DNK

struktura i replikacija,
Genetički kod,
Transkripcija i translacija,
Identifikacija i ekspresija gena
 DNK: nasljedni materijal
• Nukleinska kiselina je sastavljena od dugih polimera
pojedinačnih molekula nazvanih nukleotidima
• Svaki je nukleotid sastavljen od azotne baze, šećerne
molekule i molekule fosfata
• Dva lanca DNK su: komplementarna i antiparalelna

Video1 https://www.youtube.com/watch?v=o_‐6JXLYS‐k
 Azotne baze

Purinske Pirimidinske

•adenin •citozin
•gvanin •timin
•uracil
DNK i RNK
Ribonukleinska Deoksiribonukleinska
kiselina (RNK) kiselina (DNK)

Šećer riboza s pet Hidroksilna grupa na drugom

ugljikovom atomu šećera riboze
ugljikovih atoma zamijenjena vodikom

Adenin Adenin
Gvanin Gvanin
Citozin Citozin
Uracil Timin
 DNK i RNK lokalizacija

• RNK se nalazi u citoplazmi i u jezgrici unutar jezgre. 
• DNK se uglavnom nalazi u hromosomima

Video2
• https://www.youtube.com/watch?v=gG7uCskUOrA
Pitanja uracil
timin
adenin
citozin gvanin

Purinske Pirimidinske DNK RNK

adenin timin uracil
citozin
gvanin timin
uracil
 DNK replikacija

• DNK replikacija je neophodna za prenošenje genetičkog materijala na 
kćeri ćelije
• Proces replikacije DNK naziva se semikonzervativnim

Video3
https://www.youtube.com/watch?v=TNKWgcFPHqw&t=1s
 Meselson i Stahl
(1957):

Replikacija DNK je
semikonzervativan
proces
Hemizam replikacije
Enzimi uključeni u DNK replikaciju

Odmotava dvostruku uzvojnicu DNK

Pravi RNK primer

Upoređuje i postavlja nukleotide 
kako bi se izgradio novi DNK lanac 

Spaja susjedne Okazaki fragmente
Mjesto početka replikacije
„Izvor replikacije“
 Replikativna viljuška

• Replikacija oba lanca se odvija isključivo u 5′ 3′ smjeru

•Okazakijevi fragmenti
• Vodeći lanac (“leading strand”) Semidiskontinuirani
model replikacije
• Zaostajući lanac (“lagging strand”)
 Sinteza lanca koji zaostaje

Okazakijev fragment začetnici

3’ 5’ 3’ 5’
5’ 3’

Sinteza Okazakijevog
“Stari” lanac DNK
fragmenta
(DNK polimeraza III)

3’ 5’
5’ 3’

Sinteza Okazakijevog
fragmenta se završava

3’ 5’
5’ 3’
Uklanjanje začetnika i
popunjavanje praznine
(RNaza H, DNK polimeraza I)
3’ 5’
5’ 3’

DNK ligaza

3’ 5’
5’ 3’
 Ćelijski ciklus se kod eukariota može grubo podijeliti u četiri faze:
 M faza – mitoza
 G1 faza – faza mirovanja
 S faza – samo u ovoj fazi se odvija replikacija, sinteza DNK
 G2 faza – priprema za mitozu
 Vrste sljedova DNK
• Jedna ili mali broj kopija sekvencija DNK (60‐70%)
• Umjereno do visoko ponavljajući slijedovi (30‐40%) na primjer 
satelitska DNK i raspršene DNK sekvence 
Vrste sljedova DNK
Gen sa jednom Ponavljajući
kopijom slijedovi
Translacija u protein Nema translacije u protein
Sličnost među jedinkama, ne koristi  Visoka stopa variranja, koristi se za 
se za identifikaciju identifikaciju

Duga jedinstvena sekvenca Kratka ponavljajuća sekvenca

Na primjer: egzoni Na primjer: introni
Pitanja
DNK helikaza Odmotava dvostruku uzvojnicu DNK

