ГРАЂА, ФУНКЦИЈА И РАЗНОВРСНОСТ ОРГАНИЗАМА

ПОРЕКЛО И ИЗЛАЗАК БИЉАКА НА КОПНО

Пре око 3,5 милијарди година на Земљи се први пут појавио процес фотосинтезе као облик
аутотрофне исхране, а еукариоти су ту способност стекли ендосимбиотским усвајањем
хлоропласта пре више од 1,2 милијарде година. Тек након више од 700 милиона година су
настале прве копнене биљке.
-Данас је познато да све копнене биљке представљају монофилетску групу ( група која обухвата
заједничког претка и све његове живе и изумрле потомке), чији се заједнички предак издвојио
из групе од које су настале и алге пршњенице (Charophyta);
ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСОБИНЕ КОПНЕНИХ БИЉАКА И ЗЕЛЕНИХ АЛГИ ПРШЊЕНИЦА СУ:
- Присуство хлорофила а и б,
- Присуство целулозе у ћелијским зидовима, скроба као резервне материје,
- Вршни раст који омогућава гранање (ова особина није заступљена код других зелених
алги);
Основне разлике у условима живота на копну и у води
1.На копну (сувоземној средини) се налазе основне компоненте важне и неопходне за живот
биљака , а то су: вода, минерали, угљен диоксид и светлост (испод и изнад површине тла);
2.У ваздушној средини биљно тело нема потпору као у води, па мора да издржи силу
гравитације;
3.Копнена средина има мање воде, па постоји велика вероватноћа исушивања надземних
делова биљака, нарочито у осетљивим периодима живота биљке (нпр. када се образују споре,
гамети и млада биљка);
4.Вздух је значајно мање ефикасан у заштити биљке од штетног УВ зрачења у односу на воду;
5.У сувоземној средини има више расположиве светлости него у води;
6.У земљишту има веће концентрације минерала, у односу на воду;
7.У ваздуху су веће концентрације кисеоника и угљен диоксида него у води;
ЗНАЧИ: Да би биљке освојиле копнену средину, односно да би прешле из водене средине на
копно - потребно је било да ''превазиђу'' низ адаптација (поступно), односно дошло је до низа
еволуционих новина;
-Сматра се да су преци копнених биљака сличних пршљеницама, живели у плитким
слатководним стаништима која су се повремено повлачила.

Кључне еволуционе новине копнених биљака – кључ освајања копнене

средине:
Све зелене алге и пршљенице имају само ћелијски зид који је грађен од целулозе и
желатиозне хемицелулозе и пектина, што је било довољно за функцију ћелијског зида у воденој
средини.
1.Прва еволуциона новина код предака копнених биљака били су ензими и биохемијски
путеви који су омогућавали синтезу нових полимерних једињења који се уграђују у ћелијски
зид и дају му нова својства а то су:
Спрополенин – најстарији полимер који гради заштитни омотач спора биљака,
који је чврст и отпоран на дејства воде, УВ зрачења, температуру, ензиме микроорганизама и
гљива;
Кутин- други полимер који се појавио у филогенији биљака, јавља се већ код
маховина јетрењача; То је хидрофобни полимер, воштаног типа, главни састојак кутикуле
биљака, која има функцију успоравања губитка воде у транспирацији, спречава продирање
микроорганизама и паразита у биљно тело;
Суберин –изразито хидрофобан полимер, чвршћи од кутина и гради дебље
слојеве, а највише га има у кори стабла и корена код дрвенастих биљака а има функцију
заштите од механичких повреда и губитка воде;
Лигнин – сложени хидрофобни полимер, велике тврдоће, смоласта је материја
која даје тврдоћу челијским зидовима и одрвенелим ткивима. Лигнин улази у састав
ксилемских судова (проводне цевчице) које имају функцију транспорта воде и минералних
материја кроз биљно тело копнених биљака, што је једна од основних адаптација копнених
биљака.
2.Појава правог корена – који има специфичну грађу и функцију – усвајање и транспорт воде и
минерала, као и микоризни однос са гљивама, као и појава проводних судова - ксилема;
3.Први ксилемски судови , захваљујући лигнину су били чврсти и давали су потпору, односно
могућност раста и гранања у висину;
4.Са појавом кутикуле и других покоричних ткива, копненим биљкама је омогућена размена
гасова (О2 и СО2), смањење губитка воде; Појава стома –омогућила је контролу у размени гасова
и одавању воде;
5.Захваљујући присуству хлоропласта(посебне грађе и функције), копненим биљкама је
омогућена фотосинтеза, транспорт и складиштење производа фотосинтезе(хране), као и заштита
од УВ зрачења;
6.Сувоземна средина са свим постојећим факторима веома неповољно делује на размножавање,
расејавање и преживљавање биљака;
НПР: Исушујуће дејство ваздуха и Сунчевог зрачења, немогућност активног кретања гамета и
спора као у води, дневно-ноћне и сезонске промене – изазивале су сложене селективне притиске
који су доводили до значајних адаптивних промена у животном циклусу биљака: хаплоидни
гаметофит постаје мањи и више зависан од диплоидног спорофита; новонастали емброн (од
зигота) мора бити заштићен од УВ зрачења и исушивања, а врх овог тренда представља појава
семена;
7.Копнене биљке немају могућност активног кретања као у води, а са друге стране постоје
деловања абиотичких и биотичких фактора на које биљке морају адекватно одговорити –
променама раста, развића и физиолочких процеса. То су копненим биљкама омогућиле кључне
адаптације – меристемска ткива и хормони који регулишу раст и развиће;
8.Посебна адаптација копнених биљака – одбијање хербивора, отпорност на болести (инфекције
гљивама, бактеријама и вирусима)
-У ту сврху, копнене биљке су развиле механизме одбране: НПР: формирање бодљи, синтетисање
материја које су штетне за биљоједе, бактерије и гљиве, жарне длачице –коприва итд.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
1.Који су били главни проблеми са којима су се биљке суочавале при насељавању копна?
2.Које су се адаптације развиле код биљака као одговор на селекционе факторе сувоземне
средине?
3.Које особине указују на филогенетску блискост зелених алги и пршљеница?
4.На који начин су нови полимери допринели адаптацији биљака на копнену средину?
5.Навести једну адаптацију која копненим биљкама омогућава да се одупру неповољним
условима копнене средине, и објаснити!