Razvojni Sistem Za PIC16F877A

Elektronski fakultet u Nisu
Mikroprocesorski sistemi
RAZVOJNI SISTEM ZA
MIKROKONTROLER
PIC 16F877A
Mentor: Studenti:
Prof.Dr Mile Stojcev Branislav Dimirijevic,
Slobodan Aleksic,
Ivan Antic
Sadrzaj:
UVOD------------------------------------------------------------------------------------ 4
1.MIKROKONTROLERI------------------------------------------------------------- 5
1.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere-------------------------------- 5
1.2 Mikroprocesori------------------------------------------------------------------- 5
1.3 Mikrokontroleri ----------------------------------------------------------------- 7
1.4 Razlika izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera------------------------- 8
1.5 Terminologija-------------------------------------------------------------------- 8
1.6 Mikroracunar--------------------------------------------------------------------- 9
1.7 Ostala kola za podrsku rada sistema----------------------------------------- - 10
1.8 Mikrokontroler PIC16F877A--------------------------------------------------- 10
1.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A--------------------- 11
1.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A---------------------------------- 11
1.11 Raspored nozica ---------------------------------------------------------- ----- 13
1.12 Generator takta (Oscilator)----------------------------------------------- ---- 14
1.13 Takt/Instrukcijski ciklus------------------------------------------------------- 16
1.14 Reset------------------------------------------------------------------------------ 17
1.15 Watchdog timer----------------------------------------------------------------- 22
1.16 Prekidi---------------------------------------------------------------------------- 22
1.17 U/I portovi----------------------------------------------------------------------- 24
1.18 A/D konverzija------------------------------------------------------------------ 31
1.19 Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja------------------------------- 32
1.20 Organizacija memorije--------------------------------------------------------- 33
1.21 Tajmeri -------------------------------------------------------------------------- 37
1.22 CCP moduli --------------------------------------------------------------------- 37
1.23 Ostale periferne jedinice------------------------------------------------------- 38
1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A------------------------------ 39
2.HARDVERSKA STRUKTURA RAZVOJNOG SISTEMA------------------- 60
2.1 Programator---------------------------------------------------------------------- 60
2.2 Modifikovani Tait programator------------------------------------------------ 63
2.3 Mikrokontrolerski sistem-------------------------------------------------------- 63
2.4 Tasteri------------------------------------------------------------------------------ 64
2.5 Led--------------------------------------------------------------------------------- 65
2.6 Max232---------------------------------------------------------------------------- 67
2.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona------------------------------------- 67
2.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju----------------------------------------- 68
2.9 Deo za povezivanje LCD-a----------------------------------------------------- 68
2.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora---------------------------------------- 73
2.11 Fizicki izgled stampanih plocica---------------------------------------------- 73
2.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih za razvojni
sistem---------------------------------------------------------------------------------- 75
3.PRATECI SOFTVER ZA PC I DEMO PROGRAMI-------------------------- 78
2
3.1 Instalacija softvera--------------------------------------------------------------- 78
3.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler
PIC16F877A-------------------------------------------------------------------------- 105
3.3 Tipovi podataka------------------------------------------------------------------ 106
3.4 Prekidi----------------------------------------------------------------------------- 107
3.5 Primena programskog jezika C (primeri) ------------------------------------ 108
3.6 Upisivanje parametara u DATA EEPROM----------------------------------- 110
3.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju ------------------------------ 111
3.8 Program za ukljucivanje i iskljucivanje LED-------------------------------- 111
3.9 Program koji upravlja radom LCD-a------------------------------------------ 116
3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom-------------- 120
ZAKLJUCAK-------------------------------------------------------------------------- 125
DODATAK----------------------------------------------------------------------------- 126
3
UVOD
Sistem oplemenjen mikrokontrolerom u potpunosti zamenjuje coveka, malih je

dimenzija i mala je potrosnja energije. To nas je podstaklo da odaberemo zadatak
koji zahteva realizaciju razvojnog sistema sa LED indikatorima, LCD-om i
komunikaciju s racunarom. Naravno, centralana komponenta naseg sistema je
mikrokontroler PIC16F877A. Realizacija ovakvog sistema zahtevala je veliku
upornost,trud i pozrtvovanje pocev od idejnog resenja zadatka, preko
projektovanja plocica u programskom paketu “Protel” , stampanja plocica,
lemljenja komponenata na ploce, testiranja i usavrsavanja citavog sistema. Cilj
nam je bio da od svih ideja odaberemo onu pravu koja podrazumeva, pre svega,
jedostavnost, male dimenzije i nisku cenu. U ovom trenutku smo svesni da je
resenje moglo da bude efikasnije, ali permanentnim ispitivanjem smo se uverili da
i ovo nase resenje daje dobre rezultate.
Program napravljen na racunaru se uz pomoc adekvatnog softvera (mi smo
koristili IC-Prog) i 25-to pinskog kabla prenosi u nas razvojni sistem. Tu ga
prihvata programator koji puni mikrokontrler zahtevanim programom. Po
zavrsetku programiranja na monitoru racunara dobijamo informaciju da je
zahtevano ucitavanje programa u mikrokontroler zavrseno i tada mozemo poceti
sa radom. Komunikacija korisnika sa ovim sistemom omogucena je sa 7 tastera od
kojih je jedan Reset taster,a ostali su tasteri za odabir režima rada. Pritiskom
svakog tastera izvrsava se razlicita sekvenca programa koja se nalazi u
mikokontroleru. Korisnik od sistema moze da dobija informacije o njegovom radu
na tri nacina: preko LED indikatora koji se pali onako kako je to korisnik unapred
programski definisao u odredjenom modu rada, LCD-a na kome se ispisuje tekst
koji,takodje, korisnik prethodno definise u programu i komunikacija sa racunarom
gde, na primer, mozemo posmatrati brojac na monitoru racunara i resetovati ga sa
Reset tastera na nasem sistemu. Razvojni sistem je, za komunikaciju sa
racunarom, vezan devetopinskim kablom.
Zahvaljuci cinjenici da mikrokontroler PIC16F877A firme Microchip pretstavlja
integraciju centralne procesorke jedinice (CPU), memorije i periferija, ne zahteva
se slozeni eksterni hardver da bi se realizovao mikroračunarski sistem. Ovaj
mikrokontroler je izradjen u CMOS tehnologiji sa ugradjenom FLASH i EEPROM
memorijom za memorisanje programa i podataka. PIC16F877A ima tipicnu RISC
arhtekturu. Ova arhitektura karakterise se manjim skupom instrukcija koje se brze
izvsavaju od instrukcija kod CISC arhitekture.
U daljem tekstu cemo se truditi da detaljnije opisemo svaki deo sistema i da
pokazemo kako citav sistem radi. U prvom poglavlju reci cemo nesto vise o
samom mikrokontroleru PIC 16F877A. Drugi deo ce sadrzati hardverski opis
citavog sistema, a u trecem delu cemo detaljno opisati kako se kreira program na
racunaru koji treba loadovati (ucitati) u PIC, koji softver se koristi u te svrhe, kako
se do njega dolazi, kako se on instalira i kako ga treba podesiti na racunaru. Tu
cemo se potruditi da kroz primere objasnimo kako se koristiti razvojni sistem i
kako funkcionise sam mikrokontroler.
4
1. Mikrokontroleri
1.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere
Da bi ukazali na to kakva razlika postoji izmedju mikroprocesora i

mikrokontrolera analiziracemo sliku 1.1 koja predstavlja jedan detaljan blok
dijagram mikroracunarskog sistema.
Dok je mikroprocesor (CPU) na jedinstvenom cipu sam, mikrokontroler, na
jedinstvenom cipu, sadrzi CPU, RAM i ROM memoriju i ostale ulazno-izlazno
orijentisane gradivne blokove (paralelni i serijski interfejsi ,tajmeri, logika za
prihvatanje prekida, A/D i D/A konvertore i dr.).
Sl.1.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema
1.2 Mikroprocesori
Na slici 1.2 prikazan je blok dijagram mikroprocesora. CPU cine sledeci

blokovi: ALU, PC, SP, odredjeni broj radnih registara, kola za taktovanje i
sinhronizaciju i kola koja se koriste za prihvatanje zahteva za prekid.
5
Sl.1.2 Blok dijagram mikroprocesora(CPU-a)
Da bi se kompletirao mikroracunarski sistem pored mikroprocesora potrebno je

dodati ROM, RAM memorijske dekodere, oscilator, odredjeni broj ulazno-
izlaznih uredjaja, kakvi su paralelni i serijski portovi za podatke, A/D i D/A
konvertori i drugo. Pored ulazno-izlaznih uredjaja specijalne namene, cesto se
javlja i potreba da se ugrade i kontroleri prekida, DMA kontroleri, kao i
brojaci/tajmeri ciji je zadatak da oslobode CPU od obavljanja U/I aktivnosti.
Kada se u sistem instaliraju i uredjaji za masovno memorisanje (hard disk, CD
drajver), kao i tastatura, mis i CRT displej tada se taj ''mali racunar'' moze
koristiti za razlicite aplikacije opste namene.
Osnovna namena CPU-a je da pribavlja podatke, obavlja izracunavanja nad
podacima i memorise rezultate izracunavanja na disku kao i da za potrbe korisnika
prikaze te rezultate na displeju (CRT, TFT, LED i dr.). Programi koje koristi
6
mikroprocesor memorisani su na disku odakle se citaju i smestaju u RAM. Deo
programa, najcesce malog obima, se obicno smesta i u ROM-u.
1.3 Mikrokontroleri
Blok dijagram mikrokontrolera prikazan je na slici 1.3. Mikrokontroler je u

sustini pravi ''mali racunar'' na cipu, koji sadrzi sve gradivne blokove CPU-a
(ALU, PC, SP, registre i dr.), ali takodje i RAM, ROM, paralelne i seriske U/I
portove, generatore takta i dr.
Kao i mikroprocesor, i mikrokontroler je uredjaj opste namene, koji pribavlja
podatke, obavlja ogranicenu obradu nad tim podacima, i upravlja svojim
okruzenjem na osnovu rezultata izracunavanja. Mikrokontroler u toku svog rada
koristi fiksni program koji je smesten u ROM-u i koji se ne menja u toku zivotnog
veka sistema.
Sl.1.3 Blok dijagram mikrokontrolera
7
Mikrokontroler koristi ogranicen skup jedno- ili dvo-bajtnih instrukcija koje se
koriste za pribavljanje programa i podataka iz interne memorije. Veliki broj
ulazno-izlaznih pinova mikrokontrolera se moze koristiti za vise namena sto se
softverski definise.
Mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom (pribavlja i predaje podatke) preko
svojih pinova, pri cemu je arihitektura i skup instrukcija projektovan za
manipulisanje podacima obima bajt ili bit.
1.4 Razlike izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera
Razlike su brojne ali one koje su najvaznije su sledece:

1. Mikroprocesori su najcesce CISC tipa. Za kopiranje podataka iz spoljne
memorije u CPU koriste veci broj op-kôdova, dok mikrokontroleri jedan
ili dva.
2. Za manipulisanje sa podacima tipa bit, mikroprocesori koriste jedan ili
dva tipa instrukcija, dok je kod mikrokontrolera taj broj veci.
3. Mikroprocesori su projektovani za brzi prenos podataka iz programa sa
spoljno adresiranih lokacija u cip, dok se kod mikrokontrolera brzi prenos
bitova obavlja u okviru cipa.
4. Mikrokontroler moze da funkcionise kao racunar bez dodataka spoljnih
gradivnih blokova (memorije i U/I uredjaja), dok operativnost
mikroprocesora bez spoljne memorije i U/I podsistema nije moguca.
1.5 Terminologija
Kako bi opis mikrokontrolera bio jasni dacemo, pre svega, objasnjenja za

neke osnovne termine koje cemo koristiti u daljem tekstu:
U/I pin – spoljni pin prema spoljasnjem svetu koji se moze konfigurisati kao
ulazni, odnosno izlazni. U/I je neophodan u vecini slucajeva da omoguci
mikrokontroleru da komunicira, upravlja ili cita informacije.
Softver – informacije koje su mokrokontroleru potrebne za rad. Ovaj softver

kreira onaj koji odredjuje kako ce mikrokontroler raditi. Bez softvera
mikrokontroler nije upotrebljiv. Softver se moze kreirati u raznim jezicima kao sto
su: C, Paskal, Asembler, Basic.
Programator – uredjaj koji omogucava da program bude upisan u memoriju

mikrokontlolera. Postoje razni programatori za PIC mikrokontrolere. Nabrojimo
samo neke koji se najcesce koriste: AllPIC programator, TAIT programator,
PONY programator. Ovi programatori u stanju su da programiraju pored PIC
mikrokontrolera i dosta drugih tipova kola slicnih funkcionalnosti (sto zavisi
uglavnom od tipa programatora), kao sto su recimo Atmel mikrokontroleri ili
serijski EEPROM. U nasem projektu smo koristili TAIT programator i softver za
njega Icprog. Nesto vise o ovom programatoru recicemo kasnije.
8
Izvorna datoteka – program napisan u asemblerskom jeziku koji mi razumemo.
Izvorna datoteka se mora prvo obraditi (iskompajlirati) kako bi je mikrokontroler
razumeo.
Asembler / kompajler – softverki paket koji prevodi izvornu datoteku u objektnu.

Provera gresaka je vec ugradjena i ona je veoma korisna mogućst u trazenju
gresaka u programu posto se greske markiraju za vreme procesa asembliranja.
MPASM je najnovija verzija asemblera firme Microchip koji podrzava celu PIC
familiju.
Objektna datoteka – ovo je datoteka koju generise asembler / kompajler..

Ekstenzija ove datoteke je .OBJ ili .HEX zavisno od direktive u asembleru. Mi
cemo u nasem projeku i za nas programator koristiti datoteke sa ekstenzijom
.HEX.
Bagovi – greske koje mi kreiramo nenemerno u toku pisaja programa. Ovde

spadaju greske od jednostavnih u kucanju do pogresnog koriscenja sintakse jezika.
Vecinu ovih gresaka ce pronaci kompajler.
1.6 Mikroracunar
Mikroracunar je sastavljen od tri osnovna dela: Procesor (CPU), U/I

podsistem i memoriski podsistem. Svaki deo moze varirati u kompleksnosti, od
osnovnog pa do jako slozenog. Ako je procesor realizovan na jedninstvenom cipu,
tada se on naziva mikroprocesor. Kada na jedinstvenom cipu postoji
mikroprocesor, i ograniceni iznos memorije i ulaza –izlaza tada se to integrisano
kolo naziva mikrokontroler. Na slici 1.4 prikazan je jedan tipican
mikroracunarski sistem.
Sl.1.4 Tipican mikroracunarski sistem
9
Ukazimo sada u kratkim crtama na strukturu i funkcije koje obavljaju osnovni
gradivni blokovi mikroracunarskog sistema:
Centralna procesorska jedinica (CPU) – srce sistema i moze biti realizovana kao
4, 8 ili16-bitna procesorska jedinica.
Memorija – moze biti RAM, ROM, EPROM, EEPROM i FLASH tipa ili bilo koja
njihova kombinacija. Memorija se koristiti za cuvanje programa i podataka.
Ulaz/Izlaz (U/I) – cine ga blokovi koji mogu da obavljaju digitalne, analogne i

specijalne funkcije. Preko ulazno-izlaznog podsistema mikrokontroler komunicira
sa spoljnim svetom.
1.7 Ostala kola za podrsku rada sistema
Oscilator –je taktni generator mikroracunar. Njegova uloga je da sinhrono

pobudjuje sva kola u okviru mikroracunarskog sistema. Oscilator moze biti
napravljen od diskretnih elemenata ili kao gotov modul.
Sistem za napajanje- moze biti izveden kao ispravljacka jedinica, autonomna
bateriska ili kombinacija. Jedinica za napajanje moze biti izvedena kao linearna
(konvertor je tipa AC-DC), kao prekidacki regulator tipa DC-DC konvertor(
konverzije tipa AC-DC-DC) ili neka kombinacija.
Pas-cuvar (watchdog timer)- koristi se kod sistema za rad u realnom vremenu da

obavesti procesor o tome da je istekao krajnji rok izvrsenja zadatka ili da aktivira
procesor iz stanja HALT u slucaju ako se rad procesora zaustavi kada se procita
neki pogresan op-kod ili dr.
1.8 Mikrokontroler PIC16F877A
Kao sto je u uvodu naglaseno centralna komponenta naseg sistema je

mikrokontoler PIC16F877A firme Microchip. U ovom poglavlju cemo se truditi
da detaljnije opisemo ovo integrisano kolo.
Mikrokontroleri imaju integrisane sve gore pobrojane gradivne blokove: CPU,
memoriju, oscilator, watch-dog timer i U/I, integrisni su unutar samog cipa. I
pored prednosti koje se nude integracijom postoji jedan ozbiljan nedostatak koji se
ogleda u malom iznosu implementirane memorije (reda kB) i relativno skromnim
mogucnostima ulazno-izlaznog podsistema (dva do tri paralelna porta, do tri
tajmera,jedan do dva UART-a, jedan ADC).
PIC familija mikrokontrolera podrzava rad sa:
· velikim brojem U/I uredjaja(paralelni portovi,serijski portovi,LCD i dr.);
· memorijama razlicitog tipa(EEPROM,FLASH,RAM,ROM)
10
1.9 Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A:
· Visoko performansni RISC CPU