RNK primaza Pravi RNK primer

Upoređuje i postavlja nukleotide kako bi 
DNK polimeraza se izgradio novi DNK lanac 

DNK ligaza Spaja susjedne Okazaki fragmente

Replikacija oba lanca se odvija:

isključivo u 5′ --- 3′ smjeru
 Hromosomi
• DNK je u ćeliji pakovana u hromosome.
• Pakovanje uključuje nekoliko načina namatanja i preklapanja
DNK:
• primarno namatanje DNK dvostruke uzvojnice
• sekundarno namatanje oko sferičnih histonskih »perlica«, formirajući
nukleosome
• tercijarno namatanje nukleosoma u formiranju hromatinskih vlakana

Video4 https://www.youtube.com/watch?v=gbSIBhFwQ4s
Hromosomi
 Hromosomi

• Sestrinske hromatide su spojene u suženoj
regiji (primarnoj konstrikciji) koja se naziva 
centromerom. 
• Na krajevima svakog hromosoma nalaze se 
telomere.
 Centromere
• Svaka centromera dijeli hromosom na kratki p (»p« =franc.
petite), i dugi q (»g« = franc. grande) krak.
• Centromere su sastavljene od nekoliko stotina kilobaza
ponavljajuće DNK
• Odgovorne su za pomicanje hromosoma u ćelijskoj diobi.
 Hromosomi
• Morfološki, ovisno o položaju centromere hromosomi se svrstavaju u kategorije

Metacentrični Submetacentrični Akrocentrični

 Telomere
• Telomerični ponavljajući sljedovi važni su za integritet hromosoma
u replikaciji i dodani su hromosomima enzimom nazvanim
telomeraza
• https://www.youtube.com/watch?v=MjfIWzufq_I
 Klasifikacija hromosoma
• Pojedinačni hromosomi se razlikuju po:
• Položaju centromera
• Dužini
• Prisutnosti ili odsutnosti satelita
• Na osnovu navedenog su grupisani u grupe A do G
 Hromosomi

• Normalna ljudska ćelija ima 46 hromosoma od kojih je:

• 22 para autosomnih hromosoma i 
• jedan par spolnih hromosoma – XX u žena i XY u muškaraca. 
• Po jedan član svakog para dolazi od svakoga roditelja. 
• Somatske ćelije imaju diploidan broj hromosoma (46) za razliku od 
gameta (jajne ćelije i spermija) koji sadržavaju haploidan broj 
hromosoma (23). 
• Članovi jednog para hromosoma nazivaju se homolognim
hromosomima.
Hromosomi
 Geni
• Jezgrin genom ima izmedu 25.000 i 30.000 gena
• Distribucija varira među hromosomskim regijama
 Spolni hromosomi
• oba spola imaju po dva spolna hromosoma
• XX u žena i XY u muškaraca. 
• Y‐hromosom mnogo je manji od X‐hromosoma i nosilac je samo 
nekoliko funkcionalnih gena od kojih je najznačajniji testis‐
određujuci čimbenik, SRY. 
• Ostali geni Y‐hromosoma važni su za pravilnu spermatogenezu.
 Spolni hromosomi
• Kod žena je svaka jajna ćelija nosilac X‐hromosoma, dok su muški
spermiji nosioci ili X ili Y‐hromosoma. 
• Budući da postoji jednaka vjerovatnost da je spermij, koji oplođuje 
jajnu ćeliju, nosilac X ili Y‐hromosoma, broj muških i ženskih
začeća otprilike je jednak
 Nomenklatura hromosoma

• Svaki krak hromosoma podijeljen je 

na regije, pri cemu je svaka regija 
dodatno podijeljena u pruge tako da 
se regije označuju brojevima počevši 
uvijek od centromere
 Nomenklatura hromosoma
• Određena pozicija na hromosomu
određuje se prema:
• broju hromosoma,  7. hromosom
• Kratkom ili dugom kraku (p ili q), 
• regiji i
• prugi
7q13
Sistem kratica za opisivanje
hromosomskih abnormalnosti
Sistem kratica
Normalni muški kariotip 46,XY

