Bosna Je Ćilimom Zastrta

BOSNA JE ĆILIMOM ZASTRTA
- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

- sve fotografije su objavljene na facebooku, focanskidani, flickr-u ekranportal13, portalima...
- priredio:Kenan Sarač
1
Posted on Oktobar 20, 2015
Nedžad Ibrišimović ( 20. oktobra 1940.- 15. septembra 2011.)
https://focanskidani.wordpress.com/2015/10/20/nedzad-ibrisimovic-20-oktobra-1940-15-
septembra-2011/
Nedţad Ibrišimović, bosanski knjiţevnik i umjetnik, roĊen je 20. oktobra 1940.
godine u Sarajevu, a preselio je 15. septembra 2011. godine.
Bosna
Bosna, to je jedna dobra zemlja
kad plaĉe klobuĉaju kiseljaci
sagni se i pij
niko se ne ljuti.
U Bosni ima jedna tišina
u toj tišini jedna njiva
u toj njivi obeharalo stablo.
Bosna zimi po svu noć srebrom zvoni.
Bosna ima Bosanca
kad Bosanac lijeţe na poĉinak,
on polahko glavu spušta na zemlju
da zemlju ne povrijedi.
Bosna ima majku

Majka se popne na brdo iznad pruge
pa mahne mašinovoĊi
Majka mahne mašinovoĊi
a lokomotiva krisne
Bosna ima kuću, u kući ţivi starica
njen osmijeh je ajet o Dţennetu.
Izuj obuću kad prelaziš

Koranu, Glinu, Savu i Drinu
Operi noge u rijekama
Bosna je ćilimom zastrta.
2
Drina (Foĉa) Bosna
Ćilim Bosna
https://www.youtube.com/watch?v=SpTtNr5M760
*********
priredio:Kenan Sarač
Posted on Oktobar 20, 2015

Nedžad Ibrišimović ( 20. oktobra 1940.- 15. septembra 2011.)
https://focanskidani.wordpress.com/2015/10/20/nedzad-ibrisimovic-20-oktobra-1940-15-
septembra-2011/

3
Lišće pada na sve strane... A ZLOČINCI NA SLOBODI

https://www.academia.edu/40850660/Li%C5%A1%C4%87e_pada_na_sve_strane..._A_ZLO%C4%8CI
NCI_NA_SLOBODI
4
5
6
Autor: focanskidani
https://focanskidani.wordpress.com/author/focanskidani/page/9/?fbclid=IwAR1PsWA9Hm7OzdmI_c
Bru_jVTwfoqQbQpeHbegNAHthC13zDnxD-Q6qcfbc
Posted on April 30, 2016 · 15 komentara
O GENOCIDIMA NAD BOŠNJACIMA: „AKO BUDEMO BUDNI NEDE NIKAD VIŠE, ALI AKO BUDEMO
SPAVALI HODE USKORO……“/FOTO/…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/04/30/o-genocidima-nad-bosnjacima-ako-budemo-budni-
nece-nikad-vise-ali-ako-budemo-spavali-hoce-uskoro-foto/
SILOVANJA – Foča 1992. – 1995.

“Najviše je bilo silovanja. Mene liĉno je silovalo 28 ĉetnika,” piše u izjavi
jednog bivšeg logoraša Kazneno popravnog doma Foĉa.
“Nikome se ne ponovilo ovo što se meni dogodilo. Proklinjao sam majku koja
me je rodila. Uzimali su šišariku, okrenuli bi je naopako, gurnuli u analni otvor i
onda poĉeli da ĉupaju,” stoji u ispovijesti ove ţrtve, koja se vodi pod brojem
4977 u arhivi Saveza logoraša BiH.
Autor: focanskidani
7
11. GENOCIDA NAD BOŠNJACIMA
1683.-1699., 1711., 1804.-1820., 1830.-1867., 1876.-1878., 1878., 1879.-
1910., 1912.-1913., 1918.-1941., 1941.-1945., 1992.-1995.………
(ako budemo budni NEĆE NIKAD VIŠE, ako budemo spavali HOĆE
USKORO.)
8
9
Foĉa – 1941.-1945. – dokumenti

Autor: focanskidani
10
Autor: focanskidani
11
12
Foĉa, 1. maj 1992.
Foĉa, Srednjoškolski centar u Aladţi – konc logor za bošnjake
13
Foĉa – ţrtve pred zloglasnim logorom Partizan
Foĉa – dvije su se vode zavadile
14
Foĉa – logor Partizan
Foĉa, 1. maj 1992., Prijeka ĉaršija:PLJAĈKA

Autor: focanskidani
15
Foĉa, 1. maj 1992., Prijeka ĉaršija:PLJAĈKA
Foĉa, 1992, – ĉetniĉko poimanje arhitekture i oslobaĊanje od bošnjaka

Autor: focanskidani
16
Foĉa, Most Stradanja, u pozadini zloglasni KaPeDom
ĉetnici u osloboliĉko – pljaĉkaškom pohodu
17
ĉetnici u osloboliĉko – pljaĉkaškom pohodu
Foĉa – zatoĉenici zloglasnog logora KPD Foĉa
ĉetniĉka bratija
18
Foĉa – spomenik kulture, dţamija Mehmed paše Kukavice
Foĉa, 1992, – ĉetniĉko poimanje arhitekture i oslobaĊanje od bošnjaka

Autor: focanskidani
19
Foĉanski duhovi prošlosti
Foĉanski zloĉinci
Autor: focanskidani
20
Foĉa, na temeljima Aladţa dţamije
21
Foĉa – ubistva civila u Ĉohodar mahali
Autor: focanskidani
22
Foĉa i zloĉini
23
Foĉa – spomenik kulture, dţamija Mehmed paše Kukavice
Foĉa – ţrtve pred zloglasnim KP Domom
24
ĉetnici – redovna okupljanja
Foĉa – ţrtve pred zloglasnim KP Domom
25
Foĉa – kulturocid – ubijanje Aladţa dţamije
Autor: focanskidani
26
Foĉa – 1992.-1995. – dokumenti – svjedoĉanstva
27
Foĉa – da se ne zaboravi 1992. – 1995.
28
Foĉa – 1941.-1945. – dokumenti – Most Stradabja 1942.
TECI DRINO, TECI I PRIĈAJ…
29
Genocid nad muslimanima 1941. – 1945. – dokumenti
Foĉa – Genocid nad muslimanima 1941. – 1945. – dokumenti

Autor: focanskidani
30
Foĉa – Genocid nad muslimanima 1941. – 1945. – dokumenti
TECI DRINO, TECI I PRIĈAJ…
31
Foĉanski ĉetnik uhvaćen 1954.
Autor: focanskidani
32
Foĉa 1992. – 1995. – da se ne zaboravi /potpis korisnika kuće koji su je na
kraju devastirali…
Foĉa 1992. – 1995. – koncentracioni logori u Foĉi
33
Foĉa 1992
Autor: focanskidani
34
Foĉa 1992
Foĉanske mrlje 1992. – 1995.
35
Foĉa 1992
Foĉa 1992. – 1995. – hiljadu grobnica u foĉanskom kraju

Autor: focanskidani
36
Foĉa 1992. – 1995. – nema pravde za ţrtve silovanja
Foĉa 1992. – 1995. – nevine ţrtve ĉetniĉkog iţivljavanja
37
Foĉa 1992. – 1995. – nevine ţrtve ĉetniĉkog iţivljavanja
Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti
38
Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti – crnogorska veza
Foĉa 1992. – 1995. – zloglasni logor motel u Miljevini
39
Foĉa 1992. – protjernica iz Foĉe
40
41
42
43
Autor: focanskidani
44
Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti – ţrtve
Autor: focanskidani
45
46
47
Foĉa 1992. – 1995. – never again
Autor: focanskidani
48
Foĉa 1992. – 1995. – oni znaju gdje su nestali bošnjaci
49
50
51
Foĉa 1992. – 1995.
Foĉa 1992. – 1995. – oni su zapaljeni u svojoj kući
52
Foĉa 1992. – 1995.
Foĉa 1992. – 1995.
53
Foĉa 1992. – 1995.
Foĉa 1992. – 1995.
54
Foĉa 1992. – 1995.
Foĉa 1992. – 1995.
55
Foĉa 1992. – 1995. – ekshumacije
56
Foĉa 1992. – 1995.
Foĉa 1992. – 1995. – Alojz Krivograd
57
Autor: focanskidani
58
Foĉa 1992. – 1995. – ţrtve genocida
Autor: focanskidani
59
Foĉa 1992. – 1995. – svjedoĉenja
Foĉa 1992. – 1995. – zloglasni logor Partizan
60
Foĉa 1992. – 1995. – ĉetniĉko uporište Luke kod Foĉe
Foĉa 1992. – 1995. – masovne grobnice
61
Foĉa 1992. – 1995. – zloglasna zgrada Lepa Brena (sasvin desno)
Foĉa 1992. – 1995. – ĉetniĉki ideolog Miroslav Stanić
62
Foĉa 1992. – 1995.
Autor: focanskidani
63
Foĉa 1992. – 1995. – uz 60. – tu obljetnicu foĉanskog muzeja
Autor: focanskidani
64
Foĉa 1992. – 1995. – ţrtve genocida u centru Foĉe
Foĉa 1992. – 1995. – Prijeka ĉaršija 1992.
65
Foĉa 1992. – 1995. – ideolozi zla u Foĉi
Foĉa 1992. – 1995. – Ĉohodar mahala
66
Foĉa 1992. – 1995. – Ĉohodar mahala
67
Foĉa 1992. – 1995. – dţamija Mehmed paše Kukavice
Foĉa 1992. – 1995. – konc logor za bošnjake magacin i vojna kasarna Livade
68
Foĉa 1992. – 1995. – konc logor za bošnjake barake i motel Buk Bijela
69
Foĉa 1992. – 1995. – konc logori za bošnjake
Foĉa 1992. – 1995. – konc logor za bošnjake bivša Gimnazija u MeĊurjeĉju
70
ovo su njeni temelji
Foĉa 1992. – 1995. -MOST STRADANJA

71
Zato dragi Bošnjaci, praštati moţemo ali neka je haram onome ko ovo
zaboravi. Poduĉavajte svoju djecu pravim vrijednostima vjere islama i tradiciji
Bošnjaka i prenosimo im naša iskustva i iskušenja tokom preţivjelog rata i
agresije, sve s ciljem da ne zaborave krvlju pisanu historiju Bosne i Bošnjaka.
tekst:Kenan Saraĉ / fb Istina o genocidu nad Bosnjacima
fotografije:flickr ekranportal13/focanskidani/internet/google
oprema teksta:focanskidani
priredio:Kenan Saraĉ
Autor: focanskidani
vidi više na:

