VISOKA STRUKOVNA MEDICINSKA KOLA

''MILUTIN MILANKOVI''
Beograd

PSIHOLOGIJA LINOSTI
SA MENTALNOM HIGIJENOM

Prof. dr sci Neda Subota mr sci Lana Marija Ilankovi

Dizajn Nada Nikoli
 Predmet:

Psihologija linosti je nauna disciplina

koja prouava sistem linosti.

Ona istrauje:
glavne psiholoke modele,
njihova ispoljavanja u ivotu osobe,
akademski je zastupljenja,
zastupljena je u mnogim drugim granama psihologije.
 Sistemski pristup
predmetu psihologije linosti, predstavlja

Teorija sistema (neuralne mree) - transdisciplinarna

studija
izdvojene organizacije fenomena
koje su nezavisne od
supstance, vrste, prostorne i vremenske skale
postojanja.
 Metodologija:

Istrauje zajednike principe sloenih entiteta

i koristi matematike
i druge modele kojima opisuje istraene fenomene.

Predmet pokriva:
Identifikacija sistema linosti - (Uvod u linost)
Identifikacija delova linosti - (Sastavni delovi linosti)
Organizacija linosti - (Kako je linost organizovana)
Razvoj linosti - (Kako se linost razvija)

Grane:
Psihodinamska perspektiva
Bioloka perspektiva
Socijalno kognitivna perspektiva
Perspektiva crta/osobina linosti
Humanistika perspektiva
 Grane:

Psihodinamska perspektiva
Bioloka perspektiva
Socijalno kognitivna perspektiva
Perspektiva crta/osobina linosti
Humanistika perspektiva
Mentalna higijena je nauka koja promovie mentalno zdravlje
i prevenira mentalnu bolest, primenjujui psihijatriju,
psihologiju i psihoterapiju.

Adolf Meyer - 1950 g. Mentalna higijena dobija naziv: Mentalno zdravlje

i stvara Nacionalno Udruenje za Mentalno Zdravlje.

Zalae se za:
poboljanje kvaliteta nege mentalno obolelih;
radi u cilju prevencije mentalnih bolesti;
brine o tanosti informacija u odnosu na mentalno zdravlje,
u cilju ire primene.
 Mentalno zdravlje

je stanje skladnog psihikog i socijalnog

funkcionisanja linosti
koje podrazumeva odsustvo duevnih
poremeaja,
ali i izraenih sukoba u linom i socijalnom
ivotu sa neeljenim posledicama.
 Pregled: Najee upotrebljavani pojmovi
Najznaajnija podruja istraivanja Psihologije linosti sa mentalnom higijenom
18 vek
Poreklo rei Personalitas - srednji vek, klasini latinski = Persona
Znaenje rei - (ue znaenje) - Maska (ire znaenje) - igraa iza maske-
- njegov pravi skup unutranjih linih osobina;
vana osoba (personage, parson); naziv upotrebljavan da oznai tri lica Trojstva.
U VI veku - Boecije (Boethius) definicija

-Lice je individualna materija racionalne prirode.

 KARAKTER

Naizmenina upotreba rei karakter i linost.

Poreklo rei iz grkog = urezivanje,
(upotrebljavao je u staroj Grkoj Teofrast, Aristotelov uenik).

Oznaka jednog oveka - njegov splet crta ili njegov stil

ivota.
Ima mnogo znaenja: ''dobar karakter'' - moralna odlika
''dobra linost'' - drutveno uspean.
 Karakter je:
Amerika psihologija - vie opis ovekovog ponaanja u okruenju;
naglaavanje spoljanjih pokreta ili vidljivu radnju. Karakter nazivaju, Linost.

Evropska psihologija - tei da naglaava sve ono to je uroeno prirodi

oveka, ono to je duboko urezano i relativno nepromenljivo.
Predmet je Karakterologija.
Vrednosti linosti predstavlja karakter
 TEMPERAMENT
Doktrina od drevnih vremena - temperament nekog lica uveliko odreuju ''sokovi'' (lezdana
luenja) tela.
Srednji vek - javlja se u engleskom jeziku re; ''konstitucija ili navika psihe koja naroito zavisi
od fizike konstitucije ili je u vezi s njom.'

Danas: istraivanja o temperamentu se vode pod imenom

''konstitucionalna psihologija''.
Definicija: (G. Olport) - Temperament se odnosi na karakteristine pojave emocionalne prirode
jedne individue, ukljuujui njenu osetljivost na emocionalni podsticaj, njenu uobiajenu snagu
i brzinu reagovanja, kvalitet raspoloenja koje preovlauje i sve osobenosti fluktuacije i
intenziteta raspoloenja, a ove pojave se smatraju zavisnim od konstitucionalnog sastava i
zato su uglavnom nasledne po poreklu.
FIZIOGNOMIJA
Fiziognomija je umetnost (i potencijalna nauka) koja se bavi
otkrivanjem karakteristika linosti - posebno karakteristika temperamenta
po:
spoljnom izgledu
konfiguraciji
sklopu
izrazu lica

Poznata jo od Aristotela - ''Physiognomonica'' - itanje karaktera na

osnovu fizionomije
Moderna istraivanja u vodeim teorijama 19 i 20 veka istrauju:
izraz lica, pokreti i gestovi
stvaranje ''monosimptomatskih'' dijagnoza
struktura kostiju, tekstura tela = uroeno (konstitucija = temperament)
miina struktura i pokreti = steene crte linosti
80% ljudi pravilno identifikuje tipove:

Melanholian (''pesnik boluje od ljubavi'')

Kolerian (''izgled borca, snabdeven ui'')
Flegmatian (''sanjiv i mlitav'')
Sangvinian (''besciljni optimizam'')
Poznata jo od Aristotela - ''Physiognomonica'' - itanje karaktera na osnovu fizionomije.
Moderna istraivanja u vodeim teorijama 19 i 20 veka istrauju:
izraz lica, pokreti i gestovi
stvaranje ''monosimptomatskih'' dijagnoza
struktura kostiju, tekstura tela = uroeno (konstitucija = temperament)
miina struktura i pokreti = steene crte linosti
80% ljudi pravilno identifikuje tipove:
Melanholian (''pesnik boluje od ljubavi'') Kolerian (''izgled borca, snabdeven ui'')

Flegmatian (''sanjiv i mlitav'') Sangvinian (''besciljni optimizam'')

DANANJA PRIMENA CRTEA U FIZIOGNOMIJI
FRENOLOGIJA

Osniva - (Franz Joseph Gall, 1758 - 1828)

- ''Duh i telo su povezani'',
unutranja struktura linosti ispoljie se i na
spoljanjem izgledu
Istraivao je:
Primarne mentalne sposobnosti
Izvorne crte (radi poreenja)
Osniva:
Diferencijalne psihologije
Psihofiziologije
Snage i organi psihe
- 1. Zaljubljivost 2. Ljubav prema
potomstvu 3. Tenja za nastajanjem 4.
Privrenost 5. Borbenost 6.
Razorljivost 7. Tajanstvenost 8.
Smisao za sticanje 9. Konstruktivnost
10. Samocenjenje 11. elja za
odobravanjem 12. Opreznost 13.
Blagonaklonost 14. Oboavanje 15.
Postojanost 16. Savesnost 17. Nada
18. Zadovoljstvo 19. Idealnost 20.
Radosnost/veselost 21. Podraavanje
22. Individualnost 23. Konfiguracija
24. Veliina 25. Teina i otpornost 26.
Obojenost 27. Lokalnost 28.
Raunanje 29. Red 30. Mogunost 31.
Vreme 32. Melodija 33. Jezik 34.
Poreenje 35. Uzronost
 ZNAAJNE TEORIJE
PSIHOLOGIJE LINOSTI U 20 VEKU

1900 - 1935 - Velike teorije - zajedniko:

u engleskom jeziku se nije koristio termin
''LINOST''
istraivanja su se obavljala u cilju
izvoenja globalnih teorijskih zakljuaka
razvijene su velike (znaajne) teorije linosti:
 Najpoznatije:
Psihodinamska teorija - Sigmund Frojd, Jung, Sullivan, Horney,
(istraivai i teoretiari)
Jung i Alfred Adler

Sigmund Alfred
Frojd Adler

Roback (1928), prvi udbenik psihologije linosti, uglavnom skup istorijskih opisa literature
Allport (1937), integrativni pristup - veliki teoretiar - uvodi teoriju osobina/crta linosti
Murray (1938), (iz Allport-ove) uvodi teoriju motivacije
Stagner (1937), meana integracija teorijskih pravaca i sistemskog pristupa

Hall i Lindzey (1957), zastupaju pristup ''teorija po teorija'' i stvaraju:

Knjigu - udbenik - analiza svih pomenutih autora i njihovih velikih teorija
Jedina te vrste tako napisana = autoritativna i akademska
Postaje standard za predmet psihologiju linosti
PET VELIKIH TEORIJA:
1980 - 2000 - Veliko podruje Psihologije
linosti danas obuhvata:

Psihodinamski pravac -
teoretiari i istraivai (Freud, Jung,
Sullivan, Horney)
Pravac ispitivanja Linosti (osobina,
crta karaktera) - teoretiari i istraivai
(Allport, Cattell, Eysenck)
Bihevioralni pravac - teoretiari i
istraivai (Dollard, Miller, Skinner,
Banduras)
Humanistiki pravac - teoretiari i
istraivai
Socijalno - Kognitivni pravac -
teoretiari i istraivai (Kelly, Mischel)
 TA SE DEAVA DANAS?
Potreba za jednom, sveobuhvatnom teorijom.
Kandidati su:
Psiholoko - razvojne teorije
Socijalno - Kognitivne teorije
Velikih pet teorija
 Predloeni potrebni nivoi znanja:

Nivo 1. - Crte linosti (Psihologija Stranca)

-Inteligencija
-Ekstravertnost - Introvertnost (i izmeu)

Nivo 2. - Mentalni Modeli (Upoznati nekoga)

-Verovanja i Stavovi
-Pojam o sebi

Nivo 3. - ivotne prie (Intimno znanje/poznavanje druge osobe)

-Ispriane istorije
-Poznavanje ivotnih istorija
 ZAKLJUAK:
Danas postoji veliki broj predmeta istraivanja u Psihologiji Linosti:
Predmet - ''Jedna Teorija''
Predmet - Teorija po Teorija
Predmet - Odreena skupina teorija
Predmet - Individualne razlike
Predmet - Presek nivoa znanja
Predmet - Teorija Sistema (Neuralna mrea)
TEORIJA ''SISTEMA MREE''
Sadri:

Teoriju linosti
i teoriju viestruke inteligencije
Bioloku teoriju
Teoriju evolucije
Teoriju integracija
Teoriju 25 definicija
Hijerarhijska struktura CRTA LINOSTI klasinih modela
Iz Psiholoke Nomenklature

EKSTRAVERTNOST

Drutvenost Uzburkanost Aktivnost

Visoko samo- Osetljivost na Pozitivne

Vrednovanje nagraivanje Emocije
 Hijerarhijska struktura CRTA LINOSTI
klasinih modela iz Psiholoke i bioloke nomenklature

EKSTRAVERTNOST
Sistemski pristup

Drutvenost Uzburkanost Aktivnost

(Socijalni sistem) (Bihevioralni sistem) (Energetski sistem)

Visoko samo- Osetljivost na Pozitivne
vrednovanje nagraivanje emocije
(Sistem poimanja sebe) (Instiktivni sistem) (Emocionalni sistem)
 TIPOLOGIJA OPTIH I FUNKCIONALNIH
SISTEMA LINOSTI
VELIKIH PET TEORIJA (3 + 2)

Tri sistema temperamenta, orijentisanih na opstanak:

(S - O - R sistemi)
(Stimulus - ORGANIZAM - Reakcija):

Inhibitorni ili sistem samozatite (ANKSIOZNOST)

Sistem brzog reagovanja (AGRESIVNOST)
Sistem pristupanja (EKSTRAVERTNOST)

Dva ljudska samoregulatorna i adaptivna sistema:

Samo regulatorni i egzekutivni (izvrni) sistem (SAMO - KONTROLA)
Kognitivno integracioni sistem (INTELEKT)
METODE I TEHNIKE PSIHOLOGIJE LINOSTI:

Posmatranje - Analiza, zapisi, proveravanje

Eksperiment - S - O - R - Labaratorijski uslovi
Eksperiment - Kontrolisani - Laboratorijski uslovi
Eksperiment - Veliki Uzroci - Zavisne i Nezavisne varijable
Individualno - Grupno
Kulturalno - Transkulturalno
Statistike metode
Informatiki sistemi - Hijerarhijske strukture neuralne mree
Klinika psihologija (Instrumenti istraivanja Psihologije linosti)
Kliniki standardizovani testovi, skale i upitnici
Intelektualne sposobnosti - IQ
Emocionalna Inteligencija - EQ
Psihologija linosti + Psihopatologija linosti + Nomenklatura=
Mentalno higijenski aspekt brige i nege bolesnika
 Psihologija linosti
+
Psihopatologija linosti
+
Nomenklatura
=
Mentalno higijenski aspekt
brige i nege bolesnika
PORODICA
 ''Organske osnove
i drutveni inioci
psihikog ivota
psihologije linosti
sa mentalnom
higijenom''

...od linearnog ka cirkularnom...

 12
karakteristika porodinog sistema
1. Porodini subsistemi - organizacija odnosa unutar sistema i oko njihove hijerarhije

PORODICA - NJEN SASTAV:

Izvrni subsistem = roditelji

Posebni subsistemi = deca (braa, sestre)
Nevidljive granice = ko ta radi / sa kim radi, - postoje oko
svakog subsistema (kao i oko cele porodice), zato da bi:
svaki subsistem razvio svoje zadatke dok je direktno na
snazi i u vezi sa drugim; svaki subsistem u interakciji sa
drugim subsistemima pomae razvoju celokupne porodice.
Gde se najee nalaze problemi?

U slaboj granici izmeu subsistema!

Primeri:
ena, majka, nekoliko puta u toku dana telefonom zove svog petnaestogodinjeg sina
da mu kae ta da obue za kolu; kako da se ponaa u koli, da ne zaboravi da majci
saopti ta imaju za domai, i slino = prekomerno ukljuivanje u subsistem dece.
ovek koji zove ili poseuje svoju majku, svaki put kada se posvaa sa svojom
enom, pokazuje = slabu (nevidljivu) granicu izmeu primarne i produene porodice.
 2.Celovitost: sistem je vei od njenih delova

U susretima prilikom sprovoenja terapije, na

pitanje o porodici, sin odjednom skree panju
kikotanjem = reakcija roditelji = detetu daju
odreene signale, ''da uuti'', na ve uigran
nain = nijedan od roditelja nema utvren
sistem ponaanja - suvie su popustljivi i
propustljivi.

3. Svaki deo sistema utie na druge delove sistema

Nema porodice koja ima lana ''alkoholiara'',

ve ima porodica alkoholiara u kojima, lan koji
pije kontrolie celu porodicu i njeno ponaanje.
Njegovo obezvreivanje, neadekvatnost, loe
zdravlje, agresija, nepredvidljivost i
nedoslednost, iskrivljuje i razbija svaku
interakciju izmeu lanova porodine grupe.
Identifikovani pacijent (IP) je disfunkcionalni lan
porodice koji destabilizuje porodini sistem.
 4.Meusobni odnosi roditelja u izvrnom subsistemu daju najveu posledicu

Koalicija izmeu jednog

roditelja i deteta/dece protiv
drugog roditelja i moda
druge/drugog deteta =
nereen snaan konflikt
izmeu roditelja, koji protrese
ceo porodini sistem.

5. Cirkularna uzronost (meusobna, uzajamna uzronost):

istie sadanjost - Linearna uzronost: istie sadraje u prolosti

Partneri se posvaaju, uglavnom oko toga ''kako je poela svaa''.

Nemaju naina da shvate ''kuda vodi svaa'' i kakve mogu biti
posledice. Odravaju se negativni elementi u sistemu koji su preuzeli
''kontrolu''.
 6. Vrednosni sistem zavisi od sposobnost i regulisanja afekata:
odreivanje ''pravila ponaanja'' u emocionalnim reakcijama-
- nasuprot ''nekontrolisanih emocionalnih uticaja''
U krajnje oputenoj atmosferi jedan roditelj izda
nalog da se smanji grejanje; deca se posvaaju,
a zatim i roditelji, da bi jedno od dece koje je
nauilo ulogu ''ambasadora'' doveo situaciju do
smirivanja.
7. Samoregulacija nasuprot izbegavanja
u cilju odravanja uticaja u sistemu:
negativna (prema stabilizaciji) i pozitivna (prema promeni)
Porodice, kao i svi drugi organizmi imaju velike
otpore na promenu. Posle dueg leenja i
ozdravljenja, lan porodine grupe poinje loe
da se osea jer je ponaanje prema njemu isto
kao i pre leenja. Recimo, mu kae eni:
''danas bi mogli zajedno u bioskop, pa ti
preskoi danas kontrolu kod lekara,
zakai za neki drugi put!''
8. Spojena energija: predstavlja zbir meusobnih reakcija i uticaja o
nako kako se oni kombinuju (dinamiko objanjenje celine)

Opseg ponaanja kao modela koji se prezentuje deci, kree se od: verbalnog
i fizikog zlostavljanja (oblik afektivno - agresivnog pranjenja), do jasne,
otvorene i dobro formulisane prie izmeu roditelja o emocionalnom stanju
(tuan, neraspoloen, napet i sl.), kao posledice ponaanja jednog od njih.

9. Jednakost u potencijalu = ''jednaki na poetku'':

stvari pod istim uslovima na poetku mogu ii razliitim putevima;
lanovi istog porodinog sistema mogu biti veoma razliiti
iako su podizani u istim uslovima

Isti uslovi odrastanja:

Deca biraju razliite puteve, pa ak i jednojajni blizanci, jer odrastaju u osobe

koje imaju sopstvene uvide, vrednosti i navike.
Njihov svestan uvid je garancija - karta za uspeh.
 10. Jednakost na kraju: razliiti poetni, osnovni uslovi na kraju mogu biti isti

Usvojeno dete, kasnije adolescent moe stei ista uverenja, stavove,

razmiljanja i redosled akcija i aktivnosti kao i njegovi roditelji i ua sredina.

11.Ranjivost stadijuma tranzicije: simptomi nailaze kada vertikalni stresori

(stari sudovi, uverenja, prie, prole greke, emocionalne reakcije i posledice)
udare na sistem u toku tranzicije
ivi sistemi zajedno sa celokupnim njihovim paketom (jednakost u potencijalu,
jednakost na kraju, celovitost, povratni uticaji kao i svi drugi procesi koji se odvijaju u
sistemu) napreduju po ''horizontalnom'' kljuu (u vremenu deavanja promena)
kroz nivoe tranzicija.