Normalni ženski kariotip 46,XX

Kariotip muškarca
s Downovim sindromom koji  47,XY,+21
uzrokuje trisomija 21.
hromosoma
Ženski kariotip s delecijom u 
kraćem kraku jednog 5.  46,XX,del(5p)
hromosoma (cri du chat 
sindrom)
Pitanja
Normalna somatska ljudska ćelija ima  46 hromosoma

Autosomnih hromosoma 22 para

Spolnih hromosoma 1 par

Pitanja
9q27 9. hromosom
9p21
Sistem kratica

46,XY,t(2;4)(p23;q25)

muškarac s recipročnom translokacijom koja uključuje: 

• Kraći krak 2. hromosoma u regiji 2, prugi 3 i
• Duži krak 4. hromosoma u regiji 2, prugi 5
 Geni
• Prema molekularnoj terminologiji gen se može definisati kao dio
DNK koji se eksprimira u vidu funkcionalnog produkta i to bilo u 
obliku RNK (na primjer ribosomne i transportne RNK) bilo u 
obliku polipeptida
• Neke od nekodirajućih DNK u eukariota ubrajaju se u duge DNK 
sljedove koji leže u prostorima između gena (razdvojni sljedovi, 
engl. spacer)
• Većina eukariotskih gena imaju podijeljenu strukturu u kojima su
segmenti kodirajućih sljedova (egzoni) razdvojeni pomoću
nekodirajućih sljedova (introni)
 Geni
• Čitav gen se prepisuje u dugačku RNK molekulu a onda se introni 
uklanjaju procesom prekrajanja (engl. splicing) tako da samo
egzoni ostaju uključeni u molekulu RNK
• Iako introni nemaju nikakvu poznatu ulogu, oni predstavljaju
značajan dio DNK u genomima viših eukariota

Video5 https://www.youtube.com/watch?v=YtKoTOCJGt4
Struktura eukariotskih gena
 Introni i egzoni
• Intronsko‐egzonska struktura mnogih eukariotskih gena prilično
je komplicirana, a količina DNK u intronskim sljedovima često je 
veća od one u egzonima
• Slijed ljudskoga genoma upućuje na to da prosječan humani gen 
sadrži otprilike 9 egzona, da je isprekidan s 8 introna i
raspoređen na oko 30.000 parova baza (30 kilobaza ili kb) 
genomske DNK
• Općenito egzoni čine samo oko 2 kb pa prema tome više od 90% 
prosječnoga humanoga gena čine introni
 Introni
• Iako su introni prisutni u većini gena složenih eukariota, oni ne 
predstavljaju univerzalnu pojavu
• Na primjer, introni nedostaju u gotovo svim histonskim genima, pa je 
prema tome jasno da introni nisu potrebni za funkcionisanje gena u 
eukariotskim ćelijama
• Takođe, introni nisu nađeni u većini gena jednostavnih eukariota kao
što su kvasci
• Nasuprot tome, introni su prisutni u nekim rijetkim genima prokariota
• Dakle, prisutnost ili odsutnost introna ne predstavlja apsolutnu razliku
između prokariotskih i eukariotskih gena iako su introni daleko češći u 
viših eukariota (biljaka i životinja) 
 Introni
• Većina introna ne određuje sintezu nekoga ćelijskog proizvoda, 
iako postoji mali broj introna koji kodiraju funkcionalne RNK ili
protein.
• Ipak, introni igraju važnu ulogu u kontroli genske ekspresije
• Prisutnost introna omogućuje da se egzoni nekoga gena mogu
spajati u različite kombinacije što rezultira sintezom različitih
proteina na temelju jednoga istoga gena
• Ovaj se proces naziva alternativno prekrajanje
• Alternativno prekrajanje se smatra važnim za povećanje
repertoara funkcije 30.000‐40.000 gena ljudskoga genoma
Alternativno prekrajanje
 Ponavljajući (repetitivni) sljedovi DNK
• Veliki dio složenih eukariotskih genoma sastoji se od visoko ponavljajućih
nekodirajućih sljedova DNK
• Ovi sljedovi su ponekad zastupljeni stotinama hiljada kopija po genomu.
• Približno 50% DNK sisavaca sastoji od visokorepetitivnih sljedova, od 
kojih su neki ponovljeni čak 105 do 106 puta.
• Zbog jedinstvenog sastava, mnoge ponovljene jednostavne DNK mogu se 
izdvojiti iz ostatka genomske DNK ravnotežnim centrifugiranjem u 
gradijentima gustoće CsCl (cesium klorida)
• Gustoća DNK određena je sastavom baza, pa sljedovi bogati AT bazama
imaju manju gustoću nego sljedovi bogati GC bazama.
 Ponavljajući (repetitivni) sljedovi DNK

