili nekog dela triologije (kognicija, konacija ili emocije) ova
karakteristika izbija u prvi plan. Postoji jasan izuzetak od ove načelne merne karakteristike: konstrukcija testova
koji mere sasvim uska područja ponašanja, osećanja i delovanja. U tom slučaju zahteva se mogućnost primene u
svim situacijama u kojima takav predmet merenja deluje. Na primer, umor se manifestuje u više aspekata:
subjektivno osećanje, promene fizioloških stanja, pad produktivnosti, povećanje broja grešaka... Test umora
mora i treba da zahvati što je moguće više tih i takvih područja da bi posedovao respektabilnu praktičnu
valjanost.
Kako stoje stvari sa STL-om? STL se može upotrebiti u svim područjima psihološke prakse, izuzev za
kliničko područje kada merenje ima karakter diferencijalne dijagnoze. Međutim, jedna sporedna skala STL-a,
skala opšte psihopatologije, ukazuje kada je uputno korišćenje namenskih psihodijagnostičkih instrumenata
(MMPI, SCID, na primer). Na osnovu svega do sada napisanog argumentovano je iznesen naš stav da je
upotreba bilo kog testa ličnosti (uključujući i projektivne 102) u selekcijskim situacijama neuputno bez postpuka
sidrenja. Jednostavno, kao što kaže Berger (2003) da je „... je valjanost po izgledu je "mač sa dve oštrice", zbog
ispitanikovog "glancanja testovne fasade": što je veća valjanost po izgledu (face validity) veća je i mogućnost
"glancanja testovne fasade". Ova tvrdnja ima za posledicu načelan stav da test ličnosti primenjen u selekcijskoj
situaciji, sam po sebi, ne može biti dokaz za bilo koje svojstvo, osobinu ili stanje ispitanika.
Relevantnost za svrhe selekcije: U priručniku za Inventar ličnosti HEDONICA-5 autori (Knežević i Opačić,
2010) posebno naglašavaju ovu sporednu metrijsku karakteristiku svog Inventara. U prilici smo da
eksperimentalno uporedimo konkurentsku upotrebljivost HEDONIC-e i STL za selekcijske situacije ljudstva.
HEDONIC-a je primenjena na uzorku od 118 studenata psihologije. STL je primenjen (Đorđević, 2012) na
uzorku 100 polno-uzrasno različitih ispitanika. Za oba uzorka instrukcija je bila da, slučajno raspoređena,
polovina ispitanika na sve stavke testova odgovara kao da želi da bude primljena, a druga polovina kao da ne želi
da bude primljena na posao. Pogledajmo narednu tabelu!
Tabela 5.1: Konkurentska upotrebljivost dva testa za selekcijske situacije ljudstva
Primljen ili STL (N=100) HEDONIC-a (N=118)
Dimenzije
odbijen N AS SD t Sig. N AS SD t Sig. Dimenzije
Primljen 50 34,70 7,73 60 43,35 15,94 -12,769
NEUROT -2,156 ,034 ,000 NEUROTIČNOST
Odbijen 50 38,16 8,31 58 89,40 22,75 -12,695
Primljen 50 56,92 9,70 60 100,00 13,36 12,785
EKSTRO 1,260 ,211 ,000 EKSTROVERZIJA
Odbijen 50 54,22 11,64 58 56,80 22,37 12,682
Primljen 50 57,28 8,64 60 95,80 9,39 9,749
OTVORE 1,487 ,140 ,000 OTVORENOST
Odbijen 50 54,14 12,17 58 69,57 18,53 9,651
Primljen 50 60,50 6,82 58 81,88 7,77 3,634
DOBROT 2,645 ,010 ,000 DOBROTA
Odbijen 50 54,58 14,28 58 76,05 9,42 3,634
Primljen 50 43,72 7,59 60 103,97 7,90 12,815
MORALN 2,022 ,046 ,000 MORALNOST
Odbijen 50 39,48 12,74 58 64,74 22,31 12,646
Primljen 50 50,82 7,91 60 44,13 14,42 -16,320
AVANTU -,486 ,628 ,000 Dezintegracija
Odbijen 50 51,58 7,74 59 96,41 20,10 -16,275
Primljen 50 36,44 7,69 60 55,23 20,56 -12,888
STRAHO -2,295 ,024 ,000 Impulsivnost
Odbijen 50 39,80 6,93 59 99,22 16,40 -12,912
Primljen 50 46,54 5,75 60 35,97 14,55 -13,973
LJUBAV 2,782 ,006 ,000 Amoralnost
Odbijen 50 41,80 10,59 59 88,98 25,47 -13,913
Primljen 50 48,70 6,72
UPORNO 2,140 ,035
Odbijen 50 44,58 11,84
Primljen 50 34,84 5,53
SKONTR 1,354 ,179
Odbijen 50 33,34 5,54

102
Premda neki autori tvrde suprotno! Citiramo „„Iskustva iz Italije govore o korisnosti ove tehnike u dijagnostici i
praćenju poboljšanja u psihoterapiji. Naročito se pokazao učinkovit u situacijama kada ispitanik ima "korist" od rezultata
psihologijske obrade. Kao što svi znamotestovi ličnosti su u takvim situacijama gotovo nekorisni, jer je mogućnost kontrole
odgovora na njima velika“ (Kostelić-Martić, A. i Jokić–Begić N., 2003, s.3)“
50
 Primljen 50 40,08 4,99
SARADL 1,660 ,100
Odbijen 50 38,20 6,26
Primljen 50 42,48 10,55
DUHOVN -,278 ,782
Odbijen 50 43,06 10,35
Primljen 50 15,00 ,73
PAZNJA -1,335 ,185
Odbijen 50 15,22 ,91
Primljen 50 26,26 3,79
INK 3,815 ,000
Odbijen 50 20,58 9,82
Primljen 50 15,56 4,82
ZAS 1,284 ,202
Odbijen 50 14,06 6,71
Primljen 50 15,84 5,03
ORJ 1,070 ,287
Odbijen 50 14,78 4,88
Primljen 50 5,22 4,06
LIS -3,149 ,002
Odbijen 50 8,36 5,77
Primljen 50 5,90 3,64
ODB -2,720 ,008
Odbijen 50 9,24 7,88
Primljen 50 7,06 4,65
AGR -3,006 ,003
Odbijen 50 12,00 10,65
Primljen 50 14,86 4,48
IST 1,358 ,178
Odbijen 50 13,42 6,01
Primljen 50 21,80 3,06
REP 3,863 ,000
Odbijen 50 17,24 7,76
Primljen 50 43,74 10,44
SCID_STL ,266 ,791
Odbijen 50 43,24 8,25
Svih osam dimenzija HEDONIC-e je potpuno „prozirno“ jer su ispitanici iz oba poduzorka nepogrešivo
postpili po svojim instrukcijama, napisanim na protokolima testova, da (ne)budu primljeni na posao. Od 20
dimenzija, koje strukturišu stavke, testa STL, „prozirne“ su tri iz leksičkog modela (neuroticizam, dobrota i
moralnost), tri iz psihobiološkog (strahovanje, ljubav i upornost) i pet iz Plučikovog cirkumpleksa
(Inkorporacija, Lišenost, Odbacivanje, Agresija i Reprodukcija) dok preostalih devet dimenzija iz sva tri modela
STL-a nije moguće lažirati.
Na svih 254 stavke HEDONIC-e ispitanici su, opet nepogrešivo, na osnovu pojavne valjanosti prepoznali
kako da slede eksperimentalnu instrukciju da bi ralike AS stavki, testirane statističkim t-testom, bile značajne, sa
mogućom greškom p<1%. Najveća je pojavna valjanost sledećih stavki: „Puno odugovlačim pre nego što
započnem neki posao“, „Ko je blesav da se drži zakona koji su doneli izlapeli starci i pokvareni političari“ i
„Kad treba da pokažem da umem sa ljudima, uvek se plašim da ću se obrukati“.
Od 190 stavki leksičkog i biosocijalnog modela ispitanici su postupili u skladu sa instrukcijom na 60 (32%), a
od 84 para prideva cirkumpleks modela 26 (31%). Najtransparentnije (najbrutalnije u smislu lažiranja) su stavke
„Neki moćni ljudi imaju nešto protiv mene” i „S vremena na vreme osetim potrebu da povredim sebe ili druge” iz
leksičkog i biosocijalnog modela kao i par prideva „nagla-nesamopouzdana osoba“. Dakle, na nivou stavki
HEDONIC-a je lažiranju podložna 100%, a STL samo 32%.
Relevantnost za istraživanja(nezavisno od sidrenja) 103: S obzirom da je STL potpuno prilagođen savremenom,
Engelovom, multidimenzionalnom, bio-psiho-socijalnom shvatanju poremećaja ličnosti (Krivokapić, 2009)
njime se može kontrolisati relevantnost uzorkovanja za istraživanja kada individualne razlike među pojedincima
postaju grupne između grupe normativnih i uzoraka heroinskih zavisnika na lečenju (kontrolni uzorak je iz
doktorskog rada, Krivokapić, 2009). Pogledajmo narednu tabelu!
Tabela 5.2: Upoređivanje uzorka narkomana na lečenju sa normativnim uzorkom ujednačenim po polu i
uzrastu
Socio-demografsko-psihološke Sig. (2-
Uzorci N Mean Std. Dev. t
varijable tailed)
normativni 102 1,44 ,50 ,000
POL: m=57x2, ž=45x2 1,000
narkomanski 102 1,44 ,50 ,000
Starost (R=20-54 godine) normativni 102 30,92 6,72 ,000 1,000
103
Drugi primer relevantnosti STL za istraživanja sadržan je u prilogu br. jedan („Opis ličnosti zlostavljača na radu-mobera
testom STL“) i dva („Psihološki profil ličnosti homoseksualaca“)
51
 narkomanski 102 30,92 6,72 ,000
Digman, leksički model normativni 102 33,67 7,33 -3,799
,000
1. NEUROTIZAM (N) narkomanski 102 38,51 10,58 -3,799
normativni 102 58,38 10,21 2,313
2. EKSTROVERZIJA (E) ,022
narkomanski 102 54,97 10,85 2,313
normativni 102 54,74 9,19 -1,206
3. OTVORENOST(O) ,229
narkomanski 102 56,19 7,94 -1,206
normativni 102 57,53 9,06 -1,027
4. DOBROTA (A) ,306
narkomanski 102 58,75 7,95 -1,027
normativni 102 45,04 8,36 4,510
5. MORALNOST (C) ,000
narkomanski 102 39,35 9,60 4,510
Klonidžer, psiho-biološki model normativni 102 49,86 8,23 -5,536
,000
6. AVANTURIZAM (AV) narkomanski 102 56,66 9,26 -5,536
normativni 102 33,37 7,09 -2,465
7. STRAHOVANJE (ST) ,015
narkomanski 102 36,34 9,89 -2,465
normativni 102 45,71 6,72 -2,493
8. LJUBAV (LJ) ,013
narkomanski 102 47,92 5,95 -2,493
normativni 102 49,27 9,48 2,196
9. UPORNOST (UP) ,029
narkomanski 102 46,40 9,21 2,196
normativni 102 34,61 5,02 2,513
10. SAMOKONTROLA (SK) ,013
narkomanski 102 32,22 8,20 2,513
normativni 102 38,46 5,91 -4,578
11. SARADLJIVOST (SA) ,000
narkomanski 102 43,51 9,44 -4,578
normativni 102 36,00 10,31 -2,456
12. DUHOVNOST (DU) ,015
narkomanski 102 39,55 10,33 -2,456
normativni 102 31,41 10,67 -9,203
SCID104_STL ,000
narkomanski 102 45,24 10,78 -9,203
Na osnovu podataka iz prethodne tabele zaključujemo da su narkomani neurotičniji, introvertiraniji, manje
savesni, više strahuju i više prijateljski naklonjeni, manje uporni sa slabijom samokontrolom, više su saradljivi i
skloniji duhovnom svetu. Ukupno posmatrano, ove razlike se čvrsto sidre u kompletnu ajtemsku masu testa STL,
jer je indekst t-testa najvišlji105.
Relevantnost za kontrolu uzorkovanja: Može li STL da diskriminiše kliničke od normativnih uzoraka? Dokaz
da može sadržan je narednoj tabeli, a iz istog istraživanja (Krivokapić, 2009).
Tabela 5.3: Korišćenje STL za kontrolu uzorkovanja dvema dodatnim skalama („Opšta psihopatologija“ i
„Sreća“)
normativni 102 27,43 5,84
Opšta psihopatologija ,564 ,573
narkomanski 102 26,75 10,60
normativni 102 48,38 6,87
SREĆA 18,469 ,000
narkomanski 102 30,72 6,79
Prethodna tabela jasno i nedosmisleno pokazuje da zavisničko ponašanje nije bolesno, ali je duboko
unesrećujuće: narkomani nemaju povišenje skora na skali „Opšta psihopatologija“, ali su duboko nesrećna bića.
Štaviše, što se manje osećaju bolesnim tim su više nesrećni, korelacija između ove dve skale je visoko negativna
(-,724), dočim je ista relacija ove dve skale, ali na normativnom uzorku -,435. Samo na osnovu ovih podataka
moglo bi se reći da je tragedija svih zavisnika što su srećni samo kada su pod uticajem onog od čega su zavisni.
Uzgred budi rečeno, iste su relacije ove dve skale i u uzorku homeksualaca. Ni homoseksualci nisu bolesni, ali
jesu duboko nesrećni, a ova činjenica ishodi time da među gej omladinom ima 6.5 PUTA više samoubistava
nego kod strejt adolescenata (Veljković, 2006, s.127-128). Praktično jedina zavisnost koja usrećuje zavisnika, i u
odsustvu „supstance zavisnosti“, je zaljubljenost (maštanjem „šta bi bilo kad bi bilo“). Nema suštinske razlike

104
SCID-I i Structured Clinical Interview for DSM-IV Axis II Personality Disorders (SCID-II) detaljno su opisani u
navedenom doktorskom radu (Krivokapić, 2009, s.75)
105
Prvobitno sidrenje zavisničkog ponašanja u STL izvršeno je na druga dva uzorka srednjoškolaca (niškom i
beogradskom), a ovde su se te razlike ponovile. Još jedan dokaz za valjanost sidrenih skala
52
između životinjskog nagona i ljudske zaljubljensti: čovek i životinja, kada su pod uticajem ovih viših sila, samo
bi da „produže vrstu“.
Na kraju ovog poglavlja ponovićemo sve konkurentske prednosti STL-a nad svim drugim strukturalnim
testovima ličnosti koje se mogu naći na srpskom jeziku u profesionalnoj upotrebi: a) potpuna originalnost stavki
uz očuvanu utemeljenost na savremenim preovlađujućim koncepcijama o strukturi ličnosti i individualnim
razlikama; b) zajedno sa našim Univerzalnim testom sposobnosti (UTS) pokriva Hilgardovu triologiju umu uma
(emocije, sposobnosti i osobine ličnosti); c) nudi neka nova rešenja za stare probleme praktične primene
psiholoških mernih instrumenata (usidrene skale i objektivna kontrola ponašanja ispitanika-ispitanička
pouzdanost i uzoraka ispitanika-skale opšte psihopatologije i sreće) i d) relevantnost za kontrolu uzorkovanja s
obzirom na savremena shvatanja poremećaja ličnosti.

53
 Normiranost testa za sva tri modela

6. PRIMERI DVA IZVEŠTAJA JEDNOG ISPITANIKA U LEKSIČKO-GRAFIČKOM OPISU

Izveštaj koji sledi nastao je tako što je računarski program, na osnovu visine T-skorova, izdvajao relevantne
rečenice iz četiri kolekcije koje sadrže ukupno 472 opisa.
6.1. Izveštaj za ispitanika
Muškarac, 39 godina
1-Vi ste osoba koja može i ume da se bez velikih problema prilagodi zadatim uslovima. Nema sumnje da to
odgovara Vašoj okolini. Da li ste Vi lično time zadovoljni?
2-Vama se čini da Vam je život lakši kada prihvatate skoro sve zahteve svoje okoline bez suprostavljnja.
Međutim,zapitajte se nisu li neke Vaše tegobe (ako ih imate) cena koju samo Vi plaćate
17-Možete da izdržite velika psihofizička naprezanja u oružanoj borbi (zamor, voda,hrana,primat izvršenja
borbenih zadataka,strah od smrti itd.). Ratnici bi rekli da ste "rođeni borac"
100-Skloni ste da prihvatate ljude koje srećete sa uverenjem da su dobri, pošteni,blagonakloni...Nemojte brinuti
ako je to tako. U protivnom,pre negošto druge optužite "da glume",upitajte se niste li ih Vi pogrešno procenili
107-Uvereni ste da treba skrivati svoja osećanja. Možda je to dobro. Ipak, imajte na umu da se osećanja mogu
pokazati ne samo rečima
151-Zapitajte se da li Vam Vaša radoznalost ponekad smeta u poslu i u odnosima sa ljudima. Ipak,nemojte
preterati gušeći sami sebe
162-Vi ste radoznala osoba. Možda je Vaša radoznalost diktirana potrebom da izbegnete sve nepredvidivosti
života,ali da se ipak zaštitite od sasvim izvesnih opasnosti u koje bi Vas nekontrolisana radoznalost mogla
"uvaliti"
210-Izgubiti ponekad samokontrolu i orjentaciju u društvenom ili fizičkom prostoru ne mora biti tragično. Stalno
se plašiti takve mogucnosti zaista je neprijatno. Preporučujem Vam da razgovarate o tome sa osobom u koju
imate poverenje
303-Skloni ste da se brzo i lako oduševite nekom idejom,ali brzo i posustajete.Nije ni čudo da ste dobar trkač,ali
samo "na kratkim stazama"
354-Da li ste često rastrzani između potrebe da nešto učinite i osećanja da ne možete da valjano procenite
situaciju u kojoj se nalazite
355-Izgleda da ste skloni da u odnosu prema osobama suprotnog pola ponašate obećavajuće budeći kod njih
nade i želje koje im ne nameravate zadovoljiti
358-Ushićeni ste ljudima i društvenim kontaktima. Postoji li opasnost da im pristupate bez mnogo topline?
Možda su jedni zaslužili više,a drugi manje Vaše dobrote. Prvi će biti nepravedno kažnjeni,a drugi nezasluženo
nagrađeni
359-Po svemu sudeći Vi baš uživate u skoro svakom trenutku života. Postoji opasnost da se previše "rasipate"
426-Sve u svemu Vi ste zadovoljni svojom psihološkom situacijom. Imate i problema!? Ko ih nema? Vi
ih,izgleda,rešavate vedro,nasmejano...sa verom i nadom u sebe i svoje mogućnosti. To je najvažnije!
427-Možete Vi pobeći od nekih ljudi ili "izaći" iz neke situacije koja Vas opterećuje. Veoma je teško da
pobegnete od misli i želja u Vašoj glavi. Uostalom da li je baš neophodno da bežite od nečeg što Vas toliko
obuzima?
526-Činite li stvari za koje se,kasnije,ispostavi da su (bile) pogrešne? Da li donosite brzoplete odluke zbog kojih
se kasnije kajete? Ako je odgovor na ova pitanja potvrdan,onda,bi se može reći da ste previše prostodušni ili
nekritični
551-Niste li previše povodljivi,pasivni i nesamostalni? Ako je odgovor na ovo pitanje NE,ili je odgovor DA ali
Vam pasivnost u životu ne smeta,onda budite bez brige sve je u redu
652-Osećate li ponos i prijatnost kroz širenje Vašeg uticaja na ljude (i okolnosti)? Ako DA da li je to što Vi "u
sebi" želite?
701-Vi umete da koristite iskustvo kako bi lakše izašli na kraj sa svetom oko sebe. Sa više iskustva bolje ćete
funkcionisati. Da bi ste imali više iskustva krenite nekim stvarima u susret ili nemojte se barem povlačiti pred
njima
709-Vi se trudite da logički upravljate sopstvenim životom. Nauka je logična. Ljubav nije. Volite li ljubav? Imate
li je dovoljno?
712-Vi ste u stanju da intelektualnim naporom uspešno kontrolišete svoju psihopatologiju. Šta će biti ako
problemi nadrastu Vašu inteligenciju?

54
713-Imate neutaživu potrebu da dosegnete najviše nivoe sopstvenih mogućnosti. To Vas može uvesti u životni
brodolom,ako jedanput uvidite da ste prokockali mnoge prilike da to postignete,a više nemate mogućnosti za
promene u svom životu
752-Verovatno ste optimista,hrabri,uobraženi i samouvereni. Optimizam i hrabrost zadržite,a uobraženost i
samouverenost malo prikrite ako osetite da to ne podnose ljudi do kojih je vama stalo
753-Zgrčeni ste u potrebi da sve predvidite i isplanirate. Nije čudo da zato ostajete u mestu: vreme i energiju
trošite na planove,a za akciju ne ostaje ništa
800-Verovatno znate da Vas većina drugih vidi kao društvenu, srdačnu, prijateljski nastrojenu i predusretljivu
osobu
801-Vrlo ste otvoreni u ponašanju prema drugim ljudima.Vaše je "srce na dlanu".Niste li se ponekad gorko zbog
toga pokajali?
802-Vi umete da se uživite u druge ljude:da mislite i osećate "kao da" ste oni.To je redak dar koji Vas čini
omiljenim kod drugih. Tu Vašu osobinu imaju samo dobri psiholozi
803-Uživate u prisustvu drugih ljudi,volite ljudske kontakte i imate potrebu da se emotivno vezujete. Ako se
sada osećate loše možda je to zbog toga što ste se okružili "pogrešnim" ljudima.Nije li Vaš partner pomalo
distancirana osoba?
804-Sposobni ste da sebe investirate u prijateljske veze i odnose. Baš je dobro Vas imati kao prijatelja,ljubavnog
partnera ili supružnika
805-Veze sa drugim ljudima održavate preko tolerancije,razumevanja,podrške i opšteljudskog prihvatanja.I ja
Vas volim ma ko da ste
807-Osećate li uvek simpatiju za sve ljude koje srećete u svom životnom prostoru? Ili je to možda posledica
neke aktuelne emotivne veze koja tako snažno oplemenjije Vašu dušu i rascvetava Vaše telo
808-Neposredni ste u izražavanju ljudske topline. Ako već nisu, problemi će nastati kada se "okliznete na
ledenom partneru". Nema više od dva rešenja: promenite sebe ili njega. Ako mene pitate bolje je ovo drugo
910-Vaša seksualna interesovanja (dodiri,milovanja,seksualni odnosi i samozadovoljavanje) izražena su kao kod
najvećeg broja vaših vršnjaka. Dakle,prosečno su jaka
951-Vrlo retko ste neiskreni u interpersonalnoj komunikaciji. Da li ste sigurnida baš svi ljudi baš uvek žele da
čiju samo istinu. Niste li ponekad suroviprema ljudima koje volite time što im govorite ono što mislite?
952-Prosečno ste iskreni u verbalnoj komunikaciji: Lažete kada se mora,iskreni ste kada se može
955-Prosečno uspešno skrivate osećanja. Ona duboka ne umete da sakrijete. Moždai ne treba
958-Prosečno tačno procenjujete ljude i njihove osobine
982-Bezbrižni ste ("braćo,lako ćemo"),originalni i skloni sirovim šalama
985-Vi ste spokojna,elastična,prilagodljiva svakoj situaciji,a u suštini ipak jednostavna osoba. Takvih nema
previše na ovom svetu. Sviđate nam se. I ja "navijam" za Vas
987-Verovatno ste skloni da svoje ponašanje brižljivo prilagođavate datoj situaciji
995-Kod Vas postoje izvesne psihološke osnove da bi,u nepovoljnim okolnostima života mogli da "skliznete" u
neko zavisničko ponašanje (od alkohola, droge, seksa...) kao rešenju za neke od Vaših problema
(-A0) Racionalno i vešto postupanje s ljudima, poštovanje sopstvenih interesa, prihvatanje da 'ako ti nećeš - ima
ko hoće', jasno pokazivanje sopstvenih prednosti i nebolećivost najviše odlikuje ljude poput Vas.
(+E0) Optimizam, neumorna aktivnost, druženje i saradnja sa drugima, nesputana čulnost, žudnja da budete
važan deo životnog prostora Vama bliskih ljudi i nepresušna ljudska toplina je ono što odlikuje Vaše odnose sa
ljudima. Pored Vas, takvih kakvi jeste, siroti psiholozi mogu da 'zatarabe radnju'.
(+MO) Samodisciplina, visoko samopostavljeni zahtevi, efikasno izvršavanje samosvesnih obaveza,
promišljanje o radu, redu i poretku čine okosnicu Vašeg odnosa prema samom sebi.
++M) Na osnovu testovnih rezultata (uzorak N=6133) Vi imate pravo da kažete da je 'čast Vaša imovina'
(-N0) Stabilnost, dobra 'balansiranost' i valjana odmerenost su osnovne karakteristike Vašeg emotivnog života.
Ničeg premalo ni premnogo: svega skoro uvek dovoljno. Hrabri ste, a niste nepreduzimljivi; smireni ste, a
aktivni: kako Vam to uspeva?
(+OT) Svet najboljeg mogućeg, bogatstvo muzike i sklada, idejni univerzum, novo i neispitano, emotivno
obojeno i nadlično... mentalno Vas orijentišu, vode i usmeravaju. Psiholozi bi rekli da ste 'otvoren živi sistem'.
(-PA) Samo su dva razloga da Vi čitate ovo: a) Vi ste osoba bez problema i b) Samo se takvom pravite, iako
problema imate! Prvo je svakako dobro, a drugo ne mora da bude loše. Neće biti loše ako počnete, pre ili
kasnije, da se dobro osećate. Naime, oba 'prekidača' (i za sreću i za patnju) su u našoj glavi. Problem je što nije
lako pritisnuti pravi. Srećom to se može naučiti! Raspitajte se... porazgovarajte sa mudrim prijateljem, ili se
obratite svom formacijskom psihologu

55
(+SR) U poređenju sa 9.141-om osobom (Amerikanci, Bosanci, Japanci, Slovenci i Srbi) Vi ste 'srećnica-k'. Ako
želte nešto više da saznate o ljudskoj sreći pročitajte to u 'Psihologiji danas', (www.srabct.org.yu). Ukoliko se Vi,
subjektivno, ne osećate srećnom osobom to je samo zato što imate neku grešku u opažanju stvarnosti. Spram
pravog nesrećnika Vi ste u ogromnoj prednosti-dovoljno je da promenite ugao gledanja stvari i ništa više.
(+UP) Ovo je sjajna vest: od svih mogućih mazginih osobina (bez potcenjivanja te divne životinje, molim) Vi
imate najbolju - uporni ste kao ona! Nijedan cilj, nijedna osoba Vaših (ostalih) kvaliteta, ne bi mogla da dostigne
bez ove Vaše osobine. Bolje je biti uporan, nego prolazno lep i bespovratno pametan. Vaš je životni put trnovit i
uzbrdovit, ali su takvi svi putevi do vrhova. Jer da nisu takvi, svi bi gubitnici, prostaci i barabe bile 'gore', a ne
"dole" (gde im, uostalom, i jeste mesto). Ako mislite, da Vaše penjanje dugo traje to je samo zato što je Vaš vrh
"iznad oblaka".
Napomena: Kontradikcije u ovom opisu su posledica kompjuterske procene Vaše ličnosti i ponašanja.
Jednostavno, od dve odbacite onu kontradiktornu tvrdnju koja Vam se ne dopada. Od nas tolko uz pozdrave i
želju da 'svakog dana napredujete sve više u svakom pogledu'. prof. dr Petar Kostić, doc. dr Dušan
Ranđelović,psiholozi i Aleksandra Vlajić s.r
6.2. Izveštaj za psihologa o istom ispitaniku
Muškarac, 39 godina
(001)-Osoba koja se, manje-više, uspešno prilagođava zadatim okolnostima
(002)-Osoba koja se prilagođava 'linijom manjeg otpora', a to može (ponekad i mora) da plati ličnim
nezadovoljstvom
(004)-Pouzdan ispitanik (+PI)
(017)-Visoka borbena motivacija
(100)-Teži da prihvati ideje i ljude, a ljudima prilazi s poverenjem
(107)-Izraženiji neverbalni nauštrb verbalnog 'jezika' u ponašanju
(151)-Radoznala osoba
(162)-Radoznalost određena potrebom za kontrolibilnošću svog života, a ograničena strahom od promena i
novine
(210)-Strahuje od gubitka samokontrole ili orjentacije u društvenom ili fizičkom prostoru
(303)-Da li je ova osoba bez vizije i/ili upornosti? Da li većina njenih akcija 'na kratku stazu'?
(354)-KONFLIKT: zbog potrebe da stupi u akciju i nemogućnosti da proceni situaciju
(355)-Flertuje u heteroseksualnom ponašanju
(358)-Ushićena je ljudima, voli ih i ima mnogo društvenih kontakata, ali im pristupa bez mnogo topline
(359)-Poseduje sklonost ka društvenom avanturizmu: "voli da živi"
(426)-Osoba koja je, uglavnom, zadovoljna svojom psihološkom situacijom
(427)-Poriče, potiskuje i/ili stvarno nema teškoća, problema i konflikata
(526)-Nedostaje joj kritičnost
(551)-Povodljiva, pasivna i nesamostalna osoba
(652)-Ponos i prijatnost izraženi kroz vitalnu ekspanziju
(701)-Koristi iskustvo kako bi lakše izašla na kraj sa svetom oko sebe
(709)-Trudi se da logički upravlja svojim životom
(712)-Može da intelektualnim naporom uspešno kontroliše svoju psihopatologiju
(713)-Osoba ima neutaživu potrebu da dosegne najviše nivoe sopstvenih mogućnosti
(752)-Optimistična, hrabra i samouverena
(753)-Zgrčena u potrebi da sve predvidi i isplanira pa zato ostaje u mestu (bez vidljive akcije)
(800)-Ponaša se društveno, srdačno, prijateljski i predusretljivo
(801)-Otvorena, ekstrovertirana osoba
(802)-Osoba koja ima puno empatije za druge ljude
(803)-Uživa u prisustvu drugih ljudi: Voli prijateljske kontakte i ima potrebu zavezivanjem
(804)-Sposobna da sebe investira u prijateljske veze
(805)-Prijateljstva održava tolerancijom, razumevanjem, podrškom i prihvatanjem
(807)-Oseća simpatije za ljude u celini
(808)-Neposredna je u izražavanju ljudske topline
(910)-Prosečna seksualna zainteresovanost
(951)-Vrlo visoka iskrenost
(952)-Prosečna iskrenost
(955)-Prosečno uspešno skriva osećanja
(958)-Prosečno tačno procenjuje ljude i njihove osobine
56
(982)-Bezbrižna ("braćo, lako ćemo"), originalna i sklona sirovim (ponekad i neumesnim) šalama
(985)-Spokojna, elastična, prilagodljiva, jednostavna
(987)-Verovatno je sklona da svoje ponašanje prilagođava situaciji
(995)-Kod ove osobe su prosečno izraženi konfiguralni korelati emocionalnih dimenzija zavisničkog ponašanja
(+PA) Visoka pažnja pri čitanju stavki testa
(+PI) Visoka ispitanička pouzdanst (Kostić i Ranđelović, 2008, s.81)
(-DO) Niska dobrota (domen A iz PFM-a)
(+EK) Visoka ekstroverzija (domen E iz PFM-a)
(+MO) Visoka moralnost (domen C iz PFM-a)
(++M) Vrlo visoka moralnost (domen C iz PFM-a). „Čast je imovina ove osobe“
(-NE) Niska neurotičnost (domen N iz PFM-a)
(+OT) Visoka otvorenost za nova iskustva (domen O iz PFM-a)
(-PT) Niska opšta psihopatologija
(+SK) Visoka samokontrola (samousmerenost, SD-Self directedness), karakter)
(+SR) Srećnik
(+UP) Visoka upornost (Istrajnost, PE-Persistence), karakter
prof. Kostić dr Petar, doc. dr. Dušan Ranđelovi i Aleksandra Vlajić, psiholozi

6.3. Grafički profili istog ispitanika (slike 1 i 2)

Slika 1: Grafički profil ispitanika na petofaktorskom i biosocijalnom modelu

N E O A C NC H R P S C S P PI TR
A D E D O T

Slika 2: Grafički profil ispitanika na cirkumpleks modelu

Ink. Orj. Zaš. Liš. Odb. Agr. Ist. Rep.

