Cerkospora i Ramularia
Cerkosp o r a
Pegavost lista šećerne repe (Cercospora
beticola) je jedan od najštetnijih
patogena lista šećerne repe. Bolest je
široko rasprostranjena u oblastima gde
se šećerna repa gaji i može prouzrokovati
velike gubitke prinosa ako se pravilno ne
tretira. Bolest se obično javlja sredinom
vegetacijea najviše joj pogoduju vlažne i
tople sredine.
Siva pegavost lista šećerne repe
(Ramularia beticola) je na mnoge
načine (ciklus bolesti i simptomi) slična
Cerkospori. Međutim, najviše se javlja
CIKLUSI RAZVOJA OBOLJENJA
1
7
na početku ili na kraju sezone u vlažnim istovremenu upotrebu sorti koje su
i hladnijim sredinama,. Osim u severnim umereno do jako tolerantne prema
regijama kao što je Skandinavija, cerkospori. Do sada su, međutim, takve
Ramularija se obično smatra manje sorte pokazale jednu ključnu slabost:
štetnim obolenjem šećerne repe. one imaju mnogo manju produktivnosti u
odnosu na osetljive sorte.
Poslednjih decenija zaštita šećerne
repe od bolesti lista je dobila veoma na
važnosti. U mnogim oblastima se sada
redovno koriste fungicidi, a rezultat toga
je veći prinos i zarada za poljoprivrednika.
U oblastima gde je pritisak od Cerkospore
veoma velik, postaje neophodno
kombinovati fungicidne tretmane uz
2
3
5
4
Slika 3. Ciklus razvoja Cerkospore na
listovima šećerne repe
Prerađeno prema: Jones, Roger K. &
Carol E. Windels (1991)
Cerkospora 1
 Cerkospora i Ramularia
Cerkosp o r a

Tabela 1. Neke ključne razlike između ciklusa zaraze Cerkospore & Ramularije.

Razvoj Faktori razvoja Način širenja Vreme Raspon biljaka

domaćina

Cerkospora Endofitični Potrebne su joj visoke temperature Kiša, vetar & Vlažno & toplo Uključuju Beta-1
(u biljci) (27-32°C) i vlažnost (od 60% RH; teška neki insekti sorte, spanać i
epidemija ako je vlažnost >90% RH) u mnoge korove
datom period svakog dana (15-20 sati
ili 10-15 sati u slučaju veoma visoke
vlažnosti).

Ramularija Endofitični Niske temperature (optimalna 17°C) i Vetar & kiša Vlažno & hladno Ograničeno na
(u biljci) vrednost vlažnosti (> 95% RH). Beta-1 sorte

[1] Sorte koje se najviše gaje, B. vulgaris ssp. Maritime i druge divlje sorte šećerne repe.
[2] Uključujući Amaranthus, Atriplex, Chenopodium, Plantago, itd.

RAMULARIA Cerkospora

SIMPTO SIMPTO
MI MI
RANA F RANA F
AZA: AZA:
na lišću na lišću
se se
okruglih javlja u vidu okruglih javlja u vidu
si
,
koje su o sitnih , sivkast ivicama pege sa nepravil tnih ,
iv ih n
mrke bo ičene jednom z pega , oivičene svetlo mrke bo im
je o je je
micelija . Pojava beličast nom tkiva crvene b dnom zonom tk koje su
o
unutar
sa malim o-sivog micelija je . Pojava pepel iva mrko
pega (vid crnim tačkam sa crnim jasto-siv
og
ljiv pod a pega (vid
lupom). ljivo pod tačkama unuta
KASNA lupom). r
FAZA:
Braon p KASNA
ege se sp FAZA:
suvo lišć aja Braon p
e duvan ju i izgledaju eg
suvo lišć e se spajaju i iz
a. kao
e duvan gledaju
Nemojte a. kao
pomešat
i simptom Nemojte
e sa Cer pomešat
cosporom i simptom
. e sa Ram
ulariom
.