LINE‐ dugi raspršeni elementi

SINE‐ kratki razbacani elementi
 Ponavljajući (repetitivni) sljedovi DNK
• Jedna od vrsta visoko ponavljajućih sljedova, koja spade među
repetitivne sljedove nazvane ponavljanja jednostavnih sljedova
(engl. simple‐sequence repeats) sastoji se od uzastopno ponovljenih
nizova nekoliko hiljada kopija kratkih sljedova dužine od 1 do 500 
nukleotida.
• Jednostavni ponovljeni sljedovi čine prugu u obliku satelita odvojenih
od glavne pruge DNK, često se o njima govori kao o satelitnim DNK
• Ovi sljedovi ponavljaju se na milione puta u genomu pa čine oko 10% 
DNK u većine viših eukariota
• Ponavljanja ovih sljedova ne prepisuju se i ne predstavljaju
funkcionalnu genetičku informaciju
• Neka ipak igraju važnu ulogu u strukturiranju hromosoma.
 Ponavljajući (repetitivni) sljedovi DNK
• Ostali ponovljeni sljedovi DNK prije su raštrkani po genomu nego
nakupljeni u obliku uzastopnih ponavljanja
• Ovi razbacani ponovljeni elementi najviše pridonose veličini
genoma čineći otprilike 45% ljudske genomske DNK
• Dvije najčešće vrste takvih sljedova zovu se:
• SINE (engl short interspersed elements)‐kratki razbacani
elementi
• LINE (engl long interspersed elements)‐dugi raspršeni
elementi
 Pokretni elementi
• Pokretni elementi koji se mogu pomicati na različita mjesta u 
genomskoj DNK su:
• retrotranspozoni (SINE i LINE)‐ njihova transpozicija se odvija tako
što se RNK kopija u ćeliji pretvara u DNK uz pomoć reverzne
transkriptaze, pa se ugrađuje na drugom mjestu u genomu,
• retrovirusu‐slični elementi također se pomiču unutar genoma uz
pomoć reverzne transkriptaze,
• DNK transpozoni se pomiču kroz genom kopiranjem i ugradnjom u 
obliku sljedova DNK a ne uz pomoć reverzne transkriptaze.
 Pokretni elementi
• Reverzna transkripcija je bila odgovorna za oblikovanje preko 40% 
humanoga genoma
• Neki od ovih sljedova mogu regulisati gensku ekspresiju, ali većina
ponovljenih sljedova, po svemu sudeći ne daje nikakav korisni prinos ćeliji
• Umjesto toga, one su izgleda predstavnici “sebičnih DNK elemenata” koji
su selekcionirani zbog vlastite sposobnosti da se umnožavaju u genomu a 
ne zbog neke selektivne prednosti važne za njihovog domaćina
• U nekim slučajevima, pokretni elementi su potakli pregradnju gena i
pridonosili stvaranju genetičke raznolikosti
 Duplikacija gena
• Mnogi geni postoje u više kopija od kojih su neke često nefunkcionalne
• Višestruke kopije nekih gena koriste se za slučajeve proizvodnje rRNK ili
proteina potrebnih u velikim količinama (npr. Histona)
• S druge strane, određeni članovi grupe srodnih gena (porodice gena) 
mogu se prepisivati u različitim tkivima ili u različitim stadijima razvoja
• Na primjer, α i β podjedinice hemoglobina u humanom genomu su
kodirane dvjema porodicama gena, a različiti članovi ovih pordica
eksprimiraju se u embrionalnim, fetalnim ili odraslim tkivima
Porodice globinskih gena
 Pseudogeni
• Ipak, sve mutacije ne povećavaju funkciju gena
• Neke kopije gena umjesto toga imaju održane mutacije koje rezultiraju
gubitkom sposobnosti za proizvodnju funkcionalnoga genskog produkta
• Na primjer, svaka od ljudskih α i β globinskih genskih porodica sadržava
dva gena koji su bili inaktivirani mutacijom
• Ovakve nefunkcionalne kopije gena (zvane pseudogeni) predstavljaju
evolucijske relikte koji povećavaju veličinu eukariotskih genoma, a ne 
daju nikakav funkcionalni genetički doprinos
 Duplikacije gena
• Duplikacija gena reverznom transkripcijom obično proizvodi
jednu inaktivnu kopiju gena koja se zove dorađeni pseudogen
• Pretpostavlja se da u ljudskom genomu postoji nekoliko hiljada
ovakvih pseudogena
 Ekspresija genetičke informacije
• Geni djeluju tako da određuju strukturu proteina koji su odgovorni za 
funkcionisanje ćelija na molekularnom nivou
• Identifikacija DNK kao genteičkog materijala i razjašnjenje njene
strukture otkrilo je da genetička informacija mora biti određena
redoslijedom četiri baze (A, C, G i T) koje izgrađuju molekulu DNK
• S druge strane, proteini su polimeri izgrađeni od 20 različitih
aminokiselina čiji slijed određuje njihovu strukturu i funkciju
• Slijed aminokiselina u proteinu kolinearan je sa slijedom nukleotida u 
genu, dakle redoslijed nukleotida u molekuli DNK određuje redoslijed
aminokiselina u proteinu
Kolineranost gena i proteina
 Centralna dogma molekularne biologije
• Tok genetičke informacije prepoznajemo kao centralnu dogmu
molekularne biologije