6.4. Tabelarni spisak svih crta ličnosti i izvedenih skala na osnovu STL (za
psihologa)
Šifra Sadržaj verbalnog izveštaja
(-AV) Nizak avanturizam (traženje novina, NC-Novelty seeking), temperament
(-DO) Niska dobrota (domen A iz PFM-a)
(-DU) Niska duhovnost (self-transcendencija, ST), karakter
(-EK) Niska ekstroverzija (domen E iz PFM-a)

57
(-LJ) Niska ljubav (zavisnost od nagrade, RD-Reweard dependence), temperament
(-MO) Niska moralnost (domen C iz PFM-a)
(-NE) Niska neurotičnost (domen N iz PFM-a)
(-OT) Niska otvorenost za nova iskustva (domen O iz PFM-a)
(-PA) Niska pažnja pri čitanju stavki testa
(-PI) Niska ispitanička pouzdanst (Kostić i Ranđelović, 2008, s.81)
(-PT) Niska opšta psihopatologija
(-SA) Niska saradljivost (kooperativnost, CO-Cooperativeness), karakter)
(-SK) Niska samokontrola (samousmerenost, SD-Self directedness), karakter)
(-SR) Nesrećnik
(-ST) Nizak strah (izbegavanje kazne i povreda, HA-Harm avoidance), temperatent)
(-UP) Niska upornost (Istrajnost, PE-Persistence), karakter
(++M) Vrlo visoka moralnost-čast je moja imovina- C iz PFM-a)
(+AV) Visok avanturizam (traženje novina, NC-Novelty seeking), temperament
(+DO) Visoka dobrota (domen A iz PFM-a)
(+DU) Visoka duhovnost (self-transcendencija, ST), karakter
(+EK) Visoka ekstroverzija (domen E iz PFM-a)
(+LJ) Visoka ljubav (zavisnost od nagrade, RD-Reweard dependence), temperament
(+MO) Visoka moralnost (domen C iz PFM-a)
(++M) Vrlo visoka moralnost (domen C iz PFM-a). Čast je imovina ove osobe
(+NE) Visoka neurotičnost (domen N iz PFM-a)
(+OT) Visoka otvorenost za nova iskustva (domen O iz PFM-a)
(+PA) Visoka pažnja pri čitanju stavki testa
(+PI) Visoka ispitanička pouzdanst (Kostić i Ranđelović, 2008, s.81)
(+PT) Visoka opšta psihopatologija
(+SA) Visoka saradljivost (kooperativnost, CO-Cooperativeness), karakter)
(+SK) Visoka samokontrola (samousmerenost, SD-Self directedness), karakter)
(+SR) Srećnik
(+ST) Visok strah (izbegavanje kazne i povreda, HA-Harm avoidance), temperatent)
(+TR) Visoka neodlučnost: više od 40 neodlučnih odgovora
(+UP) Visoka upornost (Istrajnost, PE-Persistence), karakter
Ispitanik ima VISOK skor 'glancanja testovne fasade' (Berger) i/ili visok skor odgovaračkih
(000)
usmerenja (možda i delovanje Hotorn efekta)
(001) Osoba koja se, manje-više, uspešno prilagođava zadatim okolnostima
Ova osoba iznudi ili postiže prilagođenost „linijom manjeg otpora“, a to može (ponekad mora) da
(002)
plaća neurotičnim smetnjama
(003) Nepouzdan ispitanik (-PI)
(004) Pouzdan ispitanik (+PI)
(011) Ispitajte nije li ova osoba sklona prokriminalnom ponašanju!?
(013) Ozbiljno neurotična osoba
(015) Kod ove osobe postoje psihološki korelati za zavisničko ponašanje
(016) Visoki kapaciteti za prevladavanje stresa i posttraumatski 'rast'
(017) Visoka borbena motivacija
(100) Teži da prihvati ideje i ljude, a ljudima prilazi s poverenjem
(101) Poslušna, često do submisivnosti
Ponekad pogrešno interpretira društvene okolnosti, međuljudske odnose ili ponašanje konkretne
(102)
osobe u svom psihološkom polju
(103) Zavisna i sugestibilna ličnost
(104) Sposobna je da menja sebe kroz nova iskustva
(105) Ima potrebu za oralnom stimulacijom (pušenje, piće itd)
(106) Naivna, pa i lakoverna osoba
(107) Izraženiji neverbalni nauštrb verbalnog 'jezika' u ponašanju
(126) Nepoverljiva ličnost: proverava, prosuđuje, sumnja; ne uzima "zdravo za gotovo"
(127) Neposlušna, samosvesna, tvrdoglava osoba
58
(151) Radoznala osoba
(152) Skromna osoba, a spremna da se potčini autoritetima
(153) Loše procenjuje ljude i situacije pa je sklona rizičnim akcijama
(154) Rezignirana osoba
(155) KONFLIKT: "zatrpava" se novim doživljajima, a da stare još nije asimiliralau sopstveno iskustvo
(156) Aktuelno zaljubljena u nekoga i/ili duže vreme oseća ljubav prema nekome
(157) Voli ljude, ali je nepoverljiva, pa ume da posumnja u motive njihovog ponašanja
(158) Pasivna osoba: uzori i modeli joj nisu odgovarajući s obzirom na njene potrebe i/ili mogućnosti
Želi heteroseksualne odnose, "dajući" više nego što "uzima"; ipak, možda samo igra igru "šutni
(159)
me" (po Bernu)
(160) Gladna je ljubavi, ali se često razočarava
(161) Nezrela, impulsivna pa i nerazumna osoba
Radoznalost određena potrebom za kontrolibilnošću svog života, a ograničena strahom od promena
(162)
i novine
Posle 30 godine života ova bi osoba mogla da ima kardiovaskularne smetnje, pa i da doživi infarkt
(164)
(Ajzenk: "Psihologija" br.3-4 iz 1989)
Posle 30 godine života ova bi osoba mogla da ima kancerogene promene ćelija pa i da oboli od
(166)
raka (Ajzenk: "Psihologija" br.3-4 iz 1989)
Problematično iskustvo: moguć je rizičan stil života ili/i opšta neprilagođenost normama ponašanja
(167)
društvene sredine. Moguće da je ova osoba u detinjstvu bila zlostavljanja ili, samo, zanemarivana
(200) Stalno strepi, oprezna je, bojažljiva i nesigurna
(201) Strahuje da ne dođe u situaciju nevolje i ugroženosti
(202) Brine se šta drugi govore i misle o njoj
(203) Može da bude socijalno i/ili emotivno neprilagođena
(204) Povući će se iz interpersonalnih odnosa ako počnu da ugrožavaju njenu psihološku situaciju
(205) Poseduje strepnju koja "plavi" somatske i psihičke funkcije
(206) Izbegava neprijatne draži i situacije
(207) Moguće je da bude neefikasna u profesiji
(210) Strahuje od gubitka samokontrole ili orjentacije u društvenom ili fizičkom prostoru
(226) Neoprezna osoba: sklona rizicima, društvenim konfliktima i neprijatnim situacijama
(227) Osoba smanjene odgovornosti
(228) Čini opasne stvari koje nisu u njenom interesu
(229) Gubi odnos prema realnosti
(230) Neintegrisana ličnost
(231) Često je neprihvatljiva u društvenoj komunikaciji
(251) Osoba u stanju aktuelnog očajanja
(252) Male šanse da psihoterapija kod ove osobe bude uspešna ako bi je i zatražila
(253) Anksiozna osoba (fobično ili anksiozno reagovanje)
KONFLIKT: Snažan strah od akcije ili reakcija okoline (na sopstveno ponašanje) uz istovremenu
(254)
potrebu da odlučno deluje
Poseduje osećanje krivice, ima snažnu savest, odgovorna je i oprezna osoba.Ima izraženu potrebu
(255)
za društvenim priznanjem
(256) Voli društvo, ali je nesigurna u sebe pa želi da se dokazuje u različitim aktivnostima
(257) Da li je neodgovorna i nemarna prema drugima?
(258) Nema li ova osoba psihopatska svojstva?
(300) Funkcioniše preko impulsivnosti
(301) Voli probati sve što je novo (žudi za promenama), a uživa u novim iskustvima
(302) Detinje radoznala ličnost
(303) Da li je ova osoba bez vizije i/ili upornosti? Da li većina njenih akcija 'na kratku stazu'?
(304) Kod ove osobe je smanjen princip realnosti
(305) Ponaša se nezrelo u interpersonalnim odnosima
(306) Ponašanje joj je zapetljano u želji za akcijom (koja, redovno, izostaje)
(326) Bojažljiva je i nesigurna u susretu sa novim iskustvima
(327) Ne želi da doživi i/ili proba nove stvari, sredine i iskustva
59
(328) Kontrolisana je: izbegava iskušenja, oprezna je i nesigurna
(329) Preteća tenzija izvlači je iz društvenih susreta ako joj ugrožavaju psihološku ravnotežu
(351) Anksiozna osoba; često oseća užas, jezu ili paniku
(352) Razočarana je u ljude, svoj život i samu sebe
(353) Stidljiva je i lako ju je posramiti
(354) KONFLIKT: zbog potrebe da stupi u akciju i nemogućnosti da proceni situaciju
(355) Flertuje u heteroseksualnom ponašanju
Ima nerealne percepcije i ne ponaša se na osnovu promišljenih odluka:sklona spontanim reakcijama
(356)
na osnovu pogrešne procene situacije
(357) Mozda je sklona da prezire ili mrzi ljude oko sebe
(358) Ushićena je ljudima, voli ih i ima mnogo društvenih kontakata, ali im pristupa bez mnogo topline
(359) Poseduje sklonost ka društvenom avanturizmu: "voli da živi"
Avanturista je kroz stvari i aktivnosti: voli opasnost, rizik i brzinu. Nedostaju joj identifikacije sa
(360)
ljudima
(400) Potištena, tužna, socijalno deprimirana osoba
(401) Nezadovoljna je sobom i životnim perspektivama – pesimista
(402) Stalno oseća da je za nešto prikraćena, ato odražava emotivnu tenziju u ponašanju
Ova osoba je nesigurna u nekim aspektima svog funkcionisanja (intervjuom ili testom ispitati
(403)
kojima)
(405) Da li je ovo delikventna osoba?
(406) Svesno ili nesvesno oseća da joj je život uskratio nešto što ju je činilo srećnom i zadovoljnom
(407) Nije li ova osoba depresivno-suicidna?
Nastoji da profesionalnom ili nekom drugom zaokupljujućom aktivnošću odagna gorko osećanje
(408)
nesigurnosti
Osoba kod koje su mogući gestovi u neverbalnom (grickanje noktiju, uvrtanje kose, ljuljanje i sl.)
(409)
ili omaške u verbalnom ponašanju
(426) Osoba koja je, uglavnom, zadovoljna svojom psihološkom situacijom
(427) Poriče, potiskuje i/ili stvarno nema teškoća, problema i konflikata
(451) Trenutno se oseća beznadežno
(452) Osoba sklona kajanju i izvinjavanju
(453) Uspeh psihoterapije kod ove osobe je vrlo verovatan (naravno, ako zatraži psihološku pomoć)
(454) Nesposobna da se opusti i prepusti igri, 'ludovanju' i smehu
(455) Samosažaljeva se, a agresiju pomera na "žrtvene jarce"
(456) KONFLIKT:pokušava da se kako-tako društveno dokaže, ali je ipak nesigurna osoba
(457) Više i ne pokušava da prevaziđe svoje nesigurnosti u nekim društvenim ulogama koje preuzima
(458) Homoseksualno i/ili autoseksualno orjentisana osoba
(459) Može da ispoljava zavist i zlobu
(500) Tvrdoglava, maliciozna, sarkastična osoba
(501) Veoma je kritična, sklona da odbacuje ljude i ideje
(502) Drugi je vide kao neprijateljsku i zlonamernu osobu
(503) Pasivno-agresivna, odbacujuća ličnost
(504) Sklona da odbaci ili izbaci (iz sebe) nešto što je već postalo deo njenog proživljenog iskustva
Zbog nedostajuceg samopouzdanja i nepoverenja u druge ljude izbegava nova emotivna i društvena
(505)
iskustva
(506) Tendenciozno ili pristrasno prosuđuje o ljudima i događajima
(507) Konzervativna i autoritarna osoba
(508) Oseća gađenje, mučninu, a ponekad, ima potrebu i da povraća
(509) Koristi projekciju i racionalizaciju kao mehanizme odbrane
(510) Sklona je rukovodećim poslovima, ali I moguća je volja za sve više vlasti imoći
(526) Nedostaje joj kritičnost
(527) Poseduje talenat za sticanje raznolikih intelektualnih i čulnih iskustava (umetnost, nauka, seks itd.)
(551) Povodljiva, pasivna i nesamostalna osoba
(552) Cinična osoba
(553) Sklona je da oseća prezir, nipodaštavanje, gnušanje, mržnju i neprijateljstvo
60
(554) Tvrdoglava je, a nesamostalna osoba
(555) Preterano sklona dokazivanju zato što je nesposobna da prihvati tuđe i/ili kritičko mišljenje
(600) Sklona svađi i necelishodnom dokazivanju
(601) Bez ustručavanja i obzira kaže sve što joj je na umu
(602) Puna je otpora, gneva i otvoreno ga izražava
(603) Ruši sve pred sobom i 'gazi preko mrtvih'
(604) Buntovna, osvetoljubiva i neshvaćena ličnost sa kojom je teško saradljivati
(605) Poseduje iskustvo da se destrukcijom može potčiniti svet
Opasnost i prepreke otklanja destrukcijom koja donosi opuštanje, a ako u tome i uživa onda joj je
(606)
to retka prijatnost u njenom životu
(651) Ispoljava verbalno agresivno ponašanje
(652) Ponos i prijatnost izraženi kroz vitalnu ekspanziju
(653) Visoko moralna ličnost
(654) Muškarac pomalo feminiziranog ponašanja
(655) Dominantna dama
Ima životnu potrebu da shvati i upozna svoju okolinu:očekuje daće većim znanjem bolje
(700)
funkcionisati:to je moguće ali sa većim "otvaranjem"
(701) Koristi iskustvo kako bi lakše izašla na kraj sa svetom oko sebe
(702) Organizovana i celishodna osoba; stvari stavlja na njihovo pravo mesto
(703) Adekvatna i dobro uravnotežena ličnost
(704) Ima solidnu samokontrolu
(705) Drugi je opažaju kao kompulsivnu, pedantnu i opsesivnu ličnost
(706) Eksperimentiše, planira sopstvene odluke, akcije i ponašanje uopšte
(708) Vrlo je aktivna u pribavljanju informacija u svom psihološkom polju
(709) Trudi se da logički upravlja svojim životom
Blokira veliki deo korisne energije trudeći se da sve u detalje isplanira: misli da će tako prevazići
(710)
nesigurnost
(711) Izvršava akcije na duge staze, dugo ulaže napor
(712) Može da intelektualnim naporom uspešno kontroliše svoju psihopatologiju
Ova osoba ima neutaživu potrebu da dosegne najviše nivoe sopstvenih mogućnosti: uslovno, to je
(713)
može uvesti u životni brodolom, jer...
(726) Živi od danas do sutra; retko planira budućnost
(727) Funkcioniše dezorganizovano kako u mišljenju tako i u aktivnostima
(728) Nema uvida u sebe i svoju situaciju
(751) Agresivna, tvrdoglava, osvetoljubiva i ekspanzivna osoba
(752) Optimistična, hrabra i samouverena
(753) Zgrčena u potrebi da sve predvidi i isplanira pa zato ostaje u mestu (bez vidljive akcije)
(799) Ispitajte detaljnije podobnost ove osobe da nosi oružje! Možda je sklona octing-out-u
(800) Ponaša se društveno, srdačno, prijateljski i predusretljivo
(801) Otvorena, ekstrovertirana osoba
(802) Osoba koja ima puno empatije za druge ljude
(803) Uživa u prisustvu drugih ljudi: Voli prijateljske kontakte i ima potrebu zavezivanjem
(804) Sposobna da sebe investira u prijateljske veze
(805) Prijateljstva održava tolerancijom, razumevanjem, podrškom i prihvatanjem
(807) Oseća simpatije za ljude u celini
(808) Neposredna je u izražavanju ljudske topline
(826) Ponaša se nedruštveno i bez srdačnosti
(827) Introvertirana je ili ima teskoće u suštinskoj komunikaciji sa ljudima
(828) Izdvojena iz društvenih odnosa pa i iz sveta realnosti
(851) Visok jedan od indikatora neurotičnosti: proističe iz relacija REP,LIS,INK i AGR
(903) Izražene osobine vođe
(909) Slabo izražena seksualna interesovanja
(910) Prosečna seksualna zainteresovanost
(911) Izražena seksualna interesovanja u svim oblastima: žudnja, sklonost promenipartnera i
61
 samozadovoljavanje
Ova osoba često menja seksualne partnere: seks joj je ispred osećanja. Možda je i spremna da primi
(913)
novac za seksualne usluge
(951) Vrlo visoka iskrenost
(952) Prosečna iskrenost
(953) Sklonost raznoliko motivisanoj neiskrenosti
(954) Ne ume da sakrije osećanja
(955) Prosečno uspešno skriva osećanja
(956) Vrlo uspešno krije osećanja
(957) Slabo procenjuje ljude i njihove osobine
(958) Prosečno tačno procenjuje ljude i njihove osobine
(959) Tačno procenjuje ljude i njihove osobine
(960) Proverite nema li ova osoba nizak integritet i neće li postati grešnik(ca) ako joj se pruži prilika
(961) Procenjujemo da ova osoba ima prosečan integritet ličnosti
Po proceni, na stavskim indikatorima testa STL, ova osoba bi trebalo da ima nadprosečno visok
(962)
lični integritet
(980) Poseduje emocionalnu osnovu za inteligentno i racionalno ponašanje
Osoba nezavisnog duha, nametljiva, sklona takmičenju, kontrolisano agresivna, ekspanzivna i
(981)
otporna
(982) Bezbrižna ("braćo, lako ćemo"), originalna i sklona sirovim (ponekad i neumesnim) šalama
(983) Nestalna, nepouzdana, pragmatična, prenebregava društvene norme
(984) Stidljiva, promišlja i koleba se; brižna je, a odbrambeno neiskrena
(985) Spokojna, elastična, prilagodljiva, jednostavna
Iracionalno zabrinuta, oseća nemir, obeshrabrena je i napeta pa redovno postiže manje od svojih
(986)
mogućnosti
(987) Verovatno je sklona da svoje ponašanje prilagođava situaciji
(990) Osoba povišenih suicidalnih potencijala
Osoba složene/netipične psihološke strukture. Moguće je da loše funkcioniše ili krhtko balansira na
(991)
rubu dekonpezacije.Preporučuje se upotreba kliničkebaterije testova
(992) Verovatno su neke osobine pogrešno pripisane ovoj osobi. Preporučuje se upotreba baterije testova
U nepovoljnim životnim okolnostima ova osoba mogla bi da 'sklizne' u neki oblik zavisničkog
(994)
ponašanja: pogledaj ZAS, INK, DES, ORJ i ODB
Kod ove osobe su prosečno izraženi konfiguralni korelati emocionalnih dimenzija zavisničkog
(995)
ponašanja
Malo je verovatno da bi ova osoba mogla da ispolji neki oblik zavisničkog ponašanja: pogledaj
(996)
dimenzije ZAS, INK, DES, ORJ i ODB
(997) Poseduje sklonost da razvija psihosomatske smetnje

62
 7. NORME STRUKTURALNOG TESTA LIČNOSTI (STL)
7.1. Polno-uzrasne razlike normativnog uzorka
Po našem sudu jednu Čerčilovu rečenicu svaki psihometričar bi morao da ima na umu kada radi norme za bilo
koji test. Ta rečenica, parafrazirana, glasi “Ko u mladosti nije levičar nema srca, a ko u starosti nije desničar
nema razuma”. Istinitost ove rečenice svako može testirati inspekcijom uzrasta glasačkog tela pojedinih
političkih partija, a istu rečenicu iskustvo testira kod svih starijih osoba. Upravo relativno promene strukture
ličnosti, u funkciji uzrasta, su pozadina na koju se projektuju sve interakcijske relacije gena i sredine. Iz
psihologije individualnih razlika (Kirbi i Redford, 1978) znamo da su pol i uzrast među najsnažnijim
generatorima individualnih razlika.
Najpre polne razlike. Evo rezultata jednog istraživanja koji pokazuju postojanje polnih razlike u sva tri
primenjena modela (Todić, Kostić i Spasić, 2012, s.30). Na nivou osobina-crta ličnosti, postoje razlike kod svih
pet bazičnih dimenzija leksičkog modela. Žene postižu više skorove na Neuroticizmu (t=-12,5; p<0,01),
Ekstroverziji (t=-2,4; p<0,05), Otvorenosti (t=-13,7; p<0,01), Dobroti (t=-8,1; p<0,01) i Savesnosti (t=-2,8;
p<0,01). Na sedmofaktorskom biosocijalnom modelu statistički značajne razlike postoje na свих sedam
dimenzija: muškarci su veći avanturisti (t=9,1; p<0,01), ali poseduju snažniju samokontrolu (t=6,9, p<0,01).
Žene imaju više skorove na dimenzijama Straha (t=-15,4; p<0,01), Ljubavi (t=-11,2; p<0,01), Saradljivosti (t=-
9,6; p<0,01), Upornosti (t=-2,6, p<0,05) i Duhovnosti (t=-9,2; p<0,01). Na osmofaktorskom Plučikovom
modelu bazičnih emocija, žene postižu statistički značajno više skorove jedino na dimenziji reprodukcije (t=-
3,2; p<0,01). Na svim ostalim dimenzijama muškarci postižu statistički značajno više skorove.
O uzrasnim razlikama najbolje svedoči postojanje posebnih udžbenika za studente psihologije, na primer
videti Warner, i Willis, 2001. Svako od četiri uzrasna doba života ima svoje prioritete : u detinjstvu
najvažnija je igra, usvajanje vrednosti dominantne kulture i priprema za odrastanje; u mladosti je nezavisnost (od
roditelja), prisnost (ljubav i brak) i profesionalno obučavanje; zrelosti zahteva „produženje vrste“ (generativnost)
i društvenu odgovornost, a u starosti je postizanje smisla života (regeneracija) naspram očajavanja.
Zato tvrdimo da bi svaki ozbiljan test strukture ličnosti morao da ima osam separatnih
normativnih uzoraka s obzirom na pol i uzrast. Naredna tabela nam daje frekvencijsko-
procentualnu strukturu našeg normativnog uzorka.
Tabela 7.1: Uzrasno-polna struktura normativnog uzorka
PODUZORCI kôd Frequency Percent
dečaci (14-17 godina) 1 236 3,8
devojčice (14-17) 2 378 6,2
momci (18-30) 3 1940 31,6
devojke (18-30) 4 2529 41,2
muškarci (31-50) 5 293 4,8
žene (31-50) 6 463 7,5
stariji muškarci (>50) 7 139 2,3
starije žene (>50) 8 155 2,5
SVI 6133 100,0
Inspekcijom gornje tabele vidimo da je najviše momaka i devojaka (kôd tri i četiri) zato što je to najčešći
uzorački segment populacije koji se podvrgava psihološkom testiranju u profesionalnoj praksi zarad raznovrsnih
povoda (školovanje, zaposlenje, procena radnih sposobnosti i podobnosti za neke profesije i/ili radna mesta...).
7.2. Kriterijumi za formiranje normativnog uzorka iz raspoloživog opšteg
Normativni uzorak sačinjava 6133 ispitanika izdvojenih iz opšteg uzorka (N=7256, testiranih u istraživačkoj i
selekcijskoj situaciji): 2608 (42.5%) osoba muškog i 3525 (57.5%) ženskog pola. Uzrast ispitanika je od 14 do
77 godine, prosek je 24.94 godina, a standardna devijacija uzrasta je 9.97 godina. Kriterijum izdvajanja
normativnog iz opšte-istraživačkog uzorka izvršena je tako što su sukcesivno odbacivani ispitanici čiji su
skorovi na dve kontrolne skale bili niži za jednu SD (skale pažnje i ispitaničke pouzdanosti), odnosno viši za
jednu SD (na skali neodlučnih odgovora), ali su najpre iskljućeni svi ispitanici sa negativnim predznakom
korelacije stavka – ukupan skor pri drugom koraku procedure određivanja ispitaničke pouzdanosti (PI, videti
poglavlje 1.4).
Naš normativni uzorak nije reprezentativan u strogo metodološkom smislu reprezentativnosti. Međutim, kada
se radi o standardizaciji psiholoških testova nije nužno da normativni uzorak bude veći od N=666 (Momirović,
usmeno saopštenje pri radu na tehničkom izveštaju u Kostić i Momirović, 2003). Podrazumeva se da
standardizacioni uzorak mora da bude izvučen iz stratuma populacije kojem je test namenjen 106.
106
U našem slučaju to je strogo poštovano samo za devojke i mladiće (uzrast od 18 do 30 godina)
63
 7.3. Značajnost stratumskih razlika
Postavlja se logično pitanje nužnosti ovako velikog i separatnog uzorka. Odgovor na ovo
pitanje nam nudi naredna tabela. Pogledajmo je!
Tabela 7.2: Značajnost stratumskih razlika
Dimenzije STL F Sig.
1. Neurotizam (N) 53,017 ,000
2. Ekstroverzija (E) 55,794 ,000
3. Otvorenost (O) 51,794 ,000
4. Dobrota (A) 12,767 ,000
5. Moralnost (C) 2,397 ,019
6. Avanturizam (AV) 67,582 ,000
7. Strahovanje (ST) 57,292 ,000
8. Ljubav (LJ) 23,721 ,000
9. Upornost (UP) 7,571 ,000
10. Samokontrola (SK) 15,782 ,000
11. Saradljivost (SA) 27,820 ,000
12. Duhovnost (DU) 21,500 ,000
13. Inkorporacija (INK) 5,865 ,000
14. Zaštita (ZAS) 4,593 ,000
15. Orijentacija (ORJ) 12,660 ,000
16. Lišenost (LIS) 9,526 ,000
17. Odbacivanje (ODB) 2,183 ,033
18. Agresija (AGR) 3,922 ,000
19. Istraživanje (IST) 4,621 ,000
20. Reprodukcija (REP) 14,994 ,000
21. Pažnja 54,961 ,000
22. Ispitanička pouzdanost 12,590 ,000
23. Neodlučni odgovori “Trice” 7,979 ,000
24. Opšta psihopatologija 39,741 ,000
25. Osećanje dobrobiti (Sreće) 20,702 ,000

ANOVA
F Sig.
SAMOKONT 21,561 ,000
SARADLJI 26,150 ,000
DUHOVNO 22,548 ,000
PATOLOGI 39,567 ,000
SRECA 23,181 ,000
INK 8,632 ,000
ZAS 4,502 ,000
ORJ 19,210 ,000
LIS 16,648 ,000
ODB 5,076 ,000
AGR 7,266 ,000
IST 4,349 ,000
REP 19,990 ,000

64
Descriptives
N Mean Std. Dev.

Dečaci 235 36,79 8,85

Devojčice 378 39,23 9,27
Momci 1941 31,08 9,23
Devojke 2529 34,47 9,52
NEUROTIC Muškarci 295 30,62 9,27 52,896 ,000
Žene 465 33,09 8,28
Matorci 184 33,50 9,93
Matorke 205 35,24 8,70
Total 6232 33,50 9,54
Dečaci 235 59,29 9,40
Devojčice 378 60,50 9,59
Momci 1941 58,98 9,83
Devojke 2529 60,12 9,45
EKSTROVE Muškarci 295 56,24 9,67 53,460 ,000
Žene 465 54,66 9,60
Matorci 184 51,82 12,37
Matorke 205 51,41 10,86
Total 6232 58,64 10,03
OTVOREN Dečaci 235 54,93 9,01
O
Devojčice 378 58,17 8,28
Momci 1941 54,32 8,81
Devojke 2529 57,92 8,27
50,836 ,000
Muškarci 295 53,93 8,59
Žene 465 55,62 8,84
Matorci 178 50,50 11,99
Matorke 202 51,74 10,82
Total 6223 55,92 8,99
DOBROTA Dečaci 235 56,89 8,31
Devojčice 378 58,73 8,51
Momci 1941 56,97 8,40
Devojke 2529 58,86 8,29
Muškarci 295 58,14 8,16 15,128 ,000
Žene 465 59,90 8,04
Matorci 185 58,74 9,61
Matorke 205 61,02 9,65
Total 6233 58,30 8,47
MORALNO Dečaci 235 43,09 8,10
S
Devojčice 378 43,94 7,80
Momci 1941 44,13 8,30
Devojke 2529 44,68 7,75
2,862 ,006
Muškarci 295 43,73 7,88
Žene 465 44,87 7,58
Matorci 185 44,82 8,30
Matorke 205 45,34 7,85
Total 6233 44,40 7,96
N Mean Std. Dev.

AVANTURI Dečaci 235 53,03 8,06 78,927 ,000

Devojčice 378 51,72 8,98
Momci 1941 53,76 9,41
Devojke 2529 51,88 8,81
Muškarci 295 50,63 9,17
Žene 465 46,23 8,73
Matorci 185 45,98 10,99

65
 Matorke 203 42,65 9,03
Total 6231 51,54 9,46
Dečaci 235 35,06 6,92
Devojčice 378 37,82 7,50
Momci 1941 31,69 7,42
Devojke 2529 35,01 7,91
STRAHOVI Muškarci 295 31,40 6,91 58,153 ,000
Žene 465 35,47 7,30
Matorci 184 33,54 7,87
Matorke 204 36,77 6,73
Total 6231 34,02 7,81
LJUBAV Dečaci 235 46,33 7,21
Devojčice 378 49,34 6,88
Momci 1941 47,32 6,98
Devojke 2529 49,59 6,98
Muškarci 295 47,12 7,16 23,702 ,000
Žene 465 48,95 6,65
Matorci 182 46,77 8,67
Matorke 203 48,23 7,93
Total 6228 48,45 7,14
UPORNOST Dečaci 235 48,51 7,68
Devojčice 378 48,85 7,14
Momci 1941 49,73 8,35
Devojke 2529 49,60 7,87
Muškarci 295 48,19 8,17 9,452 ,000
Žene 465 47,95 7,88
Matorci 185 47,62 8,54
Matorke 205 46,37 7,41
Total 6233 49,20 8,03
SAMOKON Dečaci 235 36,59 6,55 ,43 35,75
T
Devojčice 378 35,59 7,02 ,36 34,88
Momci 1941 39,28 7,65 ,17 38,94
Devojke 2529 37,65 7,11 ,14 37,38
Muškarci 295 39,50 6,87 ,40 38,71
Žene 465 39,30 6,46 ,30 38,71
Matorci 185 39,83 8,57 ,63 38,59
Matorke 205 39,32 6,69 ,47 38,40
Total 6233 38,32 7,32 9,27E-02 38,14
SARADLJI Dečaci 235 38,46 8,05 ,53 37,42
Devojčice 378 40,63 8,62 ,44 39,76
Momci 1941 41,19 8,76 ,20 40,80
Devojke 2529 43,55 8,53 ,17 43,22
Muškarci 295 42,77 8,14 ,47 41,83
Žene 465 44,49 7,77 ,36 43,79
Matorci 182 41,63 8,53 ,63 40,38
Matorke 203 43,22 9,04 ,63 41,97
Total 6228 42,41 8,66 ,11 42,20
DUHOVNO Dečaci 235 41,02 8,99 ,59 39,86
Devojčice 378 40,92 8,25 ,42 40,08
Momci 1941 36,83 9,34 ,21 36,42
Devojke 2529 39,18 9,61 ,19 38,81
Muškarci 295 37,76 10,17 ,59 36,59
Žene 465 40,67 9,59 ,44 39,80
Matorci 184 38,54 9,47 ,70 37,17
Matorke 205 41,58 11,12 ,78 40,05
Total 6232 38,73 9,62 ,12 38,49
N Mean Std. Dev.

INK Dečaci 235 22,47 5,74 ,37 21,73

66
 Devojčice 378 23,22 5,55 ,29 22,66
Momci 1941 24,31 5,88 ,13 24,05
Devojke 2529 24,47 5,76 ,11 24,24
Muškarci 295 23,95 5,93 ,35 23,27
Žene 465 24,21 5,89 ,27 23,67
Matorci 185 22,59 5,92 ,44 21,73
Matorke 205 22,88 7,03 ,49 21,92
Total 6233 24,11 5,88 7,45E-02 23,97
ZAS Dečaci 235 16,16 4,60 ,30 15,57
Devojčice 378 16,16 5,21 ,27 15,64
Momci 1941 15,62 5,42 ,12 15,38
Devojke 2529 15,18 5,53 ,11 14,96
Muškarci 295 14,88 5,13 ,30 14,29
Žene 465 15,86 5,63 ,26 15,35
Matorci 185 14,98 4,70 ,35 14,30
Matorke 205 16,34 5,63 ,39 15,56
Total 6233 15,48 5,42 6,87E-02 15,35
ORJ Dečaci 235 14,47 3,83 ,25 13,98
Devojčice 378 15,05 4,40 ,23 14,61
Momci 1941 15,94 4,59 ,10 15,74
Devojke 2529 16,00 4,96 9,87E-02 15,81
Muškarci 295 16,19 4,56 ,27 15,67
Žene 465 14,79 5,04 ,23 14,33
Matorci 185 14,23 3,88 ,29 13,67
Matorke 205 13,16 4,93 ,34 12,48
Total 6233 15,64 4,78 6,06E-02 15,52
LIS Dečaci 235 7,67 4,33 ,28 7,12
Devojčice 378 7,16 4,44 ,23 6,71
Momci 1941 6,23 4,26 9,66E-02 6,04
Devojke 2529 6,06 4,29 8,54E-02 5,89
Muškarci 295 6,37 4,22 ,25 5,89
Žene 465 6,70 4,59 ,21 6,29
Matorci 185 8,04 4,49 ,33 7,39
Matorke 205 8,24 4,52 ,32 7,62
Total 6233 6,43 4,36 5,53E-02 6,33
ODB Dečaci 235 7,93 4,87 ,32 7,31
Devojčice 378 7,57 5,08 ,26 7,05
Momci 1941 7,06 4,94 ,11 6,84
Devojke 2529 7,20 4,84 9,63E-02 7,01
Muškarci 295 7,32 4,60 ,27 6,79
Žene 465 6,88 4,67 ,22 6,45
Matorci 185 8,77 5,08 ,37 8,03
Matorke 205 8,10 6,03 ,42 7,27
Total 6233 7,26 4,93 6,24E-02 7,14
AGR Dečaci 235 10,66 6,62 ,43 9,80
Devojčice 378 10,01 6,56 ,34 9,34
Momci 1941 9,13 6,64 ,15 8,83
Devojke 2529 9,21 6,48 ,13 8,96
Muškarci 295 9,94 6,22 ,36 9,23
Žene 465 9,18 6,47 ,30 8,59
Matorci 185 11,74 6,64 ,49 10,78
Matorke 205 10,72 8,05 ,56 9,61
Total 6233 9,45 6,61 8,37E-02 9,28
IST Dečaci 235 14,98 4,18 ,27 14,44
Devojčice 378 14,95 4,69 ,24 14,47
Momci 1941 14,61 4,79 ,11 14,39
Devojke 2529 14,25 4,93 9,81E-02 14,06
Muškarci 295 14,16 4,48 ,26 13,64

67
 Žene 465 15,10 4,98 ,23 14,64
Matorci 185 14,17 4,39 ,32 13,53
Matorke 205 15,45 5,03 ,35 14,76
Total 6233 14,53 4,83 6,11E-02 14,41
REP Dečaci 235 17,51 4,78 ,31 16,89
Devojčice 378 18,58 4,57 ,24 18,12
Momci 1941 19,71 4,72 ,11 19,50
Devojke 2529 20,21 4,74 9,42E-02 20,02
Muškarci 295 19,91 5,05 ,29 19,33
Žene 465 19,97 4,71 ,22 19,54
Matorci 185 18,30 5,15 ,38 17,56
Matorke 205 18,06 5,80 ,40 17,26
Total 6233 19,69 4,84 6,13E-02 19,57
PATOLOGI Dečaci 235 29,92 9,39 ,61 28,71
Devojčice 378 30,29 9,52 ,49 29,33
Momci 1941 23,96 9,18 ,21 23,55
Devojke 2529 24,30 8,91 ,18 23,95
Muškarci 295 22,51 8,65 ,50 21,52
Žene 465 23,63 8,16 ,38 22,89
Matorci 185 26,05 9,85 ,72 24,62
Matorke 205 26,50 9,25 ,65 25,22
Total 6233 24,76 9,22 ,12 24,53
SRECA Dečaci 235 33,53 5,85 ,38 32,78
Devojčice 378 33,87 6,05 ,31 33,26
Momci 1941 35,46 5,68 ,13 35,20
Devojke 2529 35,10 5,74 ,11 34,87
Muškarci 295 35,13 5,32 ,31 34,52
Žene 465 33,59 5,38 ,25 33,10
Matorci 185 32,80 5,87 ,43 31,95
Matorke 203 31,63 5,40 ,38 30,88
Total 6231 34,78 5,76 7,30E-02 34,64

Sumarno posmatrano od 25 domena (20 osnovnih i pet kontrolnih) u samo dve dimenzije (moralnost i
odbacivanje) ne postoji statistički značajna razlika na 99%-totnom nivou statističke greške 107. S druge strane
Šefeov test pokazuje da je, od mogućih 1400 razlika (8 poduzoraka * 7 ukrštanja * 25 dimenzije) značajno u
30.12% slučajeva, a to znači da u trećini slučajeva različite norme nisu SAMO potrebne već i nužne jer trećina
od osam poduzoraka po nekoj dimenziji ličnosti ne pripadaju istoj populaciji. Kako to izgleda praktično? Na
primer, jedan dečak (kôd 1) i jedna starija dama (kôd 8) imaju isti sirovi skor, 49, na domenu avanturizma. Da li
je njihovo manifestno avanturističko ponašanje slično? Ni slučajno! Dečak u svom poduzorku (14-17 godina)
zauzima tek 35-ti percentilni rang (PR), a gospođa sa istim skorom, 49, zauzima 80 PR u svom poduzorku (>50
godina). Drugačije rečeno, dečko je baš mirno dete, a dama je baš “nevaljala”.
Na kraju ovog poglavlja trebalo bi da damo tablice univerzalne T-skale za pretvaranje sirovih skorova u skalu
čija je AS=50, a SD=10. Takvih tablica trebalo bi da bude 184 (8* 23). Bilo bi to nerazumno, ali zato sledi osmo
i poslednje poglavlje ovog priručnika!

