Immanuel

Kant
UM
I
SLOBODA
spisi iz filozofije istorije,
prava l države

izbor,
redakcija prevoda i predgovor
Danilo Basta
IDEJA OP$TE ISTORIJE USMERENE KA
OSTVARENJU SVETSKOG GRAĐANSKOG
PORETKA
ldee zu einer allgemeinen Geschichte in
weltburgerlicher Absicht
(Berl inische Monatsschrift.
Bez ob:zoira na to što je naš pojam o slobodi volje me·
tafizički usmeren, njene su pojave- ljudske radnje- isto
kao i sva druga prirodna zbivanja određene opMim prirod­
1784.) nim zakonima. Istorija, koja se bavi pripovedanjem tih po.
java, ma kako duboko da su skriveni njihovi uzrooi, ipak
pruža nadu da će, posmatraju6i igru slobode ljudske volje
u celini, moći da otkP�ije pravilnost u njenom toku i da će
se na taj način ono što kod pojedinih subjekata zapažamo
kao zamršeno i neregulisano, k · od cele vrste ipak moći pre­
poznati kao trajan mada spor razvi.tak onoga čemu je prvo­
bitno bi-la namenjena. Tako ·izgleda da brakovi. rađarija koja
iz njih proističu i umiranja- pošto ljudska slobodna volja
ima na njih toliki uticaj - ne podležu nikakvom pravilu po
kome bi se njihov broj mogao unapred ·izračunati; pa ipak.
godišnje tablice u vetikim zemljama :pokazuju da se � oni
događaju po postojanim prirodnim zakonima. isto kao što
i tako nepostojane vremenske prill· ke. �ije se pojave poje­
dinačno ne mogu unapred odrediti, •pak u ceUni održavaju
u ravnomernom nepre)<lidnom toku rast biljaka, tok ve)�lh
·
reka i druge prirodne poduhvate. ljudi pojedinci. pa čak ;
čitavi narodi retko misle o tome da oni, sledeći vlastlttJ
svrhu svaki po svome nahođenju l često jedan protiv dru­
goga. neopaž&no. bo vođeni nekom crvenom niti, slede
nameru prirode i rade na njenom unapređenju, premda je
ona ntima samima nepoznata, a �ak ·i da im je poznata ne
bi im bilo baš mnogo stalo do nje.
Pošto ljudi kao celina u svojim nastojanJima ne postu­
paju samo instinktivno. kao �ivotinje. a ·ipak ne nl kao umom
obdareni građani sveta. po dogovorom utv.rđenom pla­
nu. čini se da nije mogućna ni planska istOI'ija o njima (kao
npr. o pčelama i dabrovima). ćovek ne može da ne osetli
izvesno negodovanje kad pogleda ita sve oni .ne rade, 1 ka­
ko se sve ne ponašaju na velikoj svetskoj pozornici; i kada
 31
30 rod �e .obdarenos �i .v�in �m morale smatrati ·izll�nim i ne­
nađe da je, i pored mudrosti koja tu i tamo zasvetli u po­ .
koriSnim; a to �� ·JskiJUcJio sve praktične pr-incipe i �ime
jedinačnom. ipak na kraju u celini sve satkano ·iz gluposti, na �elo na. sumnJu .da �riroda, čija mudrost u ocenjivaoju
detinjaste sujete. često i .jz detinjaste pakosti ·i rušilačkog s�1h ostal·1h tvore �ma mače mora da služi kao načelo, je­
nagona. l pri tome ne zna kakav pojam sebi da stvori o _
dmo sa covekom 1gra neku detinjastu igru.
svojoj vrsti, toliko gordo; na svoje prednosti. Tu za filozofa
nema drugog saveta osim da pokuša, pošto kod ljudi ·i oj•i· TREći STAV
nove igre u ce�ini ne može da pretpostavi ntkakvu razumnu
vlastitu svrhu, neće �i otkriti n&ku prirodnu svrhu u tom • Priroda je htela da čovek sve što izlazi iz okvira me­
besmisle-nom toku ljudske stvarnosti; svrhu koja bi omo­ .

h �mckog uređenja njegovog životiniskog bivstvovanja stvo.

gućila da ta stvorenja koja postupaju bez vlastitog plana �� potpun� �am l� sebe, '. da ne stekne nikakvo drugo bfa.
ipak imaju ·istoriju po određenom planu prirode .- Sad će­ zenstvo nttt savrs �nstvo d� ono koje je, oslobođen instink­
mo da vidimo hoće li nam poći za rukom da nađemo crvenu t �. s�m sebt. .�tvorio v/astlt1m umom. Priroda, naime. ne ·ra·
nit za jednu takvu •istoriju, a onda ćemo prepustiti prirodi d1 n1sta.
�u��s�o. 1i ne troši rasipnički sredstva za svoje
da stvori čoveka koji će biti u stanju da je prema njoj na· svrh �. DaJUCI coveku um i slobodu volje koja se na umu
pi�e. Priroda je tako stvorila jednoga Keplera · koji je eks· zasn1va, o�a je time već jasno ukazala na svoju nameru u
centrične putanje planeta na neočekivan način podveo pod pog!edu nJeg?ve o�remljenosti. čoveka . dakle, ne treba da
određe-ne zakone; i jednog Newtona koji je te zakone obja­ vod1 n�gon, mti da 1ma stećeno znanje koje bi ga .poučavalo;
snio Jednim opštim prirodnim uzrokom. n �prot1v, on treba sve da stvori sam iz sebe. Isključivo
n1e9?�o .h.čno delo treba da bude pronalazak hrane, odeće,
PRVI STAV spoiJaSOJ� bez�edno�t i odbr�n� (za što mu ·nije dala ni
rogove b1ka, 01 kandze lava. "' celjust psa, nego samo ro·
Sve prirodne obdarenosti jednog stvorenja određene ke); �va zadovoljs�a koj� život mogu učiniti prijatnim.
su da se jednom potpuno i celishodno razviju. Za životinje saf !l OJ�9?V razu'!' 1 razbor�!?St, pa čak i dobrota njegove
to potvrđuje spoljašnje .kao i unutrašnje, ili analitičko po­ volJ � . cm, �e �a Je �na tu uz1vala u svojoj najvećoj šted·lj1-
smatranje. Organ koji ne služi za upotrebu, uređenje koje vostJ .' da 1e ZIVOtiOJSku
. opremu odmerila tako skučeno i
ne postiže svoju svrhu, predstavlja protivrečnost u teleo­ tako tačno,. prema zahtevima najskromni}ih potreba Jednog
loškoj nauci o prirodi. Jer ako napustimo to načelo. onda _
�ocetnog b1vstvo�anja, kao da je želela da kada se čovek
više nema zakonite prirode, nego je to priroda koja se na­ J�noga dana sv�Jim trudom bude izdigao iz najvećeg div-
sumce poiQ1'ava, a bezizgledna slučajnost stupiće na me­ .·IJa��a d� �aJ. �ece � pretnosti, unutrašnjeg savršenstva u
sto crvene niti uma. .
nacmu mlsltenja, a t1me (ukoliko je to na zemlji mogućno)
_
�o �lazens . a. zasluga za to bude samo njegova i da za to
�
DRUGI STAV J&dmo seb1 ·Jma da zahvali. baš kao da joj je više bi'lo stalo
�o toga da on umol'!' sam sebe ceni nego da se <!obro ose­
U čoveku (kao jedinom umom obdarenom stvoreniu e�. Je:. takav tok I·Judskih zbivanja prepun je tegoba koje
na zemlji} one prirodne obdarenosti koje su usmerene na o�ekuJU čoveka. Medutim, izgleda da pr.irodi uopšte oije
upotrebu njegovog uma mogu se potpuno razviti samo u brlo stalo do toga da čovek dobro živi nego da osvo}im tru­
vrsti a ne u individui. Um u ']ednom stvorenju predstavlja d�m d �spe dotle da ga njegovo .ponašanje učini <losto}nim
ri
moć da pravila i svrhu upotrebe ·svih svojih snaga prošl· . Ct.rdno je pri tom što star.iJe generacl1e
f1vota ·1 blagos!anJa.