2 Cerkospora
 Cerkospora i Ramularia
UTICAJ NA PRINOS
Na ovaj ili onaj način, razvoj svih bolesti lista će izazvati
smanjenje lisne površine a time i smanjen intenzitet
fotosinteze, što dovodi do smanjenja prinosa i sadržaja
saharoze u korenu repe. Pored toga, može delovati i na
tehnološki kvalitet zbog toga što zaraza utiče na transport
hranljivih materija i nečistoća (Na, K, aminokiseline), što
dovodi do blokade transporta od korena do lista.
U slučaju Cerkospore radi se o dvosturkom delovanju na
prinos i kvalitet. Prvo će doći do smanjenja lisne površine za
fotosintezu zbog progresivnog povećanja nekrotičnih pega na
listu i sušenja lista. Kao drugo, biljka će reagovati na gubitak
lista naknadnim for¬mi¬ra¬nje no¬vog li-šća(retrovegetacija),
što će dovesti do dodatnih gubitaka prinosa koji su važniji od
onih uzrokovanih nekrotičnim pegama.
Slika 5. bolesti lista će dovesti do smanjenja lisne površine za fotosintezu.
U slučaju Cerkospore i Ramularije može doći do većih gubitaka prinosa zbog
naknadnog formiranja novog lišća (retrovegetacija).
Cerkosp o r a
GEOGRAFSKA DISTRIBUCIJA
CERKOSPORA
Bolest se redovno javlja u 2/3 oblasti u kojima se gaji repa u
svetu. Mogu se identifikovati 2 različite vrste oblasti:
1. Oblasti sa niskom učestalošću bolesti: gde poljoprivrednici
primenjuju 1 do 2 fungicidna tretmana, i gde gubitak
prinosa šećera može iznositi do 20% bez delotvorne zaštite
fungicidima. 
Te oblasti uključuju zemlje kao što su Holandija i Belgija,
Velika Britanija, veći deo Francuske i Nemačke, Španije,
Poljske i Češke te oblasti Red River Valley Region u SAD-u.
2. Oblasti sa visokom učestalošću bolesti: gde poljoprivrednici
moraju vršiti češće prskanje za kontrolu Cerkospore, u
protivnom će doći do gubitaka prinosa šećera većih od 20%.
To se obično dešava u oblastima gde su leta topla i vlažna,
i gde je navodnjavanje uobičajena praksa, uključujući južnu
i centralnu Evropu (npr. Austrija, južna Nemačka, Italija,
Mađarska i Balkan) ili srednji zapad SAD-a (npr. južni Mičigen).
Teški oblici zaraze Cerkospore se često javljaju u Kini, Japanu i
Severnoj Africi (npr. Moroko, Tunis). To je glavna bolest koja se
javlja u Turskoj i drugim zemljama Bliskog Istoka.
KONTROLA BOLESTI LISTA
Zaštita šećerne repe od bolesti lišća se postiže kombinacijom
upotrebe fungicida, agronomskih mera i po potrebi -
genetičkom otpornošću sorte.
1. Hemijska kontrola
Jedinjenja koja se koriste za kontrolu folijarnih bolesti
su sa vremenom unapređena. Pre nekog vremena,
poljoprivrednici su za prskanje koristili sistemske fungicide
kao što su benzimidazoli. Međutim, upotreba isključivo ovih
pesticida je dovela do pojave otpornih sojeva gljiva (npr. u
Michiganu, SAD, u kasnim 90-tim). 
Cerkospora 3
 Cerkospora i Ramularia
Cerkosp o r a

Kako bi se odgodila pojava takvih sojeva, savetuje se da 3. Otporne sorte

se na istom polju koriste fungicidi sa različitim načinom
delovanja. Najnoviji komercijalni proizvodi već sadrže
mešavinu dve vrste aktivnih sastojaka, ali se savetuje da se
komercijalni proizvodi vremenom menjaju. 
U praksi će odluka o tome koje molekule ili koji komercijalni
proizvod koristiti zavisiti od dominantne bolesti prisutne na
polju. Proizvod koji je kombinacija triazola i neke druge
familije fungicida (npr. strobilurini) će bez sumnje uvek
nuditi širok i delotvoran spektar zaštite
Može se napraviti razlika između oblasti u kojima se gaji šećerna
repa a koje imaju nisku do umerenu učestalost pojave Cerkospore
i onih oblasti gde je učestalost pojave bolesti visoka.
• U oblastima gde se gaji šećerna repa sa niskom do
umerenom učestalošću Cerkospore, poljoprivrednici
mogu delotvorno kontrolisati bolest sa 1 do 2 fungicidna
tretmana. U tim oblastima, potrebna je repa sa niskim –
ponekad srednjim – nivoom otpornosti na bolesti lista a
posebno na Cerkosporu.
• U oblastima sa visokom učestalošću Cerkospore, potrebno
je kombinovati fungicide i veću otpornost hibrida.