Horizontalna linija tranzicije: porodice koje su konfliktne i simptomatine u odnosu

na brane odnose, roenje dece, kolovanje dece, odlazak dece iz kue, u
odnosu na promenu posla, itd., sreu se sa:
Vertikalnom linijom stresora, koji predstavlja ''stari emocionalni prtljag''.
Primer moe da bude otac, koji je zbog posla sve due odsutan od kue, sve vie
emocionalno pati zbog tog udaljavanja, a to niko ne zna!
12. Prvi red promena - su promene koje pomau sistemu
da se zadri na tekuem nivou funkcionisanja.
Drugi red promena - restrukturie sistem na drugaiji nivo

Prvi zadatak je da se lanovi porodine grupe naue da:

-''sluaju'' dobro jedni druge
-da koriste tvrdnju ''Ja elim da uestvujem i da doprinesem ovoj vanoj
promeni u porodici, zbog svih nas!''
Zakljuak:
ljudski sistemi najbolje funkcioniu kada su:
granice subsistema jasne (niti previe otvorene, niti previe zatvorene);
meusobne interakcije jasne;
meusobne interakcije ne treba da se ponavljaju;
granice autoreteta vidljive;
pravila otvorena i mogu se menjati;
zamenjena rigidna saveznitva;
suoavanje i razreavanje stresora

Danas postoje porodice, viegeneracijske porodice,

susedstva pa ak i kompanije koje funkcioniu po tom
principu, jer:
-lanovi znaju ta da oekuju jedni od drugih
-niko se ne udaljava niti oteuje svoju grupu
-jedni sa drugima priaju otvoreno i emocionalno toplo
-znaju ko ima kakva zaduenja
-oni znaju da mogu da razgovaraju o stvarima koje su
zabranjene i koje to nisu
-njihove uloge i preferencije su fleksibilne i podlone
promenama
-oseaju se slobodno i sigurno ako doive da imaju
problem ili su povreenih oseanja jer znaju da e svi
lanovi raditi na tome da se situacija popravi
 Konfuije je davno rekao:

''Ako u srcu ima pravinosti, u karakteru e biti lepote''

Ako u karakteru ima lepote, u porodici e biti harmonije''
''Ako u porodici ima harmonije, u narodu e biti reda''
''Ako u narodu ima reda, u svetu e biti mira''
RAZVOJ DETETA
Bioloki faktori koji utiu na
prenatalni razvoj deteta i roenje:
Genetika
o DNA
o Dominantni i recesivni geni
o Uslovi vezani za naslee kao to su odreene nasledne bolesti

Prenatalni razvoj
Zigot (1 - 2 nedelje)
Embrion (3 - 8 nedelja)
Fetus (9 - 38 nedelja)
 Osetljivi periodi u prenatalnom razvoju

Faktori koji najee utiu na sva tri perioda u prenatalnom razvoju:

1.Period - prva tri meseca (1 - 12 nedelja)

2.Period - druga tri meseca (13 - 24 nedelja)

Lekovi, droga, duvan, alkohol, zraenja, polucija
i razne bolesti, od kojih najznaajnije utiu na:

3.period - trea tri meseca (25 - 38 nedelja)

Rubeola, male boginje, AIDS, zauke
inioci u trudnoi - MAJKA - budua porodilja

Kvalitet ivota
Motorika - Kinestezija
Vrsta i nain ishrane
Emocionalni stres
Godine starosti majke
Broj prethodnih poroaja
inicoi na poroaju:
Nain i tok poroaja
Apgar skor
Prirodan, spontan, nasuprot izazvanog poroaja
Komplikacije u toku poroaja:
Bez kiseonika
Beba okrenuta (ne ide glavom)
Rh faktor
Prevremeno roenje i/ili sa malom teinom
Bihevioralna genetika - odnosi se na sledee kategorije reagovanja:
Naslednost
usaglaenost
opseg i vrste reagovanja (naine)
usmeravanje
genetiko - sredinska korelacija (pasivna, izazivaka, aktivna)
sredinski uticaj na genetiku pojavu, zove se:
Epigeneza:
Interakcija genetikih i sredinskih faktora dovodi do razvoja odreenih
pojavnih oblika
 Pogled kroz evoluciju

-Prirodna selekcija = evolucijski proces koji je favorizovao one individue vrsta koje su se
najbolje adaptirale i opstale u cilju preivljavanja i reprodukcije;
-Ponaanje prilagoavanja = istie preivljavanje organizma u prirodnoj sredini.

MAJKA OTAC
XX XY
ODREIVANJE POLA:
Otac ima X + Y hromozome
Majka ima 2 X hromozoma
Deak dobija X hromozom od
Majke i Y hromozom od oca
Devojica dobija X hromozom od
Oba roditelja - mame i tate

devojica deak
 Opti principi nasleivanja u genetici

Princip - (D) Dominantni - (r) recesivni gen - vei je uticaj Dominantnog gena
nad resevnim genom osim u sluajevima kada je recesivni gen prisutan u paru oba gena.

PRIMER:
Kako majka i otac sa braon oima dobiju plavooko dete
Gen za Braon oi = B b = Gen za plave oi
OTAC MAJKA

B = Dominantni gen b = recesivni gen

o Poligensko naslee = uticaj i meusobno
delovanje mnogih gena u cilju produkcije odreenih
karakteristika

o Fenotip = nain individualnog genotipskog

ispoljavanja: vidljivost (manifestacija) + kvantitet
izmerenih karakteristika odreuje fenotipske
karakteristike

oOpseg reakcija = opseg moguih fenotipova za

svaki genotip koji pokazuje znaajni uticaj sredine

oUsmeravanje (kanalisanje) toka razvoja obavljaju

odreene karakteristike u cilju zatite od reakcija na
sredinu
 FENOTIPOVI I GENOTIPOVI

MAJKA OTAC

D - Dominantan
r - recesivan

MAJKA deak devojica deak

Mogue dominantno nasleivanje bolesti (oteenja) na roenju:
Zdrava majka Bolestan otac

Bolesni roditelj ima bolesni (D)

dominantni gen koji upravlja
(dominira) nad njegovim normalnim
partnerom (r) recesivnim genom.

Svako dete ima 50% anse da

nasledi bilo D (dominantni gen) ili r
(recesivni gen) od bolesnog
roditelja.

bolesno zdravo bolesno zdravo

Mogui rezultati
 Recesivno nasleivanje bolesti na roenju:

Prenosilac Majka Prenosilac Otac

Oba roditelja zdrava Verovatnoa nasleivanja

nose normalne (D) gene za svako dete je:
koji preovlauju nad 1.Postoji 25% rizika da
recesivnim parom (r) nasledi ''duplu dozu'' r
recesivnih gena koji mogu
da proizvedu ozbiljno
oteenje/bolest na
roenju;
2.Postoji 25% anse da se
naslede dva D dominantna
gena i da dete na roenju
bude zdravo;
Postoji 50% anse da dete
bude prenosilac kao to su
oba roditelja

normalno prenosilac prenosilac bolesno

dete dete dete dete
Mogui rezultati
 NASLEE - povezanost POLA i BOLESTI

Prenosilac Majka Prenosilac Otac

Najea forma: Verovatnoa da bude muko dete je

enski hromozom za pol zdrave 50/50
majke = nosilac je dva gena - jedan 1. 50% rizika za nasleivanje oteenog
bolestan i jedan zdrav (X) X hromozoma i poremeaje koje
Otac ima jedan normalan X on sainjava;
hromozom za pol i Y 2. 50% anse da nasledi normalan X i Y
komplementaran hromozom. hromozome;

Za svaku devojicu, verovatnoa je:

1. 50% anse da nasledi jedan oteen
X hromozom i da bude prenosilac
kao majka;
2. 50% anse da ne nasledi oteene
gene - da bude zdrava

Normalan Normalna Bolesni Prenosilac

Deak Devojica Deak Deak

Mogui rezultati
Izvore za mogue ishode u okviru naslea dobijamo iz:

BIHEVIORALNE GENETIKE:
-istrauje prirodu i stepen uticaja naslea na ponaanje
-prouava blizance (jednojajne i dvojajne), ispituje oblike
ponaanja, njihovu slinost i razliitost posebno s aspekta
naslea
-prouava usvojenje dece, - uporeuje razvoj usvojene dece sa
decom iz sopstvenih porodica da bi se utvrdile razlike izmeu
prirodno-biolokog i negovano - sredinskog podizanja, negovanja
i vaspitanja dece

UTICAJ NASLEA NA RAZVOJ:

-studije uticaja naslea na razvoj su najpre fokusirane na
inteligenciju i temperament, - istrauju se direktna genetska
podruja naslea u okviru inteligencije
-prethodno je izazvalo mnogo polemike jer ima mnogo
neslaganja oko miljenja koliko
-kultura i sredina mogu da utiu na inteligenciju jer,
-kod neobrazovane populacije, u socio - ekonomski nerazvijenim
sredinama, inteligencija se ne razvija na isti nain kao i u socio-
kulturno razvijenim sredinama = intelektualno nerazvijene osobe
PRIKAZ UTICAJA NASLEA NA NORMALNA I PSIHOPATOLOKA STANJA PONAANJA I KARAKTERISTIKE

Normalna stanja/karakteristike Uticaj naslea

Dimenzije linosti i ponaanje:
Opta inteligencija Potvreno
Verbalno rezonovanje Potvreno
Profesionalni uspeh Potvreno
kolski uspeh Potvreno
Mozak - brzina obrade informacija Potvreno
Prostorno rezonovanje Potvreno
Memorija Potvreno
Ekstravertnost Potvreno
Neuroticizam Potvreno
Otvorenost Potvreno
Savesnost Potvreno
Usaglaavanje Potvreno
Poremeaji linosti i ponaanja:
Poremeaji u itanju Potvreno
Glavni afektivni poremeaji (depresija) Potvreno
Autizam Potvreno
Alchajmerova (Alzheimer) bolest Potvreno
izofrenija (Schizophrenia) Potvreno
Alkoholizam Umereno potvreno
Specifini poremeaji govora i jezika Neto potvreno
Panini poremeaji Neto potvreno
Poremeaji ishrane Neto potveno
Antisocijalni poremeaji linosti Neto potvreno
Turet (Tourette) sindrom Neto potvreno
 NASLEE - UTICAJ SREDINE - GENOTIP - VRSTE SREDINA

-Bihevioralni genetiari veruju da naslee i sredina meusobno deluju

-Pasivni genotip u interakciji sa sredinom = deava se kada bioloki roditelji zatiuju
sredinu za dete
-Izazvan genotip - sredina = interakcije se deavaju zbog toga to detetov genotip
zahteva odreene tipove fizikog i socijalnog okruenja
-Aktivan (istraivaki) genotip = interakcije u sredini se deavaju kada deca imaju
potrebu da trae kompatibilne i stimuliue sredine
-Podeljena iskustva, - uticaji sredine na decu = iskustva dece su slina roditeljskom
iskustvu - slinih linosti i intelektualnih orijentacija
-Iskustva koja nisu podeljena sa roditeljima, braom i sestrama = vrsta krajnjeg uticaja
sredine

Bioloko naslee i sredina deluju zajedno - meusobno su u stalnoj interakciji i utiu na

individualni rast i razvoj inteligencije, temperamenta, rast, teinu, motorike spretnosti,
govorno jeziki razvoj vetine itanja i pisanja, prostornu i vremensku dimenziju i
rezonovanje, panju, memoriju, obradu informacija u mozgu, izvrne funkcije afekat i na
njegovu kontrolu i upravljanje, kao i na sve preostale nasleene karakteristike koje dete
donese na svet
 Psihosocijalni faktori razvoja:

Psiholoki faktori linosti = nasleem doneseni na svet svi potencijali deteta

+
Drutvena sredina = primarno okruenje = PORODICA
+
UA DRUTVENA SREDINA - familija, kola, prijatelji, komiluk, ekonomski uslovi,
obrazovni status porodice i ekoloki uslovi
+
IRA DRUTVENA SREDINA - urbana sredina sa kolstvom, zdravstvom,
ekonomskim i ekolokim standardom
=
Kompletan razvoj linosti sa svim potencijalima
Jer postoji:

Zajednitvo, autonomnost, propusnost, zadovoljenje psiholokih potreba,

zadovoljenje emocionalnih potreba, emocionalna razmena
u zajednikoj brizi i odgovornost porodice, ue i ire drutvene sredine za zdrav
razvoj deteta potujui zakonomernosti njegovog razvoja
 ''Winnicott: Beba sama po sebi ne postoji''!
Porodica
oNovoroene je pre svega ljudsko bie, i ono je u stalnom odnosu i razmeni sa svojom majkom,
ocem i kompletnim porodinim sistemom;
oPsiholoke i emocionalne potrebe novoroeneta su potpune, - celovite;
oNovoroene je svesno, ima puno emocija, ono osea bol i ima sopstvenu individualnost.
oUkljuivanje, ohrabrivanje i podrka svih lanova porodice, - majke, oca, brae, sestre, babe, dede,
tetke, strieva i drugih, predstavlja pristup da beba sama po sebi ne postoji!

Ua drutvena sredina
opomae novoroenetu, kasnije i starijem detetu da bude prihvaeno, shvaeno i na svaki nain
ukljueno prvo u porodinu grupu a zatim uu i iru sredinu.
oIndividualno, svaki lan porodine grupe, pomae bebinoj i kasnije detetovoj arhitekturi potreba, da
bude shvaeno i podrano, jer ono stie sa njegovom linom istorijom, oseanjima, verovanjima,
eljama i ciljevima.
oNivoi kvaliteta ivota porodine i ue drutvene sredine, u velikoj meri e odreivati mogunost
korienja detetovih kapaciteta u iroj drutvenoj sredini

ira drutvena sredina

oU toku razvoja dete prikuplja sve podatke (stvarajui tako pojmove) preko svojih ula
oPrikupljene podatke ono organizuje
oReaguje emocionalno
oPoseduje sposobnosti da ui iz iskustva i prakse
oPoseduje inteligenciju
oMoe da predvia sopstvena postignua
oIma intelektualne potencijale koje e razviti u zavisnosti od sredinskih i linih psiholokih faktora
oNivo postignua e zavisiti od uspeno obavljenih zadataka/aktivnosti
Interakcija psihosocijalnih faktora =

Maksimalan razvoj fizikih, emocionalnih, kognitivnih i socijalnih sposobnosti

 Interakcija psihosocijalnih faktora
=
Maksimalan razvoj fizikih, emocionalnih, kognitivnih
i socijalnih sposobnosti
RAZVOJ DETETA
-kognicija-
RAZVOJ

o Promene u detetu koje se odvijaju tokom vremena

o Promene se odvijaju utvrenim putem od opteg ka sloenom
o Promene u telesnoj strukturi
o Promene u linosti - razvoj svih delova linosti
o Promene u drutvenoj oblasti - menjaju se odnosi - postaju sloeniji
PERIODIZACIJA RAZVOJA
o Prenatalni period - od zaea do roenja
o Novoroene i malo dete: 0 - 2 godine
o Rano detinjstvo: od 2 - 6 godina
o Srednje detinjstvo: 6 - 12 godina
o Adolescencija: 12 - 19 godina
OBLASTI RAZVOJA
o Fizika oblast - fiziki rast je promena u: veliini i
proporcijama tela; izgledu; veliini mozga; motornom razvoju;
kapacitetima opaanja; fizikom zdravlju
o Kognitivna oblast - misaoni procesi i intelektualne
sposobnosti koje ukljuuju panju, memoriju, reavanje zadataka,
rezonovanje, imaginativno miljenje, akademesko i svakodnevno
znanje, metakogniciju i govor i jezik
o Socio/emocionalna oblast - samo - spoznaja (samo-
potovanje, metakognicija, polni identitet, etniki identitet), moralno
rezonovanje, razumevanje i izraavanje emocija, samo - regulacija,
temperament, razumevanje drugih osoba, meuljudske vetine i
druenje

Rast i razvoj jedne oblasti odraava se i na druge oblasti

PRINCIPI RAZVOJA
Osobe se:
o meusobno razlikuju
o razvijaju razliitim tempom (cephalo-caudalno + proximo - distalno)
o kognitivno razlikuju
o razlikuju u odnosu na vreme sazrevanja i rasta mozga

Posmatranjem ponaanja dolo se do:

TEORIJE
ta su teorije?
Redom poslagane ideje kojima se opisuje, objanjavaja i predvia
ponaanje.
Zato su znaajne?
Teorije daju znaenje onome to se posmatra. Neprekidna potreba za
nalaenjem naina da se poboljaju kvaliteti ivota i obrazovni nivoi dece.
ODGOVORNE ZONE MOZGA ZA KOGNITIVNI RAZVOJ
o Cerebelum - koordinira, odrava ravnoteu i oblikuje vetine pokreta
o Hipokampus - pamti i obrauje nove informacije i iskustva
o Amigdala - upravlja rasporeivanjem emocijama
o Talamus - ovladavanje informacijama - verbalni nivo
o Retikularna formacija - panja i podsticanje/stimulacija
o Corpus Calosum - upravljanje/koordinacija informacijama
CEREBRALNI KORTEKS
o Sporije se razvija u odnosu na
preostali deo mozga; razliiti delovi
CK se razvijaju razliitim tempom
o Redosled razvoja CK: motorika,
koordinacija vida/ula sluha, i na
kraju, prednji deo korteksa zaduen
za vie mentalne funkcije
o Prefrontalni korteks zaduen je za:
kontrolu impulsa preko rezonovanja,
planiranje ili odlaganje zadovoljstva -
istraivanja pokazuju da prefrontalni
korteks sazreva sa 20 godina
o Spremnost da se prihvate
normativi i moralno etike
granice/''moralne dileme', ' mogui
konflikti sa roditeljima i normama iz
obrazovanja
SPECIJALIZACIJE
MODANIH FUNKCIJA
o Primarni auditorni korteks - obrada
auditivnih i govorno- jezikih informacija
o Motorni korteks - pokreti
o Lateralizacija - kontra - lateralno - desna
strana mozga kontrolie levu stranu tela
o Leva hemisfera - desnoruki
(dominantna desna ruka) - jezika obrada
informacija
o Obrada informacija u desnoj hemisferi
mozga - zaduena za vizuelno - prostornu
obradu informacija
 DEFINICIJA KOGNICIJE
Vebster u svom reniku definie kogniciju:
"Kognicija predstavlja akt ili proces znanja, koji ukljuuje odgovore i sudove"
anutsos (Gianutsos, 1980), - re "kognicija" = znati ili razumeti
ili
"obrada informacija"
ukljuuje se - ulaz percepciju, memoriju uskladitenje i izvlaenje i jezik
organizaciju i ekspresiju

Autori moderne psihologije definiu kogniciju:

o "Formiranje pojmova, rezonovanje i reavanje sagledavaju se kao sloene forme

obrada informacija".
o "Sposobnost za efektivno ovladavanje, uskladitavanje, ponovno stavljanje u upotrebu
i korienje neophodnih informacija".
o "Obrada informacija", ili "kognicija'' predstavlja strukturu naih reprezentanata
(predstavnika) sveta i ti procesi se koriste u cilju manipulacije strukturom".
Teorija razvoja miljenja
o "Studije kognitivnog razvoja predstavljaju istraivanja "procesa" znanja o
svetu i naina sticanja novih znanja tokom razvoja. Jezik predstavlja vaan
deo razvoja i on utie i omoguava razvoj svih drugih relevantnih kognitivnih
sposobnosti''
o Kognitivno funkcionisanje ukljuuje istraivanja o "svesnosti", posebno u
oblasti oteene i ometene dece i adolescenata
o "Kognitivna psihologija odnosi se na sve procese koji omoguavaju da se
senzorna ulazna informacija:
transformie,
Panja Memorija
selekcionira,
obrauje,
Kognitivna
smeta u memoriju funkcija

i ponovo aktivira i koristi"

Izvrna
funkcija
Pristupi u istraivanjima
Psihologija i neuronauke u radu koriste trosmerni pristup u istraivanju:
psihologije ponaanja,
funkcija mozga,
kognitivnih modela preko istraivanja-
o percepcije (sa osnovnim vienjem sveta),
o memorije,
o usvajanja jezika - primena u istraivanju takozvane "kognitivne svesnosti''
hendikepiranih osoba

Misaona struktura
sadri modele preko kojih pojedinac prihvata saznanja, kontrolie ih ili
odbacuje.
Iz ukupne strukture percipiraju se, i po etapama razmatraju, predmeti i pojave
odreene vrste.