daleko llznad prirodn og nagona . i njegOY i planoV i nemaju kao �� su �VOJ mukotrpan posao obavljale samo radi onih
o·
granica. On sam, međutim, ne dela nagonski, njemu su ·p kasniJih, -na1m� da bi .�Jima pripremile stupanj sa kojeg bi
pokt.tš a}i. vežba i pouka . kako bl post epeno napredo­
trebni ?Ve m · �gle dalJe <la d1zu zdanje koje priroda ima za .svrhu;
vao od jednog stupnja saznanja ka <!rugom. Stoga bl
sva�i ' što �� �amo �e poslednje •imati sreću da žive u zgra<l1
čovek morao nei·lmerno <lugo živeN. da bi naučio kako da n� ko�OJ Je rad1o (doduše bez vlastite namere) dugi niz
u potpunosti upotrebi sve svoje
pri·rodne obdarenosti: 111. nJt�o�rh p�edaka, bez mogućnosti da sam sudeJuje u sreći
(kao
ako mu je priroda odred"a samo kratkotrajan život �OJU J&. pr.r�re.mao. Međuti-m, ma ko.iko to bilo zagonetno
što stvarno ·i jeste). onda je potreba n jedan možda nepre­ 1�t? toliko Je r potrebno, ako .pretpostavimo da Jedna livo·
svoju
gledan niz naraštaja koji te •jedni drugima predavati tmJska .�rsta treba da ·�ma um i da kao klasa umom obda­
prosve ćenost . da bi njene klice najzad u našoj vrsti dote­
svrsi renfh b1ca, �kojih sva skupa umiru ali im je vrsta besout·
rale do onog stupnja razvitk a koji opotpuo o odgov ara na, tr�a da rpak dospe do potpunog razvitka svojih obda­
•de­
prirode. A taj vreme-nski trenutak mora bar u čovekovoJ renostr.
ih nastoj anja, · j er bi se +nače pri-
ji predstavljati cilj njegov
 32 33
čETVRTI STAV mud�og stv?ritelja,. a ne ruku neko
. g zlog duha koji je u nje­
govoJ d1vno1 tvorevmi ošljario ili je iz zavidljiv
Sredstvo kojim se priroda služi da bi ostvarila razvi· osti pokvario .
tak svih ljudskih obdarenosti jeste antagonizam koji između PETI STAV
pojedinaca vlada u društvu, pod t;�retpostavkom da on !. pak
na kraju postaje uzrokom zakomtog poretka među n11ma .
. . Najveći '!'�b/em za ljudsku vrstu, na čije rešenje je
Ovde pod antagonizmom podrazumevam nedrušt�enu dr�­ �moda nago_m. 1este da ?stvari
štvenost ljudi; t:j. njihovu sklonost da stupe u drustvo, k OJ � građansko društvo
�e se. uprav/fati. prema opstem pravu. Pošto se sam kojim
o u dru­
..

je, međutim, povezana s opštim otporom ko)'J. stalno. preti s��· 1 to t�kvo� čiji članovi
da razjedini to društvo. Ovak�a sklono�t nalazi se oč•gle?­ imaju najveću slobodu I među
ko�1m.a sa�1m tu� vla�a i opšti
no u ljudskoj prirodi. Covek Je naklonJen podrust . ljavan u medusobni antagonizam, ali
kOJe 1pak 1m� najtačmJe odre đen
jer se on u takvom stanju oseća vi�e č�vek om, tJ. . osec�
� ! e i obezbeđene granice te
�lobode da bJ ona mogla postojat
razvitak svojih prirodnih obdarenosti. Ah u coveku. i uz slobodu drugih- po.
�e pri· st� �� sam o u t kvom društvu mož
� e u čovečanstvo ostvariti
sutna i izrazita sklonost ka usamljivanju (izola<?ijoj). Jer. o� � aJ�Isa svr�a Prirode (razvitak svih njen
istovremeno u sebi sreće i nedruštvenu osobmu da zeh zeli da dr�stv� tu. svrhu_, kao i ih zamisli), priroda
sve svrhe njenog određenja,
da sve usmeri prema svom shvatanju, pa stoga odasvud samo .sebr pr1bavr. Znaci da za
ljudsku vrstu najviši zada­
očekuje otpor jer zna da je i on. sam, sa
. _ svoj· e. strane, sklon tak Ptlr�d_e .!reba da bude druš
tvo u kome postoji sloboda
otporu protiv drugih Taj otpor J e ono sto bud1 sve sn��e u .
P o spofJ�SilJ�m_ akon fi!B poveza
na u najvećoj mogućoj me­
čoveku. utiče da on savlada svoju sklonost ka lenost1 t da. n sa naJS naznJJ.im
. � !
pr1t1skom vlasti, odnosno jeda
gonjen častoljubljem, lako�ošću._i �lastolj�bivo�ću. obe�­ n potpuno
.•

prav1can građanskt poredak;

jer priroda može da ostvar
bedi sebi položaj među SVOJim bhznjlma. koJe bas �e man� ��e ostal,o što je zamislila s naš
om vrstom samo rešenje�
ali bez kojih ne može. l tu se sad javljaju p�vi prav1 k�rac1 1 1zvršen1e�.ovoga zadatka.
čoveka koji je inače tako za.
iz divljaštva ka kulturi koja je u stvan sadJ?:a�a u drustv�· net neogra�1ce�om slobodom.
. nevolja prisiljava da stupi u
noj vrednosti čoveka; tu se postepeno raZVIJ3J,� sV'!. talenti, takvo sta 1e p m de.. to
� � � i nevolja najveća od svih; naim
izgrađuje ukus. pa čak pute�.s.tal�og P�?SV�IvanJa . udara on a nevo!!a koJu IJuds sam
i sebi uzajamno pričinjavaju,
e
se temelj jednom načinu mJsljeOJa, kOJI s1rovu pmod�u zbog SVOJih .sklo�osti n
mog u dugo postojati jeda
jer
_ �
obdarenost da se proceni šta je moraJno vre�eno� .moze drugoga u diVlJOJ slobodi. Međutim. u jednom takv n kraj
da pretvori u određena praktična na:ela, a !•me 1 �edan branu .kak�v predstavlja građan
ska
om za­
patološki- iznuđen pristanak ?a drustvo, najza_d, .u J e�u nosti 1m.a1u �asnije najbolje dejs zajednica upravo te sklo­
. _ ne bas lj�bazn1h tvo: kao što drvo u šumi,
moralnu celinu Bez tih, po seb1, doduse. uprav? t1me sto �v��o pojedino
tezi da drugome oduzme va­
svojstava nedruštvenosfli, iz kojih izbija otpor na koj� s�ako zduh J sunce, pnslljava osta
la da to traže izna
mora da naiđe ·zbog svojih samoživih pr�htev�. sv � b1 ta­ �toga rastu le�o i _ �spravno, umesto da u slob d sebe pa
lenti u idiličnom pastirskom životu. u ;;avrs�oJ s lozJ,. za�o­ Je�na .od d��g1h s1re po volj odi ; odvojena
i svoje grane i rastu kržljava
voljstvu ·i uzajamnoj ljubavi, ostali vec� sknven1 . u SVOJim �nva 1 pov�Jen�: Sva kultura ,
,; umetnost koja krasi čove­
začecima; ljudi, bezazleni kao ovce koJe napa_saJ�, !eš�o cans.tvo .. na1leps1 drus_ tveni pore
da.k, plodovi su nedruštve­
da bi svom životu pribavili veću vredno�t ?ego �!O J e •Jm�JU nostr. koJa samu sebe prisiljav
a
te njihove domaće životinje; oni ne b1 1spumh praznm� ta�o JZ�uđenom veštinom omo da se podvrgne stezi ·; da
guć-i da se potpuno razviju
stvaranja u pogledu njihove svrhe kao umom obdarene pn· klice pr�rode .