Oblast sa niskom Oblast sa visokom

učestalosti učestalosti

Broj tretiranja 1-2 >2

Nivo otpornosti Veoma

Nizak Srednji Visok
Slika 8. Za kontrolu bolesti lista šećerne repe, savet je da se na istom polju
sorte visok
koriste fungicidi sa različitim načinom delovanja

2. Agronomske mere

• Minimalna rotacija od 2 godine između 2 useva šećerne

repe (spore Cerkospore i Ramularije mogu u tlu preživeti
duže od 2 godine).
• Ako je moguće, potrebno je ukloniti zaražene vrhove &
lišće iz polja i sa prizme kako bi se smanjila moguća zaraza
sledećih kultura šećerne repe.
• Duboko oranje stimuliše razvoj gljiva na početku sezone,
pre nego što dođe do zaraze biljaka. Tako se može uništiti
gljiva. Izostavljanje obrade zemljišta treba izbegavati.
• Navodnjavanje će ubrzati razvoj bolesti. Treba izbegavati
prekomerno navodnjavanje.
• Izbegavajte prekomernu upotrebu N-azotnih đubriva
SORTE OTPORNE NA
CERKOSPORU
GENETIČKA KONTROLA, IZVORI & MEHANIZMI
Otpornost prema Cerkospori može biti kvantitativna i poligena:
otpornost kontroliše nekoliko gena i što je veći broj tih gena
u hibridu to je otpornost veća. Zbog toga selekcioneri govore
o niskoj, srednjoj, visokoj ili veoma visokoj otpornosti prema
Cerkospori pri stvaranju sorti šećerne repe.
Detaljni mehanizmi otpornosti prema Cerkospori još uvek
nisu u potpunosti poznati. Izgleda da se neki mehanizmi
otpornosti biljaka koji uključuju proizvodnju antioksidantnih

4 Cerkospora
 Cerkospora i Ramularia

Cerkosp o r a
proteina mogu boriti protiv delovanja cerkosporina već na 105
100
celularnom nivou – zajedno sa molekulima koje mogu narušiti 95
hemotropizam[1] gljiva. U svakom slučaju, ovi mehanizmi će 90
rendement
yield
usporiti gljivičnu zarazu biljke. 85
richesse
sugar%
80
75
Međutim, jako je važno razumeti da čak i u slučaju veoma 70
otpornih sorti potpuni imunitet ne postoji: bolest će nastaviti 65
da se razvija ali sporijim tempom a prskanje fungicidima će susceptible
susceptible faible
low moyen
medium élevé
high très
veryélevé
high

se uvek morati paralelno primenjivati. Zbog toga naučnici

smatraju da je bolje govoriti o delimičnoj otpornosti. Slika 13. Postoji visoka negativna korelacija između nivoa otpornosti neke
sorte na Cerkosporu i potencijalne produktivnosti na neopustošenom polju.
Slika 10. Razlika između sorti osetljivih na Cerkosporu i sorti otpornih na
VRHUNSKA TEHNOLOGIJA

Naši selekcioneri poseduju genetički materijal da pronađu

odgovarajuće rešenje za bilo koji zahtev poljoprivrednika, od
najnižih do najviših nivoa otpornosti:
Prinos šećera

Cerkosporu se može posmatrati na krivoj koja prikazuje razvoj bolesti u polju.

PITANJE KOJE SE POSTAVLJA PRED PROIZVOĐAČE :

VISOKA OTPORNOST ILI VISOKA PRODUKTIVNOST?
Otpornost na bolesti lista
Iako se željeni nivo otpornosti na Cerkosporu (nizak, srednji,
visok ili veoma visok) može relativno lako ubaciti u hibrid, to Slika 14. U bliskoj budućnosti SESVanderHave se nada da će prekinuti
nije uvek najbolje rešenje. Zaista postoji visoka negativna korelaciju između produktivnosti i otpornosti na bolesti lista.
korelacija između nivoa otpornosti na Cerkosporu i
potencijalne produktivnosti hibrida. 
Kako objasniti tu pojavu? Razvoj roditeljskih linija visoko
otpornih na Cerkosporu podrazumeva uvođenje nekoliko gena
za otpornost u elitnu liniju. Međutim, ti geni za otpornost su
često okruženi drugim genima, od kojih neki pokazuju loše
agronomske karakteristike. To znači da kada se pokuša uvesti
gen za otpornost u elitnu liniju, teško se možemo rešiti tih
susednih i manje produktivnih gena.

Cerkospora 5