107
Značajne su i ove dve razlike, ali na 95% nivou statističke greške
68
8. INSTALACIJA I KORIŠĆENJE KOMPJUTERSKOG PROGRAMA STRUTURALNOG TESTA
LIČNOSTI

69
 9. POGOVOR
Radeći sve vreme 2012-tog leta gospodnjeg na ovom priručniku odlučismo se da ga obznanino na internetu
(našem sajtu www.psihometric.com). Zašto? Tri su razloga: Najpre, živimo u uverenju, možda bajkolikom, da je
STL za naše uslove izvestan profesionalni pomak, barem kada je reč o merenju u psihologiji. Zatim, da
pokažemo drčnim kolegama, od nas optimističnijim ali bez pokrića, da treba malo da „olade“ pre nego što
naprave revolucionarni test osmostrukih prednosti (videti Knežević i Opačić, 2010, s.3). S ovim u vezi je i naša
nada da će budući recezenti biti odmereniji i konkretniji u svojim „ozbiljnim“ primedbama našim
višedecenijskim pregnućima. Možda i nije sve u milionskim sumama novaca koje je prvopotpisani autor javno
nudio108 kao nagrade osporavateljima (iliti recezentima) svojih psihometrijskih pregnuća. Najzad, nemamo
razloga da se plašimo zloupotrebe našeg testa jer njegove prednosti nisu u vidljivim skoring-formulama 109
koje je, relativno, lako otkriti, već u postupcima sidrenja mnogobrojnih skala različitih predmeta mernja koji nije
moguće dosegnuti bez posebnih istraživanja, ali to naravno podrazumeva poštovanje naših autorskim prava u
smislu Zakona o autorskim pravima (članovi 2.1 i 9.1, Službeni list, 2004). Čak i bez ovog zakonskog
ograničenja mi, za sada u prvoj polovini decenije XXI veka, ne vidimo nekog psihometričara na srpskoj
profesionalnoj sceni koji bi to umeo da uradi.
Drugačije rečeno, mi se zalažemo za nove standarde recenziranja psiholoških mernih instrumenata: recezent
treba da odgovori na samo na dva pitanja: da li je test novi (originalan) i da li su njegove metrijske karakteristike
dovoljno relevantne za psihološke zaključke koji neće povrediti standarde struke niti etičke norme spram
ispitanika. Ovim standardima recenziranja saglasno je i naše uverenje da niko ne može biti dostojan
recezentskog zanata u psihometriji ako nije i sam odgovarao izazovima konstrukcije psiholoških mernih
instrumenata. Dva su načina da recezent proveri opstojanost autorskih nalaza u priručnicima testova. Prvi je da
ispita merna svojstva testa na normativnom uzorku samog autora (njegovim bazama podataka), a drugi je da sam
sprovede novo istraživanje na novim ispitaničkim uzorcima.
Najzad, naši nesporazumi sa strukovnim društvom (DPS-om, bolje rečeno CPP-om) su još jedan razlog za
internet-objavljivanje ovog Priručnika (videti Prilog 4: Pismo psihološkoj javnosti i vojnim zvaničnicima).

108
„Psihološke novine“ broj 337 i 349-350
109
Drugi naš sačinitelj Hilgardove „triologije uma“ UTS „zaštićen“ je svojom bankom ajtema od preko 1000 zadataka
70
 BIBLIOGRAFIJA
Apro-Bakai M., Aćimović M., Kostić P., Peruničić I., Nemet Č., Sabo-Batanc E., Micik L., Fekete G., Buza
S., Beniš M., Matić M., Ladocki J., Lenđel I., Tosenberger T., Straćinski V., Matić S.i Sandin T., (2008):
Struktura ličnosti Srba i Mađara (provera “etic“ modela leksičke paradigme), Knjiga rezimea, s.228, Sabora
psihologa Srbije, Kopaonik 4-7 jun, CIP 159.9(048.4),ISBN 978-86-83797-64-6, COBISS.SR.ID 148693516
Babić D. (2012): Država ne haje za psihologe, “Pravda”, 26-27 maj, Beograd
Baškovac-Milinković, A. Bele-Potočnik Ž, Hruševar, B. i Rojšek, J. (1979): Profil indeks emocija –
Priručnik, Zavod SR Slovenije za produktivnost dela, Ljubljana
Belčić F. (1983): Neka iskustva o upotrebi psihologijskih testova u industriji, u: Upotreba psihologijskih
dijagnostičkih instrumentara, Zavod SR Slovenije za produktivnost rada, Ljubljana
Berger J i Pavlović, D. (1973): Dijadni Roršah u eksploraciji bračnih problema, Kliničke sveske, Beograd
Berger J. (1989): Psihodijagnostika, Nolit, Beograd.
Berger, J. (1995), Psihološki potporni sistem. model bazičnih oslonaca ličnosti, Prometej, Beograd
Berger J. i Kostić P. (2002): Bazični oslonci ličnosti i psihološki potporni sistem (Koncept, provera, upitnik i
merenje), Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
Berger J. (2003): Sinopsis pitanja psihološke procene ličnosti i integracije, (Potraga za psihološkom istinom),
Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije, Beograd
Biro M., (1992): Sindrom ratnog stresa, Psihologija, br.3-4, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
Biro M. (1995): Dijagnostička procena ličnosti MMPI–202, Futura publikacije i Filozofski fakultet, Novi Sad
Bortz J. (1984): Lehrbuch der empiriscen Forschung für Sozialwissenschaftler, Springer Verlag,
Berlin-Heidelberg-New York-Tokyo
Bosnar K, Knezović Z, Prot F., Rijavec M. i Zarevski P. (1984): Analiza relacija kognitivnog i konativnog
funkcioniranja u selekcionoj situaciji, Revija za psihologiju 1-2, 15-24, Zagreb
Bukvić A. (1969): Principi merenja testom, Republički zavod za zapošljavanje, Beograd
Bujas, Z, Szabo, S. i Kolesarić, V. (1981): Problemni Test A, Odsjek za psihologiju, Zagreb
Colleen K., Blanchard K. and Canfield J. (2010): Test 1: Leadership Skills&Style Test and test 2. Leader
Personality Test, http://www.queendom.com/queendom_tests/transfer, preuzeto 19.02. 2010
Centar za psihodijagnostičke instrumente (2013): Psihometrijiski i psihologijski rječnik, cpi.ffzg.hr/rjecnik,
Filozofski fakultet, Zagreb, preuzeto 19.1.2013
Digman M. J. (1990): Personality Structure: Emergence of the Five-factor Model, Annual Review
Psychology, s.417-440, Preveli Kilibarda Z., Marček J. i Kostić P.
Džamonja T. (1999): Psihodijagnostika i savremeni modeli ličnosti, Zadužbina Andrejević, Beograd
Đorđević M., B., (2007): Povratak alfa gejši, 22/02/07/NIN/45, Beograd
Đorđević J., (2012): Mogućnost lažiranja rezultata na Strukturalnom testu ličnosti (STL) pri
zapošljavanju, diplomski rad, Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
Đurić-Jočić D., Džamonja-Ignjatović, T. i Knežević G., (2004): NEO-PI R, primena i interpretacija, Centar
za primenjenu psihologiju, Beograd.
Eysenck J. (1980): Upotreba i zloupotreba psihologije, Naprijed, Zagreb
Eysenck H., (1972): Psychology is about people, Penguin Books, London.
Ekmečić M., (2010): Mi smo za Ameriku narod koji u sebi nosi opasan virus, Pečat, br.147, od 31.12, Beograd
Fajgelj S. (2003): Psihometrija–metod i teorija psihološkog merenja, Centar za primenjenu psihologiju,
Beograd
Fajgelj S. (2004): Metode istraživanja ponašanja, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
Fajgelj S. (2004): Psihometrija–metod i teorija psihološkog merenja, Centar za primenjenu psihologiju,
Beograd
Femić R. (2012): Psihometrijske karakteristike testa opštih intelektualnih sposobnosti, diplomski rad,
Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
Franceško M., Mihić V. i Bala G. (2011): Struktura motiva postignuća merena skalom MOP2002,
www.ist-world.org/ResultPublicationDetails.aspx? (10.08.2012)
Gardner H., Kornhaber M.L. i Waren W.(2000): Inteligencija – Različita gledišta, Naklada Slap, Zagreb
Ivić I, Milinković M, Rosandić R i Smiljanić V. (1976): Razvoj i merenje inteligencije, Institut za psihologiju,
Beograd
Ivić I., Milinković M., Pešikan A. i Bukvić A. (1985): Test za ispitivanje prvaka (TIP-1): Centar za
primenjenu psihologiju, Beograd
Jeknić P. (2011): Stres nas nasušni-iskustveni model stresa, jeknic.rs/ug-raskrsce/edukativni-centar–miomir
-jeknic
71
Jeknić P. (2012): Socio-psihološki korelati zadovoljstva životom, diplomski rad, Filozofski fakultet, Kosovska
Mitrovica
Jovanović R. (2011): Stogodišnjica rođenja Tenesi Vijilamsa 1911-1983 - Dramatičar čija su dela izmenila naše
pozorište, „Pečat“, broj 197, Beograd
Hilgard, OV (1980). Trilogija uma: kognicija, emocije i konacija, Časopis bihevioralnih nauka, 16, 107-117
Kaprara Đ. V. i Ćervone D. (2003): Ličnost – determinante, dinamika i potencijali, Dereta, Beograd
Katel R. (1978): Naučna analiza ličnosti, redakcija B., V. Popović (prevod Petković, S.), BIGZ, Beograd
Kirbi, R. i Redford, Dž. (1978): Individualne razlike, Nolit, Beograd
Kendal F., (2005): Zašto se volimo, svađamo i pravimo decu, Moć knjige, Beograd.
Knežević G, Džamonja-Ignjatović T. i Đurić-Jočić D., (2004): Petofaktorski model ličnosti, Centar za
primenjenu psihologiju, Beograd
Knežević G. (2011): Ličnost, inteligencija i selekcija, video prezentacija predavanja održanog vojnim
psiholozima na VMA, od 3-7 oktobra
Knežević G. i Opačić G. (2010): Priručnik za inventar ličnosti HEDONICA-5, Ministarstvo odbrane
Republike Srbije, i Centar za primenjenu psihologiju, strogo pov., samo za internu upotrebu, Beograd
Kodeks etike psihologa Srbije (200): usvojen je na Skupštini Društva psihologa Srbije, održanoj 20.aprila
2000.godine
Kolarević D. (2010a): Uticaj socijalne poželjnosti na rezultate testiranja u profesionalnoj selekciji, XVI
Naučni skup “Empirijska istraživanja u psihologiji”, Institut za psihologiju, Knjiga rezimea, s.121, Beograd
Kolarević D. (2010b): Odnos socijalne poželjnosti i intelektualnih sposobnosti u situaciji profesionalne
selekcije, XVI Naučni skup “Empirijska istraživanja u psihologiji”, Institut za psihologiju, Knjiga rezimea,
s.121, Beograd
Kolarević D. (2010c): Odnos socijalne poželjnosti i rezultata na testovima ličnosti u selekcionoj i
neselekcionoj situaciji, XVI Naučni skup “Empirijska istraživanja u psihologiji”, Institut za psihologiju,
Knjiga rezimea, s.122, Beograd
Konkov, F., (1990): Avganistanski veterani, NIN, broj 2048, Beograd
Komisija za izradu standarda (Džamonja-Ignjatović T., Helajzen V., Vukotić D. i Hrnčić J, 2008): Standardi
psihološke prakse – nacrt –, Društvo psihologa Srbije, Beograd
Kostelić-Martić A. i Jokić-Begić N. (2003 ): Wartegg test crteža, Naklada „Slap” i Udžbenici sveučilišta u
Zagrebu
Kostić P., (1981): Uticaj zaštitne maske na kompleksnu mentalnu aktivnost, “Zbornik radova Vojne akademije”,
broj 7, s.91- 98, VA KoV, Beograd
Kostić P, (1981): Psihološko ispitivanje pogodnosti nošenja ZM M-2, Tehnički izveštaj, strogo poverljivo,
Tehnički opitni centar, Beograd.
Kostić P. i Jelić J., (1991): Modeli selekcije ljudstva za specijalna dejstva, Bilten GŠ OS SFRJ, br. 87, s.39-62,
Uprava bezbednosti GŠ OS SFRJ i VP 2102 pov. br. 11 od 18. feb., Beograd
Kostić P. (1992): Test sposobnosti za učenje kao situacioni test u školskoj selekciji kandidata, Psihologija br.1-2,
str. 128-144, Beograd
Kostić P, (1992): Normalne promene ponašanja kod ratnika, Sabor psihologa, Zlatibor, Knjiga rezimea, s.44
Kostić P,(1995): Eksperimentalno ispitivanje otpornosti na stres i monotoniju, I naučni skup: Empirijska
istraživanja u psihologiji, Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, 15-16
Februar, Knjiga rezimea, s.26, Beograd
Kostić P, Anđelković Z, (1996): Primena računara u dijagnostici složaja psihosocijalnih faktora koji generišu
organska obolenja i socijalno-patološko ponašanje, Zbornik radova, strana 186-192, "Medicinska
informatika" (MI-96), Aranđelovac (istraživanje je realizovano u laboratoriji stranih jezika, test TKD i fon
rata)
Kostić P. (1997): Sidrenje eksperimentalno merene otpornosti na stres u test ličnosti FML “Bilten GŠ OS SFRJ”,
broj 114, s.23, Uprava bezbednosti GŠ OS SFRJ, Beograd
Kostić P. i Anđelković Z (1998): Nov način utvrđivanja simptomatske valjanosti testova, “Psihologija”, Br.4,
Beograd, s.385-396
Kostić P (1999a): Provera valjanosti formula izvedenih iz MMPI-202 simulacijom na testu PIE/JRS, V Naučni
skup “Empirijska istraživanja u psihologiji”, Institut za psihologiju, Knjiga rezimea, s.18, Beograd
Kostić P (1999b): Strukturalni test osobina ličnosti (STOL), Sabor psihologa, Knjiga rezimea, Beograd, s.53
Kostić P (2000): Psihologija borbenih jedinica, NIC "Vojska", Beograd
Kostić P. i Pejić M. (2002): Unos podataka, obrada i metodološki konsalting u vezi metodologije i
interpretacije podataka istraživanja o raširenosti korišćenja psihoaktivnih supstanci među srednjoškolskom
72
 omladinom na području grada Beograda, izveštaj o istraživanju po Ugovoru sa Zavodom za bolesti
zavisnosti, Beograd od 27.11.2001. godine
Kostić P., Nikolić-Sijerković, I., Kržić, M. i Tomić, C., (2003): Baterija psiholoških testova za selekciju i
klasifikaciju kandidata žandarmerije, s.1-55, Monografija, MUP Srbije, Beograd
Kostić P. (2003): Psihometrija - Konstrukcija, rekonstrukcija i korišćenje psiholoških testova, Prvo izdanje,
Filozofski fakultet Niš i NOVA184, Slobodan Mašić, Beograd
Kostić, P.; Momirović, K.; Hošek, A. (2004a): O metrijskim karakteristikama jednog testa samoubilačke
modulacije nagona smrti. Tehnički izveštaj, Institut za kriminološka i sociološka istarživanja, Beograd
Kostić P. (2005): Kratak test globalnog intelektualnog funkcionisanja (TOP), XI naučni skup: Empirijska
istraživanja u psihologiji, Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Knjiga
rezimea, s.91, Beograd
Kostić P. i Jonuz F. (2006a): Test strukture ličnosti, Petofaktorski model (PFM-291)-srpska verzija, 54.
Naučno-stručni skup psihologa Srbije, Knjiga rezimea, s.35, Zlatibor
Kostić P. i Pejić M. (2006b):Metodologija istraživanja raširenosti korišćenja psihoaktivnih supstanci među
osnovnoškolskom i srednjoškolskom omladinom na području grada Niša, izveštaj o istraživanju po Ugovoru
sa Zavodom za bolesti zavisnosti, Beograd od 27.11.2001. godine
Kostić P. (2007): Psihometrija - Konstrukcija, rekonstrukcija i korišćenje psiholoških testova, Drugo izdanje,
Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica
Kostić P. Flere S., Lavrič M. i Jonuz F. (2007): Psihometrijska struktura ljudske sreće, „Psihologija danas“, br.
26, s.34-39, Niš
Kostić P. (2008): Individualne razlike otpornosti na stres, Seminar u Kosovskoj Mitrovici, Zbornik radova i
„Psihološke novine“, broj 319, novembar, s.1 i 6, Beograd
Kostić P. Ranđelović D. i Peruničić I. (2008): “Etic-pristup” konstrukcije psiholoških mernih instrumenata –
problemi i moguće rešenje, IV Konferencija dani primenjene psihologije, Knjiga rezimea, s.40, Niš
Kostić P. Ranđelović D. (2008): Pouzdanost ispitanika u psihološkim merenjima, XIV naučni skup: Empirijska
istraživanja u psihologiji, Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Knjiga
rezimea, s.81, Beograd
Kostić P, Vlajić A. i Ranđelović D. (2011): Priručnik za test profesionalnih opredeljenja (TPO-3), Centar za
primenjenu psihologiju, Beograd
Kostić P. (2011): Profil mobera na strukturalnom testu ličnosti (STL), VII Konferencija sa međunarodnim
učešćem, Knjiga rezimea, s.62, Niš
Kostić P. i Spasić S. (2011): Sidrenje motivacije za vojni poziv u STL, Vojna akademija, Beograd
Kostić P., Ranđelović D. i Vukmirović, I. (2011): Universal skills test (UTS) - Metric characteristics
and Practical Application. Procidings from Iternational Conference. Conferece topic: Performance and
Innovation in Education, October 28-29, ''Dimitrie Centemir University’’, Tîrgu Mureş, Romania
Risoprint Publishing House, Cluj-Napoca. s. 231-239
Kostić P. (2011): Relevantnost testova ličnosti u selekciji, Velika nagradna igra, Psihološke novine,
br.349-350
Kostić P., Ranđelović D. i Vlajić A. (2012): Strukturalni test ličnosti (STL), Naučno stručni skup sa
međunarodnim učešćem „Psihološka istraživanja učenja i ponašanja“, Knjiga rezimea, s.39, 8-9 jun, Banja
Luka
Kovačević, P. (1995): O nekim problemima valjanosti psiholoških testova, u: Momirović (1995): Merenje u
psihologiji, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
Krech und Crutchfield, Livson, Wilson jr., Paraducci (1985): Grundlagen der psyhologie 4, BELTZ,
Weinheim und Basel
Krković A. (1974a): Klasifikacija ispitanika, Sumarij predavanja seminara za psihometriju, Opatija, od 15-17.
ožujka.
Krković A. (1974b): Informacijski standardi za psihološke mjerne instrumente i priručnike, Društvo psihologa
Srbije, Beograd
Krivokapić Ž. (2007): Alkohol i seksualno ponašanje, Zadužbina Andrejević, Beograd
Krivokapić Ž. (2009): Poremećaji ličnosti i politoksikomanija-implikacije za psihoterapiju i primarnu
prevenciju, doktorska disertacija Filozofski fakultet, Beograd
Kurbalija D. (2006): Struktura testa Profil Indeks Emocija, Psihologija, br.3, Društvo psihologa Srbije,
Beograd
Lamovec T.(1989): Emocije i odbrambeni mehanizmi, Zavod za produktivnost dela,Ljubljana, prev. Trlaja Lj.
Larsen R.J. i Buss D.(2007): Psihologija ličnosti – područja znanja o ljudskoj prirodi, Naglada Slap, Zagreb
73
Lazarević D. (2003): Psihopatološke karakteristike počinilaca krivičnog dela ubistva i seksualnih delikata,
Doktorska disertacija, Medicinski fakultet, Niš
Lukić D., (2010): Smrt špijuna na Temzi, „Pečat“, broj 130, Beograd
Martin, Del., Lyon, Phyllis. 1991. Lesbian/Woman, Volcano Press. ISBN 0-912078-91-Xmailto:gmail.com.
Uputstvo za standardizovan nediskriminativan govor i ponašanje, Beograd
Miladinović J. (2011): Standardizacija univerzalog testa sposobnosti na osnovnoškolskom uzrastu,
diplomski rad, Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica
Milenović, M. (2011): Psihogalvanska reakcija u kontekstu stresa, agresivnosti i primarnih emocija,
Doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Niš
Milojković, S., Marković, Z., Mitić, P. (2011). Dimenzije ličnosti i psihički umor. Knjiga rezimea 59.
Naučno-stručnog skupa psihologa Srbije, str. 72-73
Milovanović R, Kostić P, (1991): Motivacija i bezbednost letenja, "Glasnik RV i PVO", broj 4-5, s.52-59,
Beograd
Momirović K., Kostić P. i Hošek A. (2007): Tanatos – Nagon smrti, Centar za primenjenu psihologiju
Društva psihologa Srbije, Beograd, s.1-140, ISBN 978-86-83797-52-3
Novović Z., Biro M., Baucal A., i Tovilović S., (2007): Test zrelosti za školu, Centar za primenjenu
psihologiju Društva psihologa Srbije, Beograd
Oatley K. i Jenkins J. (2007): Razumijevanje emocija, Naglada Slap, Zagreb
Okanović P i Okanović D. (2009): Mogućnost lažiranja rezultata na testu PIE-JRS u situaciji profesionalne
selekcije, Primenjena psihologija, Vol. 2 (3), 253-271, Flozofski fakultet Novi Sad
Opačić G. (2011): Primena testova u poslovnom okruženju-dometi i ograničenja, video prezentacija predavanja
održanog vojnim psiholozima na VMA, od 3-7 oktobra
Opačić G. (2011): Skripta iz psihometrije, školska 2005/2006. godina, skinuto sa interneta 27. maja
Opačić G. (2011): Ličnost u socijalnom ogledalu, skinuto sa interneta decembra 2011, Opačić G. (2011):
www...CNOST-U-SOCIJALNOM-OGLEDALU-Goran-Opacic
Ovari K., (2008): Analiza gradiva udžbenika za nastavu biologije u srednjim školama Republike Srbije, u Ka
nehomofobičnoj srednjoj školi, Gayten-LGBT, Beograd.
Pajević D., (2006): Psihologija rada i rekreacije, autor nam dao knjigu u elektronskom izdanju
Park Č., (2010. Ženke miševa postaju lezbejke, 10. 07. 04:08, www.vesti-online.com
Pavlović Z., (2009): Vrednosti samoizražavanja u Srbiji: U potrazi za demokratskom političkom kulturom,
Institut društvenih nauka, Beograd.
Petrović B. (2009): Muške suze, ALO, Beograd.
Popadić D., (2006): Pravo na lezbejsku egzistenciju u Srbiji, Labris, Beograd.
Pražić I., Simu M. i Maljković D. (2008): Ka nehomofobičnoj srednjoj školi, Gayten-LGBT, Beograd.
Pečjak, V., (1989): Putevi do ideja (Primena tehnika stvaralačkog mišljenja), Izdanje autora, Ljubljana
Pek M.S., (2007): Ljudi laži, Alnari, Beograd
Pepić A. (2012): Psihometrijske karakteristike testa sposobnosti za učenje, diplomski rad, Filozofski fakultet,
Kosovska Mitrovica
Peruničić I. (2006): Šta mere „Lie“ Skale?, diplomsi rad, Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet,
Beograd
Petz B.,Furlan I.,Kljajić S.,Kolesarić V., Szabo S. i Šverko B. (1992): Psihologijski rječnik, Prosvjeta, Zagreb
Pfeifer; S. 2003: Menadžment, skripta, Sveucilliste J.J. Strossmayera, Osijek
Plutchik, R. (1980): Unsere Gemischten Gefuele-Emotionen, Psychologie Heute, Juli, Weinheim, strana
56-63. Prevod: Sonja Milojević i Petar Kostić, Univerzitet Vojske Jugoslavije
Radonjić S. (1992): Opšta psihologija II, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
Radulović D., (2006): Psihologija kriminala, psihopatija i prestupništvo, Fakultet za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju, Beograd
Ranđelović D. (2009): Efikasnost i psihološke osnove nastave putem rešavanja problema uviđanjem,
magistarski rad, Filozofski fakultet, Banja Luka
Ranđelović D. (2012): Stilovi učenja i modeliranje procesa učenja, doktorat, Filozofski fakultet, Banja Luka
Rauchfleisch U. (1980): Testpsyhologie, UTB Vandenhoeck, Göttingen
Rich, A. (1980): Compulsory Heterosexuality and Lesbian Existence, Oxford University Press.
Savić I.,(2008):Symmetry of Homosexual Brain Resembles That Of Opposite Sex,www.scientifamerican.com
Savić, M., (2009. Labris Čitanka– o d A d o Ž o lezbejskim i gej ljudskim pravima,Labris, Beograd
Smederevac S. Mitrović D. (2006): Ličnost – Metodi i modeli, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
Stor, E., (1989): Ljudska agresivnost, Nolit, Beograd
74
Šipka P. (1980): Disimulacija u selekcionom kontekstu i faktorska struktura testa ličnosti EPQ, Psihologija,
br. 4, Beograd
Šipka P. (1981): Zbirka radova sa područja kriterijuma, Odeljenje za psihologiju VMA, Beograd
Tenjović L. (2002): Statistika u psihologiji, priručnik, Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa
Srbije, Beograd
Todić T., Kostić P. i Spasić S. (2012): Razlike osobina ličnosti žena i muškaraca na strukturalnom testu
ličnosti (STL), Naučno stručni skup sa međunarodnim učešćem „Psihološka istraživanja učenja i ponašanja“,
Knjiga rezimea, s.30, 8-9 jun, Banja Luka
Todorović D. (1994): Osnovi metodologije psiholoških istrađivanja, Laboratorija za eksperimentanu
psihologiju, Beograd
Veljković, J. (2006): Homoseksualitet:tragična roditeljska greška, Nezavisna izdanja S. Mašić, Beograd
Vučaj, S., intervjui i uređenje, (2006): Šta ti srce kaže-lične priče lezbejki o coming out-u, Labris, Beograd
Vučinić B., Popović B. V., Momirović K. (1992): Prilog poznavanju odnosa između intelektualnih
sposobnosti i osobina ličnosti, Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 21, 1-2: 178-200.
Warner S., i Willis S. (2001): Psihologija odrasle dobi i starenja, Slap, Zagreb
Votson P., (2002): Psihologija rata, prevod u redakciji P.K, Uprava za školstvo i obuku-Vojna
Akademija, Beograd
Zakon o autorskom i srodnim pravima, “Službeni list SCG”, br.104/09, Beograd
Zarevski P., (2000): Struktura i priroda inteligencije, Naklada „Slap” i Udžbenici sveučilišta u Zagrebu,
Zagreb
Zdravković, J. i 30-točlani istraživački tim redakcije časopisa. (1999): Seksualno ponašanje Jugoslovena,
"Psihologija danas", Društvo bihevioralne teorije i prakse, Niš.
Zelenbrz, J. (2005): Provjera Plutchikovog Indeksa profila emocija (PIE) u selekcijskoj situaciji, Filozofski
fakultet, Zagreb
Živković Lj., Savić M. i Grubačić R., intervjui i uređenje. (2008): Ljubav, u stvari, Labris, Beograd.

75
 PRILOG 1: OPIS LIČNOSTI ZLOSTAVLJAČA NA RADU (MOBERA 110) TESTOM STL
-DO Niska dobrota (domen A iz PFM-a)
-LJ Niska ljubav (zavisnost od nagrade, RD-Reweard dependence), temperament
-PI Niska ispitanička pouzdanst (Kostić i Ranđelović, 2008, s.81)
-SA Niska saradljivost (kooperativnost, CO-Cooperativeness), karakter)
-SK Niska samokontrola (samousmerenost, SD-Self directedness), karakter)
-SR Nesrećnik
+PT Visoka opšta psihopatologija
Ispitanik ima VISOK skor 'glancanja testovne fasade' (Berger) i/ili visok skor odgovaračkih
000
usmerenja (možda i delovanje Hotorn efekta)
003 Nepouzdan ispitanik (-PI)
013 Ozbiljno neurotična osoba
015 Kod ove osobe postoje psihološki korelati za zavisničko ponašanje
126 Nepoverljiva ličnost: proverava, prosuđuje, sumnja; ne uzima "zdravo za gotovo"
127 Neposlušna, samosvesna, tvrdoglava osoba
Posle 30 godine života ova bi osoba mogla da ima kardiovaskularne smetnje, pa i da doživi infarkt
164
(Ajzenk: "Psihologija" br.3-4 iz 1989)
Problematično iskustvo: moguć je rizičan stil života i/ili opšta neprilagođenost normama ponašanja
167
društvene sredine
226 Neoprezna osoba: sklona rizicima, društvenim konfliktima i neprijatnim situacijama
227 Osoba smanjene odgovornosti
228 Čini opasne stvari koje nisu u njenom interesu
229 Gubi odnos prema realnosti
230 Neintegrisana ličnost
231 Često je neprihvatljiva u društvenoj komunikaciji
257 Da li je neodgovorna i nemarna prema drugima?
258 Nema li ova osoba psihopatska svojstva?
400 Potištena, tužna, socijalno deprimirana osoba
401 Nezadovoljna je sobom i životnim perspektivama - pesimista
402 Stalno oseća da je za nešto prikraćena, ato odražava emotivnu tenziju u ponašanju
Ova osoba je nesigurna u nekim aspektima svog funkcionisanja (intervjuom ili testom ispitati
403
kojima)
405 Da li je ovo delikventna osoba?
406 Svesno ili nesvesno oseća da joj je život uskratio nešto što ju je činilo srećnom i zadovoljnom
407 Nije li ova osoba depresivno-suicidna?
Osoba kod koje su mogući gestovi u neverbalnom (grickanje noktiju, uvrtanje kose, ljuljanje i sl.) ili
409
omaške u verbalnom ponašanju
451 Trenutno se oseća beznadežno
452 Osoba sklona kajanju i izvinjavanju
453 Uspeh psihoterapije kod ove osobe je vrlo verovatan (naravno, ako zatraži psihološku pomoć)
454 Nesposobna da se opusti i prepusti igri, 'ludovanju' i smehu
458 Homoseksualno i/ili autoseksualno orjentisana osoba
459 Može da ispoljava zavist i zlobu
500 Tvrdoglava, maliciozna, sarkastična osoba
501 Veoma je kritična, sklona da odbacuje ljude i ideje
502 Drugi je vide kao neprijateljsku i zlonamernu osobu
503 Pasivno-agresivna, odbacujuća ličnost
504 Sklona da odbaci ili izbaci (iz sebe) nešto što je već postalo deo njenog proživljenog iskustva
506 Tendenciozno ili pristrasno prosuđuje o ljudima i događajima
507 Konzervativna i autoritarna osoba
509 Koristi projekciju i racionalizaciju kao mehanizme odbrane
553 Sklona je da oseća prezir, nipodaštavanje, gnušanje, mržnju i neprijateljstvo
110
Mober je bivši dekan Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici (videti „Dekan od drzavnog fakulteta napravio svoj“,
na našem sajtu)
76
 600 Sklona svađi i necelishodnom dokazivanju
601 Bez ustručavanja i obzira kaže sve što joj je na umu
602 Puna je otpora, gneva i otvoreno ga izražava
603 Ruši sve pred sobom i 'gazi preko mrtvih'
604 Buntovna, osvetoljubiva i neshvaćena ličnost sa kojom je teško saradljivati
605 Poseduje iskustvo da se destrukcijom može potčiniti svet
Opasnost i prepreke otklanja destrukcijom koja donosi opuštanje, a ako u tome i uživa onda joj je to
606
retka prijatnost u njenom životu
651 Ispoljava verbalno agresivno ponašanje
726 Živi od danas do sutra; retko planira budućnost
727 Funkcioniše dezorganizovano kako u mišljenju tako i u aktivnostima
728 Nema uvida u sebe i svoju situaciju
826 Ponaša se nedruštveno i bez srdačnosti
827 Introvertirana je ili ima teskoće u suštinskoj komunikaciji sa ljudima
828 Izdvojena iz društvenih odnosa pa i iz sveta realnosti
851 Visok jedan od indikatora neurotičnosti: proističe iz relacija REP,LIS,INK i AGR
Izražena seksualna interesovanja u svim oblastima: žudnja, sklonost promenipartnera i
911
samozadovoljavanje
953 Sklonost raznoliko motivisanoj neiskrenosti
954 Ne ume da sakrije osećanja
959 Tačno procenjuje ljude i njihove osobine
980 Poseduje emocionalnu osnovu za inteligentno i racionalno ponašanje
Osoba nezavisnog duha, nametljiva, sklona takmičenju, kontrolisano agresivna, ekspanzivna i
981
otporna
983 Nestalna, nepouzdana, pragmatična, prenebregava društvene norme
984 Stidljiva, promišlja i koleba se; brižna je, a odbrambeno neiskrena
Iracionalno zabrinuta, oseća nemir, obeshrabrena je i napeta pa redovno postiže manje od svojih
986
mogućnosti
990 Osoba povišenih suicidalnih potencijala
Osoba složene/netipične psihološke strukture. Moguće je da loše funkcioniše ili krhtko balansira na
991
rubu dekonpezacije. Preporučuje se upotreba kliničke baterije testova
992 Verovatno su neke osobine pogrešno pripisane ovoj osobi. Preporučuje se upotreba baterije testova

Računarski izveštaj psihologu kao rezultat testiranja STL-om sadrži mere 18 dimenzija ličnosti i 190 rečenica.
Rezultati: Samo pet onlajn procenjivača (dakle nepoznatih autorima) je poslalo svoje procene. Globalno, njihova
saglasnost je impresivna: ispitanička pouzdanost je 93% ili psihometrijski rečeno Kronbahova Alpha=,9252! Od
190 rečenica računarskog izveštaja pet procenjvača je odabralo 82 (43%) barem jedanput i to: 8 (10%) rečenica
se spominje samo jednom, dve rečenice triput (4%), tri rečenice četiri puta (5%), četiri rečenice šest puta (7%), a
u pogledu preostalih 61 rečenica (74%) među procenjivačima je potpuna saglasnost.