rode. Neka je. dakle. hvala pri·rodi �a�n�t�l:jivo�t, za �ure�­
njivu takmičarsku sujetu, za nezaJ.�IJ•yu zudnJu za !mOVJ· SEST J STAV
nom, pa i za gospodarenjem! Bez llJlh b1 sve v��e p��rodne
obdarenosti u čovečanstvo večno ostale nerazv11�ne, uspa­ . Ovaj problem je ujedno i najteži,
vane. čovek želi slogu; ali priroda bol!e �na š�� j.e dobro z� ce l/udska vrsta rešiti. Teškoć i biće poslednji koji
. a koju i sama ideja o tom za­
njegovu vrstu: ona želi neslogu <?� ze�1 da ZIVJ ��obn� � d.a�ku v�ć �redoča�� astoji se
u sledećem: čovek je živo­
zadovoljno; a priroda hoće da on 1z1đe IZ te bezbr1znost1 ! tmJa koJOJ. je, kad Z'IVJ� među osta
lima u svojoJ vrsti potre.
dokonog zadovoljstva i uvali se u rad � tegob�. kako �� ban gospodar. Jer, on nesumn
jivo zloupotrebljava �lobodu
pronatao ·i sredstva da se opet mudro IZ njih IZVUče. P.n: u od!losu na druge sebi ravne,
. �eli zako i mada .kao razumno stvore­
rodne pokretačke snage za sve to, izvo11i nedru��enost1 1 OJe n koji bi postavio graDice slob
opšteg otpora - iz kojih ·izvire toliko zla, all_ ko)! opet �­ ga njegova samoživa životinjska odi svih Ipak
naklonost navodi d� ·izu.
gone da se napregnu nove snage, pa time ·J v1se razv1lu z"!� �ebe gd�. 9«>;d može . Potreba
n mu je, dakle, gospodar
prirodne obdarenosti - odaju, dakle, svakako uređenje kOji ce slom1t1 nJegovu volj
u i prisiliti ga da se povinuje
 34
.
jednoj opštevazeco!. vo ,JI.. uz koJ svako može da bude slo- 35
gao reći: da iziđu iz stanja bez
•

bodan. G�e. m�đ � � r -a a đ � gospodara? Nigde ·sem

u ljudskOJ vrsti. �rl \ : ć� is�o ��ko biti životinja kojoj le savez naroda. U njoj hi sva akonja divljaka i da stupe u
potreban go�podar. _Ka o g od bilo, dakle, da uradi ne moz�
l k)
da Očc:Jkuje bezbednost i praka pa i najmanja država mogla
va ne od vlastite moći ili vla­
se sagledati kako . ce �ronaći starešinu javne pravde .ko)� stite pravne procene, nego
jed
će sam biti pra":lčan, bilO a a traži u nekoj pojedina�;noJ naroda (Foedus Amphfctyonu ino od tog velikog saveza
ličnosti ;n u drustvu mnogi-. z� .to odabranih lica. Jer, svaki i jedne ujedinjenje volje koj m). od jedne ujedinjene moći
a
kako ova •ideja 1zgledala zan odlučuje prema zakonima. Ma
�
od njih će uvek zlou otre l)�v l 'u slobodu ako ne bude ese
imao nad sobom ne �oga.�_OJI ;: ;;:'njim vršiti vlast prema vrgavana podsmehu na jednom njačka i ma ko/ik. o bila iz·
zakonima. Vr�ovni �ta�eJm���eđutim treba da bude sam -ili Rousseauu (možda zato Abbe de Saint - Pierreu
čovek.' Taj je zadatak otuda što su oni verovali da njeno
po sebi prav'ican, a �pa. a_ ostvarenje ubrzo predstoji).
najteži od svih, �a te cak 1 n ·e govo potpuno rešenje nemo· nevolje u koju ljudi jedni drugeipak je to nelzbežan izlaz iz
gućno: ·iz tako kr�vo� d��eta, � .kakvog je čovek nap�ljen, države upravo na tu odluku {mauvaljuju i koja mora prisiliti
na koju je i divlji čovek isto kako im to te§ ko :padalo),
ne može se istesatJ nIsta sasv . l .pravo Nama je pnroda
stavila u zadatak da s � sa�o
":l -·i . toj ideji.• Da će
bl mo siljen. naime: da napusti brutako protiv svoje volje bio pri­
talnu slobodu i da potraži mir
P��
ona isto tako.i poslednJa biti s v�dena u delo, proizilazi i bezbednost ' U zakonitom por
etku. - Svi ratovi su, prema
još i iz sl�deceg.: za to su p t �bni ispravni pojmovi o pri­ tome, pokušaji (doduše ne kao
rodi moguceg drzav:oog ore. �; velika iskustva stečena !O· mera prirode) da se uspostave namera ljudi, nego kao na­
kom mnogih svetskih zJf , uz sve to još i prlpremiJe­ i da se, razarajući ili bar ra&p novi odnosi među državama
IV���\� arčavajući stara. stvore nova
na dobra volja da se o� pr va eđutim vrlo je teško da tela koja se, međutoim, opet
se odjednom ; � tn ta �v e stv�i a ak� se tako nešto i sebe niti uporedo s drugima mogu održati niti s�.m� :a
ne
s ekn . . pa stoga ponovo dOZIVI/UJU
dogodi. to moz_ e biti samo vrlo ka�no . posle mnogo uza· slične revoluc-ije: sve dok jedn
ludnih pokušaJa. mogućnim ustrojstvom građans oga dana, delom najboljim
kog
zajedničkim dogovorom ·i zakonod poretka iznutra. delom
SEDMI STAV uspostavljeno stanje koje će, nali avstvom spolja, ne bude
koj zajednici. moći održavati sam kujući građanskoj politič­
o sebe kao neki automat.
Problem ustrojstva sav� šen g građanskog pore tka za- Da li od nekog epikurovskog
� treba očekivati da će države, sticaja delujućih uzroka
pokušati da slučajnim sudarimpoput sitnih čestica materije,
visan je od probl�ma zakon t t ofjašnjeg odnosa među
državama, i bez nJ��a se ne ;ož� rešiti. $ta vredi izgra­
đivati_ je�an z�konstl _gra a�ski oredak medu pojedinač­ koje će novim sudarom ope a proizvedu razne tvorevine.
t
nim lJUdima, tJ. ustr�JSt:" dn/političke zajednice?