· 35 instrukcija obima jedne reci
· Radna frekvencija ,fref = DC-20 MHz
· Trajanje taktnog intervala tcpu = 200 ns, kada je fref = 20 MHz
· Op-kôd obima14bita
· Harverski magacin sa osam nivoa
· Tri nacina adresiranja: -direktno
-indirektno
-relativno
· Programska memorija kapaciteta 8 kx14-bitnih reci realizovane u FLASH
tehnologiji
· Memorije za podatke tipa RAM kapaciteta 368x8 bita
· Memorije za podatke EEPROM tipa kapaciteta 256x8 bita
· Prekidi ( do 14 izvora prekida)
· U/I portovi: A,B,C,D,E
· Tri tajmera: -Timer0: 8-bitni tajmer/brojac dogadjaja
-Timer1: 16-bit tajmer/brojac dogadjaja
-Timer2: 8-bit tajmer/brojac dogadjaja
· 10-to bitni 8-kanalni Analogno-Digitalni (A/D) konvertor
· Seriska komunikacija: MSSP,USART
· Paralelna komunikacija: PSP
· Power-on Reset- reset pri ukljucenju napajanja(POR)
· Power-up timer-unosenje kasnjenja nakon ukljucenja napajanja (PWRT)
· Oscillator Start-up Timer-unosenje kasnjenja nakon stabilizovanja radne
frekvencije oscilatora(OST)
· Sleep -rezim rada za stednju energije
· Watchdog timer sa sopstvenim integrisanim RC oscilatorom za nezavisni
rad
· Izbor tipa oscilatora
· Mala potrosnja,velika brzina rada
· Radni napon od 2V do 5.5V
· Mala potrosnja energije:
1. <0.6 mA pri naponu od 3V i radnoj frekvenciji od 4 MHz
2. 20µA pri naponu od 3V i radnom taktu od 32kHz
3. <1µA u standby nacinu rada
1.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A
Kao sto smo vec naglasili mikrokontroler PIC16F877A poseduje tipcnu RISC
arhitekturu. Arhitektura poseduje odvojene magistrale za podatke i programski
kôd. Obim podataka je 8-bitni, dok je programski kôd 14-bitni. Moguce je
protocno izvrsenje (pipelining). Sve insrukcije su istog obima (osim instrukcija
grananja) i izvsavaju se za cetiri taktna intervala. Dakle, ako koristimo oscilator
11
npr. od 20 MHz dobijamo da ciklus instrukcuije traje 200 ns. Sa blok dijagrama
(slika 1.5) mogu se uociti sledeci gradivni blokovi:
· Flash programska memorija – 8 kiloreci obima 14 bita
· RAM (File Registers) – 368 bajtova
· Aritmetičko-logička jedinica (ALU)
· Akumulator (Working Register)
· Hardverski magacin (Stack) organizivan u 8 nivoa
· EEPROM memorija podataka obima 256 bajtova
· Razne periferne jedinice (portovi, tajmeri, A/D konvertor, USART,...)
Sl.1.5 Blok dijagram mikrokontrolera PIC16F877A
12
1.11 Raspored nozica
Jezgro mikrokontrolera PIC16F887A pakuje se u 40-pinsko DIP pakovanje

ili u 44-pinska kucista QFP i PLCC tipa. Na slici 1.6 prikazan je raspored nozica
kod 40-to pinskog DIP pakovanja:
Sl.1.6 Raspored nozica mikrokontrolera PIC16F877A
· Napajanje od +5V se dovodi na pinove VDD (11 i 32) a masa na pinove

VSS (12 i 31).
· Nozice OSC1 i OSC2 (pinovi 13 i 14) sluze za priklucivanje oscilatorskih
komponeti (RC-kolo ili kvarc).
· Pin 1 (MCLR/VPP) ima dvostruku ulogu. Standardno se koristi kao Reset,
a u procesu programiranja kao pin za dovodjenje visokog napona (13V).
· Ostalih 33 pina prestavljaju U/I linije. One su grupisane u pet portova
(PORTA-PORTE) i svaki od njih mozemo konfigurisati kao ulazni ili
izlazni. Osim opste namene vecina pinova ima i specificnu namenu koju
dobija u slucaju koriscenja nekih specijalnih periferija mikrokontrolera
(brojaca, ADC, serijske komunikacije).
13
1.12 Generator takta (Oscilator)
Moguce su cetri varijante u konfiguraciji oscilatora:

LP Low Power Crystal
XT Crystal / Resonator
HS High Speed Crystal / Resonator
RC Resistor/Capacitor
Kontroler moze da radi i na 32 kHz i tada ima jako malu potrosnju.
Najednostavnija varijanta je RC oscilator(slika 1.7).Ova varijanta oscilatora moze
se koristiti u aplikacijama gde se precizna procena vremenskih intervala ne
zahteva.
Sl.1.7 Nacin povezivanja RC oscilatora
Frekfencja oscilovanja zavisi od napona napajanja, vrednosti Rext i Cext ,kao i

radne temperature.
Rext treba da je u granicama od 5k do 100k. Van ovog opsega rad oscilatora
postaje nestabilan i osetljiv na spoljne uticaje.
Cext se moze i izostaviti, ali zbog stabilnosti se preporucuje 20pF.
Na OSC2/CLKOUT generise se taktni impuls cija je perioda cetiri puta veca od
periode oscilatora.
Kod vremenski kriticnih aplikacija treba ugradjivati kvarcni oscilator ili keramicki
rezonator. Vrednosti kondenzatora C1 i C2 (slika 1.8), treba da su jednaki.
Sl.1.8 Nacin povezivanja XT oscilatora
Preporuka proizvodjaca za vrednosti C1 i C2 kod nekih konfiguracija je:
14
Tabela 1.1
LP
32 kHz 68-100pF - Kristal
Tabela 1.2
XT
455 kHz 47-100pF Rezonator -
2.0 MHz 15-33pF Rezonator Kristal
4.0 MHz 15-33 Rezonator Kristal
Tabela 1.3
HS
4.0 MHz 15-33pF - Kristal
8.0 MHz 15-33pF Rezonator Kristal
10.0MHz 15-33pF Rezonator Kristal
Moguce je i da se oscilacije dovode iz nekog spoljnjeg izvora kao sto je prikazano

na slici 1.9:
Sl.1.9.Nacin povezivanja spoljnjeg oscilatora
Najcesce se koristi spoljni kristalni oscilator (XT) radne frekvencije 4MHz. Bice
prikazano kako se spaja kristalni oscilator sa mikrokontrolerom (slika 1.10) i kako
izgleda oblik signala generisan iz oscilatora u trenutku ukljucenja (slika 1.11).
Oscilatoru treba neko vreme ΔT da se stabilizira na potrebnu frekvenciju i
amplitudu
15
Sl.1.10 Spajanje kristalnog oscilatora Sl.1.11 Oblik signala pri ukljucenju
oscilatora
1.13 Takt/instrukciski ciklus
Takt koji se dovodi na nozice oscilatora OSC1 u mikrokontroleru se deli na

cetiri vremenski nepreklapajuca taktna signala nazvana Q1,Q2,Q3 i Q4. Skup
ovih signala cine jedan instrukciski ciklus(slika 1.12a). U zavisnosti od trenutka
generisanja u okviru ciklusa instrukcija taktni signali Q1-Q4 se koriste za sledece
namene:
· Q1-pribavljanje instrukcije iz programske memorije
· Q2-dekodiranje naredbe iz prethodnog instrukciskog ciklusa
· Q3-izvrsenje naredbe iz prethodna dva instrukciska ciklusa
· Q4-prenos op-kôda naredbe pozvane u Q1 u instrukcijski registar.
Uzmimo za primer instrukciski ciklus TCY2 (slika 1.12a). U toku taktnog impulsa
Q1 instrukcijskog ciklusa TYC2, stanje programskog brojaca (PC) se uvecava za
1 i pribavlja naredna instrukciju iz programske memorije. U toku intervala Q2
dekodira se instrukcija pribavljena u TCY1, a u toku Q3 se izvrsava instrukcija
pribavljena u TCY0. U cetvrtom taktu Q4 instrukciskog ciklusa TCY2 se,
instrukcija pribavljena u toku Q1, prebacuje se u instrukciski registar.
Sl.1.12 Vremenski dijagram i protocnost kod izvrsavanja instrukcije

a).Vremenski dijagram
16
Sl 1.12 b) Protocnost kod izvrsenja sekvence instrukcije
Na slici 1.12b prikazan je protocni nacin izvrsenja sekvence od 5 instrukcija. Kao

sto se vidi sa slika 1.12b postoje dva stepena u protocnoj obradi. Prvi se odnosi na
pribvljanje, a drugi na izvrsenje. Neka je protocni sistem inicijalno prazan. U toku
TCY0 pribavlja se instrukcija sa labele 1 tipa MOVLW 55h. U toku TCY1
izvrsava se instrukcija sa labele 1 i pribavlja instrukcija sa labele 2 tipa MOVWF
PORTB. U toku TCY2 pribavlja se instrukcija sa labele 3 koja je tipa CALL
SUB_1 i pretstavlja poziv potprograma 1, i izvrsava se instrukcija sa labele 2. U
toku TCY3 pribavlja se instrukcija sa labele 4 tipa BSF PORTA, BIT3 i izvrsava
insrukcija sa labele 3. Napomenimo da je instrukcija sa labele 3 tipa bezuslovno
grananje tako da, u principu, efekat izvrsenja instrukcije sa labele 4 ne treba da
bude vidljiv,tj. ona treba da pretstavlja neku operaciju tipa NOP (da ne menja
statusne markere procesora kao i stanja procesora). Nakon izvrsenja instrukcije
CALL SUB_1 vrednost programskog brojaca se postavlja na adresu insrukcije
koja se nalazi na labeli 5. U toku TCY4 pribavlja se instrukcija sa labele 5 tipa
Instruction @ address SUB_1 (prva naredba potprograma), a izvrsava instrukcija
na labeli 4 koja je sa stanovista procesora i programa operacija tipa NOP. U
TCY5 pribavlja se druga naredba potprograma i izvrsava prava.
1.14 Reset
Reset sluzi da bi sve registre mikrokontrolera doveli u pocetni polozaj. Ako

se mikrokontroler “zakoci” ,ili smo ga tek ukljucili, treba ga resetovati. Da bi
sprecili slucajno dovodjenje “0” na MCLR nozicu, porebno ju je preko otpornika
povezati na pol napajanja Vdd (slika 1.13)
17
Sl.1.13. Povezivanje kola za reset
Postoji vise vrste reseta kod PIC16F877A mikrokontrolera:

· Power-on reset (POR)
· MCLR Reset pri normalnom radu
· MCLR Reset prilikom SLEEP rezima rada
· WDT Reset pri normalnom radu
· WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP rezima rada)
· Brown-out Reset (BOR)
Power-on reset (POR) impuls se generise u samom kolu kada se detektuje porast
napona napajanja (oko 1,2 – 1,7 V). Da bi se POR iskoristio dovoljno je MCLR
nozicu prikljuciti na Vdd direktno ili preko otpornika (sl. 1.10). Ukoliko je porast
napona napajnja spor neophodno je na MCLR postaviti spoljnje kolo za reset.
Sema kola za POR reset je prikazana na slici 1.14.
Sl.1.14 Spoljasnje kolo za reset
18
Interno POR kolo nece generisati Reset signal kad napon napajanja padne ispod
minimuma. Za situacije kada je moguca pojava BROWN-OUT-a (privremeni pad
napona ispod Vmin) prebno je napraviti spoljnje Brown-out reset kolo,sto je
prikazano na slici 1.15.
Sl.1.15.Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 1
Kolo ce generisati Reset impuls kada napon bude ispod (Vz + 0.7) V
Vz – napon na Zener diodi.
Sl.1.16. Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 2
Uslov da tranzistor iskljuci je:
R1
Vdd * < 0.7 V
R2 + R1
Power-up Timer (PWRT) generise impuls fiksne sirine (nominalno 72 msec) od

pojave impulsa POR-a. Za to vreme ce kontroler biti je u Reset stanju. Za ovaj
vremenski period se obezbedjuje da napon napajanja dostigne nominalnu
vrednost.Tajmeru PWRT se dozvoljava rad setovanjem PWRTE bita koji
pripada konfiguracionoj reci u fazi programiranja cipa. PWRT se taktuje
internim RC oscilator.
Oscilator Start-up Timer (OST) obezbedjuje kasnjenje od 1024 taktnih intervala
nakon isteka kvazistabilne periode PWRT-a (vidi tabelu 1.4). Ovo obezbedjuje da
19
kristalni oscilator ili rezonator startuju stabilnom frekvencijom. OST se aktivira
samo kod XT, LP i HS rezima rada i to pri:
· POR, i
· budjenju iz SLEEP rezima rada.
Mikrokontroler PIC16F877A ima implementiran dvo-bitni statusni registar

nazvan PCON (Power Control Register). Prvi bit nazvan POR setuje se kada se
aktivira Power-on-Reset a resetuje se kada je se aktivira neki drugi Reset. Drugi
bit (BOR)kada je setovan ukazuje da je aktivan Brown-out stanja (nepropisana
naponska stajna u napajanju mikrokontrolera), zbog kojeg se takodje može
aktivirati Reset.
Tabela 1.4
Power-up
Konfiguracija PWRT omogucen PWRT Budjenje iz
oscilatora onemogucen SLEEP rezima
rada
XT, HS, LP 72 ms + 1024 1024 Tosc 1024 Tosc
Tosc
RC 72 ms - -
Stanja na kojima se postavljaju interni registri CPU-a nakon Reseta zavisi od vrste
Reseta i rezima rada u kojima se nalazi procesor (Sleep i normalni).
Stanje nekih registara ostaje nedifinisano, neki zadrzavaju svoje stanje, a ostali se
postavljaju u unapred definisana stanja (vidi Tabele 1.5 i 1.6).
Tabela 1.5: Postavljanje registara nakon reseta

Program Counter STATUS reg.
Power-on reset (POR) 000h 0001 1xxx
MCLR reset pri
000h 000u uuuu
normalnom radu
MCLR reset prilikom
000h 0001 0uuu
SLEEP rezima rada
WDT Reset pri
000h 0000 1uuu
normalnom radu
WDT Wake-up
(budjenje iz SLEEP PC+1 uuu0 0uuu
rezima rada)
Interapt 004h uuu1 0uuu
20
Tabela 1.6
MCLR reset pri:
Budjenje iz
-normalnom radu
SLEEP
Registar Power-on reset -SLEEP mod
-interapt
WDT reset pri
-WDT time out
normalnom radu
00h INDF ---- ---- ---- ---- ---- ----
01h TMR0 xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu
02h PCL 0000 0000 0000 0000 PC+1
03h STATUS 0001 1xxx 000q quuu uuuq quuu
04h FSR xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu
05h PORTA ---x xxxx ---u uuuu ---u uuuu
06h PORTB xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu
08h EEDATA xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu
09h EEADR xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu
0Ah PCLATH ---0 0000 ---0 0000 ---u uuuu
0Bh INTCON 0000 000x 0000 000u uuuu uuuu
80h INDF ---- ---- ---- ---- ---- ----
81h OPTION 1111 1111 1111 1111 uuuu uuuu
82h PCL 0000 0000 0000 0000 PC+1
83h STATUS 0001 1xxx 000q quuu uuuq uuuu
84h FSR xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu
85h TRISA ---1 1111 ---1 1111 ---u uuuu
86h TRISB 1111 1111 1111 1111 uuuu uuuu
88h EECON1 ---0 x000 ---0 q000 ---0 uuuu
89h EECON2 ---- ---- ---- ---- ---- ----
8Ah PCLATH ---0 0000 ---0 0000 ---u uuuu
8Bh INTCON 0000 000x 0000 000u uuuu uuuu
Legenda:
x – Nepoznato stanje
u – Nepromenjeno stanje
q – Stanje zavisi od uslova
- - Ne postoji fizicki cita se kao 0
21
Struktura Reset logike za PIC 16F877A data je na slici 1.17:
Sl.1.17 Blok dijagram Reseta
1.15 Watchdog timer
Watchdog timer (WDT) taktuje se nezavisanim RC oscilatorom koji radi

cak i kad je zaustavljen rad glavnog oscilatora, u SLEEP rezimu rada, povezan na
OSC1/CLKIN i OSC2/CLKOUT pinove.
Prekoracenje intervala brojanja WDT-a, prilikom normalnog rada, izaziva RESET
kontrolera. Ako je kontroler bio u SLEEP rezimu rada prekoracenje tajmera ce
probuditi kontroler i program ce nastaviti sa normalnim radom.
Iskljucivanje WDT-a se vrsi resetovanjem WDTE bita u konfiguracionoj reci.
Nominalno vreme WDT-a je 18 ms bez uptrebe preskalera. Ovo vreme moze da

varira od kola do kola zbog temperature i slicno. Ukoliko je potrebno duze vreme
moze se WDT-u pridruziti preskaler sa faktorom deljenja do 1:128, tako se vreme
moze produziti do 2,3 s.
Instrukcije CLRWDT i SLEEP resetuju WDT.
TO’ bit u STATUS registru ce biti 0 nakon isteka WDT.
1.16 Prekidi
Mikrokontroler PIC16F877A podrzava tehniku rada sa prekidima