Izdvojićemo samo neke karakteristične rečenice od tih 61 gde je potpuna saglasnost međe procenjivačima.
(000)-Ispitanik ima VISOK skor SIMULACIJE!; (003)-Nepouzdan ispitanik; (013)-Ozbiljno neurotična osoba;
(164)-Posle 30 godine života ova bi osoba mogla da ima kardiovaskularne smetnje, pa i da doživi infarkt
(Ajzenk); (227)-Osoba smanjene odgovornosti; (229)-Gubi odnos prema realnosti; (230)-Neintegrisana
ličnost; (231)-Često je neprihvatljiva u društvenoj komunikaciji; (257)-Neodgovorna je i nemarna prema
drugima; (258)-Nema li ova osoba psihopatska svojstva?; (401)-Nezadovoljna je sobom i životnim
perspektivama - pesimista; (405)-Da li je ovo delikventna osoba?; (458)-Homoseksualno ili/i autoseksualno
orjentisana osoba; (459)-Može da ispoljava zavist i zlobu; (500)-Tvrdoglava, maliciozna, sarkastična osoba;
(501)-Veoma je kritična, sklona da odbacuje ljude i ideje; (506)-Tendenciozno ili pristrasno prosuđuje o ljudima
i događajima; (507)- Konzervativna i autoritarna osoba; (553)-Sklona je da oseća prezir, nipodaštavanje,
gnušanje, mržnju i neprijateljstvo; (602)-Puna je otpora, gneva i otvoreno ga izražava; (603)-Ruši sve pred
sobom i 'gazi preko mrtvih'; (604)-Buntovna, osvetoljubiva i neshvaćena ličnost sa kojom je teško
saradljivati; 605)-Poseduje iskustvo da se destrukcijom može potčiniti svet; (606)-Opasnost i prepreke
otklanja destrukcijom koja donosi opuštanje, a ako u tome i uživa onda joj je to retka prijatnost u njenom
životu; (728)-Nema uvida u sebe i svoju situaciju; (826)-Ponaša se nedruštveno i bez srdačnosti; (953)-Sklonost
77
raznoliko motivisanoj neiskrenosti; (959)-Tačno procenjuje ljude i njihove osobine;(980)-Poseduje
emocionalnu osnovu za inteligentno i racionalno ponašanje; (983)-Nestalna, nepouzdana, pragmatična,
prenebregava društvene norme; (990)-Osoba povišenih suicidalnih potencijala; (991)-Osoba složene/ netipične
psihološke strukture. Moguće je da loše funkcioniše ili krhtko balansira na rubu dekonpezacije.Preporučuje se
upotreba kliničke baterije testova;

78
 PRILOG 2: PSIHOLOŠKI PROFIL LIČNOSTI HOMOSEKSUALACA
Petar Kostić111
Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici
Vojna akademija u Beogradu

PSIHOLOŠKI PROFIL LIČNOSTI HOMOSEKSUALACA

Pošavši od genetske teorije porekla homoseksualnosti želeli smo da sačinimo njihov psihološki profil.
Ajzenkovim upitnikom smo operacionalizovali seksualna opredeljenja sa 12 stavki, primeri: Sviđa mi se
da gledam slike golih osoba suprotnog pola (heteroseksualci) i Uzbuđuje me zadnjica osoba mog pola,
(homoseksualci). Na uzorku N1=1758 (1036 žena, 722 muškarca, prosečnog uzrasta 27 godina) i spitali smo
polne razlike lezbejki i homoseksualaca. Ustanovili smo da među njima nema značajnih razlika, te da su
značajnije razlike između homoseksualno i heteroseksualno orijentisanih osoba. Sklop odgovora homo i
hetero orijentisanih osoba usidrili smo u Plučikov test emocija i Strukturalni test ličnosti. Oba testa
primenjena su na dva nova uzorka (N2=2287 i N3=1471). Za razliku od heteroseksualno orijentisanih
homoseksualne osobe su depresivnije, ranjivije, pesimističnije, bez samokontrole, sa sklopom ličnosti koji
karakteriše granične poremećaje i sklonije odbacivanju društvenih normi.
Ključne reči: seksualna orijentacija, sidrenje, profil i struktura ličnosti homoseksualaca

Psychological Profile of Homosexual Personality

Taking genetical theory of the origins of homosexuality our aim was to make the psychological profile of
homosexuals. We used Eysenck’s questionaire to operationalize sexual orientation with 12 different items; like I
like watching photos of naked bodies of different sex (heterosexuals) and I am being sexually aroused by the
same sex`s bottom (homosexuals). Sex differences between lesbians and homosexuals were examined with the
sample N1=1758 (1036 women, 722 men, the average age being 27). What we observed was the fact that there is
no remarkable difference between them, and the fact that there are remarkable differences between
homosexually and heterosexually oriented people. All the answers of homosexuals and heterosexuals were
anchored in Plutchik`s test of emotions and Structural test of personality. Both test were applied to two new
samples (N2=2287 and N3=1471). Contrary to heterosexually oriented people homosexually oriented people are
more depressed, vulnerable, more pessimistic, without self-control, with mental structure typical of borderline
disorders. and more inclined to rejecting social norms.
Key words: sexsual orientation, anchoring, the profile and structure of a homosexual personality

111
U ovom istraživanju nemerljivo mi je pomogla dr Žilijeta Krivokapić, ali odbila da se potpiše kao koautor zbog nekih
svojih razloga
79
 Motivaciona osnova istraživanja
Postoje tri grupe razloga koje su pobudile naše naučno interesovanje za „populaciju“ osoba
homoseksualne orjentacije. Prva grupa razloga je dijalektičko-istorijsko-jezičke prirode. Na primer, jedna
populacija je „ponosna“, ali se ne implicira sramota, kao pandam, pripadnicima druge populacije. Pojedinci u
jednoj populaciji se etiketiraju kao fobičari, ali ne i pojedinci iz one druge populacije spram pripadnika prve.
Najzad, treba se zapitati otkuda tolike protivurečnosti u društvenom tretmanu kroz istoriju jedne populacije: od
hvale vrednog čina do zločina (koji se kažnjavao smrću), od greha do ponosa i od bolesti do zdravlja.
I druga grupa motiva ovog istraživanja ima svoj koren u jezičkom poimanju znakova i značenja. Evo o
čemu je reč: Na komemoraciji povodom smrti Biljane Kovačević-Vučo 21.aprila 2010 Svetlana Lukić je rekla u
Skupštini grada Beograda „A koje su to reči adekvatne i nisu preterane kada treba govoriti o smrti, klanju,
genocidu, atentatu, homofobiji, šovinizmu i fašizmu?“ (podvučeno je naše). Ovakva kreativna upitanost, kojom
se u istu ravan svekolike ljudske egzistencije smeštaju raznoliki fenomeni, naterala nas je da se zapitamo šta je to
tako posebno u LGBT populaciji (lezbejke, gej muškarci, biseksualne i transrodni) da zaslužuje denotativno i,
pogotovu, konotativno izjednačavanje značenja homofofije sa, nadamo se složićete se, većim nesrećama ovog
sveta. Profesionalno je jasno da naša zapitanost bude u domenu psihologije kao empirijske nauke.
Drugi čisto lingvistički pojam sadržan je u odrednici „LGBT populacija“. Etimološki posmatrano oni
nisu „populacija“112 već kohortom definisan stratifikovani uzorak. Nepostojanje bioloških determinanti
populacije je logično i nediskutabilno, ali ovim osobama nedostaju i psihološko-sociološke odlike populacije
zato što ne postoje uzlazni prokreativno-rekreativni generacijski nivoi (srodnici prvog i drugog kolena u
psihološko-sociološkom smislu uzajamnom ljubavlju sjedinjenih parova). Čak i kada postoji, a retko postoji,
generacijska prihvaćenost LGBT-osobe, ona je svugde u svetu na privatnom, ali ne i na javnom nivou. Prijatan
ponos LGBT-osoba, izražen osećanjem samopoštovanja i samozadovoljstva, rezervisan je samo za njih same bez
društveno-srodničke podrške.113U srpskom društvu, barem za sada, takva bi prihvaćenost bila incidentno-
paradoksalna! Zamislite porodičnu slavu Svetog Jovana na kojoj domaćin, najstariji član porodice, a ponosni
deda grleći odraslog, atletski razvijenog momka u zdravici se obraća gostima: „Dragi gosti, a ovo je moj voljeni
unuk! Znate, on je peder (gej)!?“.
Treća grupa razloga ovog istraživanja je etičko-normativne naravi. Postoje li psihološki razlozi da se
kodira, normativno-pravno zaštiti i, tome shodno, kažnjava jezik, ponašanje i izražavanje aktera u javnom
prostoru spram pripadnika LGBTTIQ populacije114. U celini ova grupa razloga je inicirana „Uputstvom za
standardizovan nediskriminativan govor i ponašanje“ (videti www.ombudsman.rs).

Ideološko-doktrinarna polazišta
Naše je fundamentalno uverenje da je seksualno ponašanje svih dvopolnih bića, uključujući i ljudska,
isključivo i jedino zarad produženja vrste. Kao takvo ono je kod svih vrsta, osim ljudske, linearno,
jednoznačno i strogo determinisano relacijom uzroka i posledice: seksualni nagon izaziva seksualno ponašanje
koje se odigrava beskonfliktno i potpuno dobrovoljno, premda ženke uspešno izbegavaju koitus ako nisu
spremne. Naravno, to iritira mužjake, ali nema silovanja kao u ljudskoj vrsti. Oni, mužjaci, strpljivo čekaju njen
znak (na primer psi). Nema tu nikakvih psihološko-društvenih komplikacija: kod životinjskih vrsta uglavnom
(ne kod svih) nakon kopulacije i rođenja ženke se brinu o mladuncima koliko ustreba, a ne treba dugo da bebe
životinjskih vrsta samostalno (pre)žive.
Sve u vezi seksa kod ljudi je, naizgled, biološki nerazumno i komplikovano. Najpre, jedino ljudi uživaju
dok prave svoju mladunčad, životinje se samo pokoravaju prisili nagona. Drugo, ljudi mogu uvek da polno
opšte, životinje samo kada ih „potera” nagon. Treće, u lanac produkcije života uključena je i ljubav – emocija
koja može da uništava sam život i to ne samo jedinki i parova već i čitavih kolektiviteta (ratovi koje vode
muškarci zbog žena). Četvrto, sve u vezi ljudske mladunčadi je toliko važno da roditeljstvo zaokuplja brigu
svih drugih društvenih institucija: zakoni, propisi, crkva, nauka, zabava, politika.. I najzad, ništa više i ništa
jače ne može da promeni aktuelno stanje ljudskih jedinki kao što to mogu ponašanja u vezi reprodukcije

112
na latinskom, populatio = naseljavanje, stanovništvo, ljudstvo (prema Trebješanin, 2001)
113
Upravo ovo porodično transgeneracijsko neprihvatanje čini još razumnijim šire kulturološko i društveno odbacivanje,
koje je kao što je poznato, u nekim periodima razvoja civilizacija homoseksualne osobe lišavalo svih ljudskih prava, pa i
osnovnog – prava na život. Suprotan primer je beležen jedino u vreme stare Grčke. Da li je to jedan od razloga da je blistava
starogrčka civilizacija samo istorija, a vojna svetska sila samo članica NATO-a?
114
Na primer, upotreba skraćenice LGBT je već kršenje kodeksa zato što treba koristiti modernu skraćenicu, LGBTTIQ, u kojoj je „L“
za lezbejke, „G“ gej muškarce, „B“ biseksualne, „T“transrodne, „T“transseksualne, „I“interseksualne i „Q“queer osobe. Dakle, u prvoj
skraćenici su izostavljeni transseksualci, interseksualci i queer osobe
80
(„drugo stanje”): majčinstvo kao biološka činjenica i očinstvo kao rezultat partnerskih dogovora mogu da budu,
a najčešće i jesu suština života jedinke.
A zbog čega sve to!? Zbog proste činjenice da je naše mladunče najbespomoćniji živi stvor: jedino ono treba
ne samo jednog već oba partnera (ili neku društvenu instituciju kao zamenu), a vreme odrastanja (od rođenja do
samostalnog življenja) meri se decenijama godina. Da skratimo priču: sve biološko-psihološko-sociološke
posledice seksualnog čina dve ljudske individue (brak, intimnost, ljubav i zajedništvo) imaju smisla samo kao
stabilno i zaštitničko okruženje bespomoćnog mladunčeta dok ne postane sposobno da samo ili uz pomoć
društvenih institucija izraste u, relativno, odraslu individuu. Dokaz tome u prilog je pitanje: zašto se 90%
brakova sa decom neće završiti razvodom pre deset godina trajanja. Nakon, nadamo se razmnog obrazloženja
biološke svrhe seksa u ljudskom životu navešćemo pet naših osnovnih polazišta u vezi teme ovog istraživanja -
psihološko profilisanje homoseksualnog ponašanja kao biološkog varijeteta.
a) „Homoseksualnu orijentaciju”, baš kao i žensko-mušku polnost, određuju iste determinante: biologija ih
utemeljuje, evolucija osnažuje i održava, civilizacija oplemenjuje, a religija i obrazovanje ih (ne)učvršćuju. I mi
smo saglasni da osobe homoseksualne orijentacije moraju da uživaju svih 16 osnovnih ljudskih prava (Popadić,
2006, s.7-8) u vezi polne, rodne i porodične sredine i ponašanja.
b) Homoseksualnost nije bolest već jedna od mnogih varijeteta individualnih razlika, a osobe takve
orijentacije imaju ista ljudska prava kao i svi ostali. Mi smo rezervisani jedino spram prava da homoseksualni
parovi usvajaju tuđu decu ako ne žele da imaju svoju prirodnim putem dobijenu (kod lezbejskih parova). Naše
rezerve u ovom smislu su determinisane poštovanjem načela da je svačije individualno pravo ograničeno istim
takvim pravom – usvojene dece, u ovom slučaju. Istini za volju, postoji istraživanje u kojem nisu nađene razlike
polnih identiteta u zrelom dobu dece odrasle u homoseksualnim zajednicama spram jednog roditelja,
heteroseksualne orijentacije (Kaprara i Ćervone, 2003, s.296). Da li razlika nema zato što samohrana porodica
nije isto što i kompletna porodica sa dve osobe istog pola?
c) Postoje biološki razlozi da je procenat lezbejki u svakoj populaciji najmanje tri puta manji od procenta
gejeva. Objašnjenje je jednostavno: ma koliko ljudi bili ljubavlju opsednuti (pa ijako je ista istopolna), ljubav je
samo i jedino „vezivno tkivo” za sparivanje muškaraca i žena, a ishod je motivacija da se prave deca i brine o
njoj115. Povećanjem procenta lezbejki imalo bi za posledicu smanjenje populacije, a za populacionu politiku
muškarci su uvek, danas pogotovu, manje važni od žena.
d) Nije sporno da su stavovi javnosti prema homoseksualnosti političko i ideološko pitanje, a za nauku su
zanimljivi samo kao problem istraživanja.
e) Pristojni ljudi ne žele gledaju pornografske scene u javnom otvorenom prostoru ma ko da su akteri:
hetero ili (homo)seksualci.

Teorijska polazišta
Postoje tri teorije o nastanku homoseksualnosti: implicitna, okolinska (psihoanalitička) i genetska.
Implicitna teorija se podrazumeva sintagmom „seksualna orijentacija”, „polno izražavanje” i „rodni identitet”
(sva tri pojma su iz rečnika pojmova i simbola LGBT populacije koji je deo čitanke, u izdanju organizacije
Labris, Savić, 2009). U vezi ove teorije i mi se slažemo sa autorkom koja kaže: „Naše seksualno ponašanje i
način na koji sebe određujemo (identitet) predstavljaju stvar mogućeg izbora/odluke..iako se to mahom poriče”
(podvlačenje naše).
Osnova za okolinsku teoriju sadržana je u Frojdovom delu „Tri studije o teoriji seksualnosti” u kojoj se
spominje „..dvokratno uspostavljenje seksualne orijentacije i to s prvim, rano-infatilnim nesvesnim izborom
(između druge i pete godine života) zvanim >nežne struje infantilne seksualnosti<, usmerenim po pravilu na
roditelja suprotnog pola..”. Veljković ovo Frojdovo teorijsko stanovište eksplicitno operacionalizuje pa kaže:
„Neumoljivi 'scenario' za sve pojedinačne slučaje v e unutar-porodične 'manufakture' homoseksualne mladeži
oba pola u celom svetu jeste sledeći: nesrećni pre-adolescent (ili pre-adolescentkinja) prvo ispolji bilo kakvo
'nezdravo' (heteroseksualno) erotsko interesovanje ili aktivnost unutar porodice, i zbog toga doživi autoritarno-
neprijateljsku vaspitnu reakciju od strane osobe suprotnog pola..” (Veljković, 2006, s.37).
Najmanje su tri problema sa ovom teorijom. Najpre, nema empirijskih dokaza da životna istorija bilo
koje homoseksualne osobe sadrži epizode ekstremno agresivne reakcije suprotno polnog roditelja u situaciji
“nežnih struja infantilne seksualnosti”. Naprotiv, u literaturi postoji dijametralno suprotan primer kod jednog od
muških istopolnih blizanaca kada je jednom od njih, pri obrezivanju, lekar odsekao penis - greškom. Nakon toga
115
Taj biološki imperativ važi od vajkada. Dokaz tome je skulptura iz prvog veka pre nove ere na kojoj Pan, grčki bog
šuma, ružan i nakazan, udvara se prelepoj boginji Afroditi uz odobravanje boga Erosa. „To je metafora biološkog
imperativa odnosa muškarca i žene: reprodukcija je primarna, a posle dolazi sve ostalo“ (Zdravković, 2009)

81
usledila je hiruška promena pola (radikalno odstranjivanje muškog, a usađivanje ženskog seksualnog alata),
hormonalna terapija estrogenom, a i roditelji su savetovani da naglašeno nastoje da se vaspitnim postupcima
prihvati faktički nova polna realnost. Ništa od ovog nije urodilo plodom, a ova jadna devojka je u svojoj
šesnaestoj godini “Delovala poprilično muškobanjasto, nesrećno, i bila je ambivalentna po pitanju svog statusa.
Želela je da postane mehaničar i smatrala je da dečaci imaju interesantniji život od devojčica ” (Kendal, s.92-
93). Drugi problem sa ovom teorijom je što ona implicira tri puta češće majčinsko nasilje u porodici (jer ima tri
puta više gejeva od lezbejki). Treći, nemali problem sa ovom teorijom je njena parcijalna eksplanatornost jer
objašnjava samo ljudsku homseksualnost, a poznato je da skoro sve životinje imaju neke svoje primerke koji su
podlegli „nežnim strujama infantilne seksualnosti”. Zamislite majku-svinju koja, uz bihevioralnu i groktajuću
agresiju, tako snažno istraumira svoje prase (jer ju je „zaskočilo”), da ono (kad poraste) postane gej-svinja.
Najzad, i literatura generalno ne podržava ovu teoriju (videti Vučaj, 2006, Živković i saradnice, 2008 i Savić,
2009).
Genetska teorija homoseksualnosti je u svakom pogledu (hormonalnom, empirijskom i tomografskom
emisijom pozitrona-PET) najbolje utemeljena, a sasvim jasno objašnjava i životinjsku homoseksualnost (što joj
daje široku, a ne parcijalnu, eksplanatornost). Za dokazivanje ove teorije, koja snažno podupire nalaze našeg
psihološkog istraživanja, opet ćemo u pomoć pozvati sjajnu Frensis Kendal (2005, s.75-96). Ona precizno
(taksonomski) navodi sve činjenice koje grade jasnu sliku dva pola jedne vrste – ljudske. Ženska polna ćelija
(ovarijum) uvek sadrži samo X hromazom, a muška (spermatozoid) ili X ili Y. Ako spermatozoid NE sadrži Y-
hromozom dejstvovaće „Evin princip” i u trenutku oplodnje nastaće žensko biće. I to je sve: žensko se rađa bez
ikakvih daljih genetskih intervencija. Ako pak spermatozoid ima Y hromozom nastaće muško, ali to ni izdaleka
nije dovoljno. Prvi zadatak Y hromozoma je da, do šeste nedelje po začeću, sprečava razvoj ovarijuma da bi se
formirali testisi, a zatim testisi od tada, pa sve do kraja života, moraju da «pumpaju» andreogen određujući
formiranje somatskih muških karakteristika: primarnih i sekundarnih. Svako kolebanje u dotoku endrogena u
maminoj materici (stres na primer) poremetiće formiranje jasnih muških hormonsko-genetskih primarnih
karakteristika i nastaju neke od pretpostavki homoseksualnosti. Dakle, hormoni (androgen i estrogen), in utero,
programiraju bebin mozak prema muškom ili ženskom formatu. Kada se muška beba rodi testisi sve do smrti
moraju stalno da organizmu obezbeđuju prevlast dotoka androgena nad estrogenom da bi muško bilo i ostalo
muško, a postalo reproduktivno sposobno. Čak ni to nije sve: muška beba, tokom svog odrastanja, mora da ima
dovoljno muških figura u svom društvenom okruženju, da bi «muško» postalo i ostalo «muško». S tim u vezi
jedan istraživač (Votson, 1982, s.52) tvrdi "Gubitkom oca ispitaniku nedostaje muška figura ili model sa kojim
bi se identifikovao da bi tako mogao da usvoji mušku ulogu". Drugačije rečeno, za žensko je dovoljno da se
takvo rodi, a muško je proizvod interakcije gena i društvenih okolnosti odrastanja. Kasnije, starenjem, i
nastupom ženske menopauze i opadanjem muške seksualne moći, smanjuje se priliv svih hormona, ali starenjem
androgen jače dotiče od estrogena: žene postaju agresivnije i samopouzdanije, pa je zato često istinit stereotip o
mrzovoljnim staricama i nežnim starcima spram svojih unučadi (Kendal, 2005). Da zaključimo: psihološki gej i
lezbejka, „u mozgu” biće to i bihevioralno, samo i jedino, ako u organizmu te osobe ima više ženskih odnosno
muških hormona.
Devet dokaza:
a) ekstreman stres je rezultirao značajno većim postotkom odraslih bi(homo)seksualaca čije su majke
bile trudnice u vreme završetka II svetskog rata, 1944 i 1945 godine (savezničko bombardovanje evropskih
gradova tepih-bombama), zbog pojačanog lučenja ženskog polnog hormona estrogena usled emocionalnog
stresa. Ženama estrogen olakšava podnošenje stresnosti (Kendal, 2005);
b) Bailey-Pillard studija je pokazala verovatnoću homoseksualnosti 52%:48% kod monozigotnih spram
22%:78% kod bizigotnih blizanaca (Veljković, 2006, s.115). Čak i kod običnih braće i sestara veći je procenat
homoseksualnosti (jedan slučaj u Vučaj, 2006, s.74);
c) Čandler Ber je dokazao da će kastrirano i estrogenom „napumpano” muško pacovče biti srećno kada
ga zaskoči normalan mužjak (Veljković, 2006, s.127-128);
d) Kineski naučnici su dokazali da gubitkom serotonina kod miševa se gubi i interesovanje za
mišice, oni postaju „gejevi“ (Kinezi stvorili gej miša, Sreda, 6. April, 2011. internet)
e) Sejmon Livai je obdukcijom leševa 42 homoseksualca (AIDS je bio uzrok smrti) pokazao da su im
hipotalamusni delovi mozga, koji kontrolišu seksualno ponašanje, dva puta manji od muškog proseka (Veljković,
2006, s.127-128);
f) u gej omladinskoj populaciji je 6.5 PUTA više samoubistava nego kod strejt adolescenata (Veljković,
2006, s.127-128);
g) Kinsi je četrdesetih godina dokazao da je oko 10% muškaraca u ljudskoj populaciji je homoseksualno
„a ta se cifra nasuprot mnogim kulturološkim zbivanjima do dana današnjeg nije menjala” (Ovari, 2008, s.108);
82
 h) Savić (2008) je tomografskom emisijom pozitrona (PET) 12 muškaraca i 12 žena dokazala da se
potpuno iste oblasti mozga pobuđuju kada se odraslim osobama pokazuju slike golih žena (heteroseksualcima), a
obnaženih muškaraca homoseksualcima,
i) mlade ženke miševa kojima se onesposobi kontrolni gen nivoa estrogena u mozgu u odraslom dobu
odbijaće mužjake, a polno će opštiti samo sa drugim ženkama (Park, 2010).
Da zaključimo polaznu teorijsku hipotezu: homoseksualci se rađaju!

Metodološki postupak
U našem prvom istraživanju seksualnog ponašanja Jugoslovena (Zdravković, 1999) koristili smo upitnik iz
Ajzenkove knjige (Eysenck, 1972, s.55-100). Na tom istom uzorku (N=1828) ispitanika, a iz Ajzenkovog
upitnika, faktorskom analizom smo formirali dva faktora čije stavke, redni brojevi i zasićenja slede: Stavke
faktora “heteroseksualne orijentacije” su: Redni broj (Rb)19. Mogu da se seksualno uzbudim u bilo koje doba
dana ili noći (,701116); 22. Veoma lako se seksualno uzbudim (,716); 24. Volim da gledam pornografiju (,700);
30. Verujem da mogu uživati u seksu gde god mi se pruži prilika (,698); 34. Sviđa mi se da gledam slike golih
osoba suprotnog pola (,774) i 36. Uzbuđuje me zadnjica osoba suprotnog pola (,696). Stavke faktora
“homoseksualne orijentacije” su: 10. Iskreno govoreći, meni se više sviđaju osobe moga pola (,718); 15. Imadoh
konflikte zbog svojih seksualnih osećanja prema nekoj osobi mog pola (,542); 16. Često me privlače osobe mog
pola (,764); 20. Razumem homoseksualce i lezbejke (,411); 35. Sviđa mi se da gledam slike golih osoba mog
pola (,700) i 37. Uzbuđuje me zadnjica osoba mog pola (,756). Linearnom korelacijom su faktorski sklopovi obe
orijentacije usidreni (Fajgelj, 2003, s.406) u Plučikov test bazičnih emocija koji je zadavan istim ispitanicima u
navedenom istraživanju. Svesni složenosti ovog metodološkog postupka i mogućnosti da zbog toga celo
istraživanje izgubi na valjanosti i pouzdanosti (unutrašnjoj i spoljašnjoj) preuzeli smo čitav niz kontrolnih
postupaka: a) Na svakom uzorku smo proveravali pouzdanost usidrenog obrasca odgovora ispitanika različitih
seksualnih orijentacia (to nećemo ovde dokazati); b) Na prvom uzorku (tabela 1) smo kontrolisali biološki pol
ispitanika kao eventualnu intervenišuću varijablu koja bi mogla da ”kontaminira” psihološke profile različitih
seksualnih orijentacija; c) Radi dobijanja psiholoških profila i provere njihove pouzdanosti koristili smo
instrumente različitog nivoa: bazične emocije (test PIESRS-84 117) i bazične crte ličnosti (strukturalni test ličnosti
STL); d) Razdvajali smo uzorke po vremenu dobijanja protokola 118: prvi uzorak (u tabeli I) čine ispitanici iz
svih krajeva Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, drugi iz centralne i južne Srbije, a treći iz okoline Beograda i
Vojvodine (uzorak čine Srbi i Mađari iz Subotice i okoline, tabela 2.). Visoko saglasje i istovetni smer veza i
relacija varijabli dokaz su za eksternu valjanost kompletnog istraživanja 119. Nije beznačajno reći da su sva
testiranja bila anonimna, a kada su studenti bili ispitivači posebno su obučavani da to obezbede.
Najzad, a opet u sklopu provera studenskih radova i veština pri motivaciji ispitanika vršili smo još neke
statističke provere koje ovde nećemo navoditi. Na primer, dvostruko je proveravana pouzdanost svakog
ispitanika (indeks pouzdanosti ispitanika-PI) i pažljivost pri čitanju stavki testova (indeks Pažnje).

Rezultati istraživanja i diskusija

Zašto je PIESRS84, kao instrument za merenje bazičnih emocija zasnovan na teoriji Roberta Plučika,
korišćen za sidrenje „seksualne orijentacije”? Najpre i najvažnije: emocije su najbliži korelati genetske strukture.
Emocije su deo genetske psihologije, a to je u vezi sa našim teorijskim polazištem nastanka homoseksualnosti.
Dalje, ontogenetski emocije predhode osobinama ličnosti: malo dete jasno pokazuje emocije, ali nema formiranu
strukturu ličnosti. Najveći dometi sredinskog oblikovanja emocionalnosti preko osobina ličnosti jeste učenje
kontroli njenog ispoljavanja. Kasnije ćemo videti da je jedan od bazičnih domena „samokontrola”, zapravo
kontrola ponašanja utemeljena na kontroli emocionalnog izražavanja i ponašanja usmerenog samoostvarenju.

116
U zagradi iza svake italikom pisane stavke testa su faktorske saturacije u obliku trocifrenog decimalnog broja. Što je taj
broj veći, tim dotična stavka snažnije izražava tu seksualnu orijentaciju. Na primer, heteroseksualnu orijentaciju najače
opredeljuje tvrdnja Sviđa mi se da gledam slike golih osoba suprotnog pola, a homoseksualnu tvrdnja Uzbuđuje me
zadnjica osoba mog pola
117
O testovima PIESRS i STL (FML) videti orijentirno u Kostić, 2007
118
Da ne bi naših studenata koji su u okviru svojih obaveza testirali ispitanike ne bi bilo ne samo ovog, već i mnogih drugih
istraživanja. Nemamo prostora a još manje reči da im izrazimo našu zahvalnost
119
Zanimljivo je da sidrenjem u testove ličnosti inteligencije, koja je merena sa šest različitih i potpuno pouzdanih testova,
nismo uspeli da uvek dobijemo takvu jednoznačnost rezultata kao kod seksualne orijentacije u tabelama koje slede. Drugim
rečima, ali sa rezervom, se može reći da je homoseksualnost snažnije genetski determinisana nego inteligencija
83
 Najzad i, možda, najvažnije: Plučikovo teorijsko shvatanje i testovna operacionalizacija (PIE 120) je da su
crte i kompletna struktura ličnosti izvedene iz emocija. Crte su „učvršćene emocije”! Empirija daje za pravo
Plučikovoj teoriji: od 126 (9x14) mogućih korelacija bazičnih emocija i domena ličnosti 117 (93%) ima značajne
korelacije na nivou p<1%, 4 (3%) na nivou greške p<5%, a samo 5 (4%) su statistički neznačajne korelacije.
Prvi korak u našem istraživanju sadržan je u 1. tabeli.
Tabela 1: Emocionalni profili ličnosti, polno razdvojeni, heteroseksualaca i homoseksualaca na Plučikovom
modelu emocija (PIESRS 84); 1. uzorak N=1802; značajne su korelacije r>,06
DIMENZIJE PLUČIKOVE TEORIJE EMOCIJA, Žene, N=1156 Muški, N=646
UZORAK 1 HETE HOMO HETE HOMO
HETEROSEKSUALCI 1,000 -,717 1,000 -,714
1. Inkorporacija: poverenje i prihvatanje ,342 -,501 ,220 -,472
2. Zaštita: strah i povlačenje -,483 -,023 -,480 ,032
3. Orijentacija: radoznalost i usredsređenost ,926 -,584 ,923 -,580
4. Lišenost: tuga i žalost -,699 ,785 -,684 ,763
5. Odbacivanje: odvratnost i gađenje -,055 ,522 ,053 ,443
6. Agresija: napad i borba -,111 ,644 -,035 ,574
7. Istraživanje: opreznost i planiranje -,476 -,098 -,483 -,033
8. Reprodukcija: bliskost i radost ,644 -,674 ,531 -,679
BIAS: konformizam u izboru opisnog prideva ,740 -,882 ,687 -,858
Poremećaji ličnosti – SCID II na PIESRS84121 -,623 ,864 -,502 ,818

Prva tabela nam daje tri vrlo značajne informacije: Najpre, nema razlika između polova i relacija snage
„seksualne orijentacije” sa bazičnim dimenzijama emocija. Tamo gde je predznak veze negativan, a značajan
kod muškaraca isti je takav i kod žena, heteroseksualnih. Iz psihologije ličnosti je poznato da polne razlike
postoje i to značajne, a drugim rečima to znači da se svako nekom mora približiti, u psihološkom smislu: gejevi
lezbejkama ili obratno (to ćemo videti u tabeli 3); Dalje, od 44 moguće relacije samo ih šest nije statistički
značajno: dakle, polna orijentacija snažno kovarira sa emocijama, ali će nam druga tabela odgovoriti na pitanje
ko je uzrok, a šta posledica, premda se to da jasno može naslutiti iz teorijske postavke našeg istraživanja.
Najzad, visoka negativna korelacija seksualnih orijentacija (-.717, hete-homo 122) nam govori da su, psihološki, to
potpuno različite osobe. Pošto je smer korelacija faktorskih skorova seksualne orijentacije potpuno istovetan kod
muškraca i kod žena to nam daje za pravo da u daljem istraživanju ne kontrolišemo pol ispitanika.
Profile ličnosti (tabela 2) odredićemo operacionalizacijom dve danas dominantne paradigme: leksičke
(prvih pet bipolarnih domena) i biosocijalnog učenja, narednih sedam. Zbog specifičnosti našeg istraživanja ovoj
12-estostepenoj strukturi dodali smo još četiri ličnosna svojstva. Sve to meri naš test strukturalnog modela
ličnosti (STL/190), a razlike osoba različitih seksualnih sklonosti su date u narednoj tabeli.
Tabela 2: Profil ličnosti heteroseksualaca i homoseksualaca na Faktorskom (strukturalnom) modelu ličnosti
(FML-STL 190) na dva nezavisna uzorka, značajne su korelacije kada je Pirsonov r>,050
DIMENZIJE LIČNOSTI (% u zagradi su procenti 2. uzorak, N=2287 3. uzorak, N=1471
heritabilnosti dimenzija) HETE HOMO HETE HOMO
HETEROSEKSUALNOST 1,000 -,656 1,000 -,662
1. Neuroticizam, brižnost i stresnost (41%) -,252 ,375 -,233 ,400
2. Ekstroverzija naspram introverzije (53%) ,495 -,341 ,378 -,271
3. Dobrota, iskrenost, toplina (41%) -,025 -,271 -,059 -,224
4. Otvorenost spram iskustva (61%) ,182 -,258 ,161 -,201
5. Moralnost i savest (44%) ,110 -,304 ,092 -,320
6. Avanturizam kroz aktivnosti (48% do 63%) ,354 -,083 ,266 -,021

120
Da li je „...iznenađujući podatak da je Plutchikov Indeks profila emocija (PIE) u Hrvatskoj jedan od najkorištenijih
instrumenata za procjenu ličnosti...“ (Zelenbrz, 2009)
121
SCID II usidren u PIESRS84 koristila je Krivorapić, 2009
122
Koeficijent od -.717 nam ukazuje da je verovatnoća da jedna te ista osoba ima visoke (ili obratno) skorove na obe
seksualne orijentacije manja od 1%
84
 7. Strahovanje zbog mogućih povreda i gubitaka -,444 ,353 -,385 ,399
8. Ljubav, srdačnost i ljudska toplina ,224 -,401 ,169 -,374
9. Upornost, istrajavanje i ambicioznost ,313 -,355 ,298 -,338
10. Samokontrola i usmeravanje ponašanja -,021 -,272 ,044 -,347
11. Saradljivost sa drugima (41%) ,031 -,275 ,081 -,306
12. Duhovnost, spiritualnost, nadlične vrednosti -,130 ,101 -,087 ,119
Psihopatologija koja izražava ličnu ranjivost -,308 ,477 -,293 ,492
Sreća i optimizam (videti Kostić i saradnici, ) ,507 -,498 ,480 -,515
Depresija: sklonost i promena stanja raspoloženja -,889 .800 -.845 .819
Granični poremećaji ličnosti – skala SCID II -,286 ,312 -,252 ,411

Nalazi o vezama bazičnih emocija i “seksualne orijentacije” (prva tabela) potpuno se “preslikavaju” i u
2.tabeli: bazični domeni ličnosti snažno i nedvosmisleno razlikuju osobe različite seksualne orijentacije – gde su
homoseksualne osobe “u plusu” heteroseksualne su u “minusu“ i obratno. Hetroseksualci su srećni,
ekstrovertirani, avanturisti, uporni i sposobni da pružaju odnosno primaju ljubav. Homoseksualci teže bivaju
ispunjeni srećom, usamljeni su, bez upornosti i skloni su čitavom spektru neurotskih tegoba (strahovi, opšta
psihopatologija i smanjena osetljivost za druge, kod homoseksualaca pogotovu, a značajno manje kod lezbejki).
Upravo ovaj nalaz o visokoj neurotičnosti, izraženim strahovanjima i depresiji objašnjavaju zašto je tako visok
postotak samoubistava kod američkih homoseksualnih adolescenata. Značajna, a visoka odstupanja
homoseksualno orijentisanih osoba na varijablama koje impliciraju socijalnu neprilagođenost normama (dobrota,
moralnost, samokontrola..) zahtevala je uvođenje kontrolne skale poremećaja ličnosti SCID II, a istosmernost
njenih relacija je neposredan dokaz o valjanosti nalaza svih veza navedenih skala. Međutim, istini za volju
većina homoseksualaca jesu društveno prilagodljivi, pa su prihvaćeni u svim sistemima i organizacijama, čak i u
onim koje su tradicionalno muški profesionalni izbori pa se, zbog tradicionalizma, mogu smatrati homofobičnim
(vojska, policija i tajne službe 123). Drugim rečima, sve su patnje homoseksualaca potpuno lične i bez
sociopatoločke energije, osim kada ih zloupotrebe političari.
U prethodnoj tabeli navedeni procenti heritabilnosti 124 domena ličnosti (videti Knežević G, Džamonja-
Ignjatović T i Đurić-Jočić, 2004), a značajnim vezama sa seksualnom orijentacijom, posredno, i u teorijskom
uvodu neposredno govore da je homoseksualnost, muška pogotovu, posledica genetske, a ne sredinske
determinacije.
Na kraju nam ostaje odgovor na pitanje odkuda tako visoka saglasnost između bazičnih emocija i
seksualne orijentacije nezavisno od pola „orijentisanih”? Drugim rečima, ko se kome približio: gejevi
lezbejkama ili obratno? Odgovor je sadržan u našoj trećoj tabeli.
Tabela 3: Usaglašavanje polova sa psiho-seksualnom orijentacijom
2. Uzorak, N=2287 3. Uzorak, N=1471
Orijenta-cija Pol
N Mean Std. Dev. F Sig. N Mean Std. Dev. F Sig.
HETE Muški 992 47,8246 10,9852 5,634 ,018 638 44,9639 10,5958 7,468 ,006