O GENOCIDIMA NAD BOŠNJACIMA: „AKO BUDEMO BUDNI NEĆE NIKAD
VIŠE, ALI AKO BUDEMO SPAVALI HOĆE USKORO……“/FOTO/…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/04/30/o-genocidima-nad-
bosnjacima-ako-budemo-budni-nece-nikad-vise-ali-ako-budemo-spavali-hoce-
uskoro-foto/
HISTORIJA SE PONAVLJA : JEDANAEST GENOCIDA NAD BOŠNJACIMA

https://focanskidani.wordpress.com/2016/11/29/historija-se-ponavlja-
jedanaest-genocida-nad-bosnjacima/
USPAVANKA ZA BOŠNJAKE : Samo mirno pajkite! I bez panike!
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/15/uspavanka-za-bosnjake-samo-
mirno-pajkite-i-bez-panike/
Bosanska pjesma (1992)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/08/05/bosanska-pjesma-1992/
72
Posted on Mart 30, 2016
Most na Drini, nazvan Krvavi most, najveće je gubilište
bošnjačkog civilnog stanovništva u Drugom svjetskom ratu
https://focanskidani.wordpress.com/2016/03/30/most-na-drini-nazvan-krvavi-most-najvece-je-
gubiliste-bosnjackog-civilnog-stanovnistva-u-drugom-svjetskom-ratu/
Most na Drini, nazvan Krvavi most, najveće je gubilište bošnjačkog

civilnog stanovništva u Drugom svjetskom ratu.
Na stotine Foĉaka, starih ljudi, ţena, djevojaka i djece tu su poklani. Neki su
mladi skoĉili s mosta i pokušali se roneći spasiti. Samo je trojici uspjelo, jer
mnoge su uništili hladna rijeka, meci i potjera. Preţivjeli su opisali te gozote.
Poznati slovenski slikar Boţidar Jakac izradio je Krvavi most u nekoliko
varijacija, a ja sam 1957. u odlomku mojih uspomena Put u Foĉu ovako opisao
te pokolje:
S one strane Drine sablasno se prostirala nekad lijepa i šarena Foĉa. Mjesto
crvenih krovova, bijelih kuća i šarenih bašĉi iz snijega su virila crna zgarišta.
Na mostu nas je doĉekala patrola. Iz bivše maltarnice izišao je jedan partizan.
Poznao sam ga, bio je to Vojin Boţović. Crnogorac. On je dugo radio u Foĉi i
bili smo dobri znanci. Rukovali smo se bez rijeĉi. Preko mosta smo pošli
pješice. Još uvijek je most bio krvav. Ispod mosta niz zidine kula. visile su
poput stalaktita ogromne ledenice krvi. Pod tim strašnim crvenim baldahinom
Drina je ljuljuškala mrtva tijela kao da ih uspavljuje. Uz obalu leţali su naduti
leševi ţena, djece i ljudi u graĊanskim i seljaĉkim odijelima. Neki mrtvaci su bili
goli.
Tu na mostu je izvršeno klanje muškaraca – objašnjava nam Boţović –
73
kapetan Sergije Mihajlović i komandant mjesta prota Vasilije Joviĉić naredili su
da se svi muškarci muslimani pohapse. Poslije su svi oni koji su bili veći od
konjiĉkog karabina poklani. Ali ljudi su ubijani svuda: i po kućama, po dvorištu,
ulicama. Kasnije je red došao na ţene i na djecu.
Drina je izbacivala leševe. Da se to sprijeĉi, razrezivali bi im trbuhe, onda bi
tjelesa potonula.
Pa ko je to uĉinio? – pitao sam.
Većinom mještani i srbijanski ĉetnici, ali ovrh zadnjih je bilo vrlo
malo. Ĉetnici su unišli bez borbe i otpora u Foĉu i napustili je bez borbe i
otpora. Kad je došla naša brigada i Kalinoviĉki odred, srbijanski ĉetnici i
desetak mještana su pobjegli, ostali su ostali i ništa im se nije dogodilo.
Eto za šest mjeseci našlo se meĊu muslimanima dvanaest ljudi, koji su
prihvatili poziv da saraĊuju sa ustaškim vlastima, a za osam sati su skoro svi
Srbi postali ĉetnici i poĉeli da kolju sve odreda, ne birajući i ne praveći razliku
ko je kriv, a ko nije. I nije se našlo ni dvanaest od šesnaest hiljada Srba da
uzme u zaštitu bar jednog muslimana ili njegovu obitelj i imovinu od osam
hiljada poklanih muslimana u foĉanskom srezu.
To je ljaga koju niko neće moći izbrisati sa lica mojih srpskih sugraĊana. To je
zloĉin kojem nema premca.
Milovan Đilas,Nadeţda Gaće – Bošnjak Adil Zulfikarpašić, Bošnjaĉki Institut –
Zürich, 1994, str. 75./76.
[BOŠNJAK Adil Zulfikarpašić – Milovan Đilas i Nadeţda Gaće, Bošnjaĉki
institut Zürich, 1994., 238 str]
priredio:Kenan Saraĉ/focanskidani
design:Kenan Saraĉ
74
Posted on Mart 29, 2016
GENOCID U FOČI 1992. – 1995. – (statistika)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/03/29/genocid-u-foci-1992-1995-statistika/
Na području općine Foča oko 3.000 Bošnjaka je ubijeno, a ostalo

cjelokupno bošnjačko stanovništvo je prisilno protjerano, a njihovi
stambeni i drugi objekti opljačkani i uništeni.
U OVOM GRADU JE TOKOM RATA UBIJENO OKO TRI HILJADE BOŠNJAKA, NA
STOTINE ŢENA SILOVANO A ZATVORENICI U LOGORIMA BILI SU IZLOŢENI
MUČENJIMA I TORTURAMA.
ISTRAŢIVAČKO DOKUMENTACIJSKI CENTAR OBJAVIO JE DA JE 2805 OSOBA
NESTALO ILI JE SMAKNUTO TIJEKOM TOG RAZDOBLJA.OD TOG BROJA JE ZA
1,899 LJUDI POTVRĐENO DA SU UBIJENI, A OSTALI SE JOŠ UVIJEK VODE
KAO NESTALI, IAKO JE NJIHOVA SUDBINA IZVJESNA.
75
Prema zvaniĉnim podacima Zavoda za statistiku FBiH, u Foĉi je 1991. godine
ţivjelo 20. 790 Bošnjaka od ukupn 40. 513 graĊana. U toku rata u BiH u Foĉi
je ubijeno 1.899 Bošnjaka, dok se njih 853 vode kao nestali.
U Foĉu se vratilo svega hiljadu bošnjaĉkih porodica od kojih u sam grad tek
njih 20.
(Zvaniĉnih podataka o populaciji koja danas ţivi u Foĉi nema, jer popis nije
obavljen nakon rata. Nezvaniĉne procjene nevladinih i humanitarnih
organizacija govore da na teritoriji današnje Republike Srpske ţivi ukupno 91,
8 % Srba, 7,5 % Bošnjaka i 0,7 % Hrvata.)
76
Bivši gradski zatvor u Foči (KPD Foča), jedan od najvećih zatvora u
bivšoj Jugoslaviji, postao je glavni koncentracioni logor za muškarce
77
Bošnjake, meĊu kojima su bili i invalidi, maloljetnici, mentalno zaostali i teško
bolesni ljudi. Bošnjaci u ovom logoru bili su ţrtve najbrutalnijih tortura,
odvoĊeni su na prisilni rad i korišteni kao ţivi štit u minskim poljima. Do 5.
oktobra 1994. kroz ovaj logor je prošlo 1.360 Bošnjaka.
Ţene, djevojke i maloljetne djevojĉice su odvoĊene u posebne zatoĉeniĉke

logore, gdje su sistematski i grupno silovane.
Svi tragovi postojanja i kulturno naslijeĊe muslimana Bošnjaka su izbrisani iz
podruĉja zahvaćenih napadom srpskih snaga. Skoro ni jedan Bošnjak nije
ostao u Foĉi. Sve dţamije su srušene.
OPTUŢNICE
Za zločine na području općine Foča optuţeno je političko i vojno
rukovodstvo učesnika u udruţenom zločinačkom poduhvatu: Momĉilo
Krajišnik, Biljana Plavšić, Radovan Karadţić i Slobodan Milošević, te lokalni
izvršioci i komandanti: Dragoljub Kunarac, Zoran Vuković, Radomir Kovaĉ,
Radovan Stanković, Dragan Zelenović, Milorad Krnojelac i drugi.
78
U FOČI SE DOGODIO GENOCID
Bavarska sudska komora je zaključila da se u Foči 1992. dogodio
genocid.
Novislavu Dţajiću je suĊeno u Minhenu. Vrhovni sud nije mogao neupitno
utvrditi da je imao namjeru poĉiniti genocid, ali, ipak, Dţajić je proglašen krivim
za 14 sluĉajeva ubistva i jedan pokušaj ubistva, te osuĊen na pet godina
zatvora. Iako osloboĊen krivnje od genocida, Bavarska sudska komora je
zaključila da se u Foči 1992. dogodio genocid.
PRESUDE ZA ZLOČIN U FOČI

SuĊeno je brojnim foĉanskim ratnim zloĉincima pred MeĊunarodnim kriviĉnim
79
sudom za Jugoslaviju (MKSJ), kao i pred domaćim sudovima u BiH.
Presude MKSJ koje terete ratne zloĉince iz Foĉe su : Dragoljub Kunarac,
Milorad Krnojelac, Radomir Kovaĉ, Zoran Vuković i Dragan Zelenović.
Janko Janjić i Dragan Gagović su ubijeni prilikom hapšenja, tako da nisu
doĉekali suĊenje pred MKSJ.
Pred domaćim sudovima su donešene presude za slijedeće foĉanske ratne
zloĉince : Gojko Janković, Jasko Gazdić, Krsto Dostić, Mitar Rašević, Savo
Todović, NeĊo Samardţić, Novica Tripković, Radovan Stanković, Veselin
Ĉanĉar, Ţarko Vuković, Dragan Janjić, Milan Todović, Milomir Davidović…
… NESTALI – UBIJENI …
Prema evidenciji Instituta za nestale osobe BiH na podruĉju Foĉe prijavljeno je
1566 nestalih odoba.
Do sada je ekshumirano i identificirano 960 nestalih osoba. Od toga je
metodom prepoznavanja identificirano 590 ţrtava, dok je na temelju DNK
analize identificirano 370 nestalih osoba.
Prema dostupnim podacima trenutno se traga za 627 osoba sa podruĉja Foĉe.
Spaljivanja ţrtava, masovna ubijanja, pa zatim bacanje ţrtava u masovne
grobnice, te nakon toga njihovo premještanje, i to po nekoliko puta, a u nekim
sluĉajevima i potpuno uništavanje posmrtnih ostataka – govori nam o tome o
namjeri da se potpuno uništi ili iskorijeni jedan narod.
Šta reĉi do naţalost bolne i teške istine : da se sve nestale osobe neće nikada
pronaći, jer to je praktiĉnio i nemoguće.
VIDEO:TRAŢIMO 627 NESTALIH – UBIJENIH (FOČA 1992. – 1995.)