Video6 https://www.youtube.com/watch?v=gG7uCskUOrA
 Centralna dogma molekularne biologije
• Molekula RNK sintetizira se na osnovu DNK‐kalupa (proces koji
nazivamo prepisivanje ili transkripcija) a proteini se sintetiziraju
na osnovi RNK‐kalupa (proces koji nazivamo prevođenje ili
translacija)
• Zbog svoje uloge u prenosu genetičke informacije molekula RNK 
koja služi kao kalup za sintezu proteina nazvana je glasničkom
RNK (mRNK, od engl. messenger)
• Sintezu RNK na osnovu DNK‐kalupa katalizira enzim RNK‐
polimeraza
 RNK

• Osim mRNK, za sintezu proteina važna su i dva druga tipa RNK:

• ribosomna RNK (rRNK) koja je sastavni dio ribosoma i
• transportna RNK (tRNK) koja djeluje kao adaptor koji donosi
aminokiseline na RNK‐kalup

Video7 https://www.youtube.com/watch?v=LDYkt1RN_YY
 Genetički kod
• tRNK molekule služe kao adaptor između
aminokiselina i mRNK tokom prevođenja genetičke
informacije
• Svaka aminokiselina se pomoću specifičnog enzima
povezuje s odgovarajućom tRNK
• U slijedećem koraku dolazi do sparivanja baza između
prepoznavajućeg slijeda na molekuli tRNK i
komplementarnog slijeda na mRNK što usmjerava
aminokiselinu vezanu za tRNK na njen tačan položaj
na mRNK‐kalupu
 Genetički kod
• Genetički kod se sastoji od tripleta 
nukleotida
• Adicija ili delecija jednoga ili dva
nukleotida poremećuje okvir čitanja
čitavog gena, što dovodi do ugradnje
pogrešnih aminokiselina čitavom
dužinom kodiranog proteina
• Nasuprot tome, adicija ili delecija tri 
nukleotida rezultira samo dodatkom ili
gubitkom jedne aminokiseline, dok je 
ostatak proteina nepromijenjen, te
često zadržava prvobitnu funkciju
 Genetički kod
• Prilikom otkrivanja genetičkog koda, bilo je potrebno pridružiti
odgovarajuću aminokiselinu svakom tripletu nukleotida
• To je urađeno pomoću sitema koji sintetizira proteine in vitro (in vitro 
translacija)
• U takvom sistemu dodata strana mRNK upravlja sintezom proteina,
• Ispitivanje prevođenja sintetičkih mRNK poznatog slijeda nukleotida 
omogućilo je dekodiranje genetičkoga koda
• Na taj način dešifrirana su sva 64 tripleta (kodona)
 Genetički kod
• Od 64 kodona, 61 kodon određuje
aminokiseline, a preostala tri (UAA, UAG i
UGA) predstavljaju STOP kodone koji
signaliziraju kraj sinteze proteina
