Univerzitet u Beogradu,

• Šumarski fakultet

Serpula lacrymans
Trametes versicolor
z
Fomes fomentarius

Jovan Miletić 22/2020

Tamara Ivanović 50/2020
Natalija Grigorov 11/2020
Nevena Živanović 49/2020
Aleksandar Kurtić 19/2020
Kaja Jokić 17/2020
Nikolija Marković 20/2020 Beograd, maj 2022. godine
z
Uvod

Gljive predstavljaju veoma rasprostranjeno carstvo eukariotskih organizama koji se

hrane heterotrofno. Sa oko 100 000 poznatih vrsta, gljive su najrasprostranjeniji
organizmi na Zemlji, a smatra se da ih ima i 15 puta više. Ranije su gljive, zbog
zajedničkih osobina pripadale carstvu biljaka.

Gljive imaju široku primenu: u ishrani, u medicini zbog svojih lekovitih svojstava i
dobijanja antibiotika itd. Gljive su, kao glavni razlagači materije, izuzetno vžan član
lanca ishrane jer uz pomoć njih dolazi do kruženja materije u prirodi.Takođe su
značajne i u štetnom smislu zato što utiču na kvarenje hrane, propadanje
materijala...

Lignikolne gljive za ishranu koriste hranljive materije iz drveta (mineralne materije,

šećeri, proteini, vitamini, alkoholi...).Svojim parazitiranjem na drvetu, gljive izazivaju
oštećenja koja utiču na svojstva drveta.
z

Glavna oštećenja koja gljive uzrokuju na drvetu, nanoseći štetu

drvnim tkivima, jesu truljenje i obojavanje.
z

Serpula lacrymans
 z
Serpula lacrymans
Kućna gljiva

 Serpula lacrymans ili kućna gljiva je uznemiravala ljude kroz

vekove – čak se pominje u Bibliji. Danas je to rasprostranjen
problem u Evropi i Severnoj Americi koji svake godine košta
stotine miliona dolara za popravke.

 Naime, ova razorna gljiva može praktično pojesti celu kuću ili
zgradu.
z
Šta je Serpula lacrimans?

 Serpula lacrymans je vrsta gljiva koja je dobro

poznata po tome što uzrokuje suvu trulež
drveta u mnogim objektima. Veoma je
destruktivna, širi se po drvenim konstrukcijama
i razgrađuje celulozu u njima. Serpula
lacrymans se smatra najdestruktivnijom i
najmanje kontrolisanom gljivom u Evropi,
uglavnom zbog svoje sposobnosti da prenosi
hranljive materije na velike udaljenosti.

 Ova gljiva takođe raste u hladnijim oblastima

Japana, Koreje, Indije, Pakistana, Novog
Zelanda, Australije, Meksika, Kanade i SAD-a.
z Serpula lacrymans je dobro prilagođena za invaziju struktura koje je
napravio čovek. Može se širiti na velikim udaljenostima, ne samo putem
svojih reproduktivnih spora, već i transportom zaraženog drveta.
Kolonizacija drvenih konstrukcija je brza i karakteriše je formiranje
debelih micelijskih užeta poznatih kao rizopore. Ove strukture slične
korenu služe za transport vode i hranljivih materija do udaljenih delova
organizma. Upravo zbog toga se zove „suva trulež“ – naizgled suvo drvo
može biti napadnuto dok ga gljivice pokrivaju.
Gljiva prenosi vodu iz drugog izvora, omogućavajući joj da preživi i
počne da jede drvo. Ipak, izraz „suva trulež“ je pomalo pogrešan naziv,
jer je potrebna znatna količina vlage da bi spora proklijala. Štaviše,
raspravljalo se o meri u kojoj ova gljiva može da prenosi vodu.
 Zanimljivo je da Serpula lacrymans ima sposobnost da raste kroz
zidove i malter, omogućavajući joj da inficira drvo koje je odsečeno od
prvobitnog mesta infekcije. 
Serpula lacrymans ima relativno nisku optimalnu temperaturu rasta –
oko 20°C. Ne podnosi temperature iznad 30°C duže vreme i umire ako je
izložena temperaturama od 50-70°C u drvetu.
  Serpula lacrymans se retko nalazi u
z
prirodi. Čini se da je evoluirala čisto da
kolonizuje ljudske strukture.