Prošlo je 27 godina, a za nas nisu prošle.
Za nas je i sada „92. godina i sada su nam prijetnja oni Srbi koji ne daju da
obiljeţimo mjesta na kojima su nas ubijali. Mi još uvijek traţimo kosti naših
najdraţih. Oni ne ţele da govore o tome. Ali, mi smo tu da priĉamo…
Grad Foĉa još uvijek nije u stanju suoĉiti se sa zloĉinima iz 1992.godine. Ko je
i od koga je oslobodio Foĉu? U ĉije ime je ubijeno 3.000 civila? Ko je i u ĉije
ime silovao djevojĉice od 11 i 12 godina? Ko je i u ĉije ime silovao preko 600
djevojĉica,djevojaka,ţena,nena? Gdje su ubijeni-nestali Foĉaci za kojima se
još uvijek traga? Gdje je 627 nestalih? Gdje smo to danas? Kakva je
budućnost koja se temelji na laţima i zloĉinima iz prošlosti?
VIDEO:Protjerani Bošnjaci sa teritorije Općine Foĉa 1992. (snimljeno na

Igmanu 1992.)
– isjeĉak iz video zapisa ISTINE I LAŢI O SILOSU – 1. dio –
80
ŢRTVE GENOCIDA U FOĈI 1992. – 1995. pdf – priredio:Kenan Saraĉ
https://www.academia.edu/39789602/%C5%BDRTVE_GENOCIDA_U_FO%C4%8CI
_1992._-_1995._-_priredio_Kenan_Sara%C4%8D
ŢRTVE GENOCIDA U FOĈI 1992. – 1995. pdf – priredio:Kenan Saraĉ
Korišćeni tekstovi sa interneta.
priredio:Kenan Saraĉ/focanskidani
fotografije:focanskidani/flickr ekranportal13
design:Kenan Saraĉ
81
75 godina od GENOCIDA u Foči : Stravične priče iz 1942.godine
https://focanskidani-wordpress-
com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2017/02/23/75-godina-od-genocida-u-
foci-stravicne-price-iz-1942-godine/amp/?usqp=mq331AQCKAE%3D&amp_js_v=0.1
focanskidani
3 godine ago
A
Kakvih su razmjera bili ĉetniĉki zloĉini, govori jugoslavenski partizanski

general Kosta NaĎ, koji ovako opisuje svoja sjećanja na bosanski grad Foĉu, u
zimu 1942. godine:
82
“ Ne sećam se da sam ikada u ţivotu vidio nečeg jezovitijeg od onog što smo
zatekli u tom gradu. Razularena četnička rulja formalno je plivala u ljudskoj
krvi. Most na Drini pruţao je groznu sliku. Na njemu nije bilo ni jednog pedlja
zemlje, koji ne bi bio zasićen krvlju poklanih. To je bilo stratište neduţnog
muslimanskog naroda – prava klanica. Pod mostom mnogo leševa. Povezane
ţicom, meĎusobno prepletene njome, četnici su preklane ljude i ţene bacili s
mosta u reku. Mnogi se zapletoše o stubove mosta. Ţivotinjsko divljanje, gore od
onog najkrvoločnije zveri. Ţene i devojke prije klanja silovali su na očigled
roditelja, muţeva i braće. Strahote se ne daju opisati.” (Vidi: Vjesnik, Zagreb,
25.05.1952.; preuzeto iz: Posebni otisak iz ĉasopisa Republika Hrvatska, Buenos
Aires, 1990., str.10 ).
No, vjerojatno najpotresniji opis pokolja svojih sunarodnjaka (muslimana) u Foĉi,

dao je Adil Zulfikarpašić (za vrijeme rata partizanski politiĉki komesar) u svome
tekstu Put u Foču 25.I.1942. godine, koji je objavila Muslimanska biblioteka u
Beĉu u svom Godišnjaku 1957, knjiga 4.
“Srce mi je zakucalo od uzbuĊenja kad sam ĉuo, da još danas putujem u Foĉu, u
Vrhovni štab. Tamo sam pozvan od Tita. Foĉa je moj rodni kraj. Tu je moja majka i
tu su moje ĉetiri sestre. Tu je ţivio i moj brat; prije nekoliko dana sam ĉuo da su ga
zaklali ĉetnici… Moj je brat sa srbima ţivio vrlo dobro. Politiĉki se nije isticao. Iz
83
naše kuće niko nije bio u ustašama… Ja sam od prvoga dana u partizanima. To je
poznato ĉitavoj Foĉi. Na Drini izvršeno neĉuveno klanje i prolijevanje ljudske krvi,
bilo je uistinu onolikih razmjera kako se priĉalo, ili je svijet pretjerivao, o tome sam
se trebao uvjeriti svojim oĉima.
Sa mnom su jahali na putu za Foĉu Rade Hamović zapovjednik odreda, Pero

Kosorić zapovjednik bataljona i još nekoliko pratioca. Na putu izmeĊu Dobropolja
i Poljica doĉekala su nas zgarišta i nijema pustoš muslimanskih sela. Još prije
mjesec dana, kada je naš odred ovuda zadnji put prolazio, stanovnici su nas nudili
suhim voćem i iznosili nam hljeb sa pekmezom, djeca su se oko nas gonjala i
molila da im damo koju olovku…
…(…) Gladni psi vijali su oko sela. Putem nam je dolazio u susret neki seljak.
Vidjelo se po nošnji da je Srbin.
– Šta je bilo sa ovim svijetom ĉiĉa?
– Kojim svijetom? Pravio se stari nevješt.
– Iz Poljica i Draĉa, iz ovih kuća, pokazao sam mu rukom na zgarišta.
– A, sa Turcima? Dosjetio se on. – Satrli ih brate, i sjeme im satrli. Puni su ih

potoci, to će u proljeće, ako ih zvjeri ne pojedu, da smrdi. Još ćemo kakvu bolest
navući. Kazao sam ja voĎi Klariću: ‘Iskopajte jame pa zatrpajte, naćerajte neka
sami sebi jame kopaju’. A on meni kaţe:‟Nemamo vremena ĉoĉe, jer partizani
mogu svaki ĉas … „ . Ništa mu nisam odgovorio…
Na Miljevini smo naišli na strašnu sliku. Kod jednog potoka, preko kojega smo
morali projahati, stajala je hrpa poklanih ţena, staraca i djece. Preko njih je pao
snijeg. Ispod bijelih nanosa virile su noge, glave, ruke ili ramena. Lješevi su bili
iznakaţeni, otekli. Snijeg koji se topio bio je crvenkast i siv od krvi i truleţi. Po
tragovima se vidjelo, da grabljivice razvlaĉe leševe. Na više mjesta leţale su
odrtine ljudskih tjelesa, s kojih su ptice jele ljudsko meso. Vonjalo je u zraku, jer je
već nekoliko dana sijalo sunce. Nekoliko kuća u dolini bilo je spaljeno.
Jašući dalje cestom prema Foĉi, svugdje smo nailazili na spaljena sela. Daničići i
Susješno su bili do temelja spaljeni. Stanovnici koji nisu na vrijeme izbjegli,
pobijeni su i poklani. Čitavim putem do Foče nismo sreli ni jednog muslimana ni
muslimanke. Što je sa njima? Prije je u fočanskom srezu bilo 67% muslimana.
Drţao sam u poĉetku, da je ogromna većina izbjegla, a da su se drugi sakrili i ne
pojavljuju se, dok ne ispitaju stav partizana prema njima. Ali, gdje su se mogli po
ovoj zimi sakriti? …”
Poslije ulaska u sam grad Foĉu, Zulfikarpašić opisuje susret s jednim

partizanom, Vojinom Boţovićem, kojega je poznavao od ranije, jer je dugo radio u
tom mjestu..
84
“Rukovali smo se bez rijeĉi. Preko mosta smo pošli pješice. Još uvijek most je bio
krvav. Ispod mosta, niz zidine kula, visile su poput stalaktita u carstvu
Nečastivoga ogromne ledenice krvi. Pod tim strašnim crvenim baldahinom Drina
je ljuljuškala mrtva tijela, kao da ih uspavljuje. Uz obalu, leţali su naduti lješevi
ţena, djece i ljudi u graĎanskim i seljačkim odijelima. Neki mrtvaci su bili goli.
– Tu na mostu je izvršeno klanje muškaraca, – objašnjava nam Boţović. Kapetan

Sergije Mihajlović i komandant mjesta prota Vasilije Jovičić naredili su, da se svi
muškarci muslimani pohapse. Poslije su poklani svi oni, koji su veći od konjičkog
karabina. Ali, ljudi su poubijani svuda: po kućama, dvorištima, ulicama. Kasnije
je red došao i na ţene i djecu. Drina je izbacivala lješeve. Da se to spriječi,
razrezivali su im trbuhe, onda bi tjelesa potonula.
– Pa ko je to uĉinio? – pitao sam.
– Većinom mještani i srbijanski četnici, ali ovih zadnjih je bilo vrlo malo.
Ĉetnici su unišli bez otpora u Foĉu, i napustili je bez borbe i otpora. Kad je došla
naša brigada i kalinoviĉki odred, srbijanski ĉetnici i desetak mještana su pobjegli,
ostali su ostali i ništa im se nije desilo. Eto, za šest mjeseci, našlo se je meĊu
muslimanima dvanaest ljudi koji su prihvatili poziv da saraĊuju sa ustaškim
vlastima, a za osam sati su skoro svo Srbi postali ĉetnici i poĉeli da kolju sve od
reda, ne birajući i ne praveći razliku ko je kriv a ko nije, i nije se našlo ni dvanaest
Srba od šesnaest hiljada ( koliko ih je tada ţivjelo u foĉanskom srezu), da uzme u
zaštitu bar jednog muslimana ili njegovu obitelj od osam hiljada poklanih u
fočanskom srezu.
To je ljaga koju niko neće moći izbrisati sa lica mojih srpskih sugraĎana. To je
zločin kome nema premca. “
Oĉekujući da će Tito uĉiniti nešto na kaţnjavanju krivaca za ove masakre,