(interrupts). Postoji ukupno 14 izvora pekida, neki su interni, a drugi su eksterni.
Svaki prekid nema sopstveni vektor-broj.Kada se prihvati zahtev za prekid
izvrsenje prekidnog programa pocinje od adrese 0x0004. Tada se programskim
22
putem testira stanje markera koji se postavljaju kada se aktivira odgovarajuci
prekid (interrupt flags polling).Kada se ustanovi koji je od uredjaja generisao
zahtev za prekid prelazi se na izvrsenje odgovarajuce rutine za obradu tog
prekida. Povratna adresa prekinutog programana cuva se automatski u hardverski
magacin.Povratak iz prekidnog programa se vrsi instrukcijom RETFIE.
Upravljacki registar INTCON se koristi za maskiranje prekida.
Pregled sadrzaja marker bitova kojim se generise zahtev za prekid je definisan na
slici 1.18. Znacenje pojedinih markera je sledece:
· T0IF (INTCON:2) setuje se na prekoracenje Timer0
· INTF (INTCON:1) setuje se u slucaju da nastupi spoljni prekid na pinu
RBO/INT
· RBIF (INTCON:0) setuje se kada se dogodi promena stanja na nekom od
pinova RB4, RB5, RB6, RB7
· PSPIF (PIR1:7) PSP marker bit koji se koristi u opreciji citanja i upisa na
PORTD kada je on konfigurisan kao PSP
· ADIF (PIR1:6) marker koji se koristi za vreme analogno-digitalne
konverzije
· RCIF (PIR1:5) marker koji oznacava da je prijemni bafer koji koji koristi
USART blok, pun
· TXIF (PIR1:4) marker koji pokazuje da je bafer za slanje podataka koji
koristi USART prazan
· SSPIF (PIR1:3) marker koji se koristi za rad sinhronog serijskog porta
· CCP1IF (PIR1:2) marker koji koristi CCP1 blok
· TMR2IF (PIR1:1) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja
· TMR1IF (PIR1:0) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja
· EEIF (PIR2:4) marker koji se setuje kada se zavrsi upis u interni
EEPROM
· BCLIF (PIR2:3) marker koji koji korist SSP blok kada je konfigurisan da
radi u I2C master rezimu rada
· CCP2IF (PIR2:0) marker koji koristi CCP2 blok.
Pored bita za dozvolu rada svih prekida General Interrupt Enable (GIE) i bita za
dozvolu rada prekida generisanih os strane periferija (PEIE), ovom registru
pripadaju i markeri prekida (interrupt-flags) i bitovi koji dozvoljavaju prekid koji
izaziva tajmer0, spoljasnji prekid na pinu RB0/INT i prekida porta B na promenu
stanja. Osim ova tri osnovna prekida postoji jos 11 periferijskih prekida. Bitovi za
njihovo omogucenje nalaze se u registrima PIE1 i PIE2, a korespodentni
flegovi,u registrima PIR1 i PIR2. Ovi se flegovi setuju cim se ispuni uslov
interapta bez obzira na stanje njihovog bita omogucenja, a po izvrsenju servis
rutine potrebno ih je soﬅverski resetovati.
Na sledecoj slici (sl. 1.18) prikazana je logicka sema svih interrupt-a sa tabelom
u kojoj su oni pobrojani:
23
Sl.1.18 Sema logike za prihvatanje zahteva za prekid i sadrzaj
1.17 U/I Portovi
Za vezu mikrokontrolera sa spoljnim svetom zaduzeni su ulazno/izlazni

portovi. Ima ih pet i oznaceni kao PORTA, PORTB, PORTC, PORTD i PORTE.
Razlicitog su obima. PORTE cine tri pina, PORTA sest, a ostala tri porta su
osmopinski. Odredjeni pinovi U/I portova u zavisnosti od rezima rada mogu da
imaju fiksne ili promenljive funkcije. Konfiguracija smera prenosa na
odgovarajucoj bit poziciji porta vrsi se upisom konfiguracione reci u pripadajuci
TRIS registar pri cemu nula konfigurise pin kao izlazni, a jedinica kao ulazni.
Svaki port poseduje odgovarajuci registar podataka (PORTX) preko kojeg se
programski pristupa U/I pinovima. Upis u neki od tih registara inicirace upis u lec
tog porta, a njegovo citanje rezultirace citanjem logickih stanja direktno sa pinova.
Sve instrukcije upisivanja su tzv. read-modify-write instrukcije. To znaci da se pri
upisu u port prvo ocitaju stanja pinova, izvrsi modifikacija, a potom ispravljena
vrednost upise u lec porta. Nema velike razlike u elektricnoj konstrukciji
navedenih pet portova. Port B se od ostalih razlikuje posebnom opcijom koju nude
cetiri MSB. Ukoliko se setuje bit RBIE u registru INTCON, svaka promena stanja
na ovim pinovima generisace prekid mikrokontrolera.
Port A
Port A je 6-to bitni bidirekcioni port i sadrzi pinove od RA0 do RA5. TRISA je
direkcioni registar koji odredjuje smer pinova na portu. Ako postavimo TRIS na 1
pin je ulazni, u suprotnom pin je izlazni. Npr. ako je TRISA=0b111111 ceo port A
je ulazni, a ako je TRISA=0b000000, ceo port A je izlazni. Moguce je podeliti
port A, tako da, na primer, prva 2 bita budu ulazna,a ostala 4 izlazna
(TRISA=0b110000).
24
Na slikama 1.19 i 1.20 bice prikazan blok dijagram porta A:
Sl.1.19 Port A od RA0 do RA3 i RA5 Sl.1.20 Pin RA4 na portu A
Pin RA4 je izlaz sa otvorenim drejnom pa se zahteva od projektanta da veze

otpornik odgovarajuce vrednosti za pozitivan napon. Pri tome mora se voditi
racuna o strujnom ogranicenju pina o cemu ce biti kasnije reci. Ceo port A ima
mogucnost analogno-digitalne konverzije i prvenstveno se korisi u te svrhe. A/D
konvertor je 10-to bitni sa 8 ulaznih kanala, jer se u ove svrhe korite i svi pinovi
na portu E (i pinovi porta A od RA0 do RA3 i pin RA5). Pin RA4 moze da se
izkoristi za ulaznu frekvenciju timer0. Timer0 moze da se okida preko ovog pina
na rastucu ili opadajucu ivicu ulaznog signala, sto se odradjuje selekcijom bita
T0SE u registru OPTION.
Na slici 1.21 dat je tabelarni prikaz funkcija pojedinih pinova porta A i registri
koji se koriste za konfigurisanje porta:
Sl.1.21 tabelarni prikaz registara za konfigurisanje porta A
25
Port B
Port B je 8-mo bitni bidirekcioni port. Svi pinovi imaju odgovarajuce bitove u
TRISB registru kojim moze da se pinovi konfigurisu kao izlazni ili kao ulazni. ‘1’
u nekom bitu u TRISB registru stavlja odgovarajuci pin u stanje visoke impedanse
i on radi kao ulazni pin. ‘0’ u TRISB registru prosledjuje sadrzaj bita iz izlaznog
(latch) registra na pin i on radi kao izlazni.
Svi pinovi u PORTB imaju pull-up otpornike. Ovi otpornici se mogu ukljuciti
jednim kontrolnim bitom. To se radi stavljanjem RBPU' bita na ‘0’. Pull-up
otpornici se automatski iskljucuju kad se pin konfigurise kao izlazni. Otpornici su
iskljuceni kod Power-on-reset-a.
Cetri pina na PORTB (RB7-RB4) imaju mogucnost generisanja interapta. Samo
pinovi definisani kao ulazni mogu prouzrokovati interapt. Vrednost na pinovima
se poredi sa starom vrednoscu uhvacenoj kod zadnjeg citanja porta B. Nad ovim
vrednostima se vrsi OR operacija da bi se generisao interapt na promenu stanaja
na PORTB. Ovaj interapt moze probuditi kontroler iz SLEEP rezim rada. Korisnik
moze u rutini za obradu prekida ponistiti prekid sledecim postupcima:
· Citanjem ili pisanjem u PORTB. Ovo ce ukloniti neslaganje na portu i
uslov za interapt.
· Resetovanjem flag bita RBIF.
Neslaganje na portu B ce nastaviti da setuje RBIF. Citanje PORTB-a ce prekinuti
neslaganje i uslov za interapt i omoguciti resetovanje bita RBIF
Kombinacija interapta na promennu stanja PORTB i pull up otpornika se moze
iskoristiti za jednostavan interfejs za tastaturu.
Da bi promena na U/I pinu bila prepoznata sirina impusa mora da bude majmanje
koliko i jedan masinski ciklus (4 * Fosc).
Na slikama 1.22 i 1.23 prikazana je struktura PORTB.
Sl.1.22 Struktura pinova od RB0 do RB3 Sl.1.23 Struktura pinova od RB4 do RB7
26
Na slici 1.24 su prikazane tabele sa funkcijama pojedinih pinova i registara koji
se koriste za konfigurisanje porta B.
Sl.1.24 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTB.
Pin RB0 ima mogucnost da izazove prekid mikrokontrolera. Ako je ovaj interapt
omogucen (setovan bit 4 (INTE) u INTCON registru) i na RB0/INT pinu se pojavi
odgovarajuca ivica (definisana INTEDG bitom OPTION registra) nastupice
interapt. Na kraju interapt rutine potrebno je u programu resetovati INTF bit u
INTCON registru, kako bi naredni interapt bio moguc.
Port C
Port C je 8-mo bitni bidirekcioni port. Ovaj port je poseban sto na pinovima RC6 i
RC7 ima ugradjen USART modul koji sluzi za serisku komunikaciju (npr. Sa
racunarom). Prilikom koriscenja modula za serisku komunikaciju potrebno je
softverski konfigurisati pinove RC6 i RC7 tako da budu u funkciji USART
modula. Na slikama 1.25 i 1.26 su prikazane blok seme PORTC, a funkcionalna
tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta data je na slici 1.27.
27
Sl.1.25. Struktura pinova od RC0 do Sl.1.26.Struktura pinova od RC3
RC2 i od RC5 do RC7 i RC4
Sl.1.27 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTC
28
Port D
Port D je 8-mo bitni bidirekcioni port. Ovaj port se moze konfigurisati kao 8-mo
bitni paralelni mikroprocesorski port (parallel slave port-PSP), podesavanjem
konfigurisuceg bita PSPMOTE (TRISC<4>). U tom rezimu rada ulazni bafer je
TTL tipa. Na slikama 1.28 i 1.29 je prikazana blok sema PORTD i funkcionalna
tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta.
Sl.1.28. Struktura porta D
Sl.1.29 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTD
29
Port E
Port E je sirine 3 bita.Ima mogucnost A/D konverzije.Svaki pin porta E moze da

se konfigurise softverski kao ulazni ili izlazni. Ulazni bafer je Schmitt Trigger
tipa. Pinovi se mogu konfigurisati kao digitalni ili analogni,kao i u slucaju porta
A, sto je vec pomenuto. Na slikama 1.30 i 1.31 prikazana je strukturna blok sema
PORTE i tabelarni prikaz registara koji sluze za konfigurisanje.
Sl.1.30 Struktura porta E
Sl.1.31 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje porta
30
1.18 A/D konverzija
S obzirom na kontinualnost pojava u spoljasnjem svetu, tesko je upravljati

bilo kojim procesom bez digitalizacije analognih velicina. Kao sto smo vec
napomenuli PORTA i PORTE imaju mogucnost A/D konverzije sto podrazumeva
da se mogu konfigurisati kao analogni ili digitalni. Ako zelimo da koristimo A/D
konverziju moramo ukljuciti modul za tu svrhu i podesiti ga na nacin koji nam
najvise odgovara. Da bi to uradili potrbno je da pravilno podesimo registre
ADCON0 i ADCON1. Zato u nastavku dajemo prikaz tih registara i prikaz tabele
koji su potrebni za konfigurisanje. Na slici 1.32 je prikazan je registar ADCON0.
Registar ADCON0 sluzi za podesavanje A/D konverzije: frekvencije semplovanja
A/D konvertora, kanal koji se koristi za A/D konverziju, pocetak A/D konverzije i
ukljucuje se modul za A/D konverziju. Registrom ADCON1 (na slici 1.33)
odredjujemo ulogu pojedinih pinova (analogni ili digitalni). Modul za A/D
konverziju se bazira na A/D konvertor sa sukcesivni aproksimacijama.
Sl.1.32 Registar za podesavanje A/D konverzije
31
Sl.1.33 Podesavanje tipa kanala (analogni/digitalni)
1.19 Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja
U tabeli 1.7 dat je pregled strujnih, naponskih i temperaturnih ogranicenja

mikrokontrolera i pojedinih portova.
Tabela 1.7: Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja mikrokontrolera

Radna temperatura ambijenta -55 do +125ºC
Napon na pojedinim pinovima u odnosu na Vss (bez Vdd, -0.3V do(Vdd+0.3)
MCLR i RA4)
Temperatura cuvanja mikrokontrolera -65 do +150ºC
Napon Vdd u odnosu na Vss -0.3V do +7.5V
Napon na MCLR u odnosu na Vss 0 do +14V
Napon na RA4 u odnosu na Vss 0 do +8.5 V
32
Ukupna disipacija 1W
Maksimalna izlazna struja na pinu Vss 300mA
Maksimalna ulazna struja na pinu Vdd 250mA
Ulazna struja kroz klamp diode IIK (VI < 0 ili VI > VDD) +/- 20mA
Izlazna struja kroz klamp diode IOK (VO < 0 or VO > VDD) +/- 20mA
Maksimalna struja koju moze da primi jedan pin 25mA
Maksimalna struja koju moze da da svaki pin 25mA
Maksimalna struja koju moze port da primi(port A,B,C,D i 200mA
E)
Maksimalna struja koju moze port da da (port A,B,C,D i E) 200mA
1.20 Organizacija memorije
Strukturu memorije ovog mikrokontrolera cine tri odvojena bloka:

1. Programska memorija
2. Memorija podataka
3. EEPROM memorija podataka
Odvojeno od nabrojanoh memorijskih blokova egzistira zasebna struktura

magacina (Stack), koji se satoji od osam 13-bitnih registara. Stack pointer se ne
moze citati, niti se u njega moze upisivati. Prilikom izvrsenja instrukcije CALL ili
prilikom poziva prekida mikrokontrolera, adresa sledece instrukcije se stavlja na
magacin. Magacin radi na principu ciklicnog bafera, sto znaci da se u njega mogu
staviti osam razlicitih adresa, a da se upisom devete brise prva i tako redom.
Programski se ne moze utvrditi da li je doslo do prepunjeja steka.
Organizcija programske memorije
PIC16F877A imaju 13-bitni programski brojac (PC) koji je u mogucnosti da

adresira memorijski prostor od 8k programskih reci od 14 bita. Reset vektor je
0x0000 i od njega pocinje izvrsavanje programa. Interapt vektor je 0x0004. Mapa
programske memorije i magacin prikazani su na slici 1.34.
33
Sl.1.34 Mapa programske memorije i stack
Organizacija memorije podataka
Memorija za podatke je izdeljena u vise celina–banki (banks), a sastoji se od

registara opste namene (General Purpose Registers) i registara specijalne funkcije
(Special Function Registers). U jednom od specijalnih registara, tzv. STATUS
registru postoje dva bita RP1 i RP0 koji sluze za odabir zeljene banke podataka po
principu prikazanom na slici 1.35.
Sl.1.35.Nacin kodovanja Bank
34
Svaka banka moze da sadrzi do 128 registara (0x7F). Nize lokacije u banci
zauzimaju specijalni regisri, a ostatak prostora popunjavaju registri opste namene
implementirani kao staticki RAM. Neki specijalni registri koji se cesto koriste
mapirani su u sve banke da bi se omogućio brzi pristup i redukcija kôda. Mapa
registara mikrokontrolera PIC16F877 prikazana je na slici 1.36. Nekoliko
specijalnih registara su registri jezgra, usko povezani sa funkcionisanjem CPU.
Ostali registri su vezani za periferne module i sluze njihovom upravljanju i
kontroli statusa.
Programski brojač (PC) odredjuje adresu instrukcije u programskom flesu koja

ce sledeca biti pribavljena. Rec je o 13-bitnom registru. Simbolicko ime nizeg
bajta je PCL. To je registar koji se moze i upisivati i iscitavati. Težih pet bita
programskog brojaca smesteni su u izolovani registar PCH kojem se pristupa
samo preko leca PCLATH mapiranom u internom RAM-u na adresi 0x0A.
STATUS registar je veoma bitan i zato je predvidjeno da se moze adresirati iz

bilo koje banke. On pokazuje status aritmeticko-logicke jedinice, reset status
mikrokontrolera i sadrzi bite za selekciju banki internog RAM-a. Od navedenih
flegova posebno treba izdvojiti Zero bit (Z) koji se postavlja kad je rezultat
aritmeticke operacije jednak nuli i bit prenosa/pozajmice Carry (C).
Registar OPTION_REG se koristi za konfiguraciju preskalera za tajmer 0 ili

Watchdog, za upravljanje tajmerom0, selekciju ivice okidanja eksternog interapta,
i za omogucavanje Pull-up otpornika na portu B.
Kada je rec o registrima jezgra ne treba zaboraviti par FSR (File Select Register) i
INDF (Indirect File), koji sluze za indirektno adresiranje memorije podataka. Bilo
koja instrukcija koja se obraca INDF registru ustvari indirektno pristupa onoj
lokaciji internog RAM-a cija je adresa trenutno u registru FSR.
35
Sl.1.36 Mapa registra PIC16F877
36
Interni EEPROM za podatke
Ako je potrebno neke podatke sacuvati i po ukidanju napajanja mikrokontrolera,

treba ih prethodno zapisati u interni EEPROM. Ova memorija sadrzi 256 bajtova.
1.21 Tajmeri
Ove se periferije koriste za merenje vremena i brojanje eksternih dogadjaja.

