PREDAVANJE

Ne postoji ništa poznatije, niti misterioznije od njega. Ništa senzacionalnije od njegovih pokreta u
akciji. Ne postoji ništa maestralnije od mehanike njegove brzine. Ništa opširnije u svojoj
senzibilnosti. Ništa kao mogućnost mišljenja i razuma koje ono poseduje. Ne postoji ništa kao ta
mašina koja kuca u vašem telu.

Na ovom neverovatnom putu u jedan Vaš dan , zaronićemo duboko u rutinska čuda ljudskog tela . U
naše instrumente, motore, infrastrukturu, puteve i mreže podataka, kroz 10 000 treptaja oko, 20 000
udaha, 100 000 udaraca srca, danas je običan neobičan dan u životu vaše neverovatne ljudske
mašine.

Svi smo mi samo deo zvezdane prašine, kiseonik, ugljenik, vodinik i šačica drugih elemenata čine
naše telo, elementi koji ne koštaju skoro ništa kada bi poželeli da ih nabavite u prvoj apoteci. Ali
smućkajte ove elente zajedno, marinirajte ih nekoliko milijardi godina i krčkajte u posebnim
uslovima i vaša mala smeša molekula dobija neprocenjivu pvrednost. Vas same.
Postoji više od 7 milijardi ljudi na zemlji i svako od nas je 99.9 posto identičan sa osobom koja
upravo stoji kraj vas. Ne postoji dve osobe koje su iste.
Kako sviće zora svaka ljudska mašina otpočinje svoju magiju koja traje od jutra do mrak život
nastavlja dalje, ćelije , čula, mišći, kosti, srca, mozgovi, svi moraju da izvedu čudo kako bi nas
ponekada probudili.

Na samoj spoljašnjosti nežan prekrivač ćelija i proteina nas čuva unutra, a ceo svet milimetar izvan
nas. Ona je naš oklop, naš radijator, naš večiti bol i zadovoljstvo, ona je ljudski najveći organ, naša
koža, nežna i svilena na prvi pogled.
Ali kada pogledamo izblisa 600x uvećana naša koža je samo glomila mrtvih ćelija koja je prepuna
planina i kanjona. Dok spoljašnji sloj konstantno odumire unutrašnji rađa nove ćelije koje će uskoro
zameniti stare. Perutanje naše kože, na prvi pogled je neprimetno, ali čini 80% prašine koje možete
videti u svom stanu.
Često uzimamo svoje telo zdravo za gotovo, ali pod pritiskom naša tela nam mogu pokazati koliko
neverovatni možemo biti... Naš vid je najkompleksniji sistem u našem telu. Sam vid koristi tri
četvrtine moći našeg mozga i kada se nalazimo u situaciji u kojoj je potrebno reagovati možemo
percipirati najmanje detalje sveta ogromnom brzinom.
Oko 70% mozga je unutar svoje funkcije na raspolaganju čulu vida. Kao lopta, oko pivotira u svim
pravcima, fokusirajući se na svaki pokret. Sve to čini uz pomoć dva uloška masnoća koji služe kao
ublaživači udara i potresa. Svetlost prolazi kroz zenicu i pada na sočivo. Sočivo nije disk kakav
uobičajno zamišljamo, ono je kesica tečnosti koja rotira sliku i baca je na retinu kao ovaj projektor
što baca sliku na platno. Svaka životinja ima posebnu vrstu vida, ali mi ih imamo sve. Kao nijedno
biće na svetu naše oči i mozak mogu da razlikuju i procesiraju 10 000 000 boja. Retina je masa
nerava koji šalju impulse u mozak, ali neverovatno je da desno oko signalizira levoj polovini mozga,
dok levo desnoj polovini. Postoje dve vrste ćelija koje šalju signale vida do mozga. Jedne su Čepići,
a druge štapići. I dok jedni služe samo za crno belu sliku koja je osetljiva na pokret, drugi daju boje
svetu koji posmatramo. Evolucija nas je ostavila sa još jednim darom, a to je da u mraku možemo
preživeti sa najmanjim mogućim izvorom podataka iz svog okruženja. Osetljivost da na 22km
možemo videti svetlost sveće, ili nijanse u bojama zvezda koje su milionima svetlosnih godina iznad
nas. Oko može biti zavarano, zato ste tu da pokušate da testirate svoja čula. Nadam se da ćemo imati
dovoljno hrabre dobrovoljce za jedan zanimljiv eksperiment.