Zulfikarpašić stiţe u Vrhovni štab.
“ Vrhovni štab smjestio se je u hotelu „Goerstl‟. Rekli su mi da me je Tito već

oĉekivao, da odem, on je u sobi. U predsoblju me je zaustavio pratilac, rekavši mi
da ima neko kod Tita. Nakon nekog vremena izašao je Strajo Kočović*, bradat,
obuĉen u oficirsku uniformu sa ĉizmama. Preko ramena visili su mu redenici. Na
šubari je imao petokraku. Nije me pozdravio … Tito ga je ispratio do vrata.
– Šta ovaj radi kod tebe? Zapitao sam Tita.
– To je komandant foĉanskog partizanskog odreda, ostavio je ĉetnike i prešao

nama. Vrijedan mladić, preko njega ćemo privući još mnogo ljudi “
(* Prema pisanju Zulfikarpašića, Strajo Koĉović je pouzdano bio jedan od glavnih

koljaĉa u Foĉi, kao pripadnik ĉetniĉke postrojbe, kojega je on od ranije osobno
poznavao)
85
Nastojeći istjerati pravdu i navesti Vrhovni štab i Tita da poduzmu nešto u cilju
kaţnjavanja zloĉinaca, posebno nakon što se uvjerio da neki od njih zauzimaju
zapovjedna mjesta u njegovoj brigadi, Zulfikarpašić podnosi referat i predlaţe
Vrhovnom štabu (na sjednici Vrhovnog štaba na kojoj se razgovaralo o angaţiranju
muslimana i njihovom pristupanju partizanskim postrojbama) slijedeće:
“Izdati javan proglas u kome će se osuditi četnička klanja nad neduţnim

muslimanskim ţivljem u Foči.
Organizirati posebnu komisiju, koja će opljačkane stvari i namirnice oduzeti i

vratiti vlasnicima.
Ukinuti narodni odbor, u kome su samo Srbi, i to i neki četnici, i samo jedan
musliman, Ferid Čengić, koji nije uopće iz Foče. Imenovati narodni odbor,
koji će biti sastavljen po broju stanovnika Foče od muslimana i
nekompromitiranih Srba.”
Sva nastojanja su bila bezuspješna. Partizanski politiĉki komesar Zulfikarpašić nije

naišao na razumijevanje kod svojih ratnih i partijskih drugova. Pokušao je ĉak i s
argumentacijom, da će takva politika popuštanja ĉetnicima pomoći ustaškom
poglavniku Paveliću »da se prikaţe kao jedini branioc hrvatskih ţivota u istoĉnoj
Bosni« – no, niti to nije pomoglo.
Na savjetovanju Vrhovnog štaba koje je uskoro uslijedilo, ponovno je pokrenuo

isto pitanje i dobio potporu od Ferida Ĉengića.No, evo što o tome kaţe sam autor:
“Na tome savjetovanju Vrhovnog štaba bili su prisutni: Tito, Marko (Aleksandar
Ranković), Moša Pijade, Lola Ribar, Milutinović Milutin i Milovan Đilas. Jedini
koji je akceptirao moje izlaganje bio je Milutinović, koji je rekao da bi u vezi sa tim
trebalo odrţati kratak sastanak CK i Vrhovnog štaba. Tito je smatrao, da je stvar
sasvim jasna, da mi po tom pitanju nemamo diskutirati. Aleksandar Ranković mi je
odgovorio slijedeće:
– Treba smatrati našom velikom pobedom da je osnovna četnička masa prilikom

nastupanja naših jedinica prišla nama. Mi ne moţemo iz obzira prema njima da
pohapsimo i sudimo njihove komandante, mada su oni bez sumnje počinili zločin
prema muslimanima… Ja prilaz četničkih masa ne uzimam kao definitivan,
oni će nas prvom prilikom napustiti.
Ali mišljenje Markovo bilo je mišljenje Vrhovnog štaba i ja tu nisam mogao

učiniti ništa.”
Ĉekajući puna dva dana na formalnu odluku Vrhovnog štaba, doznao je za još
dvojicu ĉetniĉkih koljaĉa, od kojih je jedan postao partizanski komandir.
“Otrĉao sam u komandu mjesta. Ĉolaković Rodoljub i Risto Tošović su bili tamo.
Ispriĉao sam im uzbuĊen sve to i traţio da se ovi koljaĉi uhapse.
86
Ĉolaković i Tošović nisu ni malo bili zaĉuĊeni ovom priĉom.
Čolaković mi je rekao:
– Kada bi mi hapsili koljače meĎu ovdašnjim Srbima, onda bismo

pohapsili pola našeg narodnog odbora i većinu vojnika.
– Pa to je strašno, drugovi, da mi ništa ne radimo, nego ih još primamo u naše

redove.
– Mi ne moţemo voditi protivsrpsku politiku …
– Ali to nije protivsrpska politika. To je protivkoljačka politika …
– Ti izgledaš slabo … treba da se ispavaš …, rekao mi je na rastanku Tito

opraštajući se.”
Ovaj skraćeni prikaz Zulfikarpašićevog Puta u Foču, rijeĉito pokazuje kakvi su bili
odnosi izmeĊu ĉetnika i partizana. Borci “slavne Komunistiĉke partije” , na ĉelu s
Josipom Brozom Titom, tolerirali su ĉetniĉka zvjerstva i etniĉko ĉišćenje teritorija
kojima su ovi nastojali ostvariti svoje velikosrpske ciljeve. Pa ĉak i onda kada su
sasvim izvjesno znali (kako kaţe pri kraju ovoga odlomka Aleksandar Ranković –
bez sumnje najistaknutiji i u to vrijeme najutjecajniji velikosrpski orijentirani
partizan) da prijelaz “ĉetniĉkih masa nije definitivan” i da će oni “prvom
prilikom” napustiti partizane! Što je to znaĉilo u praksi?
Osvjedoĉene zloĉince i koljaĉe ostaviti nekaţnjene, pa prepustiti njihovoj

slobodnoj volji da odu kad im se prohtije, i nastave klanja po drugim selima!? Nije
li to izravno pomaganje četničkog pokreta i omogućavanje njihovih akcija
etničkog čišćenja? Je li uopće ĉudno što su se dogaĊale ovakve stvari, kada su u
tadašnjem Vrhovnom štabu partizanske vojske sjedili velikosrpski eksponenti
poput svemoćnog Aleksandra Rankovića i Milovana Đilasa,* a zazapovjednike
mjesta s preteţitim muslimanskim pučanstvom ( i to poslije zvjerskih četničkih
pokolja nad ovim ţivljem !) postavljali se velikosrpski orijentirani komunistički
duţnosnici, – kako je to učinjeno i u slučaju Foče kada je u tom svojstvu gradom
upravljao Rodoljub Čolaković.
87
U kotaru foĉanskom raĉunaju, da je palo naših ţrtava preko 6.000. Mnoga naša
braća, koja su se zadesila u Goraţdu, Ĉajniĉu i Foĉi iz drugih kotareva i mjesta,
takoĊer su nastradali. Osobito su bili veoma traţeni Rogatiĉani, na prvom redu, a
zatim svi drugi …”.
88
Na drinskom mostu i po obalama Drine, kao i mostu na Ćehotini, ĉetnici su klali
Bošnjake Foĉe i okolnih sela. Klanja su, uglavnom, vršena noću. Naime, pristupivši
noćnom odvoĊenju i ubijanju bošnjaĉkog stanovništva ĉetnici su vezali ţrtve, te po
20 i više ljudi tako vezanih odvodili na spomenute mostove i obale rijeka, te ih klali
i ubijali. Noćisu bile strašne. Kroz cijelu noć ĉula se pucnjava u gradu i okolini.
Mostovi na Drini i Ćehotini
bili su krvavi, a u vodi ispod njih leţali su mrtvi i izmrcvareni muškarci i ţene.
U Foĉi januara 1942. “ispod šipova, na dnu Drine, njihale su se – ţicom, lancima i
konopcima povezane – ljese zaklanih ljudi, ţena, mladića istaraca.Komadi odjeće,
marame, ruke, vitice -lelujalisu se niz maticu. Na podu mosta, kraj ograde, bile su
gomile crvenog leda,s mosta su visile duge crvene ledenice. Po slojevima, po visini
crvenih ĉvoruga i
duţini ledenica, vidjelo se da je dţelatski posao na mostu obavljan dugo, s planom i
u smjenama”.
Drina je januara 1942. stalno prenosila “leševe. … sa Ćureva, Borĉa i Bukovice,

iznad Foĉe, gdje je sve poklano … Ĉetnicisu izvodili uveĉe ljude na most i tu ih
klali. Jauci i vika su dovodili do ludila ljude iz okolnih kuća i plašili su se da će
moţda sledeći noći i na njih doći
red. Mnogo gore je bilo po selima …”.
(Prof. dr. Smail Ĉekić : ĈETNIĈKI ZLOĈINI GENOCIDA U GORNJEM
PODRINJU 1941−1942. I ODNOS NOP-a PREMA ZLOĈINIMA)
– krajemdecembra 1941. i januara 1942. ĉetnici(Sergija Mihajlovića, Boška

Todorovića i domaći,srpski i crnogorski ĉetnici) i na podruĉju doline Sutjeske
izvršili su genocid nad Bošnjacima, nemilosrdno ubijajući i uništavajući sve što je
muslimansko. Nakon što su ih muĉili na razne naĉine, jedne su klali, a druge
ubijali, udarajući ih krampovima i sjekirama
u glavu.Tom su prilikom ubili 412 Bošnjaka i opljaĉkali ispalili 482 kuće.
U zbjegu kroz snjeţnu oluju preko Zelengore,hladnih decembarskih dana i noći