Ugradjena su tri tajmerska modula (TMR 0,1,2) i svaki ima svoje specificnosti.
Tajmer0 je jednostavni 8-bitni brojač koji generise interapt pri prelasku sa 0xFF
na 0x00 (overflow). Poseduju ga svi nizi PICmicro™ procesori i ovde je zadrzana
kompatibilnost s njima. Izvor takta za tajmer0 moze biti bilo interni sistemski sat
(Fosc/4), bilo spoljni generator takta spojen na pin RA4/T0CKI. Moguce je
podesiti da se brojac inkrementira na rastucu ili opadajucu ivicu spoljnjeg signala.
U kombinaciji sa modulom tajmera 0 moze se koristiti programabilni preskaler
(delilac frekvencije) sa odnosima deljenja od 1:2 do 1:256. Ukoliko deljenje nije
potrebno preskaler se dodeli watchdog tajmeru. Kada je preskaler u upotrebi
maksimalna frekvencija eksternog izvora iznosi 50 MHz sto je vece od
maksimalne frekvencije samog mikrokontrolera.
Tajmer1 je 16-bitni i takodje je osposobljen da radi kao brojac ili merac vremena.
Ima tri izvora takta: sistemski sat (Fosc/4), spoljasnji takt ili spoljasnji kristal.
Brojac eksternih dogadjaja moze se sinhronizovati sa internim oscilatorom, a
postoji i asinhroni nacin rada koji omogucuje da se brojac inkrementira i u sleep
rezimu. Preskaliranje je upotrebljivo sa vrednostima deljenja 1:1, 1:2, 1:4 i 1:8.
Tajmer2 je 8-bitni tajmer sa programabilnim preskalerom i postskalerom. Moze
biti tajmer/brojac opste namene. Medjutim, potreban je CCP modulu prilikom
generisanja PWM signala i modulu za sinhronu serijsku komunikaciju (SSP) kao
Baud Rate generator. U kooperaciji sa tajmerom 2 koristi se registar PR2 (Period
Register). Kada se vrednost brojaca izjednaci sa vrednoscu upisanom u registar
PR2, generise se odgovarajuci interapt.
1.22 CCP moduli
CCP je skracenica za Compare/Capture/PWM. PIC16F877A poseduje dva

ovakva modula koji mu pomazu da se lakse nosi sa raznim zahtevima real-time
aplikacija. U rezimu rada Capture kada se desi dogadjaj na pinu RC2/CCP1 16-
bitna vrednost tajmera 1 preslikava se u registre CCPR1H:CCPR1L. Istovremeno
se setuje korespondentni interapt fleg u registru PIR1. Da bi ova operacija bila
uspesna tajmer1 mora raditi u tajmerskom rezimu ili rezimu sinhronizovanog
brojanja.
U rezumu rada Compare 16-bitna vrednost registra CCPR1 se stalno poredi sa
vrijednoscu para registara tajmera1. Kada dodje do izjednacenja moguce je da se
pin RC2/CCP1 setuje, resetuje ili ostane nepromenjen, sto se ranije podesi
odgovarajućim konfiguracionim bajtom upisanim u registar CCP1CON. I u ovom
slucaju se setuje interapt fleg CCP1IF.
U rezimu rada PWM (Pulse Width Modulation) pin RC2/CCP1 proizvodi sirinsko-
impulsni modulisani signal rezolucije do 10 bita. Pojednostavljeni blok-dijagram
PWM modula dat je na slici 1.37.
37
Sl.1.37 Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula
Period PWM signala odredjuje se upisom u PR2 registar po formuli:
PWM_perid = [(PR2)+1]*4*Tosc*TMR2_preskajler
Vreme ispune (Duty Cycle Time) menja se upisom u registar CCPR1L i dva bita
registra CCP1CON (biti 5 i 4). Time je omogucena maksimalno 10-bitna
rezolucija PWM izlaza. Formula za proracun je:
PWM_Duty_Cycle = (CCPR1L:CCP1CON<5:4>)*Tosc*TMR2_preskajler
1.23 Ostale periferne jedinice
Mikrokontroler PIC16F877 poseduje jos nekoliko korisnih periferijskih

modula koji ce u ovom odjeljku biti samo kratko spomenuti. Mikrokontroler
obicno nije usamljen, nego je deo mreze uredjaja koji trebaju medjusobno
komunicirati i razmenjivati podatke. U tu svrhu, on je opremljen sa tri hardverska
komunikaciona modula.
Prvi od njih je SSP modul (Synchronous Serial Port), koji sluzi za komunikaciju
sa serijskim EEPROM-ima, pomerackim registrima, displej-drajverima, itd. Ovaj
modul moze raditi u jednom od dva rezima:
1. Serial Peripheral Interface (SPI)
2. Inter-Integrated Circuit (I2C)
Drugi serijski komunikacioni modul je USART (Universal Synchronous
Asynchronous Receiver Transmiter).On uglavnom sluzi za povezivanje sa
personalnim racunarom, ali to nije njegova jedina mogucnost primene. USART se
moze konfigurisati u neki od sledecih modova rada:
38
1. Asinhroni rad (full duplex)
2. Sinhroni master rad (half duplex)
3. Sinhroni slave rad (half duplex)
Osim serijskih, postoji i jedan paralelni komunikacioni modul. Rec je o modulu
PSP (Parallel Slave Port). On sluzi da se PIC16F877 direktno poveze na 8-bitnu
magistralu podataka drugog mikroprocesora. Eksterni procesor tada koristeci
linije Read (RD) i Write (WR) moze citati i upisivati PORTD registar kao svaki
drugi 8-bitni lec.
1.24 Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A
U tabelei 1.8 dat je prikaz instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A.
Tabela 1.8: Set instrukcija PIC16F877A

Instrukcija instr flegovi trajanje
ADDWF f, d add W and f C,DC,Z 1
ANDWF f, d AND W with f Z 1
CLRF f Clear f Z 1
CLRW Clear W Z 1
COMF f, d Complement f Z 1
DECF f, d Decrement f Z 1
Decrement f, Skip
DECFSZ f, d - 1
if 0
INCF f, d Increment f Z 1
Increment f, Skip
INCFSZ f, d - 1
if 0
Inclusive OR W
IORWF f, d Z 1
with f
MOVF f, d Move f Z 1
MOVWF f Move W to f - 1
NOP Operation - 1
Rotate left f
RLF f, d C 1
through carry
Rotate right f
RRF f, d C 1
through carry
SUBWF f, d Subtract W from f C,DC,Z 1
SWAPF f, d Swap nibles in f - 1
Exclusive OR W
XORWF f, d Z 1
with f
BCF f, b Bit Clear f - 1
BSF f, b Bit Set f - 1
39
Bit Test f, Skip if
BTFSC f, b - 1/2
Clear
Bit Test f, Skip if
BTFSS f, b - 1/2
Set
ADDLW k Add literal and W C,DC,Z 1
AND literal with
ANDLW k Z 1
W
CALL k Call subrutine - 2
Clear Watchdog
CLRWDT TO’, PD’ 1
Timer
GOTO k Go to address - 2
Inclusive OR
IORLW k Z 1
literal with W
MOVLW k Move literal to W - 1
Return from
RETFIE - 1
interrupt
Return with literal
RETLW k - 1
in W
Return from
RETURN - 1
subroutine
Go into stanby
SLEEP TO, PD 1
mode
Subtract W from
SUBLW k C,DC,Z 1
literal
Exclusive OR
XORLW k Z 1
literal with W
1. ADDWF f,d
Operandi: f (0 - 255)
d (0 - 1)
Operacija: (W) + (f) →(dest)
Dodaje sadrzaj registra W sadrzaju registra 'f'.

Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u
registar 'f'.
Primer: ADDWF FSR, 0
Pre instrukcije:
W= 0x17
FSR = 0xC2
40
Posle instrukcije
W= 0xD9
FSR = 0xC2
2. ANDWF f,d
d (0 - 1)
Operacija: (W) .AND. (f) → (dest)
Logicki AND sa sadrzajima reistra W i 'f'

registar 'f'.
Primer 1:
ANDWF FSR, 1
Pre instrukcije:
W= 0x17
FSR = 0xC2
Posle instrukcije:
W = 0x17
FSR = 0x02
Primer 2:
Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru
postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje.
Recimo u PORTB treba ugasiti 2,3 i 6 bit, bez obzira na mjihovo renutno stanje.
Ostali bitovi (0,1,4,5,7) treba da zadrze njihovo trenutno stanje.(Na izlazu nam
treba x0xx00xxb)
MOWLW 10110011b ;u bitove koje gasimo ide 0

ANDWF POTRB, 1
Pre instrukcije:
W = 10110011b
PORTB = 01100110b
Posle instrukcije:
W = 10110011b
41
PORTB = 00100010b
3. CLRF f
Operacija: 00h → (f)
Brise sadrzaj registra 'f' i setuje Z flag.
Primer: CLRF FLAG_REG
Pre instrukcije:
FLAG_REG = 0x5A
Posle instrukcije:
FLAG_REG = 0x00
Z=1
4. CLRW
Operandi: nema
Operacija: 00h → (W)
Brise sadrzaj registra W i setuje Z.flag
Primer: CLRW
Pre instrukcije:
W = 0x5A
Posle instrukcije
W = 0x00
Z=1
5. COMF f,d
d (0 - 1)
Operacija: (f) → (dest)
Pravi komplement sadrzaja registra 'f'.
42
Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u
registar 'f'.
Primer: COMF REG1,0
Pre instrukcije:
REG1 = 0x13
Posle instrukcije
REG1 = 0x13
W = 0xEC
odnosno
REG1 = 0b00010011
W = 0b11101100
6. DECF f, d
d (0 - 1)
Operacija: (f) - 1 → (dest)

Umanjuje zadrzaj registra 'f'
Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u
registar 'f'.
Primer: DECF CNT,1
Pre instrukcije:
CNT = 0x01
Z =0
Posle instrukcije
CNT = 0x00
Z =1
7. DECFSZ f,d
d (0 - 1)
43
Operacija: (f) - 1 → (dest); preskoci ako je rezultat 0
Umanjuje sadrzaj registra 'f'.

Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u
registar 'f'.
Ako je rezultat 0, preskace se operacija koja neposredno sledi. Umesto nje se
izvrsava NOP. Instrukcija traje 2 ciklusa.
Operacija se koristi za uslovno granjane programa.
Primer: OVDE DECFSZ CNT, 1

GOTO PETLJA
DALJE ---
---
---
Pre instrukcije:
PC = adresa OVDE
Posle instrukcije
CNT = CNT - 1
Ako je CNT = 0
PC = adresa DALJE
Ako je CNT <> 0
PC = adresa OVDE + 1
8. INCF f, d
d (0 - 1)
Operacija: (f) + 1 → (dest)
Uvecava sadrzaj registra 'f'

registar 'f'.
Primer: INCF CNT,1
Pre instrukcije:
CNT = 0xFF
44
Z=0
Posle instrukcije
CNT = 0x00
Z =1
9. INCFSZ f,d
d (0 - 1)
Operacija: (f) + 1 → (dest); preskoci ako je rezultat 0
Uvecava sadrzaj registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je
'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.Ako je rezultat 0, preskace se operacija koja
neposredno sledi. Umesto nje se izvrsava NOP. Instrukcija traje 2 ciklusa.
Operacija se korist za uslovno granjane programa.
Primer: OVDE INCFSZ CNT, 1

GOTO PETLJA
DALJE ---
---
---
Pre instrukcije:
PC = adresa OVDE
Posle instrukcije:
CNT = CNT + 1
Ako je CNT = 0:
PC = adresa DALJE
Ako je CNT <> 0:
PC = adresa OVDE + 1
10. IORWF f,d
d (0 - 1)
45
Operacija: (W) .OR. (f) → (dest)
Logicki OR sa sadrzajima reistra W i 'f'
Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u
registar 'f'.
Primer:
IORWF RESULT,0
Pre instrukcije:
W = 0x91
RESULT = 0x13
Posle instrukcije:
W = 0x13
RESULT = 0x93
Primer 2:
Recimo u PORTB treba ugasiti 2,3 i 6 bit, bez obzira na njihovo renutno stanje.
Ostali bitovi (0,1,4,5,7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. (Na izlazu nam treba
x1xx11xxb)
MOWLW 01001100b ;u bitove koje palimo ide 1

ANDWF POTRB,1
Pre instrukcije:
W = 01001100b
PORTB = 01100110b
Posle instrukcije:
W = 01001100b
PORTB = 01110110b
11. MOVF f,d
d (0 - 1)
Operacija : (f) → (dest)
Sadrzaj registra 'f' ce biti stavljen u odredisni registar.

Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat ce biti
smesten u taj isti registar 'f'. Ovo moze da se koristi kao test sadrzaja registra jer
ce status Z biti normalno opsluzen.
Primer: MOVF FSR,0
Posle instrukcije:
46
W ce imati vrednist FSR registra.
12. MOVWF f
Operacija: (W) → (f)
Sadrzaj registra W ce biti stavljen u registar 'f'.
Primer: MOVWF OPTION,0
Pre instrukcije:
OPTION = 0xFF
W = 0x4F
Posle instrukcije:
OPTION = 0x4F
W = 0x4F
13. NOP
Operandi: Nema
Operacija: Nema
Kontroler jednostavno ne radi nista, osim sto trosi vreme, jer ova instrukcija traje
jedan masinski ciklus.
Primer: NOP
14. RLF f, d
d (0 - 1)
Operacija: Rotira sardrzaj registra u levo, i po potrebi setuje C bit u statusnom

registru.
registar 'f'.
47
Primer: RLF REG1,0
Pre instrukcije:
REG1 = 1110 0110

C =0
Posle instrukcije
REG1 = 1110 0110

W = 1100 1100
C=1
15. RRF f, d
d (0 - 1)
Operacija: Rotira sardrzaj registra u desno, i po potrebi setuje C bit u statusnom

registru.
registar 'f'.
Primer: RRF REG1,0
Pre instrukcije:
REG1 = 1110 0110
C=0
Posle instrukcije:
REG1 = 1110 0110

W = 0111 0011
C =0
16. SUBWF f, d
d (0 - 1)
48
Operacija: (f) - (W) → (dest)
Oduzima sadrzaj registra W od sadrzaja 'f' registra i zavisno od rezultata setuje C
bit u statusnom registru.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'=
1 rezultat se smesta u registar 'f'.
Primer 1: SUBWF REG1,1
Pre instrukcije:
REG1 = 3
W=2
C=?
Posle instrukcije:
REG1 = 1
W=2
C = 1 ; rezultat je pozitivan
Primer 2:
Pre instrukcije:
REG1 = 2
W=2
C=?
Posle instrukcije
REG1 = 0
W=2
C = 1 ; rezultat je nula
Primer 3:
Pre instrukcije:
REG1 = 1
W=2
C=?
Posle instrukcije
REG1 = FF
W=2
C = 0 ; rezultat je negativan
49
17. SWAPF f, d
d (0 - 1)
Operacija: (f <3:0>) → (dest <7:4>),
(f <7:4>) → (dest <3:0>)
Visi i nizi nibl u registru 'f' ce zameniti mesta.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u
registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.
Primer: SWAPF REG1,0
Pre instrukcije:
REG1 = A5
Posle instrukcije:
REG1 = A5
W = 5A
18. XORWF f, d
d (0 - 1)
Operacija: (W) .XOR. (f) → (dest)
Logicki ekskluzivni OR sa sadrzajima reistra W i 'f'Ako je 'd' = 0 rezultat se

smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'.
Primer: XORWF REG,1
Pre instrukcije:
W = B5
RESULT = AF
Posle instrukcije:
W = B5
RESULT = 1A
50
19. BCF f, b
b (0 - 7)
Operacija: 0 → (f<b>)
Resetuje bit 'b' u registru 'f'.
Primer: BCF FLAG_REG, 7
Pre instrukcije:
FLAG_REG = C7
Posle instrukcije:
FLAG_REG = 47
20. BSF f, b
b (0 - 7)
Operacija: 1 → (f<b>)
Setuje bit 'b' u registru 'f'.
Primer: BSF FLAG_REG, 7
Pre instrukcije:
FLAG_REG = 0A
Posle instrukcije
FLAG_REG = 8A
21. BTFSC f, b
b (0 - 7)
Operacija: Preskoci ako je (f<b>) = 0.
51
Ako je bit 'b' u registru 'f' nula tada ce naredna instrukcija biti preskocena.Ako je
bit 'b' nula, instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava. Umesto nje se
izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa.
Primer: OVDE BTFSC FLAG,1

NIJE GOTO RUTINA1
NASTAVI --
--
Pre instrukcije:
PC = adresa OVDE
Posle instrukcije
Ako je FLAG<1> = 0
PC = adresa NASTAVI
Ako je FLAG<1> = 1
PC = adresa NIJE
22. BTFSS f, b
b (0 - 7)
Operacija: Preskoci ako je (f<b>) = 1.
Ako je bit 'b' u registru 'f' setovan tada ce naredna instrukcija biti preskocena.Ako
je bit 'b' setovan, instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava. Umesto nje se
izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa.
Primer: OVDE BTFSC FLAG,1

NIJE GOTO RUTINA1
NASTAVI --
--
Pre instrukcije:
PC = adresa OVDE
Posle instrukcije:
Ako je FLAG<1> = 0
PC = adresa NIJE
52
Ako je FLAG<1> = 1
PC = adresa NASTAVI
23. ADDLW k
Operandi: k (0 - 255)
Operacija: (W) + k → (W)
Sadrzaju registra W bice dodata osmobitna vrednost literala 'k', i rezultat ce biti
smesten u registar W.
Primer:
ADDLW 15
Pre instrukcije:
W = 10
Posle instrukcije
W = 25
24. ANDLW k
perandi: k (0 - 255)
Operacija: (W) .AND. (k) → (W)
Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko

.AND. i rezultat ce biti smesten u registar W.
Primer:
ADDLW 5F
Pre instrukcije:
W = A3
Posle instrukcije:
W = 03
Primer 2:
53
Recimo u PORTB treba ugasiti 1,4 i 5 bit, bez obzira na njihovo renutno stanje.
Ostali bitovi (0,2,3,6,7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. (Na izlazu nam treba
x0xx00xxb)
ANDLF 10110011b ; u bitove koje gasimo ide 0

Pre instrukcije:
W = 11101001b
Posle instrukcije:
W = 10100001b
25. CALL k
Operacija: (PC) + 1 → TOS
k → (PC<10:0>),
(PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>)
Poziv podprograma. Najpre se adresa povratka (PC+1) smesta na stek.Jedanaest

bitova direktne adrese smestaju se u PC<10:0> a visi bitovi PC-a se ucitavaju iz
PCLATH. Ova instrukcija traje dva ciklusa.
Primer:
OVDE CALL TAMO
Pre instrukcije:
PC = adresa OVDE
Posle instrukcije
PC = adresa TAMO
TOS = adresa OVDE
26. CLRWDT
Operandi: nema
Operacija: 00h → WDT
0 → WDT preskaler
1 →TO
1 → PD
Resetuje watchdog tajmer. Takodje resetuje preskaler za WDT isetuje bitove TO' i
PD'.
54
Primer:
CLRWDT
Pre instrukcije:
WDT = ?
Posle instrukcije
WDT = 0
WDT preskaler = 0
TO' = 1
PD' = 1
27. GOTO k
Operacija: k → (PC<10:0>)
(PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>)
Naredba bezuslovnog skoka (granjanja). Jedanaest bitova adrese neposredno iza

instrukcije bice upisano u PC<10:0>, visi bitovi PC-a ce biti upisani iz
PCLATCH<4:3>. Instrukcija traje dva ciklusa.
Primer:
GOTO TAMO
Posle instrukcije
PC = adresa TAMO
28. IORLW k
Operacija: (W) .OR. (k) → (W)

.OR. i rezultat ce biti smesten u registar W.
Primer:
IORLW 35
Pre instrukcije:
W = 9A
55
Posle instrukcije
W = BF
Primer 2:
postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Recimo u PORTB treba
ugasiti 1,4 i 5 bit, bez obzira na njihovo renutno stanje. Ostali bitovi (0,2,3,6,7)
treba da zadrze svoje trenutno stanje. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb)
IORLF 01001100b ; u bitove koje gasimo ide 1

Pre instrukcije:
W = 00110110b
Posle instrukcije:
W = 01111110b
29. MOVLW k
Operacija: (k) → (W)
Osmobitna vrednost 'k' bice smestena u registar W.
Primer:
MOVLW 5A
Posle instrukcije
W = 5A
30. RETFIE
Operandi: nema
Operacija: TOS → (PC)
1 → GIE
Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC. Dalji interapt je omogucen
automatskim setovanjem bita GIE (Global Interapt Enable). Instrukcija traje dva
ciklusa.
Primer:
RETFIE
Posle instrukcije
56
PC = TOS
GIE = 1
31. RETLW k
Operacija: k→W
TOS → (PC)
Registar W uzima osmobitnu vrednost literala 'k'. PC uzima vrednost sa vrha steka
(adresa povratka) Instrukcija traje dva ciklusa.
Primer:
CALL TABELa ;W sadrzi offset vrednost tabele

-- ;W sada zahtevanu ima vrednost iz
-- ;tabele
TABELA ADDWF PC ;W = offset
RETLW k1 ;Pocetak tabele
RETLW k2
RETLW k3
RETLW k4
Pre instrukcije
W = 04
Posle instrukcije
W = k4
32. RETURN
Operandi: nema
Operacija: TOS → (PC)
Povratak iz podprograma. Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC.