123
Krajem avgusta 2010 je tajanstveno poginuo vrhunski operativac britanske tajne službe MI6, Garet Vilijams, redovan
posetilac homoseksualnog sastajlišta noćnog bara Barkod (Lukić, 2010, s.41)
124
Heritabilnost je procenat fenotipske (manifestne) varijanse koji je uslovljen genetskom (latentnom) varijansom
85
 Žene 1295 46,7050 11,3250 833 46,5522 11,3809
Muški 992 15,9173 7,6610 638 15,5956 7,4701
HOMO 1,464 ,226 ,719 ,396
Žene 1295 15,5375 7,2669 833 15,9280 7,4319

Statistički posmatrano nema razlika između gejeva i lezbejki (HOMO: muškarci-žene, F=1.464 i .719,
sig125>5%). Psihološki razlike su velike baš zato što su razlike među heteroseksualcima statistički značajne
(HETE: muškarci-žene 5.634 i F=7.468, sig126<1%). Drugačije rečeno, žene, i kada su lezbejke, psihološki
ostaju žene127, a gejevi moraju da psihološki postanu slični ženama što je moguće više, ali onoj najraspusnijoj
kategoriji (kako ih opisuje Kendaova): pohotne, sklone čestom menjanju partnera, seksualno nezasite, ali
psihološki ranjive. To je jedini razuman zaključak koji proizilazi iz predhodne tabele, budući da NE postoje
razlike između homoseksualno orijentisanih muškaraca i žena, ali razlike postoje, i to visoko značajne (na nivou
greške p<1%), između heteroseksualno orijentisanih žena i muškaraca, budući da su žene “heteroseksualnije”
(11.33:10.99128) nego muškarci. Štaviše postoji saglasan trend, doduše statistički neznačajan, da su gejevi
“homoseksualniji” od lezbejki (Mean u horizontalama HOMO 15,9173:15,5375). Upravo to objašnjava zašto je
“tipičan muški homoseksualni susret jedna zajednički provedena noć. Konverzacija minimalna, fokus je
primarno genitalni, gotovo odmah se prelazi na seks. Homoseksualni barovi i kupatila su u suštini seksualne
pijace; homoseksualna kupatila obezbeđuju sobe za lični seks, kao i apartman za grupni seks” (Kendal F., 2005,
82129).
U prilog lezbejskoj orijentaciji na ličnost i osećanja partnerke, za razliku od homoseksualaca, govori i
podatak da je značajno veći broj njih (lezbejki) pozitivno odgovorilo na tvrdnju „Uživam u milovanjima i bez
seksualnog odnosa“ (odnos aritmetičkih sredina, na skali 1-5 je 4.38:3.95, Sig.2-tailed=.000). To znači da je
lezbejkama lakše (manje emotivno pate) nego gejevima da javno žive u heteroseksualnim vezama, a maštaju
homoseksualne partnere (bez autiranja 130). Evo dokaza iz literature: „Svi odnosi između žena imaju neki lezbejski
element, bez ozbira na to da li one imaju lezbejski identitet: primeri su odnos majke i ćerke, saradnica na poslu,
žene koje neguju druge žene itd. Odnos kakav žene međusobno imaju međusobno ih povezuje kroz vreme i
kulture“, pa je („..heteroseksualnost stanje na koje muškarci prisiljavaju žene“ (Rich, 1980). Ili lezbejka je
"...žena čiji je primarni erotski, psihološki, emocionalni i socijalni interes na osobi istog pola, čak i kada taj
interes nije otvoreno iskazan (Martin, Del, Lyon, Phyllis, 1991).
Budući da ne postoje nezavisni naučni dokazi u prilog nalaza navodimo umetnički: Brik, junak Tenesi
Vilijamsa u drami „Mačka na usijanom limenom krovu“, latentni homoseksualac je ranjiv, devijantan, plašljiv,
nesiguran i nesnalažljiv u svom životu. Jedan od Vilijamsovih junaka, Brikov intimni prijatelj, izvršio je
samoubistvo, pa je i to umetnićko svedočenje o ranjivosti homoseksualaca (Jovanović, 2011, s.55).
Svemu ovome u prilog govori i činjenica da su fizički ideali lepote partnera za gejeve istovetni kao i za
žene, dok su u lezbejskim vezama fizičke karakteristike partnerki manje važne, ako su uopšte važne (videti
Vučaj, 2006). Ni u jednom 16 lezbejskih autiranja nema ni spomena o fizičkim atributima partnerki, već je
najmanji zajednički imenitelj u smislu „Ljubav, u stvari“ i „Šta ti srce kaže“.
Pregledom priloženih tabela, a imajući na umu logiku statistike, postavlja se pitanje kontinuiteta hetero-
homoseksualnog ponašanja. Ukratko, da li je ljudsko seksualno ponašanje jedna dimenzija na čijim je krajevima
homo i heteroseksualnost? Ovo istraživanje govori da je seksulno ponašanje, na latentnom nivou, jedna
dimenzija, ali ne i na manifestnom nivou! Na ovom, manifestnom, nivou postoje tri dimenzije: homoseksulna,
125
Srpski: mogućnost greške (da razlike, ipak, postoje) manja je od 5%
126
Srpski: mogućnost greške (da razlike NE postoje) manja je od 1%, a tačnost postojanja razlika veća je od 99%
127
I bez složenog metodološko-statističkog alata evo jednog zdravorazumskog testa u prilog ovog nalaza da žene ostaju
žene i kada su lezbejke što nije slučaj sa muškarcima. Zamislite sliku dve devojke koje sede u parku jedna drugoj u krilu: šta
bi ste pomislili?! A sada promenite sliku i na istom mestu zamislite dva mladića koji sede isto tako – jedan drugom u krilu.
Šta bi ste tada pomislili?! Evo još jednog zdravorazumskog dokaza. Koliko ste dama videli da javno, na televiziji promovišu
svoj lezbejski „ponos“?! Grubo rečeno, gejevi iz svog „ponosa“ profitiraju, a lezbejkama je to samo „privatni ponos“, kao
što i treba da bude, bez ikakve buke – pogotovu halabuke. A evo i trećeg zdravorazumskog testa: hajde promente svoju
dosadašnju „seks-orijentaciju“! Ako ste do danas heteroseksualno „orijentisani“, od noćas se orjentišite homoseksualno i
obratno...
128
Što je Std.Dev veća to su individualne razlike unutar poduzorka veće. Drugim rečima, homoseksualni potencijali
pripadnika kadetskih kolektiva Vojne akademije su vrlo niski. Tu činjenicu bi trebalo da uvažavaju političari pre nego što
„uguraju“ homoseksualce u borbene kolektive. Da prevedem: vojni kolektivi su ekstremno homofobični
129
Kao ilustraciju ovih nalaza Kendalove upućujemo čitaoce da na internetu pregledaju komentare nekih pripadnika gej-
populacije na temu knjige Bibe Petrović, 2009 „Muške suze“. Neki od njih su sočno-bezočni: „..jebemo se ko shtuke i to
mnogo volemo.“
130
Autirati - čin javnog deklarisanja neke osobe da je gej, lezbejka ili biseksualna osoba
86
biseksualna i heteroseksualna pri čemu biseksualno ponašanja donekle smanjuje provaliju (jaz) između prve i
treće kategorije u statističkom i metodološkom smislu. Drugim rečima, određenjem isključivosti „ili jesi ili nisi
(homoseksualna osoba)“ omogućava korelacijski faktorsko-analitički nacrt u kom egzistiraju psihološko
-ličnosne, ali dimenzionalne nezavisne varijable i trokategorijske zavisne varijable seksualnog ponašanja. Ovim
se obezbeđuje korelacijsko-faktorska statistička osnovanost ukrštanja varijabli pri čemu tri kategorije zavisne
varijable objašnjavaju relativno visoke korelacije zato što klasifikacija neke varijable na tri kategorije ne
smanjuje bitno njenu informativnost za razliku od samo dve kategorije. To zaista potseća na Aristotelov stav da
je tri idealan broj jer je najmanji broj koji objedinjuje početak, sredinu i kraj (prema Fajgelj, 2003, s.87).
Sasvim na kraju, a imajući na umu da je vojna psihologija autorova «ljubav koja zaborava nema» (barem
u ovom životu) postavlja se pitanje ima li mesta homoseksualno orijentisanim osobama u Vojsci 131? Da! Ali ...
Razlozi za ovo «ali» najvećim delom su empirijske naravi, a sadržani su u narednoj tabeli (broj 4).

131
Ovo pišem imajući na umu svojevremeno javno iznesen stav bivšeg ministra odbrane, Šunatovca, da su gejevi „dobro
došli u Vojsku Srbije“
87
 Tabela 4: Relacije homoseksualnih i vojničkih potencijala (N=192 kadeta 132 Vojne akademije)
otpornost na borbeni stres borbena motivacija granični poremećaji auto-
soci-opatija
(C016) (C017) ličnosti destrukcija133
-,598 -,543 ,840 ,850 ,900

Prethodna tabela jasno pokazuje da su sva tri generatora mirnodopske neprilagođenosti (granični
poremećaji ličnosti, sociopatija i autodestrukcija) snažno povezani sa homosesualnim potencijalima. S druge
strane, što su homoseksualne tendencije izraženije tim su i oba borbena potencijala (otpornost na borbeni stres i
borbena motivacija) niža. Drugim rečima to znači da u borbene jedinice treba primati samo pojedince,
homoseksualno opredeljene, koje odlikuju visoki vojnički potencijali i niski potencijali za neprilagođeno
ponašanje u vojnom kolektivu. Naravno, u borbenim kolektivima imaju mesta i pojedinci-specijalci retke
specijalnosti (snajperisti, računarski stručnjaci i operativci kao što je bio već spominjani agent britanske MI6).
Drugi razlog, za neprihvatanje homoseksualno orijentisanih osoba je priroda same vojne organizacije
(hijerarhija, autoritarnost i nužna emocionalno-pojedinačna povezanost - drugarstvo, u borbi pogotovu).
Emotivne veze homoseksualnih osoba u istoj jedinici smanjiće borbenu efikasnost kolektiva i pojedinaca bez
obzira na njihova individualna svojstva134. Na primer Džon Šehan, penzionisani američki general i nekadašnji
vrhovni zapovednik Atlanske komande NATO-a kaže da su «Za masakr u Srebrenici krivi homoseksualci u
holandskom bataljonu» jer su, premda u manjini, povukli ceo bataljon koji zato i nije zaštitio zarobljene
muslimanske borce.
Treći, i poslednji, razlog za oprezno (ne)prihvatanje homoseksualaca takođe je empirijske naravi. Pavlović
(2009, str. 21) je pokazao na podacima iz Svetske studije vrednosti (individualni nivo analize) da stav
„Homoseksualnost se nikada ne može opravdati“ prihvata oko 50% građana Srbije, dakle svaki drugi Srbin je
homofobičan135. Najzad stav «Ne bih imao ništa protiv da mi komšija bude osoba koja je homoseksualac» prihvata tek
svaki treći pripadnik ovog reprezentativnog uzorka (dakle 66% Srba ne bi da „deli komšiluk“ sa momoseksualcima).
Ukratko, ne treba bez preke potrebe «čačkati mečku» i dovoditi pod sumnju borbenu spremnost jedinica prebrzim
prihvatanjem homoseksualaca u Vojsku Srbije. Na osnovu ove empirije, da prevedem na srpski, samo bi „politički
ludak“, dačićevskim govorom rečeno (Vrzić, 2013.s.6, prvi pasus), u Vojsku Srbje primio osobu autirane
homoseksualnosti (geja ili lezbejku, svejedno). Ipak, ako se društvene okolnosti promene (naprimer za 100 godina, ko
zna) treba imati na umu i sledeće: a) vojska bi postala „seksualna pijaca“ (kendalovskim rečnikom rečeno, Kendal,
2005) jer bi svaki gej mogao da nađe sebi „partnera“ imajući na umu brojnu prevlast muškaraca, profesionalnih
vojnika, u svim vojskama sveta; b) smanjila bi se borbena spremnost vojne jedinice pa bi srpska jedinica u nekoj
mirovnoj misiji postupili kao holandski bataljon (ako je verovati NATO-generalu Džonu Šehanu) omogućivši ratni
zločin jednoj od sukobljenih strana (pročitati “Psihologija, politika, ratovi, medijijske priče, laži i manipulacije“ na sajtu
www.psihometric.com) i najzad, a što je i najgore, c) broj samoubistava u Vojsci Srbije bi dramatično porastao jer bi
svaka osoba u depresivnom stanju, imajući pri ruci vatreno oružje, mogla da izvrši samoubistvo, jer bi joj kao primer
poslužio gej-drug iz jedinice. Nije za zanemarivanje ni lokalno-srpski kontekst! Zamislite, komandira jedinice vojne, a
geja u profesionalnoj vojsci Srbije: koji bi razuman čovek odbijo da „da dupe“ svom komandiru ako mu to ovaj
zatraži136.
Složenost odnosa biologije i psihologije ilustrovaćemo zamišljenim razgovorom dva svemirska drugara
(Vanzemaljaca i Zemljanina) o seksu. Gost iz Svemira pita svog pajtaša Zemljanina „U čemu je zapravo
problem, ako neki od vaših hoće da se baš tako „krešu”? Zar nije jednostavnije da svoje heteroseksualne
132
Izabran je uzorak kadeta jer je varijansa njihovih homoseksualnih potencijala najniža (SD=2.95, spram preostala tri
uzorka: N1, SD=6.06; N2, SD=5.33; N3, SD=5.38). U prevodu sa jezika statistike, ovako visoke korelacije, to znači da će
sve nađene korelacije biti suštastvene, a ne posledice velikih brojeva ili statističke logike (odnosno „statističke greške“,
laički rečeno). Uzgred budi rečeno, ovi statistički indikatori (SD-standardna devijcija) pokazuju da su kadeti i kadetkinje
Vojne akademije izrazito „homofobična“ populacija. Ovde populacija ne stavljam pod znake navoda zato što kadeti VA (uz
pomoć, naravno kadetkinja) prirodnim putem mogu produžiti ljudsku vrstu
133
Ovaj indeks povezanosti homoseksualnih i autodestruktivnih potencijala osobe je testovna potvrda empirijskog nalaza
(Veljković, 2006, s.127-128) visoke stope suicida među homoseksualnim tinejdžerima
134
Isti razlog NIJE uzrok smanjenja borbene efikasnosti mešovitih muško-ženskih jedinica, jer momci žele da se dokažu
pred devojkama, a devojke da pokažu da ne zaostaju za momcima
135
Tokom parade ponosa, 2010, autor je na ulicama Beograda razgovarao sa protivnicima ove smotre. Jedan ispitanik koji
je sebe opisao kao miroljubivu osobu, a ipak je izrazio spremnost da prebije „do krvi“ geja, a ovako mi je objasnijo
paradoks svoje miroljubivosti spram spremnosti na agresiju „Ko hoće dupe, dobiće po pički“
136
Rizikujući tako „hleb“ za svoju porodicu. Nemojte potcenjivati ovu tvrdnju. U Srbiji je danas strah zbog gubitka posla
veći od straha od smrti (Gvozdić, 2013). Pa vi birajte, dupe ili smrt
88
partnere na to privole, nego da komplikuju društvene odnose, iritiraju javnost i trpe nasilje?” E, upravo zato nije
jednostavnije: jer suština nije u seksualnoj praksi i snošajnim stavovima već u psihologiji istopolne privlačnosti,
uživanju i partnerstvu. Baš ovde, u ovom kontekstu, zgodno je upozoriti radoznale heteroseksualne
eksperimentatore da su fekalije, skoro, redovan pratilac „nazadnog“ snošajnog stava. To implicira tri problema:
a) muški partner mora da koristi kondom; b) posteljina posle takvog snošaja mora ići na pranje i c) praktično je
nemoguće nastaviti spavanje u intimi partnerskog zagrljaja posle vođenja ljubavi, a to nije slučaj ako se
praktikuje bilo koji snošajni stav osim stava anus-penis nezavisno od seksualne orijentacije (stavka 30. Verujem
da mogu uzivati u seksu gde god mi se pruži prilika, faktora heteroseksualne orijentacije).
Drugačije rečeno, nije problem da homoseksualac polno opšti sa ženom „od pozadi 137“, ali je to samo
seks u tehničkom smislu – ne samo bez ljubavi već i bez bilo kakvih prijatnih emocija uz tri navedene tehničke
komplikacije. Upravo ova činjenica implicira posebnost preferencije ovako maštovite ljubavne igre kada su u
pitanju heteroseksualni partneri. Drugim rečima, homoseksualni odnos muških partnera van zatvorenog prostora
i kreveta (na stepeništu ili liftu solitera, u prirodi, parku, na livadi...) se svodi samo na oralni seks. Svakako,
lezbejski homoseksualni odnos ne prate ove tehničke komplikacije.

Zaključci
1) Baš kao genetski tako su i psihološki homoorijentisane osobe različite od heteroseksualno orijentisanih.
Da nije tako tek bi tada nalazi (na sva tri uzorka, N=5516) bili sumljivi zato što je genetska determinacija
(heritabilnost) svih domena ličnosti retko kada manja od 50%. Ako je, na primer, ekstroverzija genetski
determinisana bilo bi krajnje nezamislivo da to ne bude seksualna orijentacija
2) Budući da postoje snažni dokazi za genetsku uzročnost homoseksualnosti, a psihološka svojstva su
takođe manje-više biološki određena to su rezultati našeg psihološkog istraživanja posredan prilog ovoj
teorijskoj postavci porekla homoseksualnosti.
3) Naše istraživanje, ne samo strukturalnim već i posebnim nalazima (ranjivost, depresivnost, pesimizam i
granični poremećaji ličnosti) potvrđuje i neka druga zapažanja o homoseksualnoj populaciji (broj samoubistava i
karakteristike ponašanja).
4) Razvoj homoseksualnosti započet u majčinoj materici nastavlja se, najpre, kroz emocionalni, a zatim i
razvojem ličnosti tako da odrasli gejevi i lezbejke imaju, između sebe slične, a suštinski različite psihološke
profile spram ostatka populacije.
5) Homoseksualni psihološki profil karakteriše negativizam, ranjivost ličnosti i otklon spram normi
društvene sredine pa je i zato dijametralno različit od heteroseksualnog profila. Kod homoseksualnih muškaraca,
a bez snažne emocionalne kontrole, velika je i verovatnoća sociopatske orijentacije i kriminalnog ponašanja
(nema muškog zatvora bez „aktivnih” ali najčešće samo „pasivnih 138” gejeva).
6) Na osnovu svega rečenog homoseksualci ne bi smeli da budu naoružana lica, pogotovu ne profesionalno.

Ideološko-politički zaključci
Za razliku od prethodnih zaključaka ovi, su naučno-metodološki neutemeljeni, pa su čiste spekulacije, a
mi ih navodimo zbog višestruke zapitanosti: čemu toliko insistiranja međunarodne zajednice da se 2010.godine
održi «parada ponosa», čemu onolike radosti evropskih zvaničnika na službi u Beogradu kada je ona ipak
održana i čemu pristanak aktuelne vlasti da se ona održi i pored svih apsolutno predvidljivih bezbedonosnih
rizika? Jedino što je potpuno izvesno da ta parada nema ama baš nikakve veze sa ljudskim pravima. Jer da je to
ugroženo ljudsko pravo takvih parada bi bilo i u svim mnogoljudnim islamskim zemljama toliko okrenutim
zapadnim vredostima (Egipat, Turska, Saudi Arabija...). Naravno, i u Rusiji i zemljama dalekog istoka (Kina, na
primer).
Ako se politički snažno promoviše pravo na muške partnere i njihove bračne zajednice teorijski će se
populacija smanjiti za više od 20%139 jer će svi latentni homoseksualci postati manifestni. Zašto su baš narodi
Balkana meta depopulacione politike? Dva su razloga po našem viđenju: a) unošenje još jednog razloga za
poslovične svađe i podele u balkanskim krčmama140, jer osiromašeni uranijum nije dovoljno efikasan i b)

137
Valja imati na umu nužan i prirodan izliv fekalija pri svakom odnosu „guza-penis“. Količina izlivenog prporcionalna je
snazi i vremenu prodiranja. Ko ne veruje nek proba! Naravno, ne treba verovati
138
Muške prostitutke. Prema rečima jednog zatvorskog psihijatra u jednom muškom zatvoru, 2010.g., tarifa za oralni odnos
je bila 1.000 RSD, a analni 2.000 RSD
139
Svaki muškarac, u proseku, napravi dvoje dece, praktično, a mogao bi na hiljade, teorijski. Ovo teorijski, asocira na
poznati grafit „ako je abortus ubistvo, onda je drkanje genocid“
140
Na stotine mladih Beograđanki i Beograđana je robijalo zbog nereda izazvanih na „paradi ponosa“. Među njima bi bilo i,
mnogo više, sredovečnih, pa i matorih, da su imali dovoljno energije da tog dana izađu na ulice prestonice
89
posebno Srbi, kao narod, nose u sebi Gompertov 141 virus zla (videti Ekmečić, 2010). Prvi je razlog sasvim jasan
sui generis: kada god velikim silama ustreba rat balkanci će postati njihove verne mušterije (jedni za štap, a
drugi za šangarepe). Drugi razlog je srpski specijalitet pa zaslužuje malo objašnjenja. U proteklih 20-etak godina
satanizacije Srba i običnim pojedincima je jasno da je još i danas aktuelna misao Fridriha Naumana iz 1916
godine da su Srbi trajan evropski “remetilački faktor”. Zato - što je Srba manje tim je bolje za neolibarani
kapitalistički Zapad! Moći će na miru da stvara svoje imperije, zajednice i rajhove.

Literatura:
1) Caprara Gian Vittorio i Cervone Daniel, (2003): Ličnost – determinante, dinamika i potencijali, Dereta,
Beograd.
2) Gvozdić Ana, (2013): Psihološke posledice gubitka posla, DANAS.RS, 11.10
3) Eysenck Hans, (1972): Psychology is about people, Penguin Books, London.
4) Ekmečić Milorad, (2010): Mi smo za Ameriku narod koji u sebi nosi opasan virus, Pečat, br.147, od 31.12,
Beograd
5) Fajgelj Stane, (2003): Psihometrija–metod i teorija psihološkog merenja, Centar za primenjenu psihologiju,
Beograd.
6) Jovanović Rаško, (2011): Stogodišnjica rođenja Tenesi Vijilamsa 1911-1983 - Dramatičar čija su dela
izmenila naše pozorište, „Pečat“, broj 197, Beograd
7) Kendal Frensis, (2005): Zašto se volimo, svađamo i pravimo decu, Moć knjige, Beograd.
8) Knežević Goran, Džamonja-Ignjatović Tamara i Đurić-Jočić Dragana, (2004): Petofaktorski model ličnosti,
Centar za primenjenu psihologiju, Beograd.
9) Kostić, Petar. 2007. Psihometrija – Konstrukcija, rekonstrukcija i primena psihometrijskih testova, drugo
izdanje, Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica.
10) Kostić Petar, Flere Sergej, Lavrič Marijan i Jonuz Fadil, (2007): Psihometrijska struktura ljudske sreće, XIII
naučni skup: Empirijska istraživanja u psihologiji, Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu
psihologiju, Knjiga rezimea, s.35, Beograd, ISBN 86-80269-92-1
11) Krivokapić Žilijeta, (2009): Poremećaji ličnosti i politoksikomanija-implikacije za psihoterapiju i primarnu
prevenciju, doktorska disertacija, Filozofski fakultet u Beogradu.
12) Lukić Dejan, (2010): Smrt špijuna na Temzi, „Pečat“, broj 130, Beograd.
13) Martin Del i Lyon Phyllis, (1991): Lesbian/Woman, Volcano Press. ISBN 0-912078-91-X
14) Mijailović Aleksandar (2009): Snage za specijalne operacije.ppsm, nastavni materijal, CUKOS, Beograd
15) Nepoznati autor (2010): mailto:gmail.com. Uputstvo za standardizovan nediskriminativan govor i ponašanje,
10. 07. 04:08, Beograd
16) Ovari Kristijan, (2008): Analiza gradiva udžbenika za nastavu biologije u srednjim školama Republike
Srbije, u Ka nehomofobičnoj srednjoj školi, Gayten-LGBT, Beograd
17) Park Čankju, (2010): Ženke miševa postaju lezbejke, 10. 07. 04:08, www.vesti-online.com
18) Pavlović Zoran, (2009): Vrednosti samoizražavanja u Srbiji: U potrazi za demokratskom političkom
kulturom, Institut društvenih nauka, Beograd
19) Petrović Biba, (2009): Muške suze, ALO, Beograd
20) Popadić Dušica, (2006): Pravo na lezbejsku egzistenciju u Srbiji, Labris, Beograd.
21) Pražić Ivana, Simu Marijana i Maljković Dušan, (2008): Ka nehomofobičnoj srednjoj školi, Gayten-LGBT,
Beograd.
22) Rich Adrienne, (1980): Compulsory Heterosexuality and Lesbian Existence, Oxford University Press.
23) Savić Ivanka, (2008): Symmetry of Homosexual Brain Resembles That Of Opposite Sex, 10.07.20:00,
www.cientificamerican.com
24) Savić Marija, (2009): Labris Čitanka– o d A d o Ž o lezbejskim i gej ljudskim pravima,Labris, Beograd
25) Veljković Jovan, (2006): Homoseksualitet: tragična roditeljska greška, Nezavisna izdanja Slobodan Mašić,
Beograd
26) Votson Piter, (2002): Psihologija rata, prevod u redakciji P.K, Uprava za školstvo i obuku-Vojna
Akademija, Beograd
27) Vučaj Sunčica, intervjui i uređenje, (2006): Šta ti srce kaže-lične priče lezbejki o coming out-u, Labris,
Beograd
28) Vrzić Nikola, (2013): Ekonomija bankrota, Pečat, br.289, od 11.10, Beograd
141
Dejvid Gompert, potpresednik Rand korporacije koja izrađuje američke strateške dokumente, član nacionalnog saveta
bezbednosti Bušove administracije i član američke vlade je avgusta 1994 u američkom časopisu za spoljnu politiku “Forejn
afers” objavio članku “Kako poraziti Srbiju”
90
29) Zelenbrz Jovan, (2009): Provjera Plutchikovog Indeksa profila emocija (PIE) u selekcijskoj situaciji,
Sveučilište u Zagrebu, Zagreb
30) Zdravković Jezdimir i 30-točlani istraživački tim psihologa redakcije časopisa, (1999): Seksualno ponašanje
Jugoslovena, "Psihologija danas", Društvo bihevioralne teorije i prakse, Niš
31) Zdravković Jezdimir (2009): PAN-simpozijum „Depresija anksioznost i somatska oboljenja“, Klinički centar
Niš, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ i srpska asocijacija bihevioralno
kognitivnih terapeuta – SRABCT, Mokra gora-Drvengrad-Kusturičin grad-Mećavnik, 7-10 maj
32) Živković Ljiljana, Savić Marija i Grubačić Radenka, intervjui i uređenje: (2008): Ljubav, u stvari, Labris,
Beograd

91
 PRILOG 3: POPIS SVIH TESTOVA I SKALA142 KORIŠĆENIH, U VA KOV BEOGRAD OD 1979 DO
2004 GODINE, TOKOM RAZVOJA STRUKTURALNOG TESTA LIČNOSTI (STL) I
UNIVERZALNOG TESTA SPOSOBNOSTI (UTS) DO NJIHOVIH KONAČNIH VERZIJA
Autori Naziv testa
1. K. Momirović, B.Vučinić, A. Hošek i B.V. Popović AMORAL
Bele-Potočnik Ž. i Zajec M., 1972 Baterija testova sposobnosti-BTI
Bennett G.K, Seashore H.G. i Wesman G.A Baterija testova sposobnosti-DAT
Berger J. i Kostić P. Bazični oslonci ličnosti (BOL)
Bell Belov inventar prilagođavanja
G. К. Bennett, Н. G. Seashore i A. G. Wesman Brzina i tačnost
Nepoznat autor Edvardsova lista ličnih preferencija
Eksperimentalni program ispitivanja otpornosti na stres
Kostić P. i Jelić J. 1990
kandidata specijalnih jedinica Vojske i Policije
Kostić P. 2008 Evaluacija depresije MTM modelom (TVPS-Q, PIE i SD)
Kostić P.1998 Faktrsko-kriterijumski test ličnosti (FKTL)
Kostić P., 1980 Test motivacije za vojni poziv (MO-1)
Kostić P. i Pajević D, (1981): Test motivacije za vojni poziv (MO-4)
Kostić P. 2011 Test motivacije za vojni poziv (MO-9)
Kostić P., 1991 Test sposobnosti za učenje (Taktika, puk u napadu)
Kostić P. 1999 Test sposobnosti za učenje (Vojna istorija)
Kostić P., 2006 Test sposobnosti za učenje (Psihometrija)
Dr. Günter Kramen, 1981 Fragebogen zu Kontrollüberezeugungen IPC, srpski
Fahrenberg J, Hampel R. i Selg H, 1984 Frajburški personalni inventar (FPI)
Nepoznat autor GPPT
20. Hilda Santucci i Nadine Galifret-Granjon
Grafički test perceptivne organizacije (GTPO)
prema Laurette Bender
Harrower-Erikson, M. (1945) Harrower-Erikson test
Ph.D. Lee Robins, 1975 Intervju devijantnog ponašanja
Ranđelović D., 2009 Inventar stilova učenja po MBTI modelu Brigs-Majers
Günter Kramen, 1981 Dr.C.J.Hogrefe IPC-Fragebogen zu Kontrollüberezeugungen
Koren Ivan, Mijić Vladimir, 1976 Kalifornijski test mehtalne zrelosti
N.Galifret-Granjon i Hilda Santuci Kohs-Goldstein test
Nepoznat autor Kolor test
Momirović K, 2003 Kornel index CI N4
Kostić P.B., 1984 Lokus kontrole
Biro M. i Berger J., 1981 MMPI-201
Biro M., 1995 MMPI-202
Kostić P.Nikolić-Sijerković I. Kržić M. i Tomić C., Model i baterija psiholoških testova za selekciju i
2002 klasifikaciju kandidata žandarmerije
Franceško M., Mihić V. i Bala G. Motiv postignuća MOP2002
Kostić P. i Kojić Ž. 1989-2011 Motivacija za vojni poziv, MO-9, devet standardizacija
Stevanović B. Nova beogradska revizija Bine Simonove skale
Katel Rejmond B. Katel Meri D, L. Personalni faktori. 16 PF, Forma A i B
PISA testovi (razumevanje pročitanog, matematička i
Dragica Pavlović-Babić i Aleksandar Baucal, 2009
naučna pismenost)
Kostić P i Divac Marija, 1999 Praktikum Mahover testa – crtež ljudske figure
40. Bujas Z., Szabo S i Kolesarić V.,1981 Problemski test A
Profesionalna interesovanja, Trejsijevog Personal
Hedrih V., 2008
Globe Inventory (PGI)
Hedrih V., 2008 LEXI, sedmofaktorski model strukture ličnosti
PROFIL INDEKS EMOCIJA
Kostić P. 1997
Jugoslovenska revizija i standardizacija, PIE-JRS
Stanislav Bras, 1976 Projektivna tehnika mozaik /RTP/
142
Za neke od navedenih testova posedijemo samo tabele, a za druge i elketronske baze u dBASE i SPSS-u
92
Stanislav Bras Projektivni test nedovršenih rečenica
Kostić P. i Spasić S. 2010 Radne navike u ucenju kadetkinja i kadeta-test
Kellogg i Morton R Lindner i M. Gurvitz Revidirani Beta-test
Kostić P., 1984 Skala društvenih odnosa u pitomačkom kolektivu VA
Ignjatović, Mitrovic, Vasić, A. Trogrlić, Jevremov,
Skala IKTAN (12 Situacija)
Karanjac, Todosijević, Kurbalija, Šakotić i Momčilov
Skala neurotizma i ekstraverzije za djecu i omladinu
Ž. Bele-Potočnik Dž. Hadžlselimović M. Tušak
HANES
Skala procene podobnosti žena za obavljanje dužnosti
Kostić P., 2002
u Vojsci, SDP
Ignjatović, Mitrović, Vasić, Trogrlić, Jevremov,
Skala RAPTAN (12 situacija)
Karanjac, Todosijević, Kurbalija, Šakotić, i Momčilov
Ignjatović, Momirović, Wolf, Šipka, Džamonja, Biro,
Genc, Knežević, Radočaj, Simov, Vasić, Trogrlić, Skala SEG-8 (12 situacija)
Jevremov, Karanjac, Todosijcvić i Kurbalija
D. Wechsler Skale pamćenja I i II
Kostić P., 1999 Skale za procenu osobina ličnosti i ponašanja komadanta
60. Kostić P.1996 Test bitnih atributa (BITNO)
Kostić P.1989 Test bitnih karakteristika TBK
Živana Bele-Potočnik i Helena Onič - Novak Test D-48
Bele-Potočnik Ž., 1978: Test Domino „D-48“
Gudinaf Test inteligencije na osnovu crteža ljudske figure
Hadžiselimović Dž., Bele-Potočnik i Hruševar B.1979 Test direktivnosti stavova
Berger J. Test iracionalnih uverenja (TIU)
Bele-Potočnik i Hadžiselimović, 1976 Test koncentracije i dostignuća-TKD
A.Dolinar ŽivanaBele-Potočnik Test mehaničkih odnosa –TMO
Pogačnik V, 1983 Test nizova TN
Kostić P., 1995 Test odnosa (TO)
Kostić P., 1996 Test opšte vojne informisanosti
T. Đurić Ž.Bele-Potočnik B. Hruševar, 1985 Test pažnje TP
Uvalin J. Test profesionalne informisanosti

93
Kostić P., Ranđelović D.i Vlajić A.2006 Test profesionalnih opredeljenja I
Kostić P., Ranđelović D.i Vlajić A.2009 Test profesionalnih opredeljenja III
Milojković S., (Kostić P., skratio za kadete i
Test psihičkog umora
kadetkinje VA)
Kostić P., 2003 Test rezonovanja (TOP)
Bele Potočnik, 1971 Test rezonovanja likova TRL
80. Kogej Pavel, 1957 Test savijanja žice – „forma ključ
Pavlović, 1966 Test socijalne inteligencije
Ž. Bele-Potočnik Dž. Hadžiselimović M. Tušak Test socijalnih stavova TSS
Kostić P. i Jelić J. 1988-2006, šest standardizacija Test sposobnosti za učenje-TSU
Šentalaub Viktorija Test tematske apercepcije-TAT

94
Delroy L. Paulhus&Kevin M. Williams (Journal of
Research in Personality, 2002
Kostić P. prema Wotson P.1992-2004
Momirović K. i Kostić P., 2001 (prema Ajzenk EPQ)
Kostić P, Pantelić Lj, Beljić D. Stefanović-Stanojević
T., Jelenković D., 1996
Kostić P., Pavković B. i Marković Z., prema Adizes
I,1995; Fineman S, 1974 i Timpe A.D.Ed, 1987
Kostić P. prema IES-Horowitz, 1994
Kostić B. P. i Ranđelović D.J., 2009
The Dark Triad of personality: Narcissism,
Machiavellianism, psychopathy and, srpski
Upitnik borbene motivacije, UBP, tri revizije
Upitnik PNEL-V
Upitnik pokušaja prognoze i prevencije samoubistava u
Vojsci Jugoslavije
Upitnik za komadante
Upitnik za padobrance 63.brigade
Upitnik životnih činjenica, događaja i iskustava
(ZCDI)
95
92. Vineland, 1935 Vinelandove skale socijalne zrelosti
Andreja Kostelic - Martic Natasa Jokic – Begic, 2003 Wartegg test crteza
Veksler WISC - Vekslerov test inteligencije za decu
Napomena: Nakon svih korišćenih, navedenih, testova i skala autor je zaključio da je psihometrija zapravo zanat
zasnovan na psihologiji kao nauci. Dakle, svaki psiholog koji dobro poznaje struku može uspešno konstruisati
testove pod uslovom da to, kao zanatlija, čini dovoljno dugo i dovoljno često učeći se svom zanatu na
sopstvenim greškama. Upravo zato ovaj autor se usudio da umesto stranih, zajedno sa svojim saradnicima,
konstruiše srpske testove. Dva su reprezentativna ovaj, Strukturalni test ličnosti-STL i Univerzalni test
sposobnosti-UTS.