1941 (izmeĊu 19. i 30. decembra), preko 1.000 Bošnjaka – civila, meĊu kojima
ţene, djeca istarci, pokušalo je da se izvuĉe preko planine
Zelengore, preţivljavajući uţase. Tih dana i noći su, po kazivanju Selima Karovića,
uĉesnika tih “strašnih dana i noći”, “preko sela Tjentišta i Krekova, zatim planine
Careve gore i Zelengore do prvog utoĉišta u selima Hercegovine, neprekidno
odjekivali vrisak i plaĉ djece i majki. Stari, iznemogli i bolesni su traţili pomoć,
ovce su blejale, koze dreĉale, a krave rikale. Stanje je bilo tako strašno da su neke
majke zbog iznemoglosti svoju djecu bacale u hladne i nabujale rijeke Sutjesku i
Hrĉavku da ne bi dospjela u ruke koljaĉa. Neke su, opet svoje najmilije ostavljale
na snijegu, mrazu i prtini, gdje ih je uništavala jurnjava konja i goveda ili dokrajĉila
ljuta zima. Tako je veliki broj
bolesnih i nemoćnih zauvijek ostao na ovoj dugoj i teškoj ratnoj stazi u
89
bespućima Careve gore i Zelengore i hladnim valovima rijeka Sutjeske, Hrĉavke i
Jabuĉnice da vjeĉno svjedoĉe o teškoj narodnoj tragediji i divljanju razularenih
ĉetniĉkih hordi”
(S. Karović, SUTJESKA – LJUDI I DOGAĐAJI, Sarajevo, 1988,).
– na drinskom mostu u Foĉi i oko tog mosta, kao i na podruĉju (oko) Ustikoline i
Jahorine, u drugoj polovini augusta 1942. ĉetnici (pod komandom Petra Baćovića i
Zaharija Ostojića) poklali su i ubili izmeĊu 2.000 i 3.500 Bošnjaka iz Foĉe i
okoline, uglavnom ţene, djecu i starce, ukljuĉujući i protjerana lica iz drugih
srezova, kojisu pokušali pobjeći ispred
ĉetnika s desne na lijevu obalu Drine. Navedeni zloĉin genocida (“klanja u Foĉi”),
taj krvavi pokolj na Foĉu, od 19. do 22. augusta 1942, koga je “odobrio”, odnosno
naredio Draţa Mihailović, a vodio Zaharije Ostojić, ĉetnici (oko 1.600 lica)
su organizovali u sporazumu s italijanskim okupacionim vlastima, koje su im dale
oruţje, municiju i dr. (Petar Baćović i Dobrosav JevĊević su dva dana ranije – 17.
augusta razgovarali s italijanskim pukovnikom,
“duhovno” ga pripremili za napad na Foĉu i tom prilikom mu poklonili jedan
tepih). Tada je u gradu Foĉi i okolini na najsvirepiji naĉin likvidirano preko 2.000
Bošnjaka.
Tom su prilikom ĉetniĉke jedinice Draţe Mihailovića izvršile pokolj i neĉuvena
zvjerstva i nasilja nad bošnjaĉkim stanovništvom, pri ĉemu su u kućama spaljivali
ţive ljude, ţene, djecu istarce. O tome je Ostojić 23. augusta 1942. obavijestio
ĉetniĉku Vrhovnu komandu: “Juĉe završio akciju do Ustikoline i grebena
Jahorine…Po dosadašnjim podacima … 1.000-2.000 muslimana poklanih. Sve
trupe dobri borci, a još bolji pljaĉkaši … Pad Foĉe ima dobrog odjeka. Muslimani u
masama bjeţe u Sarajevo.”Ĉim su zauzeli Foĉu ĉetnici su “pohvatali i
poubijalisve muškarce muslimane, kao i jedan veliki broj ţena i djece, dok su
skoro sve djevojke i mlade ţene silovali…Trgovine i kuće do kraja opljaĉkane, a
neke od njih zapaljene”.Tada su ĉetnici “sve ubijali bez ikakve milosti, kako djecu,
tako i ţene … kod same ţeljezniĉke postaje natjerali su u jednu kuću oko 40 osoba
ţena i djece, te istu zapalili. Po zauzeću grada Foĉe ulazili su po kućama, vršili
pljaĉku, klali ljude, ţene i djecu
i vršili nasilja silovanja nad djevojkama i ţenama, pa potom ih ubijali, takoĊer sve
ono što im je došlo na pušku i pod noţ nisu ostavili, već su sve pobili i
poklali…,tako da se raĉuna da je u onome zbjegu ubijeno i stradalo oko 3.000
osoba većinom ţena i djece”.
Sve “tragove masakra” ĉetnici su uklonili, a formalno objavili strijeljanja onih
ĉetnika
“koji su ubijali i pljaĉkali”.
O navedenom genocidu u Foĉi Petar Baćović je 5.septembra 1942. obavijestio
Draţu Mihailovića o rezultatima te akcije, navodeći da je u Foĉi poginulo “…1.200
ustaša u uniformi i oko 1.000 kompromitovanih muslimana, dok smo mi imali
ĉetiri mrtva i pet ranjenih … Imali smo ogromni plen. Naš je cilj bio da osiguramo
vezu sa Srbijom i to smo
postigli”.
90
Tada je sva Foĉa opljaĉkana i najveći broj zgrada zapaljen. Pljaĉku su vršili ĉetnici
i “susjedni seljaci, muško i ţensko, staro i mlado”.
Ta slobodna teritorija je funkcionisala sve do 10. maja 1942, kada su je napustile

jedinice
Narodnooslobodilaĉke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije pod pritiskom
nadmoćnijih
okupatorsko-kvislinških snaga. Dolaskom Vrhovnog štaba u Foĉu, pristupilo
se organiziranom prikupljanju boraca za Dobrovoljaĉku vojsku. Većina
Dobrovoljaĉke
vojske formirana je direktnim prevoĊenjem i organiziranjem ĉetniĉkih u
Dobrovoljaĉke
jedinice. U Foĉi je od ĉetnika, koje su partizani prethodno razoruţali, a koji su
“poklali
hiljade muslimana”, formirano nekoliko jedinica Dobrovoljaĉke vojske. O tome
Vlado
Dapĉević svjedoĉi: “U Foĉi formirasmo nekoliko odreda Dobrovoljaĉke vojske. To
su
bili ĉetnici koje smo razoruţali. I to baš oni koji su poklali hiljade muslimana …
Da smo ih kaţnjavali, sve bismo morali da pobijemo. Svi do jednog su klali. A
preko
2.000 ih je bilo. Za nekog Pljevaljĉića se priĉalo da je poklao preko 1.000
muslimana,
za nekog ĐurĊevca oko 800, a za njihovog komandanta Krezovića da je sa dva
brata
pobio preko 300. Nijesmo mogli nikoga da strijeljamo, jer ostali onda ne bi prešli
na
našu stranu. Ĉak smo za komandanta tog odreda, u kome sam ja bio politiĉki
komesar, morali da postavimo baš tog Gojka Krezovića. Vrlo dobro se kasnije
drţao.
On i njegova dva brata poginula su u borbi protiv ĉetnika”
(S. Bandţović, V. Dedijer – A. Miletić, GENOCID NAD
MUSLIMANIMA 1941.-1945, Zbornik dokumenata i svjedoĉenja, Svjetlost,
Sarajevo,1990)
Prilikom “napada na Foĉu” mnogi ĉetniĉki oficiri “nisu bili na visini, jer nisu ništa
preduzeli da pljaĉku spreĉe, naprotiv bilo ih je koji kaţu da je to prirodna stvar i da
ne treba spreĉavati pljaĉku nad neprijateljem”. Ta pojava je bacala “vrlo lošu sliku”
na ĉetniĉki “sveti zadatak i ĉasno i viteško srpsko i ĉetniĉko ime”. MeĊutim, “to što
se
desilo u Foĉi, ĉini se i na svim drugim mestima kuda ĉetnici prolaze, tako da
izgleda
da je glavni ĉetniĉki zadatak pljaĉkanje. U pljaĉki nisu se pokazale nikakve razlike
91
izmeĊu Crnogoraca i Hercegovaca” (ZBORNIK NOR-a …, tom XIV, knj. 1, str.
565).
Nakon zauzimanja Foĉe glavnokomandujući u Operaciji Zaharije Ostojić je 23.

augusta 1942. javio Vrhovnoj ĉetniĉkoj komandi: “Juĉe /sam/ izvršio akciju do
Ustikoline
i grebena Jahorina … Po dosadašnjim podacima i oko 1.000-2.000 muslimana
poklanih. Sve trupe dobri borci, ali još bolji pljaĉkaši … Muslimani u masama
bjeţe
u Sarajevo …” (S. Ĉekić, nav. dj., str. 693-694).
(ZBORNIK NOR-a …, tom XIV, knj. 1, str. 527; IZDAJNIK …, str. 56 i 510; S.
Ĉekić, nav. dj., str. 518-519, 562-563, 580-581, 588-589, 681-682 i 691-693; V.
Dedijer – A. Miletić, nav. dj., str. 191-195 i dr.)
Stanovništvo Podrinja i istoĉne Bosne uvijek je bilo izloţeno stradanju i nasrtaju

fašista, te se moralo iseljavati, preseljavati na druga podruĉja kako bi izbjeglo
masovno uništenje. Iako je u Drugom svjetskom ratu, u periodu 1941−1945,
istoĉnaBosna imala ogromne gubitke u ljudstvu, nastradalo je civilno stanovništvo
Foĉe,Ĉajniĉa, Goraţda i ostalih varošica…
Tih dana Drina je bila krvava, njeni mostovi su bili ljudske kasapnice, domovi
kreĉane, a varoši i sela legla orgijanja i divljanja ĉetniĉkih bandi.
Prof. dr. Smail Ĉekić : ĈETNIĈKI ZLOĈINI GENOCIDA U GORNJEM

PODRINJU 1941−1942. I ODNOS NOP-a PREMA ZLOĈINIMA
SJEĆANJA, OPOMENE I PORUKE – Zbornik radova s Okruglog stola, odrţanog
26. januara 2011. u Goraţdu povodom 26. januara 1942 – Dana sjećanja na genocid
u Gornjem Podrinju
http://www.institut-genocid.unsa.ba/pdf/Zbornik_Gorazde.pdf
fotografije:flickr ekranportal13/screenshot/focanskidani
*********************
[izlog knjige] Srpski zloĉini nad Bošnjacima-muslimanima 1941.-1945.