Instrukcija traje dva ciklusa.
Primer:
RETURN
Posle instrukcije
PC = TOS
57
33. SLEEP
Operandi: nema
Operacija: 00h → WDT
0→WDT preskaler
1 → TO’
0 → PD’
Power down bit (PD’) se resetuje. Setuje se bit Time-out (TO’). Watchdog Timer i
njegov preskaler se resetuju i procesor ide u SLEEP mod sa zaustavljenim
oscilatorom.
Primer:
SLEEP
34. SUBLW k
d (0 - 7)
Operacija: (W) - k → (W)
Od sadrzaja registra W bice oduzeta osmobitna vrednost literala 'k',i rezultat ce

biti smesten u registar W.
Primer:
SUBLW 02
Pre instrukcije:
W=1
C=?
Posle instrukcije
W=1
C = 1 ; rezultat je pozitivan
Pre instrukcije:
W=2
C=?
58
Posle instrukcije
W=0
C = 1 ; rezultat je nula
Pre instrukcije:
W=3
C=?
Posle instrukcije
W = FF
C = 0 ; rezultat je negativan
35. XORLW k
Operacija: (W) .XOR. (k) → (W)

.XOR. i rezultat ce biti smesten u registar W.
Primer:
XORLW AF
Pre instrukcije:
W = B5
Posle instrukcije
W = 1A
59
2.Hardverska struktura razvojnog sistema
U ovom delu je detaljno opisana hardverska struktura razvojnog sistem, kao i
detaljan prikaz svih delova koji cine razvojni sistem. Krakteristike komponenata
date su u Dodatku . Na mestima gde je bilo potrebno prikazan je detaljan proracun
za pojedine komponente.
Ovaj razvojni sistem mozemo grubo podeliti u dva dela:
1. Programator-gradivni blok koji se koristi za punjenje kreiranog programa.
Kreirani program se prethodno unosi, kompajlira i debagira u host-u tipa
PC masina, a zatim se program serijskom komunikacijom prenosi do
programatora. Nakon programiranja kontroler je sposoban da izvrsava
odgovarjuci program.
2. Mikrokontrolerski sistem-predstavlja srce sistema i definisano je
hardverom tipicnim za aplikaciju.
2.1 Programator
Za programator je iskoriscen dobro poznati i vec provereni TAIT

programator. Njega karekterise relativna jednostavost, kako same seme tako i
proces izrade (od projektovanja stampane plocice pa do samog kraja, lemjenja i
testiranja), relativno mala cena izrade, mogucnost da radi kao „programator u
kolu“ (In Circuit Serial Programmer-ICSP ) i standardne komponte koje koristi.
Sema ovog programatora data je na slici 2.1.
Sl.2.1. Sema Tait programatora
60
Na semi sa slike 2.1 mozemo uociti dva glavna dela programatora: deo za
napajanje i logika koje se koristi za programiranje. Deo za napajanje se sastoji od
dva linearna stabilizatora napona: LM7805 i LM7812. Stabilizator 7805 se koristi
za napajanje mikrokontrolera i dela logickih kola, dok stabilizator 7812
obezbedujuje potrebne napone za programiranje. Za programiranje
mikrokontrolera potreban je napon od 12V do 14V koji se dovodi na pinu
MCLR. Ovaj napon se generise na izlazu stabilizatora 7812 (slika 2.2) koji na
pinu GND ima povezane dve diode prema masi, cime je obezbedjeno da napon
na pinu OUT bude 13.2V . Logiku programatora cini kolo SN 74LS07 i tranzistor
BC557. Kolo SN 74LS07 je sestostruki bafer sa otvorenim kolektorom, dok PNP
traznistor BC557 ima ulogu prekidaca napona za programiranje. Programator se
povezuje preko LTP porta na host. Na hostu je instaliran softver nazvan IC-
PROG cijim se pokretanjem vrsi programiranje kontrolera. Komunikacija izmedju
PC-racunara i programatora je serijska i sinhronizovana sa bitskom brzinom. To
znaci da imamo jednu liniju kojom se prenosi taktni signal, a drugu liniju po kojoj
se prenose podaci. Tranzistor Q2 na slici 2.1 se koristi kao prekidac. Kada je u
stanju ON tada je napon na pinu MCLR 13 V, a kada je ustanju OFF napon na
pinu MCLR je 0 V.
Sl. 2.2 Sema za dobijanje potrebnih napona
Nacin povezivanja programatora u rezimu rada In Circuit Serial

Programmer je prikazan na slici 2.3.
61
Sl.2.3. Povezivanje programatora
Elementi sa sl.2.3, R1, C1, D1 se koriste da se obezbedi reset

mikrokontrolera. Za vreme programiranja, na pinu MCLR potrebno je dovesti
napon oko 13V. Ovaj uslov je ostvaren inverznom polarizacijom diode D2.
Sastavni deo programatora je konektor. Sa ovog konektora ne koriste se pinovi 2 i
3 jer su pinovi mikrokontrolera 11 i 32, kao i 12 i 31 direktno povezani na napon
napajanja od 5 V ( VDD) i zajednicki kraj (VSS), respektivno. Pin 4 ( PGD) sluzi
za punjenje programa u mikrokontroler i on je povezan na pin 40 (RB7/PGD),
vidi sliku 2.3. Preko pina 5 (PGC) dovode se taktni impulsi za programiranje
mikrokontrolera na pinu 39 (RB6/PGC). Otpornici R2 i R3 sluze da ogranice
struju programiranja.
Logicka sema, tablica istinitosti, raspored pinova na kucistu, izgled i
fizicke dimenzije kucista, kao i elektricne karakteristike logickog kola U3 sa slike
2.1 dati su u dodatku( slike od D.1 do D.7 ).
62
2.2 Modifikovani Tait programator
Na slici (sl.2.4.) prikazan je deo seme reazvojnog sistema koji sluzi za

programiranje mikrokontrolera (deo TAIT programatora) i nacin povezivanja sa
ostalim delovima sistema.
Sl.2.4. Modifikovani Tait programator
2.3 Mikrokontrolerski sistem
Na slici (sl.2.5.) prikazana je blok sema razvojnog sistema. Kolo za reset

ima ulogu da resetuje mikrokontroler ako je to potrebno. LED mreza za indikaciju
stanja pinova sastoji se od LED dioda vezanih na pojedinim pinovima. Kada je
neki od pinova na visokom nivou (5 V) svetlece dioda koja je vezana sa njim.
LCD modul se sastji od LCD-a baziranog na cip-setu HD44780. Sasravni deo
razvojnog sistema je i programator. Radi se o TAIT programatoru o kome je bilo
reci u prethodnom odeljku. Programator se vezuje za PC masinu pomocu 25-
pinskog kapla na LTP port. Mrezu tastera cine sest tastera vezanih za pinove
porta B (RB0, RB1, RB2, RB3, RB4, RB5). Oscilator koriscen u konkretnom
slucaju je kvarcni rezonator frekfencije oscilovanja 4MHz. Za komunikaciju
sistema sa PC masinom iskoricen je blok MAX232. Srce ovog bloka je
integrisano kolo MAX232, koje ima ulogu da obezbedi potrebne naponske nivo za
serijsku komunikaciju. Blok za serijsku komunikaciju se pomocu 9-pinskog kabla
63
vezuje sa COM port PC masine. D1 je sotki dioda i ima ulogu za vreme
programiranja.
Sl.2.5. Blok sema razvojnog sistema
2.4 Tasteri
Mikroprekidaci, T1,..,T7, prikazani na slici 2.6 se koriste za realizaciju

tastature. Sa ciljem da se ogranici struja kontakata prekidaca svaki od tastera
povezan je preko otpornika Rx, x=1,..,7, na +5V. U konkretnoj realizaciji tasteri
su povezani na deo porta B, od RB0 do RB5. Pritisak tastature registruje se
promenom stanja na bilo kom ulazu porta B, na taj nacin sto se po automatizmu
generise zahtev za prekid, pa time ne postoji potreba za programskim testiranjem
rada tastature. Pinovi RB6 i RB7 su iskorisceni za programiranje.
Na slici (sl.2.6.) skiciran je nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom.
Kada taster nije pritisnut ulazni pin porta B, RBx,x=1,..,5, je na logickoj jedinici, a
kad se pritisne na logickoj nuli.
64
Sl.2.6. Nacin povezivanja tastera sa mikrokontrolerom
Za proracun otpornika koji se vezuju izmedju napona napajanja i tastera

(slika 2.6.) potrebno je poznavati maksimalu struju koja moze da se propusti kroz
taster. Iz kataloskih podataka (koji su dati u Dodatku slika D.13 ) vidi se da je
maksimalna struja 50mA. Ostali podaci nisu od velikog znacaja jer koristimo
nizak napon napajanja. Otpornici se proracunavaju na sledeci nacin:
VDD 5V
R³ = = 100 W
Itas 50mA
Gde je:
VDD – napon napajanja;
R- otpornost otpornika vezakog izmedju 5 V napajanja i tastera
Itas – maksimalna dozvoljena struja kroz taster.
Kao sto se vidi iz proracuna otpornik treba da je veci od 100Ω. U

konkretnom resenju koriscen je otpornik od 4k7 sto je znatno veci od
proracunatog. Ova vrednost je uzeta da bi smanjili potrosnju sistema, jer u ovom
slucaju kroz tastere protice struja od 1mA.
2.5 LED
LED (LED-Light Emmiting Diode) koje su koriscene su crvene, zute i

zelene boje. Za svaki port na cijem je izlazu vezana LED koriscena je posebna
boja diode. Tako da na deo PORTA (od RA1 do RA6) su vezane crvene LED, za
deo PORTC (od RC0 do RC5) zute, za PORTE zelene i za deo PORTD (RD0 i
RD1) crvene. Sve diode su precnika 3mm i difuznog su tipa. U Dodatku (slika
D.14) date su elektricne, mehanicke i opticke karakteristike dioda.
Struja LED-a, za odgovarajuci osvetljaj, na osnovu kataloskih podataka,
iznosi 10mA. Svaka od dioda je preko odgovarajuceg otpornika povezana na +5
V, cija se vrednost odredjuje na sledeci nacin.
65
a)Proracun za crvene LED:
VDD - Uf 5V - 1.7V
Rr = = = 330W
If 10mA
Gde su:
VDD – napon napajanja
Uf – napon na diodi
If - struja kroz diodu
Uzimamo proracunatu vrednost za otpornost, je postoji u nizu E24.
b)Proracun za zelene LED:

VDD - Uf 5V - 2.1V
Rg = = = 290W
If 10mA
Gde su:
Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω, jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu.
c)Proracun za zute LED:

VDD - Uf 5V - 2.1V
Ry = = = 290W
If 10mA
Gde su:
Uzimamo vrednost za otpornik 270Ω, jer tacna vrednost ne postoji u E24 nizu.
Na slici 2.7. prikazan je nacin povezivanja LED-a na portu C. Nacin

povezivanja LED dioda na drugim portovima je identican.
Sl.2.7. Nacin povezivanja LED za port C
66
2.6 Max232
MAX232 se koristi za povezivanje razvojnog sistema sa racunarom po

standardu RS232C. U konkretnoj realizaciji iskorisceno je pakovanje DIP16.
Kolo se napaja jednostrukim naponom od 5 V. Veza razvojnog sistema sa PC-
ijem je dupleks tipa. Podaci od PC masine ka razvojnom sistemu se vode preko
drajverskog stepena koji povezuje pinove 11 i 14 (T1IN i T1OUT-slika 2.8), a od
razvojnog sistema ka PC masini preko drajverskog stepena 12 i 13 (R1OUT i
R1IN-slika 2.8). S obzirom da prenos podataka ne prati i prenos taktnih impulsa
komunikacija je asinhrona serijska. U Dodatku (slike D.15 do D.18) su dati
tehnicki podaci koji se odnose na kolo MAX232..
Sl 2.8. Povezivanje MAX232 saistemom
2.7 Deo za ispravljanje i stabilizaciju napona
Struktura bloka za napajanje prikazana je na slici 2.9. Pomocu

transformatora T1 mrezni napon od 220 V se transformise u AC napon amplitude
12 V. Nakon toga vrsi dvostruko ispravljanje pomocu Grecovog ispravljaca
(B1/80). Nestabilizovani napon od 18 V se dovodi na ulaz linijskog stabilizatora
7812. Na izlazu stabilizatora dobija se stabilisani napon od 13.2 V. Napon
napajanja od +5 V se dobija na izlazu linearnog stabilizatora 7805. Stabilisani
napon od 13.2 V se koristi za programiranje mikrokontrolera, a napon od 5 V za
napajanje logike. U Dodatku (slike D.19 do D.21) prikazani su tehnicki detalji
usmeraca i stabilizatora.
67
Sl.2.9. Usmeracki deo razvojnog sistema
Na slici (sl. 2.9.) je prikazan usmeracki deo razvojnog sistema. Na njegovim

izlazima imamo napone od 13 i 5V (VDD). Transformator je postavljen na drugoj
plocici radi povecanja sigurnosti. Preporucljivo je da se koristi transformator od
12V na sekundaru, mada moze da se iskoristi i transformator od 15V.
Transformator bi trebalo da je dimenzionisan za snagu od nekih 6VA.
Sl.2.10. Transformator
2.8 Deo za analogno-digitalnu konverziju
U konkretnoj realizaciji izvrseno je samo prosledjivanje naponskih nivoa sa

spoljneg ulaza na pin RA0.Povezivanje je ostvareno preko pina konektora J5.
2.9 Deo za povezivanje LCD-a
Siroku primenu u savremenim mikrokontrolerskim sistemima postigli su

LCD displeji koji pored prikaza numerickih karaktera imaju u sebi implementiran
ceo ASCII alfabet, kao i razne specijalne znake. Postoje razliciti tipovi
alfanumerickih LCD displeja, ali najveci procenat se bazira na istom cip-setu tipa
Hitachi HD44780. Iz tog razloga displeji koji su kompatibilni sa HD44780 mogu
koristiti iste softverske rutine, bez obzira na tip ili proizvidjaca. U konkretnom
resenju za povezivnje LCD-a koriscena su sledeca tri konektora:
68
1. konektor za prenos podtaka, LCD_DATA;
2. konektor kojim se predaju komande LCD-u, LCD_DATA1;
3. konekor za napajanje, LCD_NAP.
LCD displej je instaliran na gornjrm desnom uglu osnovne ploce. Regulacija
osvetljaja LCD displeja ostvarena je preko potenciometra R24 nominalne
vrednosti 10k. Nacin povezivanja LCD displeja na napajanje i interfejsa, za
regulaciju osvetljaja prikazan je na slici na slici sl.2.11.:
Sl.2.11. Povezivanje LCD displeja na napajanje i interfejsa za regulaciju osvetljaja
LCD displej je formata 2x16 karaktera. Svaki karakter moze da prikaze

maksimalno 7x9 osnovnih elemenata. Format prikaza karaktera je programabilan i
definise se na pocetku prikaza informacije u redu. Pristup displeju radi upisa
karaktera ostvaruje se preko 14-to pinskog konektora, paralelnim pristupom 8-mo
bitnog podatkana nozicama od D7 do D14 (vidi sliku 2.12 i 2.13).
69
Sl.2.12. Fizicki izgled organizacije prikaza LCD-a i adresne organizacije
memorije za prikaz
Funkcija i namena svakog od pina na konektoru LCD displeja je definisana na

slici 2.13.
Sl.2.13. Raspored i funkcije pinova konektora LCD-a

Ukazacemo sada na princip rada LCD displeja. Sa mikrokontrolerom LCD displej
komunicira preko sledece dve magistrale:
70
· dvosmerne magistrala za podatke, D0 do D7, preko ovih linija
mikrokontroler moze da upisuje u ili cita podatke iz LCD displeja
· jednosmerne upravljacke magistrale – cine je linije RS, R\W i E. Signal E
kada je aktivan (E=1) dozvoljava rad displeja. Signal R\W definise
operaciju citanja ili upisa (R\W=1 obavlja se operacija citanja, u
suprotnom je upis). Signalom RS definise se kom se registru vrsi pristup,
kada je RS =1 registrima za podatke nazvanih DDRAM-a (Display Data
Ram) i CGRAM-a (Character Generator Ram), a kada je RS=0 pristupa se
komandnom registru.
Upisom u DDRAM podaci se prikazuju na ekranu LCD-a. CGRAM prikazuje