Mentalna organizacija
Vana u procesu saznavanja za nain prerade i uskladitavanje informacija.

Ljudski mozak, povezan mreom neurona, moe se uporediti sa

ipovima i raunarskim skladitenjem
 Opteprihvaeni model prerade informacija
Senzorna Kratkorona Dugorona
Memorija Memorija Memorija
Sezorni
Impresija Panja Rei, imena Enkodiranje
ili Odravani Pojmovi,
Senzacija putem znaenja
Input (ulaz) Uvebavanja Ponovni
(radna poziv
Zaboravljeno memorija)
Zaboravljeno

o Detetov senzorni sistem (ulni) - poetna faza u obradi informacija je prijem raznovrsne
sirove grae - je veoma osetljiv na iroki raspon stimulacija, - reaguje samo na
deo iz tog velikog raspona.
o Stvarni sadraj raspoloive stimulacije nikada nije obraen to znai da nije postao deo
detetove kognitivne strukture.
o Zbog toga se ova memorija i naziva senzornom ili ikonikom.
o Ova memorija = veoma ogranienog dometa,
o traje vrlo kratko,
o vreme za proces obrade informacija nedovoljno, a
o ne obuhvata ni priblinu koliinu raspoloivih informacija.
Sadraj kratkorone memorije

o Sainjava materijal koji je u detetovoj neposrednoj svesti u jednom trenutku

o Kratkorona ili radna memorija, = vrsta liste sa podacima za miljenje
o Kapacitet te vrste memorije je vrlo mali i svodi se na oko sedam podataka,
a ako pristignu novi podaci oni potiskuju prethodne.
o Kratkorona memorija traje vrlo kratko (manje od 20 sekundi) sem
ako se podaci ili informacije ne ponavljaju

Uenje
o najvanija je dugorona memorija u kojoj se stabilno zadravaju informacije
o Transfer (prenos) grae iz kratkorone u dugoronu memoriju
o zahteva od deteta da kodira tu grau
o izdvoji i preoblikuje informacije koje vie nisu u istom obliku
u kome su primljene.
 Odlika dugoronog pamenja
o Ono je uoptavajue - podaci se povezuju u pojmove i zakljuke
o Materijal se povezuje sa misaonim slikama koje pojedinac ima u svesti
o Lake se pamti graa koja se povezuje po znaenju

Organizacija
o Podrazumeva sreivanje,
o Razvrstavanje
o Povezivanje materijala
o Trai logian sistem = slui kao
osnova da organizuje grau
o Znaajna je detetova sposobnost da
iz svojih razliitih iskustava
izdvaja zajednike elemente.
 Odlike sve tri vrste memorije (zapamivanja):

Senzorna Kratkorona Dugorona

Alternativni nazivi Ehoika ili Primarna ili radna Sekundarna

ikonika
Trajanje Manje od 1 Manje od 20 sek. Neodreeno
sekunde
Stabilnost Nepostojana Lako se prekida Teko se prekida
Kapacitet Ogranien Ogranien (7+/-2 Neogranien
stavke)
Opte Trenutna, Radna memorija; Baza znanja:
karakteristike Nesvesna Neposredna Asocijanistika
impresija svest; Pasivna, rezultat
Aktivna, odrava obrade
se
uvebavanjem
Savremeni modeli memorije su asocijacionistiki
zasnovani.
Svi podaci/ informacije u ljudskoj memoriji su
meusobno povezani i, zahvaljujui tim vezama,
oni se mogu dozvati.
Pijae - istie da postoji est perioda u razvoju deteta u kojima se pojavljuju nove strukture

Senzomotorni period 4. Period 5. Period konkretnih 6. Period formalno logikih

Od 1 2 godine ivota predoperativnog misaonih operacija operacija
miljenja

1.Stadijum refleksa, prvih Od 2 7 godina Od 7 12 godina Od 12 15 godina

instiktivnih tenji Intuitivna inteligencija Doba adolescencije
hranjenje, prvi oseaji

2.Stadijum prvih motornih Spontana individualna Poetak logikog miljenja Brz razvoj apstraktnog
navika, prvi opaaji i oseanja miljenja
oseanja

3.Stadijum Spontan odnos Razvoj moralne i Formiranje linosti,

senzomotorne/praktine
inteligencije-prethodi
govoru i uvrivanje
afektivnih veza sa
spoljanjim svetom
potinjenosti dece Socijalne saradnje emocionalni i
odraslima intelektualni razvoj
odgovara/jednak
odrasloj osobi
 Senzomotorni period ( od 0 2) godine starosti

Novoroene misaono deluje iscrpljujui se u svom ulnom i motornom

usklaivanju svedenom na instiktivne radnje, kao to su sisanje/uzimanje
hrane i taktilni,- emocionalni kontakt i razvoj govornih organa.

Senzomotorna asimilacija je najava misaone asimilacije = formiranje

senzomotornog pojma + nesvesnim egocentrizmom

Procesi formiranja kategorija objekata, prostora, uzronosti i vremena su

osnovne odlike intelektualnog razvoja u prve dve godine ivota
Period predoperativnog miljenja (od 2 7 godina)
Pojavio se govor koji omoguuje detetu da:
o moe da obavlja razmenu (predmeta, misli, oseanja) sa drugim
osobama, odnosno, moe da socijalizuje svoju akciju,
o razvoja pravog miljenja oslanja se na unutranji govor i sistem
znakova,
o dete interiorizuje (pounutarnjuje) akciju koja sada nema samo
opaajno-motorni karakter ve moe i inituitivno da se predstavi.

Pojavom govora poinje svestan unutranji ivot

Period konkretnih misaonih operacija (od 7 12 godina)
Period je karakteristian po tome to dete moe da sarauje sa osobama iz
okruenja.
Milo Jovii, 1963 godine, vrio je istraivanje na uzrastima od 2,9 g. do 13,7
godina. Dobio je 2769 protokola. Prema Pijaeu, Jovii je potvrdio sledea
usvajanja kod dece:
A) Konzervacija broja,
B) Konzervacija duine,
C) Konzervacija mase,
D) Konzervacija prostora,
E) Konzervacija tenosti,
F) Kozervacija zapremine,

Period racionalnih operacija

o miljenje u ranom detinjstvu dosee do intuicije,
o posle sedme godine ono osvaja i misaone operacije,
o misaone operacije predstavljaju strukturisane mentalne radnje koje dete
preduzima da bi shvatilo odnose, (izdvajanje predmeta slinih osobina i namene).

Period savladavanja misaonih operacija

o klasifikaciju
o serijaciju
Period formalno logikih operacija (od 12-15 godina)

Najvii nivo u strukturi miljenja predstavljaju formalno logike operacije

jer moe apstraktno da misli.

Faktori razvoja

o Zrenje - zrelou je uslovljen kognitivni razvoj deteta

o Iskustvo - stie

o Socijalna transmisija - podrazumeva se jezik, obrazovanje i

socijalno iskustvo - znatno utie na kognitivni razvoj

o Uravnoteavanje/ekvilibracija - najvaniji inilac u razvoju saznajnih struktura,

a postie se u susretu pojedinca sa okruenjem koje odudara od njegovih
predstava i saznanja.
Lav Semjonovi Vigotski - Kognitivni razvoj

Izmeu lica koji zamilja ili deluje

i objekta postoji posrednik, a to je
znak
re
slika
skica
 Re slui:

a)da se njome oznai predmet i kada on nije u blizini

b)da se predmetima i pojmovima pridaju odreena znaenja

Znaci slue kao sredstvo za prenoenje iskustva sa pokolenja na

pokolenje i oni predstavljaju kulturne znake

Pojam se moe potpuno izgraditi ako formiranje

proe kroz sve ove etape

Etapno formiranje pojmova znatno doprinosi misaonom obogaivanju

i sticanju sigurnih znanja

Razvoj deteta tee po prirodnim zakonima,

a uenje je uslovljeno stepenom deje zrelosti
RAZVOJ EMOCIONALNE
STRUKTURE
Detetov razvoj je funkcionalan samo u socijalnom okruenju

Znaenje:

U prolosti, rani socijalni i emocionalni razvoj

okarakterisan je kao odnos dvoje - Dijada -
odnos izmeu majke i deteta.

Danas, je interakcija
=
komunikacija izmeu majke (negovatelja) i bebe
 Odnos je uzajaman

Socijalno - emocionalno ponaanje izmeu negovatelja i bebe u ranom uzrastu,

predstavlja rezultat evolucije
Socijalna veza se uspostavlja i razvija izmeu majke i deteta
jer je ovek bespomoan na roenju
Odnos izmeu majke i deteta pojaava njenu panju i motivaciju
da obezbedi najbolju negu za dete
Svojim ponaanjem novoroene, a zatim malo dete unapreuje dobijanje
nege, tako to:
Prijatno uiva u svakoj interakciji (razmeni)
Izgled deteta je armantan
Dete se oputa i smiruje kada prilazi majka/negovatelj
Majka/negovatelj ima uroen oseaj za negu i brigu, jer:
Prepoznaje (''oitava'') detetove signale
Zna kako da reaguje
Moe da proceni kada je efikasna
Uzajamna interakcija/emocionalna vezanost izmeu majke i deteta
uspostavlja:
Brigu da se dete socijalizuje
Utie se na oblikovanje detetovog ponaanja u skladu sa normama i stavovima
drutva
 Interakcija izmeu majke/negovatelja i deteta je
obostrana = emocionalna razmena izmeu majke i deteta
Ona je rezultat delovanja kognitivnih funkcija:

uenja, uslovljavanja i potkrepljenja

vokalizacija i osmeh i smeh novoroeneta moe se oblikovati potkrepljenjem
novoroene i majka/negovatelj mogu uticati na razvoj ''unutranjeg radnog
modela'' kod majke tako i kod novoroeneta
oni koriste ove modele u cilju tumaenja njihovog ponaanja
mogu da predvide ponaanje
majka/negovatelj uvodi i nadzire uee deteta u uenju aktivnosti iz oblasti
socijalnih vetina
majka/negovatelj na poetku upravlja socijalnim uenjem deteta, a zatim ga
puta da ono samostalno upravlja
 Znaaj zajednike - obostrane regulacije
Zahteva dinamiku i jasnu komunikaciju izmeu
majke/negovatelja i novoroeneta, jer pla:
informie majku o stanju novoroeneta
novoroene brzo uspostavlja kontrolu nad svojim stanjem, tako i plaem

Novoroene u cilju komunikacije/ emocionalno - socijalne razmene:

plae razliitim intenzitetom i trajanjem, ispoljavajui tako - bol, glad,
mokro
majka/negovatelj mora da bude sposobna da razlikuje vrste plaa i da
reaguje
Majka /negovatelj koristi emocionalno izraavanje u cilju
merenja osnovnih emocija

Majka/negovatelj moe da oblikuje sopstveno ponaanje

kojim utie na emocije novoroeneta

Majka/negovatelj tako ui da razlikuje aktivnosti na

osnovu kojih se novoroene smeje ili plae

Emocionalne reakcije novoroeneta, na odreene

situacije oblikuje majka/negovatelj
 Dete razvija zdravu emociju preko:

Socijalna uloga majke/negovatelja u oblikovanju

emocionalnog izraavanja je pitanje kreativnosti.

Majka/negovatelj nije jedini predmet detetovog osmeha, jer

dete razvija osmeh/smeh i u drugim aktivnostima kroz igru.

Dete ui da izraava sve vrste zadovoljstva kada ima

adekvatnu panju (bavljenje preko aktivnosti)
 Kada novoroene
ispolji iznenaenje na novo iskustvo
i nije sigurno kako da reaguje,
roditelji treba da mu se osmehnu.
Ako majka/negovatelj ne odreaguje
na reakcije novoroeneta,
ono postaje potreeno!
 Novoroene brzo ui da postoji
emocionalna interakcija
Ono razlikuje razliito emocionalno izraavanje.
Pred kraj prve godine ivota
dete poinje da koristi emocionalno izraavanje
u svrhu regulacije sopstvenog ponaanja.
Majka/negovatelj koristi novoroenetov
socijalni okvir obraanja
radi oblikovanja njenih
emocionalnih reakcija
Temperament - osnovne crte linosti:

nervoza, mekoljenje, mirno, tiho, zadovoljno

stil ponaanja novoroeneta
uticaj genetskih komponenti na nivo iritabilnosti, strah, vizuelnu senzaciju i sl.
Neke crte linosti, kao negativne - strah, vigilitet panje, reakcije na nove
situacije i nivo aktivnosti, utvruju se vremenom ako se ne utie na njihovu
normalizaciju

One crte linosti koje nisu dovoljno razvijene ili se ne pokazuju su predmet
genetike ili uticaja sredinskih faktora
Riziko novoroenad mogu imati problema u ponaanju zbog nastale
disharmonije u kasnijem uzrastu
Nain ispoljavanja ponaanja otkriva roditeljske modele ili ''roditeljski stil''
Ispoljavanje emocionalne vezanosti (Bowlby):
Razvija se od roenja do dva (0 - 2) meseca ivota

Ne razlikuje socijalne interakcije i reakcije, jer na svaku osobu reaguje pozitivno

Novoroene ima ponaanje koje odrava majku/negovatelja blizu njega
Novoroene ima ponaanje kojim stalno stvara situaciju stvaranja,
i odravanja emocionalne vezanosti
Novoroene najvie voli da gleda u majino lice
Novoroene prepoznaje i najvie voli miris majke
U ovom periodu od dva meseca majka bre stvara emocionalnu vezu sa
novoroenetom
Ogranieno materinsko emocionalno vezivanje:

deavalo se tokom senzitivnog perioda

upuuje da je potrebno primeniti terapijski model
''kontakt dodira - koa na kou'' (kengur metoda)

Nema apsolutnog pravila:

Majke i novoroenad mogu da uspostave dobru emocionalnu vezu

iako su bili prethodno razdvojeni zbog bolesti ili ina usvojenja deteta
 Razvoj emocionalne vezanosti od 2 - 7 meseci ivota:
razlikuje socijalne interakcije i reakcije
i dalje stavlja fokus na majku/negovatelja
prihvata druge osobe ali kao sekundarno vane
razvija se unutranji ''radni model''/''model radne memorije''
razvija se socijalni okvir

Razvoj emocionalne vezanosti od 8 meseci - 2 godine ivota:

Fokus na diferenciranje emocionalne vezanosti - javlja se:

Strah
Kognitivni razvoj
Sposobnost razlikovanja nepoznatog = negativna reakcija na strance
ili nepoznate situacije
Anksioznost (na nepoznate osobe)
Snana reakcija (bunta, protesta) na odvajanje/razdvajanje
Novoroene poinje da puzi i koristi majku kao sigurno uporite
 inioci koji odreuju kvalitet
emocionalne vezanosti izmeu
majke/negovatelja i novoroeneta
Odgovornost majke
1. pokazuje harmonizaciju i sinhronost u redosledu razmene potreba
2. ceo krug potreba se ponavlja na slian ili isti nain

Temperament novoroeneta:
Lako za negovanje = Sigurno
Teko za negovanje = Nesigurno
 Roditeljski stil zavisi od:

Roditeljske emocionalne topline = podrka, emocionalne vezanosti/ljubavi

NASUPROT odbacivanju, oseanju sramote
Roditeljske kontrole = discipline i reda (uspostavljanja redosleda aktivnosti)
NASUPROT nekontroli
Roditeljskog autoriteta = visoko razvijena emocija i kontrola, jer:

predvia sredinu/okruenje
kontrolie sredinu/okruenje
deca su:
akademski visoko obrazovana
deca su sigurna u sebe
deca su nezavisna
Roditeljske autoritarnosti = nerazvijena emocija i visoka kontrola, jer:

Roditelji kontroliu
Zahtevaju putem pretnji i kanjavanja
Deca su:
agresivna
Ne sprovode i ne obavljaju aktivnosti

Roditelj koji sve doputa = visoko razvijena emocija i mala kontrola:

Ne poznaje sredinu/okruenje
Neznatno ukazivanje na ponaanje
Deca su:
Impulzivna
Nezrela
Nekontrolisanog ponaanja
Nezainteresovan / indiferentan roditelj = nerazvijena emocija i
kontrola:

Ima nekoliko ogranienja

Malo poklanja panje
Malo daje podrke
Deca su:
Neposluna
Zahtevna
Ne uestvuju u drutvu/socijalnim interakcijama
Ne drue se
 Vreme javljanja osnovnih emocija

ZADOVOLJSTVO o Osmeh - od roenja

o Socijalni osmeh - od 6 - 10 nedelja
o Smeh - od 3 - 4 meseca

LJUTNJA o Generalni poremeaj - od roenja

o Ljutnja - od 4 - 6 meseci

STRAH o Prvi strahovi - u drugoj polovini prve godine

o Strah od nepoznatih - od 8 - 12 meseci

Emocionalna svesnost
Osnovne emocionalne kategorije:
Sramota
Zbunjenost
Oseanje krivice
Zavidljivost / ljubomora
Ponos
Uzrast javljanja osnovnih emocionalnih kategorija:

Poetak sredinom druge godine

Kada deca postanu svesna sebe kao zasebne i jedinstvene individue
Potrebna je instrukcija odraslih kada treba da se oseaju emocije

Emocionalna Samo - Regulacija

Odreivanje sopstvenog emocionalnog intenziteta

Zahteva mnogo ulaganja u kontrolisanju emocija
Razvija se tokom prve godine u skladu sa razvojem mozga
Majka/negovatelj doprinosi formiranju detetovog samo - regulacionog stila
 Bioloka osnova temperamenta:
Inhibiran, stidljiv
o Negativno reaguje, povlai se
od novih stimulusa/drai
o Ubrzan rad srca, hormonski
stres i pojava simptoma pod
stresom
o Desna hemisfera pokazuje
povienu frontalnu kortikalnu
aktivnost
Uticaj genetike i sredine na razvoj temperamenta:
Uticaj genetike
Uticaj sredine
Uticaj
standarda/ekonomski
razvoj
Oputen, drutven
o Reaguje pozitivno, prilazi novim
stimulusima
o Usporen rad srca, hormonski stres i
pojava simptoma pod stresom
o Leva hemisfera pokazuje povienu
frontalnu kortikalnu aktivnost
o Odgovorna za vie od polovine
individualnih razlika
o Etnike i polne razlike
o Ishrana
o Nega
o Kulturne varijacije
o Kombinuje genetiku i sredinu
o Deja zatita/briga/nega se
podudara sa temperamentom
 Tipovi emocionalne vezanosti:
Siguran - 65%
Izbegavajui - 20%
Otporan 10 -15%
Dezorganizovan /dezorijentisan - 5 - 10%
 KLINIKE SLIKE
RAZVOJNIH POREMEAJA
 Specificni razvojni poremecaj motorne funkcije