https://focanskidani.wordpress.com/2017/10/11/izlog-knjige-srpski-zlocini-nad-
bosnjacima-muslimanima-1941-1945/
92
75 godina od genocida u Foĉi : Priĉa o Mevli Pirić, djevojaĉki Lampa, iz Godijena
kod Foĉe
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/02/75-godina-od-genocida-u-foci-
prica-o-mevli-piric-djevojacki-lampa-iz-godijena-kod-foce/
Priĉa o Foĉi 1941. – 1945., kao i 1992. o stradanjima i patnjama naroda Foĉe, ali i
o borcima – herojima koji su pruţili herojski otpor agresoru i spasili civile
https://focanskidani.wordpress.com/2017/09/24/prica-o-foci-1941-1945-kao-i-
1992-o-stradanjima-i-patnjama-naroda-foce-ali-i-o-borcima-herojima-koji-su-
pruzili-herojski-otpor-agresoru-i-spasili-civile/
GENOCID NAD MUSLIMANIMA FOĈE 1941. – 1945. : Smrt do smrti…Priĉa

Nataše Zimonjić-Ĉengić
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/genocid-nad-muslimanima-foce-
1941-1945-smrt-do-smrtiprica-natase-zimonjic-cengic/
FOĈA 1941.-1945.:Protiv zaborava i tabua…(FOTO)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/04/20/foca-1941-1945-protiv-zaborava-i-
tabua-foto/
STARI TEKSTOVI » ADIL ZULFIKARPAŠIĆ: PUT U FOĈU 1942.

https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/29/stari-tekstovi-adil-zulfikarpasic-
put-u-focu-1942/
HISTORIJA FOĈE : 75 GODINA OD PRVOG OSLOBOĐENJA

https://focanskidani.wordpress.com/2017/01/20/historija-foce-75-godina-od-prvog-
oslobodenja/
FOĈA, 20. januara,1942.

https://focanskidani.wordpress.com/2017/01/20/foca-20-januara1942/
FOĈANSKA OMLADINSKA ĈETA

https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/06/focanska-omladinska-ceta/
FOĈANSKI PROPISI
https://focanskidani.wordpress.com/2016/11/10/focanski-propisi/
IZ HISTORIJE FOĈE : Partizanska olimpijada u Foĉi

https://focanskidani.wordpress.com/2016/06/09/iz-historije-foce-partizanska-
olimpijada-u-foci/
O GENOCIDU NAD MUSLIMANIMA FOĈE 1941. – 1945. iz pera Ševka

Kadrića
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/05/o-genocidu-nad-muslimanima-
foce-1941-1945-iz-pera-sevka-kadrica/
93
75 godina od GENOCIDA u Foĉi : Straviĉne priĉe iz 1942.godine
stravicne-price-iz-1942-godine/
[HISTORIJA FOĈE] : 76 GODINA OD PRVOG OSLOBOĐENJA

https://focanskidani.wordpress.com/2018/01/20/historija-foce-76-godina-od-prvog-
oslobodenja/
FOĈA 75 GODINA OD GENOCIDA : Mustafa Saraĉ, ugledni medicinar i trgovac,

spaljen na sred Pazarišta
https://focanskidani.wordpress.com/2017/11/28/foca-75-godina-od-genocida-
mustafa-sarac-ugledni-medicinar-i-trgovac-spaljen-na-sred-pazarista/
FOĈA 75 GODINA OD GENOCIDA : Ugledni i bogati Šerif aga Hadţialić

obješen u Aladţanskom parku
https://focanskidani.wordpress.com/2017/11/27/foca-75-godina-od-genocida-
ugledni-i-bogati-serif-aga-hadzialic-objesen-u-aladzanskom-parku/
FOĈA 75 GODINA OD GENOCIDA : Istina o Smail agi Šiljku iz Foĉe

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/foca-75-godina-od-genocida-istina-
o-smail-agi-siljak-iz-foce/
više o genocidu nad muslimaniima 1941. – 1945. moţete proĉitati na:
Genocid nad Muslimanima Dedijer.pdf

(http://www.mediafire.com/download/3c6979xjytfg9ks/Genocid+nad+Muslimanim
a+Dedijer.pdf)
94
95
Neću da zaboravim! : Foča 1992. – 1995. (FOTO)
com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2017/03/13/necu-da-zaboravim-foca-
1992-1995-foto/amp/?usqp=mq331AQCKAE%3D&amp_js_v=0.1
focanskidani
3 godine ago
Advertisements
Neću da zaboravim! : Foĉa 1992. – 1995. (FOTO)
96
GODINE TAKOZVANOG OSLOBOĐENJA GRADA
April. Proljeće. Svake godine Bošnjake Foĉe podsjeća na teške i neprebolne
uspomene.
Foĉaci – Bošnjaci 26 godina traţe odgovor na pitanje od koga je osloboĊen grad?!
Od koga su to takozvani oslobodioci (tzv vrs i ĉetnici) odbranili i oslobodili grad?
Zloĉinci slobodno ţive u “osloboĊenom gradu”. Foĉaci – Bošnjaci i nemaju neku
nadu da će im ikad iko uputiti iskreno izvinjenje za svu prolivenu krv i suze,
silovanja, poniţavanja, svokajaka iţivljavanja, maltretiranja, premlaćivanja, klanja,
ubijanja, koncentracione logore, pljaĉku i protjerivanje…
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
_____
vidi još:
109
25 GODINA OD GENOCIDA : Grad Foĉa nije u stanju suoĉiti se sa zloĉinima iz
1992. (foto)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/09/25-godina-od-genocida-grad-foca-
nije-u-stanju-suociti-se-sa-zlocinima-iz-1992-foto/
Grad Foĉa nije u stanju suoĉiti se sa zloĉinima iz 1992.

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/grad-foca-nije-u-stanju-suociti-se-
sa-zlocinima-iz-1992/
NISMO SMJELI SPOMINJATI DA SU NAS ĈETNICI UBIJALI

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/nismo-smjeli-spominjati-da-su-
nas-cetnici-ubijali/
FOTO:25.GODINA OD OSNIVANJA KONCENTRACIONIH LOGORA ZA

BOŠNJAKE U FOĈI.
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/foto25-godina-od-osnivanja-
koncentracionih-logora-za-bosnjake-u-foci/
NAGRADA ZA POĈINJENE ZLOĈINE

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/15/nagrada-za-pocinjene-zlocine/
Nena Fata Durić iz Foĉe: Crna i gorka je sudbina nas majki, supruga… (FOTO)
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/15/nena-fata-duric-iz-foce-crna-i-
gorka-je-sudbina-nas-majki-supruga-foto/
Фоча: U 3D VERZIJI!
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/14/%d1%84%d0%be%d1%87%d0%b
0-u-3d-verziji/
ZLOĈINCI IZ FOĈE – ADNAN IH JE PREPOZNAO…

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/12/zlocinci-iz-foce-adnan-ih-je-
prepoznao/
Ĉetniĉka iţivljavanja kroz masovna silovanja

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/26/cetnicka-izivljavanja-kroz-
masovna-silovanja/
SuĊenje u Foĉi:Svjedoci bez saznanja

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/26/sudenje-u-focisvjedoci-bez-
saznanja/
Grad Foĉa nije u stanju suoĉiti se sa zloĉinima iz 1992.

https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/19/grad-foca-nije-u-stanju-suociti-se-
sa-zlocinima-iz-1992/
110
Foĉa, 1992.: Ko nije doţivio, ne razumije!!!
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/08/foca-1992-ko-nije-dozivio-ne-
razumije/
25 GODINA OD OSNIVANJA LOGORA U FOĈI : Moramo uĉiniti sve da se o

našim golgotama priĉa
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/06/25-godina-od-osnivanja-logora-u-
foci-moramo-uciniti-sve-da-se-o-nasim-golgotama-prica/
AGRESORI ĆE NEKAD MORATI BOSNI I NJENIM GRAĐANIMA PLATITI

PRIĈINJENU ŠTETU
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/agresori-ce-nekad-morati-bosni-i-
njenim-gradanima-platiti-pricinjenu-stetu/
Drţava BiH i njeni graĊani nisu obeštećeni za štetu priĉinjenu agresijom

https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/drzava-bih-i-njeni-gradani-nisu-
obesteceni-za-stetu-pricinjenu-agresijom/
FOĈA 1992. : Tuţna priĉa Midhete Orelj iz Slatine kod Foĉe

https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/foca-1992-tuzna-prica-midhete-
orelj-iz-slatine-kod-foce/
The nightmare of Foca

http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1184531.stm
KAKO SU ZELENE BERETKE (ZE-BE) SA KOKARDAMA I CRNIM

ŠUBARAMA NAPALE FOĈU 7. APRILA 1992.
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/11/kako-su-zelene-beretke-ze-be-sa-
kokardama-i-crnim-subarama-napale-focu-7-aprila-1992/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Dan kada su otišli Ševal Bećirević i Mehmed –

Meca Kamerić
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/02/25-godina-od-genocida-u-foci-dan-
kada-su-otisli-seval-becirevic-i-mehmed-meca-kameric/
Foĉa gori – oslobaĊanje grada od muslimana/Bošnjaka (1992) (video)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/21/foca-gori-oslobadanje-grada-od-
muslimanabosnjaka-1992-video/
FOĈA:STRADANJE FAMILIJE SALĈINOVIĆ IZ ALADŢE (foto)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/02/focastradanje-familije-salcinovic-
iz-aladze-foto/
Foĉa – sinonim za ratna silovanja

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/16/foca-sinonim-za-ratna-silovanja/
111
FOĈA, 7. april 1992. – 7.april 2017 : 25 godina od poĉetka GENOCIDA u Foĉi
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/07/foca-7-april-1992-7-april-2017-25-
godina-od-pocetka-genocida-u-foci/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Stradanja civila na Mehkim brdima, Ratinama i

tunelima u Miljevini (presude Suda BiH)
stradanja-civila-na-mehkim-brdima-ratinama-i-tunelima-u-miljevini-presude-suda-
bih/
FOĈA 1992. – 1995.:DNEVNIK ZLOĈINA (dokumenti,svjedoĉanstva)

https://focanskidani.wordpress.com/2015/12/22/foca-1992-1995-dnevnik-zlocina-
dokumentisvjedocanstva/
VJEĈNO HUĈE DRINA, TARA, SUTJESKA, BISTRICA, ĆEHOTINA…KRV

PLIVA PO NJIMA…
https://focanskidani.wordpress.com/2016/07/06/vjecno-huce-drina-tara-sutjeska-
bistrica-cehotina-krv-pliva-po-njima/
FOĈA : GRAD U KOJEM JE POĈINJEN GENOCID (foto i video)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/22/foca-grad-u-kojem-je-pocinjen-
genocid-foto-i-video/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : SVIM FOĈACIMA KOJI SU UBIJENI I KOJI

