Doc. dr Danijela Stešević Marija Roganović 43/14 Функција корјена
Има више функција и у животу биљке
коријен врши углавном двојаку функцију. Помоћу коријена биљке се снабдевају водом и минералним материјама, отопљеним у води и то је апсорпцијска функција коријена. Коријен осим тога учвршћује биљку на подлогу и то је његова механичка функција. Поред наведених функција коријена, посједује способност да синтетише велики број различитих секундарних метаболита и да прилагоди своју метаболичку активност, као одговор на абиотички и биотички стрес. Корјење садржи велику количину угљених хидрата а врло мало протеина и витамина и користе се у исхрани људи на примјер мрква Daucus carota, цвекла Beta vulgaris. Код голосјеменица и скривеносјеменица такође постоји могућност да се исте једноставно размножавају дјеловима свог тијела.
Корјен игра и значајну улогу у очувању земљишта од
ерозије посебно на стрмим теренима. Метаморфоза коријена Осим функције причвршћивања за подлогу и упијања воде и минералних материја из земљишта, коријен може да преузме и друге функције. У вези са новом функцијом долази до промјене његовог облика и грађе и каже се да је метаморфозирани. Једна од честих функција метаморфозираног коријена је магационирање хранљивих материја. У вези са тим коријенови су сочни и задебљали. У резервоаре хранљивих материја могу да се метаморфозира и главни и бочни коријени. Ако се магационирање врши у главном коријену, тада настаје орган који се назива РЕПА. Ако се нагомилавање хранљивих материја врши у бочним или адвентивним корјену, онда се такви задебљали органи називају корјенске КРТОЛЕ (нпр код георгине, каћуна, ледињака и сл.) Коријен за дисанје вентилациони корјен - Служе за резервисање ваздуха. Ваздушни корјенови се развијају у ваздуху и готово увек су адвентивни.Служе биљци као подупирачи,као и за упијање хране. Даскасти Коријен - у облику дасака вире изнад земље, преграђујући испод стабла читаве,постиже се чврстоћа и отпорност високих стабала натоварених лишћем и плодовима Коријење за прихватање Метаморфоза коријена у трн - код америчке палме Типови коријена Коријен се развија из коријенка клице. Коријенак расте диобом и издуживањем ћелија, образујући примарни коријен. Тако настали коријен назива се главни коријен. Прави коријен настаје од коријенка клице, а коријенови настали од стабла или листа, зову се адвентивни коријенови. Постоје два основна типа коријеновог система а то су : осовински и жиличасти корјенов систем. Осовински коријенови систем има главни коријен јако развијен, и јасно се издваја по дужини и дебљини од бочних и адвентивних коријена. Жиличаст корјенов систем имају све монокотиледоне биљке и неке дикотиледоне . Главни коријен се слабије развија и не истиче се. По својој развијености коријенови системи могу бити: Дубински - пружају се до знатне дубине односно до слојева земљишта натопљеног подземном водом Површински - развија се непосредно испод површине земљишта и значајан је за примање воде од ретких киша чије вода брзо понире По својој могућности коријенски системи могу бити: Екстензивни - продире кроз велику запремину земље, али по јединици те запремине не пружа се у великом броју и густини Интензивни - супротан случај, обухвата малу запремину земљишта, али је у њој јако развијен. Морфологија коријена На самом врху коријена налази се вегетациона купа из које расте коријен. Врх вегетационе купе заштићен је паренхимским ћелијама и чини посебну творевину корјенску капу. Дио коријена са корјенском капом (Калиптром) назива се зона корјенске капе. Вегетациона купа производи нове ћелије и тај дио се зове зона растења.
Ћелије се издужују и диференцирају
се у трајна ткива и овај дио корјена назива се зона издуживања или растења.
Ћелије површинског слоја у зони
растења развијају се у танке длачице. Ово представља зону корјенских длака.
Затим се на њих надовезује зона
провођења, она се карактерише присуством примарне коре на површини и бочним гранањем главног коријена и повећава се апсорпциона површина коријена. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!