Osnovna karakteristika ovog poremecaja je ozbiljno ostecenje razvoja motorne

koordinacije, koja se ne moe objasniti opstom intelektualnom zaostaloscu ili bilo
kojim specificnim urodjenim ili stecenim neuroloskim poremecajem (drugacije od
onoga koji moze biti obuhvacen poremecajem koordinacije).
Motorna nespretnost je udruzena sa izvesnim stepenom ostecenja performanse
na vizuo-specijalnim kognitivnim zadacima.
Obim kojim poremecaj obuhvata finu ili opstu motornu koodinaciju varira, a njegov
oblik se razlikuje u zavisnosti od uzrasta. Razvojni motorni miljokazi mogu da
kasne i mogu da postoje udruzeni izvesni govorni problemi
( narocito ostecena artikulacija).
Malo dete moze cudno da hoda, sporo uci da trci, cupka i da se penje i silazi niz
stepenice. Ocekuju se teskoce prilikom ucenja da se vezu pertle, da se zakopcaju
i otkopcaju dugmeta i da se baca i hvata lopta.
Dete moze biti uopste nespretno pri finim i/ili velikim pokretima - pri cemu ispusta
stvari, spotice se, udara o prepreke i ima los rukopis.
Sposobnosti crtanja su obicno siromasne i deca sa ovim poremecajem su
neuspesna u slaganju slagalica, upotrebi igracaka na sklapanje, izgradnji modela,
igranju loptom i crtanju/razumevanju mapa.
Neuroloski pregled otkriva naznacene neurorazvojne nezrelosti kao sto su
horeiformni pokreti slobodnih udova ili diskinzeije i druge udruzene motorne
pojave, kao i znake ostecenja fine i grube motorne koordinacije
(koji su obicno opisani kao " blagi " neuroloski znaci, zbog njihovog normalnog
prisustva kod mladje dece i zbog malog lokalizacionog znacaja). Tetivni refleksi
mogu biti biratelarno pojacani ili oslabljeni, ali bez asimetrije

Ukljucuje se:
- sindrom nespretnog deteta
- razvojni poremecaj koordinacije
- razvojna dispraksija
Mentalna Retardacija

Mentalna retardacija je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihikog razvoja,

koja se naroito karakterie poremeajem onih sposobnosti koji se pojavljuju tokom
razvojnog perioda i koje doprinose optem nivou inteligencije, kao to su
kognitivne, govorne, motorne i socijalne sposobnosti.
Zaostalost moe da se javi sa ili bez drugih mentalnih ili fizikih poremeaja
Mogu da ispolje itav niz psihikih poremeaja
Adaptivno ponasanje je uvek osteceno,ali
u zasticenim socijalnim sredinama u kojima postoji podrska,to ne mora da bude
ocigledno kod lako mentalno retardiranih osoba.
Prisustvo mentalne retardacije ne iskljucuje dodatnu dijagnozu
Inteligencija nije jedinstvena karakteristika vec je odredjena velikim brojem
razlicitih,vise-manje specificnih sposobnosti.
Za postavljanje definitivne dijagnoze,mora da postoji snizen nivo intelektualnog
funkcionisanja koji dovodi do smanjenih sposobnosti prilagodjavanja dnevnim
zahtevima socijalne sredine.
Laka mentalna retardacija

Lako mentalno retardirane osobe nauce da govore sa izvesnim

zakasnjenjem.
Veci broj se osposobi da koristi govor u svakodnevnom zivotu i konverzaciji.
Vecina njih uspe da se u potpunosti brine o sebi (ishrana,
pranje,oblacenje,kontrola sfinktera) i nezavisna je u prakticnim i domacim
poslovima,cak i kada je brzina razvoja znatno ispod normalne
Ako se koriste pravilno standardizovani testovi inteligencije,opseg od 50-69 je
karakteristican za laku retardaciju.
Razumevanje i koriscenje jezika ima tendenciju zaostajanja razlicitog
stepena,a problemi u ekspresivnom govoru koji remete razvoj samostalnosti
mogu da postoje i u odraslom zivotnom dobu.

Ukljucuje se:

- slaboumnost
- laka mentalna subnormalnost
- laka oligofrenija
- moron
Umerena mentalna retardacija

Osobe u ovoj kategoriji pokazuju usporen razvoj razumevanja i upotrebe

jezika,a njihova moguca postignuca u ovoj oblasti su ogranicena
IQ se nalazi u okvirima od 35 do 49

Ukljucuje se:
-imbecilnost
-umerena mentalna subnormalnost
-umerena oligofrenija
Teska mentalna retardacija

Ova kategorija slicna je umerenoj mentalnoj retardaciji po klinickoj

slici,prisutnoj organskoj etiologiji i udruzenim stanjima.
Najveci broj osoba ima izrazena motorna ostecenja ili druge udruzene
deficite,koji ukazuju na klinicki znacajno ostecenje ili poremecen razvoj
centralnog nervnog sistema.
IQ je obicno u opsegu 20-34.

Ukljucuje se:
-teska mentalna subnormalnost
-teska oligofrenija
Duboka mentalna retardacija

IQ je ispod 20,sto znaci da su osobe iz ove grupe veoma ogranicenih

sposobnosti da razumeju i prihvate zahteve ili uputstva.
Vecina njih je nepokretna,ili veoma ograniceno pokretna,inkontinentna i
sposobna za veoma rudimentarne forme neverbalne komunikacije.
Poseduju male ili skoro nikakve sposobnosti da se brinu o sebi i zahtevaju stalnu
pomoc i nadzor.
IQ je ispod 20.
Razumevanje i upotreba govora je ogranicena,u najboljem slucaju,na
razumevanje osnovnih naredbi i upucivanje jednostavnih zahteva
Pervazivni razvojni poremecaji u njihovom najtezem obliku,narocito atipicni
autizam,su takodje cesti,narocito kod onih koji nisu pokretni.

Ukljucuje se:

-idiotija
-duboka mentalna subnormalnost
-duboka oligofrenija
Druga mentalna retardacija

Ovu kategoriju treba upotrebiti samo

kada je procena stepena
intelektualnog zaostajanja upotrebom
uobicajenih procedura teska ili
nemoguca zbog udruzenih senzornih
ili telesnih ostecenja,kao sto je to
slucaj kod slepih,gluvonemih,kod onih
sa veoma izmenjenim ponasanjem ili
fizicki hendikepiranih osoba.
Poremecaji psihickog razvoja
imaju sledece zajednicke karakteristike:

pocetak je bez izuzetka tokom detinjstva

ostecenje ili zaostajanje u razvoju funkcija koje su cvrsto povezane sa bioloskim
sazrevanjem centralnog nervnog sistema
stabilan tok bez emisija i recidiva koji inace karakterisu mnoge mentalne
poremecaje.

U vecini slucajeva.zahvacene su funkcije govora ,vizuo-spacijalnih sposobnosti i/ili

motorne koordinacije.

Karakteristicno je da se ostecenje postepeno smanjuje sa uzrastom deteta(mada

manji deficiti cesto ostaju tokom odraslog zivotnog doba).

Obicno postoje podaci o kasnjenju i ostecenju koje se rano otkriva,bez postojanja

perioda normalnog razvoja
Za razvojne poremecaje karakteristicno je porodicno postojanje slicnih
poremecaja i verovatni dokazi da genetski faktori igraju znacajnu ulogu u etiologiji
mnogih slucajeva.
Specificni razvojni poremecaj skolskih vestina

Specificni razvojni poremecaj skolskih sposobnosti obuhvataju grupu

poremecaja koji se manifestuju specificnim i znacajnim ostecenjem ucenja
skolskih sposobnosti. ova ostecenja u ucenju nisu direktna posledica drugih
poremecaja ( kao sto su mentalna retardacija, veliki neuroloski deficit,
nekorigovani poremecaj vida ili sluha, ili emocionalni poremecaj ), mada oni
mogu da postoje u isto vreme sa njima.
Specificni razvojni poremecaj skolskih sposobnosti cesto postoji u
zajednici sa drugim klinickim sindromima( kao sto su hiperkinetski sindrom ili
poremecaj ponasanja), ili drugim razvojnim poremecajima (kao sto je
specificni razvojni poremecaj motornog funkcionisanja ili specificni razvojni
poremecaj govora i jezika).
Specificni poremecaji citanja

Osnovna karakteristika je specificno i znatno ostecenje razvoja sposobnosti citanja

koje se ne moze objasniti mentalnim uzrastom, problemima vida ili neadekvatnim
skolovanjem,
Moze biti ostecenog shvatanja procitanog, prepoznavanje procitanih reci, vestina
citanja naglas i izvrsenje zadatka koji zahtevaju citanje.

Kasnije se mogu pojaviti greske pri glasnom citanju kao sto su:
1.izostavljanje, zamena, izvrtanje, ili dodavanje reci ili delova reci
sporo citanje
2.pogresni poceci, duga oklevanja ili "gubitak mesta" u tekstu i pogresne fraze
3.izvrtanje reci u recenicama ili slova u recima
4.nemogucnost da se procitano preprica
5.nemogucnost da se izvedu zakljucci iz procitanog
6.vise upotreba opsteg znanja nego informacija iz odredjenog teksta da bi se
odgovorilo na pitanja o procitanom tekstu

Ukljucuje se:

- citanje natraske
- razvojna disleksija
- specificna retardija citanja
- teskoce spelovanja udruzene sa poremecajem citanja
Specificni poremecaji spelovanja

Glavna karakteristika poremecaja je specificno i znatno ostecenje razvoja

sposobnosti spelovanja u odsustvu podataka o postojanju specificnog poremecaja
citanja, a koje se ne moze objasniti intelektualnom zaostaloscu problemima vida ili
neadekvatnim skolovanjem.
Ostecene su i sposobnosti oralnog spelovanja i ispravnog pisanja reci

Specificni poremecaji racunanja

Poremecaj karakterise specificno ostecenje sposobnosti racunanja koje se ne

moze objasniti mentalnom retardacijom ili neadekvatnim skolovanjem. deficit je
uglavnom u oblasti racunskih radnji sabiranja, oduzimanja, mnozenja i deljenja ( a
manje u oblasti apstraktnih matematickih sposobnosti koje se promenjuju u algebri,
trigonometriji i geometriji).

Ukljucuje se:

- razvojna akalkulija
- razvojni poremecaj racunanja
- razvojni Gertsmann-ov sindrom
Mesoviti i nespecifikovani poremecaji
Ovo je lose definisana, neadekvatno osmisljena ( ali neophodna ) rezidualna
kategorija poremecaja, u okviru koje su znatno osteceni i racunanje i citanje ili
spelovanje, pri cemu se poremecaj ne moze objasniti mentalnom retardacijom ili
neadekvatnim skolovanjem.

Ukljucuje se:
- razvojni ekspresivni poremecaj pisanja

Razvojni poremecaj skolskih vestina,nespecifikovana

Nesposobnost sticanja znanja koja nije drugacije oznacena

nesposobnost ucenja koja nije drugacije oznacena
poremecaj ucenja koji nije drugacije oznacen

Mesoviti specificni razvojni poremecaji

Predstavlja rezidualnu kategoriju poremecaja u kojoj postoji mesavina
specificnih razvojnih poremecaja govora/jezika, skolskih sposobnosti i/ili motornog
funkcionisanja, pri cemu ni jedan od ovih poremecaja nema dovoljno elemenata da
formira primarnu dijagnozu. cesto svaki od ovih specificnih razvojnih poremecaja
ima odredjeni stepen ostecenja u svojoj oblasti funkcionisanja.

Ukljucuje se:

- razvojni ekspresivni poremecaj pisanja

Nespecifikovan razvojni poremecaj skolskih vestina

- nesposobnost sticanja znanja koja nije drugacije oznacena

- nesposobnost ucenja koja nije drugacije oznacena
- poremecaj ucenja koji nije drugacije oznacen

Pervazivni razvojni poremecaji

Ovu grupu poremecaja karakterise kvalitativno ostecenje reciprocnih socijalnih

interakcija i obrazaca komunikacije i oskudan,stereotipan,receptivni reprertoar
interesovanja i aktivnosti.Ove kvalitativne abnormalnosti su pervazivne
karakteristike funkcionisanja licnosti u svim situacijama,mada mogu da variraju u
stepenu izrazenosti.
U vecini slucajeva razvoj je izmenjen od najranijeg detinjstva i uz retke
izuzetke,stanje postaje izrazeno tokom prvih pet godina zivota
U izvesnom broju slucajeva poremecaji su povezani ili se predpostavlja da su
posledica izvesnih medicinskih stanja, od kojih su najcesci infantilni
spazmi,kongenitalna rubeola,tuberozna skleroza,cerebralna lipoidoza i
hromozomska anomalija - faragilno X.
Rett-ov sindrom

Stanje nepoznatog uzroka, do sada otkriveno samo kod devojcica, koje je posebno
izdvojeno na osnovu karakteristicnog pocetka, toka i vrste simptomatologije.
Tipicno, normalan ili skoro normalan rani razvoj je pracen delimicnim ili potpunim
gubitkom stecenih vestina saka i govora, zajedno sa usporenim rastom glave, obicno
sa pocetkom izmedju 7 i 24 meseca zivota.
Narocito su karakteristicne stereotipije u vidu krsenja saka, hiperventilacija i gubitak
svrsishodnih pokreta saka.
Socijalni razvoj i razvoj igre su usporeni tokom prve 2 ili 3 godine, ali se socijalni
interes zadrzava.
U nesto kasnijem detinjstvu razvijaju se ataksija trupa i apraksija, udruzeno sa
skoliozom ili kifoskoliozom a ponekad postoje i horeoatetozni pokreti. tezak mentalni
hendikep se uvek razvija. napadi cesto nastaju tokom ranog ili nesto kasnijeg
detinjstva.
Rett-ov sindrom se primarno diferencira na osnovu gubitka svrsishodnosti pokreta
saka, usporenog rasta glave ataksije, stereotipnih pokreta "pranja ruku" i
nemogucnosti dobrog zvakanja.
Tok poremecaja sa progresivnim motornim propadanjem, potvrdjuje dijagnozu.
Aspergerov sindrom

Poremecaj nesigurne nozoloske vrednosti, karakterisan istim tipom kvalitativnih

ostecenja reciprocnih socijlnih interakcija koja karakterisu autizam, uz skucene,
stereotipne, repetitivne repertoare interesovanja i aktivnosti.
Osnovna razlika od autizma je u tome da ne postoji opste krsenje ili retardacija
govora ili kognitivnog razvoja.
Najveci broj individua je normalnih intelektualnih sposobnosti, ali su cesto
izrazito trapavi, stanje sa vecinom javlja se u decaka ( u odnosu od oko 8 decaka
prema jednoj devojcici). veoma je verovatno da bar neki slucajevi predstavljaju
blage varijetete autizma, ali je nesigurno da li se to odnosi na sve. postoji izrazena
tendencija abnormalnosti da perzistiraju tokom adolescencije i odraslog zivotnog
doba i izgleda da predstavljaju individualne karakteristike na koje okolina nema
mnogo uticaja.
Tokom ranog odraslog doba povremeno se javljaju psihoticne epizode.

Ukljucuje se:

- autisticna psihopatija
- shizoidni poremecaj u detinjstvu
Decji autizam

Pervazivni razvojni poremecaj koji se definise postojanjem abnormalnog i/ili

ostecenog razvoja koji se manifestuje pre uzrasta od 3 godine,karakteristicnim
oblikom patoloskog funkcionisanja u sve tri oblasti socijalnih interakcija,u
komunikacijama iskucenim,repetitivnim ponasanjem.
Poremecaj se javlja tri do cetiri puta cesce kod decaka nego kod devojcica.

Ukljucuje se:

-autisticni poremecaji
-infantilni autizam
-infantilna psihoza
-KANNER-ov sindrom
Atipicni autizam

Atipicni autizam se najcesce razvija kod duboko retardiranih osoba, ciji

nizak nivo funkcionisanja ne daje dovoljno mogucnosti za ispoljavanje
specificno izmenjenog ponasanja koje je neophodno za postavljanje dijagnoze
autizma; takodje se javlja i kod osoba sa teskim specificnim razvojnim
poremecajem receptivnog govora.
Atipicni autizam cini stanje koje se razlikuje od autizma.

Ukljucuje se :

- atipicna decja psihoza

- mentalna retardacija sa autisticnim elementima
Drugi dezintegralni poremecaj detinjstva

Pervazivni razvojni poremecaj (drugaciji od Rett-ovog sindroma) koji se definise

postojanjem perioda normalnog razvoja pre nastanka poremecaja i definitivnim
gubitkom, tokom nekoliko meseci, ranije stecenih sposobnosti u najmanje nekoliko
oblasti razvoja, zajedno sa pocetkom karakteristicnih abnormalnosti socijalnog i
komunikativnog funkcionisanja, kao i ponasanja.
Dijagnoza se postavlja na osnovu ocigledno normalnog razvoja do uzrasta od
najmanje 2 godine, koji je pracen definitivnim gubitkom ranije stecenih
sposobnosti; to je praceno kvalitativno izmenjenim socijalnim funkcionisanjem

Ukljucije se:

- dementia infantilis
- dezintegrativna psihoza
- Heller-ov sindrom
- simbiotska psihoza
Hiperkineticki poremecaj udruzen sa mentalnom retardacijom i
stereotipnim pokretima

Na osnovu podataka da deca sa teskom mentalnom retardacijom ( IQ ispod

50), koja imaju izrazene probleme hiperaktivnosti i paznje, zakljuuje se da cesto
ispoljavaju i stereotipno ponasanje;
takva deca nemaju koristi od upotrebe stimulativnih lekova( za razliku od dece
sa normalnim IQ-om) i mogu da ispolje ozbiljne disfricke reakcije( nekada sa
psihomotornom usporenoscu) kada im se daju stimulansi;
u adolescenciji hiperaktivnost ima tendenciju da bude zamenjena snizenom
aktivnoscu( obrazac koji nije uobicajen za hiperkineticku decu normalne
inteligencije).
Takodje je uobicajeno da sindrom bude udruzen sa brojnim razvojnim
zastojima, bilo specificnim ili globalnim.

Dijagnoza zavisi od kombinacije razvojno neprimerene teske hiperaktivnosti,

motornih stereotipija i teske mentalne retardacije; sva tri moraju biti prisutna da bi
se postavila dijagnoza.
Specificni razvojni poremecaj govora i jezika

To su poremecaji kod kojih postoji ostecenje normalnih obrazaca sticanja

govora od ranih stadijuma razvoja.
Ova stanja se ne mogu direktno pripisati abnormalnostima neuroloskih ili
govornih mehanizama,senzornim ostecenjima,dusevnoj zaostalosti ili faktorima
sredine.
Dete moze biti sposobnije da komunicira ili razume u izvesnim,za njega
poznatim situacijama,nego u drugim,ali sposobnost govora je ostecena u svim
situacijama.
Zaostajanje u razvoju govora cesto je praceno teskocama u citanju i
spelovanju,abnormalnostima u interpersonalnim odnosima i emocionalnim
problemima i problemima ponasanja.
Prema tome,znacajno je rano i tacno postavljanje dijagnoze specificnih
razvojnih poremecaja govora i jezika.
Ne postoji jasna linija razgranicenja od ekstrema normalnih varijacija,ali cetiri
glavna kriterijuma su korisna u predvidjanju pojave klinicki znacajnog
poremecaja:tezina,tok,obrazac i udruzeni problemi.
Specifican poremecaj govorne artikulacije

Specifican razvojni poremecaj u kome je detetova upotreba govornih glasova

ispod ocekivanog nivoa za njegov ili njen umni uzrast, uz normalan nivo govornih
sposobnosti.