NESTADOŠE TOKOM AGRESIJE NA BiH 1992. – 1995.
svim-focacima-koji-su-ubijeni-i-koji-nestadose-tokom-agresije-na-bih-1992-1995/
GODIŠNJICE : 25 i 75 GODINA OD GENOCIDA U FOĈI

https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/09/godisnjice-25-i-75-godina-od-
genocida-u-foci/
FOĈA (1992.-2017.) – ĈETVRT STOLJEĆA GORĈINE : TZV. PROTJERNICE

(ODOBRENJA…itd)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/12/foca-1992-2017-cetvrt-stoljeca-
gorcine-tzv-protjernice-odobrenja-itd/

https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/13/necu-da-zaboravim-foca-1992-
1995-foto/?frame-nonce=0f51403fbd
Foĉa : A Closed, Dark Place – /July 1998 – Vol. 10, No. 6 (D)/
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/21/foca-a-closed-dark-place-july-
1998-vol-10-no-6-d/
GENOCID U FOĈI 1992.-1995. : ĈETIRI TUŢNE PRIĈE IZ MOJE MAHALE

(napisao:Ševko Kadrić)
112
https://focanskidani.wordpress.com/2017/01/14/genocid-u-foci-1992-1995-cetiri-
tuzne-price-iz-moje-mahale-napisaosevko-kadric/
FOĈA 1992.- 1995.:ZABORAVITI? PA OVI SU JOŠ ŢIVI…

https://focanskidani.wordpress.com/2016/04/17/foca-1992-1995-zaboraviti-pa-ovi-
su-jos-zivi/
FOĈA 1992. – 1995.: Zloĉini i zloĉinci / Zloĉincima nema ko da sudi (arhiv 2004.
godina)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/31/foca-1992-1995-zlocini-i-zlocinci-
zlocincima-nema-ko-da-sudi-arhiv-2004-godina/
Dr Ibrahim Karović:Foĉa je bila okovana,zatvoren grad, jedna jako ĉvrsta ljuštura

(svjedoĉenja)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/06/dr-ibrahim-karovicfoca-je-bila-
okovanazatvoren-grad-jedna-jako-cvrsta-ljustura-svjedocenja/
Foĉa 1992. – 1995. : Kazneno-popravni dom

com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2016/08/19/foca-1992-
1995-kazneno-popravni-dom/amp/?amp_js_v=9
U ZLOĈINIMA „92. UĈESTVOVALI I FOĈANSKI LJEKARI:BOŠNJACIMA

VADILI KRV I DAVALI RANJENIM SRBIMA (FOTO I VIDEO)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/29/u-zlocinima-92-ucestvovali-i-
focanski-ljekaribosnjacima-vadili-krv-i-davali-ranjenim-srbima-foto-i-video/
Foĉa 1992.:NEMOJTE NAS UBITI, DRUŢE NASTAVNIĈE!

https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/05/foca-1992-nemojte-nas-ubiti-
druze-nastavnice/?frame-nonce=bad6c712ec
SJEĆAŠ LI SE FOĈE?:Zašto je zaboravljena Foĉa? izbor tekstova sa portala

focanskidani,flickr-a i facebooka priredio:Kenan Saraĉ
issuu.com

https://www.scribd.com/document/344728433/SJE%C4%86A%C5%A0-LI-SE-
FO%C4%8CE-Za%C5%A1to-je-zaboravljena-Fo%C4%8Da
SJEĆAŠ LI SE FOĈE?:Zašto je zaboravljena Foĉa?

https://www.academia.edu/32367421/SJE%C4%86A%C5%A0_LI_SE_FO%C4%
8CE_Za%C5%A1to_je_zaboravljena_Fo%C4%8Da
FOĈA 1942. – 1992. – 2017. 75 i 25 godina od GENOCIDA u Foĉi (izbor tekstova

sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka) Priredio:Kenan Saraĉ
https://www.scribd.com/document/343563019/FO%C4%8CA-1942-1992-2017
113
GENOCID U FOĈI 1992. – 1995. – Kenan Saraĉ
https://www.academia.edu/30934182/GENOCID_U_FO%C4%8CI_1992._-
_1995._-_Kenan_Sara%C4%8D
Genocid u Foĉi 1992. – 1995. priredio : Kenan Saraĉ

https://www.scribd.com/document/336614969/Genocid-u-Fo%C4%8Di-1992-
1995-priredio-Kenan-Sara%C4%8D
Posts about genocid on focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/genocid/
Posts about dokumenti written by focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/dokumenti/
Posts about bošnjaci written by focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/bosnjaci/
Posts about bosna i hercegovina on focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/cat…/bosna-i-hercegovina/
Posts about foĉa on focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/foca/
Posts about ubijeni written by focanskidani

https://focanskidani.wordpress.com/category/ubijeni/
FOĈA 1992. : Silovanja po kućama – silovanja po povratku s ratišta (Ţarko

Vuković, suĊenje za ratni zloĉin poĉinjen u Foĉi – završen dokazni postupak
Optuţbe, 3.dio)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/22/foca-1992-silovanja-po-kucama-
silovanja-po-povratku-s-ratista-zarko-vukovic-sudenje-za-ratni-zlocin-pocinjen-u-
foci-zavrsen-dokazni-postupak-optuzbe-3-dio/
FOĈA 1992. : Silovanja po kućama – silovanja po povratku s ratišta (Ţarko

Vuković, suĊenje za ratni zloĉin poĉinjen u Foĉi, 2.dio)
silovanja-po-povratku-s-ratista-zarko-vukovic-sudenje-za-ratni-zlocin-pocinjen-u-
foci-2-dio/
FOĈA 1992. : Silovanja po kućama (Ţarko Vuković, suĊenje za ratni zloĉin

poĉinjen u Foĉi)
zarko-vukovic-sudenje-za-ratni-zlocin-pocinjen-u-foci/
114
FOĈA:Koliko još ima neidentifikovanih i neispriĉanih priĉa?
https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/09/focakoliko-jos-ima-
neidentifikovanih-i-neispricanih-prica/
GENOCID U FOĈI 1992. : Stradanje familije Avdagić u centru grada

https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/06/genocid-u-foci-1992-stradanje-
familije-avdagic-u-centru-grada/
Odobašić Damir i Amir

https://focanskidani.wordpress.com/2015/10/12/odobasic-damir-i-amir/
Nena Fata Durić iz Foĉe: Crna i gorka je sudbina nas majki, supruga… (FOTO)
https://focanskidani.wordpress.com/2015/09/15/nena-fata-duric-iz-foce-crna-i-
gorka-je-sudbina-nas-majki-supruga-foto/
Foĉa 1992:Ţrtve ratnog zloĉina, ţrtve i poslije smrti

https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/20/foca-1992zrtve-ratnog-zlocina-
zrtve-i-poslije-smrti/
FOĈANSKE TUŢNE PRIĈE:Ramiz Bitevija , u ratu ostao bez roditelja,

31.01.2013. nakon nesreće izgubio bitku za ţivot!
https://focanskidani.wordpress.com/2016/02/01/focanske-tuzne-priceramiz-
bitevija-u-ratu-ostao-bez-roditelja-31-01-2013-nakon-nesrece-izgubio-bitku-za-
zivot/
FOĈA 1992.:STRADANJE PORODICE KUKAVICA IZ SELA ŠTOVIĆ,

OPĆINA FOĈA
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/07/foca-1992-stradanje-porodice-
kukavica-iz-sela-stovic-opcina-foca/

iz-aladze-foto/
Enisa Salĉinović, preţivjela ţrtva logora “Partizan” u Foĉi (foto i VIDEO)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/01/enisa-salcinovic-prezivjela-zrtva-
logora-partizan-u-foci-foto-i-video/
JELEĈ : NE TAKO OBIĈNA PRIĈA O LJUBAVI

https://focanskidani.wordpress.com/2016/06/28/jelec-ne-tako-obicna-prica-o-
ljubavi/
FOĈA 1992. : ŢRTVE GENOCIDA (stradanje porodice Durić) (FOTO)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/11/27/foca-1992-zrtve-genocida-
stradanje-porodice-duric-foto/
115
Tuţne foĉanske priĉe : Suad (Mustafe) Dervišević
https://focanskidani.wordpress.com/2016/12/22/tuzne-focanske-price-suad-
mustafe-dervisevic/

Foĉanske tuţne priĉe: Priĉa o Adili Kovaĉević

https://focanskidani.wordpress.com/2017/01/04/focanske-tuzne-price-prica-o-adili-
kovacevic/
Ţrtve Foĉanskog GENOCIDA : TRAŢI SE Smail Đozo

https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/25/zrtve-focanskog-genocida-trazi-se-
smail-dozo/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Tuţna priĉa iz sela Bjeliš iz 1992.godine

tuzna-prica-iz-sela-bjelis-iz-1992-godine/
Foĉa 1992. : SVJEDOĈENJA

https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/05/foca-1992-svjedocenja/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : ŢRTVE FOĈANSKOG GENOCIDA – Zulfo

Durić
zrtve-focanskog-genocida-zulfo-duric/
FOĈA 25 godina poslije : Enisina priĉa

https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/12/foca-25-godina-poslije-enisina-
prica/
FOĈA 1992. : Tuţna priĉa Midhete Orelj iz Slatine kod Foĉe

https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/04/foca-1992-tuzna-prica-midhete-
orelj-iz-slatine-kod-foce/
Evropo sretan ti 9.maj – Dan logoraša

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/10/evropo-sretan-ti-9-maj-dan-
logorasa/
FOĈA:UZ 9. MAJ – DAN LOGORAŠA BiH/VJEĈNO HUĈI SUTJESKA/KO

NAS BRE ZAVADI?
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/09/focauz-9-maj-dan-logorasa-
bihvjecno-huci-sutjeskako-nas-bre-zavadi/
116
PLIVA PO NJIMA…
25 GODINA OD OSNIVANJA LOGORA U FOĈI : Moramo uĉiniti sve da se o

našim golgotama priĉa
https://focanskidani.wordpress.com/2017/05/06/25-godina-od-osnivanja-logora-u-
foci-moramo-uciniti-sve-da-se-o-nasim-golgotama-prica/
BH APSURDI : I psi lutalice su ušli u zakon, a gdje su tu logoraši? Ima li ljudi na

obzorju…
https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/30/bh-apsurdi-i-psi-lutalice-su-usli-u-
zakon-a-gdje-su-tu-logorasi-ima-li-ljudi-na-obzorju/
Odobašić Damir i Amir

https://focanskidani.wordpress.com/2015/10/12/odobasic-damir-i-amir/
Foĉa 1992:Ţrtve ratnog zloĉina, ţrtve i poslije smrti

https://focanskidani.wordpress.com/2016/01/20/foca-1992zrtve-ratnog-zlocina-
zrtve-i-poslije-smrti/
FOĈANSKE TUŢNE PRIĈE:Ramiz Bitevija , u ratu ostao bez roditelja,