karaktere na displeju u matricno tackastoj formi. Sadrzaj CGRAM-a je moguce
softverski menjati, tako da se mogu prikazati forme karaktera kreiranih po zelji
korisnika. Internu memoriju LCD displeja koja se koristi za prikaz karaktera cine
dva reda od po 40 lokacija(vidi sliku 2.14). U svakoj lokaciji se memorise po
jedan karakter, a ukupno je vidljivo 16 karaktera, a nevidljivo 24. To znaci da je
moguce ostvariti horizontalno pomeranje informacija u toku prikaza. Na slici
2.12. prikazane su adrese vidljivih lokacija na LCD displeju, pri cemu se pocetna
adresa prikaza definise komandom za prikaz u fazi inicijalizacije.
Sl.2.14. Dvoredni smart LCD
U cilju ustede broja pinova kojim se LCD displej povezuje na mikrokontroler

projektanti cesto koriste cetvorobitni rezim rada komuniciranja. Naime, umesto da
se vrsi istovremeni prenos svih osam bitova karaktera prenos se ostvaruje na nivou
niblova, i to tako sto se prvo prenosi MS a nakon toga LS nibl. Treba pri ovome
naglasiti da se cetvorobitni rezim komuniciranja definise odgovarajucom
komandom u fazi inicijalizacije. Na ovaj nacin umesto da se povezivanje ostvari
sa 11, realizuje se sa 7 linija. Ako se LCD koristi samo za prikaz poruka, pin RW
se može povezati na masu i broj potrebnih pinova je tako smanjen na 6.
Na slici 2.15. je pikazno povezivanje LCD-a sa PIC16F877A u 4-bitnom rezimu
komuniciranja. U konkretnoj realizaciji koriscen je PORT D i to tako da su za
prenos podataka iskorisceni pinovi od RD4 do RD7, a za upravljanje radom
displeja pinovi RD2 i RD3.
71
Sl.2.15. Nacin povezivanja LCD-a i mikrokontrolera
LCD displej je programibilna periferija, pa kao takva podrzava odredjeni skup

komandi. Spisak komandi i funkcije koje obavljaju te komande prikazan je na slici
2.16.
Sl.2.16. Tabela instrukcija LCD-a
72
2.10 Povezivanje kola za reset i oscilatora
Strukturu kola za reset cine pasivni elementi R1 i C1 cija je vremenska

konstanta tako izabrana da obezbedi korektni start programa nakon ukljucenja
sistema na napajanje. Uloga tastera T1 je da obezbedi manuelni reset za slucaj da
mikrokontroler iz odredjenih razloga blokira rad u toku izvrsenja programa.
Nacin povezovanja kola oscilatora je prikazan na slici 2.17. U konkretnom
resenju, koje se odnosi na povezivanje kristalnog oscilatora, postovane su
preporuke firme Microchip. Frekvencija oscilatora je 4 MHz.
Sl.2.17. Nacin povezivanja mikrokontrolera
Kondezator C1 ima ulogu da filtrira napon na pinu MCLR za vreme rada

kontrolera, tj. da ne dodje do nezeljenog resetovanja mikokontrolera usled
postojanja VF smetnji na vodovima za napajanje.
2.11 Fizicki izgled stampanih plocica
Na slikama 2.18 do 2.24 prikazan je oblik stampanih plocica razvojnog

sistema projektovanih u programskom paketu '' Protel 99SE'' .
73
Sl.2.18. Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo
Sl.2.19. . Izgled stampane plocice sa raspodelom elemenata-pogled odozgo
74
Sl.2.20. . Izgled stampane plocice napajanja sa raspodelom veza-pogled odozgo
2.12 Tabelarni prikaz komponenata sa vrednostima koriscenih pri realizaciji

razvojnog sistema
Spisak ugradjenih elemenata koriscenih u razvojnom sistemu dat je u tabeli 2.1
Tabela 2.1: Spisak komponenata

Oznaka komponente Naziv komponente Vrednost komponente
R1 Otpornik 1/4W 4k7
R8 Otpornik 1/4W 270Ω
75
R24 Potenciometar 10k
R25 Otpornik 1/4W 1k
C1 Blok kondenzator 100nF
C2 Keramicki kondenzator 27pF
C3 Keramicki kondenzator 27pF
C4 Elektrolitski kondenzator 10μF
D1 LED 3mm Zuta
D2 LED 3mm Zuta
D3 LED 3mm Zuta
D4 LED 3mm Crvena
D5 LED 3mm Crvena
D6 LED 3mm Zelena
D7 LED 3mm Zelena
D8 LED 3mm Zelena
D9 LED 3mm Zelena
D10 LED 3mm Zelena
76
D11 LED 3mm Crvena
D12 LED 3mm Zelena
D13 LED 3mm Crvena
D14 LED 3mm Crvena
D15 LED 3mm Crvena
D16 LED 3mm Crvena
D17 Dioda BAT42
D18 GREC 1A
D19 L7812CV 1A
D20 TS7805 1A
D21 Dioda 1N4148
D22 Dioda 1N4148
Q1 Mikrokontroler PIC16F877A
Q2 MAX232 -
Q3 PNP Tranzistor BC557
Q4 TTL Bafer SN 74LS07
J3 D9 PCB Konektor Zenski
J4 Konektor Dvopinski
J6 D25 PCB Konektor Zenski
J7 Muska kontaktna letvica Dvopinska
J11 Konektor 220V
TS Transformator 6VA 220/15V 400mA
OSC Oscilator 4MHz
T1 Mikroprekidac -
T2 Mikroprekidac -
T3 Mikroprekidac -
T4 Mikroprekidac -
T5 Mikroprekidac -
T6 Mikroprekidac -
T7 Mikroprekidac -
LCD Hitachi HD44780 -
Kabl 25-pinski 1:1 Musko/Muski
Kabl 9-pinski 1:1 Musko/Zenski
Kabl Za Napajanje -
77
3.Prateci softver za PC i demo programi
3.1 Istalacija softvera
Za kreiranje programa na HLL-u C koristicemo programski paket Hi-Tech.

Koraci koje treba preuzeti da bi se instalirao paket Hi- Tech i kreirala aplikacija na
programskom jeziku C, su sledeci:
1. Pre istalacije ovog programskog paketa potrebno je istalirati MPLAB, jer
se kasnije Hi-Tech integrise u MPLAB programski paket. Instalacija
MPLAB-a pocinje pokretanjem aplikacije MPLAB v6.41, koja se nalazi
na prilozenom disku u sklopu ovog rada ( u folderu MPLAB_IDE
pokrenuti aplikaciju MPLAB v6.41.EXE). Po pokretanju aplikacije na
monitoru se generise prozor:
2. Za nastavak istalacije potreban je jednostruki klik levim tasterom na polje

NEXT . Nakon ovoga se generise sledeci prozir:
78
3. Cekira se polje ''I ACCEPT'' i klikom misa na polje ''NEXT'' sledi
nastavak nstalacije i generise se prikaz sledeceg oblika
4. Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira

MPLAB, a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija.
79
5. Aplikacija nas pita da li zelimo da napravimo precicu u start meniju.
Odabiramo jednu od ponudjenih opcija(npr. Yes), a zatim sledi klik na
taster NEXT.
6. Bira se da li zeli precica (shortcut) na radnoj povrsini (desktop), a zatim

treba kliknuti na NEXT.
80
7. Ako je korisnik spreman za instalaciju to potvrdjuje tasterom NEXT pa se
dobija sledeci prozor:
8. Potrebno je sacekati odredjeni vremenski period da se zavrsi instalacija, a

zatim se pojavljuje prozor prikazan na sledecoj slici:
81
9. Za nastavak instalacije (posle odabira yes ili no) kliknuti na NEXT.
10. nakon citanje poruke koja seodnosi na USB Driver Installition Please read
82
11. nakon citanje poruke koja seodnosi na Driver Installition You MUST read
treba kliknuti na CONTINUE.
83
treba kliknuti na CONTINUE.
14. Za kraj instalacije kliknuti na FINISH.

15. Pozeljno je u ovom trenutku restartovati racunar.
84
Nakon instalacije paketa MPLAB potrebno je instalirati programski paket
Hi-Tech i integrisati ga u MPLAB. Da bi se obavila ova aktivnost potrebno je
preuzeti sledece korake:
1. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije picclite-setup koja se nalazi na
prilizenom disku (u folderu Hi-Tech_PICC_v8.05_lite pokrenuti aplikaciju
picclite.exe). Po pokretanju aplikacije na monitoru dobijamo sledeci
prozor:
2. Klikom na NEXT nastavlja se instalacija.
85
3. Da bi se nastavilo sa instalacijom treba kliknuti na NEXT.
4. U generisanom prozoru nude se uslovi koriscenja licenciranog softvera.

Klikom na YES nastavlja se proces instalacije.
86
5. Klikom na taster (polje) Browse bira se direktorijum gde se instalira Hi-
Tech, a zatim klikom na polje NEXT nastavlja se instalacija
6. Za nastvak istalacije potreno je kliknuti na polje NEXT
87
7. u ovom trenutku potrebno je scekat izvesni vremenski period da se zavrsi
istalacija Hi-Tech..
8. Odgovorom na YES na generisnom prozoru izvrsice se integracija Hi-

Tech u MPLAB razvojnom okuzenju.
88
9. Za nastavak kliknuti na OK.
10. Kliknuti na NEXT za nastavak.
89
11. Klikom na YES zavrsavamo instalaciju Hi-Tech i po automatizmu se
restaruje racunar.
Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu

kompajliranja.
1. Klikom na ikonu MPLAB koja se nalazi na radnoj povrsini pokrece se

kompajler i generise se prozor
Sada je potrebno podesiti MPLAB tako da koristi Hi-Tech kompajler u procesu

kompajliranja. Klikom na Project → Project Wizard pojavice se novi prozor na
monitoru.
90
2. Za natavak kliknuti na NEXT.
3. U polju Device potrebo je odabrati PIC16F877A.
4. U polju Actiive Toolsuite potrebno je odabrati opciju HI-TECH

Toolsuite,a zatim kliknuti na polje NEXT.
91
5. Kliknuti NEXT za nastavak instalacije.
6. U polju Poject Name potrebno je upisat ime projekta, a zatim u polju

Project Directory odabrati direktorijum gde cemo smestiti prethodno
napisani kôd.
92
7. Na ovom prozoru treba odabrati folder u kojoj se nalazi napisan nas
program koji zelimo da kompajliramo. Klikom na potrebni fajl, pa zatim
na ADD , stikliranjem polja ispred imena odabranog fajla i klikom na
NEXT generise se prozir:
93
8. Klikom na FINISH zavrsavaju se potrebna podesavanja i generise se
prozor:
94
9. U potprozoru koji se nalazi na sedini glavnog prozora nalazi se listing
napisanog programa koji moze da se dodatno edituje ili ako je sve u redu
da se pokrene proces kompajliranja.
10. Kompajliranje se ukljucuje klikom na Projekt→Build All, ili pritiskom

tastera Ctrl+F10. Nakon toga, ako je napisani program ispravan, dobijamo
sledeci prozor.
95
11. U slucaju da ima greske u programu kompajler ce dati detaljno
obavestenje o gresci.
12. Rezultat kompajliranja je HEX fajl koji se kasnije da ucitava u Ic-Prog.
Kada ovo zavrsimo potrebo je instalirati programski paket Ic-Prog.
1. Instalacija pocinje pokretanjem aplikacije icprog (u folderu ic prog

pokrenuti aplikaciju icprog.exe). Nakon toga na monitoru se generise
prozor:
2. Za nastavak instalacije kliknuti OK.
3. Potrebno je izvrsiti podesavanja kao na prilozenoj slici, a zatim kliknuti

na polje OK. Nakon nekoliko upozorenja ( jer u ovom trenutku jos nije
ukljucen odgovrajuci drajver) na koje treba odgovoriti sa OK generisace
se prozor:
96
4. Za ukljucivanje drajver potrebno je uraditi: Odabrati settings→optionns
(kao na slici)
97
5. Da bi ukljucili drajver, koji je potreban za rad IC-Prog pod OS XP,
potrbno je podesiti Ic-Prog kao na prilozenoj slici, a zatim kliknuti na
polje OK:
6. Nakon toga se generise prozor sa pitanje da li se zeli resetovati

aplikacija.Potrbno je kliknuti na polje Yes.
98
7. Treba sacekati da se program resetuje i potvrdno odgovoriti na
postavljeno pitanje na pitanje.
8. Kada se program resetovao potrbno je odabrati mikrokontoler

PIC16F877A. To mozemo da uradimo tako sto cemo kliknuti
Settings→Device→ Microchip PIC→More→More→PIC16F877A.
9. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici:
99
10. Sada je potrbno ucitati HEX fajl koji se dobija kompajliranjem programa.
To mozeme da se uradi klikom na: File→Open File... (kao na sledecoj
slici).
11. Nakon toga se generise prozor kao na sledecoj slici na kome je potrebno
selektovati zeljeni HEX fajl i kliknuti na polje OK.
100
12. Kada se prethodna procedura, na monitoru ce se generisti prozor. Na
njemu se moze videti hexadecimalni sadrzaj iskompajliranog programa.
Potrbno je na njemu podesiti tip oscilatora i fuses podesavanja, ako vec
nisu programski podesena. U nasem slucaju potrbno je samo iskljuciti fleg
''CP''.
101
13. Pre pocetka loadovanja prozor bi trebalo da izgleda kao na prilozenoj
slici:
14. Loadovanje se pokrece klikom na: Command→Program All (kao na

prilozenoj slici):
102
15. Na prozoru koji ce se pojaviti treba kliknuti Yes za nastavak.
16. Zatim pocinje proces loadovanja i prozor izgleda kao na prilozenoj slici:
103
17. Nakon zavrsetka loadovanja, ukoliko nije bilo greski, proram ce generisati
prozor sa obavestenjem da je proces zavrsen. Tada je potrebno kliknuti
OK. U slucaju da je doslo do greske program ce dati detaljne informisati o
gresci. Posle toga je potrbno utvrditi gde je greska, otkloniti je i ponoviti
proces loadovanja.
18. Ako je proces loadovanja prosao uspesno preostaje samo ispitivanje

programa na razvojnom sistemu.
Napomena:
Posle svakog pokretanja programa Ic-Prog potrebno je izvrsiti pocetna
podesavanja. Potrebno uraditi: Settings→Hardware ( ili pritiskom na taster F3)
kao na slici:
104
Nakon toga dobijamo sledeci prozor:
Sada je potrebno decekirati, a odmah zatim cekirati polje ''Invert MCLR'' i

kliknuti OK. Posle toga nastaviljamo sa normalnim radom.
3.2 Kreiranje aplikacija na programskom jeziku C za mikrokontroler

PIC16F877A
Kako je mikrokontroler bez softvera samo obican komad plastike, metala i

prociscenog peska, na ovom mestu cemo dati nekoliko mogucih softverskih
resenja za nas razvojni sistem i tako kompletirati iskoristivu celinu.
Programski jezik C je dosta mocan i fleksibilan jezik. Programiranje

mikrokontrolera je dosta slicno standarnom programiranju, ali ima i neke svoje
specificnosti. U daljem tekstu nastojacemo da objasnimo nacim programiranja na
konkretnim primerima. U toku pisaanja programa bice korisceni neki standardni
potprogrami koji se lako mogu naci na Internetu, a usput cemo i reci nesto o
njima. Na disku koji cemo priloziti uz ovu dokumetciju naci ce se izmedju ostalog
i ti potrogrami.
Neke osnovne napomene
Razvojni sistem ima neka svoja ogranicenja koja moramo da ispostujemo

prilikom programiranja mikrokontrolera. Kao prvo moramo da poznajemo
dovoljno dobro arhitekturu kontrolera ( registre, velicinu memorije za program,
velicinu memorije za smestaj podataka, itd.). O ovim ogranicenjima bilo je reci u
prethodnim odeljcima, tako da sada necemo da se zadrzavamo na njih. Pored njih
tu su i hardverska ogranicenja razvojnog sisstema, a to su:
105
1. kod PORTA , pinovi RA1- RA5 su povezani na LED, pa se zbog toga
ovi pinovi moraju programski konfigurisati kao izlazni. RA0 je predvidjen
kao ulaz za analogno-digitalnu konverziju, i njega je potrebo konfigurisati
kao ulazni upisom komandne 0b000001 reci u registar TRISA.
2. PORTB je predvidjen kao ulazni port zbog toga sto ima mogucnost da
generise prekid usled promene stanja na nekim od njegovih pinova (pinovi
od RB4 do RB7). Ova mogucnost se pokazala kao veoma korisna pri
analizi tastera pa smo se zbog toga opredelili da to iskoristimo. Pinovi od
RB0 do RB3 nemaju ovu mogucnost, pa je zato njih potrebno analizirati
softverski (najcesce primenom Timer0). Pinovi RB6 i RB7 iako imaju
mogucnost, kao sto smo vec rekli, da generisu prekid, nismo ih iskoristili
kao ulazne nego su ostali slobodni (koriste se u procesu programiranja).
Ovaj port se kofigurise upisom komandne reci 0x3f u registar TRISB.
3. PORTC je predvidjen za komunikaciju sistema sa racunarom i za LED
indikaciju stanja na pojedinim pinovima. Pinovi RC0-RC5 su povezani na
LED diode, a preko pinova RC6 i RC7 povezano je kolo MAX232.
Aktiviranjem USART modula po programskom automatizmu pinovi RC6 i
RC7 se konfigurisu ka RxD i TxD, respektivno, a pinove RC0-RC5 je
potrebno rucno konfiguristi kao izlazne. Nije greska ako se inicjalizira
registar TRISC na vrednost 0x00, a zatim aktivira modul za komunikaciju
sa racunarom.
4. PORTD je predvidjen za povezivanje LCD displeja i LED indikaciju. LCD
modul je povezan na pinove od RD2 do RD7 ( RD2 se vezuje na RS pin
displeja, RD3 vezuje se za E pin, a RD4, RD5, RD6, RD7 su iskorisceni za
prenos podataka). Za pinove RD0 i RD1 su vezane LED za indikaciju
stanja. Ovaj port se konfigurise kao izlazni TRISD={0x00}.
5. PORTE je ceo iskoriscen za LED indikaciju. Konfigurise se kao izlazni
TRISE={0b000}.
Za pobudu oscilatora koriscen je kvarcni oscilator od 4MHz, tako da je vreme

trajanja instukcijskog ciklusa 1us.
3.3 Tipovi podataka
C programski jezik podrzava pet osnovnih tipova podataka (character,

integer, float, void, double) i cetiri modifikovana tipa
podataka(signed, unsigned, long, short). Tabela 3.1 pokazuje
znacenje osnovnih tipova podataka i modifikovanih tipova:
Tabela 3.1: Tipovi podataka u programskom jeziku C

Tip Znacenje Kljucna rec
character Karakter podataka char
integer Neoznaceni celi brojevi int
float Brojevi u pokretnom zarezu float
double Brojevi u pokretnom zarezu dvostruke double
preciznosti
106
void Bez vrednosti void
signed Pozitivni ili negativni brojevi signed
unsigned Samo pozitivni brojevi unsigned
long Duzi opseg broja long
short Kraci opseg broja short
Svakpm tipu podatka odgovara odredjeni opseg kod prezentacije brojeva.