� zad jednom slučajno ne pođ biti uništene, sve dok im naj.
tvorevine koja će se održatie za rukom da dođu do takve
ls��
ona nedruštvenost ko!a e �-�de na to naterala, opet ce biti
uzrok što svaka politička J zJ.aJJdrrica u spoljašnjem odnosu. slučaj koji se verovatno neć u tom svom obl;ku (srećan
tj kao država u odnosu ržave. ima .neograničenu slo­ protiv. treba pretpostaviti dae nikada dogoditi), ili pak, na­
putem kako bi našu vrstu. se priroda tu kreće pravilnim
n�
bOdu. pa shod�o tOil_"le sva o a od one druge očekivati pola
iste one nedace koJe su pri \�k. rvale pojedinačne lJude i votinjstva, postepeno dovela zeći od najniieg stuPflja ži·
natera le ih da st�pe u �ak?nit g rađanski poredak. Prirod� teta. i to vlastitom, mada čov do najvi§eg stupnja humani­
je, dakle. netrpelJIVOst lJUdi, a čak •i vel:ik'ih d·ruštava l u tom naizgled zbrkanom ure eku ·iznuđenom ve§tinom, •i da
_ one prvobitne obdarenosti; ili, đenju potpuno pra\li.lno razvija
država te vrste stvore�Ja, pe upotrebila kao sredstvo d�
� ako oam je to mllije, da iz
u neizbežnom antagonszmu �•zmeđ sebe pronađe stanje ml· svih tih I,Wdsk'ih dejstava i
protivdejstava u cetini neće
ra i bezbednosti:- odnosno rat���. u reteranim prlpre,na- izići ni§ta, bar ništa pametno pro­
,
ma za njih koje mkad ne pop t ·n�daćama koje na kra
]t · je oduvek bilo i da se stoga da će sve ostati onako kako
ju svaka država mora 1� atd� u sebi čak i u stanju potpu­ nesloga. koja je tako .prirodnane može predskazati neće li
nog mira, Pl"lro�a tera _l e a u početku čine nesavršene pripremiti sva paklena zla, ma ·našoj vrsti, na kraju_ za �a�
�
pokušate. da b1. na krat · osle mnogih •pustošenja, pado­ tizovano, time što će možda koliko naše stanje bilo cm­
va. pa cak l op.steg unu� a�njeg iscrpljivanja svojih snaga. dašnji napredak u kulturi ope i samo to stanje i sav dota­
učinili ono što l m je um �' bez toliko žalosnih iskustava mo­ njem (sudbina za koju čovek t urYištiti varvarskim pusroše­
ne
• Ulogo t<lwko vtlo sloien11. � z�mo h1<o stvar S!OJ��U
. �t ono.";ctmo vladavinom slepog �Slučaja, koji bi mogao da odgovara pod
tlj zadaC-.k
je u stvari isto što i slo­
·

l
pl...... •,•·n��
drugih � po-ilrodom: boda bez zakona, afro se ova
) �edlm
'"" lm
ur d• ćemo međuOO<Iemo u s•etslcDm
m<�du«lm, ako
���·z:O::, t=��. '!�:or'��9 'M�!! .�� ;:ll�o $d:,",:ćli�i�ld • a-om 111101\1 rode. potajno vezanoj za mudne rukovodi crvenom niti pri­
polput)O hP'-'r.tave '�ot-e odre enJ e
to.me na<Jati
�::.� �. vr$ro mol* na pitanje: da J.; je razumno prerost!)? To ·se otprilJke svodi
đenje u delovima celishodno tpostaviti da je pr�rodno ure­
. a u celini ipak besct/Jno? Ono
,
 37
36
�ta � pr�izlaz� iz. ��ethodnog. Kao !to se vidi, i filozofija mo­
ze 1mat1 SOt:'OJ hii1JBZ8m, al· i takve Vrste da nJena ideja, ma­
ka. koje je, nai­
dakle. što je učinilo besoiljno stanje divlja
zaust avilo ostva renje svih priro dnih obda renosti u na· . �a doprinese njegov<>m ostvare­
me. k�r samo •zdaleka, m�ze
šoj vrsti, ali je .j najzad . zbog nedać a u koje 1h je :.JValilo. nju. pa ta��· dakle. mJe n1malo zanesenjački. li pitanju je
t.og stanj a ; da stupe u .
prisililo te iste divljake da •iziđu iz da se razvi­
samo da h ce ISkustvo otkri·N ne!to o tome da namere pri­
.
ak u kome će sve te klice moći _
građanski pored roo� :•du takvu":' putem. J.a kažem: nešto malo, jer takav
kruzn1 put, da b1 se zatvor1o. ,izgleda da zahteva tol·iko mno­
već osno vanih držav a. Kori­
ju. to čini i varvarska sloboda mu među­
snaga poHti č�ih zajed nica za pripre go vrem��a: da se •Iz malog dela koji je čovečanstvo idući
šćenje svih više nu­
koja dono si rat, a još
sobnih sukoba. pustošenja ka ��m CI�JU prešlo, Obl·ik te oputanje •i odnos delova prema
ce� 1m ne mogu pouzdanije ooredltl nego što se na osnovu
da budu staln o u pripr avno sti za to, koče doduše puni
žnost
nasuprot to­
razvitak i napredak prirodnih obdarenosti, ati, sv�h dosadašnjih �smatranja neba može odrediti .putanja
našu vrstu da
me, nedaće koje iz toga proistlču pr�iljavaju kot�!fl se �rece nas� sunce zajedno sa čitavom annijom
koti proishodi
za otpor mnogih naporedo postojećih država, sv�jlh prat1laca u vel1• kom zvezdanom sistemu: pa tpak, do­
je blago tv()ra n. pronađe
jz nrihove slobode i sam po sebi iti va·
volJno pouzdano da bi se iz opšteg načela sistematsk
teže i ujedin jenu vlast koja će mu pribav
zakon ravno
pored ak javne držav ­ uređenJ� sve':�ira i �iz onog malo, šro je do sada posmatra �
žnost i tako izgraditi svetski građa nski mogao •zv�st1 zakiJu�_ ak da takav kružni put zaista postoji.
treba da bude p()tpu no lišeno opa­ _
ne bezbe dnost i: ono ne Međutim. IJu�ska p"•·roda nosi u sebi to da ne može ostati.
snosti da se snage čovečanstva ne bi uspav
ale, ali n·i bez ra�nodušna e�� m. u pogledu najudaljenije epohe koju će
a jedna kosti njihov og uzajam nog dejstv a i protivdei­
načel n�sa . vrsta doz1vet1, samo ako je sa sigurnošću može oče­
stva, da ne bi jedna drugu uništi le. Pre nego §to bude uči· k•vatl.. �o�eb �o u našem slučaju to se urollko manje može
dakle skoro
njen taj p()slednji korak (naime savez država). d?9od1t1, jer. •zgleda da bismo mi svojim vlastitim razum­
puta svoga formi ranja . ljudsk a .priroda će
tek na polovini blago­
mm de��nJem mogl·i ubrzati dolazak tog za naše pot<>mke
vi privid spolja šnjeg
trpeti najveće nedaće uz varlji t�ko prJJatn� .!renu t:ka. Zbog toga čak i slabi nagoveštaji
ni Rous seau nije mnog o greši o kad je davao
stanja: pa njegovog pr•bllza vanja postaju za nas veoma značajni. Sa­
taj posled·
prednost stanju divljaka, ako. naime, izostav;mo _
da se drzave vec, nalaze u jednom tako složenom među­
nj do koga naša· vrsta tek treba da se uspne. Nas
nji stupa �o?�m odnosu da nijedna ne može da popusti u unutra­
nost. Mi smo
su u velikom stupnju kultivisale nauka i umet snJOj kultut'i a da pri tom ne smanji svoju moć i uticaj u
civilizovani i pretovareni raznoraznim društ
venim uljudno­
�nosu na druge: tako čak i njihovi častoljubivi ciljevi pri­
nedostaje da bi­
stima i pristojnostima. Ali još vrlo mnogo moralnosti lično obezb�đuju ako �e napredak. a ono bar održavanje
smo se smatrali već morallzova nim. Jer, ideja
svede na samo na t�. svrhe pr!rode. l dalje: ni u .građansku slobodu se sada
još spada u kultu ru; ali prlme na te ideje, v1�e ne !'loze di·rati a da se od toga ne oseti šteta u svim
jnost koti nal· i kuju moralu,
častoljublje i spoljašoju pristo e budu Pr!vr�dnr� de!atnostima, posebno u trgovini. a time i sla·
zaciju . Među tim, sve dok držav
sačinjava samo civili
plano ve za bljenJ� drzavn1h snaga u spoljašnjim odnosima . Ta sloboda.