31.01.2013. nakon nesreće izgubio bitku za ţivot!
https://focanskidani.wordpress.com/2016/02/01/focanske-tuzne-priceramiz-
bitevija-u-ratu-ostao-bez-roditelja-31-01-2013-nakon-nesrece-izgubio-bitku-za-
zivot/
FOĈA 1992.:STRADANJE PORODICE KUKAVICA IZ SELA ŠTOVIĆ,

OPĆINA FOĈA
https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/07/foca-1992-stradanje-porodice-
kukavica-iz-sela-stovic-opcina-foca/

iz-aladze-foto/
Enisa Salĉinović, preţivjela ţrtva logora “Partizan” u Foĉi (foto i VIDEO)

https://focanskidani.wordpress.com/2016/05/01/enisa-salcinovic-prezivjela-zrtva-
logora-partizan-u-foci-foto-i-video/
JELEĈ : NE TAKO OBIĈNA PRIĈA O LJUBAVI

https://focanskidani.wordpress.com/2016/06/28/jelec-ne-tako-obicna-prica-o-
ljubavi/
117
FOĈA 1992. : ŢRTVE GENOCIDA (stradanje porodice Durić) (FOTO)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/11/27/foca-1992-zrtve-genocida-
stradanje-porodice-duric-foto/
Tuţne foĉanske priĉe : Suad (Mustafe) Dervišević

https://focanskidani.wordpress.com/2016/12/22/tuzne-focanske-price-suad-
mustafe-dervisevic/

Foĉanske tuţne priĉe: Priĉa o Adili Kovaĉević

https://focanskidani.wordpress.com/2017/01/04/focanske-tuzne-price-prica-o-adili-
kovacevic/
Ţrtve Foĉanskog GENOCIDA : TRAŢI SE Smail Đozo

https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/25/zrtve-focanskog-genocida-trazi-se-
smail-dozo/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Tuţna priĉa iz sela Bjeliš iz 1992.godine

tuzna-prica-iz-sela-bjelis-iz-1992-godine/
Foĉa 1992. : SVJEDOĈENJA

https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/05/foca-1992-svjedocenja/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : ŢRTVE FOĈANSKOG GENOCIDA – Zulfo

Durić
zrtve-focanskog-genocida-zulfo-duric/
FOĈA 25 godina poslije : Enisina priĉa

https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/12/foca-25-godina-poslije-enisina-
prica/
FOĈA, 7. april 1992. – 7.april 2017 : 25 godina od poĉetka GENOCIDA u Foĉi

https://focanskidani.wordpress.com/2017/04/07/foca-7-april-1992-7-april-2017-25-
godina-od-pocetka-genocida-u-foci/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : Stradanja civila na Mehkim brdima, Ratinama i

tunelima u Miljevini (presude Suda BiH)
stradanja-civila-na-mehkim-brdima-ratinama-i-tunelima-u-miljevini-presude-suda-
bih/
118
FOĈA : GRAD U KOJEM JE POĈINJEN GENOCID (foto i video)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/22/foca-grad-u-kojem-je-pocinjen-
genocid-foto-i-video/
25 godina od GENOCIDA u Foĉi : SVIM FOĈACIMA KOJI SU UBIJENI I KOJI

NESTADOŠE TOKOM AGRESIJE NA BiH 1992. – 1995.
svim-focacima-koji-su-ubijeni-i-koji-nestadose-tokom-agresije-na-bih-1992-1995/
GODIŠNJICE : 25 i 75 GODINA OD GENOCIDA U FOĈI

https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/09/godisnjice-25-i-75-godina-od-
genocida-u-foci/
FOĈA (1992.-2017.) – ĈETVRT STOLJEĆA GORĈINE : TZV. PROTJERNICE

(ODOBRENJA…itd)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/12/foca-1992-2017-cetvrt-stoljeca-
gorcine-tzv-protjernice-odobrenja-itd/

https://focanskidani.wordpress.com/2017/03/13/necu-da-zaboravim-foca-1992-
1995-foto/?frame-nonce=0f51403fbd
Foĉa : A Closed, Dark Place – /July 1998 – Vol. 10, No. 6 (D)/
https://focanskidani.wordpress.com/2016/08/21/foca-a-closed-dark-place-july-
1998-vol-10-no-6-d/

FOĈA 1992.- 1995.:ZABORAVITI? PA OVI SU JOŠ ŢIVI…

https://focanskidani.wordpress.com/2016/04/17/foca-1992-1995-zaboraviti-pa-ovi-
su-jos-zivi/
godina)

PLIVA PO NJIMA…
godina)
119
Dr Ibrahim Karović:Foĉa je bila okovana,zatvoren grad, jedna jako ĉvrsta ljuštura

(svjedoĉenja)
https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/06/dr-ibrahim-karovicfoca-je-bila-
okovanazatvoren-grad-jedna-jako-cvrsta-ljustura-svjedocenja/
Foĉa 1992. – 1995. : Kazneno-popravni dom

com.cdn.ampproject.org/v/s/focanskidani.wordpress.com/2016/08/19/foca-1992-
1995-kazneno-popravni-dom/amp/?amp_js_v=9
U ZLOĈINIMA „92. UĈESTVOVALI I FOĈANSKI LJEKARI:BOŠNJACIMA

VADILI KRV I DAVALI RANJENIM SRBIMA (FOTO I VIDEO)
https://focanskidani.wordpress.com/2016/10/29/u-zlocinima-92-ucestvovali-i-
focanski-ljekaribosnjacima-vadili-krv-i-davali-ranjenim-srbima-foto-i-video/
Foĉa 1992.:NEMOJTE NAS UBITI, DRUŢE NASTAVNIĈE!

https://focanskidani.wordpress.com/2017/02/05/foca-1992-nemojte-nas-ubiti-
druze-nastavnice/?frame-nonce=bad6c712ec

issuu.com
120
121
122

Bosna Je Ćilimom Zastrta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bosna Je Ćilimom Zastrta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BOSNA JE ĆILIMOM ZASTRTA

- izbor tekstova sa portala focanskidani, flickr-a i facebooka

Bosna ima majku

Izuj obuću kad prelaziš

Posted on Oktobar 20, 2015

BOSNA JE ĆILIMOM ZASTRTA

Lišće pada na sve strane... A ZLOČINCI NA SLOBODI

SILOVANJA – Foča 1992. – 1995.

Foĉa – 1941.-1945. – dokumenti

Foĉa – 1941.-1945. – dokumenti

Foĉa, Srednjoškolski centar u Aladţi – konc logor za bošnjake

Foĉa – dvije su se vode zavadile

Foĉa – ţrtve pred zloglasnim logorom Partizan

Foĉa, 1. maj 1992., Prijeka ĉaršija:PLJAĈKA

Foĉa, 1992, – ĉetniĉko poimanje arhitekture i oslobaĊanje od bošnjaka

ĉetnici u osloboliĉko – pljaĉkaškom pohodu

Foĉa – zatoĉenici zloglasnog logora KPD Foĉa

Foĉa, 1992, – ĉetniĉko poimanje arhitekture i oslobaĊanje od bošnjaka

Foĉa, na temeljima Aladţa dţamije

Foĉa, Most Stradanja, u pozadini zloglasni KaPeDom

Foĉa – ţrtve pred zloglasnim KP Domom

ĉetnici – redovna okupljanja

Foĉa – ţrtve pred zloglasnim KP Domom

Foĉa – 1992.-1995. – dokumenti – svjedoĉanstva

Foĉa – da se ne zaboravi 1992. – 1995.

TECI DRINO, TECI I PRIĈAJ…

Foĉa – Genocid nad muslimanima 1941. – 1945. – dokumenti

TECI DRINO, TECI I PRIĈAJ…

Foĉa 1992. – 1995. – koncentracioni logori u Foĉi

Foĉanske mrlje 1992. – 1995.

Foĉa 1992. – 1995. – hiljadu grobnica u foĉanskom kraju

Foĉa 1992. – 1995. – nevine ţrtve ĉetniĉkog iţivljavanja

Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti

Foĉa 1992. – 1995. – zloglasni logor motel u Miljevini

Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti

Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti

Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti

Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti

Foĉa 1992. – 1995. – oni su zapaljeni u svojoj kući

Foĉa 1992. – 1995.

Foĉa 1992. – 1995.

Foĉa 1992. – 1995.

Foĉa 1992. – 1995. – dokumenti

Foĉa 1992. – 1995. – Alojz Krivograd

Foĉa 1992. – 1995. – zloglasni logor Partizan

Foĉa 1992. – 1995. – masovne grobnice

Foĉa 1992. – 1995. – ĉetniĉki ideolog Miroslav Stanić

Foĉa 1992. – 1995. – Prijeka ĉaršija 1992.

Foĉa 1992. – 1995. – Ĉohodar mahala

Foĉa 1992. – 1995. – konc logor za bošnjake bivša Gimnazija u MeĊurjeĉju

Foĉa 1992. – 1995. -MOST STRADANJA

tekst:Kenan Saraĉ / fb Istina o genocidu nad Bosnjacima

Posted on April 30, 2016 · 15 komentara

vidi više na:

HISTORIJA SE PONAVLJA : JEDANAEST GENOCIDA NAD BOŠNJACIMA

Most na Drini, nazvan Krvavi most, najveće je gubilište bošnjačkog

GENOCID U FOČI 1992. – 1995. – (statistika)

Na području općine Foča oko 3.000 Bošnjaka je ubijeno, a ostalo

Ţene, djevojke i maloljetne djevojĉice su odvoĊene u posebne zatoĉeniĉke

PRESUDE ZA ZLOČIN U FOČI

VIDEO:TRAŢIMO 627 NESTALIH – UBIJENIH (FOČA 1992. – 1995.)

VIDEO:Protjerani Bošnjaci sa teritorije Općine Foĉa 1992. (snimljeno na

Korišćeni tekstovi sa interneta.