96
PRILOG 4: PISMO PSIHOLOŠKOJ JAVNOSTI I VOJNIM ZVANIČNICIMA 143
Pismo je poslato 26.6.2012, a u prilozima ovog Priručnika je pod brojem 4
Da li je CPP samo Centar za primenjenu psihologiju ili/i Centar za prljave poslove?
- povod Baterija testova HEDONIC144-a
Ovo pismo je zasnovano na sledećih 10 činjenica:
1. Iza baterije testova HEDONIC-a stoji CPP DPS (Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije),
ali se to krije sintagmom „Strogo poverljivo, samo za internu upotrebu“. Drugim rečima, CPP ilegalno
distribuira ovu bateriju, jer je ni u jednoj javnoj ponudi CPP-a, upućenoj psiholozima, nećete naći. Zar to nije
zabrinjavajuća činjenica za sve psihologe i odgovarajuće organe Društva? Uzgred budi rečeno, svakom
obrazovanijem čitaocu, ova sintagma „Strogo pov., interno“ u kontekstu masovne selekcijske primene na
stotinama ispitanika, mora da zvuči kao totalna glupost. U protivnom skor na PISA testu, takve osobe, je
zabrinjavajuće nizak. Ovaj razlog je dovoljan da, nakon neprekidnih 33 godine saradnik Centra za primenjenu
psihologiju (CPP, pr.br.4579890 od 25.06.2012145) sve dok su oba ova tela tek puke filijale porodice Babić.
2. Ova baterija je svojevremeno objavljena na elektronskom oglašivaću „eKapija“ čime je kršen član 15. Zakona
o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti146.
3. Na istom oglašivaču sam, docnije, saznao da je Vojska Srbije septembra 2010 godine kupila tu bateriju
postupkom tenderske procedure. Zakonska odredba je da se obaveštenja o tenderima objavljuju u
"Službenom glasniku PC".
4. U dva broja „Psiholoških novina“ (broj 340 i 344), a povodom neumerenog glorifikovanja psiholoških testova
izražavao sam etičku i profesionalnu sumnju u tačnost takvih tvrdnji. Potsećam da se niko od kolega, koji tako
vole strogo pov. opcije, nikada nije usudio da mi „izađe na crtu“.
5. Nakon mog drugog javljanja (PN br. 344) dve dobre „psihološke duše“ su mi na moj mejl poslale dva
protokola za HEDONIC-u od 198 i 280 stavki koji su mi poslužili za eksperimentalno istraživanje (videti
činjenicu br.8).
6. Nijedan moj rad za Sabor psihologa niti za Empirijska istraživanja od 2007 godine nije mogao da prođe bez
recezentskih, ponekad naučno nepristojnih, primedbi. Da bi rad bio prihvaćen morao sam da ga (moji saradnici i
ja) prepravljamo i po tri puta. To me je silno uveseljavalo i nimalo zabrinjavalo (zato što nikako mladi miševi ne
mogu da napakoste matorom mačoru). Naprotiv, takve recenzije su me inspirisale da, sam ili sa saradnicima,
pišem radove (videti na primer Psihologija Bull Shit-a, Sranje i Proseravanje, Psihologija danas, broj 30-31,
s.60-69). Da stvar bude grđa, ali po redakciju „Psiholoških istraživanja“, neki moji radovi (sa saradnicima),
njima nedostojni, prolaze bez primedbi recezenata na međunarodnim skupovima 147. Sa sramom priznajem da se
u takvim prigodama nisam setio niti zažalio studente kojima su moji recezenti profesori. Povodom nekih takvih
143
Dostavljeno načelnicima GŠ VS, VMA i Vojne akademije
144
Nisam prvi niti jedini koji javno, dakle ne računajući kuloarske priče, postavlja pitanje svrsishodnosti korišćenja
testova ličnosti u procenama radnih potencijala pojedinca! Prvi su bili psiholozi zaposleni u Nacionalnoj službi za
zapošljavanje. U povodu tog oglašavanja stručne javnosti ja, Petar Kostić, sam bihevioralno blejao kao ovca. Sram da me
bude! Drugo javno istupanje bilo je na XVI Naučnom skupu “Empirijska istraživanja u psihologiji”, 2010. godine. Jedan
autor je istraživao relevantnost baterije HEDONICA za selekcije u okviru MUP-a Republike Srbije. Istini za volju,
njegovi zaključci iz sva tri istraživanja sadrže tri empirijske činjenice (postojanje statistički značajnih korelacija između
socijalne poželjnosti i nekih aspekata selekcijskih situacija) i tri neproverene hipoteze, da empirijske činjenice („...ne
ugrožavaju naša saznanja o kandidatima i odluke koje se na osnovu tih saznanja donose“). Treće oglašavanje, doduše
novinsko („Pres“ od 16. maja 2010), pod naslovom “Na testovima sve vide” doslovno glasi: ”Nema škole u Beogradu
koja nema bar jednog alkoholičara i pedofila... On je samo jedan od mnogih koji ne bi smeli da uče i vaspitavaju decu, a
rade u školama, iako bi PROSTI testovi ličnosti mogli da ih sklone od dece” (bold je moj). Ova tvrdnja je savršena
glupost koja znalca „ostavlja bez teksta“: pedofilija je poremećaj ličnosti, seksualno-bolesno stanje uma koje se izražava
isključivo bihevioralno i ne dotiče, nužno, intelektualno funkcionisanje. Neki autori (napr. Trebješanin, 2001, s.340)
pedofiliju pripisuju i psihopatama koji savršeno „upravljaju utiskom“ u komunikaciji sa drugima, pa čak mogu „lagati“ i
„detektor laži“
145
CPP je objavio i distribuirao sledeće testove i skale u kojima je PK (ko)autor: a) Petar Kostić, 1997: PIE-
jugoslovenska revizija i standardizacija; b) Petar Kostić i Marija Divac, 1998, specijalista medicinske psihologije,
Mahover test ljudske figure; c) Josip Berger i Petar Kostić, 2002; d) BOL / TPMS – Bazični oslonci ličnosti, koncept,
provera, upitnik i merenje, Beograd; e) Aleksandra Vlajić, Dušan Ranđelović i Petar Kostić: Test profesionalnih
opredeljenja (TPO); f) Aleksandra Vlajić, Dušan Ranđelović i Petar Kostić Univerzalni test sposobnosti (UTS) i g)
Konstantin Momirović, Ankica Hošek i Petar Kostić Metrijske karakteristike skala samoubilačke i ubilačke modulacije
nagona smrti u okviru knjige „Tanatos-nagon smrti“
146
Onaj kome nije jasno zašto bi puko oglašavanje o prodaji HEDONIC-e biološkom institutu bilo reklamiranje neka se
raspita o personalnim relacijama svih aktera koji su tangirani u ovom mom pisaniju
147
Kakve je veza između CPP-ea i redakcije „Psiholoških istraživanja“? Moj odgovor glasi: veza je seksualna!
97
recenzija čak sam dva puta javno nudijo, preko PN, novčane nagrade od 1.000€ odnosno 10.000€ 148 psihologu
koji dokaže tačnost nekih recezentskih primedbi. Da li ste iznenađeni što se niko nikada nije javio da mi, u ovo
krizno vreme, pošteno uzme više od milion dinara? O mogućnosti da se u izdanju CPP-a pojavi neki test gde bi
moje ime bilo „tek deveto po redu“ samo mogu da sanjam. Na primer, dva testa STL i UTS su pre nekoliko
meseci data CPP-u na recenziju. Obe recenzije su negativne, ali su zanimljive dve činjenice. Prvo, nijedan od
recezenata se nije sam praktično bavio ni konstrukcijom ni standardizacijom testova, pa zato i nisu pokušali da
provere, za testovne priručnike jedino važna psihometrijska svojstva, a jedan od njih stoji upadljivo na
pozicijama autora149 HEDONIC-e. Drugo, oba naša testa su, predmetom merenja direktno, konkurentna
HEDONIC150-i. Upravo zato odgovor na popravljeni Priručnik STL od recezenta je dobijen nakon skoro četiri
meseca (tek nakon pisma psihološkoj javnosti i vojnim zvaničnicima).
7. Vojska Srbije je navedenu bateriju kupila po ceni od TRI MILIONA DINARA 151, a ista je instalirana na
Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu i Vojnoj bolnici u Nišu.
8. Eksperimentalnim istraživanjem (N=225) dokazah da SVI moji studenti sa Filozofskog fakulteta i SVI kadeti
sa Vojne akademije nepogrešivo postupaju po instrukciji, odgovarajući na stavke HEDONIC-e, tako da budu
odnosno ne budu primljeni na posao ili na školovanje152. Taj rad, pripremljen za EIP2012, recezent je
negativnom recenzijom sprečio da bude izložen sudu javnosti (videti http://www.psihometric.com, recenzija-18-
EIP-2012). Da zaključim na osnovu izvedenog eksperimenta, a uprkos negativne recenzije jednog od autora ove
baterije, HEDONIC-a je apsolutno neprimenljiva za selekcijske svrhe.
9. Deveta činjenica koju ne mogu, zbog ličnih i etičkih razloga personalno detaljisati, ali mogu navesti sve
okolnosti koje podupiru neke od psihometrijskih standarda psihološke nauke, čijim se kršenjem ugrožavaju i
etički standardi psihološke struke. Istini za volju pogrešna profesionalna odluka čiji ću slučaj opisati nije
donesena na osnovu testa ličnosti već samo na osnovu intervjua, ali je u oba slučaja istovetan medijum –
verbalna reakcija ispitanika. Radi se o odlukama u kojima omnipotentno prepotentni klinički psiholog na osnovu
verbalnih reakcija (intervju, test ličnosti...) odbije kvalitetnog kandidata. Evo ukratko studije slučaja B.I. (moj
akt zaveden na VA br. 1308-1 od 9.jula 2003. godine). Junak priče na pismenom ispitu iz matematike osvojio je
34 boda zauzevši 68-i rang od 449 kandidata. U pogledu opšteintelektualnih sposobnosti zauzeo je 29-ti rang od
449 kandidata, sa procenom "IQ status kandidata je VRLO VISOK: (5) Pametniji od 90% kand. iz 2001/2002
godina!" (Uzorak, N=1264, na kome je standardizovana selekciona baterija). Na kliničkom intervjuu na VMA,
tokom intervjua B.I. se izrazio nepovoljno o svom ocu, a to je kliničkom psihologu bilo dovoljno da ga proglasi
nesposobnim za oficira (navodno “konfliktan odnos prema autoritetima”)?! Poenta priče je u tome što je ovaj
momak, tri meseca kasnije, otišao na služenje kadrovskog vojnog roka u Sombor. Tamo je pogrešna psihološka
procena postala dvostruko transparentna, a nesaglasna sa realnošću: sami vojnici su ga predložili za desetara
nakon osnovne vojne obuke, a njegove starešine su mu, nakon odsluženja kadrovskog vojnog roka, napisale
preporuku za prijem u Vojnu akademiju. Pošto nije mogao da ponovo čeka neizvesnu selekciju da bi započeo
školovanje na VA on je uspešno prošao prijemne ispite, diplomirao, najpre osnovne, a odmah zatim i magistarske

148
Da dobro ste pročitali: više od milion dinara
149
Evo citata iz recenzije za primer da je recezent zlonameran „Ako autori UTS-a smatraju da su konstrukti sposobnosti i
osobina ličnosti teorijski povezani, onda to treba vrlo argumentovano dokazati (što mislim da će biti veoma teško)“.
Drugim rečima i ovaj psiholog, baš kao i autori HEDONIC-e, problematizuje jedinstvo osobina ličnosti (u užem smislu) i
sposobnosti. Sintagma „osobine ličnosti u užem smislu“ upravo je posledica empirijske činjenice da su i sposobnosti
samo jedna od osobina strukture ličnosti. Naravno, ja znam da je ovaj recezent spin-doktor DPS-a, a ne puka neznalica.
Uzgred budi rečeno, ako ne arogantnim, kako onda drugačije nazvati poduhvat da je teorijsko znanje nužan i dovoljan
uslov praktičnog umijeća? Da li inženjer mašinstva sam popravlja svoj auto ili ga radije poverava automehaničaru?
150
Upravo to je jedini razlog zašto nijedan od dva naša prijavljena rada nisu ugledala „svetlo javnosti“ na „Empirijskim
istraživanjima“ u organizaciji Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju u Beogradu! Evo
naslova da se sami uverite: Todić T., Kostić P. i Spasić S. (2012): Razlike osobina ličnosti žena i muškaraca na
strukturalnom testu ličnosti (STL), Naučno stručni skup sa međunarodnim učešćem „Psihološka istraživanja učenja i
ponašanja“, Knjiga rezimea, s.30, 8-9 jun, Banja Luka i Kostić P., Ranđelović D. i Vlajić A. (2012): Strukturalni test
ličnosti (STL), Naučno stručni skup sa međunarodnim učešćem „Psihološka istraživanja učenja i ponašanja“, Knjiga
rezimea, s.39, 8-9 jun, Banja Luka
151
Poređenja radi najskuplji merni instrument, takođe KPT – kompjuterski podržani test formata, u zvaničnoj ponudi CPP-a
je VELIKIH PET PLUS DVA u iznosu od 25000 RSD (sa popustom za članove DPS), dakle 120 PUTA jeftinije. Test
VELIKIH PET PLUS DVA (Smederevac i saradnici) ima slične, ako ne i bolje metrijske karakteristike. Ova cena
HEDONIC-e dobijena na zahtev prvopotpisanog autora (na osnovu Zakona o javnim nabavkama od Ministarstva odbrane
акт бр. 22-4/12 од 24.01. 2012. године, овлашћено лице Љиљана Сантрач)
152
Kod kadeta najveća razlika je bila na stavci „Voleo bih zanimanje u kom bi stalno imao posla sa ljudima“, a kod
studenata stavka „Puno odugovlačim pre nego što započnem neki posao”
98
studije na FON-u. Drugačije rečeno, primenom HEDONIC-e za donošenje odluka od životne važnosti za
pojedinca povećava se privid „naučnosti“, a posledica će biti direktno kršenje prvog stava Etičkog kodeksa
psihologa Srbije koji glasi „U svakom području delatnosti psiholog svoj posao obavlja na nivou standarda koji
važe za dato područje. Pri tome on prihvata da nikakvi ciljevi strukovni ili vanstrukovni, ne mogu doći iznad
dostojanstva i dobrobiti pojedinca koji je neposredno ili posredno uključen u profesionalni odnos “. Ovakvom
nasrtaju kvazi psihološkim tehnikama i metodama na integritet pojedinaca prethodilo je širenje fame, u laičkoj
javnosti, o svemoći testova (videti „Pres“, 16. maj, 2010) da uspešno razotkrivaju raznorazne ljudske anomalije
(pedofiliju, alkoholizam, kriminogene sklonosti...). Samo ova (deveta) činjenica, etičke naravi, bi bila dovoljna
motivacija za ovo obraćanje psihološkoj javnosti, ali ...
10. ...vrhunac razloga zbog kojih je moje veselje (iz činjenice br. 6) preraslo u zabrinutost nastupi kada mi je
treća dobra „psihološka duša“ (da nije jedna te ista „duša“ zaključujem po ID-u) poslala prezentaciju obuke na
VMA pod naslovom „LIČNOST, INTELIGENCIJA I SELEKCIJA“ održane od 3 do 7 oktobra 2011. Ta
prezentacija sadrži višeslojne informacije od kojih su neke protivurečne dosadašnjim psihološkim saznanjima, a
neke su suprotne zdravom razumu. Tek sada je i meni, gluperdi, razumljivo protivljenje nekih vojnih psihologa,
kao i njihovih kolega iz Nacionalne službe za zapošljavanje, da sami budu testirani HEDONIC-om zbog dva
razloga: a) arogantna provera psiholoških znanja sopstvenih kolega i b) dovođenje u konfliktnu situaciju
profesionalnog poštenja (iskreno odgovaranje na merne instrumente sopstvene struke) ili da postanu žrtve
sopstvene profesije (da budu eliminisani u nekoj ličnoj ambiciji).
Krenimo redom!
1. Nigde više, ni kod nas ni u svetu, testovi ličnosti se ne koriste za školske selekcije osim u srpskoj Vojsci i
Policiji, dakle samo tamo gde je instalirana HEDONIC-a. Najviši domet testova ličnosti je psihološko
savetovanje, ali savetovani sam donosi odluku da prihvati ili odbaci savet psihologa u vezi izbora profesije.
Da stvar bude još čudnija (zagonetnija) u Vojsci se koriste i testovi sposobnosti (osim testova ličnosti) za
selekciju prijavljenih kandidata i za visoko profesionalna (postdiplomska) usavršavanja (specijalizacije iz
oblasti medicine na Vojno medicinskoj akademiji, na primer). Jedna od tragičnih implikacija ove činjenice
jeste pretpostavka da civilne visokoškolske institucije (fakultete) uspešno završavaju i osobe ometene, pa
zaostale, u intelektualnom razvoju.
2. Čak i kada bi, u svetu, postojali tako savršeni testovi HEDONICA nipošto nije od te sorte. Pogledati činjenicu
br. 8 ovog pisma i, za neverne, sajt www.psihometric.com (uzorci: kadeti-1.sav i studenti-1.sav).
3. Konstrukcija HEDONIC-e u metrijskom pogledu, osim brutalne face validity153, ima još nekih konstruktivno-
metrijskih promašaja. Prvi promašaj je faktorska struktura osam ličnosnih domena jer se na uzorku (N=176,
anonimno) izdvajaju samo dva faktora. Prvi sačinjavaju N, H, I i D, a drugi E, O, A i C, pri čemu su
komponentne saturacije prvog pozitivne, a drugog faktora negativne. Drugi promašaj su skale H, D i I koje
generišu SAMO jedan faktor, a ukupna zajednička varijansa je čak 78.5%. Laički rečeno dovoljna je SAMO
jedna skala, umesto tri. Dalje, instrument je neracionalno predugačak: HEDONIC-3 sadrži neverovatnih (za
samo osam skala) 280 stavki, a skraćena HEDONIC-5 200 stavki (8x25). Skraćivanje je izvršeno delimićno
pogrešno154. Tačno je da se skraćivanje 155 vrši tako da se zadrže stavke koje imaju najviše korelacije sa
glavnim predmetom merenja svake subskale, ali je to samo jedan kriterijum. Drugi kriterijum je da se od dve
stavke koje imaju približno jednaku korelaciju sa glavnim predmetom merenja, zadržava se ona stavka čija je
interkorelacija sa svim ostalim višlja. Tako se ne bi desilo, naprimer, da stavka „Tvrdoglav sam i samovoljan”
u skali „Prijateljske nastrojenosti“ ima ponekad, na nekim uzorcima, negativnu interkorelaciju, pa se tako
ukupna pouzdanost snižava sa 78% na 75%. I pored skraćivanja HEDONIK-a 5 je nepotrebno i neracionalno
dugačka. Ja sam prvu verziju testa skratio na 80 stavki (8x10), a ukupna Alpha je ostala u prihvatljivim
granicama pouzdanog merenja (tri skale >.80, a pet >.70).
Svi navedeni psihometrijski nedostatci jesu važni, ali ne za praktičnu upotrebu. Ono što jeste praktično
potpuno kontraindikativno za selekcijsku primenu HEDONIC-e, a što proističe iz brutalne čitljivosti njenih

153
Postoji negativna korelacija između visine skorova na ovako brutalno formulisanim stavkama testa ličnosti i sopstvenog
samopoštovanja. Upravo je jedna od funkcija zahtevnih obuka da, in vivo, „testiraju“ realističnost samovrednovanja.
Osećanje visokog samovrednovanja je prvi neophodan motiv da bi neko poželeo da bude elita. I to je jedan od razloga,
pored korelacije sa verbalnom inteligencijom, da je psihološka „čitljivost“ stavki HEDONIC-e visoka (videti činjenicu br. 8)
154
Nezavisno od svih ovih etičko-psihometrijskih razmatranja malo je neobično da na tenderu pobeđuje istraživačko-
razvojni PROJEKAT baterije testova, a ne već standardizovan psihološki merni instrument na dostatnom nivou za praktična
merenja, a bez ikakvih dodatnih istraživanja
155
Ma koliko se trudio da ovim pisanijem ostanem u okvirima struke i etike ne mogu a da ne postavim pitanje logike tendera
(činjenica br.3). Kako je moguće da na tenderu pobeđuje baterija mernih instrumenata koju, tokom primene, treba
„skraćivati“ ili, pak, „produžavati“?
99
stavki156, jeste dvostruka selektivnost: HEDONIC-a negativno selekcioniše poštene osobe visokog integriteta
(odbacujući ih), a pozitivno selekcioniše bitange i protuve (primajući ih). Da još bude razumljivije tvrdim, a
pojedinačnim slučajevima mogu dokazati, da je HEDONIC-a blagonaklona prema gradskoj, a odbacujuća prema
seoskoj deci. Da li je potrebno više dokazivati osim jednostavne tvrdnje da prostodušno i naivno prosečno
seosko dete NEĆE LAGATI (na testu) ni onda kada zna da ne može u laži biti uhvaćeno. Ipak, ova baterija ima
jednu značajnu odliku: pouzdanost svih osam skala je višlja od .90. To i nije teško postići uz minimalno smislene
stavke, njihovu visoku pojavnu valjanost i njihov vrlo veliki broj (280, odnosno 200). Ilustracije radi svetski
poznati NEO PI R157 meri čak 30 faceta razvrstanih u pet domena sa ukupno 240 stavki, dakle po osam stavki na
svaku facetu. Domeni poseduju dovoljno visoku pouzdanost, ali je pouzdanost faceta niska tako da većina
istraživača i praktičara koristi samo domene.
Na kraju ovog dela dokazivanja navešću i jednu empirijski proverljivu činjenicu. Za Vazduhoplovnu vojnu
akademiju je 1994 godine konkurisalo 50 mladića, a među njih se umešao i jedan matorac. Selekcija se odvijala
u tri faze: a) padobranska, 15-dnevna, obuka u bivšoj 63. brigadi uključujući i skok sa 800 metara visine; b) 15-
dnevni kurs preživljavanja na Ozrenu i c) selekcijsko letenje u Kovinu. Svi su prošli najtežu moguću
padobransku obuku, svi su živi doskočili, svi su „preživeli“ Ozren, a najveći deo njih (bez matorca) je prošao
selektivno letenje.
Kao diplomirani pešadinac VA i diplomirani psiholog FF u Beogradu, oficir sa sedam godina trupnog staža,
padobranskim kursom i kursom preživljavanja, 24 godine psihološko-nastavničkog staža 158 u VA, 14 godina
psihološko-nastavničkog staža na četiri civilna univerziteta, redovnog profesora na dve uže naučne discipline
(vojna psihologija i psihometrija), pukovnika u rezervi, (ko)autora desetak testova i skala (od kojih su četiri
namenjena profesionalnoj upotrebi), a tri su računarski adaptirana, autor više knjiga od kojih izdvajam dva
udžbenika (Psihologija borbenih jedinica i Psihometrija-Konstrukcija, rekonstrukcija i upotreba psiholoških
testova) profesionalno, moralno i krivično odgovorno tvrdim da ne postoji, a verovatno nikada neće ni postojati
psihološki test ličnosti koji bi mogao da, na nivou većem od statističke greške, prognozira ovakve bihevioralne
ishode za svih 50+1 osobu159. Svaka verbalna rakcija ispitanika, nezavisno od posrednog medija (govor, kao i
svaki oblik papir-olovka) podložna je intelektualnoj obradi, a to znači i lažiranju. I na projektivnim testovima je,
dakle, moguće „glancanje testovne fasade“ (što bi rekao prof.Berger). Za ovaj posao dovoljna su dva
individualna resursa: a) IQ>95 i b) malo poznavanja ljudske psihologije160 ili/i dovoljno životnog iskustva.
Postoji još jedan (osim lažiranja odgovora) i zdravom razumu logičan razlog za neupotrebu testova ličnosti u
bilo kakvoj selekciji (tim pre u selekciji za pilote, specijalce i službe bezbednosti), a to je nemogućnost
pojedinca da verbalnim reakcijama locira krajnje granice svog bihevioralnog funkcionisanja. To je relativna
netačnost lične samoprocene. Pokazaću to baš na primeru padobranske obuke. Posle prvog skoka padobranca
laici pitaju „kako si smeo“ (da skočiš). To je pogrešno pitanje! Pravo pitanje glasi „kako si mogao“ (da izdržiš
padobransku obuku, a da ne odustaneš). Naime, posle zahtevne obuke sam skok je za padobranca čista
uživancija. Grublje rečeno, samo bi budala odustala od skoka, a nakon završene obuke. Niko, i kada bi iskreno

156
Evo nekoliko primera konativnih stavki HEDONIC-e: „Ne mogu da trpim nikog iznad sebe, ni oca, ni učitelja, ni šefa“;
„Ja svakako nemam dovoljno samopouzdanja“; „Posle težih napora osećam vrtoglavicu i mučninu“; „Ponekad se sav
ukočim kad se nađem u nekoj opasnoj situaciji“; „Kad stvari krenu loše, često se osećam obeshrabren i želim da
odustanem“; „Često dolazim u sukob sa ljudima“ i „Pravila ubijaju volju za životom“. Ovo jesu najrobusnije stavke u
pogledu pojavne valjanosti. Ipak, na osnovu njih i njima, manje-više, sličnih biraju se budući oficiri srpske Vojske.
Postaviću hipotezu: brutalna čitljivost stavki HEDONIK-e je tako visoka da će usidreni skor IQ biti bolja mera inteligencije
od klasičnih testova zato što nema treme. Drugačije, samo će retardirana osoba postizati visoke skorove na socijalno
osetljivim dimenzijama (faktor I koji čine facete N, H, I i D)
157
Da potsetim: baterija HEDONIC=NEO PI R test + 3 dodatne skale (I-Impulsivnost, D-Dezintegracija i H-Amoralnost)
158
Vršio sam slekcije od vojnih muzičara, preko kandidata za VA, KŠA pa do pripadnika policijake akademije (4. i 5.klasa)
vojnih i policijskih specijalaca u njihovom centru u Kuli (verovatno više od 15.000 kandidata)
159
Ako bi se tek tako psihološkim testom besgrešno selekcionisali podobni za psihofizički najzahtevnije poslove onda bi se
učinila suvišnom selekcijska funkcija borbenih obuka pa bi samim tim i „paklena nedelja“ - kruna obuke američkih
specijalaca bila nepotrebna. Ta nedelja eliminiše više kandidata nego 24 prethodne nedelje obučavanja. Tačno je da i oni u
prvoj fazi selekcije primenjuju testove ličnosti, ali ne da bi PRIMILI kandidate, već naprotiv, da bi ODBACILI one koji,
iracionalno, egoistično i narcisoidno, veruju da su „rođeni“ za specijalce. Vrhunski „testovi“ su testovi fizičkih sposobnosti i
testovi inteligencije na kojima nije moguće „lažiranje“ (Mijailović, 2009). Preciznije rečeno, i testovi i na testovima
sposobnosti moguće je jednosmerno lažiranje: možeš odgovarati tako da budeš procenjen kao MANJE inteligentan, ali ne i
obratno! Na testovima ličnosti moguće je dvosmerno lažiranje: Ispitanik može da odgovara tako da bude maksimalno
podoban ili maksimalno nepodoban za školovanje ili neko radno mesto
160
I to je jedan od jedan od razloga zašto je testiranje diplomiranih psihologa testom ličnosti radi donošenja profesionalnih
odluka glupa rabota. Drugi razlog se tiče profesionalnog morala (videti činjenicu broj 10)
100
hteo, ne može ni približno tačno da locira granice ličnog podnošenja psihofizičkih opteređenja. Jedini test koji to
meri nije pod subjektivnom kontrolom. To je sam život (što bi rekao prof. Berger, ili situacioni test -obuka), što
bi rekao psihometričar.
4. Ono što me je definitivno motivisalo da pokušam sprečiti dalje, za Vojsku, štetno delovanje kolega sadržano je
u narednoj tabeli broj 1 (a to je slajd br.53 u prezentaciji autora HEDONIC-e).

Tabela 1: Relacije inteligencije (9 testova, 293 zadatka) i ličnosti, HEDONIC-a, (N=635 primljenih
kandidata na VA, VMA i promovisanje postojećeg kadra na odgovornija radna mesta)
Inteligencija, merena sa devet Ličnost, merena HEDONIC-om
testova nejasne strukture sklopa H-amor E-ekst D-dezi O-otv N-neu I-imp C-saves A-dob
1.Ezoterične analogije161, EZA-16162 -.089* -.19** -.077 -.009 -.045 .032 -.14** -.051
2.Apstrahovanje pravila, EZU-10 -.119** -.15** -.12** -.009 -.100* -.018 -.051 -.003
3.Opšta znanja, EZZ-23 .003 -.100* -.013 .051 .049 .101* -.102* -.100*
4.Značenje reči–rečnik, REC-56 -.121** -.112* -.15** .011 -.12** .004 -.048 -.015
5.Opšta vizuelizacija, IT2163-39 -.064 -.054 -.049 -.019 -.077 -.018 .031 -.004
6.Verbalne analogije, ALF7-39 .027 .030 -.031 .085* -.008 .026 .001 -.099*
7.Rezonovanje, TIFIN-48 -.045 -.068 -.057 -.014 -.050 -.017 -.013 -.074
8.Radna memorija, slike SWAP-20 .059 -.070 -.016 -.067 .035 .035 -.110* -.13**
9.Rad.memorija, slovaTRIPLETI-42 -.048 .090* -.043 .048 -.020 -.013 .032 -.031
... a ispod ove tabele eksciplitno piše: “Ličnost i kognitivni kapaciteti imaju malo ili nimalo povezanosti. Dakle,
testovi inteligencije i inventari ličnosti emituju nezavisne informacije o adaptivnim kapacitetima osobe”.
Evo najpre testa za zdrav razum, a u povodu dve zaključne rečenice ispod gornje tabele: zamislite se o
(ne)uspešnim (ne-adaptiranim) osobama iz svoje socijalne okoline i odgovorite na sledeća pitanja: a) Da li su sve
uspešne osobe koje poznajete samo pametne, a neuspešne samo glupe? b) Da li te (ne)nespešne osobe poseduju
neke osobine ličnosti (vidljive i u ponašanju) koje ih diferenciraju od prosečnih? Evo i dve priče koje nepobitno
demantuju brojeve iz prve tabele i dve rečenice-komentari tih brojeva. Navodno, nekoliko profesora, među
kojima (navodno) beše i prof. Momirović, razgovarali su o svom slobodnom vremenu. Profesor Momirović se
uključi jednom svojom opaskom, na koju mu neko replicira „Lako je tebi kad si genije!“. Momirović se ponovo
uključi, ali u formi glasnog razmišljanja „Najmanje 12 sati svakodnevnog rada, bez nedelje, praznika,
rođendana... ma koji crni genije!“, gorko zaključi. I druga pruča ne pokazuje nezavisnost sposobnosti i osobina
ličnosti. Opisaću jednu Skinerovu164 uobičajenu svakodnevicu (prema: Komarecki, M., 1988, "Bihevioristička
kutija B.F.Skinera", Beograd, Psihološke novine), a zaključak prepuštamo čitaocu. „Svakog dana, ujutru, tačno u
5 sati počinjalo je radno vreme Barhusa Frederika Skinera (Burrchus Frederick Skinner). Izašao bi iz svetložute
cisterne u njegovom radnom kabinetu koja mu služi kao "spavaća soba" sa dušekom, portabl televizorom i
nekoliko polica. Posle jutarnje gimnastike i jutarnje toalete (45 minuta), seda za radni sto i radi 3 sata. U 8.45
kreće u jutarnju šetnju (oko 1.600 metara) do Harvardskog univerziteta, gde izvršava uobičajene nastavničke
obaveze do ručka u 16 časova. Kao što je i došao, tako se i vraća peške u svoj radni kabinet u prizemlju
sopstvene porodične kuće. Ostatak popodneva mu služi za "okrepljenje i prikupljanje novih snaga". Tada u tišini
svog kabineta sluša muziku sa kvadrofoničnog magnetofona. Na spavanje odlazi tačno u 22 sata i spava do 1 po
ponoći (3 sata). Ustaje, seda za radni sto i radi još jedan sat. Posle toga se ponovo vraća u krevet i ponovo
spava 3 sata (do 5 ujutru)“. Posle ove dve životne istine evo pitanja za nepsihologe: Da li je, zdravorazumski
posmatrano, bilo koje adaptiblno ponašanje ljudskih bića uopšte moguće ako „Ličnost i kognitivni kapaciteti
imaju malo ili nimalo povezanosti“ kako to tvrde autori HEDONIC-e? Naravno, može mi se spravom zameriti
da uspešni naučnici nisu u istoj ravni sa običnim, smrtnim, a uspešnim osobama, ali pogledajmo jednu narednu
tabelu (br. 3), no pre toga...