sujet ne i nasiln ičke
trošile sve snage na svoje međut�m. postepe� raste. Ako se građaninu ne omogući
enje, pa tako 11epre kidno kočile sporo i naporno unu­
prošir da trazl blag?.stan!e na način. kofi njemu lično najviše od­
građana (pa ih
trašnje formiranje načina mišljenja svojih gova�a. a koJI moze postojat• samo zajedno sa slobodom
pe>gle du), ne može se
čak i lišavale svake potpore u tom ()Stahh, �aće se živost opšteg prometa, a time opet i
od toga; 'potre bno je, naim e, da s· vaka poli­
očekivati rtišta s�aga ceJme. Zato se sve vl§e ukida ograničenje ličnosti u
njenom delanju i dopušta opšta sloboda veroispovesti: i
·r adi na unutr ašnje m obra­
tička zajednica temeljito ·i dugo poolo gu u
Svako dobro , ako nema
J
zovanju svojih građa na. tako s� postepeno. uz sve postojeće zablude Ji ćudi, rađa
dobrom moralnom stavu, i ·s amo je puka varka pr:ikri vena
prosvecenost, kao veliko blago koje ljudskli rod mora da
U tom stanj u će ljuds kli rod verov atno i ostat·i sve dok
beda. 1zvl�či čak i iz samo�vih te�nji svoJih gospodara za poveća­
trudom izdi-"
se, na način koji sam opisao. ne bude svojim vanjem, a�o om. samo shvate gde ;m je korist. Međuttm,
ta prosvecenost, a zajedno s njom oi to što prosvećeni čo·
iz haoti čnog stanj a svoji h držav nih odnosa.
gao
ve� na Izvestan način neizbežna i srcem učestwje tl dobru,
OSMI STAV koje o� potpun� sh�ata, mora postepeno da dopre i do
prestola. 1 �� ut•ce . cak i na načela njihove vladavine. Ma­
Istorija ljudske vrste može se u celini posmatrati kao .
da, npr n�sJ svetski vladaoci zasada nisu voljni da daju
Izvršenje ;ednog skrivenog plana prirode za ostvarenje dr­
�ovac z.a Jav�e obrazovne ustanove, niti uopšte za nešto
žavnog poretka savršenog sa unutrašnie a. u tu svrhu. i sa sto _bl b•lo najbolJe za ceo svet. zato što je sve već unapred
spoljašnje strane. kao jedinog stan/a u kome će ona moći sracunato na budući rat. oni će •ipak videti svoju ličnu korist
u čovečanstvu potpuno da razvile sve svo;e zamisli. Ovaj
 38
u tome da bar ne
sputavaju makar i nejake i spore napore
svog .naroda u tom pogledu. l naojzad: čak i rat postepen?
počinje da biva ne samo veoma složen poduhvat. ·tako ne'·
zve stan za obe strane kada ga otpočinju, -nego _i poduhvat
veoma opasan zbog mučnih posledlca koje drzava os:ća
pod sve većim teretom dugova ( novog �a��ska) el ja . . •
se isplata ne može sagledati. Pr·l tome utiCaJ koJ·I svak• po­
tres u jednoj državi ima .na sve dru9. e države u �aš&m delu
sveta, tako čvrsto .povezanom SVOJim pr.�vredn·•m delatno·
stima. postaje veoma primetan: tako da ce ·Se ove. na!er�:
ne opasnošću u kojoj se .same nalaze. mada ne ��!
se na zakone. ponuditi za arbitre, ·i tako izdaleka 1zvrš1t1
sve pripreme za jedn<J buduće veliko državno telo, � §ta
ne p ostoji primer u prošlim veko"ooima. Mada takvo drz�vno
telo za sada postoji jo§ samo u vrlo grubom n�rt\.1, �p�k
_
se u neku ruku već počinje javljati neko osecan]e u s� • m
delovima. od korih je svakome stalo do toga da se ce�ma
održi: a to daje nade da će se jed noga ��rra, P?sle mn�?
_ naJVI·
revolucionarnih preokreta, ·najzad ostvantt ono s to Je
ša svrha prirode, jedno stanie opštesvetskog građanskog
poretka ka o sku t u kome će se razviti sve iskonske obda·
renosN ljudske vrs te .
DEVETI STAV
Pokušai da se na filozofski način obradi opšta i storija
sveta prema planu prirode usmerenom na potpl!n o gra?an·
sko ujedinjenje ljudske vrste mora se smatr'!tt m o gu cnlm
pa čak ; korisnim za tu svrhu prirode. Cudan 1e to, doduše .
i naizgled
besmislen poduhvat pisati istoriju n � <?snovu
ideje kakav bi trebalo da bude svets�1. tok kad �>•. b1o sao·
bražen izvesnim razumnim svrhama: •Izgleda da bi se s ta·
kvom namerom mogao napisati samo_ rom'!"· �k?, među­
tlm. smemo pretpostaviti da priroda cak m u 1gn l ju?s�e
slobode ne postupa b ez plana i krajnje namef'e. � a ·•deJa
bi lpa-k mogla postati upotr�blil':fa ; pa ma�a smo m1 suYis�
kratkovidi da bismo prozreh taJm_ meha!:' '� am nJene . tvor�
vine, Ipak bi nam ta ideja ��� P?SlUzJtt . kao crvena n1t
da agregat ljudskih radnji. kOJi 1e mače bez plan�, b �r u
celtni pr· ikažemo kao sistem. Jer, ako pođemo od grck� Jsto­
r.Hi; a pri tom epizodno dodamo isto�i!u država drugth n_ a·
istovremenu, ;.H ih bar mora potvrd1t1 . ; a�o s e d� u na e
. .1 �1zobltčava �)e
vreme oprattmo njen utica·j na .izgrađivanje �
državnog tela rimskog naroda •koji Je, progU!ao grčku drza­
vu. i uticaj t� naroda na varvare kOJI •su nJega opet razo·
• Sa uče� ovno<l ko1a 1e �<ojolo bez preki� od svoga početko do .,.•. mete
�dili star� lttorllu. Ono Sto. 1<1 nollli van nlen�h �lcvira ove JO te . "
a iStoriJa ,..,oda koj i su iovell ozvtln nje mole .,.poc;eu urno od onog :;: ,.: r.: u
.., ukl)ućlll u nju. To •e u jowe/dlm norodom dogodilo u dOba Ptolom el•
pismo be• kojeg bl " njihovim lzo/<>1..,/m o b�·••ont·
o�:;. pri.w<atoog Od tada (eko J• taJ !)Otetak najpre dobro proutenl ."'ogu
od0t11 S..t
� r��
a alJe pretili nJihova prlpovadan)o. A tako je t sa svim ostah� narod•IN
1101 ff>ueyd/des•O (veli Hume) prodstovlja jedini J)Otetek svake II!Otr!C·
nd
39
rili: a pri tom epizodno dodamo ·i st orJiu država drugih na·
roda onako kako je njihovo poznavanje postepeno doprlo
do nas upravo preko tlih prosvećenih -nacija: otbićemo pra·
vilan tok u poboljšavanju drža'WlOQ poretka u našem delu
sveta (koji će verovatno jednog dana dati zakone svim
ostalim). Ako zatim svuda obratimo pažnju samo na gra·
danski poredak i njegove zakone, i ·na odnos među država·
ma, u tom smislu §to su oni dobrom koje su sadržavali ne·
ko vreme služili tome da ,narode (a sa ·nJima i nauke i umet·
nosti) uzdižu l ve •ičaj u , a greškama u koje su padali da
ih pon ovo ruše, a ipak se uvek zadržala poneka k�ica pro·
sve. ćenosti koju je ·svaka revolucija da�je razvijala i koja je
pnpremala sledeći. još viši stupanj poboljšanja: biće, kako
ja verujem, otkrivena crvena 'flit koja neće poslužiti samo
za objašnjenje tako zamršene ·igre svega što je ljudsko ili
za po l'i tičku veštinu predskazoivanja budućih promena drža­
va (kol'ist koju su l j udi već i inače Izvlačili Iz istorije. ma­
da su je posmatrali kao nepovezano dejstvo neregulisane
slobode!). nego će se l otvoriti (što se u osnovi neće mo­
ći očekivati ako se ne pretpostavi neki pl an pri·rode) ute·
šan p ogled u budućnost, u koj-oj će se ljudska vrsta pred·
staviti u dalekim vremerrima kako se na kraju ipak svojim
trudom uzdiže do stanja u kome će se potpuno razviti sve
klice koje je priroda u nju stavila :; .ispuniti njeno određenje
ovde. na ovome svetu. Takvo opravdanje prirode - ili bo·
Ije p roviđanja - nije beznačajna pobuda da se odlučimo za
posebno gledište sa koga ćemo posmatrati svet. Jer. šta
vredi h va liti divotu i mudrost stvaranja u carstvu prirode
lišenom uma i savet ov a ti da se posmatraju, ako onaj deo
vel·ike pozornice vrhovne mudro s ti koji sadrži svrhu svega
toga - istorija ljudskog roda - treba da ostane neprekid·
no pobijanje toga, a njen prizor će .nas onegonlt-i da svoj po­
gled s njega skrećemo s negodovanjem i dovesti nas dot le
da, ·izgubivši nadu da ćemo ik-ada u njemu na-ići l'h:l *spunje·
nu svrhu uma. očekujemo da ćemo je naći samo u nekom
drugom svetu?