Ovaj opseg se moze menjati u zavisnosti od koriscenog modifikatora. Tabela 3.2
prikazuje moguci opseg vrednosti za sve kombinacije osnovnih tipova podataka i
modifikatora
Tabela 3.2: Opseg vrednosti tipova podataka

Tip Obim u bitovima Opseg
short 1 0 ili1
short int 1 0 ili 1
int 8 0 do 255
char 8 0 do 255
unsigned 8 0 do 255
unsigned int 16 0 do 65535
signed 8 -128 do 127
signed int 8 -128 do 127
long 16 0 do 65535
long int 16 0 do 65535
signed long 16 -32768 do 32767
float 32 3.4E-38 do 3.4E+38
3.4 Prekidi
Prekidi mogu se inicirati od strane velikog broja razlicitih internih ili

eksternih izvora u odnosu na PICmicroMCU. Kada se javi prekid, PIC hardver
sledi fiksni model ponasanja prikazan na slici 3.1.
107
Sl. 3.1 Algoritam izvrsenja programa pri nastanku prekida
Hardver je u potpunost pod PICmicroMCU kontrolom, a softver je u celini

odgovornost projektanata. Kada se desi prekid, prvi korak je da se testira i odredi
izvor prekida. U slucaju vise prekida, rutina za indetifikacuju izvora prekida na
osnovu dodeljenog prioriteta odredjuje koji ce se prekid prvo obraditi.
3.5 Primena programskog jezika C (primeri)
Jedni od najpoznatijih ANSI C kompajlera koji su namenjeni Microchip PIC

mikrokontrolerima su svakako Hi-Tech PICC i CCS PCW kompajleri.HI-Tech
kompajler spada u profesionalne alate i namenjen je najzahtevnijim korisnicima.
Baziran je na DOS aplikaciji koja se poziva iz komandne linije,ali zahvaljujuci
MPLAB integraciji moze se dobiti zadovoljvajuce IDE okruzenje.Biblioteke koje
se isporucuju zajedno sa kompajlerima spadaju u osnovne, pa ce za bilo kakvu
dodatnu periferiju je potrebno kreirati odgovarajuce funkcije i procedure.
Za razliku od Hi-Tech kompajlera, CCS PCW kompajler sadrzi u sebi kompletno
IDE okruzenje, takodje sadrzi i veliki broj biblioteka za rad sa razlicitim
periferijama (SPI, I2C, LCD, GLCD, USB, RTC...), kao i dodatne funkcije koje
implementiraju odredjene tipove algoritama za manipulaciju nad podacima kao
sto su CRC8, CRC16, upravljane radom AD konvertora itd.
Napomena:
Obratite paznju da je C jezik ''case-sensitive'' pa nije sve jedno da li se koriste
mala ili velika slova!!! Primer: ako deklarisete promenljivu unsigned char
bRojAC; Pokusaj da je koristite kao brojac=0; izazvace gresku. Pravilno je
bRojAC=0;
108
''fuses'' podesavanja
__CONFIG (LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS);
Ovom direktivom omogucavamo da kompajler umetne u HEX datoteku i

''fuses'' podesavanja shodno potrebama programera. Kada se ovako izgenerisani
HEX fajl ucita u program programatora (recimo u Ic-Prog ) programator ce
automatski podesiti podesavanja koji tip oscilatora koristimo, da li ce
mikrokontroler biti zasticen od citanja ili ne, da li ce ''watch-dog''(WDT) tajmer
biti aktivan ili ne, itd.
U konkretnom primeru je podeseno sledece:
Low Voltage In-Circuit Serial Programming - DISABLED

Oscilator - XT
Protect(zastiti mikrokontroler od citanja) - ENABLED
Power-up Timer(PWT) - ENABLED
Watchdog Timer(WDT) - DISABLED
In-Circuit Debugger - DISABLED
Pravljenje ALIAS-a ulazno/izlaznih pinova
Jako korisna mogucnost C jezika je definisanje logickih imena

ulazno/izlaznim pinovima. Prva pogodnost ovakvog pristupa je sto se na ovaj
nacin jednostavnije mogu pamtiti imena pinova i njihova funkcija, a druga mozda
jos bitnija, je da se portabilnost ovako pisanog kôda znacajno uproscava.Naime,
ukoliko je iz nekog razloga potrebno u toku razvoja prebaciti neki izlazni uredjaj
na neki drugi pin od planiranog, ovo se bezbolno moze izvrsiti izmenom u samoj
definiciji bez da se pretrazuje ceo kôd kako bi se izvrsile promene na svim
mestima gde se taj pin upotrebljava.
Dole navedeni kôd je jasan sam po sebi i moze se usvojiti kao takav, bez da
se preterano zalazi u analizu. Primera radi, ukoliko na pinu PORTC.0 imamo
povezan taster, taj pin mozemo nazvati Taster1. Konkretna primena ove olaksice
data je u sledecem primeru:
Napomena:
Ne sme se zaboraviti obavezno podesavanje smerova pinova koji se koriste u
odgovarajucim TRIS registrima.
#define PORTBIT(adr,bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit))

//pinovi
static bit Taster1 @ PORTBIT(PORTC,0); //
109
static bit LED0 @ PORTBIT(PORTB,0); //
3.6 Upisivanje parametra u DATA EEPROM
Ponekad je jako zgodno da parametre ili info-tekst upisemo u interni DATA

EEPROM mikrokontrolera vec pri samom pisanju programa (npr. Default
vrednosti parametara). To je najlakse izvesti uz pomoc makroa
__EEPROM_DATA( ), koji su sastavni deo Hi-Tech PICC kompajlera.
__EEPROM_DATA('L','C','D','T','_','B','R','1');
__EEPROM_DATA('v','e','r','-','1','.','0','0');
__EEPROM_DATA('s','e','p','-','2','0','0','6');
U datom primeru u EEPROM memoriju mikrokontrolera od adrese 0 redom

bice upisan ''tekst'' kao na sledecoj slici:
Sl 3.2 Izgled Ic-prog-a
3.7 Opcije za optimizaciju kôda pri kompajliranju
Prilikom kompajliranja kôda Hi-Tech kompajler moze primeniti vise

modela optimizacije.
Optimizacija se ukljucuje navodjenjem parametara u komandnoj liniji pri
pozivu kompajlera: -0 (ukljucuje post-pass optimizaciju), i –Zg (ukljucuje
Global optimizaciju).Ukoliko je ukljucen neki od metoda optimizacije dobija se
povecanje brzine izvrsavanja kôda, kao i smanjenje objektnog (HEX) kôda.
Pozeljno je uvek koristiti optimizaciju, ukoliko kôd radi kako je specificirano
110
zahtevima. U primerima koji su navedeni, obavezno je koriscenje maksimalne
optimizacije kako bi generisani kôd rutine Delay bio odgovarajuceg trajanja.
Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera u MPLAB razvojnom
okruzenju se izvodi na sledeci nacin: u meniju Project>Build options... potrebno
je odabrati Project. U tabu PICC Compiler treba stiklirati Use alternate settings i
zatim u praznom polju upisati -0 –Zg (ako vec nije bilo upisano). Zatim se klikne
na OK. Ukljucivanje optimizacije Hi-Tech kompajlera prikazana je na slici3.3.
Sl 3.3 Izgled prozora na kome je ukljucena maksimalna optimizacija
3.8 Program za iskljucivanje i ukljucivanje LED
Svrha ovog programa je upoznavanje sa nekim osnovnim naredbama

programskog jezika C. Program je dosta jednostavan i lak za razumevanje, a ima
zadatak da, u zavisnosti od toga koji je taster pritisnut, ukljuci neki pin
odgovrajuceg porta ili da ukljucuje LED nekim unapred definisanim redosledom.
Iskoriscena je mogucnost koja postoji u radu sa portom B. Naime pinovi RB4 do
RB7 mogu da generisu prekid ( samo ako smo prethono to omogucili
konfigurisanjem odgovarajuceg flag-a) kada se desi promena stanja na
odgovarajucem pinu. Ujedno je primenjena i softverska analiza stanja tastera
koriscenjem Timer 0.. Listing programa sa komentarom je prikazan na slici 3.4.
#include<pic.h> //ukljucujemo ovu bibliotrku jer se u njoj nalaze osnovne

rutine koje su potrebne za vreme programiranja. Potrebno je uvek napisati ovu
liniju!//
111
#include "delay.c" //potprogram koji unosi kasnjenje, o njemu bice reci
kasnije//
__CONFIG(LVPDIS&XT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS); //podesavanje
PIC-a//
int i,j,k; //promenjive koje koristimo u programu
#define PORTBIT(adr, bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit))

static bit ts1 @ PORTBIT(PORTB, 5); //pinRB5 ima
simbolicko ime ts1//
static bit ts2 @ PORTBIT(PORTB, 4);
static bit led1 @ PORTBIT(PORTD, 0);
static bit led2 @ PORTBIT(PORTD, 1); //davanje imena
pojedinim pinovima. Ovaj deo je standardan i sam po sebi diviljno jasan//
void interrupt tas(void) //pocetak prekidne rutine za skeniranje

tastera//
{
if(RBIF) //pitamo da li je RBIF=1, ako jeste onda je pretisnut neki taster
vezan na nekom pinu od RB4 do RB7 pa je kontroler generisao prekid.//
{
GIE=0; // iskljucujemo sve prekide//
if(!ts1) //da li je pin RB5 na logicku nulu, ako jeste promenjiva i dobija
vtrednost 0//
{
i=1;
j=0;
k=0;
}
if(!ts2) //da li je pin RB4 na logicku nulu, ako jeste promenjiva j dobija
vtrednost 0//
{
i=0;
j=1;
k=0;
}
RBIF=0; //resetujemo RBIF//
GIE=1; //dozvoljavamo omogucene prekide//
}
if(T0IF) //da ji je omogucen prekid koji izaziva tajmer0//
{
GIE=0;
112
if(!ts3) //da li je pin RB3 na logicku nulu, ako jeste promenjiva k dobija
vtrednost 0//
{
i=0;
j=0;
k=1;
}
T0IF=0; //resetujemo fleg T0IF//
GIE=1;
}
} //zavsavamo prekidnu rutinu//
void main(void) //pocetak glavnog programa//

{
TRISD=0x00; //definisemo PORTD kao izlazni//
TRISB=0x3f; // definisemo PORTB kao ulazni, osim RA6 i RA7 koje
stavljamo kao izlazne jer ih i ne koristimo//
TRISE=0b000; //definisemo PORTE kao izlazni//
TRISA=0b000001; //definisemo PORTA kao izlazni, sem pina RA0 koji je
ulazni//
TRISC=0x00; //definisemo PORTD kao izlazni//
PORTE=0b000; //gasimo PORTE//
PORTA=0b000000; //gasimo PORTA//
PORTC=0x00; //gasimo PORTC//
PORTD=0x00; //gasimo PORTD
OPTION=0b00000011; //podesavamo vrednost preskajlera za tajmer0//
ADCON1=0b10001110; //definisemo PORTA kao digitalni, osim RA0 koji je
analogni ulaz//
T0IE=1; //omogucavamo prekid koji izaziva tajmer0//
RBIE=1; //omogucavamo prekid koji izaziva promena stanja na pinovima RA4
do RA7//
GIE=1; //omogucavamo dozvoljene prekide//
while(1) //beskonacna petlja//
{
if(i==1)
{
led2=1; //ukljucujemo datu diodu//
DelayMs(250); //kasnjenje od 250ms//
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
led2=0; //iskljucujemo datu diodu//
PORTC=0b10101010; //ukljucujemo svaku drugu diodu porta C//
DelayMs(250);
DelayMs(250);
113
DelayMs(250);
DelayMs(250);
PORTC=0x00; //iskljucujemo PORTC//
PORTE=0b101;
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
PORTE=0x00;
PORTA=0b101010;
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
PORTA=0b000000;
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
}
if(j==1)
{
PORTC=0x00;
PORTE=0b101;
PORTA=0x00000;
}
if(k==1)
{
PORTC=0x00;
PORTE=0b000;
PORTA=0b101010;
}
} //kraj beskonacne petlje//
} //kraj programa//
Sl 3.4 Listing programa za ukljucivanje LED
U programu sa slike 3.4 koriscen je bibliotecni potprogram delay.c. On ima

zadatak da unese kasnjenje u izvrsenju programa izrazeno u milisekundama.
Listing potprograma je dat na slici 3.5.
Potprogram "delay.c"
#include "delay.h"
void
DelayMs(unsigned char cnt)
{
#if XTAL_FREQ <= 2MHZ
114
do {
DelayUs(996);
} while(--cnt);
#endif
#if XTAL_FREQ > 2MHZ

unsigned char i;
do {
i = 4;
do {
DelayUs(250);
} while(--i);
} while(--cnt);
#endif
}
Sl 3.5 Listing biblioteckog potprograma delay.c
Potprogram je dovoljno jasan, pa nije podrebno dodatno komentarisati.

Moze se pomenuti samo to da pri kompajliranju programa mora biti ukljucena
maksimalna optimizacuja. Promenjiva cnt je neoznacena 16-bitna vrednost. U
ovom potrogramu je iskoriscena bibliotecki potprogram delay.h, a njegov listig
prikazan je na slici 3.6.
#ifndef DelayUs
#ifndef XTAL_FREQ
#define XTAL_FREQ 4MHZ
#endif
#define MHZ *1000

#define KHZ *1
#if XTAL_FREQ >= 12MHZ

#define DelayUs(x)
{
unsigned char _dcnt;
_dcnt = (x)*((XTAL_FREQ)/12MHZ);
while(--_dcnt != 0)
continue;
}
#else
#define DelayUs(x)
{
unsigned char _dcnt;
_dcnt= (x)/(12MHZ/(XTAL_FREQ))|1;
while(--_dcnt != 0)
continue;
}
115
#endif
extern void DelayMs(unsigned char);

#endif
Sl. 3.6 Listing biblioteckog potprograma delay.h
3.9 Program koji upravlja radom LCD-a
Ovaj program je malo slozeniji od prethodnog. Zadatak programa je da broji

od 0 do 999 i rezultat prikaze na LCD displeju. Pored ostalog ovde treba da se
obavi konverzija dekadnog broja u niz ASCII cifara, iz razloga sto LCD displej,
kao i svaka periferija manipulisu samo sa zapisima u ASCII formatu. Ovde je
iskoriscen i interni EEPROM mikrokontrolera za zapis nekih informacija koje se
koriste u svrhu evidencije.
#include <pic.h>
#include "delay.c"
#include "lcd.c"
__CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS) //
konfigurisemo PIC
__EEPROM_DATA('L', 'C', 'D', 'T', '_', 'B', 'R', '1');

__EEPROM_DATA('v', 'e', 'r', '-', '1', '.', '0', '0');
__EEPROM_DATA('s', 'e', 'p', '-', '2', '0', '0', '6');
//upisujemo podatke u EEPROM
unsigned int brojac; // GLOBALNE Promenljive
void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje

{ // od 1 sekunde
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
}
///////////////////////////////////////////////////////
/////////////////////////// MAIN //////////////////////
116
void main(void)
{
TRISD=0x00;
PORTD=0x00;
GIE=0; // iskljucujemo sve interapte
lcd_init(); // Inicializacija LCD displej

brojac = 0; // resetujemo promenljivu brojac
// ovde pravimo masku naseg prikaza na displej

lcd_gotoxy(0, 0); // pozicioniraj se u prvoj koloni - prvi red
lcd_puts("LCD Test"); // ispisi na LCD-u tekst
lcd_gotoxy(0, 1); // pozicioniraj se u prvoj koloni - drugi red
lcd_puts("Brojac:"); // ispisi na LCD-u tekst
while(1) // beskonacna petlja

{
Delay_1s(); // definisemo brojanje i prikaz na priblizno 1sekundu
brojac++; // uvecavamo brojac za 1
if(brojac > 999) brojac = 0; // ogranicavamo brojac do
maximalnih 999
lcd_gotoxy(10, 1); // pozicioniramo se (2. red - 11. kol)
lcd_dec2str3(brojac); // konvertujemo dekadni broj u STRING
}
}
Sl 3.7 Listing programa za upravljanje LCD-om
U programu sa slike 3.7 koriscen je potprogram lcd.c koji ima ulogu da

upravlja radom LCD-a. Potprogram je preuzet sa http://www.htsoft.com, a
dodatno je prosiren komentarom. U potprogramu lcd.c je ugradjena rutina za
konverziju decimalnog broja u niz ASCII karaktera.
Napomena:
Ovaj potprogram moze da se upotrbi samo za LCD-ove koji su formata 2X16
karaktera i kompatibilni su sa displejom baziranim na cip-setu HD44780.
#include <pic.h>
#define LCD_DATA PORTD
#define PORTBIT(adr, bit) ((unsigned)(&adr)*8+(bit))

// LCD
static bit LCD_E @ PORTBIT(PORTD, 3); //
117
static bit LCD_RS @ PORTBIT(PORTD, 2); //
// ovde definisi specijalne karaktere