Ukljucuje se:

-razvojni poremecaj artikulacije

-razvojni fonoloski poremecaj
-dislalija
-funkcioinalni poremecaj artikulacije
-lalacija

Poremecaj ekspresivnog govora

Specificni razvojni poremecaj u kome je sposobnost deteta da koristi

ekspresivni govor znatno ispod ocekivano nivoa za njegov mentalni uzrast, ali u
kome je razumevanje govora u granicama normalnog.
Mogu, ali ne moraju da postoje poremecaji artikulacije.

Ukljucuje se:

- razvojna disfazija ili afazija, ekspresivni tip

Poremecaj receptivnog govora

Ne odazivanje na ime( bez upotrebe neverbalnih poruka) do 1. rodjendana,

nesposobnosti da se do 18 meseci identifikuje barem nekoliko prostih
predmeta ili nemogucnost da se do 2 godine starosti izvrse prosti nalozi,
trebalo bi uzeti kao znacajne znake kasnjenja.
Specificni razvojni poremeceji u kome je decije razumevanje govora ispod
ocekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast.
U vecini slucaja postoji i izrazeno ostecenje ekspresivnog govora, uz ceste
abnormalnosti u produkciji glasova

Ukljucuje se:

-kongenitalni auditivni poremecaj percepcije

- razvojna afazija ili disfazija, receptivni tip
- razvojna Wernicke-ova afazija
- gluvoca za reci
Stecena afazija sa epilepsijom (LANDAU-KLEFFNER sindrom)
Poremecaj u kome dete koje je prethodno imalo normalan razvoj govora,
gubi i receptivne i ekspresive govorne sposobnosti ali zadrzava opstu inteligenciju.
Pocetak poremecaja je pracen paroksizmalnim abnormalnostima EEG-a
(gotovo uvek u predelu temporalnih reznjeva, obicno bilateralno, ali cesto i sa difuznim
poremecajem) i u vecini slucajevim i epilepticnim napadima.
Tipican pocetak je izmedju 3-7 godine ali moze da bude i ranije ili kasnije
tokom detinjstva.
U cetvrtinu slucajeva dolazi do postepenog gubitka govora tokom nekoliko
meseci, ali je cesci nagli pocetak sa gubitkom ove sposobnost tokom nekoliko dana ili
nedelja.

Poremecaji ponasanja
Poremecaje ponasanja karakterise ponavljano i trajno prisustvo
antisocijalnog, agresivnog i izazivackog ponasanja.
Kada je ovako ponasanje ispoljeno u najekstremnijem obliku za pojedinca,
svodi se na vece prestupe od socijalno ocekivanog za uzrast i stoga je ozbiljnije od
obicnog decjeg nestasluka ili adolescentnog bunta.
Izolovane antisocijalne ili kriminalne radnje nisu same po sebi osnova za
dijagnozu, koja podrazumeva trajnije obrasce ponasanja.
Karakteristike poremecaja ponasanja takodje mogu biti simptomaticne za
druga psihijatrijska stanja.
Poremecaji ponasanja mogu u izvesnim slucajevima da prethode
disocijalnom poremecaju licnosti.
Poremecaj ponasanja je cesto udruzen sa nepovoljnom psihosocijalnom
sredinom, ukljucujuci nezadovoljavajuce porodicne odnose i neuspeh u skoli i cesce
se zapaza kod decaka.
Emocionalni poremecaji sa pocetkom specificnim za detinjstvo

U decijoj psihijatriji je bilo uobicajeno da se pravi razlika izmedju emocionalnih

poremecaja specificnih za detinjstvo i adolescenciju i neurotskih poremecaja
odraslih.
Za pravljenje takve razlike navodila su se 4 glavna razloga.

1.Prvo, nalazi istrazivanja su dosledno ukazivali da vecina dece sa emocionalnim

poremecajem a postaju normalni odrasli: samo manjina ispoljava neurotske
smetnje u odraslom zivotnom dobu. Nasuprot tome mnogi neurotski poremecaji
odraslih izgleda da imaju pocetak u odraslom zivotu bez znacajnih psihopatskih
prethodnika u detinjstvu. Otuda postoji prilican diskontinuitet izmedju
emocionalnih poremecaja koji se javljaju ta dva zivotna perioda.

2.Drugo, mnogi emocionalni poremecaji u dretinjstvu izgleda da pre predstavljaju

samo preteranu izraznost normalnih razvojnih tokova, nego fenomene koji su
sami po sebi kvalitativno izmenjeni.

3.Tree, u vezi prethodne konstatacije, cesto su postojala teoretska shvatanja da

mentalni mehanizmi emocionalnih poremecaja detinjstva ne moraju biti isti kao
kod odraslih neuroza.

4.etvrto, emocionalni poremecaj u detinjstvu su manje jasno izdvojeni u

moguce specificne entitete kao sto su fobicki ili opsesivni poremecaji.
Hiperkineticki poremecaji
Ovo je grupa poremecaja cije su karakteristike: rani pocetak; kombinacija hiperaktivnog
lose modulisanog ponasanja sa upadljivom nepaznjom i neistrajnosu pri izvrsavanju
zadataka;
postojanje u svim situacijama i prezistiranje kroz vreme ovih karakteristika ponasanja.
Hiperkineticki poremecaji uvek rano tokom razvoja (obicno tokom prvih 5 godina zivota).
Njihove glavne karakteristike su nedostatak istrajnosti u aktivnostima koje zahtevaju
kongitivno angazovanje i tendencije prelaska sa jedne aktivnosti na drugu, bez zavrsavanja
bilo koje, zajedno sa desorganizovanom, lose regulisanom, i preteranom aktivnoscu.
Ovi poremecaji obicno traju tokom skolskih godina, pa cak i u odraslom zivotnom dobu, ali
se kod mnogih osoba javlja postepeno poboljsanje aktivnosti i paznje.
Hiperkineticka deca su cesto neoprezna i impulzivna, sklona nezgodama, imaju
disciplinskih problema zbog nepromisljenog krsenja pravila ( pre nego namerne
nepokornosti). njihovi odnosi sa odraslima su cesto socijalno dezinhibisani, bez uobicajene
opreznosti i rezerve; medju drugom decom su nepopularna i mogu biti izlovana. kongitivno
ostecenje je uobicajeno, a specificni zastoji u razvoju motorike i govora su neproporcinalno
cesti.
Hiperaktivnost podrazumeva preteran nemir, narocito u situacijama koje zahtevaju relativan
mir.
Moze, zavisno od situacije, da se ispolji trcanjem ili skakanjem deteta naokolo, ustajanjem
sa mesta kada bi trebalo da se sedi, preteranom pricljivoscu i galamom ili vrpoljenjem i
vrcenjem.
Standard za procenu bi bio da je aktivnost isuvise velika u odnosu na ono sto se ocekuje u
datoj situaciji i u odnosu na druge istog uzrasta i IQ-a.
Ovaj poremecaj je najuocljiviji u strukturisanom, organizovanoj situaciji koja zahteva visok
stepen samokontrole.
Poremecaj aktivnosti i paznje

Studije pracenja pokazuju da ishod u adolescenciji i odraslom dobu u mnogome

zavise od toga da li postoji udruzena agresija, delinkvencija ili antisocijalno
ponasanje.
Prema tome, glavna podela je napravljena prema prisustvu ili odsustvu ovih
udruzenih karakteristika

Ukljucuje se:

- poremecaj deficita paznje ili sindrom sa hiperaktivnoscu

- hiperkineticki poremecaj deficita paznje
Mesoviti poremecaji ponasanja i emocija

Ovu grupu karakterise kombinacija trajno agresivnog, antisocijalnog ili prkosnog

ponasanja sa jasnim i naglasenim simptomima depresije, anksioznosti ili drugih
emocionalnih smetnji.
Ova kategorija zahteva kombinaciju poremecaja ponasanja u detinjstvu uz trajno
i naglaseno depresivno raspolozenje koje se ispoljava naglasenim simptomima, kao
sto su anksioznost, strasljivot, opsesije ili kompulzije, depersonalizacija ili
derealizacija, fobije, i hipohondrijaza.
Ljutnja i mrznja su pre osobine poremecaja ponasanja nego emocionalnog
poremecaja; oni niti protivurece niti podrzavaju dijagnozu

Drugi mesoviti poremecaji ponasanja i emocija

Ova kategorija zahteva kombinaciju poremecaja ponasanja u detinjstvu sa
trajnim i naznacenim emocionalnim simptomima kao sto su anksioznost,
strasljivost, opsesivnost ili kompulzivnost, depersonalizacija ili derealizacija, fobije ili
hipohondrijaza.
Ukljucuje se:
- poremecaj ponasanja udruzen sa emocionalnim poremecajem ili
neuroticnim poremecajem
Tik poremecaji

Sindromi kod kojih je glavna manifestacija neki oblik tika.

Tik je nevoljan,brz,ponavljajuci,neritmicki motorni pokret(obicno zahvata
ogranicene misicne grupe)ili glasovna produkcija naglog nastanka koja ne sluzi
jasnom cilju.
Tikovi teze da budu uporni ali obicno mogu biti zaustavljeni tokom razlicitih
vremenskih perioda.
I motorni i glasovni tikovi mogu biti klasifikovani bilo kao prosti ili slozeni,iako
granice nisu strogo odredjene.
Prosti motorni tikovi ukljucuju zmirkanje,trzanje vratom,sleganje ramenima i
grimasiranje licem.
Prosti glasovni tikovi ukljucuju kasljucanje,lajanje,smrktanje i sistanje.
Slozeni tikovi ukljucuju udaranje samog sebe,skakanje i cupkanje.
Slozeni glasovni ,tikovi ukljucuju ponavljanje odredjenih reci i ponekad upotrebu
socijalno neprihvatljivih(cesto pogrdnih) reci (coprolalija),kao i ponavljanje
sopstvenih glasova ili reci (palilalija).
Prolazni tik poremecaji

Ispunjava opste kriterijume za tik premecaj,pri cemu tikovi ne traju duze od 12

meseci.
Ovo je najrasprostranjeniji oblik tika i najcesci je na uzrastu od cetiri ili pet
godina;tikovi se obicno javljaju u obliku zmirkanja,grimasiranja ili trzanja glavom.
U nekim slucajevima tikovi se pojavljuju samo jednom dok se u drugim gube i
pojavljuju tokom vise meseci.

Hronicni motorni ili glasovni tik poremecaj

Ispunjava opste kriterijume za tik poremecaj,kod koga postoje motorni ili glasovni
tikovi;tikovi mogu biti u obliku jednog ili veceg broja(obicno su multipli)i sa trajanjem
duzim od jedne godine.
Kombinovani glasovni i multipli motorni tik poremecaj(de la Tourette-ov
sindrom)

Oblik tika kod koga postoje,ili su postojali,multipli motorni tikovi i jedan ili vise
glasovnih tikova,mada se ne moraju pojavljivati u sadejstvu.Pocetak je skoro uvek u
detinjstvu ili adolescenciji.
Uobicajena je anamneza o postojanju motornih tikova pre razvoja
glasovnih:simptomi se cesto pogorsavaju tokom adolescencije i uobicajeno je za
poremecaj da traje tokom odraslog zivotnog doba.
Glasovni tikovi su obicno multipli sa eksplozivno ponavljajucom
vokalizacijom,kasljucanjem,groktanjem,i upotrebom nepristojnih reci i izraza.
Ponekad postoji udruzena gestualna ehopraksija koja takodje moze biti
nepristojna(copropraxija).
Kao i motorni tikovi i glasovni tikovi se mogu voljno suzbiti na kratko vreme,mogu
se pogorsati pri stresu i nestati tokom spavanja.
Drugi poremecaji ponasanja i emocionalni poremecaj sa pocetkom obicno
u detinjstvu i adolescenciji

Obuhvata heterogenu grupu poremecaja cija je zajednicka karakteristika

pocetak u detinjstvu,a inace se razlikuju u mnogim aspektima.
Neka stanja predstavljaju dobro definisane sindrome,dok su druga samo
kompleks simptoma zbog cega ne postoji dovoljno dokaza o njihovoj nozoloskoj
validnosti;ukljucena su zbog njihove ucestalosti i udruzenosti sa psihosocijalnim
poremecajima,a ne mogu se pripojiti drugim sindromima.
Neorganska enureza

Poremecaj karakterisan nevoljnim umokravanjem danju i/ili nocu,koje je nenormalno u

odnosu na mentalni uzrast pojedinca i koje nije posledica lose kontrole mokracne besike
zbog nekog neuroloskog poremecaja,epileptickih napada,ili bilo koje strukturne
abnormalnosti urinarnog trakta.
Enureza moze biti prisutna od rodjenja(tj.nenormalno produzenje normalne decje
inkontinencije),ili se moze pojaviti nakon uspostavljene kontrole mokracne besike.
Ovo drugo obicno pocinje na uzrastu od 5 do 7 godina.
Enureza moze biti monosimptomatsko stanje ili udruzena sa izrazenim emocionalnim
poremecajem ili poremecajem ponasanja.
U ovom poslednjem slucaju nije jasan mehanizam tih udruzenih poremecaja.
Emocionalni problemi mogu nastati kao sekundarna posledica neugodnosti ili stigme
koje su posledica enureza;enureza moze biti deo nekog drugog psihijatrijskog
poremecaja,ili oba poremecaja i enureza i emocionalni poremecaj/poremecaj ponasanja
mogu nastati istovremeno uzrokovani srodnim etioloskim faktorima.
Ne postoji ispravan i nedvosmislen nacin pri odlucivanju izmedju ovih alternativa u
svakom pojedinacnom slucaju,pa bi dijagnozu trebalo postaviti prema vrsti poremecaja
koji predstavlja glavni problem.

Ukljucuje se:

-enureza(primarna i sekundarna)neorganskog porekla

-funkcionalna ili psihogena enureza
-urinarna inkontinencija neorganskog porekla
Neorganska enkopreza
Nevoljno isputanje stolice, neorgansko

Ponavljano (voljno ili nevoljno) isputanje fecesa, obino normalne ili skoro
nenormalne konzistencije, na za to neprikladnim mestima, u socijalnoj sredini
osobe.
Stanje moe da predstavlja nenormalan produetak normalne deje
inkontinencije, gubitak ve steene kontrole ili namrnu defekaciju na
neprikladnim mestima, uprkos normalne fizioloke kontrole creva.
Encopresa moe biti monosimptomatski poremeaj ili deo drugih
poremeaja, naroito poremeaja emocija ili poremeaj ponaanja.
Poremecaj ishrane u detinjstvu
Poremeaji ishrane u kasnijem detinjstvu i adolescenciji

U okviru poremeaja ishrane opisujemo dva znaajna i jasno definisana sindroma

(sindrom = skup simptoma):
anorexia nervosa i
bulimia nervosa.
U opis ukljuujemo i manje specifine bulimine poremeaje, kao to je, preterano
uzimanje hrane, kada je povezano sa psiholokim smetnjama, kao i povraanje koje je
isto povezano sa psiholokim smetnjama.

Anorexia nervosa

Anorexia nervosa je poremeaj koji se karakterie namernim gubitkom na teini.

Osoba izaziva i/ili odrava smanjenu teinu.
Ovaj poremeaj se najee javlja kod devojaka u srednjokolskom uzrastu, u
adolescenciji i kod mladih ena.
Mnogo ree su ovim poremeajem pogoeni mladi mukarci. Predpubertetna deca
i starije ene, sve do menopauze.
Anorexia nervosa predstavlja nezavistan sindrom u sledeem smislu:
klinike karakteristike sindroma lako su prepoznatljive pa je dijagnoza pouzdana,
sa visokim stepenom saglasnosti meu kliniarima;
studije koje su pratile tok ovog poremeaja pokazale su da meu pacijentima kod
kojih nije dolo do oporavka, znaajan broj nastavlja da manifestuje u hroninom
obliku iste bitne karakteristike anoreksije nervose
Bulimia nervosa
To je sindrom koji se karakterie ponavljanjem napadima preteranog uzimanja hrane
i preteranom preokupacijom kontrolisanja telesne teine.
Ovakav nain miljenja mladu osobu navodi da usvoji ekstremne mere ublaavanja
efekta ''debljanja'' od pojedine hrane.
Sama dijagnoza bulimije nervoze treba da se ogranii samo na onu formu
poremeaja koja je povezana sa anoreksijom nervozom i to na osnovu zajednike
psihopatologije.
to se tie uzrasta i pola koji moe biti zahvaen ovom dijagnozom je slina kao i kod
anoreksije nervoze.
Postoje neke razlike koje treba istai i one se ogledaju u uzrastu. U jako ranom
uzrastu deteta, dok ono nije sposobno da kontrolie sopstvenu ishranu, uzroci se mogu
nai u drugim faktorima i tada se radi o ''poremeaju osnovnih navika'' i on se moe javiti,
ispoljiti i opstajati na svakom uzrastu.
Bulimia kao takva se moe javiti i u kasnijem/ starijem uzrastu i moe se smatrati
posledicom trajue anoreksije nervoze (moe se javiti i obrnuti redosled, - prvo bulimia,
pa anoreksija).
U poetku moe izgledati da prethodno anoreksino dete/adolescent, poinje da se
oporavlja jer poinje da dobija na teini i uz to moe da joj se vrati (kod enskiog pola)
menstruacija.
Odmah potom se uspostavlja opasan obrazac preteranog uzimanja hrane i
povraanja.
Ponavljano povraanje najee dovodi do poremeaja elektrolita, telesnih
komplikacija (tetanija, epileptini napadi, srane aritmije, miina slabost i sl.) i daljnjeg
gubitka telesne teine.
Poremecaji socijalnog funkcionisanja sa pocetkom specificnim za
detinjstvo i adolescenciju

Predstavlja heterogenu grupu, cije su zajednicke karakteristike abnormalnosti

u socijalnom funkcionisanju koje pocinju tokom razvojnog perioda, ali koje ( za
razliku od prevazivnih razvojnih poremecaja) nisu primarno karakterisane
jasnom konstitucionalnom socijalnom sposobnoscu ili deficitom koji prozima sve
sfere funkcionisanja.
Smatra se da najznacajniju ulogu u mnogim slucajevima igraju ozbiljne
sredinske izopacenosti ili lisavanja.
Ne postoje znacenje razlike medju polovima.
Poremeaj ponaanja ogranien na porodinu sredinu

Ova vrsta poremeaja se sastoji od poremeaja ponaanja koji obuhvataju

antisocijalno ili agresivno ponaanje (nije samo suprotstavljajue, prkosno,
ruilako ponaanje) u kome je izmenjeno ponaanje, i to u potpunosti ili skoro
u potpunosti, ogranieno na kuu i/ili interakcije sa lanovima najue porodice ili
domainstava.

Postoje mnogi poremeaji uslovljeni organskim

oteenjem mentalnih funkcija, steeni i uslovljeni
raznim biolokim faktorima nasleem, raznim
prenatalnim i postnatalnim oteenjima kao i
oteenjima prilikom roenja, kao to su razne
vrste epilepsija, cerebralna paraliza i drugo, to se
nalazi u nomenklaturi bolesti.
OSNOVE UENJA
 Uenje

Predstavlja relativnu promenu u ponaanju organizma zbog iskustva, jer:

-organizam proivljava stalne promene u ponaanju zbog situacija
u kojima se nalazi;
-ponavljanja iskustva u istim situacijama;
-promene u ponaanju ne mogu se objasniti samo jednostavnim reakcijama,
tenjama, sazrevanjem ili privremenim stanjem organizma.
Uenje se odvija putem:
Vida - u 83%
Sluha - u 11%
Mirisa - u 3%
Dodira - u 2%
Ukusa - u 1%

Zapamivanje (zadravanje-retencija) se odvija:

10% - itanjem
20% - Sluanjem
30% - Gledanjem
50% - Gledanjem/Sluanjem
70% - Razgovorm
80% - Gledanjem/Sluanjem/Aktivnostima
 Uenje se odvija:
u kontinuitetu;
svrsishodno,
osmiljeno,
ukljuuje najvei broj ula;
putem adekvatnih aktivnosti za datu situaciju.

Osnovni principi uenja:

Uenje treba da je stimulisano;
Uenje zahteva sposobnosti za uenje;
Na uenje utiu emocije;
Na uenje utiu fizika i drutvena sredina.
 Uspeh u uenju zavisi od:
-sadraja gradiva
-dostupnih izvora
-demonstratora gradiva
-karakteristika uesnika
-grupe uesnika u procesu uenja

Uenje koje se odvija putem asocijacija, predstavlja elementarni oblik uenja.

Asociramo dva dogaaja!

Pre 2000 godina, Aristotel je konstatovao da ovek prirodno povezuje

dogaaje prema redosledu deavanja.

U svojim istraivanjima, on Lok (John Locke) i Dejvid Hjum (David Hume) su

pre 200 godina, potvrdili ovu injenicu.
Nastaje teorija ''Asociativno uenje''- dva stimulusa izazivaju dogaaje koji
se odvijaju u isto vreme = reakcija i njene posledice

Asocijacije = ovek ui da asocira dva dogaaja

Klasino Pavlovljevo uslovljavanje

Operantno uslovljavanje:
Uimo da povezujemo reakcije i njene
posledice
 Klasino uslovljavanje - tvorac je Ivan Pavlov 1849-1936
Ruski fiziar/neurofiziologt
Dobitnik Nobelove Nagrade 1904
Istraivao je luenje organa za varenje

Klasino uslovljavanje - metoda kojom se kontrolie ili utie na ponaanje

ljudi/ivotinja, ili miljenje, tako to se radi metodom postepenog uslovljavanja
Uslovni stimulusi - klasina psihologija uslovljavanja + stimulus bez efekta - kada
se dva neuslovna stumulusa spoje = uslovna reakcija
Zato?
Uslovna reakcija (uslovni refleks) predstavlja reakciju na novi drugi stimulus, kao
rezultat asocijacije sa prethodnim stimulusom.
Operantno uslovljavanje:

Zavisi od:
-unutranje motivacije
-da se postigne efekat u uenju i ponaanju
-spoljanje motivacije
-uenje i ponaanje su zavisni od obeane nagrade ili pretnje od kazne
Uenje putem posmatranja:

-posmatraju se drugi
-modelovanje ili oblikovanje
-proces posmatranja i imitiranja odreenog ponaanja
-nalik drutvenom ponaanju
-pozitivno, konstruktivno ponaanje, u svrhu pomoi
-suprotno antisocijalnom ponaanju
Pravci - uenje: Uspena osoba se istie u:
komunikaciji
Biheviorizam/ponaanje percepciji
Kognitivno uenje/rezonovanje uenju
Socijalno uenje/afekat linosti
Znaaj komunikacije:
-Dobra komunikacija utie na lino i organizaciono ponaanje ljudi;
-Brojne aktivnosti osoba izvodi u interakciji sa drugim ljudima;
-Problemi u komunikaciji su stalno prisutni;
-Svet je sainjen od razliitih kultura: razliite osetljivosti na razliitim
nivoima, razliitog nivoa shvatanja i razumevanja, razliitog obrazovnog nivoa;
-Novi izazovi sa novim komunikacionim tehnologijama.
Prepreke u uenju:
-fiziko okruenje,
-monosti,
-genetskim razlikama (stilovi),
-jezike razlike,
-kulturne razlike.
Poboljanje komunikacije:
licem u lice/istina
provera injenica
provera vremena i mesta
empatiko sluanje
Strategije uenja dobre komunikacije:
-pozitivan razgovor - optimizam, traenje reenja
-davanje kredita - nema izvinjenja niti kritike, prei preko upadica
-ui iz iskustva - ''Nauio sam'' a ne ''Nisam poraen''
-preuzmi odgovornost
-ubeuj druge: istakni beneficije, trai reenja za poboljanje odnosa,
-prihvati tue ideje
-odluno nastupanje: odreeni ciljevi, detaljne injenice, realni ciljevi,
-odlui ta da kae i uradi tako
Neverbalna komunikacija - (neverbalno ponaanje):
-signalisanje oima (oijukanje)
-facijalna ekspresija (mimikrija)
-poza tela (nametanje)
-pokreti ruku i nogu (mrdanje ekstremitetima)
-ton i intenzitet glasa (paralingvalno)
-razdaljina od sagovornika (udaljavanje-naprezanje)
Problemi u komunikaciji:
-jedna re - mnogo znaenja
-sadraj: situacija, hijerarhija, status, znaaj, kulturna pravila konverzacije i sl.
-Prijemnik primaoca: motivi, ciljevi, linost, vrednosti, oekivanja
Uenje - znaaj percepcije:
-kako vidimo, opaamo svet oko nas, druge osobe i njihove aktivnosti, sami sebe
i nae sopstvene aktivnosti,
-proces koji je odgovoran za organizaciju i tumaenje senzornih podataka,
-percepcija realnosti oblikuje i upravlja naim ponaanjem
Elementi u procesu opaanja

stimulus sadraj

Spoljanji inioci
Selektivna
panja
Unutranji faktori

Uenje oekivanja motivacija

linost
Greke u ovekovoj percepciji:
-nije sakupio dovoljno podataka,
-donosi sudove na nebitnim informacijama,
-vidi ono to mi oekujemo i ono to eli da vidi,
-suvie veliki uticaj prethodnih informacija na poslednje (halo.efekat),
-snana projekcija karakteristika linosti na ono to eli da vidi i -kako to
procenjuje,
-nekritino prihvata stereotipove,
-neverbalno ponaanje nije u skladu sa sadrajem,
-vrednosti niske i bez injeninih osnova .
Ispravka perceptivnih greki:
-daj vie vremena - izbegavanje brzih i trenutnih sudova,
-svesno i namerno prikupi vie informacija,
-razvijaj samo-svest kako line elje utiu na percepciju i rasuivanje,
-proveri uzroke sopstvenog ponaanja.
Organizacija uenja:
-jednosmerno i dvosmerno uenje, (Argyrys & Schon, 1974),
-eksplicitno i tano znanje, (Polanyi 1967, Nonaka & Takeuchi 1995)
Senge - znaaj 5 disciplina:
lino majstorstvo osobe: aspiracije i elje,
mentalni modeli: refleksija i istraivanje,
podeljena vizija: kolektivno pripadanje,
uenje u timu: grupna interakcija,
sistemi miljenja: razumevanje, meusobna podrka i sloenost
Uenje i linost:
''Psiholoki kvaliteti koji adekvatno i razliito utiu na individualne
karakteristike ponaanja.''

Uenje i tipovi linosti:

Jung: preference za ekstravertznost i intravertnost, miljenje ili
oseanja, oseti ili intuicije,
Myers - Briggs procena: Tip A ili tip B linosti,
5 Velikih: klasteri osobina linosti:
otvorenost,
svesnost,
ekstraverzija,
saglasnost,
neuroticizam.
Uenje i stres:
neadekvatna fizika i/ili radna sredina,
neadkvatan izbor zanimanja,
slaba promocija radnih vrlina,
slabi meuljudski odnosi,
nesigurna budunost,
podeljena vernost
Uenje i emocionalna inteligencija (EI):
Emocionalna Inteligencija: neko moe da identifikuje/prepozna ,
razume i adekvatno reaguje na sopstvene i tue emocije, tako to:
Uvia,
Regulisana oseanja
Motivacija
Empatija
Socijalne vetine
OPAANJE
 UVOD U PERCEPCIJU
Sve informacije koje smo ikada dobili i sve to znamo o svetu koji nas okruuje, dobijamo
na osnovu:
- komunikacije i kontakta sa okolinom
- izbegavanja opasnosti
- uenja
- zadovoljavanja razliitih potreba
Svaki ovek ivi u svom sopstvenom svetu; na svet je ono to mi opaamo, oseamo i
mislimo. Crvenu boju verovatno svi doivljavamo na razliit nain. Meutim, u odnosu na
razliite pokazatelje, moemo zakljuiti da nai perceptivni organi rade slino.
Svet oko nas je pun razliitih drai. Zbog toga su od izuzetnog znaaja procesi koji se sve
vreme odigravaju oko nas i predstavljaju sastavni deo percepcije; to su:
selektivnost = ne opaaju se sve drai iz okoline ve osoba bira one koji su joj
zanimljivi, potrebni i sl.
aktivnost = traganje za draima koje su vane za osobu
Osnovne karakteristike percepcije:
Percepcija je emocionalno obojena: percipiraju se jednostavne osobine okoline npr.
veliina, boja, intenzitet zvuka i dr., i percepcija obuhvata i nae subjektivne doivljaje
osobina (npr. neto je lepo, zanimljivo, runo).
Percepcija, naravno, nije iskljuiva samo za ljudsku vrstu ve
postoji u svim formama ivotinjskog sveta. Razliiti su im oblici
osetljivosti.
Jednostavni organizmi (npr. protozoe) su takoe osetljivi po
itavoj kontaktnoj povrini.
Perceptivni mehanizmi su uroeni i razvijaju se ubrzano u ranom
periodu razvoja novoroeneta. Sa nekoliko meseci beba
razlikuje nijanse boja.
Pogreno ali i najpopularnije shvatanje percepcije jeste, da je stvarni svet
identian onome to mi opaamo.
Jednostavni primer:

Linije na slici izgledaju kao da su zakrivljene a u stvari su sasvim ravne.

Tipina perceptivna varka na koju gotovo niko nije otporan.
Meutim, postoje i drugi razlozi zbog kojih nae percepcije ne odgovaraju uvijek
stvarnosti.
Razlike u percepciji mogu biti uzrokovane i nekim trenutnim stanjima kao to su:
-neispavanost
-umor (moe nam se uiniti da je u prostoriji hladnije nego to zaista jest)
-droge
-alkohol (mogu izazvati deformacije u percepciji, a ponekad i halucinacije)
U toku percepcije osoba je aktivna, i zbog toga e i psiholoko stanje organizma osobe,
njeni interesi, oekivanja, znanje, stavovi pa i osobine linosti, uticati na sve ono to
osoba percipira.
Ideja da se na osnovu percepcije moe odrediti psiholoko stanje osobe i eventualno
pomoi u dijagnostici odreenih potisnutih problema, razvile su projektivne tehnike za
ispitivanje linosti meu kojima je najpopularniji Rorshach test.

Osobi se prezentira nestrukturisani sadraj, nejasnog znaenja (mrlje i sl.), a

ona treba da kae ta vidi.
Veina ljudi ovde vidi dva enska lika.
Ako osoba komentarie da se te ene svaaju, ogovaraju i sl. terapeut e
pokuati dalje da istrai, da li ta osoba ima problema u meuljudskim odnosima.
 PERCEPCIJA

Percepcija je psiholoki proces kojim ljudi uzimaju informacije iz okruenja i

tako upoznaju i shvataju svet oko sebe.
Percepcija nastaje delovanjem razliitih fizikih procesa iz okoline na ulne
organe.
Percepcija je integracija oseta, znanja, iskustva, rezonovanja, emocionalnih
stanja, stavova, vrednosti i osobina linosti.
Percepcija se sastoji od 5 elemenata:
2.Selekcija
3.Organizacija
4.Interpretacija
5.Emotivne reakcije
Elementi procesa percepcije

1. Stimulansi iz okruenja
2. Opaanje reagovanje na drai putem ulnih organa
3. Perceptivna selekcija na coveka u tom procesu utiu:
1) unutranji faktori
2) spoljanji (eksterni faktori)
3) faktori situacije
Faktori individue koji uticu na percepciju
 PERCEPCIJA OBLIKA I FORMI
Gledajte u sliku, - ta vidite?

Vide se tamne mrlje na beloj pozadini, pa se tek onda prepoznaje re Win.

injenica je da ovek prvo ugleda tamne mrlje na beloj pozadini i to iz vie razloga:
-one su manje
-okruene belim poljima
-stvaraju vei kontrast prema okolini
-i to to je u naoj kulturi uobiajeno da se tampaju crna slova na beloj pozadini
 Organizacija percepcije utie na stvaranje obrazaca koji
omoguavaju stvaranje razlike izmeu figure i pozadine.

Ovaj mentalni proces je osnovni proces prilikom opaanja, a otkrio ga je 1921.

danski psiholog Edgar Rubin.
Pokuao je da objasni od ega je sastavljena figura i zato neto percipiramo
kao figuru; i pokuao je objasniti od ega je sastavljena pozadina i zato neto
percipiramo kao pozadinu
GETALT PRISTUP PERCEPCIJI FORME

Pripadnici getalt pravca formulisali su

nekoliko osnovnih principa perceptivne
organizacije jer su pokuali da objasne
zato se neke percepcije ee
deavaju od drugih.

Formulisali su osnovne principe percepcije:

1. Princip figura-pozadina
2. Princip grupisanja
3. Princip dobre figure Prgnanz zakon
PRINCIP GRUPISANJA
Postoji est osnovnih principa grupisanja - prvi opisao Max Wertheimer
(1923); dao je odgovor zato neke elemente opaamo kao celinu a ne kao
delove, na osnovu sledeih principa:

1. Princip blizine predmete koji su blizu opaamo kao celinu (npr.

tekst percipiramo kao redove, a ne kao kolone, jer su slova blia po
duini nego po visini).

To je jedan od najvanijih faktora perceptivne organizacije.

2. Princip slinosti predmete koji su slini opaamo kao celinu
(npr. bold u tekstu). Ovaj princip u nekim sluajevima moe
nadjaati princip blizine.

Da li ima slinosti?
3. Princip dobrog kontinuiteta predmeti koji su organizovani
tako da ine liniju, bilo ravnu ili zaobljenu, opaaju se kao
celine.
4. princip zatvorenosti od svih moguih geometrijskih tela opazie se onaj
koje e se pokazati kao zatvorena, a ne kao otvorena figura. Na ovoj slici
opaaju se tri kruga na kojima je trougao a ne tri kruga kojima fali po neki deo.

Primer 1 Primer 2
5. Princip simetrije predmeti koji prave svoju sliku ogledala u centru
percipiramo kao celinu.

Point B

Point A
 6. Princip zajednike sudbine predmete koji se kreu u istom pravcu
percipiramo kao celinu.
Npr., ivotinja koja je zakamuflirana u okoliu bie nevidljiva sve dok ne pone da
se kree. im se pokrene, ona se po principu zajednike sudbine izdvaja iz
pozadine i postaje figura.
1973. godine, psiholog Johanson je izveo demonstraciju tog principa. (pojavi se
glumac obuen u crno u zamraenoj prostoriji s nekoliko lampica po sebi. Dok sedi
ispitanici tvrde da vide rasprena svetla, a im se pokrene prepoznaju oveka,
znaju to radi, kuda ide, kakve su mu namere, ak i pol uz pomo pokreta).

Ako se jako koncentrie moe se videti i drugaije, ali injenica jest da

ono to se prvo vidi vidi se po ovim principima grupisanja.
Zakoni grupisanja su oigledni kada se razmilja o vidnoj percepciji, meutim,
oni postoje i u drugim modalitetima.
Na primer, kucanje po stolu tri puta,- pauza, pa ponavljati; kucanje se
organizuje po principu zakona blizine. Ili kucanje, koji put jae,
koji put slabije zvukovi se organizuju po principu slinosti.
Primer figure - nedostatak logike
 PRINCIP PRAGNANZA ILI PRINCIP DOBRE FIGURE
1935. godine, Kurt Koffka je ovaj zakon opisao:
Od vie razliitih i moguih geometrijskih organizacija, pojavie se ona
koja ima najbolji, najjednostavniji i najstabilniji oblik.
Zakon Pragnanza predvia da su neke geometrijske figure bolje od drugih.
Tako su recimo, pravi uglovi (90) savreni krugovi i pravi kvadrati dobre
figure, dok su kosi uglovi, elipse i nagnuti kvadrati loe figure.

Gornju figuru emo videti kao pet krugova.

Donju, b figuru emo manje opaati. Zato?
 Istraivai smatraju da u toku opaanja ovek koristi najefikasniji i
najekonominiji nain; ili, organizuje percepciju na taj nain da to manje
koristi kognitivne funkcije; zato se percepcija svodi na
najjednostavniji mogui nain.
Mnogi istraivai danas smatraju da je zakon Pragnanza osnovni zakon
getalt uenja o percepciji i nadreen je svim ostalim zakonima.
Znai, principi grupisanja i principi figura-pozadina pomau da se stvori
dobra, stabilna i jednostavna forma ili oblik.
Ameriki psiholog Palmers 1992. godine, otkrio je novi princip grupisanja
u toku opaanja = princip zajednike regije.

Grupisanje prema vie modaliteta (blizini, arama, izboinama, obliku i sl.)

 POREMEAJI

(A-, grki bez; gnosis, grki znanje; agnozija =

percepcija bez znanja), ozbiljno oteenje
sposobnosti da se percipiraju i interpretiraju ulne
informacije.
Agnozije su esto uzrokovane povredama mozga .
Vidne agnozije nemogunost prepoznavanja
predmeta.
Simultagnozije, kada osoba je usmerena samo na jedan
predmet jer nema panju.
Prostorne agnozije, - nastaje od povreda u
parijetalnom delu mozga, i osoba ima ozbiljne
potekoe u svakodnevnom snalaenju.
Prosopagnozija - (povezana s oteenjima desnog
temporalnog dela mozga) odnosi se na nemogunost
prepoznavanja ljudskih lica.
PERCEPCIJA DUBINE, KONSTANTNOST
I PERCEPCIJA POKRETA

PERCEPCIJA DUBINE
Mogunost percipiranja udaljenosti unutar vizuelne scene.
Postoje tri vrste udaljenosti koje je ovek sposoban da percipira:
1. egocentrina udaljenost udaljenost nekog objekta od oveka orijentacija na oveka;
2. relativna udaljenost udaljenost dva objekta meusobno;
3. trodimenzionalnost percipiranje delova istog predmeta kao bliih ili daljih
 -Znakovi visine

Informacije o pokretima postoje na osnovu:

1. promena pokreta (motion parallax) ako pomiemo glavu predmeti na

razliitim udaljenostima se kreu u razliitim pravcima i razliitim brzinama.

2. perspektiva pokreta stalna promena u izgledu predmeta kada se ovek

kree.

3. kinetiki efekt odnosi se na kretanje predmeta, a ne na posmatraa.

 KONSTANTNOST OPAANJA

Radi se o vidnoj konstantnosti oblika, svetline i boje, ali nije ogranieno samo
na vidni oseaj, jer se radi i o konstantnosti teine, zvuka i dr.
Integracija senzornih ulaza deava se sa iskustvom. Pa zato imamo:
Konstantnost veliine

-Konstantnost oblika
-Konstantnost boja
-Konstantnost svetlosti
 PERCEPCIJA KRETANJA
Percepcija kretanja je utvreni i
tani perceptualni proces.
Kompleksna je i omoguava osobi
lino opaanje pokreta i opaanje
pokrete predmeta oko nje.
PERCEPTIVNE VARKE
esto je re o retinalnoj slici,
ILLUDERE, lat. = igrati se,
koju mnogi psiholozi zamenjuju sa
titrati, varati
izrazom flow tok.
Perceptivne iluzije su, u stvari,
Retinalne reprezentacije/slike su
pogrene interpretacije oseta, -
dinamine pa i kada se radi o
interpretacije koje ne odgovaraju
statinim predmetima. Ljudske oi i
podraajnoj situaciji. - kada se
glava su stalno u kretanjima.
vidi iluzija, percipirano je neto
to ne odgovara onome to postoji
u stvarnosti.
Maioniari koriste varke ili
iluzije, zato se i zovu iluzionisti.
Iluzije/obmane su univerzalne -
njih na isti nain percipiraju svi
ljudi (ili bar veina). Zasnivaju se
na podraajima i osetima koji se
opaaju pod odreenim uslovima.
Najpoznatije geometrijske iluzije, - Ponzo, Pogendorfova i Muller-Layerova iluzija.

PONZO

Iluzija zvana -Ponzo, -otkrio talijanski psiholog Mario Ponzo; vjeruje se

da nastaje zbog toga to se dve kose crte opaaju kao da su znakovi
dubine.
Mller-Lyaerova iluzija trea je u nizu najpoznatijih iluzija,
- nastala u prolom veku.

(a) Mller-Lyer illusion

4. Nepostojee ili iluzorne figure -
iluzija - vidi se neto to ne postoji.
Objanjenje - nepostojee figure je u
Getalt principu zatvorenosti.

5. Nemogue figure Nemogue figure

su crtei koji deluju trodimenzionalno,
ali u tri dimenzije ne funkcioniu.
Delove spajamo u celinu.
6.Iluzija veliine Mnogi ljudi ne mogu precizno da odrede veliinu i/ili
duinu. Ako zamolite oveka da nacrta dve crte iste duine, one e
retko biti identine. Meutim, ako se u crte doda i neto to e
smetati ispravnoj percepciji, ona se pogorava. I Muller-Lyerova varka
spada u ovu vrstu. Ove varke nastaju pod uticajem sadraja u kome se
nalazi predmet koji opaamo.
 7.Iluzije prilikom procenjivanja udaljenosti i dubine - nastaju jer ih
gledamo trodimenzionalno.
Crtei koji daju oseaj dubine koriste se u istraivanjima za procenu oseaja
dubine kod raznih ivih bia. Pokazalo se da make, pilii, majmuni vrlo rano
opaaju dubinu, jer se plae da idu po nizbrdici.
TA JE PAMENJE?
Definicija:
Sposobnost skladitenja i priseanja
informacija;
Opta funkcija:
oivljavanja prolog iskustva sa uvidom da je
sadanji doivljaj oivljavanje prolosti
Proces:
kodiranje deponovanje - seanje
 TA JE KODIRANJE?
Kodiranje je proces ifriranja informacija u obliku
u kome e biti zapamene.

Automatsko bez svesnog napora,

ne ometa druge procese,
paralelno procesiranje
(prostor, vreme, frekvencija, sekvenca)

Namerno- svesna namera +

usmeravanje panje + ponavljanje- serijalni proces

Ebinghaus- vremenski raspored, poloaj u nizu

Hermann Ebbinghaus (1850-1909) objasnio proces
uenja i proces zaboravljanja
Koliko brzo zaboravljamo nauenu informaciju?
- U toku prvih 20 minuta,
- U toku 1 sata,
- U toku jednog dana.
Ebingausova optika iluzija dva narandasta kruga su ista
po veliini, iako krug sa leve strane izleda vei;
Doprinos putevi vizuelnog korteksa
Popularizovao je eksperimentalnu psihologiju + voljno i
nevoljno pamenje
 KAKVO JE KODIRANJE?
Semantiko- verbalno znaenje
Senzorno- vizuelno, akustino
Organizacija- grupisanje, hijerarhija
(brojevi, spisak za kupovinu)

Mnemotehnike vebe
asocijacije- metod lociranja, vezivanje kroz
priu, rimovanje
 TA JE DEPONOVANJE?
Senzorna memorija- ikonika, ehoika, produeno
delovanje drai
Kratkorona memorija- panja i zadravanje ogranien
kapacitet, elektrohemijski proces

Dugorona memorija- kapacitet neogranien, este

greke, promena strukure i veza n.. ije aktiviranje
omoguava obnavljanje najvanijih karakteristika informacije
 REGISTRI PAMENJA
SENZORNI REGISTAR

oseti

PRAG DRAI
 REGISTRI PAMENJA
KRATKOTRAJNA
MEMORIJA

svesni doivljaj
opaanje, miljenje

PANJA
 REGISTRI PAMENJA
DUGORONA MEMORIJA

sadraji prolog iskustva

UENJE, SEANJE
 U PROCESU DEPONOVANJA.....?
Implicitna memorija- proceduralna automatska-
cerebelum
- kognitivne i motorne vetine
- uslovljavanje-klasino i instrumentalno

Eksplicitna- deklarativna
svesna- hipokampus
-semantika- injenice
-epizodina- dogaaji
 TA JE SEANJE?
Obnavljanje- reprodukcija
proces obnavljanja ranijih utisaka u odsustvu objekta-
aktiviranje tragova asocijativnim procesima na osnovu
slinosti, konteksta, smisla
-rekonstrukcija, uproavanje, racionalizacija,
naglaavanje pojedinosti
Podsetnici- pristup tragovima asocijacije, efekat
konteksta, oseanja
 Prepoznavanje- rekognicija- prisutni objekti prepoznati kao
deo ranijeg iskustva- stepen uverenosti varira

- Dj vu- ve vieno,
- Jame vu-nikad vieno

Uteda pri ponovnom uenju

 TA JE ZABORAVLJANJE?
Proces tokom koga se privremeno ili trajno potpuno ili
delimino gubi ono to je bilo zapameno- nema
reprodukcije, prepoznavanja, utede pri ponovnom uenju
Negativni i pozitivni aspekti
oslobaanje nepotrebnog, neprijatnog
Tok- spontano, brzo pa sve sporije
Ebinghausova kriva zaboravljanja
 KOJI SU ZNACI ZABORAVLJANJA?
Neuspeh kodiranja- odsustvo svesti, panje (kako
izgleda novanica)
Raspad tragova- neobnavljanje, neupotreba- tragovi
oslabili
Neuspeh priseanjablokiranje asocijacija- upotreba
podsetnika traje (poetno slovo, na vrh jezika)
 KOJI SU UZROCI ZABORAVLJANJA?
Fizioloki-umor, alkohol- na kodiranje
Organski povrede, demencije- zadravanje
Psiholoki- interferencija aktivnosti-
- retroaktivna inhibicija slinost, vremenska bliskost,
vremenski interval, stepen nauenog, organizovanost,
razumevanje, znaaj, motivacija
 TA SU DISTORZIJE PAMENJA?
Sugestibilnost, emocije, uverenja, predrasude
Amnezije- neseanje za jedan period- potpuno-
delimino; organsko-funkcionalno
Alomnezija- iskrivljeno seanje, pogrena atribucija
Kriptomnezija -nesvesni plagijat
Patoloka laljivost Minhauzenov sindrom
Konfabulacije- popunjavanje praznina
Paramnezije -Dj vu, jame vu
Letologija- prolazna nesposobnost da se seti rei, imena
 RAD SISTEMA ANALIZATORA
U asocijativnim zonama mozga stvaraju se razliite veze
izmeu razliitih sistema analizatora
 KREATIVNA MEMORIJA

Moje seanje, to sam JA!

Sve mi moete uzeti, ali moja seanja ne moete!

- Kreativna memorija aktivira sve delove mozga i tako olakava saradnju

meu njima;
- Memorija deponuje sve vrste motivacija u svim delovima mozga i moe da ih
prepozna, ponovo aktivira i zadovolji;
- Kreativna memorija stavlja u funkciju mnoge talente koji se nalaze u
snovima, seanjima iz detinjstva, imaginacije (zamiljanja) i dr.;
- Asocijacije podstiu pokretanje ideja, mentalne predstave i iskustva iz
prolosti, koji se mogu preraditi i oblikovati u nove forme;
- Detinjstvo je riznica blaga kreativne memorije, = obratite panju = mnogo
tanih seanja.
- Sazrevanje adekvatno uzrastu , doprinosi boljem, tanijem seanju;
- Na svako pitanje moe se dobiti taan odgovor, paljivim sluanjem;
- Treba voleti i negovati seanja, jer ona mogu biti vodilja puta ovekovih
uspeha!
INTELEKTUALNE
SPOSOBOSTI I
STVARALAKO
MILJENJE
TA JE INTELIGENCIJA?

Inteligencija: Opti pojam koji se odnosi na sposobnost za uenje i usklaeno

ponaanje.
Testovi inteligencije: Testovi su napravljeni u cilju merenja optih mentalnih
sposobnosti oveka.
Sposobnost
Sposobnost znai da se ui iz iskustva ili prakse
Predvianje postignua u buduem vremenu (na pr.:kako e proi na
kontrolnom zadatku)
Potencijal
Postignue
Uspeno reavanje zadataka ili aktivnosti
Stvarno postignue
ovek ima razliite sposobnosti
Fizike
Emocionalne
Kognitivne
Socijalne
Definicija:
Sposobnost za kognitivnu obradu podataka i reavanje problema na
akademskom nivou.
Postignue = Prilika/ansa + Uloeni trud
 kolski uspeh = Inteligencija + Drutvena sredina + kolovanje + Uloeni napor
Finansijski uspeh = Intelligencija + Ekonomska ansa + Uloeni trud
Zadovoljstvo ivotom = Inteligencija + Politika sloboda + Uloeni trud

Opseg Inteligencije

Standardi - Norme
Kada brojnu populaciju merimo u odnosu na fizike karakteristike: telesna visina,
telesna teina ili visina krvnog pritiska, uestanost (frekvencija javljanja) dobijenih
numerikih merenih vrednosti formiraju normalnu distribuciju rezultata.
Gausova kriva (Verovatna normalna kriva)
Grafiko predstavljanje normalne distribucije
TEORIJE INTELIGENCIJE

Opseg inteligencije:
Inteligencija i neuronska obrada:
Neki naunici veruju da se razlike normalne inteligencije mogu objasniti
bihemijskim razlikama u elijama mozga
Neki naunici su otkrili da inteligencija odgovara brzini obrade podataka u
mozgu i da se ona ubrzava sa veim uzrastom dece

Teorija arlsa Spirmana (Charles Spearman):

G faktor - (opta inteligencija): Spirman je ukazivao na optu mentalnu energiju,
koja moe da se kanalie u razliite pravce. Inteligentne osobe imaju mnogo vetina
i uspeni su u vie oblasti.
"S" faktori - (specifine inteligencije): odnose se na posebna znanja i vetine i
koriste se u izvedbi posebnih zadataka koji su naueni.
 Gardnerova teorija - objanjenje inteligencija:
Logiko - matematike: Sposobnost sukcesije i
niza u rezonovanju, sposobnost za brojevne odnose
i za hijerarhijske odnose (redosled).
Lingvistike: Osetljivost na znaenje i redosled
rei, kao i funkcije jezika.
Prostorne: Sposobnost za tanu percepciju,
transformaciju i prestrukturaciju
Muzike: Osetljivost na visinu i jainu tona, vrstu
tona i samu muziku
Telesno - Kinestetike: Sposobnost da se koristi
telo ili sposobnost za dobro baratanje predmetima
na visoko diferenciranom nivou vetina.
Interpersonalne/Meuljudske: Sposobnost
uoavanja i razlikovanja raspoloenja,
temperamenta, motivacija i namera drugih osoba.
Iintrapersonalne: Sposobnost razumevanja
emocionalnih stanja osobe i korienje emocija za
upravljanje ponaanjem.
Daniel Goleman: Teorija Emocionalne Inteligencije

Relativno novo podruje istraivanja

Razumevanje i upravljanje emocijama je verovatno PRESUDNO za uspeh u
ivotu u odnosu na osnovne intelektualne sposobnosti.
Mnogi uspeni ljudi nemaju visoku inteligenciju, a mnogi geniji su umrli u
siromatvu
Razumevanje emocija drugih osoba je veoma vano. To nam omoguava da
predvidimo kako e te osobe reagovati u razliitim situacijama.

Rejmond Katel - (Raymond Cattell): Dvofaktorska teorija

Fluidna inteligencija: opta mentalna energija (kao g), ''oblikuje'' se kao tenost
u odnosu na zadatak (na primer, matematika, muzika, hemija)
Kristalizovana inteligencija: ''Naueno'' znanje, steeno/akumulirano tokom ivota
Kristalizovana inteligencija je stabilnija tokom ivota, dok Fluidna poinje da
opada u srednjem
Katel - drugi doprinosi:
Linost: Vodei teoretiar teorije linosti i konstruktor mnogih testova
Katell je razvio Inventar - 16 fl (faktor linosti)
Uveo je tehniku faktorske analize (koju je razvio Spirman- Spearman) u cilju
istraivanja inteligencije i linosti
Faktorska Analiza: statistika (matematika) metoda za identifikaciju osnovnih
''faktora'' inteligencije i linosti

Testovi Inteligencije:

Bine Simonova Skala

Stanford Bine Skala
Vekslerova Skala

WAIS (Weschler-ova skala za merenje inteligencije odraslih)

WISC (Weschler-ova skala za merenje inteligencije dece)
WPPSI (Weschler-ova primarna skala za merenje inteligencije dece u
predkolskom uzrastu)
Testovi osloboeni uticaja kulturnih faktora
Manipulativni (izvedeni) testovi
Bine - Simonova skala
Bine - Simonova skala: ''PRVI'' test inteligencije. Alfred Binet je zaduila francuska
vlada da otkrije decu sa posebnim potrebama u uenju
Binet je razvio pojam Mentalni Uzrast
Mentalni uzrast: dete koje je postiglo na testu rezultat ''prosenog'' deteta
odreenog kalendarskog uzrasta je i tog ''mentalnog uzrasta''
primer: ako je dete od 10 godina postiglo na testu rezultat kao proseno dete staro
12 godina, on je na mentalnom uzrastu deteta od 12 godina.
Stanford-Binet
Louis M. Terman: radei na Stanford univerzitetu, razvio je englesku verziju Bine-
Simonove skale
Longitudinalna studija: Terman je takoe radio dugo istraivanje na praenju
''talentovane''
Koeficijent inteligencije (IQ): odnosi se na Terman-a. Izrazi odnos izmeu
mentalnog uzrasta i hronolokog uzrasta brojem (koeficijent).
IQ = mentalni uzrast/hronoloki uzrast x 100
Doprinos Davida Veksler-a (David Wechsler)

Wechsler je konstatovao da je Stanford-Binet skala stvorena primarno za

merenje sposobnosti ''dece''
Weshsler je stvorio test za odrasle (WAIS/WB-I/II) Vekslerova skala za
ispitivanje inteligencije odraslih
The WAIS daje opti kvocijent inteligencije, TIQ plus dva podruja IQ-a:
verbalni i manipalutivni
Kao i Stanford-Bine, WBI/II, (WAIS) opti IQ posebni IQi imaju srednju vrednost
ili AS (aritmetiku sredinu) od 100 a standardnu devijaciju od 15

Vekslerovi testovi -
1. Test za merenje inteligencije odraslih;
2. Test za merenje inteligencije predkolske dece i
3. Test za merenje inteligencije dece, pokrivaju sve uzraste;
-laki su za primenu
-individualno se zadaju
-prisutni u klinikoj standardnoj primeni
-prevazili su Standford - Binet testove
-imaju osnovna tri statistika koncepta: mere centralne tendencije; varijabilnost;
normalnu distribuciju rezultata
Normalna Distribucija (Gausova kriva)
Predstavlja hipotetiku zvonasto oblikovanu krivu koja pokriva sve rezultate
karakteristine za ''prirodno'' merene varijable
neke prirodne varijable su visina, teina, crte linosti i ''IQ''!
Normalna distribucija je oznaena sa ''0'' i predstavlja sredinji centar krive
Inteligencija je prirodno nastala varijabla. IQ se, prema tome, normalno
rasporeuje. Dobijena je srednja vrednost , AS = 100, SD = 15
Vai za sve ljude bilo gde:
68 % ima IQ-e izmeu + i - 1 SD (85 - 115)
95 % ima IQ-e izmeu + i - 2 SD (70 - 130)
Testiranje - testovi - osloboeni kulturnih uticaja
Manipulativni testovi: testovi inteligencije koji ne sadre verbalne odgovore
Kulturoloki isti testovi: Testovi inteligencije koji eliminiu ''kulturoloke stavove'' -
umanjujui vetine i vrednosti koje variraju od kulture do kulture (na primer, ''ta
treba da radi, ako te udari neko dete''?) Deca iz razliitih drutvenih klasa e
razliito odgovoriti na pitanje
Progresivne Matrice: primer neverbalnog, manipulativnog i testa osloboenog
kulturnih uticaja
Pozitivni aspekti individualnog testiranja
mogu se otkriti problemi (nedostatak motivacije)
testovi mogu da se naprave i preurede za osobe sa posebnim potrebama
testovi su prilino tani i sigurni

Kritike u pogledu individualnog testiranja

mogunost stvaranja Halo Efekta (pozitivni ili negativni uticaji ispitivaa)
testovi su skupi i vremenski traju dugo
testovi mogu nepravedno omoguiti nekome bolji plasman u kolskom okruenju
testovi mogu sadravati pitanja sa kulturno - etnikim stavovima
ta odreuje inteligenciju?
(Priroda nasuprot Vaspitanju?)