161
Da psiholozima, nepsihometričarima, bude jasno o kakvim je testovima reč prevešću ih na uobičajenu terminologiju: tri
testa verbalnih sposobnosti odgovaraju Spirmanovim neogenetskim zakonima edukcije korelata i relacija i to Verbalne
analogije (ALF-7) i Ezoterične analogije (EZA) su edukcije relacija, a Apstrahovanje pravila (EZU) je edukcija korelata.
Sva tri testa potpuno su kompatibilna testovima tri i četiri iz Momirović i saradnici baterije KOG3 i 4, ali i Stevanovićevoj
verbalnoj seriji. Dakle, iza novokomponovanih, ezoteričnih imena kriju se psiholozima odavno poznati testovi u našoj
profesionalnoj praksi
162
Broj iza znaka jednakosti je broj ajtema (zadataka) u testu
163
Neverbalni test Opšta vizuelizacija (IT-2) je skoro istovetan drugom testu, a Rezonovanje (PNT) prvom iz Momirović i
saradnici baterije KOG3 i 4
164
Skiner je prvi na listi, APA, najuticajnijih psihologa sveta XX veka
101
 ...vratimo se tabeli br.1 i njenim, psihometrijsko-psihološkim porukama! Prvo što pada u oči je nerazumno
veliki broj testova sposobnosti čija aplikacija mora da traje više sati jer je ukupan broj zadataka 293?! Nema
nikakve logike niti praktičnih razloga unutar svih vojnih specijalnosti da se budućim oficirima zadaje enorman
broj testova i zadataka. Jedino bi, možda, budućim pilotima trebalo zadavati test prostornih sposobnosti, ali
čemu i to kada nema boljeg „testa“ od selektivnog letenja 165. Dalje, već 62 godine u psihologiji sveta nisu
dobijene ovakve relacije sposobnosti i ličnosti! 1950 godine Veksler, definišući inteligenciju funkcijom ličnosti
kao celine, svojim testovima je dokazao da je inteligencija globalni kapacitet pojedinca koji se manifestuje u
racionalnom mišljenju, svrsishodnoj delatnosti i uspešnom odnosu prema okolini (Wechsler, prema Berger,
1989). Dalje, Hilgard (1980) kaže da smisleni modeli ljudskog ponašanja nisu mogući bez prepoznavanja
dinamički značajnih međuodnosa kognitivnih, afektivnih i konativnih varijabli, a taj sklop naziva "trilogijom
uma" (trilogy of mind, prema Zarevski, Inteligencija i ličnost u Zarevski, 2000, Struktura i priroda inteligencije,
s.173-201, Naklada „Slap“, Zagreb). Ova tabela sadrži i empirijski dokaz da su sve dimenzije ličnosti merene
HEDONIC-om zapravo determinisane lažiranjem u funkciji verbalne inteligencije. Na primer, amoralnost
značajno, a negativno, korelira sa tri testa verbalne i nijednim neverbalne inteligencije. Drugačije rečeno,
protuve i psihopate su verbalno inteligentne, a poštenjačine su verbalno glupe osobe?! Gde je tu logika, zaboga?
Ukratko, podaci u prethodnoj tabeli teorijski nisu mogući! Ali kako i zašto su ih autori HEDONIK-e,
praktično, dobili? Upravo zato i tako što je ova tabela empirijski dokaz u prilog jedne definicije statistike „kao
tačnog zbira netačnih brojeva“. Pa kako nastadoše ti netačni brojevi u tabeli br.1?
Tri su činioca delovala: a) restrikcija ranga, uspehom na testu znanja iz matematike, jer se ovaj uzorak
(N=635) sastoji od primljenih kadeta i unapređenih oficira, a ne uzorkovanjem svih kandidata za kadete VA.
Oficiri bi se morali isključiti zbog fenomena restrikcije ranga jer su oni dvostruko selekcionisani: najpre
primanjem, pa školovanje u VA, a zatim, tokom dotadašnje oficirske karijere (iliti srpski, „pomešane su babe i
žabe“); b) visoka pojavna valjanost svih stavki HEDONIC-e rezultira, konačno c) delovanjem sklopa motivacije
za vojni poziv, inteligencije i neuroticizma zato što je veza neuroticizma i inteligencije nelinearna zbog Yerkes-
Dodsonovog zakona (Larsen i Buss, 2007: Psihologija ličnosti-područja znanja o ljudskoj prirodi, slika 7.2) po
kome je motivacija niskoneurotičnih slaba, visokoneurotičnih jaka, a umereno neurotičnih optimalna (otuda
nejednake motivacije seoske i gradske omladine za vojnim pozivom). Da prevedemo, visoko motivisani za vojni
poziva i visoko verbalno inteligentni ispitanici su na stavkama HEDONIC-e odgovarali „baš kako treba“ što je u
skladu sa našim empirijsko-eksperimentalnim podacima (videti osmu od 10 činjenica).
Osim objektivnog, a naučno neutemeljenog zaključka autora HEDONIC-e da „testovi inteligencije i inventari
ličnosti emituju nezavisne informacije“ još više zbunjuje smer interkorelacija koji protivureči zdravom,
(ne)naučničkom umu. Na primer, četiri testa negativno i značajno koreliraju sa ekstroverzijom, a samo jedan test
pozitivno. Logično je upravo suprotno da svi testovi sposobnosti pozitivno koreliraju sa ekstroverzijom. Dalje,
potpuno je apsurdno da vredne, učenju posvećene, produkrivne i moralne osobe (dimenzija savesnosti-C) postižu
niske rezultate na testovima sposobnosti166?! Skoro pa isto su i relacije sa dimenzijom otvorenosti spram iskustva
(O) – nijedna korelacija ne može da bidne negativna. Uzgred budi rečeno, da li znate zašto su domeni
otvorenosti prema iskustvu iz leksičkog i samokontrole iz biosocijalnog modela ličnosti, skoro redovno u
selekcijskim situacijama, najmanje pouzdane varijable (Gutman-Kronbahov indeks Alpha)? Upravo zato i samo
zato što oba ova domena zahtevaju, za većinu poslova i selekcijskih situacija, neki optimalan nivo mere, a to čak
ni visoko verbalno inteligenti ispitanici nisu u stanju da „provale“ pa otuda nedoslednost odgovaranja koja
snižava internu pouzdanost. Ipak neke greške iz tabele br.1 uopšte nije lako razumeti. Jedna od njih je da nikada,
ama baš nikada, ne sme korelacija skorova neverbalnih sposobnosti sa domenima ličnosti biti višlja od istih
relacija verbalnih sposobnosti. Ne želim da vređam inteligenciju čitaoca objašnjavajući zašto to što jeste mora
tako da bude.
Kakve bi interkorelacije trebale da budu između testova i osobina ličnosti dajemo u
narednoj tabeli.
Tabela 2: Relacije inteligencije i ličnosti, moji podaci (N = 1913)

165
Evo tog situacijskog testa za nevojnike: kandidat za kadeta-pilota seda sa pilotom-instruktorom u školski avion sa duplim
komandama. Instruktor uzleće sa piste, a zatim svojim komandama izvodi manevre u vazduhu koje kandidat ponavlja na
svojim. Selektivno letenje traje onoliko dugo koliko treba instruktoru da, na osnovu brzine i tačnosti ponovljenih manevara
kandidata, proceni njegove pilotske potencijale, a zatim instruktor operiše postupkom sletanja na pistu. Drugim rečima, u
pitanju je kratak kurs obuke pa upravo zato ovaj situacijski test poseduje pouzdanost i valjanost o kojoj psiholozi mogu
samo da sanjaju
166
Ova i ovakva linearna korelacija između domena moralnosti i intelektualne efikasnosti je za „verovali ili ne“, a svedoči o
brzopletosti i nepromišljenosti njenih tvoraca. Dakle, nije reč o neznanju!
102
 Ličnost, merena NEO PI R-om, K.P delimično
Sposobnosti prilagođena vojna verzija
N E O A C
1. Verbalne sposobnosti (analogije+pravila) -,204** ,275** ,209** -,077** ,160**
2. Neverbalne sposobnosti (vizalizacija) -,106** ,131** ,090** -,078** ,118**
167
3. Univerzalni test sposobnosti (UTS) -,160** ,218** ,167** -,094** ,135**
4. Prosečan uspeh u školi -,191** ,247** ,228** -,117** ,195**
Podaci u tabeli br. 2 su potpuno saglasni rezultatima svih istraživanja kod nas i u svetu, interno su
kompatibilni i zdravom razumu neprotivurečni. U prethodnoj tabeli su navedene i empirijske relacije sa jednim
realnim kriterijumom (najčešći prosečan uspeh u školi). Budući da je visina skora na tri testa sposobnosti
(verbalne, neverbalne i univerzalno kombinovane UTS-om) i jednim kriterijumom (najčešćim prosečnim
uspehom u školi) logično zdravom razumu neprotivurečne su sve relacije sposobnosti i domena ličnosti približne
visine i istog smera orijentacije (pozitivno-nagativno). Posebno valja ukazati i na činjenicu da su relacije
verbalnih sposobnosti sa ličnosnim domenima malo, ali dosledno, više nego relacije neverbalnih sposobnosti. I
to je zdravorazumski logična posledica selekcijske situacije i činjenice da se lažirano ponašanje na testovima
ličnosti bihevioralno procesuira verbalnim, a ne neverbalnim, sposobnostim. Ima još jedan razlog za
nekorišćenje neverbalnih testova za merenje opšte inteligencije, a to je činjenica da je XXI vek – vek verbalne
stvarnosti, a neverbalni testovi opštih intelektualnih sposobnosti statistički značajno slabije koreliraju sa
razumevanjem verbalnih ideološko-motivacijskih sadržaja koji razlikuju prvoklasne borce, upotrebljive borce i
neborce (videti poglavlje II-„Vojnik kao ličnost: selekcija i obuka, borci i neborci“ i poglavlje XVI-„Mir i
ličnost: političke implikacije“) u knjizi Pitera Votsona (dostupna na sajtu www.psihometric.com). Kad smo već
kod Votsona, zanimljivo je takođe da on uopšte ne spominje neverbalne testove testove opšte inteligencije u
selekciji vojnika kao što ne spominje ni Vudvortov test 168.
Vratimo se ponovo relacijama inteligencije i ostalih činioca uspešnosti pojedinca i to
na istom uzorku kao u tabeli br. 2, a podaci su sadržani u narednoj tabeli (br.3).
Pogledajmo je!
Tabela 3: Relacije inteligencije i faktora adaptabilnosti pojedinca, moji podaci (N=1913)
Neintelektualni faktori uspešnosti
170
Ličnost Emocije171 Sredina172 Postignuće173
Inteligencija169
,228 -,120 ,311 ,483
Ovi podaci, ne samo što su saglasni sa istraživačkim nalazima kod nas i u svetu, već su potpuna i nesumljiva
potvrda zdravorazumskih shvatanja o odnosima sposobnosti i neintelektualnih činilaca (osobina ličnosti,
emocija, sredinskih pogodnosti i postignuća). Rezime tabele tri glasi: pojedinac će biti nadprosečno uspešan ako
ga sposobnosti povedu, društvena sredina pogura, a njegova struktura ličnosti mu pripomogne, pod uslovom,
da mu emocije ne odmognu174!
Vratimo se opet tabeli broj jedan i sklopu kognitivnih testova u sastavu HEDONIC-e. U 21. veku je
apsolutno nerazumno konstruisati selekcijske testove sposobnosti koji bi se mogli zadavati deset i više godina 175,
sastavljenih od rigidne strukture stavki (svi testovi iz HEDONIC-a su takvi), koji se zadaju u definisanom tempu

167
Kostić P., Ranđelović D. i Vukmirović I. (2011): Universal skills test (UTS) – Metric characteristics and practical
application, Internacional symposium „Performance and Innovation i Education“, „Dimitrie Cantemir“ University, Târgu
Mureş, România, October, 28-29, s.231-239
168
Možda zato što jedno poglavlje njegove knjige glasi „Regrutacija i izbegavanje vojne službe“
169
Prvi faktorski skora inteligencije: 1.Univerzalni test sposobnosti (UTS); 2.Test koncentracije i dostignuća (TKD);
3. Percepcija adekvatan testu Rezonovanja test 1 iz KOG4; 4. Opšta vizualizacija (IT2)–prostor, test 2 iz KOG4;
5.Apstrahovanje pravila - „uljezi” (EZU, test 3 iz KOG4) i 6.Ezoterične analogije-„relacije“ (EZA, test4 iz KOG4)
170
Ličnost: Prvi faktor domena ličnosti merenih testom NEO PI R Koste i MekKrija, moja verzija
171
Emocije: Prvi faktor osam emocionalnih dimenzija koje meri PIE/SRS 84
172
Sredina: Mesto rođenja, obrazovni nivo oca i majke
173
Postignuće: Školska sprema, najčešći uspeh u školi, ocena iz matematike i maternjeg jezika
174
Još je Darvin daleke 1872 godine dokazao da emocije u ljudskom ponašanju više štete nego što koriste u smislu
definicije inteligencije kao racionalnog mišljenja i svrsishodnog delovanja. Ako vas mrzi da čitate Darvinovovu „Ekspresiju
emocija kod ljudi i životinja“ odgovorte sebi na jednostavno pitanje koje glasi „Zašto zaljubljeni muž poslednji u selu sazna
da ga žena vara“?
175
Standardizacija samo jednog testa košta između 50 i 100000 evra (videti „Pravda“, 26-27 maj, 2012.), pa bi
konstruisanje testa za kraći vek praktične upotrebe bilo neekonomično
103
(grupno zadavanje, dan-za-dan, uz neizbežno, s prekidima, druženje sukcesivnih selekcijskih grupa u trajanju od
oko 12 sati).
Drugi problem sa kolekcijom kognitivnih testova HEDONIC-e već je dotaknut, ali samo na godišnjem nivou
selekcije. Višegodišnja primena kognitivnih testova rigidne strukture stavki rezultira takozvanim lažnim
Flinovim efektom (Kaprara i Ćervone, 2003, s.133). Konačan ishod je pokazan primerom testa TIPI (Test za
ispitivanje prvaka, uzorak N=538 prvaka jedne beogradske osnovne škole, videti „Srbi narod na planeti
najpametniji“? u „Psihološkim novinama“ br.328).
Ovaj selekcijski model, definisan HEDONIC-om, obuhvata i intervju (Knežević, 2011) čiji je sadržaj
prezentovan na slajdovima 89-92, a ponderisanje je prikazano na 90-trećem slajdu prezentacije spomenute u
činjenici br.10 polaznih osnova ovog mog pisanija. Područja intervjuisanja, koja sprovode psiholozi VMA, su: 1.
radna prilagođenost; 2.motivacija; 3. školska adaptacija i školski uspeh; 4.opšta prezentacija (stil komunikacije
kandidata sa ekipom intervjuera); 5. razvoj i hereditet; 6. porodična situacija i slobodno vreme; 7. socijalno
prilagođavanje; 8. ličnost i prilagođavanje i 9. situaciona anksioznost. Potpuno je nediskutabilno da je intervju
nestandardizovan, a u situaciji da SVI kandidati moraju da prođu intervju ova činjenica je za začuđujuću
upitanost koja dovodi u sumnju i profesionalnu ozbiljnost konstruktora ovog modela selekcije. Slajd broj 93
precizno definiše način ponderisanja svih etapa selekcijske procedure tako da se Kognitivna efikasnost ponderiše
sa maksimalno 40%, a svi ostali indikatori, dobijeni intervjuom i HEDONIC-om, sa 60% bodova za konačnu
rang listu. Intervju vrši tročlana komisija psihologa, a konačna odluka se donosi glasanjem. Drugim rečima, da li
će ili neko neće biti primljen na školovanje u VA odlučuje se na osnovu SUBJEKTIVNOG utiska članova
ekspertske komisije o verbalnom i neverbalnom ponašanju kandidata pri čemu se grubo ignoriše naučna
činjenica da su sposobnosti, kojima konveriraju i dve osobine ličnosti (C+ i N-), generalni resurs uspeha
pojedinaca u bilo kojoj aktivnosti.
Da ne bude nesporazuma, intervju jeste legitimna naučna tehnika psihologije, ali (pozivajući se na sve
moje kompetence i uz trostruku odgovornost) tvrdim da nikada nigde nije niti će biti intervju korišćen u
sklopu selekcije kandidata za bilo koje školovanje. Evo četiri razloga, od kojih su dva svetski poznata:
a) Intervjueri (i u ekspertskom timu) podležu slučajnoj grešci u nauci poznatoj kao „pristrasnost
intervjuera“ (videti Petz i saradnici 1992: Psihologijski rječnik, Prosvjeta, Zagreb);
b) Drugi razlog je objektivna ilustracija prvog, poznatog u nauci kao Klajmincov paradoks (Kleinmuntz,
prema Bergeru, 1979, s.66). Naime, jedan ekspert za test MMPI analizirao je, glasno, protokole 126 studenata sa
zadatkom da studente razvrsta na prilagođene i neprilagođene. Njegova snimljena (magnetofonski) analiza
poslužila je psiholozima, lingvistima i programerima da napišu računarski program. Nakon uobičajenog
testiranja programa, računar i "duhovni otac", ekspert za MMPI, analizirali su odvojeno novu grupu protokola sa
istim zadatkom. Računar je postigao veću tačnost dijagnostičke klasifikacije, odnosno imao je veći broj tačnih
razvrstavanja protokola od svog „učitelja“.
c) Treći razlog je vrlo praktičan i krajnje nužan: selekcijonisanje nije demokratsko odlučivanje na osnovu
stavova, prognostičkih uverenja, verovanja i očekivanja već objektivan i pravno validan način. Šta ako se neki
odbijeni kandidat obrati sudu tvrdeći da „eksperti“ nisu eksperti ili da su korumpirani eksperti?
d) Poslednji razlog je široko poznat domaćoj javnosti, a tiče se spektakularnog promašaja „eksperata“
(među kojima i dva psihologijske struke, na nivou profesora) u prognozi drugog kruga predsedničkih izbora
Srbije 2012. Navodimo nekoliko „ekspertskih“ opservacija na osnovu par stotina minuta gledanja i slušanja
neverbalnog i verbalnog ponašanja (dakle, situacija slična intervjuu) u duelu i pred kamerama sučeljenih
kandidata (prema „Blic“-u, 17.maj, 2012): „T. je, naučno gledano, bio mnogo ubedljiviji. Njegovo je držanje bilo
uspravno, brada malo podignuta, Gledao je direktno u kameru i protivnika u oči. Bio je siguran, energičan...S
jedne strane odelo mu je bilo zakopčano, držanje uspravno, uredan izgled. To govori o ozbiljnom pristupu
nastupu u svojoj poziciji. S druge strane njegova kravata vezana je čvrsto i stoji malo nakrivo. To govori da želi
da pošalje poruku da mu je posao na prvom mestu, a ne izgled...Postoje šabloni koji se tiču držanja, grimasa,
gestikulacija političara, a u tom delu je T. dominirao“. Tvrdim da timovi vojnih psihologa koji intervjuom
selekcionišu kandidate za vojnu profesiju nemaju takve preduslove da bi i za jotu bili uspešniji prognozeri od
navedenog eksperta. Naprotiv, umesto više od sto minuta oni gledaju i slušaju manje od deset minuta po
kandidatu iz dnevne grupe.
„Odokativna“ integracija kvalitativnih i kvantitativnih metoda problematizuje ovakav model selekcije, a to je
praktična nemogućnost izvođenja naknadnih validacionih studije jer se ne može objektivno odrediti korist i šteta
od pojedinih postupaka u selekcijskim procedurama. Samim tim nije moguće objektivno istraživati niti
poboljšavati sam proces selekcije. Još su tri aspekta 176 korišćenja intervjua u školskoj selekciji problematična: a)
pošto su intervjuerima dostupni i objektivni kvantitativni podaci, kolika je inkrementna valjanost samog
176
Sva tri ova aspekta nesumljivo tangiraju „pristrasnost intervjuera“ i Klajmincov paradoks
104
intervjua; b) Ako je troje intervjuera, ko je dominantan i c) Čak i kada sposobnost psihologa koji vodi intervju
vrhunska postoje naši empirijski dokazi 177 da prognostička vrednost longitudinalno postepeno slabi, a onda
potpuno nestaje. Evo rezimea ovog dokaza „Cilj rada je utvrđivanje valjanosti standardizovanog intervjua, ako
je kriterijum skolski uspeh u vreme tntervjuisanja, a zatim obrazovna uspešnost posle 4 i 6 godina školovanja.
Ispitano je 89 učenika, a njihova uspješnost praćena je longitudinalno šest godina. Skor sa intervjua značajno je
bio povezan sa školskim uspehom iz osnovne škole (r=0.28, p<0,01), sa srednjoškolskim uspehom (r=0.22,
p<0.05), ali nije bio u korelaciji (r=0.07, N. S.) posle 6 godina školovanja, po završavanju Vojne akademije“ .
Nalazi ovog istraživanja za ovaj problem su višeznačni: a) ako sam intervjuer 178 ne može da razdvoji
prognoziranu varijansu intervjuom dobijenu, ko to može (ili kako dokazati da je intervju uopšte potreban, tjs
valjan?) i b) nezavisno od odgovora na prethodno pitanje samo longitudinalno slabljenje do nestanka valjanosti
intervjua postavlja pitanje udela tri aspekta prognoze: objektivnih pokazatelja uspešnosti, interjuom
prognozirane uspešnosti i, najzad, interakcije obe prognostičke varijable sa situacionim činiocima vojne
organizacije tokom školovanja ispitanika. Upravo interakcija činilaca prognostičkih i kriterijumskih varijabli
dovodi u sumlju, suštinom smisla restrikcije ranga, načelan stav nekih psihologa koji se bave selekcijom za
školovanja da nije isto biti odličan u beogradskoj i donjoplanačkoj gimnaziji. To je u neposrednoj vezi sa
prirodom ljudske vrste i suštinom kapaciteta individualne prilagođenosti učenika. Drugim rečima, interakcija
situacije u kojoj egzistiraju ta dva odlična učenika (beogradski i donjopalanački) sa njihovim individualnim
kapacitetima prilagođavanja može da dâ različite bihevioralne ishode. Zato je egzaktnije ne kontaminirati
relacije prognoze neproverenim glasinama i neutemeljenim hipotezama.
Ako baš ne mogu „da žive“ bez intervjua kao selekcijskog „testa 179“ onda predlažem postupak koji je već
proveren (Kostić, 2011). Nakon što svi intervjueri, odnosno procenjvači, postave svoja pitanja kandidatu i
posmatraju njegovo ponašanje (verbalno i neverbalno u intervjuu i/ili situacionom testu) onda neka ga, svaki
ponaosob, procene na standardizovanom testu ličnosti (predlažem već empirijski provereni STL, opisdrugog,
link1). Kao valjane procene se uzimaju dvotrećinsko većinske (na primer 3:1, 4:1, 5:1 ili čak 6:2).
Još jedna individualna osobina psihologa-intervjuera utiče na njegovu prognostičku efikasnost i
diskriminativnu valjanost, a to je kognitivni stil. Diskriminativna valjanost intervjua snažno dotiče intuitivno
-osećajni kognitivni stil intervjuera. Srpski rečeno, diskriminativna valjanost intervjua više je umetnost nego što
je tehnička kompetentnost. To je razlog što intervju, kao selekcijska tehnika, nije predmet razmatranja nijednog
udžbenika psihometrije. Profesionalnom obukom i svakodnevnom radnom praksom kognitivni stil intervjuera bi
mogao prestati biti limitirajući faktor njegove diskriminativne valjanosti što se i postiže u okvirima kliničke, ali
ne i psihologije rada.
Najzad, sama ideja da testove za tako usko specijalizovane društvene sisteme, kao što su Vojska i
Policija, konstruišu osobe koje nemaju nikakvog, čak ni elementarnog, iskustva života i rada u njima, nije samo
pogrešna već je štetna (i za Vojsku i za Policiju, a to se i vidi iz ovog rada). Možda bi bilo preterano zahtevati da
autori testova za ova dva sistema prođu osnovnu borbenu obuku, ali barem elementarna analiza posla pre
SVAKOG selekcijskog test je nužna. Samo da podsetim da je američki industrijski psiholog Viteles, najpre
prošao obuku za vozače tramvaja, sam vozio tramvaj u redovnom gradskom saobraćaju nekoliko meseci, pre
nego što se usudio da vrši selekciju tramvajdžija (prema Pajević, 2006: Psihologija rada i rekreacije).
Konačno, moj načelni stav, empirijski odbranljiv, glasi: Najviše, što psiholog testovima ličnosti u
selekcijskoj situaciji sme utemeljeno da učini jeste da u formi kratkog psihološkog opisa svakog kandidata
nadležnim dâ preporuke za naknadne provere životnih činjenica ili/i praćenje kandidata tokom obuke i
ponašanja u prvo vreme profesionalnog života.

177
Kostić P. Ljubičić V. (1984): Uzastopno ispitivanje valjanosti standardizovanog psihološkog intervjua, Revija za
psihologiju, Vol. 14, Br. 1-2, s.97-102, Zagreb
178
U ovom slučaju lično Ljubičić Valerije bez imalo, lične ili profesionalne, sujete pristade da proverava sepstvenu
selekcijsku kompetentnost
179
Evo još jednog empirijskog pokazatelja vrednosti intervjua kao „testa“ u psihologiji: pojam „test“ spram „intervju“
naveden je 642:42 (Petz, Furlan, Kljajić, Kolesarić, Szabo i Šverko, 1992); 235:17 (Votson, 2002); 95:16 (Kaprara i
Ćervone, 2003); 134:4 (Smederevac i Mitrović, 2006) i 442:51 (Larsen i Buss, 2007)
105
 Navodne priče da se kombinacijom kvalitativnih (intervju i selekcijske radionice, odnosno situacione
testove) i kvantitativnih (testovi) metoda vrši selekcija kadrova i u NATO-paktu su samo priče za „malu
decu i velike Srbe“. Ako mislite da sam ja paranoidna budala molim vas da na internetu pregledate članke
„Gladio“ iz Vikipedije ili/i da pročitate „Vikiliks-tajne beogradskih depeša“ i „Psihologija, politika, ratovi,
mediji, priče, laži i manipulacije“ (ovo je dostupno na sajtu www.psihometric.com). Samo „korisnim
idiotima“ nije jasno, stvarno nije jasno, da NATO standard za srpsku vojsku glasi «Što je gore to je bolje».
Nakon svih prethodnih analiza ponudiću alternativu neodrživom, ali i štetnom, po Vojsku Srbije, sistemu
selekcije koji diktira baterija kognitivo-konativnih testova HEDONIC-a. Šta predlažem? Najpre, iz selekcijske
procedure izbaciti konativni test HEDONIC-a i intervju tročlane grupe eksperata. Rang listu kandidata, nakon
fizičke provere i lekarskih pregleda, formirati regresijskom analizom prediktora: a) test znanja iz matematike; b)
prosečan školski uspeh i c) skor sa jednog testa intelektualnih sposobnosti. Kog testa? Umesto gore navedene
gomile testova sposobnosti predlažem samo jedan, Univerzalni test sposobnosti (UTS, România 2011), koji traje
45 minuta, a može da se zadaje dan-za-danom i grupa-za-grupom bez bojazni da će ispitanici koji su prošli
testiranje, prepričavajući sadržaj onima koji čekaju da budu testirani, „provaliti“ ijedan zadatak 180. Važna
karakteristika UTS-a je što objedinjuje sposobnost prostorne percepcije, sposobnost odlučivanja po zadatim
verbalno-numeričkim pravilima, test rečnika, test opšte informisanosti i faktor intelektualnog rezovovanja.
Novoprimljene devojke i mladiće, dakle u vanselekcijskoj situaciji, bili bi testirani jednim testom ličnosti
(za potrebe psihologa i komandira) radi praćenja profesionalnog razvoja i zrenja tokom školovanja. Koji test?
Predlažem Strukturalni test ličnosti (STL, Banja Luka, 2012, s.39, čiji je Priručnik izložen na sajtu
www.psihometric.com). STL je, kao i HEDONIK-a, namenjena merenju socijalno-psihološki delikatnih aspekata
ljudskog funkcionisanja, ali ne posebnim skalama koje, po logici stvari, moraju biti prepoznatljive, već
postupkom „sidrenja“, kada za vojnu profesiju, neprihvatljiva svojstva ličnosti ishode iz kompletne strukture
tako da su kritične stavke „nečitljive“ ne samo laicima, već (donekle) i psiholozima pa čak i psihometričarima 181.
Evo još jednog dokaza da su usidrene skale valjane za merenje socijalno delikatnih ponašanja u selekcijskoj
situaciji. U pitanju su dva uzorka ispitanika, oba testirana u selekcijskoj situaciji. Prvom uzorku (N=247) zadata
su, između ostalih i, dva instrumenta: UPITNIK ZA KANDIDATE -za prijem u profesionalnu vojnu službu- i
PIESRS-62. Iz prvog instrumenta faktorskom analizom je dobijen skor „nediscipline“ faktorisanjem odgovora na
šest dihotomnih (DA-NE) pitanja: 35. Da li ste kažnjavani u školi zbog nediscipline?; 36. Da li ste kažnjavani
zbog neopravdanih časova?; 42. Da li ste ikada pre imali problema sa zakonom?; 45. Da li ste nekada razbijali
stvari, udarali u zid ili izazivali tuču?; 46. Da li imate tetovažu ili pirsing? i 47. Da li ste nekada bili upućivani
na razgovor sa psihologom? Faktorski skor je usidren u PIESRS, a skoring formula je primenjena
na drugom uzorku (N=1915) u selekcijskoj situaciji. Ovom uzorku su zadavani testovi,
između ostalih i, NEO PI R (vojna verzija) kao i PIESRS-84. Već ranije je postojala skala
„Psihopatije“ iz MMPI-202 (Biro, 1995) koja je usidrena u ta dva testa (Ranđelović, Kostić i
Spasić, 2010).
Tabela 4: Dokaz da je u selekcijskoj situaciji neke domene ponašanja bolje meriti usidrenim nego
originalnim skalama (N=1915)
Nedisciplinovanost Psihopatija N E O A C
Psihopatija iz MMPI ,370 1,000 ,410 -,282 -,072 -,389 -,407
Domen savesnosti - C -,114 -,407 -,709 ,429 ,211 ,260 1,000
Usidrene dve skale, „Nediscipline“ i „Psihopatije“, u prvom uzorku, skoring-formulom su prenete u drugi
uzorak da bi dobili podatke u prethodnoj tabeli (br.4). Osrednja pozitivna korelacija (.370) između dve skale
problematičnog ponašanja (nedisciplinovanost i psihopatija) nije iznenađujuća – takva i treba da bude po logici

180
UTS sadrži tri subtesta,a svaki zadatak u dva subtesta izgleda kao nikad zadavan (rešenje je nemoguće naučiti), a treći
subtest ima „banku ajtema“ (čiji je depozit 908 stavke, za sada) iz koje se za svakog ispitanika „zajmi“ 20. Sve postojeće i
buduće stavke banke atema su konstruisali studenti u okviru psihometrijskih vežbi, a mi (nastavnici) smo birali valjane na
osnovu testiranja ispitanika po osnovnim i srednjim školama. Takođe, sve stavke iz „banke“ su tipa Spirmanovih
neogenetskih zakona edukcije korelata i relacija. Test sadrži „link“ za realističnost planiranja, kao osobinu ličnosti
testiranog, i sopstveni sklop objektivnih kriterijuma. U jednoj validacijskoj proveri UTS je imao, od svih interkoreliranih
prediktor-kriterijum podataka najmanju grešku prognoze, manju čak i od broja bodova sa ispita iz matematike. Značajno je
istaći da je i ovaj validacijski uzorak (N=142, iz 2008 godine), kao i uzorak sa slajda br.53, rangom-restriktivan. Drugačije
rečeno, prethodnom selekcijom restriktivan uzorak ne mora da daje podatke kao u tabeli br. jedan ako su testovi ličnosti i
sposobnosti bolji od tenderske HEDONIC-e. Relacije jesu niže, zbog restrikcije ranga, ali podaci (u tabelama br. dva i tri)
obezbeđuju zaključke neprotivurečne nauci i zdravom razumu
181
Psihometričar je psiholog-„zanatlija“ koji pravi testove (konstruiše ili adaptira za posebne jezičke ili kulturološke
sredine)
106
stvari. Takođe, nije ništa spektakularno sadržano ni u niskoj negativnoj, ali značajnoj korelaciji (-.114) između
„Nediscipline“ i „Domena savesnosti“. Ono što jeste uzbudljivo je najviša, a logična negativna korelacija (-.407)
između „Psihopatije“ i „Domena savesnosti“. Drugačije rečeno, u selekcijskoj situaciji za prijem u profesionalnu
vojnu službu sidrena skala „Psihopatije“ bolje odražava meru „Domena savesnosti“ od skora na originalnoj
skali. To je zato što ispitanici u selekcijskoj situaciji mogu lakše lažirati originalne nego sidrene mere ponašanja.
Evo još jednog dokaza da je HEDONIK-a potpuno kontrolisana intelektualnim potencijalima
pojedinca i njegovim mogućnostima da, njima zahvaljujući, upravljaju utiskom koji će
ostaviti kako na intervjuu tako i na testu ličnosti.
Dimenzije ličnosti i sposobnosti Školski uspeh starost
prosecna ocena 1,000 -,004
STAROST -,004 1,000
- EZA ,120 ,343
- EZU ,148 ,297
- EZZ ,191 ,267
- RECNIK ,223 ,370
- TIFIN ,109 ,064
- TRIPLET ,034 ,161
_ALF7 ,068 ,128
T-skor amoralne tendencije -,178 -,168
T-skor dezintegracija -,183 -,068
T-skor dobrodušnost ,119 -,046
T-skor ekstraverzija ,065 ,071
T-skor impulsivnost -,219 -,006
T-skor neuroticizam -,117 -,103
T-skor otvorenost za iskustvo ,051 ,090
T-skor savesnost ,206 -,018
T-skor, aktivitet ,143 ,072
T-skor, altruizam ,003 -,018
T-skor, ambivalencija -,106 -,184
T-skor, anksioznost -,063 -,077
T-skor, apsorpcija -,059 ,050
T-skor, bespomocnost -,129 -,021
T-skor, brutalnost -,140 -,068
T-skor, depresivnost -,174 ,005
T-skor, druzeljubivost ,011 -,019
T-skor, duznost ,202 -,025
T-skor, efikasnost ,260 ,048
T-skor, estetska osetljivost ,076 ,103
T-skor, hedonizam -,260 -,018
T-skor, kompetentnost ,064 ,032
T-skor, lenjost -,196 ,030
T-skor, magijsko misljenje -,125 -,106
T-skor, odsustvo manipulacije ,050 -,094
T-skor, odsustvo oralne agresivnosti ,168 -,024
T-skor, otvorenost za akciju ,023 ,031

107
 T-skor, otvorenost za osecanja ,073 ,099
T-skor, paranoidnost -,063 -,087
T-skor, perceptivna distorzija -,110 -,097
T-skor, porocnost -,170 -,214
T-skor, poverenje ,072 -,013
T-skor, pozitivne emocije ,044 ,038
T-skor, projekcija i racionalizacija amoralnih impulsa -,164 -,124
T-skor, samousavrsavanje ,262 -,154
T-skor, sklonost resavanju intelektualnih problema ,031 ,020
T-skor, slaba kontrola -,154 -,021
T-skor, somatoformna disregulacija -,131 -,038
T-skor, surgencija ,031 ,105