 Ova gljiva poseduje skup enzima koji joj

omogućavaju da razgrađuju i hrane se
celulozom u drvetu.

 Zanimljivo je da Serpula lacrymans ima

smanjen skup enzima za razlaganje
drveta. Međutim, to se ne ogleda u njenoj
sposobnosti uništavanja drveta.
z

Kao i sve plesni, Serpula lacrymans se

razmnožava formiranjem spora. Ove glatke,
cijanofilne spore se proizvode u izuzetno velikom
broju i dovoljno su lagane da ih vetar nosi, što im
omogućava da putuju na velikoj udaljenosti .
Spore Serpula lacrymans klijaju pri visokoj
relativnoj vlažnosti (preko 95%) i kada je sadržaj
vlage u drvetu preko 30%. Otporne su na
isušivanje i mogu ostati održive nekoliko godina.
Za razliku od većine drugih spora gljivica, spore
Serpula lacrymans nisu glavni alergeni. Iako su
povezane sa alergijskim alveolitisom, ova vrsta
plesni zahteva celulozu da bi se razvila i stoga
nije patogena za ljude.
z Ova gljiva razvija micelijum tamnosmeđe do zemljano braon boje. Širi se u velikoj
meri sa vodoprovodnim nitima zvanim rizomorfi koji mogu biti debeli i do 2 cm i
formiraju palačinke poput plodnih tela koja proizvode zarđale crvene spore. Pošto
razgrađuje i uklanja celulozu i hemi-celulozu iz drveta, ostavlja lignin iza sebe, što
dovodi do smežuranog i potamnjenog drveta. Iz tog razloga je poznata i kao smeđa
trulež.
Pošto različite vrste suve truleži se mogu teško razlikovati, većina savremenih
metoda identifikacije oslanja se na molekularne metode kao što su tehnike
zasnovane na proteinima ili DNK.
Ne zna se mnogo o zdravstvenim efektima Serpula lacrymans na ljude. Razumljivo,
većina istraživanja se fokusira na njena štetna svojstva drveta. Međutim, to je
povezano sa alergijskim alveolitisom. Takođe, pošto unosi vodu iz spoljašnjih izvora,
Serpula lacrymans može nenamerno da obezbedi okruženje za druge vrste gljiva,
uključujući i one koje su štetne po ljudsko zdravlje.
Istraživanja objekata oštećenih Serpulom lacrymans su pokazala prisustvo velikog
diverziteta plesni, ponekad sa visokim nivoom spora gljivica, pa čak i u prostorijama
koje su očigledno bile neoštećene suvom truleži.
z
Preduslov za tretman Serpulom lacrimans je da se identifikuju i isprave svi
građevinski problemi povezani sa vlagom koji su možda omogućili njen razvoj.
Krovovi koji propuštaju ili oluci, neodgovarajuća struktura poda, vlaga koja infiltrira
zidove kroz kontakt sa zemljom, neadekvatna drenaža, loša ventilacija i bilo koji
problem sa vodovodom mogu biti faktori rizika za razvoj Serpule lacrymans.
Podrazumeva se da je bilo kakvo lečenje besmisleno ako se ovi problemi ne poprave,
jer će se gljivica lako vratiti, posebno pošto je okolni vazduh bogat sporama.
U mnogim slučajevima, izvođenje ovih popravki će na kraju rešiti problem, posebno
ako zaraza nije bila velika. Ako se drvo i okolni zidovi održavaju suvi, zgrada je dobro
provetrena i temperatura je relativno visoka, gljivice će polako uvenuti i umrijeti.
Međutim, u nekim slučajevima gljivica se mora aktivno ukloniti na nekoliko metoda.
Pokušaji sanacije mogu biti skupi, posebno u velikim zgradama. Ukratko, svo
zaraženo drvo mora biti uklonjeno (zajedno sa dodatnim metar zdravog drveta) i
zamenjeno. Svi drugi zaraženi materijali se takođe moraju odložiti. Druge metode
lečenja uključuju hemijski tretman, toplotnu obradu, pa čak i tretman
elektromagnetnim talasima.
z
Međutim, sve ove metode imaju svoje nedostatke.
Hemijski tretmani su kritikovani jer mogu biti opasni za
divlje životinje, kao i za sve kasnije stanare objekata.
Toplotna obrada često nije izvodljiva, jer energetski
zahtevi mogu biti ogromni, a drvo je često toliko debelo
da se visoke temperature ne mogu postići u centru bez
oštećenja eksterijera.
Elektromagnetni tretman je rizičan ako se u drvetu
nalaze metalni šrafovi i pričvršćivači. Stoga, sve odluke o
sanaciji treba da se donose od slučaja do slučaja.
Većina velikih invazija Serpulom lacrymans javlja se u
starim ili istorijskim zgradama, posebno ako su bile
napuštene, zapuštene ili su bile izložene požaru, a zatim
natopljene da bi se ugasio plamen. Međutim, ova gljiva se
može pojaviti u bilo kojoj zgradi ako su uslovi
odgovarajući, tako da je najbolje držati pod kontrolom
vlagu i odmah rešiti sve probleme.
z
Serpula lacrymans može prouzrokovati mnogo
štete i može biti skupo da je se potpuno reši. Kao
i kod većine stvari, prevencija je lakša od
uklanjanja, zato održavajte kuću što je moguće
suvom i rešavajte sve probleme vezane za vlagu
čim se pojave.
Ako već imate suvu trulež, prvi korak je da se
buđ pravilno identifikuje, jer će to uticati na
obim sanacije. Najbolje je ako se primeti na
vreme i može se ubiti korišćenjem ekoloških
metoda, odnosno isušivanjem prostora,
smanjenjem vlažnosti i povećanjem ventilacije.
Podrazumeva se da ovo definitivno nije gljiva sa
kojom se sami treba boriti. To može
prouzrokovati veliku štetu i lako je napraviti
grešku. Svaki previd kada je u pitanju curenje ili
bilo koji drugi strukturalni problem može lako
vratiti na početak.
z

Trametes versicolor
z

Trametes versicolor
 Vrstu gljive poznatu još i pod nazivom Coriolus versicolor, Polyporus versicolor
ili u narodu kao Ćuranov rep, karakteriše interesantni izgled, ali i niz
zanimljivosti.
 Pre svega, poreklo gljive:
z gljive
carstvo:
tip: Basidiomycota
klasa: Agaricomycetes
red: Polyporales
familija: Polyporaceae
rod: Trametes
vrsta: Тrametes versicolor
z
Izgled
 Ova vrsta svoje stanište našla je širom Britanije i Irske, duž kontinentalne
Evrope, od severa skandinavije, pa sve do mediteranskih područja. Tragovi iste
zabeleženi su i u Aziji, a vrlo česta je u Severnoj Americi. Smatra se jednom od
najrasprostranjenijih. Latinska reč “versicolor”, u oba naziva ove gljive,
verodostojno opisuje istu, a u prevodu znači nekoliko boja illiti različite boje.
Sa gornje strane ove konzolaste gljive mogu se uočiti koncentrični valovi
različitih boja, kao što su: oker, crvena, braon, mrka, tamnozelena, ali i nijanse
plavih i sivih tonova, dok je obod beličast ili prljavo beo. Zbog ove raznolikosti
u bojama podseća na ćuranov rep, te otuda i istoimeni domaći naziv. Debljina
mesa iznosi 1-3mm. Šešir je ravan, kružnog ili trouglastog oboda, a dostiže
dimenzije od 2 do 10cm i obrastao je kratkim plišanim dlačicama. Himenofor
sastavljen iz cevčica dubine do 1,5mm, pore su beličaste do svetlosmeđe, a
broj pora po 1mm je od 3 do 5 (ima literaturnih izvora da ta brojka ide i od 2
do 8).
z
Delovanje na drvo
 Najčešće napada oborena stabla, iako ima tvrdnji da se može pronaći na
oštećenim ili bolesnim dubećim stablima (tj. generalno u svim stanjima) češće
lišćara, ređe četinara. Takođe, dešava se da napadne i ugrađeno drvo. Micelija
ove gljive luči lakaze – enzime koji depolimerizuju fenole i lignin, čime se hrani,
prodirujući kroz drvo. Razlaganjem ovih sastojka iz drveta, u drvetu ostaje
samo celuloza koja je bele boje, čime se zaključuje da gljiva izaziva belu trulež.
Ćuranov rep je neotporan na tannin, s toga miceliju ne možemo pronaći u
srčiki hrasta.
z
Hemijski sastav
 Trametes versicolor sadrži polisaharide, proteine, aminokiseline i druge
različite bioaktivne supstance. Pod osnovnim istraživanjima, pored
polisaharida, uključuje i PSP vezan za proteine β-1,3 i β-1,4 glukane. Lipidna
frakcija sadrži tetraciklični triterpenoidni sterol ergosta-7,22,dien-3β-оl tipa
lanostanа, kao i fungisterol i β-sitosterol. Prilikom ekstakcije jedinjenja iz ove
gljive, ekstrakcije mentola imaju najveći nivo polifenola, a ekstrakcije vode
imaju najviše fenola.
z
Lekovita svojstva

 Iako veliki destructor iz ugla drvne industrije, ovu gljivu više ističu njena
lekovita dejstva kojih je dug niz. U alternativnoj kineskoj medicine, ćureći rep,
imao je nekoliko funkcija, a neke od njih jesu čišćenje vlage, smanjenje sekreta
u plućima I lečenje ostalih tegoba i poremećaja vezanih za pluća, jačanje
imuniteta i tela, povećanje energije, kao terapija hroničnih bolesti (Yang &
Yong, 1989, Ying et al. 1987). Za razliku od SAD-a, Kineska medicina ga smatra
korisnim još za lečenje infekcija, zapalenja disajnih puteva, urinarniog i
digestivnog trakta, bolesti jetre (hepatitis).
z

Fomes fomentarius
 z
Fomes fomentarius
(Ungulina fomentaria)

Poznatija kao “Trud” ili “Konjsko kopito”

• Carstvo: Gljiva
• Klasa: Homobasidiomycetes
• Red: Aphyllophoraes
• Porodica: Polyporaceae
• Rod: Fomes
z

 Nalazi se u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi

 Raste i razvija se na dubećim i posečenim stablima lišćarskih vrsta

 Najčešće se može uočiti na bukvi, grabu, brezi, topoli, a napada i beljiku i

srčiku
 z
Kako izgleda?
 Fomes fomentarius proizvodi velika
konzolasta plodonosna tela širine najčešće
od 20-40cm i debljine do 25cm

 Većina prečnika plodonosng tela se razvija

3-4 godine, nakon čega gjiva nastavlja da
obrazuje slojeve stvarajući oblik u vidu
konjskog kopita čija boja varira od srebrno
sive do skoro crne, najčešće su braon boje

 Ova plodonosna tela mogu da žive i do 30

godina razvijajući se na raznim mestima

 Što je gljiva starija, to postaje tamnije boje.

z

 Gornja površina je koncentrično

talasasta, pokrivena tvrdom korom do 2
mm.

 Donja površina (himenofor) je smeđe ili

sivosmeđe boje, mekana na dodir.
Poseduje sitne spore veličine 1cm².
 z

 Nakon izumiranja drveta, ova vrsta nastavlja da

živi na njemu, menjajući se od parazita do
razlagača.

 Ispod kore ima mrki deo koji se koristi za

dobijanje materijala koji se ranije koristio za
paljenje vatre pomoću varnice nastale udarcem
o kremen, ali se takođe koristi za izradu odeće i
drugih predmeta.

 Nejestiva je ali se može koristiti i u medicinske

svrhe.
 z
Mikroskopske karakteristike

 Spore su žute boje i dugujasto-

elipsoidnog oblika.

 Njihova veličina je 1cm²

 Ova vrsta ima generativne, skeletne i

vezivne hife. Sa generativnim hifama
mogu da razviju reproduktivne strukture.