Tvrditi da ja sa takvom idejom o svetskoj istOf!ijl, koja
u izvesnoj meri ima a priori neku crvenu nit, želi· m da Isti­
snem obradu prav e. empirijski napisane ·Istorije. bilo bi po­
grešno tumačenje moje namere: ovo je samo ideja o tome
šta bi jedan filozofski um (koji bi. uostalom, morao vrlo
dobro poznavati istoriju) mogao još pokušati sa jednog
drukčijeg stanovišta. Osim toga. �!most, inače pohvalna.
sa kojom danas ljudi piAu istortiju svoga vremena mora pri­
rodno svekog dovesti u nedoumicu: kako će nati daleki po.
tomci prihvatiti teret istorije koJu ćemo lm predati u na­
""
sleđe posle više vekova? Oni će bez sumnje istoriju naj­
.
� �
�� starijih vremena, o kojima pisani spomenici za n}ih odavno
više neće postojati, ceniti samo sa gledi-šta onoga �to njih
P zanima: naime, po tome šta su narodi i vlade kori-soo •Hi
štetno učinili za ostvarenje opštesvetskog građanskog po-
 40
retka. A uzeti u obzir to. kao i častoljublje državnih pogla·
vara i njihovih slugu i usmeriti ih na jedino sredstvo koje
će sačuvati slavnu uspomenu na njih do u najudaljenija vre·
mena. mog lo bi da predstavlja malu pobudu za pokubj da
se napiše takva filozofska ·istorija.

ODGOVOR NA PITANJE: šTA JE PROSVECENOST


Beantwortung der Frage: Was ist Aufklarung?
(Berlinische Monatsschrift.
•
Prosvećenost je izlazak čovekov iz stanja samoskr/v­
ljene nez;e!osti (Unmundigkeit). Nezrelost je nemoć da
se svoj razum upotrebljava bez vodstva nekog drugog. Ta
1784.} nezrelost je samoskrivljena onda -kad njen uzrok ne leži u
nedostatku razuma. nego u pomanjkanju odlučnosti i hrab­
rosti da se njime služi bez tuđeg rukovođenja. Sapere
aude! Imaj hrabrosti da se služiš sopstvenim razumom! -
to je, dakle, lozinka prosvećenosti.
lenjost i kukavičluk su uzroci zbog kojih tako veliki
deo ljudi, premda ih je priroda odavno oslobodila od tuđeg
upravljanja (naturaliter maiorennes), ·ipak {jragovoljoo do
kraja života ostaje nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim
lako da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udobno
biti nezreo. Ukoliko imam knjigu koja misli umesto mene,
dušebrižnika koji umesto mene Ima savest, lekara koji mi
propisuje dijetu. itd., onda, zacelo. nije potrebno da se sam
trudim. Nema potrebe da mislim kad samo mogu da pla­
tim; neko drugi će već za mene preduzeti mrski posao.
Da najveći deo ljudi (među kojima ceo lepši pol) korak ka
zrelosti. osim toga da je težak. smatra i vrlo opasnim. za
to se već brinu oni tutori koji s u glavni nadzor nad njima
najljubaznije preuzeli na sebe. Po�to su najpre zaglupeli
svoju domaću stoku, brižljivo sprečavajući da se ta mirna
stvorenja ne odvaže oi na jedan 1korak iz dupka u koji su ih
zatvorili, ti tutori posle ukazuju na opasnost koja im pre ti
ako pokušaju da idu sami. Ova opasnost. istina, nije toliko
velika, jer bi oni kroz nekoliko zamki konačno naučili da
dobro hodaju; pa ipak. samo jedan prfmer te vrste plaši i,
uopšte. odvraća od svih daljih pokuAaja.
Svakom pojedincu je, dakle, teško da se Izvuče iz ne­
zrelosti koja je skoro postala njegova priroda. On ju je
čak zavoleo, i nije za sada stvarno sposoban da se služi
svojim sopstvenim razumom, jer mu nikada nfje bilo dopu-
•
44
šteno da taj pokušaj učini. Pravila i formule, ta _mehaničk�
oruđa umne upotrebe, iJi, štaviše, zloupotrebe nJeg�ve P�"':
rodne obdarenosti. jesu okovi nep�estane nezr� lost1. OnaJ
ko bi Ih i odbacio, ipak bi napravio samo nesiguran skok
preko uzanog šanca. budući da nije navlknut__ na t� ko slo­
bodan pokret. Otuda ima samo malo omh _ koJima Je pošlo
.
za rukom da se vlastitim negovanjem svoga duha 1zbave
iz stanja nezrelosti i da svoj hod ipak učine sigurnim.
Međutim, pre je moguće �a publika sam_u . sebe pro·
sveti· to je štaviše, gotovo ne1zostavno ako JOJ se samo
slob�da dopusti. Jer. tada će ��· čak i .P?d tut�rima �oji s�
gomili postavljeni, uvek nac1 nekohcma omh koJI . sam1
misle (einige Selbstdenkende) i koji će, pošto su sami
odbaci li ;aram nezrelosti. proširivati oko sebe duh umnog
poštovanja sopstvene lično�ti i p�ziva svako� čove�a da
sam misli. Pri tom je narocito vazno da publika. koJu s�
tutori prethodno doveli pod taj jaram. njih same potom pn­
sili da pod n}'im ostanu. kad ih je već na to pod�tekla neko­
licina onih koji su sami nevični svakoj prosvecenost1. _ Pra·
va je šteta stvarati predrasude, . �u���� da se one �onač� �
osvećuju samo onima koji su. 11! CIJI su prethodniCI, . b1il
njihovi začetnici. Doduše. možda će se revolucijom ostva·
riti pad ličnog despotizma i gramzivog ugnjetavanja koje
žudi za vlašću. ali se nikada neće izvršiti istinska reforma
načina mišljenja: nove predrasude će, upravo onako kao i
stare. poslužiti kao uzica na kojoj se vodi velika, nemisao­
na gomila.