Konačnu odluku, UTS+STL182 ili HEDONIC-a doneli bi vojni psiholozi nakon validacijske studije. Šta moj
predlog obuhvata? Najpre, provereno valjanu selekciju spram kriterijuma školovanja ili/i praktične obuke, zatim,
ekonomične selekcijske procedure (ne više od 90 minuta po dnevnoj grupi) i, najzad, dve besplatne računarske
instalacije uz nužna hardverska prilagođavanja koje bi izvršili vojni računarski programeri.
Da zaključim, po mom sudu sudeći Vojska je kupili enormno skupu računarski zadavanu bateriju testova za
selekciju ljudstva, koja se ne bi smela koristiti u selekciji. Pre kraja ovog pisanija imam dilemu, a za njeno
razrešenje molim stručnu pomoć kolega: a) Ako sve ovo, što napisah, nije tačno dal da se ubijem ili da dam
otkaz na profesorska mesta „Merenje u psihologiji“ i „Vojna psihologija“ pa da pokušam ponovo da upišem
psihologiju na FF beogradskog Univerziteta ili, b) ako ovo pisanije jeste tačno dal da počnem da naričem ili da
tužim CPP (po osnovu člana 3. Zakona o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti koji glasi „Psihološka
delatnost obavlja se u skladu s rezultatima savremene psihološke nauke...“.
Čemu naricanje? Evo zašto: U Vojnu akademiju prvi put stupih 2.9.1968.god. pa sve do dana današnjeg u
njoj radim (danas, 2012.godine, samo figuriram). S druge strane sve što znam i jesam – što postigoh i što imam
zahvaljujem Vojnoj akademiji, pa mi zato nije svejedno kako se, preko VA, biraju budući oficiri Vojske Srbije!
Da budem još precizniji: Svako ima pravo da o meni i onom što ja radim misli što god hoće - to me pogoditi
neće183. Međutim, uzvratiću žestoko, svom svojom snagom, ako neko pokuša da urinira po mom svetom mestu-
Vojnoj akademiji184 Vojske Srbije u Beogradu. Upravo na takav nitkovluk su se drznuli mali miševi uz logističku
podršku DPS-a i Instituta za psihološka istraživanja (redakcije „Psiholoških istraživanja“)!
Petar Kostić, s.r.
Pismo je poslato 26.6.2012, ali na sledeće E-adrese:
akostic@f.bg.ac.rs, dpopadic@f.bg.ac.rs, dusan.stojnov@f.bg.ac.rs, scizmic@f.bg.ac.rs,
abaucal@f.bg.ac.rs, apesikan@f.bg.ac.rs, vgvozden@f.bg.ac.rs, vrajovic@f.bg.ac.rs,
gknezevi@f.bg.ac.rs,gjovanov@f.bg.ac.rs,dlalovic@f.bg.ac.rs, dtodorov@f.bg.ac.rs, jsrna@f.bg.ac.rs,
jmiric@f.bg.ac.rs, mcabarka@f.bg.ac.rs, mirosava.djurisic@f.bg.ac.rs, npetrovi@f.bg.ac.rs,
smarkovi@f.bg.ac.rs, tvgvozde@f.bg.ac.rs, mmitic@f.bg.ac.rs, adimitri@f.bg.ac.rs,
aaltaras@f.bg.ac.rs, bbatinic@f.bg.ac.rs, vpopovic@f.bg.ac.rs, opacicg@f.bg.ac.rs,
gvulevic@f.bg.ac.rs, dspetrov@f.bg.ac.rs, dpavlovi@f.bg.ac.rs,zkorac@f.bg.ac.rs, ipetrovi@f.bg.ac.rs,
ltenjovi@f.bg.ac.rs, otoskovi@f.bg.ac.rs, pjevremo@f.bg.ac.rs, tkovacs@f.bg.ac.rs, izezelj@f.bg.ac.rs,
azoric@f.bg.ac.rs, zoran.pavlovic@f.bg.ac.rs, zjolic@f.bg.ac.rs, ,tic@f.bg.ac.rs, tklikova@f.bg.ac.rs,
vpjovano@f.bg.ac.rs, dpuric@f.bg.ac.rs, djankovi@f.bg.ac.rs,
ps.strazivanja@gmail.com,krnetaljiljana@yahoo.com,sofijaarnaudova@yahoo.com,vitomirj@gmail.co
m,teodoradjokic@post.com,popovb@eunet.rs,vesnapet@yahoo.com,abaucal@f.bg.ac.rs,ianic@matf.
bg.ac.rs,vecoje@yahoo.com,ivanabaucal@gmail.com,vrajovic@f.bg.ac.rs,vedrana88@gmail.com,ljlev
182
Vojna akademija i Garda VS bi dobile po jednu računarsku instalaciju oba testa besplatno, naravno ako bi, egzaktno, moj
predlog bio bolji od konkurentne Hedonike. U vezi računarske instalacije trebalo bi, na jedan od dva načina, prevazići
hardversko-softversko neslaganje programskih jezika (mog davno prevaziđenog) COBOL-a i savremenih programskih
jezika računara na koje bi se testovi instalirali
183
Drugim rečima „baš me zabole“ (uvo, a može da mi „oboli“ i još poneki telesni organ) što kolege pišu negativne
recenzije mojih radova iz prostog razloga što pišanje uvis nije, baš, razumno ponašanje. Uostalom, već sam jednom napisao
(videti broj 337 „Psiholoških novina“) da, ijako nisam nastran, mnogo volim moje muške recezente: dok je njih, nek ih Bog
poživi i pomogne im da porastu, meni ne treba stručno usavršavanje, barem ne za naučnu oblast „Merenja u psihologiji“
184
Da nije bilo Vojne akademije i, donekle kovinske gimnazije, samo su tri mesta gde je mogao Petar Kostić da završi: a)
ludnica, b) zatvor ili c) u najboljem slučaju, danas bi čuvao ovce i koze po zlatiborskim gudurama, brdima i dolinama
108
kov@gmail.com,apesikan@gmail.com,dspetrov@f.bg.ac.rs,blagojenesic@yahoo.com,argus4@open.t
elekom.rs,istepano@f.bg.ac.rs,anton@ffst.hr,jovmiric@gmail.com,bojana.dim@gmail.com,markozivan
ovic13@gmail.com,anebeba@yahoo.com,jminic@yahoo.com,kkrstic@f.bg.ac.rs,puch@inecco.net,dja
guard@gmail.com,vladimir.obradovic@zg.t-com.hr,
vturjaca@gmail.com,sin4clai@yahoo.co.uk,milicapavlovic@sbb.rs,leposavavukicevic@open.telekom.r
s,vanjakondic@yahoo.com,drarsen33@yahoo.com,flo86wow@yahoo.com,borakuzmanovic@gmail.co
m, npetrovi@f.bg.ac.rs, stulaolivera@yahoo.com, mvidenov@f.bg.ac.rs,
bkordic@eunet.rs,lbabic@singidunum.ac.rs,jankomed@yahoo.com, topola948@gmail.com,
bemoreweird@gmail.com,marijam.brankovic@gmail.com,dusanic@teol.net,zubicivana@gmail.com,jel
enamasnic@yahoo.com,bodrozic@web.de,mcabarka@f.bg.ac.rs,mbvukeli@f.bg.ac.rs,arulaandjela@
gmail.com,radusinovic.dubravka@gmail.com,radusinovic.dubravka@gmail.com,mdjurisic@rcub.bg.ac
.rs,vlada39@gmail.com,bojana.dinic@ff.uns.ac.rs, dino.krupic@gmail.com,
sreten.spasic@gmail.com,mina.hagen@gmail.com,jelisaveta@filfak.ni.ac.rs,jelena.zeleskov.djoric@f
mk.edu.rs,teovanovic@gmail.com,mirjanaso86@yahoo.com,ela.s.999@gmail.com,gknezevi@f.bg.ac.
rs,zjolic@f.bg.ac.rs,asmirg@gmail.com,bopsi3000@yahoo.com,indira.fako@ff.unsa.ba,jadranka.kolen
ovic-djapo@ff.unsa.ba, disic@yuahoo.com, n.hadziahmetovic@gmail.com,aaltaras@f.bg.ac.rs,
merialek@gmail.com,hadzicsandra@blic.net, dzananberberovic@hotmail.com,
anavazic@gmail.com,lola-lola-07@hotmail.com,
maida.koso@ff.unsa.ba,tinicvinic@gmail.com,dragana_dj2004@yahoo.com,tiksi1987@live.com,
mentust@gmail.com ,gjovanov@f.bg.ac.rs, borakuzmanovic@gmail.com, bilja.nikic@gmail.com,
davidovicrakic@gmail.com, zorankilibarda@yuhoo.com, ilicjelena@beotel.net, biosfera@yuhoo.com,
tijana8504@yuahoo.com, jovmiric@gmail.com, info@sinapsaedicije.rs, berger.josip@gmail.com,
brankatisma@ptt.rs, drvladimirstojkovic@gmail.com, samibos@hotmail.com, pecujlija@gmail.com,
visnja.helajzen@gmail.com, jelenamaric74@gmail.com, budimirpotocan@gmail.com,
violetamedic@yuhoo.com, mil7080@gmail.com, slavkomilojkovic@yahoo.com, rektorat@pr.ac.rs,
misatodorovic@yuahoo.com, slobodanspasic@sbb.rs, vukvujovicpr@yuahoo.com,
mojamaruska@gmail.com, vuki3388@gmail.com, direktor@ubn.rs.ba, natasa.dps@gmail.com,

Pol N Mean Std. Dev. F Sig Min. Max.

klinci M 235 36,79 8,85 14 57
14-17 Ž 378 39,23 9,27 17 60
mladi M 1941 31,08 9,23 12 57
18-30 Ž 2529 34,47 9,52 12 60
NEUROTICIZAM zreli M 295 30,62 9,27 52,896 ,000 12 60
31-50 Ž 465 33,09 8,28 12 57
matori M 184 33,50 9,93 12 59
>50 Ž 205 35,24 8,70 14 60
Total 6232 33,50 9,54 12 60
klinci M 235 59,29 9,40 29 80
14-17 Ž 378 60,50 9,59 26 79
mladi M 1941 58,98 9,83 25 80
18-30 Ž 2529 60,12 9,45 22 80
EKSTROVERZIJA zreli M 295 56,24 9,67 53,460 ,000 26 78
31-50 Ž 465 54,66 9,60 25 80
matori M 184 51,82 12,37 23 79
>50 Ž 205 51,41 10,86 26 80
Total 6232 58,64 10,03 22 80
klinci M 235 54,93 9,01 24 74
14-17 Ž 378 58,17 8,28 36 75
mladi M 1941 54,32 8,81 21 75
18-30 Ž 2529 57,92 8,27 23 75
OTVORENOST
zreli M 295 53,93 8,59 50,836 ,000 27 72
SPRAM ISKUSTVA
31-50 Ž 465 55,62 8,84 27 74
matori M 178 50,50 11,99 20 73
>50 Ž 202 51,74 10,82 18 75
Total 6223 55,92 8,99 18 75
109
 klinci M 235 56,89 8,31 22 75
14-17 Ž 378 58,73 8,51 36 79
mladi M 1941 56,97 8,40 21 77
18-30 Ž 2529 58,86 8,29 26 80
DOBROTA zreli M 295 58,14 8,16 15,128 ,000 32 77
31-50 Ž 465 59,90 8,04 26 78
matori M 185 58,74 9,61 27 77
>50 Ž 205 61,02 9,65 26 79
Total 6233 58,30 8,47 21 80
klinci M 235 43,09 8,10 16 60
14-17 Ž 378 43,94 7,80 22 60
mladi M 1941 44,13 8,30 12 60
18-30 Ž 2529 44,68 7,75 13 60
MORALNOST zreli M 295 43,73 7,88 2,862 ,006 14 60
31-50 Ž 465 44,87 7,58 21 60
matori M 185 44,82 8,30 20 60
>50 Ž 205 45,34 7,85 28 60
Total 6233 44,40 7,96 12 60

klinci M 235 53,03 8,06 32 75

14-17 Ž 378 51,72 8,98 26 74
mladi M 1941 53,76 9,41 24 79
18-30 Ž 2529 51,88 8,81 24 76
AVANTURIZAM zreli M 295 50,63 9,17 78,927 ,000 25 75
31-50 Ž 465 46,23 8,73 22 73
matori M 185 45,98 10,99 22 72
>50 Ž 203 42,65 9,03 20 70
Total 6231 51,54 9,46 20 79
klinci M 235 35,06 6,92 16 50
14-17 Ž 378 37,82 7,50 16 60
mladi M 1941 31,69 7,42 16 55
18-30 Ž 2529 35,01 7,91 14 56
STRAHOVI zreli M 295 31,40 6,91 58,153 ,000 16 54
31-50 Ž 465 35,47 7,30 16 56
matori M 184 33,54 7,87 16 55
>50 Ž 204 36,77 6,73 16 52
Total 6231 34,02 7,81 14 60
klinci M 235 46,33 7,21 24 60
14-17 Ž 378 49,34 6,88 26 60
mladi M 1941 47,32 6,98 14 60
18-30 Ž 2529 49,59 6,98 13 60
LJUBAV zreli M 295 47,12 7,16 23,702 ,000 21 60
31-50 Ž 465 48,95 6,65 26 60
matori M 182 46,77 8,67 13 60
>50 Ž 203 48,23 7,93 16 60
Total 6228 48,45 7,14 13 60
klinci M 235 48,51 7,68 28 65
14-17 Ž 378 48,85 7,14 24 69
mladi M 1941 49,73 8,35 16 70
18-30 Ž 2529 49,60 7,87 19 70
UPORNOST zreli M 295 48,19 8,17 9,452 ,000 24 69
31-50 Ž 465 47,95 7,88 25 70
matori M 185 47,62 8,54 26 68
>50 Ž 205 46,37 7,41 26 65
Total 6233 49,20 8,03 16 70
110
 klinci M 235 36,59 6,55 20 52
14-17 Ž 378 35,59 7,02 17 58
mladi M 1941 39,28 7,65 12 60
18-30 Ž 2529 37,65 7,11 14 60
SAMOKONTROLA zreli M 295 39,50 6,87 21,561 ,000 22 59
31-50 Ž 465 39,30 6,46 21 59
matori M 185 39,83 8,57 16 59
>50 Ž 205 39,32 6,69 14 56
Total 6233 38,32 7,32 12 60
klinci M 235 38,46 8,05 17 60
14-17 Ž 378 40,63 8,62 18 60
mladi M 1941 41,19 8,76 13 60
18-30 Ž 2529 43,55 8,53 12 60
SARADLJIVOST zreli M 295 42,77 8,14 26,150 ,000 18 60
31-50 Ž 465 44,49 7,77 12 60
matori M 182 41,63 8,53 16 60
>50 Ž 203 43,22 9,04 12 60
Total 6228 42,41 8,66 12 60
klinci M 235 41,02 8,99 14 66
14-17 Ž 378 40,92 8,25 16 68
mladi M 1941 36,83 9,34 14 68
18-30 Ž 2529 39,18 9,61 14 70
DUHOVNOST zreli M 295 37,76 10,17 22,548 ,000 15 66
31-50 Ž 465 40,67 9,59 16 70
matori M 184 38,54 9,47 16 64
>50 Ž 205 41,58 11,12 17 70
Total 6232 38,73 9,62 14 70
klinci M 235 29,92 9,39 12 54
14-17 Ž 378 30,29 9,52 12 59
mladi M 1941 23,96 9,18 12 55
18-30 Ž 2529 24,30 8,91 12 60
OPŠTA
zreli M 295 22,51 8,65 39,567 ,000 12 56
PATOLOGIJA
31-50 Ž 465 23,63 8,16 12 52
matori M 185 26,05 9,85 12 57
>50 Ž 205 26,50 9,25 12 55
Total 6233 24,76 9,22 12 60
klinci M 235 33,53 5,85 18 46
14-17 Ž 378 33,87 6,05 16 47
mladi M 1941 35,46 5,68 11 47
18-30 Ž 2529 35,10 5,74 10 47
SREĆA zreli M 295 35,13 5,32 23,181 ,000 18 45
31-50 Ž 465 33,59 5,38 16 46
matori M 185 32,80 5,87 16 45
>50 Ž 203 31,63 5,40 19 45
Total 6231 34,78 5,76 10 47
klinci M 235 22,47 5,74 0 32
14-17 Ž 378 23,22 5,55 5 32
mladi M 1941 24,31 5,88 1 32
18-30 Ž 2529 24,47 5,76 0 32
INKORPORACIJA zreli M 295 23,95 5,93 8,632 ,000 3 32
31-50 Ž 465 24,21 5,89 1 32
matori M 185 22,59 5,92 3 32
>50 Ž 205 22,88 7,03 2 32
Total 6233 24,11 5,88 0 32
ZAŠTITA klinci M 235 16,16 4,60 4,502 ,000 6 26
111
 14-17 Ž 378 16,16 5,21 1 26
mladi M 1941 15,62 5,42 0 26
18-30 Ž 2529 15,18 5,53 0 26
zreli M 295 14,88 5,13 1 25
31-50 Ž 465 15,86 5,63 0 26
matori M 185 14,98 4,70 2 25
>50 Ž 205 16,34 5,63 0 26
Total 6233 15,48 5,42 0 26
klinci M 235 14,47 3,83 6 25
14-17 Ž 378 15,05 4,40 4 25
mladi M 1941 15,94 4,59 2 25
18-30 Ž 2529 16,00 4,96 0 25
ORIJENTACIJA zreli M 295 16,19 4,56 19,210 ,000 2 25
31-50 Ž 465 14,79 5,04 0 25
matori M 185 14,23 3,88 3 24
>50 Ž 205 13,16 4,93 1 25
Total 6233 15,64 4,78 0 25

klinci M 235 7,67 4,33 0 19

14-17 Ž 378 7,16 4,44 0 20
mladi M 1941 6,23 4,26 0 23
18-30 Ž 2529 6,06 4,29 0 24
LIŠENOST zreli M 295 6,37 4,22 16,648 ,000 0 20
31-50 Ž 465 6,70 4,59 0 23
matori M 185 8,04 4,49 0 21
>50 Ž 205 8,24 4,52 0 21
Total 6233 6,43 4,36 0 24
klinci M 235 7,93 4,87 0 24
14-17 Ž 378 7,57 5,08 0 19
mladi M 1941 7,06 4,94 0 27
18-30 Ž 2529 7,20 4,84 0 26
ODBACIVANJE zreli M 295 7,32 4,60 5,076 ,000 0 22
31-50 Ž 465 6,88 4,67 0 25
matori M 185 8,77 5,08 0 22
>50 Ž 205 8,10 6,03 0 26
Total 6233 7,26 4,93 0 27
klinci M 235 10,66 6,62 0 29
14-17 Ž 378 10,01 6,56 0 28
mladi M 1941 9,13 6,64 0 35
18-30 Ž 2529 9,21 6,48 0 36
AGRESIJA zreli M 295 9,94 6,22 7,266 ,000 0 31
31-50 Ž 465 9,18 6,47 0 35
matori M 185 11,74 6,64 0 30
>50 Ž 205 10,72 8,05 0 35
Total 6233 9,45 6,61 0 36
klinci M 235 14,98 4,18 6 24
14-17 Ž 378 14,95 4,69 0 24
mladi M 1941 14,61 4,79 0 24
18-30 Ž 2529 14,25 4,93 0 24
ISTRAŽIVANJE zreli M 295 14,16 4,48 4,349 ,000 3 23
31-50 Ž 465 15,10 4,98 1 24
matori M 185 14,17 4,39 3 24
>50 Ž 205 15,45 5,03 2 24
Total 6233 14,53 4,83 0 24
REPRODUKCIJA klinci M 235 17,51 4,78 19,990 ,000 1 25
112
14-17 Ž 378 18,58 4,57 3 25
mladi M 1941 19,71 4,72 0 25
18-30 Ž 2529 20,21 4,74 0 25
zreli M 295 19,91 5,05 1 25
31-50 Ž 465 19,97 4,71 3 25
matori M 185 18,30 5,15 1 25
>50 Ž 205 18,06 5,80 0 25
Total 6233 19,69 4,84 0 25

113
 Interkorelacije leksičkog i biosocijalnog modela

NEUR EKST OTVO DOB MOR AVA STRA LJU UPO SAMOK SARA DUHO

ISPITANIČKA POUZDANOST U %
N Mean Std. Dev. Std. Error Minimum Maximum
u % izrazen 1 235 63,10 15,64 1,02 65,11 31 92
pi_stl
2 378 65,07 14,62 ,75 66,55 33 95
3 1941 70,59 16,28 ,37 71,31 9 98
4 2529 71,53 15,21 ,30 72,12 4 98
5 294 70,86 16,98 ,99 72,81 17 97
6 463 69,09 15,56 ,72 70,51 14 95
7 139 67,87 15,93 1,35 70,55 20 96
8 155 65,87 15,93 1,28 68,39 7 95
Total 6134 70,07 15,84 ,20 70,46 4 98
1 235 70,7362 16,2979 1,0632 72,8308 14,00 96,00
2 378 73,2196 16,3114 ,8390 74,8692 26,00 99,00
3 1941 76,9830 16,1396 ,3663 77,7015 7,00 101,00
TACNA
4 2529 76,8707 15,7230 ,3127 77,4838 10,00 100,00
PROCENA
5 294 77,0306 16,4724 ,9607 78,9213 19,00 101,00
DRUGOG
6 463 76,1037 15,8381 ,7361 77,5501 11,00 99,00
7 139 73,6835 17,2320 1,4616 76,5735 17,00 100,00
8 155 73,2129 19,3209 1,5519 76,2787 4,00 97,00
Total 6134 76,2313 16,1609 ,2063 76,6358 4,00 101,00
POLNE RAZLIKE
POL N Mean Std. Dev. t Sig. (2-tailed)
NEUROTIC 1 2655 31,70 9,40 -13,013 ,000
2 3577 34,84 9,43 -13,018 ,000
EKSTROVE 1 2655 58,21 10,16 -2,903 ,004
2 3577 58,95 9,92 -2,893 ,004
OTVORENO 1 2649 54,07 9,10 -14,217 ,000
2 3574 57,30 8,65 -14,109 ,000
DOBROTA 1 2656 57,22 8,47 -8,732 ,000
114
 2 3577 59,10 8,38 -8,719 ,000
MORALNOS 1 2656 44,04 8,24 -3,049 ,002
2 3577 44,66 7,74 -3,021 ,003
AVANTURI 1 2656 52,80 9,62 9,145 ,000
2 3575 50,60 9,24 9,091 ,000
STRAHOVI 1 2655 32,08 7,43 -17,310 ,000
2 3576 35,47 7,78 -17,428 ,000
LJUBAV 1 2653 47,17 7,15 -12,310 ,000
2 3575 49,40 6,99 -12,270 ,000
UPORNOST 1 2656 49,30 8,32 ,893 ,372
2 3577 49,12 7,82 ,885 ,376
SAMOKONT 1 2656 39,10 7,58 7,270 ,000
2 3577 37,75 7,06 7,194 ,000
SARADLJI 1 2653 41,15 8,67 -9,952 ,000
2 3575 43,34 8,53 -9,928 ,000
DUHOVNO 1 2655 37,42 9,48 -9,285 ,000
2 3577 39,69 9,60 -9,302 ,000
PATOLOGI 1 2656 24,47 9,37 -2,107 ,035
2 3577 24,97 9,11 -2,098 ,036
SRECA 1 2656 35,06 5,72 3,316 ,001
2 3575 34,58 5,78 3,321 ,001
INK 1 2656 23,99 5,91 -1,494 ,135
2 3577 24,21 5,85 -1,492 ,136
ZAS 1 2656 15,54 5,28 ,757 ,449
2 3577 15,44 5,53 ,762 ,446
ORJ 1 2656 15,72 4,51 1,148 ,251
2 3577 15,58 4,97 1,165 ,244
LIS 1 2656 6,50 4,31 1,078 ,281
2 3577 6,38 4,40 1,081 ,280
ODB 1 2656 7,29 4,93 ,338 ,735
2 3577 7,25 4,93 ,338 ,735
AGR 1 2656 9,54 6,63 ,922 ,357
2 3577 9,38 6,59 ,921 ,357
IST 1 2656 14,56 4,68 ,442 ,659
2 3577 14,50 4,93 ,445 ,656
REP 1 2656 19,44 4,85 -3,541 ,000
2 3577 19,88 4,83 -3,539 ,000
BIAEMP 1 2656 66,35 13,71 -,256 ,798
2 3577 66,44 13,35 -,255 ,799
MOC_VLAS 1 2656 52,6099 11,8362 5,321 ,000
2 3577 50,9315 12,6595 5,374 ,000
DEPRESIJ 1 2656 31,8938 9,6338 -6,067 ,000
2 3577 33,4518 10,3066 -6,128 ,000
LOSASLIK 1 2656 28,1883 13,9254 -,732 ,464
2 3577 28,4467 13,6670 -,730 ,465
STL_SCID 1 2656 31,1999 8,9706 -12,593 ,000
2 3577 34,1854 9,4617 -12,692 ,000
STRES 1 2656 86,3159 16,6679 2,377 ,017
2 3577 85,2955 16,8223 2,381 ,017
STL_SEXE 1 2656 43,4183 10,6379 7,875 ,000
2 3577 41,2032 11,2295 7,938 ,000
AMORA 1 2656 76,0843 18,3444 ,056 ,955
2 3577 76,0579 18,4586 ,056 ,955
P_KURV 1 2656 20,9108 11,3744 1,861 ,063
2 3576 20,3756 11,1138 1,855 ,064
F_KURVE 1 2656 31,8238 9,3653 8,264 ,000
2 3576 29,8515 9,2811 8,253 ,000
Group Statistics
KLINCI (14-17)
POL N Mean Std. Dev
NEUROTIC 1 235 36,79 8,85 -3,224 ,001
2 378 39,23 9,27 -3,259 ,001
115
 EKSTROVE 1 235 59,29 9,40 -1,540 ,124
2 378 60,50 9,59 -1,547 ,122
OTVORENO 1 235 54,93 9,01 -4,561 ,000
2 378 58,17 8,28 -4,472 ,000
DOBROTA 1 235 56,89 8,31 -2,632 ,009
2 378 58,73 8,51 -2,647 ,008
MORALNOS 1 235 43,09 8,10 -1,290 ,198
2 378 43,94 7,80 -1,279 ,202
AVANTURI 1 235 53,03 8,06 1,827 ,068
2 378 51,72 8,98 1,874 ,062
STRAHOVI 1 235 35,06 6,92 -4,565 ,000
2 378 37,82 7,50 -4,652 ,000
LJUBAV 1 235 46,33 7,21 1,757 ,079
2 378 49,34 6,88 1,786 ,075
UPORNOST 1 235 48,51 7,68 -3,114 ,002
2 378 48,85 7,14 -3,164 ,002
SAMOKONT 1 235 36,59 6,55 ,143 ,886
2 378 35,59 7,02 ,141 ,888
SARADLJI 1 235 38,46 8,05 -,469 ,639
2 378 40,63 8,62 -,471 ,638
DUHOVNO 1 235 41,02 8,99 -,688 ,492
2 378 40,92 8,25 -,693 ,488
PATOLOGI 1 235 29,92 9,39 -1,611 ,108
2 378 30,29 9,52 -1,598 ,111
SRECA 1 235 33,53 5,85 -,016 ,987
2 378 33,87 6,05 -,016 ,987
INK 1 235 22,47 5,74 -1,680 ,093
2 378 23,22 5,55 -1,735 ,083
ZAS 1 235 16,16 4,60 1,398 ,163
2 378 16,16 5,21 1,406 ,160
ORJ 1 235 14,47 3,83 ,874 ,383
2 378 15,05 4,40 ,883 ,378
LIS 1 235 7,67 4,33 1,189 ,235
2 378 7,16 4,44 1,186 ,236
ODB 1 235 7,93 4,87 ,085 ,933
2 378 7,57 5,08 ,087 ,931
AGR 1 235 10,66 6,62 -2,783 ,006
2 378 10,01 6,56 -2,755 ,006
IST 1 235 14,98 4,18 -1,570 ,117
2 378 14,95 4,69 -1,571 ,117
REP 1 235 17,51 4,78 ,31 ,31
2 378 18,58 4,57 ,24 ,24
BIAEMP 1 235 62,23 13,52 ,88 ,88
2 378 63,99 13,53 ,70 ,70

Group Statistics
MLADI (18-30)
POL N Mean Std. Std. Error Std. Error
Deviation Mean Mean
NEUROTIC 1 1941 31,08 9,23 -11,974 ,000
2 2529 34,47 9,52 -12,022 ,000
EKSTROVE 1 1941 58,98 9,83 -3,930 ,000
2 2529 60,12 9,45 -3,910 ,000
OTVORENO 1 1941 54,32 8,81 -14,018 ,000
2 2529 57,92 8,27 -13,901 ,000
DOBROTA 1 1941 56,97 8,40 -7,473 ,000
2 2529 58,86 8,29 -7,461 ,000
MORALNOS 1 1941 44,13 8,30 -2,276 ,023
2 2529 44,68 7,75 -2,255 ,024
AVANTURI 1 1941 53,76 9,41 6,866 ,000
2 2529 51,88 8,81 6,807 ,000

116
 STRAHOVI 1 1941 31,69 7,42 -14,287 ,000
2 2529 35,01 7,91 -14,405 ,000
LJUBAV 1 1941 47,32 6,98 -10,748 ,000
2 2529 49,59 6,98 -10,748 ,000
UPORNOST 1 1941 49,73 8,35 ,539 ,590
2 2529 49,60 7,87 ,535 ,593
SAMOKONT 1 1941 39,28 7,65 7,317 ,000
2 2529 37,65 7,11 7,247 ,000
SARADLJI 1 1941 41,19 8,76 -9,052 ,000
2 2529 43,55 8,53 -9,020 ,000
DUHOVNO 1 1941 36,83 9,34 -8,199 ,000
2 2529 39,18 9,61 -8,231 ,000
PATOLOGI 1 1941 23,96 9,18 -1,234 ,217
2 2529 24,30 8,91 -1,229 ,219
SRECA 1 1941 35,46 5,68 2,080 ,038
2 2529 35,10 5,74 2,083 ,037
INK 1 1941 24,31 5,88 -,898 ,369
2 2529 24,47 5,76 -,895 ,371
ZAS 1 1941 15,62 5,42 2,687 ,007
2 2529 15,18 5,53 2,694 ,007
ORJ 1 1941 15,94 4,59 -,400 ,689
2 2529 16,00 4,96 -,404 ,686
LIS 1 1941 6,23 4,26 1,381 ,167
2 2529 6,06 4,29 1,382 ,167
ODB 1 1941 7,06 4,94 -,887 ,375
2 2529 7,20 4,84 -,885 ,376
AGR 1 1941 9,13 6,64 -,429 ,668
2 2529 9,21 6,48 -,428 ,669
IST 1 1941 14,61 4,79 2,409 ,016
2 2529 14,25 4,93 2,418 ,016
REP 1 1941 19,71 4,72 -3,448 ,001
2 2529 20,21 4,74 -3,449 ,001
BIAEMP 1 1941 67,15 13,46 ,111 ,912
2 2529 67,11 12,97 ,111 ,912
Group Statistics
ZRELI (31-50)
POL N Mean Std. Std. Error Std. Error
Deviation Mean Mean
NEUROTIC 1 295 30,62 9,27 -3,824 ,000
2 465 33,09 8,28 -3,730 ,000
EKSTROVE 1 295 56,24 9,67 2,208 ,028
2 465 54,66 9,60 2,204 ,028
OTVORENO 1 295 53,93 8,59 -2,596 ,010
2 465 55,62 8,84 -2,613 ,009
DOBROTA 1 295 58,14 8,16 -2,934 ,003
2 465 59,90 8,04 -2,924 ,004
MORALNOS 1 295 43,73 7,88 -1,987 ,047
2 465 44,87 7,58 -1,970 ,049
AVANTURI 1 295 50,63 9,17 6,639 ,000
2 465 46,23 8,73 6,566 ,000
STRAHOVI 1 295 31,40 6,91 -7,638 ,000
2 465 35,47 7,30 -7,734 ,000
LJUBAV 1 295 47,12 7,16 -3,599 ,000
2 465 48,95 6,65 -3,541 ,000
UPORNOST 1 295 48,19 8,17 ,404 ,686
2 465 47,95 7,88 ,401 ,689
SAMOKONT 1 295 39,50 6,87 ,403 ,687
2 465 39,30 6,46 ,397 ,691
SARADLJI 1 295 42,77 8,14 -2,934 ,003
2 465 44,49 7,77 -2,904 ,004
DUHOVNO 1 295 37,76 10,17 -3,990 ,000
2 465 40,67 9,59 -3,938 ,000
117
 PATOLOGI 1 295 22,51 8,65 -1,805 ,071
2 465 23,63 8,16 -1,781 ,075
SRECA 1 295 35,13 5,32 3,850 ,000
2 465 33,59 5,38 3,860 ,000
INK 1 295 23,95 5,93 -,603 ,547
2 465 24,21 5,89 -,602 ,548
ZAS 1 295 14,88 5,13 -2,432 ,015
2 465 15,86 5,63 -2,483 ,013
ORJ 1 295 16,19 4,56 3,880 ,000
2 465 14,79 5,04 3,968 ,000
LIS 1 295 6,37 4,22 -1,008 ,314
2 465 6,70 4,59 -1,026 ,305
ODB 1 295 7,32 4,60 1,271 ,204
2 465 6,88 4,67 1,275 ,203
AGR 1 295 9,94 6,22 1,594 ,111
2 465 9,18 6,47 1,607 ,108
IST 1 295 14,16 4,48 -2,639 ,008
2 465 15,10 4,98 -2,701 ,007
REP 1 295 19,91 5,05 -,164 ,870
2 465 19,97 4,71 -,162 ,872
BIAEMP 1 295 67,11 14,03 ,381 ,704
2 465 66,72 13,29 ,376 ,707
MOC_VLAS 1 295 53,2881 11,9853 5,863 ,000
2 465 47,7892 12,9739 5,968 ,000

Group Statistics
MATORCI (>51)
POL N Mean Std. t Sig. (2-
Deviation tailed)
NEUROTIC 1 184 33,50 9,93 -1,846 ,066
2 205 35,24 8,70 -1,833 ,068
EKSTROVE 1 184 51,82 12,37 ,345 ,731
2 205 51,41 10,86 ,342 ,732
OTVORENO 1 178 50,50 11,99 -1,058 ,291
2 202 51,74 10,82 -1,051 ,294
DOBROTA 1 185 58,74 9,61 -2,333 ,020
2 205 61,02 9,65 -2,333 ,020
MORALNOS 1 185 44,82 8,30 -,635 ,526
2 205 45,34 7,85 -,634 ,527
AVANTURI 1 185 45,98 10,99 3,276 ,001
2 203 42,65 9,03 3,246 ,001
STRAHOVI 1 184 33,54 7,87 -4,368 ,000
2 204 36,77 6,73 -4,333 ,000
LJUBAV 1 182 46,77 8,67 -1,723 ,086
2 203 48,23 7,93 -1,715 ,087
UPORNOST 1 185 47,62 8,54 1,542 ,124
2 205 46,37 7,41 1,531 ,127
SAMOKONT 1 185 39,83 8,57 ,665 ,506
2 205 39,32 6,69 ,657 ,512
SARADLJI 1 182 41,63 8,53 -1,764 ,078
2 203 43,22 9,04 -1,770 ,078
DUHOVNO 1 184 38,54 9,47 -2,884 ,004
2 205 41,58 11,12 -2,909 ,004
PATOLOGI 1 185 26,05 9,85 -,464 ,643
2 205 26,50 9,25 -,463 ,644
SRECA 1 185 32,80 5,87 2,043 ,042
2 203 31,63 5,40 2,035 ,043
INK 1 185 22,59 5,92 -,444 ,657
2 205 22,88 7,03 -,448 ,655
ZAS 1 185 14,98 4,70 -2,561 ,011
2 205 16,34 5,63 -2,584 ,010

118
 ORJ 1 185 14,23 3,88 2,369 ,018
2 205 13,16 4,93 2,398 ,017
LIS 1 185 8,04 4,49 -,429 ,668
2 205 8,24 4,52 -,429 ,668
ODB 1 185 8,77 5,08 1,180 ,239
2 205 8,10 6,03 1,190 ,235
AGR 1 185 11,74 6,64 1,355 ,176
2 205 10,72 8,05 1,368 ,172
IST 1 185 14,17 4,39 -2,667 ,008
2 205 15,45 5,03 -2,686 ,008
REP 1 185 18,30 5,15 ,438 ,662
2 205 18,06 5,80 ,440 ,660
BIAEMP 1 185 62,03 14,38 -,061 ,952
2 205 62,12 16,33 -,061 ,951

119