Opet smo tu Da bi preživelo naše telo je razilo materijal dovoljno jak da mu ne može parirati ni
jedna tehnologija. Ovi ulični gimnastičari su među najboljim parkuristima na svetu. To je sport koji
testira fleksibilnost tela do najviših granica. A sve ovo je moguće samo zbog toga što naše noge
imaju najnaprednije amortizere udarca na svetu. Trčanje na naša kolena stavlja pritisak 3 puta veći
od naše težine. Skok na skelet može da načini pritisak 10 puta veći od naše težine, ali telo ima načine
da se nosi sa ovim pritiscima. Na sletanju mišić nogu apsorbuju energiju, ali ono što nosi ceo teret,
ublažava udarce, smanjuje pritisak i čuva nas skelet od gubljenja balansa i povrede su sam vrhunac
tehnologije. Naša kolena. Kosti u kolenima su povezane ligamentima, vlaknima koje su duplo jača
od najlonskih. Vlakna koje izdržavaju pritisak od oko jednu tonu. U samom jezgru zglobova između
kostiju nalazi se neverovatan materijal. Hrskavica. Nekoliko milimetara debljine, načinjena od
kalogena. Hrskavica kolena je toliko jaka da može izdržati 7 tona pritiska pre nego što popusti.
Vlakna kalogena su tako postavljena da se gubi svako trenje, tako da kosti bez problema klize jedna
preko druge. U životu 100 000 000 šokova prođe preko samo ovog zgloba tako da je ovo jedan od
najizdrživijih delova našeg tela. Ljudsko telo je savršena mašina, bazirana na neverovatnoj moći
fleksibilnosti i snage, ali šta se dešava kada naše telo gurnemo preko granice? Bol... Bol putuje preko
nerava kroz kičmenu moždinu i dolazi do nervnih sinapsi koje kao grmljavina ispaljuju ogromnu
količinu energije koju mozak detektuje kao moguću opasnost. Žene bol doživljavaju brže od
muškaraca kao što imaju veću toleranciju na njega. Bolovi prestaju lučenjem hemikalija koje
blokiraju rapidne električne impulse i zaustavljaju provodljivost struje do mozga. Bolovi u baletu ili
ragbiju mogu normalnu osobu ostaviti u nesvesti, ali neki sportisti i umetnici su uspeli da svoju
toleranciju na bol znatno povećaju.
Mnogi ljudi su uspeli da svoj bol premoste.
Kosti su jedan od najneverovatnijih gradivnh materijala. Kombinacija krtosti i elastičnosti. Njihova
snaga dovedena je više puta u pitanje. Testiranjem kiligram po kilogram, kosti nadmašuju snagu
betona. Napravljene su od materijala koji ima proporciju elastičnosti i izdrživosti kao nijedan drugi
prirodan materijal. Tajna za njenu snagu i lakoću leži unutra. Kost je matriks šupljih ćelija, zidovi su
mu tanki kao papir. Kost dobija svoju snagu i tvrdoću od kalcijuma i fosfora, materijal iz oklopa
školjki i zuba, ali neverovatno je da je skoro polovina mase naših kostiju živa i meka, dozvoljavajući
našim kostima a se savijaju. Svakih sedam godina zdravo ljudsko telo regeneriše i ponovo napravi
sve kosti u organizmu. Ova obnova naše kosti čini neverovatno jakima i unikatno adaptivnim.
Neverovatna struktura kostiju ne dopušta kostima da se polome uvrtanjem. One su unikatne kao vaš
otisak prstiju. Uvek napravljene da odgovaraju Vašim potrebama. Zato čuvanjem im možemo
pospešiti rast i regeneraciju, jer nikada ne znate kada će vam zatrebati njihov pun kapacitet.

Ušli smo jedan inč bliže u razumevanju kako naše telo funkcioniše, koje su mu mogućnosti i koliko
još moramo da otkrivamo. Što ulazimo dublje to više shvatamo koliko u stvari ne znamo. Isto važi
za sve delove neverovatne ljudske mašine. Da li je to naš kontrolni centar ili primarna pumpa. Naša
sigurnost ili sistem za ventilaciju. Naše elektrane ili kopir mašine. Ljudsko telo je kompleksno čudo
više od 100 000 godina. Od svoje površine do jezgra, među milijardama ćelija, među putevima i
sklopkama, na kraju dana nekako svi ovi sistemi se spajaju u jedan stvarno neverovatan dizajn. Čak i
dok spavamo naša tela uvek rade, uvek udišu, uvek kucaju, uvek bivaju spremna da započnu novi
dan. Iako postoji beskonačan broj vrsta organizama rođenih od zvezda kojih više nema, svi možemo
mirno spavati, znajući da ne postoji ništa baš takvo kao savršena ljudska mašina.