Ovoj prosvećenosti nile ništa potrebno doli si?boda.
i to ona koja je najmanje stetna od svega onoga sto sc
uopšte može zvati slobodom. naime: da se od svo� a uma
u svim stvarima načini javna upotreba. A sada sa svrh _s! ra­
na čujem poziv: ne razmišljaJte! Ofic!� y�li: ne razmišl)a}te
već egzerclrajte! Porezni�: n� razmlsl)a)te, _nego placaJ�e.;
_
Sveštenik kaže: ne razmišlJaJte. nego veruJte! (Samo Je·
dan jedini vladar na svetu kaže: razmišljaJte koliko hoćete
i o čemu god hoćete. ali se f!OkO�avajte!J . Ov�e svuda
. drugog. On će reći: naša crkva uči ovo ili ono; za svoju
v
postoji ograničenje slobode. All, koJe o9 r�� 1cen1e s!'": ta
prosvećenosti. a koje joj ne smeta. nego JOJ Je u stvan cak
i potrebno? - Ja odgovaram: ja�·na upotreba čovekovog
uma mora u svako doba da bude slobodna. i jedino ona
može da ostvari prosvećenost među ljudima: no. privatna
upotreba uma sme češće da bude veoma usko ograničena.
a da se zato ipak naročito ne odmogne napredak prosve­
ćenosti. Pod javnom upotrebom čovekovog vlastitog uma
podrazumevam onu koju neko. kao naučenjak, čini od njega
pred svekolikom čitalačkom publikom. Privatnom upo�re·
born nazivam onu koju on od svoga uma sme da čin1 u
izvesnim građanskim dužnostima, ili službama, koje su . � u
poverene. Ponekim poslovima koji zadiru u interes pohtl�­
ke zajednice {Geneinwesen) potreban je siguran m�han1·
zam čijim posredstvom nekoliki njegovi članovi moraju da
45
se ponašaju isključivo pasivno, da bi ih vlada putem ve­
štaćke jednodušnosti upravljala na javne svrhe. ili ih ba­
rem zadržavala od razaranja tih svrha. Ovde, naravno, nije
dopušteno da se razmišlja, nego mora da se sluša. Ukoliko
se, pak, taj deo ma�ine ujedno pogleda kao član potpune
političke zajednice, pa čak i svetskog građanskog društva,
dakle u svojstvu naučenjaka koji se svojim spisima obraća
publici s istinskim razumom: onda on svakako može da
razmišlja, a da pri tom ne trpe poslovi kojima je, kao pasi­
van član, delimično određen. Bilo bi vrlo opasno kad bl
neki oficir, kome njegov pretpostavljeni nešto naređuje,
hteo u službi da glasno umuje o celishodnosti i korisnosti
toga naređenja; on mora da sluša. Međutim, njemu ne mo­
že biti pravedno uskraćeno da kao naučenjak stavlja pri·
medbe na greške u ratnoj službi i da ih pred svoju publiku
iznosi na presuđivanje. Građanin ne može odbiti da izvrši
dažbine koje su mu nametnute; drsko kuđenje takvih na­
meta, ako bi on trebao da ih ,izvrši: može biti kažnjeno kao
skandal (koji bi mogao da da povoda opštem protivljenju).
Taj isti građanin, bez obzira na dužnost građanina. ne radi
nešto protivno kada kao naučenjak objavljuje svoje mišlje­
nje protiv neumesnosti ili nepravednosti takvih raspisa.
Isto tako je i sveštenik obavezan da svojim verskim uče­
nicima (Katechismusschulern) i svojoj zajednici drži pre­
davanje prema znamenju crkve kojoj služi, budući da je
pod tim uslovom i primljen. Međutim, u svojstvu nauče­
njaka on ima punu slobodu, pa je usto čak i pozvan da
publici saopšti sve svoje brižljivo ispitane i dobro promi·
šljene misli o pogreškama u onom .znamenju, kao i pred­
loge za bolje uređenje crkvenog i religijskog bića. Ovde ta·
kođe nema ničega što bi savesti moglo da se stavi na
teret. Jer, ono što on uči kao nosilac crkvenog zanimanja,
sledeći svoju službu, to on predstavlja kao nešto u pogledu
čega nema slobodnu vlast da uči po sopstvenom nahođe­
nju, već je postavljen da predaje po propisu i u ime nekog
zajednicu on onda Izvlači sve praktične koristi iz propisa
koje sam ne bi potpisao s punim uverenjem. ali čijeg se
izlaganja ipak može prihvatiti, jer ipak nije sasvim nemo­
guće da u njima ne počiva skrivena istina, a u svakom slu­
čaju barem to da se u njima neće sresti ništa što je sup·
rotno unutarnjoj religiji. Jer, ako veruje da u tome nalazi
ono poslednje, on onda ne bi mogao da upravlja svojom
službom po savesti; on bi morao da da ostavku. Dakle, upo·
treba svoga uma koju neki namešteni učitelj vrši pred
svojom zajednicom jeste samo privatna upotreba: jer, iako
vrlo velika. ta zajednica je uvek samo domaća skupina.
S obzirom na takvu upotrebu, on, kao sveštenik, nije i ne
srne ni da bude slobodan, jer izvršava tuđi nalog. Naprotiv,
kao naučenjak koji svojim spisima govori vlastitoj publici.
naime svetu, prema tome i sveštenik u javnoj upotrebi
 ..

47 ••
46
svoga uma. zaslužuje neograničenu slobodu da se njime �aključi, to o njemu još manje sme da zaključi monarh;
jer, njegov zakonodavni ugled počiva
služi i da govori u ime svoje sopstvene ličnosti. Jer, da tu­ upravo u tome da
naroda. Ako oo
on u svojoj volji ujedinjuje celokupnu volju
tori naroda (u duhovnim stvarima) i sami ponovo treba da
s�mo gl�_a n� to da svako Istinsko ili tobožn
budu nezreli, jeste besmislica koja i vodi ovekovečenju je poboljša­
Oje postOJI ZaJedno sa građanskim poretlcom.
besmislica. onda inače
može dopostiti da njegovi podanici sami
rade ono što na­
Nije li, medutim, potrebno da društvo sveštenika ili đu za potrebno da se čini za spas njihove duše;
to se njega
možda crkava, •ili poštovanja dosto}na ·klasa (kako se ona n� tiče, ali ga se tiče da predupredi da jedan
drugome na·
među Holandanima sama naziva) bude ovlašćena da se s1lno ne smeta da svom svojom moći radi
na određivanju
konačno medu sobom obaveže na sigurno i nepromenljivo i unapređivanju tog spasa. Njegovo se
veličanstvo krnji
znamenje, da bi se time nad svakim njenim članom vodilo, kad se u to meša, time što svojim vlada
lačkim nadgleda­
i čak ovekovečilo, neprestano više starateljstvo, a posred­ njem počastvuje spise u kojima njegovi
podanici nastoje
stvom njega i nad narodom? Ja kažem: to je potpuno ne­ da svoja saznanja izvedu na čistinu, isto
kao kad to čini iz
moguće. Takav ugovor k�ji bi zauvek držao zatvore�im �va­ sopstvenog najvi!eg uvida. pri čemu sebe
izlaže prigovoru:
ko dalje prosvećivanje trudsk<>9 roda bezusl-ovno Je nlsta­ Caesar non est suprs gramma r/cos ·
. kao i onda, 1 jo§ više,
van i nevažeći, čak i ako ga potvrdi najviša vlast. putem �ad svoju naJ_vlšu vlast tako omalovažava da
u svojoJ dr­
parlamenata i najsvečanijih zaključivanja mira. Jedno raz­ zavi. potpomaze duhovn1_ despotizam nekol
icine tirana pro­
doblje ne može da se zaveri, i nad time svečano zakune. tiv preostalih podanika.
da ono što predstoji dovede do stanja u kome mu mora
danas živimo u
Ako se sada -postavi pitanje: da ll ml
postati nemoguće da svoja (pre sv�ga ta�o neodložna) s�­ prosvećenom dobu onda od,govor glasi:
: . ne, ali sigurno u
znanja proširuje. čisti od zabluda 1, uopste, da napreduJe _
dobu p�osveceno st1. �a !JUdi, kako sada stvari stoje uzete
u prosvećenost. Bio bi to zločin protiv ljudske prirode u celm1, budu u stanJU, 1li da u
njega ikad mogu da dođu.
