1.

Koje se generacije kod kopnenih biljaka smenjuju, objasni

Kod kopnenih biljaka smenjuju se bespolno I polno razmnožavanje . Na taj način se
smenjuju sporofit(diploidna faza) I gametofit(haploidna faza).
2. Sta evolucijom postaje dominantno kod cvetnica, gametofit ili sporofit, objasni
U toku evolucije kod cvetnica postoje dominantan sporofit a gametofit se sastoji od
svega nekoliko ćelija zavisnih od sporofita.
3. Sta mahovine nemaju: mikorizu, kutikulu, vaskule, stome?
Mahovine nemaju koren, vaskule.
4. Koja generacija dominira kod mahovina?
Kod mahovina dominira gametofit generacija.
5. Koji polimer je vazan u izgradnji ksilemskih sudova?
U izgradnji ksilenskih sudova javlja se polimer lignin.
6. Kada su se pojavile riniofite?
Riniofite su se pojavile početkom devona, pre oko 420 miliona godina.
7. Sta riniofite imaju: listove, stablo, kutikulu, stome, rizom, sporangije?
Riniofite imaju stablo, sporangije, kutikulu, stome i rizom.
8. Podela mahovina
Mahovine se dele na jetrenjače, prave(listaste), rognjane
9. Sta prenosi floem?
Floem prenosi produkte fotosinteze(ugljene hidrate).
10. Koja generacija dominira kod rinija (sporof. ili gamet.)
Kod rinija dominira sporofit generacija.
11. Visina rinije I kako se grana?
Rinije su bile visoke oko 50 cm. Njihovo stablo se granalo dihotomo.
12. Selaginella I Lycopodium su: precice, mahovine, rastavici?
One su predstavnici današnjih prečica.
13. Sta je nastalo od drvenastih precica I u kojim uslovima: aerobnim ili anaerobnim,
objasni
Od drvenastih prečica je u anaerobnim uslovima(bez O2) nastao kameni ugalj.
14. Koja je visina I debljina drvenastih precica?
Visina drvenastih prečica je do 40cm a debljina 2m.
15. Koje grananje je kod papratnjaca?
Papratnjače nemaju dihotomo grananje.
16. Ko sve cini diploidni sporofit kod papratnjaca?
Diploidni sporofit kod papratnjača čine pravo stablo, koren i krupni listovi.
17. Objasni znacaj listova kod kopnenih biljaka
Listovi su omogućili bolji proces fotosinteze. Kopnene biljke imaju niz adaptacija koe
su omogućile da hloroplasti optimalno rade, da dobiju dovoljno svetlosti, CO2 i H2O
i da efikasno transportuju produkte fotosinteze i oslobađanje O2. Sve što zavisi od
oblika, građe i položaja lista.
18. Da li je papratnjacama potrebna voda za razmnozavanje, objasni
Papratnjačama je nephodna voda da bi se pokretne muške ćelije prenele do
nepokretnih ženskih.
19. Povezi biljke I njihove visine: drenasti rastavici, paprat, rinije, mahovine, drvenaste
precice ---- nekoliko cm, metar, 40 metara, 15 metara, 50 cm.
drenasti rastavici---15 metara
paprat--- metar
rinije---50 cm
mahovine--- nekoliko cm
drvenaste precice---40 metara
20. Kada se pojavljuju biljke sa semenom pre: 450 mil, 350 mil, 250 mil godina?
Biljke sa semenom pojavile su se pre oko 250 miliona godina.
21. Da li se gametofit redukuje kod semenica, objasni
Gametofit se kod semenica redukuje i dalje dostiže jako male dimenzije i postaje
zavisan od sporofita za zaštitu i hranu.
22. Da li je potrebna voda semenicama za oplodjenje?
Semenicama nije potrebna voda za oplodjenje.
23. Sta stiti seme?
Seme štiti embrion (začetak nove biljke) koji se nalazi u njemu.
24. Sta je vrsni a sta bocni meristem?
Prema položaju meriostemski tk. mogu biti vršni i bočni.Vršni se nalaze na vrhovima
korena i stabla i omogućavaju sekundarno debljanje korena i stabla(kambijum)
25. Koji meristem imaju mahovine a koji semenice?
Mahovine imaju vršni meristem a semenice imaju i bočni meristem.
26. Nabroj 4 klase golosemenica
Klase golosemenica su : cikasi, ginko, gnetumi i četinari.
27. Koja debljanja su omogucila dominaciju semenica?
Sekundarna debljanja stabla i korena su omogućila dominaciju semenica. Pojavom
kambijuma(bočni meristem) omogućila je dodavanje novih slojeva ksilenskih cevčica
i debljanje stabla.
28. Nabroj bar 7 vrsta cetinara
Četinari su : bor(crni i beli), jela, smrča, Pančićeva omorira, monika, munika, ariš.
29. Kada su se odvojile goloseme. i skrivenosem?
Ove dve grupe biljaka sa semenom odvojile su se pre više od 300 miliona godina.
Slika 1 Poljski rastavić, slika 2 kleka-četinar, slika3 ariš-listopadni četinar.
1. Шта значи реч васкула, васкуларан?
Васкула-суд, васкуларан-односи се на крвне проводне судове
2. Шта транспортује ксилем и који полимер улази у састав?
Ксилем транспортује воду и минералне соли, у његов састав улази полимер
лигин.
3. Зашто су маховине ниске?
Маховине су ниске јер немају лигнин који би давао чврстину, немају ни
проводно ткиво.
4. Који је разлог настанка листова код копнених биљака?
Listovi su omogućili bolji proces fotosinteze. Kopnene biljke imaju niz adaptacija koe
su omogućile da hloroplasti optimalno rade, da dobiju dovoljno svetlosti, CO2 i H2O
i da efikasno transportuju produkte fotosinteze i oslobađanje O2. Sve što zavisi od
oblika, građe i položaja lista.

5. Зашто је стома битна еволуциона новина?

 Стома је битна еволутивна творевина јер омогућава контролу
транспирације(одавање воде) и контролу размене гасова током дисања и
фотосинтезе и повећава отпорност биљака на сушу.
6. Шта су еволуционе новине?
Еволутивне новине су различити облици адаптација живих бића који
омогућавају насељавање нових животних средина.
7. Од чега спорополенин штити споре биљака?
Спорополенин штити споре од температуре, воде, УВ зрачења, ензима гљива и
микроорганизама.
8. Која је улога кутикуле и који полимер га изграђује?
Кутикула изграђује полимер кутин. Кутикула спречава губитак воде из биљке и
спречава продор паразитских микроорганизама и хифа гљива.
9. Изабери и напиши који је повољан услов за живот биљака на копну : вода, УВ
зрачење, кисеоник, СО2, светлост, сила потиска .
Потребни услови за живот биљака на копну:
Количина О2 и СО2 као и светлост.
10. Да ли риније постоје данас и шта имају- изабери кутикулу, стоме, корен?
Риније не постоје данас, изумрле су. Имале су стоме и кутикулу.