#define SPECIJALNI_KARAKTERI 64 // koliko * 8
//-----------------------------------------------------------
// Procedure za kontrolu LCD-a HD44780 16x2
//-----------------------------------------------------------
#define LCD_STROBE() LCD_E = 1; LCD_E = 0
#define lcd_cursor(x) lcd_cmd(((x)&0x7F)|0x80)
#define lcd_clear() lcd_cmd(0x01); DelayMs(2);
#define lcd_putch(x) lcd_data(x)
#define lcd_goto(x) lcd_cmd(0x80+(x)); DelayUs(40);
#define lcd_gotoxy(x,y) lcd_cmd(0x80+x+(0x40*y));DelayUs(40);
#define lcd_cursor_right() lcd_cmd(0x14)
#define lcd_cursor_left() lcd_cmd(0x10)
#define lcd_display_shift() lcd_cmd(0x1C)
#define lcd_home() lcd_cmd(0x02); DelayMs(2);
/* posalji komandu LCD-u */

void lcd_cmd(unsigned char ins)
{
LCD_RS = 0; // COMMAND
LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0);
LCD_STROBE();
LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0);
LCD_STROBE();
DelayUs(40);
}
/* posalji podatak LCD-u */

void lcd_data(unsigned char ins)
{
LCD_RS = 1; // podaci
LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | (ins & 0xf0);
LCD_STROBE();
LCD_DATA = (LCD_DATA & 0x0f) | ((ins << 4) & 0xf0);
LCD_STROBE();
LCD_RS = 0; // podaci
DelayUs(40);
}
/* ispisi string na LCD-u */

void lcd_puts(const char * s)
{
while(*s)
lcd_data(*s++);
}
118
// *-----------------------------------------
// * Konverzija decimalnih brojeva u string
// u opsegu od 0 do 999
// *----------------------------------------*/
void lcd_dec2str3(unsigned int x)
{
unsigned int y;
if (x<1000)
{
y=x/100;
lcd_putch(y+0x30);
x-=(y*100);
y=x/10;
lcd_putch(y+0x30);
x-=(y*10);
lcd_putch(x+0x30);
}
else lcd_puts("Err");
}
/* inicijalizacija LCD-a */
void lcd_init()
{
// {8 bit interfejs/i cekaj 5ms}
LCD_DATA = (LCD_DATA & 0b00001111) | 0x30;
LCD_STROBE();
DelayMs(5);
// {8 bit interfejs/i cekaj 160uS}
LCD_STROBE();
DelayUs(160);
// {8 bit interfejs/i cekaj 160uS}
LCD_STROBE();
DelayUs(160);
// {4 bit interfejs}
LCD_STROBE();
DelayUs(160);
lcd_cmd(0x20+0x08); // 4bit, 2 reda, 5x7

lcd_cmd(0x06); // incrementiraj poziciju, iskljuci pomeranje displeja
lcd_cmd(0x0C); // Display = On, Cursor = Off, Blink = Off
lcd_clear();
lcd_home();
}
Sl 3.8 Listing potprograma lcd.c
119
3.10 Program za komunikaciju razvojnog sistema sa racunarom
Ovaj program ima za cilj da broji od 0 do 99 i da rezultat prikaze na

racunaru. Program nema neku prakticnu svrhu, kao ni prethodni, vec mu je jedini
cilj edukacija. Pokazuje kako se vrsi podesavanje USART modula
mikrokontrolera. Brzina prenosa podataka dosta zavisi od izabranog oscilatora, o
cemu je bilo reci u prethodnim odeljcima. Veoma lako moze da se promeni i da se
koristi kao potprogram u nekim slozenijim programima. Komunikacija je
asinhrona serijska bez koriscenja prekidnih rutina.
#include <pic.h>
#include "delay.c"
__CONFIG(LVPDIS&XT&PROTECT&PWRTEN&WDTDIS&DEBUGDIS); //
konfigurisemo PIC
__EEPROM_DATA('R', 'S', '2', '3', '2', '_', '_', '_');

__EEPROM_DATA('v', 'e', 'r', '-', '1', '.', '0', '0');
__EEPROM_DATA('j', 'u', 'n', '-', '2', '0', '0', '6');
#define PIC_CLK 4000000 // frekvencija XTAL-a

#define BAUD 19200 // RS232 baud rate
#define DIVIDER ((PIC_CLK/(16UL * BAUD) -1)) // interni
proracun
#define HIGH_SPEED 1 // interno podesavanje RS232 registara
// PROMENLJIVE
unsigned char brojac;
unsigned char primljeni_podatak;
// PROCEDURE
void Delay_1s() // procedura koja unosi kasnjenje
{ // od 1 sekunde
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
DelayMs(250);
}
// slanje jednog karaktera

void RS232_putch(unsigned char c)
{
while(!TXIF); //prelazi u '1' kada je prazan
TXREG = c;
DelayUs(60);
120
}
// prijem jednog karaktera

unsigned char RS232_getch()
{
if(RCIF) //prelazi u '1' kada je prun
{
RCIF = 0;
return RCREG;
}
CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je
CREN = 1; //enable reception
return 255; // ako nema podatka primljenog
}
// slanje stringa
void RS232_putst(register const char *str)
{
while((*str)!=0)
{
RS232_putch(*str);
if (*str==13) RS232_putch(10);
if (*str==10) RS232_putch(13);
str++;
}
}
// *-----------------------------------------
// u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju
// *----------------------------------------*/
void RS232_dec2str2(unsigned int x)
{
unsigned int y;
if (x<100)
{
y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10);
RS232_putch(x+0x30);
}
else RS232_putst("Err");
}
void main(void)
{
TRISA = 0b11111111;
TRISB = 0b00000000;
TRISC = 0b11111111;
ADCON1 = 0b10000111; // Set up A/D as Right justified,
121
// (5 analog channels = digital inputs xxxx 011x)
GIE = 0;
// SERIAL PORT SETUP

SPBRG = DIVIDER;
BRGH = HIGH_SPEED; //data rate for sending
SYNC = 0; //asynchronous
SPEN = 1; //enable serial port pins
SREN = 0; //no effect
TXIE = 0; //disable tx interrupts
RCIE = 0; //disable rx interrupts
TX9 = 0; //8-bit transmission
RX9 = 0; //8-bit reception
TXEN = 0; //reset transmitter
TXEN = 1; //enable the transmitter
while(1) // beskonacna petlja

{
Delay_1s();
RS232_putst("Trenutno stanje brojaca je: ");
RS232_dec2str2(brojac);
RS232_putch(13); // ADCII znak (Return) za sledeci red
if(++brojac > 99) brojac = 0;
// ukoliko sa PC racunara dodje komanda R ili r resetuj brojac
primljeni_podatak = RS232_getch();
if((primljeni_podatak=='R')||(primljeni_podatak == 'r')) brojac=0;
}
}
Sl 3.9 Listim programa za komunikaciju PC masine sa razvojnim sistemom
Na slici 3.10 je dat oblik potprograma koji moze da koristi kod kreiranja
nekih slozenijih programa. U njemu je sadrzana konverzija decimalnog broja u niz
ASCII karaktera, kao i predaja i prijem podataka ka/iz serijskog porta.
#include <pic.h>
#include „delay.c“
// slanje jednog karaktera

void RS232_putch(unsigned char c)
{
while(!TXIF); //prelazi u ’1’ kada je prazan
TXREG = c;
DelayUs(60);
}
122
// prijem jednog karaktera
unsigned char RS232_getch()
{
if(RCIF) //prelazi u ’1’ kada je pun
{
RCIF = 0;
return RCREG;
}
CREN = 0; //ukoliko je doslo do greske obrisi je
return 255; // ako nema podatka primljenog
}
// slanje stringa
void RS232_putst(register const char *str)
{
while((*str)!=0)
{
RS232_putch(*str);
if (*str==13) RS232_putch(10); //prelaz u novi red
if (*str==10) RS232_putch(13); //vrati se na pocetak reda
str++;
}
}
// *-----------------------------------------
// u opsegu od 0..99 za RS232 komunikaciju
// *----------------------------------------*/
void RS232_dec2str2(unsigned int x)
{
unsigned int y;
if (x<100)
{
y=x/10;RS232_putch(y+0x30);x-=(y*10);
RS232_putch(x+0x30);
}
else RS232_putst(„Err“);
}
Sl 3.10 Listing potprograma za komunikaciju razvojnog sistema sa PC masinom
S obzirom da je u predlogu ostvaruje serijska komunikacija izmedju

mikrokontrolera i PC masine, potrebno je da na PC racunaru postoji neki terminal
program koji podrzava ovaj tip komunikacije. Jedan tipican usluzni program ovog
tipa je ''Terminal_v1.9b'', koji je zapisan na prilozenom disku (u folderu
RS232_Terminal pokrenuti aplikaciju Terminal_v1.9b.exe). Pre pocetka
komunikacije neophodno je definisati parametre serijskog prenos podataka (bitska
brzina, broj bitova po karakteru, parnost, broj stop bitova, tip handshake, kao i
123
komunikacioni port po se predaju i primaju podaci). Ukoliko je sve u redu i COM
port uspesno inicijalizovan potrebno je kliknuti na dugme [Connect], a u prozoru
terminala bi trebao da se pojavi rezultat izvrsenja programa.
124
Zakljucak
Kao i realizacija prakticnog dela naseg zadatka, nimalo nije bilo jednostavno
opistai citav razvojni sistem i objasniti sve njegove delove. Od velike koristi nam
je bila literatura koju smo uspeli da nadjemo surfujuci po Internetu. Pre svega
''PIC16F87X Data Sheet'' iz koje smo koristili detalje koji se odnose na tehnicke
karateristike mikrokontrolera. To je bila i tema prvog poglavlja ovog rada.
Moramo pomenuti nekoliko skripti i diplomskih radova koji su na Internetu
postavile nase kolege i njihovi nastavnici sa tehnickih fakulteta bivse Jugoslavije.
U drugom delu opisana je hardverska struktura sistema zasnonovana na
mikrokontroleru PIC16F877A.. U trecem delu smo integrisali potreban softver za
punjenje programa u mikrokontroler, gde smo slikovito opisali kako se i kojim
redosledom softver instalira i listing samih programa koje smo dali i time
kompletirali razvojni sistem.
S postovanjem:
Branislav Dimitrijevic,
Slobodan Aleksic,
Ivan Antic
125
Dodatak 1
Sl.D.1 Logicka sema i funkcionalna tabela logickog kola 74ls07
Ovo kolo se pakuje u 14-pinsko DIP

pakovanje kao na slici. Naponi napajanja se
dovode na nozice 14 i 7, a ostali pinovi sluze
kao ulazni i izlazni pinovi pojedinih kola
unutar cipa.
Sl D.2 Raspored pinova na kucistu logickog

kola 74LS07 (pogled odozgo)
126
Sl.D.3 Logicka sema bafera
Sl.D.4 Vreme uspona i vreme opadanja logickih nivoa
Sl.D.5 Elektricne karakteristike logickog kola 74ls07

(napon napajanja,nivoi,potrosnja struje i radna temperatura kola)
127
Sl.D.6 Elektricne osobine logickog kola 74ls07
(strujna i naponska ogranicenja)
Sl.D.7 Fizicke dimenzije logickog kola 74ls07
128
Raspred nozica, izgled kucista, fizicke dimenzije i elektricne karakteristike
tranzistora BC557 date su na slikama od D8 do D12.
Sl.D.8 Raspored nozica tranzistora BC557
Sl.D.9 Naponska,strujna ,temperaturna i ogranicenja snage tranzistora BC557
129
Sl.D.10 Elektricne karakteristike tranzistora BC557
Sl.D.11 Zavisnost parametra hfe od struje kolektora
130
Sl.D.12 Fizicke dimenzije tranzistora BC557
131
Na slici (sl.D.13) prikazan je njihov izgled i njihovi tehnicki podaci:
Sl.D.13 Tehnicki podaci i izgled tastera
132
Sl.D.14 Tehnicki parametri i fizicki izgled koriscenih dioda
Sl.D.15 Propagaciono vreme pri slanju i prijemu za MAX232
133
Sl.D.16 Logicka sema i fizicki izgled MAX232
Sl.D.17 Elektricne karakteristike MAX232
134
Sl.D.18 Elektricne karakteristike maks 232
Sl.D.19 Parametri usmeraca
135
Sl.D.20 Fizicki izgled usmeraca
Sl.D.21 Fizicki izgled stabilizatora
136
Dodatak 2
Fizicki izgled razvojnog sistema
137
Branislav R. Dimitrijevic, rodjen 21.02.1983. godine u
Surdulici. U istom mestu zavrsio je srednju tehnicku
skolu na smeru automatika. Upisuje 2002. godine
Elektronski fakultet u Nisu, smer telekomunikacije, na
kome i danas uspesno studira. Student je pete godine. U
toku studiranja izradio je par projekata medju kojima je i
ovaj. Interesovanja: mikroprocesorki i mikrokontrolerski
sistemi, satelitske kimunikacije, projektovanje
telekomunikacionih sistema, web programiranje,
elektroakustika...
Slobodan P. Aleksic, rodjen 05. 05. 1982. godine u

Vranju. Osnovnu skolu i Gimnaziju zavrsio u rodnom
gradu. Studije upisao 2001. godine na Elektronskom
fakultetu u Nisu, smer za telekomunikacije.
Interesovanja: Primena mikroracunara u kolima sa
pokretnim LED displejom, obrada i digitalni prenos
analognih signala, projektovanje telekomunikacionih
sistema…
Ivan S. Antic, rodjen 04.05.1983. godine u Prokuplju,

gde je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju.Elektronski
fakultet u Nisu je upisao 2002.godine na smeru
telekomunikacije. Intresovanja: Mikroracunarski
sistemi, mobilne telekomunikacije, kablovska
televizija...
138

Razvojni Sistem Za PIC16F877A

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Razvojni Sistem Za PIC16F877A

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Elektronski fakultet u Nisu

Sistem oplemenjen mikrokontrolerom u potpunosti zamenjuje coveka, malih je

1.1 Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere

Da bi ukazali na to kakva razlika postoji izmedju mikroprocesora i

Sl.1.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema

Na slici 1.2 prikazan je blok dijagram mikroprocesora. CPU cine sledeci

Da bi se kompletirao mikroracunarski sistem pored mikroprocesora potrebno je

Blok dijagram mikrokontrolera prikazan je na slici 1.3. Mikrokontroler je u

Sl.1.3 Blok dijagram mikrokontrolera

1.4 Razlike izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera

Razlike su brojne ali one koje su najvaznije su sledece:

Kako bi opis mikrokontrolera bio jasni dacemo, pre svega, objasnjenja za

Softver – informacije koje su mokrokontroleru potrebne za rad. Ovaj softver

Programator – uredjaj koji omogucava da program bude upisan u memoriju

Asembler / kompajler – softverki paket koji prevodi izvornu datoteku u objektnu.

Objektna datoteka – ovo je datoteka koju generise asembler / kompajler..

Bagovi – greske koje mi kreiramo nenemerno u toku pisaja programa. Ovde

Mikroracunar je sastavljen od tri osnovna dela: Procesor (CPU), U/I

Sl.1.4 Tipican mikroracunarski sistem

Ulaz/Izlaz (U/I) – cine ga blokovi koji mogu da obavljaju digitalne, analogne i

1.7 Ostala kola za podrsku rada sistema

Oscilator –je taktni generator mikroracunar. Njegova uloga je da sinhrono

Pas-cuvar (watchdog timer)- koristi se kod sistema za rad u realnom vremenu da

1.8 Mikrokontroler PIC16F877A

Kao sto je u uvodu naglaseno centralna komponenta naseg sistema je

· Visoko performansni RISC CPU

1.10 Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A

Sl.1.5 Blok dijagram mikrokontrolera PIC16F877A

Jezgro mikrokontrolera PIC16F887A pakuje se u 40-pinsko DIP pakovanje

Sl.1.6 Raspored nozica mikrokontrolera PIC16F877A

· Napajanje od +5V se dovodi na pinove VDD (11 i 32) a masa na pinove

Moguce su cetri varijante u konfiguraciji oscilatora:

Sl.1.7 Nacin povezivanja RC oscilatora

Frekfencja oscilovanja zavisi od napona napajanja, vrednosti Rext i Cext ,kao i

Sl.1.8 Nacin povezivanja XT oscilatora

Preporuka proizvodjaca za vrednosti C1 i C2 kod nekih konfiguracija je:

Moguce je i da se oscilacije dovode iz nekog spoljnjeg izvora kao sto je prikazano

Sl.1.9.Nacin povezivanja spoljnjeg oscilatora

1.13 Takt/instrukciski ciklus

Takt koji se dovodi na nozice oscilatora OSC1 u mikrokontroleru se deli na

Sl.1.12 Vremenski dijagram i protocnost kod izvrsavanja instrukcije

Na slici 1.12b prikazan je protocni nacin izvrsenja sekvence od 5 instrukcija. Kao

Reset sluzi da bi sve registre mikrokontrolera doveli u pocetni polozaj. Ako

Postoji vise vrste reseta kod PIC16F877A mikrokontrolera:

Sl.1.14 Spoljasnje kolo za reset

Sl.1.15.Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 1

Sl.1.16. Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 2

Uslov da tranzistor iskljuci je:

Power-up Timer (PWRT) generise impuls fiksne sirine (nominalno 72 msec) od

Mikrokontroler PIC16F877A ima implementiran dvo-bitni statusni registar

Tabela 1.5: Postavljanje registara nakon reseta

Sl.1.17 Blok dijagram Reseta

1.15 Watchdog timer

Watchdog timer (WDT) taktuje se nezavisanim RC oscilatorom koji radi

Nominalno vreme WDT-a je 18 ms bez uptrebe preskalera. Ovo vreme moze da

Mikrokontroler PIC16F877A podrzava tehniku rada sa prekidima

1.17 U/I Portovi

Za vezu mikrokontrolera sa spoljnim svetom zaduzeni su ulazno/izlazni

Sl.1.19 Port A od RA0 do RA3 i RA5 Sl.1.20 Pin RA4 na portu A

Pin RA4 je izlaz sa otvorenim drejnom pa se zahteva od projektanta da veze

Sl.1.21 tabelarni prikaz registara za konfigurisanje porta A

Sl.1.24 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTB.

Sl.1.27 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTC