ODNOS BILJAKA I SPOLJANJE SREDINE

Ekoloki faktori
Ekoloski faktori su svi uticaji koji dolaze iz spoljanje sredine i formiraju uslove ivota
neke biljne vrste (svetlost, temperatura, vlanost, kompetitivni odnosi), kao i sve ono
ime se biljke mogu snabdeti na odreenom mestu (energija, voda, mineralne materije)
da bi na njemu osigurale kontinuitet fiziolokih procesa i svoj opstanak.
Ekoloski faktori su promenljivi u vremenu i prostoru.
promene ekolokih faktora biljke
j reguju
g j ekolokim p
prilagoenostima.
g
Na p

Euphorbia resinifera

Euphorbia helioscopia

Skupno delovanje ekolokih faktora sistem ekolokih faktora

Euphorbia myrsinites

Ekoloki faktori
Svako stanite predstavlja ekoloki problem koji se postavlja pred biljnu vrstu koja ga
naseljava.

Drosera rotundifolia

Ekoloki problem nedostatak fosfata

i azotovih jjedinjenja
j j up
podlozi

Suaeda fruticosa

Ekoloki problem visoka

koncentracija
j soli u p
podlozi

Reavanje ekolokog problema prilagoavanje (adaptacija):

za isti ekoloki problem razliite vrste nalaze razliita ekoloka reenja
za isti ekoloki problem razliite vrste nalaze ista ekoloka reenja
za razliite
liit ekoloke
k l k p
probleme
bl m razliite
liit vrste
st n
nalaze
l
ist
ista ekoloka
k l k reenja
nj
za razliite ekoloke probleme razliite vrste nalaze razliita ekoloka reenja

Ekoloki faktori

Sedum
d
h
hispanicum

Ed
Edraianthus
h serbicus
b

Symphiandra waneri

za isti ekoloki problem razliite vrste nalaze razliita ekoloka reenja

Potamogeton fluitans

Polygonum amphibium

Ranunculus aquatilis

za isti ekoloki problem razliite vrste nalaze ista ekoloka reenja

Ekoloki faktori
za razliite ekoloke probleme razliite vrste nalaze ista ekoloka reenja

Sempervivum kindingeri
sukulentna hazmofita

Suaeda fruticosa

sukulentna halofita

za razliite ekoloke probleme razliite vrste nalaze razliita ekoloka reenja

Ekoloki faktori
Ekoloka valenca je irina variranja intenziteta nekog ekolokog faktora u ijim
granicama je mogu opstanak neke biljne vrste.

Typha latifolia

eurivalentna hidrofita

Daucus carota

eurivalentna u odnosu na faktor

nadmorska visina

Ekoloki faktori
Stenovalentne biljne vrste opstaju u veoma uskim opsezima intenziteta nekog
ekolokog faktora. Biljke mogu biti stenovalentne za jedan ili vie ekolokih faktora.

Ramondia serbica

stenovalentna hazmofita

Salicornia europaea
p

stenovalentna halofita

Ekoloki faktori
Biljne vrste mogu biti stenovalentne za jedan ekoloki faktor,
faktor a istovremeno
eurivalentne za neki drugi ekoloki faktor.

Campanula versicolor

kalcifilna vrsta koja je eurivalentna za

f kt nadmorska
faktor
d
k visina
i i
U Srbiji ova vrsta raste na krenjakim
stenama u Duvskoj klisuri kod Prizrena i
nedaleko
d l k od
d Preeva,
P
dok
d kuM
Makedoniji
k d iji
naseljava vrhove planine Galiice.

Ekoloki faktori
Eurivalentne vrste su veoma esto geografski kosmopoliti.
kosmopoliti

Phragmites australis

vrsta kosmopolitskog rasprostranjenja

Pojava da su biljne vrste eurivalentne za sve

ekoloke faktore je ekoloki kosmopolitizam,
kosmopolitizam
mada je praktino nemogua

Ekoloka valenca
Ekoloka valenca ima tri osnovne vrednosti (kardinalne take): ekoloki optimum,
optimum
ekoloki minimum i ekoloki maksimum.

Ekoloki optimum je ona vrednost ekolokog faktora pri kojoj se ivotni procesi najbolje
odvijaju.
d
Izvan granica ekolokog
k l k minimuma i ekolokog
k l k maksimuma
k
ivotni

procesi
prestaju. U okviru ekoloke valence ivotni procesu postaju sve slabiji u opsegu ekolokog
pesimuma (vrednosti u okviru ekoloke valence koje se pribliavaju maksimumu i
minimumu).

Ekoloki optimum

Ekoloki optimum se razlikuje od

fiziolokog optimuma i uslovljen
je konkurentskim odnosima
izmeu vrsta u biljnoj zajednici.

EKOLOKI FAKTORI I ADAPTACIJE

Klasifikacija ekolokih faktora

Ekoloski faktori se mogu podeliti na abiotike i biotike.
Uticaj oveka se izdvaja kao poseban, antropogeni faktor.

Abiotiki ekoloki faktori

Klimatski faktori

Svetlost
Temperatura
Voda i vlanost
Vazduh i vetar

Orografski faktori

Reljef
Razuenost terena
Nadmorska visina
Ekspozicija
Nagib

Edafski faktori
Fiziko-hemijske
karakteristike
zemljita

Geofiziki
Gravitacija
j
Magnetizam
Oscilatorna talasna
kretanja

Biotiki ekoloki faktori

Uzajamni uticaji izmeu organizama
Uticaj biljaka na biljke
Uticaj mikroorganizama na biljke
Uticaj gljiva na biljke
Uticaj ivotinja na biljke

Antropogeni faktor

Neposredno i posredno (menjajui druge ekoloke faktore)

delovanje biotikih ekolokih faktora.

Adaptacije
Adaptacije
p
j -p
prilagoavanje
g
j biljke
j na uslove spoljanje
p j j sredine i p
promenama na stanitu
morfo-anatomske adaptacije
subelijske adaptacije
fizioloko-biohemijske adaptacije

Potamogeton sp.

Jovibarba heuffelii

Adaptacije
Adaptivni
p
mehanizam niz p
posebnih strukturnih i funkcionalnih odlika jedne
j
biljke
j
Na osnovu specifinog skupa adaptacija biljka se odlikuje otpornou ili rezistentnou
Adaptivni mehanizmi mogu biti veoma varijabilni tako da omoguavaju:
g
j nepovoljnih
p
j
uslova sredine
- izbegavanje
- podnoenje ili toleranciju nepovoljnih uslova sredine

Kratkim i brzim ivotnim ciklusom

odlikuju
dlik j se efemeroidne
f
id prolenice,
l i
k
koje
j
izbegavaju letnju suu kao geofite.

Crocus kosaninii

Corydalis solida

Adaptacije
Mediteranske biljke dobro podnose sune uslove brzom produkcijom biomase i aktivnim
cvetanjem i plodonoenjem.

Urginea maritima

Adaptacije Nerium oleander

Hipodermis i dobro razvijeno

palisadno tkivo
Crvena krunica
k
oznaava

stominu duplju

Stomine kripte sa trihomama

Da li moete da pronaete stome?

Adaptacije Listovi senke i svetlosti

List senke je tanji

List svetlosti se odlikuje veom

debljinom odnosno razvijenijim lisnim
debljinom,
mezofilom, a posebno palisadnim
tkivom

Po emu se razlikuju ova dva lista?

Adaptacije hidrofilne biljke

Eichornia crassipes

Acorus calamus popreni

presek lisne drke
ta je posebno uoljivo na
ovoj slici?

Hidrofilne biljke imaju jako

dobro razvijen aerenhim.

Hidromorfna graa korena

Flotantna biljka sa vazduasto
naduvenim lisnim drkama i
submerznim korenovim sistemom
(potopljenim u vodi).
Biljka se ne ukorenjuje.
O kakvoj adaptaciji je re?

Adaptacije heterofilija
Lisni polimorfizam ili
heterofilija na jednoj istoj
biljci, kao to su vodeni i
vazduni listovi nekih vodenih
biljaka, prouzrokovani su
razliitim ekolokim uticajima
sredine.

Ranunculus aquatilis

Rorippa amphibia

Potamogeton gramineus

Adaptacije kserofilne biljke

Postoje mnoge adaptacije epidermisa koje

se mogu podvesti pod kseromorfiju:
vieslojni epidermis ili hipodermis,
zadebljala kutikula, gust indumentum
(pokriva od trihoma), uveane elije za
magacioniranje vode, kristali u elijama,
pigmenti tipa antocijana i sklerifikovan
elijski zid.

Adaptacije konvergencija

Euphorbia obesum

Euphorbia
up o b a

Astrophytum
asterias

Cactaceae

Adaptiranost biljke utie na

morfoloki izgled biljke, to
dovodi do pojave ekoloke
konvergencije ili analogije kod
filogenetski udaljenih biljnih vrsta.

Adaptacije ekotipovi

Polygonum amphibium
U populacijama lokalno adaptiranim na specifine
uslove stanita ispoljavaju se karakteristine
ekoloke osobine na osnovu kojih se diferenciraju
posebni ekotipovi ili ekoloke rase.