 U toku dana može proizvesti 140 miliona

spora.
z Oštećena

 Prouzrokuje belu mozaičnu

trulež koja može da se
prostire 2-3m duž srži drveta
z
Srodne vrste

 Fomes fomentarius se lako može pomešati

sa Phellinus igniarius, vrstama iz roda
Ganoderma i Fomitopsis pinicola.
Jednostavan način da se razlikuje F.
fomentarius je dodavanjem kapi kalijum
hidroksida na mali deo tela ploda sa gornje
površine. Rastvor će postati tamno krvav
ako je uzorak F. fomentarius, zbog prisustva
hemikalije fomentariola.

Fomitopsis pinicola
 z

Phellinus igniarius Ganoderma applanatum

 z
Amadou

 Porozna zapaljiva supstanca koja se nalazi na vrhu

gljive neposredno ispod kože (drvenasti deo)

 Koristi se u pčelarstvu za pravljenje dima jer

sagoreva dugo, za prenos vatre

 Koristi se kod mušičarenja, ima velike apsorpcione

sposobnosti vlage

 Takođe ima primenu u prozvodnji torbi, šešira

z
 z
Lekovita svojstva

 Verovalo se da ima sposobnosti da apsorbuje i

zaustavi krvarenje

 U tradicionalnoj kineskoj medicini su smatrali da

može da eči rak grla, želuca i materice

 U indijskoj medici se koristio kao diuretik i tonik koji

‘umiruje nerve’

 Evropske kulture su ga primenjivale kod

dismenoreje, hemoroida i urinarnih infekcija
z
Zaključak

Gljive negativno utiču na promenu fizičkih, mehaničkih, hemijskih i

tehnoloških svojstava, a samim tim i na narušavanje estetskih
osobina drveta.

One negativno utiču na kvalitet drveta i smanjuju njegovu

vrednost , zbog čega je neophodno primenjivati različite metode
zaštite kako bi se sprečilo nanošenje štete.

Takođe, pored svih negativnih posledica koje gljive izazivaju,ipak

su veoma značajne u drugim sferama (medicina, ishrana,kruženje
materije u prirodi...) i zbog toga bez njih život ne bi bio moguć.
 z
Literatura
 "why fomes fomentarius isn't just a boring polypore" learn.freshcap.com"amadou" www.musicar.rs

 "Danske storsvampe. Basidiesvampe" [a key to Danish basidiomycetes] J.H. Petersen and J. Vesterholt eds. Gyldendal. Viborg,
Denmark. 1990. ISBN 978-87-01-09932-5.

 Meuninck, Jim (2017). Foraging Mushrooms Oregon: Finding, Identifying, and Preparing Edible Wild Mushrooms. Falcon Guides.
p. 52. ISBN 978-1-4930-2669-2

 POP, Raluca M.; PUIA, Ion Cosmin; PUIA, Aida; CHEDEA, Veronica S.; LEOPOLD, Nicolae; BOCSAN, Ioana C.; BUZOIANU,
Anca D. (16 March 2018). "Characterization of Trametes versicolor: Medicinal Mushroom with Important Health Benefits". Notulae
Botanicae Horti Agrobotanici Cluj-Napoca. 46 (2): 343–349. doi:10.15835/nbha46211132. ISSN 1842-4309.

 https://www.first-nature.com/fungi/trametes-versicolor.php

 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7277906/

 "Serpula lacrymans (Wulfen) P. Karst. 1884". MycoBank. International Mycological Association. Retrieved 2011-09-29.

 Watkinson and Eastwood, S.C. and D.C. (2012). "Chapter 5 - Serpula lacrymans, Wood and Buildings". Advances in Applied
Microbiology. 78: 121–49. doi:10.1016/B978-0-12-394805-2.00005-1. PMID 22305095.

 Jacquin NJ (1781). Miscellanea austriaca ad botanicum, chemiam et historiam naturalem spectantia (in Latin). Vol. 2. p. 111.

 Oliver A; Douglas J; Stirling JS (1997). Dampness in buildings. Wiley-Blackwell. p. 86. ISBN 978-0-632-04085-8.

 Grieve N. "Dry rot/Wet rot". The Conservation Glossary. University of Dundee