• Genetički je kod degeneriran što znači da su
mnoge aminokiseline određene s više od 
jednog kodona 
• Uz nekoliko iznimaka, svi se organizmi služe
istim genetičkim kodom

Video8 https://www.youtube.com/watch?v=2BwWavExcFI
 Translacija mRNK
• Sinteza proteina odvija se prema kalupu mRNK
• Sve se mRNK čitaju u smjeru 5’ prema 3’, a polipeptidni lanac se 
sintetizira od amino‐kraja prema karboksi‐kraju
• Translacija se odvija u ribosomima uz tRNK koje služe kao
posrednici između kalupa mRNK i aminokiselina koje se ugrađuju
u protein
 Transportne RNK
• Sve ćelije sadržavaju mnoštvo tRNK koje služe kao posrednici translacije
• Zbog istovjetne funkcije u procesu sinteze proteina, različite tRNK imaju
zajedničke strukturne osobine
• Posjeduju jedinstvene identificirajuće slijedove koji omogućuju vezanje
odgovarajuće aminokiseline i njezino pridruživanje svom pripadajućem
kodonu u mRNK
• Transportne RNK su izgrađene od približno 70 do 80 nukleotida i imaju
karakterističnu strukturu lista djeteline koja je posljedica sparivanja
komplementarnih baza iz različitih regija molekule
tRNK
 Ribosomi
• Mjesta na kojima se odvija sinteza proteina (kod prokariota i
eukariota) su ribosomi
• Prvobitno su opisani kao čestice detektirane
ultracentrifugiranjem ćelijskog lizata, pa se često imenuju na
osnovu njihove brzine sedimentacije:
• Bakterijski ribosomi 70S
• Eukariotski ribosomi 80S
• S označava Svedbergove jedinice (1S=10−13 sekundi)
 Ribosomi
• Ribosomi (prokariota i eukariota) su građeni od dvije podjedinice
• Obje podjedinice sadrže karakteristične proteine i molekule rRNK
• Ćelije obično sadržavaju mnogo ribosoma zbog središnje važnosti
sinteze proteina u ćelijskom metabolizmu
 Translacija
• Proces translacije se dijeli na tri faze:
• Incijaciju
• Elongaciju
• Terminaciju
• I kod prokariota i eukariota prvi korak inicijacijske faze je vezanje specifične
inicijatorske metionil‐tRNK i mRNK za malu ribosomnu podjedinicu
• Zatim se ovom kompleksu pridružuje velika ribosomna podjedinica čime je 
stvoren funkcionalni ribosom na kojem se dalje nastavlja proces elongacije
polipeptidnog lanca
• Za odvijanje pojedinih faza procesa translacije neophodna je prisutnost brojnih
specifičnih neribosomnih proteina
 Translacija

Video9 https://www.youtube.com/watch?v=5bLEDd‐PSTQ