čije se izvorno određenje sastoji upravo u Jome napredo­ da se u religioznim stvarima bez vodstva drugo
vanju; potomstvo je. dakle. potpuno o� las � eno na t da g sigurno i
dobro služe svojim sopstvenim razumom.
takve odluke, uzete kao odvise_ nedozvolJen � ?
_ _ kl na­
1 zločma od toga smo još
� vrlo daleko. Ali da se njima sada ipak otvar
a polje da sebe
čin postupanja, odbaci. Probni �amen �v�g a o�oga �to se u tom� učine slobodnima. i da smetnje sveop
o jednom narodu kao zakon moze zakiJUCitl. lez1_ u p1t81lJU: _ štoj prosve­
ćenostl odn. Izlasku iz njihove samoskrivl
jene nezrelosti
da li bi, dakle. narod samome sebi mogao da dosudi takav po�te!>eno postaju manje, o tome ipak Imamo
vestaJ e. U tom pogledu, ovo je doba prosv
zakon? Ovaj bl zbilja. tako reći u očekivanju neko� boljeg jasne nago·
ećenosti lli vek
zakona, bio moguć za jedno određeno vreme, da b1 se za­ Fridriha. Knez. koji nije našao nedostojnim
veo izvestan poredak; pošto se ujedno svakome od gra­ da kaže da
smatra svojom dužnošću da ljudima u-religiozn
đana. a naročito svešteniku, slobodno dopusti da u svoj­ im stvarima
ne prop��uje ništa, već da im u tome ostav
lja punu slobo­
stvu naučenjaka javno. t.j. spisima, stavlja svoje prim�dbe du, odbrJajućl_ �am od sebe ponosno ime
tolerancije, taj
na pogreške sadašnjeg uređenja. a da pri t�m uved�� � po· knez je prosvecen. i zaslužuje da od zahva
redak još uvek traje, i dok uvid u prirodu t1h stvar1 1avn� lnog sveta i bu­
dućeg naraštaja bude slavljen kao onaj koji
je, barem od
ne dospe tako daleko i ne postane tako pouzdanim, da br
i svako­
vlade, prvi put oslobodio ljudski rod od nezre
se ujedinjenjem njihovih glasova (iako ne o9�ah svih} �o· �e dopustio da se u svemu .što je stvar saveslosti ti služi svo­
gao prestolu staviti predlog da u.:me u_ zas�rtu one zaJed­ Jim vlastitim umom. Pod njim, ne škodećl svojo
_
nice koje su se. otprilike po SVOJim pojmOvima boljeg _ j službenoj
_s�­ obavezi. smeju poštovanja dostojni svešte
nici da. u svoj­
tu 1 tamo od·
znanja. ujedinile u izmenjene religijsko uređen]� (Reltgl· stvu naučenjaka. svoje sudove i uvide, koji
.
onseinrichtungl. a da ipak ne sprečavaju one koj1 hoce da stupaju od preuzetog znamenja, slobodno
i javno izlože
ostanu pri starom. Ali. naročito je nedopušteno ujediniti svetu na ispitivanje: to još više srne da čini
se u kruto religijsko uređenje u koje zvanično niko ne bi svako drugi
ko nije ograničen nikakvom službenom obave
smeo da posumnja. ma i samo za trajanja ljudskog života. zom. Taj duh
slobode proširuje se i Izvan. čak i tamo gde
i time tako reći uništiti i učiniti besplodnim jedno razdob· ima da se bori
sa smetnjama neke vlade koja samu sebe ne
IJe u napredovanju čovečanstva ka poboljšanju, verova�o
shvata. Jer.
slobodi nije nf naj­
za t� ipak postoji svetao primer da pri
manJe potrebno brinuti za javni
mir i jedinstvo političke
pričinjavajući štetu čak i potomstvu. Doduše. č�vek moze
za sebe, a i onda samo na neko vreme, da odgodr prosveće­ zajednice. Sami od sebe. ljudi se malo pomalo
nost u onome što mu je dužnost da zna. Ali. da se nje od· s mukom
spasavaju iz neobrazovanosti, ako se samo pažljiv
rekne. to bi za njegovu ličnost. a još više za PO!oms!Vo. o i ve­
što ne radi na tome da se oni u njoj
zadrže.
Ctt ne &raJI fi.Ntd greli'I
značilo povrediti i nogama pogaziti sveta prava covecan­
•U�tl. Prev.
stva. Ono, međutim, što narod nikada o sebi ne sme da
•
• 48
Težište prosvećenosti kao čovekovog izlaska iz sta·
nja samoskrivljene nezrelosti stavio sam naročito na reli·
gijske stvari. budući da u pogledu umetnosti i nauka ne·
maju naši vladaoci nikakvog interesa da nad svojim poda·
nicima igraju ulogu staratelja; osim toga, verska nezrelost
je ne samo najštetni·ja, nego i najnečasnija među svima. No.
način mišljenja nekog upravitelja države, koji prve potpo·
maže. ide još dalje i uviđa d a samo u pogledu njegovog
zakonodavstva nema opasnosti da dozvoli podanicima da
od svoga vlastitog uma načine javnu upotrebu. i da svoje
misli o boljem uređivanju zakonodavstva, čak uz iskrenu
kritiku onoga koje već postoji, svetu javno predoče; mi o
tome imamo sjajan primer kome još nijedan monarh nije
prethodio. sem onoga koga mi poštujemo.
Međutim, samo onaj koji se. i sam prosvećen, ne
boji senki. ali koji ujedno za jamca javnog mira ima pri
ruci dobro disciplinovanu mnogobrojnu vojsku, može da
kaže ono na šta jedna slobodna država ne srne da se usudi:
razmišljajte koliko hoćete i o čemu god hoćete; samo se
pokoravajte! Tako se ovde pokazuje čudnovati i neočeki·
vani hod ljudskih stvari, onako kao što je i inače u tome
skoro sve paradoksalno kada se taj hod celovito posmatra.
Viši stepen građanske slobode izgleda korisnim slobodi
duha naroda, a ipak joj postavlja nesavladiva ograničenja:
niži stepen slobode, naprotiv, pribavlja ovom prostoru to
da se širi svom svojom moći. Jer, kad ;e priroda pod tim
tvrdim pokrivačem razvila klicu o kojoj najnežnije brine.
naime sklonost i poziv za slobodnim mišljenjem, onda ta
klica postepeno deluje povratna na svest naroda (die
Sinnesart des Volks). (pri čemu ovaj malo pomalo po·
staje sposoban d a slobodno dela} , a konačno čak i na os·
novne stavove vlade koja sama nalazi da je njoj samoj
korisno da s čovekom, koji je tada više nego mašina.
postupa shodno njegovom dostojanstvu. • )

• U . I>JJin•kim nedeljnim veatlma od 13. ..pt. �Itim dana3, 30. aept.. l:r:vdtaj •Baril·
nlsc"- r.Acnotaschrllt• za owl me•ee. 11 kome se navodi odQO'IOf �ospodintt M�tn·
deluoM• na uoravo itlo pitanje. liJ odgOvor ml Jot niJe doN<> do rukU, lnoee bl u
bilo uadn.lo od ovog sa6a6ni"9o koj l za ,..Sa mofe da stoji •erno ke• pakulal koltko
�lul1l rnoJ• da o1tveri saglatnott misl i .