Naslee
Trijonov lavirint za ''pametne i glupe pacove''
IQ korelacije kod ljudi

Sredina/okruenje
Trijonov lavirint i Rosenzweig-ova studija o pacovima
H. M. Skeels, studija o mentalno zaostalima u sirotitima
Dokazi o nasleu (eksperimentalna psihologija-istraivanja):
Robert Tryon je mislio da pacovi mogu da savladaju lavirint
Odgajao je i drao zajedno pacove koji su najbre uili u toku nekoliko generacija
To isto je uradio i sa pacovima koji su sporo uili
Nakon nekoliko generacija imao je dve razliite populacije pacova ''pacove koji
uspeno reavaju lavirintove'' - brzo su uili i ''pacove koji su sporo ili neuspeno
reavali lavirint'' - sporo su uili
Dokazi o nasleu:
IQ i porodini odnosi

Istraivanja su pokazala da najvie dokaza ima sledeim redosledom:

-blizanci zajedno podignuti - 90% sluajeva
-blizanci podignuti u odvojeno - u 78% sluajeva
-dvojajni blizanci istog pola - 58% sluajeva
-dvojajni blizanci suprotnog pola - 50% sluajeva
-braa i sestre zajedno podignuti - 45% sluajeva
-roditelji i deca zajedno - 42% sluajeva
-osobe koje nisu u srodstvu podizane zajedno - 25% sluajeva
-braa i sestre podizani odvojeno - 23% sluajeva
-usvojitelj i dete - 20% sluajeva
-osobe koje nisu u srodstvu podizane odvojeno - 0% sluajeva
Polne razlike u inteligenciji
Matematika + verbalne sposobnosti - nema razlika po polu u postignuu
Mukarci su bolji u prostornim sposobnostima od ena
Proseni IQ-i kod mukaraca i ena su slini, ali postoji dva puta vea
zastupljenost mukaraca na dva ekstremna pola (IQ-i jako niski(mentalna
zaostalost) + IQ-i jako visoki (visoki nadprosek/genijalnost)

Ekstremi Inteligencije
mentalna retardacija/zaostalost: stanje, kada je inteligencija znaajno ispod
proseka (IQ ispod 70) u kombinaciji sa problemima u ponaanju
nadarenost: odnosi se na nadprosenu inteligenciju - IQ je u kombinaciji sa
izraenim mentalnim sposobnostima u oblasti akademskog uenja, kreativnosti i
vostvu
Klasifikacija mentalne zaostalosti:
Laka - 50 - 70
Moe da funkcionie samostalno
Umerena - 35 - 50
Potreban neki nadzor i supervizija
Teka - 20 - 35
Potreban jai nadzor i supervizija
Duboka - 0 - 20
Nesposoban za izvravanje
najjednostavnijih zadataka
 Neki mogui genetski uzroci mentalne retardacije:
Down-ov sindrom: rezultat ekstra oteenog 21-og hromozoma
(nazvan Trizomija 21).
Fenilketonuria: potreban enzim za metabolizam odreene hrane koja se ne
unosi - gomilanje toksina koji oteuju nervni sistem
Fragilni -X sindrom: oteenje X hromozoma

Drugi mogui uzroci mentalne zaostalosti:

Alkohol, droga ili drugi lekovi tokom trudnoe
Izlaganje zraenju ili otrovima tokom trudnoe
Bolest majke tokom trudnoe
Trauma na roenju
Neuhranjenost/siromatvo tokom detinjstva
Brojni drugi razlozi
 Kreativnost

Poreklo rei = Grka umetnost = poezija + tehnologija u izradi mnogih umetnikih

dela + u Rimu znaenje = umetnici vizionari + poetiari + zamiljeno + inspirisano.
Kreativnost znai:
Sposobnost za pisanje knjiga, inovacije ideja ili konstrukciju predmeta
Kreativnost je razliita od nadarenosti
Osoba moe biti kreativna a da nema visoko nadprosenu/genijalnu inteligenciju
Sa naune take gledita, proizvodi kreativnog miljenja se smatraju da imaju:
-originalnost
-adekvatnost
Prouavanjem kreativnog miljenja, bavile su se sledee psihologije:
-psihologija ponaanja,
-socijalna psihologija,
-psihometrija,
-kognitivne nauke,
-vetaka inteligencija, Kreativnost je esto objanjavana:
-filozofija, umetniko nadahnue,
-istorija, kognitivnim procesima,
-ekonomija, sredinom ili okruenjem,
-umetnost dizajna, crtama/osobinama linosti,
-menadment, verovatnoama,
-biznis marketing, genijalnou,
mentalnom boleu,
humorom,
istorijski-dobrobiti Muza.
KLINIKE SLIKE U ADOLESCENCIJI I
ODRASLOM DOBU
 ta je abnormalno ponaanje?
Odgovor: definicije prema kriterijumima:

Statistiki kriterijum abnormalno ponaanje je

svako ponaanje koje je retko!
Konsenzus ponaanje koje kri drutvene
norme
Lini kriterijum ponaanje koje izaziva patnju
Onesposobljenost ponaanje kojim se ne
mogu postii ciljevi
Neoekivanost neuobiajen odgovor na
stresore
 Klasifikacija poremeaja
DSM-IV Dijagnostiki i Statistiki
Prirunik Mentalnih Poremeaja =
ICD 10 Klasifikacija mentalnih
poremeaja i poremeaja ponaanja
Kliniki opisi i dijagnostika
uputstva, Svetska zdravstvena
organizacija, eneva, 1992.g
Lake baratanje prirunikom kao i tanost
dijagnoze odredie bolje jedan ili svi
ovi navedeni nalazi
Psihijatrijska obrada evaluacija
Neuroloka obrada - evaluacija
Psihofizioloka obrada - evaluacija
Neuropsiholoka obrada - evaluacija
Socioloka obrada evaluacija
Somatopedska obrada - evaluacija
 1. Anksiozni poremeaji

Obuhvataju:

Fobije
Panini poremeaj
Generalizovani anksiozni poremeaj
Opsesivno - kompulzivni poremeaj
Postraumatski stresni poremeaj
Akutni stresni poremeaj
 1.1. Fobije

Fobije su:
Intenzivne,
bezrazloni strahovi
Vrsta:
klaustrofobija, agarofobija, akrofobija (visina),
aracnofobija
Uestalost: svetski pokazatelji (statistika) 8% ena
i
3,4% mukaraca
 1.2. Panini poremeaj

skup simptoma:
Iznenadni,
esto neobjanjiv,
oteano disanje,
lupanje srca,
guenje,
munina,
vrtoglavica,
znojenje,
drhtanje,
nelagodnost
Uestalost javljanja u svetu : 0,7%
M i 1%
 1.3. Generalizovani anksiozni poremeaj

Skup osnovnih simptoma:

Trajna anksioznost
(uznemirenje sa strahom),
zabrinutost,
somatske tegobe,
plaljivost,
nesanica,
Distraktibilnost (rastrojen),
Uestalost: u svetu oko 4% i
Mi
 1.4. Opsesivno-kompulzivni poremeaj

Moe biti zastupljen vie jedan tip nego drugi a mogu

biti udrueni

Opsesije intenzivne i rekurentne misli (stalno

ponavljajue) koje neeljene i nepozvane padaju osobi
na pamet
Kompulzija ponavljano ponaanje pri emu se osoba
osea prisiljena da izvodi takvo ponaanje
 1.5. Post - traumatski stresni poremeaj

Osnovni okviri:

PTSP - (Post traumatski stresni poremeaj) - oblik

ponaanja koji se razvija nakon traumatskog dogaaja
Traumatski dogaaj - onaj koji ozbiljno ugroava ivot
same osobe ili nekog drugog: otmica, elementarne
nepogode (orkan, tornado, poplave, poari), telesno,
polno i psihiko zlostavljanje, rat, smrt bliske osobe.
Uestalost: u optoj populaciji oko 4%, dok je kod
vojnika - ratnika oko 15%
 Simptomi i kriterijumi za dijagnozu
PTSP-a:

1. Izloenost dogaaju koji nadmauje uobiajeno

ljudsko iskustvo
2. Traumatsko iskustvo se stalno proivljava na
barem jedan od sledeih naina:

a) ponavljana i nametljiva priseanja dogaaja

b) Ponavljani, uznemirujui snovi
c) Iznenadni oseaj da se dogaaj upravo zbiva
d) Jaka uznemirenost pri izlaganju zbivanjima koja
podseaju na traumu
 3. Trajno izbegavanje podraaja koji
podseaju na traumu:
a) izbegavanje misli i oseaja vezanih uz
traumu
b) izbegavanje aktivnosti
c) nesposobnost priseanja
d) smanjen interes za vane aktivnosti
e) opta otupelost prema drugima
f) sueni raspon emocija
g) promenjen odnos prema vlastitoj
budunosti
 4. Trajni simptomi povienog uzbuenja
a) smetnje spavanja
b) razdraljivost ili provale besa
c) smetnje koncentracije
d) preterana panja - budnost
e) prenaglaene reakcije
 1.6. Akutni stresni poremeaj

Stanje koje doivljava

gotovo svaka
traumatizovana osoba

Veina osoba se oporavi

nakon nekoliko dana ili
nedelja bez razvoja
PTSP-a
 2. Somatomorfni i disocijativni
poremeaji

Somatomorfni poremeaj - poremeaj telesne

eme, zaokupljenost nedostacima):
Deli se na:
- konverzivni poremeaj potpuna ili delimina
paraliza iako su fizioloki normalni
- somatizacija viestruke telesne tegobe bez
vidljivog uzroka
 Disocijativni poremeaj:

- amnezija
- fuga
- disocijativni
poremeaj identiteta
- depersonalizacija
 3. Poremeaji raspoloenja

Depresija Manija
Velika tuga i zle slutnje Intenzivan i
Oseaj bezvrednosti i neutemeljeni zanos
krivice Preterana aktivnost,
Povlaenje, gubitak beg ideja
apetita i elje za seks. Grandiozni planovi,
odnosom, nesanica nesvrsishodnost
 4. Poremeaji linosti

Specifini poremeaji linosti:

- PARANOIDNA LINOST
- SHIZOIDNA
- SHIZOTIPNA
- GRANINA
- HISTRIONSKA
- NARCISOIDNA
- ZAVISNA
Antisocijalni poremeaji linosti
- ANTISOCIJALNA LINOST
- PSIHOPATIJA
 5. Seksualni poremeaji

Poremeaj polnog identiteta

Parafilije (fetiizam, incest, pedofilija,
voajerizam, ekshibicionizam, sadizam i
mazohizam)
Silovanje
Homoseksualnost izbrisana iz DSM-a
 6. Seksualne smetnje

Osnovni poremeaji:

Poremeaj elje za seksualnim odnosom

Poremeaj seksualnog uzbuenja
Poremeaj orgazma
Poremeaj orgazma s pojavom bola
 7. Shizofrenija
Skup psihotinih poremeaja, obeleenih
velikim poremeajima miljenja, emocija,
ponaanja, percepcije, panje, te
bizarnim poremeajima motorike
aktivnosti

Poremeaji miljenja: ometeni govor, sumanute

ideje, nametnute misli, emitiranje misli,
oduzimanje (isisavanje misli)
Percepcija: halucinacije, glasovi koji
raspravljaju
 Emocije: anhedonija, apatija, oseajna otupelost,
neprimereni afekti
Motorika aktivnost: opte poveanje aktivnosti,
veliko uzbuenje, divlje mlataranje udovima ili
katatonika nepokretnost

Vrste: rastrojena (dezorganizirana)

shizofrenija, katatona shizofrenija,
paranoidna shizofrenija
8. Emocionalni poremeaji i poremeaji
ponaanja u djetinjstvu i adolescenciji

Deficit panje
Strahovi, povuenost
Poremeaji ishrane
9. Tekoe uenja, mentalna
retardacija i autistini
poremeaji

10. Poremeaji vezani uz

psihoaktivne supstance
 11. Psiholoki poremeaji u starosti

MODANI POREMEAJI
- Demencija postupno pogoravanje
intelektualnih sposobnosti sve do
potpunog oteenja radnog i socijalnog
funkcionisanja. Alzheimerova b. ini 50%
svih demencija
- Delirijum zamraeno stanje svesti
 12. Psihofizioloki poremeaji

Stres
Kardiovaskularni poremeaji
Astma
 Metode i tehnike uenja,
otkrivanja, intervenisanja i prevencije.

Metode i tehnike
kliniko neuropsiholoke rehabilitacije
 IMS - Ispitivanje mentalnog statusa:

Posmatra se i uzima u obzir:

Observacija ponaanja u toku celokupnog ispitivanja;
Spontanost odgovaranja u odnosu na specifina pitanja;
Procenjivanje mentalnog statusa ispitanika (MSI) u odnosu
na:
Uzrast
Razvojni nivo
Istoriju sluaja
Trenutno stanje zdravlja daje ispitanik/pratilac
Dijagnostike kategorije
 Ispitivanje mentalnog statusa IMSa

Procena mentalnog funkcionisanja nakon primene

neuropsiholoke baterije testova;
Ispitiva interpretira znaenje ispitanikove komunikacije i
to na verbalnom nivou i na manipulativnom
neverbalnom;
Ispitiva pie izvetaj u kome navodi vrste baterije
testova i razloge za njihov izbor;
Od presudnog znaaja su vetine ispitivaa
observacija ispitanika;
 Nalaz i miljenje strunjaka
zavisi od sledeih postupaka:

Kako prima ispitanika pozdravljanje/upoznavanje

Davanje informacije o razlogu ispitivanja
Profesionalna tajna
Obezbeivanje osnovnog komfora
Izolacija od svake buke i prekidanja
Podsticati otvorenost u komunikaciji
Otvoreno priznavanje ispitanikovih problema
 I dalje...

Treba otvoreno pitati i elaborirati kratke odgovore

Treba dozvoliti i omoguiti ispitaniku da predstavi
probleme svojim reima
Ohrabrivati ispitanika da objasni i argumentuje probleme
Ne treba ispitanika prekidati
Treba upravljati intervjuom sve dok je potrebno
Izbegavati pitanja zato?
Treba dobro sluati, posmatrati i posmatrati
neuobiajene znake
 IMS- znaajni izvodi:

I. Izgled, stavovi, ponaanje i socijalna interakcija

II. Motorna aktivnost
III. Raspoloenje
IV. Afekat
V. Slika o sebi
VI. Govor i jezik
VII. Procesi miljenja
VIII. Sadraj miljenja
IX. Intelektualno funkcionisanje
X. Rezonovanje i kontrola impulsa
XI. Uvid
 IMS ispitivanje mentalnog statusa

Intelektualno funkcionisanje:
Senzorni nivo (sve orijentacije)
Memorija (trenutna, trenutno odloena, odloena i trajna)
Intelektualni kapaciteti (opte informacije i fond znanja,
Aritmetiko rezonovanje, shvatanje i razumevanje,
apstraktno rezonovanje)
Procena intelektualne efikasnosti
I. Izgled, stavovi, ponaanje i socijalna
interakcija (deca)

Urednost u oblaenju
Samostalnost
Urednog ponaanja u komunikaciji
Panja u skladu sa uzrastom
Govorno jeziki razvoj usklaen sa uzrastom
 II. Motorna aktivnost

Opis vrste i kvaliteta motornog ponaanja spontano i na

nalog
Uobiajeno, suvie mirno, agitirano
Nemirno, hipoaktivno
Tikovi, manirizmi, tremori, konvulzije
Ataksija
Akatizija
II. Motorna aktivnost (deca)

Observira se:
Krupna i fina motorna koordinacija
Hiperaktivnost
 III. Raspoloenje

Uobiajeno emocionalno stanje; opte

generalno raspoloenje
Oputeno, Sreno, Anksioznost,Ljutnja,
Depresivnost, Beznadenost, Nada,
Apatija, Euforija, Oseajan
(Normalno/Ujednaeno raspoloenje),
Ushien, Iritiran, Ustraen, Blesavljenje
 IV. Afekat

Ispoljeno ponaanje individualno vienog

emocionalnog stanja
Raspoloenje i emocionalne reakcije:
Subjektivne i Objektivne procene
Opisano kao: Eutiminost (normalna oseajnost),
poviena oseajnost, u irenju , ushienost,
rezervisanost/povuenost, grubost, zaravnjenost,
neadekvatnost, labilnost, depresivnost,
indiferentnost, zabrinutost, dramatinost,
sarkastinost, apatija, zbunjenost, anksioznost
 Rapoloenje i Afekat
kod dece

Fantazije, oseanja i rezultati konflikata

Neverbalni pokazatelji oseanja
Pokazatelji depresije
Suicidalnost
Anksioznost
 V. Govor

Opisi:
Ne govori, brbljiv, glasan,
normalno odgovara, brza, usporen,
razvlai, muca,
glasan, apue, mumla,
spontan, tepa,
afazian, eholalian
 VI. Procesi miljenja

Tok misli, govora i mentalna aktivnost

Oblici:
A.
Razgovorljiv, Spontan, Logian, Obraa se,
Podesan, Koncizan, Reit, Podroban,
Dirljiv/Izbaen iz koloseka, Trabunjanje, Ponavlja se,
Konfuzan, Perseverira, Nelogian, Nekoherentan,
Pria nebitno, Objanjava rei, Salata od rei, Eholalian,
Mutizam, Bogatstvo ili Siromatvo Asocijacija,
Asocijativni tok se rasplinjuje, Nedostatak ideja
 VII. Procesi miljenja

Oblici:

B.
Ubrzan, Brza, Uurban,
Normalan, Usporen, Neodluan,
Prekida,
Blokira se
 VII. Procesi miljenja

C. - Govorno jeziki status:

aljiv, dosetljiv, ironian, kritizer,

rimuje, savezniki, asocijativan,
nelogian, autistian,
saima, konkretan, negativistian, bez
asocijacija
 VIII. Sadraj miljenja

A. Selektivna panja
B. Precenjeni stavovi/ideje
C. Preokupacija ili preterana zabrinutost
D. Distorzovana/naruena slika realnosti
 VIII. Sadraj miljenja

A. Selektivna panja:
Glavne teme/predmeti interesovanja
B. Precenjene ideje/stavovi:
Predrasude i predubeenja
Sigurnost u sebe
 VIII. Sadraj miljenja

C. Preokupacija ili preterana zabrinutost

Zabrinutost:
Obsesije i Kompulzije
Fobije
Hipohondrijske ideje
 VIII. Sadraj miljenja

D. Distorzovana/naruena slika realnosti:

Iluzije: Senzorna iskustva na realnoj osnovi
Okvirne ideje - odgovori: sve to misli se
ponovo vraa
Halucinacije: Senzorna iskustva bez
realne osnove
Obmane: Lana verovanja koja nemaju
argumentaciju
 VIII. Sadraj miljenja

Halucinacije:
Auditivne
Vizuelne
Gustativne: Ukus
Olfaktorne: Miris
Kinestetike: Kretanje
Taktilne: Dodir
VIII. Sadraj miljenja - deca

Halucinacije
Auditivne Halucinacije
Vizuelne halucinacije
Razliite forme Obsesija i
Kompulzija
Zamilja figure za druenje
Obrazlae svoje halucinacije
 VIII. Sadraj miljenja

Obmane:
Familijarnost (Dj vu) i nenfamilijarnost
(Jamais vu), depersonalizacija,
Nerealnost/izvan realnosti
Somatski: telo
Samo-kanjavajue
Ekspanzivnost
Submisivnost
Paranoidnost Persekucije
 IX. Intelektualne
funkcije

A. Senzorno:
Orientacija ka:
Osobi
Mestu
Vremenu
Situaciji
 IX. Intelektualne
funkcije

B. Memorija:
Trenutno
Odloeno
Trajno
Trenutno, odloeno i trajno zapamivanje:
Trenutno: 3 predmeta odmah, i nakon
5 minuta, 10 minutes
Opseg zapamivanja brojeva
Opseg vizuelne memorije
 IX. Intelektualne
funkcije

C. Intelektualni kapacitet:
Opte informacije: Tekui
dogaaji, Geografske injenice,
Istorija, Protekli predsednici
Raunanje: Serije od po 3 ili po 7
Shvatanje i Razumevanje:
Slinosti i Razlike,
Renik
 IX. Intelektualne
funkcije

D. Inteligencija se procenjuje:
Ispod proseka
Prosena
Iznad proseka
Teko procenljiva
IX. Intelektualno funkcionisanje
- deca

Renik/ pojmovi,
Razumevanje, i
Shvatanje
Imenovanje delova tela
Sposobnost crtanja
Serije po Sedam ili Tri
Zapamivanje
IX. Intelektualno funkcionisanje
- deca

kolski uspeh
Podaci o kolovanju/predolska
ustanova - su izuzetno vani
Provera u itanju
Provera u pisanju
Govor i jezik
Inteligencija
 X. Rezonovanje i
kontrola impulsa

Uporeivanje ispitanikovog rezonovanja i odluivanja

premorbidno (pre bolesti), i nakon bolesti a na
osnovu procenjivanja prisustva simptoma i sposobnosti za
planiranje budunosti.

Ocenjivanje rehabilitacije:
Izuzetno dobro
Dosta dobro
Isto
Dosta loe
Izuzetno loe
 XI. Uvid

Stepen svesnosti, shvatanja i razumevanja sebstva kao i uzroke

ili faktore koji su mogli dovesti do bolesti

Ocenjivanje rehabilitacije:

U potpunosti
Dosta dobro
Delimino
Ogranieno
Dosta loe
Nema napretka