Predmet Farmaceutska

biotehnologija
Literatura
Obavezna:
• 1. Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2.izdanje (Gl.ured.: 
Lejla Pojskic) INGEB, Sarajevo. 2014.
• 2. Introduction to Biotechnology. Thieman WJ, Palladino MA. Benjamin 
Cummings, USA, 2012.
Dodatna:
• 1. Molecular Biotechnology: Principles and Applications of Recombinant 
DNA. Glick BR, Pasternak JJ, Patten, CL ASM Press, 2009. 
Provjera znanja
Predavanja

Videa u sklopu predavanja‐

da li je potrebno da 
prevodim?
Vježbe
Uvod u biotehnologiju
Biotehnologija
• Utilizacija bioloških organizama, njihovih dijelova ili
metaboličkih produkata (procesa) u proizvodnom procesu.
• Biotehnologija se prema složenosti biotehnološkog postupka 
u dobivanju konačnog produkta može izdiferencirati u dvije 
osnovne grupe:
• tradicionalnu (klasičnu) biotehnologiju te
• savremenu biotehnologiju (DNK biotehnologija) koju primarno 
predstavlja genetičko inženjerstvo.
Šta je osnovna “radna” jedinica u biotehnologiji?
 Ćelija

Video1 https://www.youtube.com/watch?v=8IlzKri08kk
Oblik i veličina ćelija
Oblik i veličina
ćelija su veoma
različiti, ne 
samo u jednom
organizmu, već
i unutar istog
tkiva. 
 Oblik ćelija

Postoje ćelije
promjenjivog oblika
(ameba, leukociti) i
ćelije relativno
stalnog oblika
(cilijate, eritrociti, 
spermatozoidi, 
epitelijalne ćelije, 
nervne ćelije itd.)
Broj ćelija
• Broj ćelija koje ulaze u sastav pojedinih tkiva je veoma različit. 
• Broj eritrocita u krvi čovjeka premašuje dvadeset i tri milijarde. 
• Postoje organizmi čije je tijelo sastavljeno od nekoliko triliona ćelija, a 
također i organizmi sastavljeni iz samo jedne ćelije, kakvi su
jednoćelijske alge, bakterije, neke gljive i praživotinje.

Video2 https://www.youtube.com/watch?v=hscxGrYyzAg
Organele ćelije
• Organizovane ćelijske strukture (razni organoidi i jedro) nalaze se u 
osnovnoj citoplazmatskoj masi, koja se često naziva hijaloplazma ili
matriks. 
• Među organizovanim ćelijskim strukturama veliki značaj imaju različiti
ćelijski organoidi (organele) ‐ specifične ćelijske strukture, koje se 
odlikuju određenom morfologijom, ultrastrukturom, hemijskim
sastavom i koji imaju specifične funkcije u životu ćelije.

Video3 https://www.youtube.com/watch?v=Sz0HnoEr09Y
Organele ćelije
Organele ćelije
Organele ćelije
Dioba ćelije
Mitoza
• Pri začeću ljudska se zigota sastoji od jedne ćelije. 
• Ta ćelija zatim prolazi kroz mnogo uzastopnih brzih dioba koje na kraju 
rezultiraju nastajanjem zrele odrasle osobe koja se u konačnici sastoji 
od otprilike 1x1014 ćelija.
• Proces dijeljenja somatskih ćelija, kod kojih se istodobno dijele jezgra i 
citoplazma, naziva se mitozom.
• Svaki se hromosom podijeli u dva kćerinska hromosoma koji se 
razvrstavaju u dvije ćelije kćeri.
Dioba ćelije
Mitoza
• Prije samog ulaska u mitozu svaki se hromosom sastoji od dviju 
istovjetnih sestrinskih kromatida nastalih kao rezultat DNA‐replikacije 
koja se dogodila u S‐fazi staničnog ciklusa .
• U mitozi se svaki par kromatida razdvaja i odlazi u dvije nove ćelije 
kćeri.
Dioba ćelije
Mitoza

• Iako je mitoza kontinuirani proces u 
trajanju od 1 do 2 sata može se 
podijeliti na 5 jasno određenih faza: 
• profaza,
• prometafaza, 
• metafaza, 
• anafaza i 
• telofaza

Video4 https://www.youtube.com/watch?v=DwAFZb8juMQ
Profaza

• Hromosomi se kondenziraju, te dolazi do nastajanja diobenoga vretena. 
• Centrioli se podijele na dva i kreću na suprotne polove ćelije.
• Iz centrosoma (dva centriola) zrakasto se šire mikrotubuli diobenog
vretena.
Prometafaza
• Razgradi se jezgrina ovojnica kako bi se oslobodili hromosomi. 
• Svaki se hromosom preko svoje centromere veže za mikrotubule
diobenoga vretena.
 Metafaza
• Hromosomi se poredaju u ekvatorijalnoj ravnini
ili ploči ćelije. 
• Svaki hromosom vezan je za centrosome
mikrotubulom potpunog vretena. 
• Hromosomi su najjače kondenzirani i stoga 
najvidljiviji. 
• Svaki hromosom ima oblik slova X jer su se 
kromatide odvojile duž osi hromosoma ali su još 
uvijek povezane u centromernoj regiji koja se 
još nije podijelila.
Anafaza
• Centromere se uzdužno odvajaju kako bi se sestrinske kromatide 
svakoga hromosoma odvojile na suprotne polove ćelije
Telofaza
• Kromatide, koje u telofazi čine neovisne hromosome, sastavljene su od 
jednoga dvostrukoga lanca DNA.
• Potpuno se odvajaju u dvije skupine sestrinskih hromosoma koji se 
nanovo zatvaraju unutar novonastale jezgrine ovojnice. 
• U ovoj fazi dolazi i do podjele citoplazme (citokineza).
Ćelijski ciklus
• Razdoblje između dvije
uzastopne mitoze naziva se 
interfazom ćelijskog ciklusa.
• U ćelijama koje se brzo dijele, 
interfaza traje između 16 i 24 
sata. 

Video5 https://www.youtube.com/watch?v=WAGjRcoolds
Mejoza
• Mejoza je proces diobe, koji se događa pri završnoj fazi nastajanja gameta
Mitoza Mejoza

Dvije ćelije kćeri, po 46 Četiri ćelije kćeri, po 23

hromosoma hromosoma
Sve somatske ćelije Samo konačna dioba
prilikom sazrijevanja
gameta
Proces se događa u Proces se događa u dva
jednom koraku koraka: Mejoza I i Mejoza
II
Mejoza I

• Redukcijska dioba: prepolovljuje se broj hromosoma

Video6 https://www.youtube.com/watch?v=A‐mFPZLLbHI
Profaza I
• Hromosomi ulaze u ovu fazu već podijeljeni na dvije kromatide
povezane centromerom.
• Homologni se hromosomi sparuju, pa uz iznimku X i Y‐hromosoma u 
muškoj mejozi, dolazi do izmjene homolognih dijelova između 
nesestrinskih kromatida, tj. između kromatida oba hromosoma
svakog para homologa.
• Izmjena homolognih dijelova kromatida rezultat je procesa poznatog 
kao krosingover (engl. crossing over) ili rekombinacija.
Profaza I
Profaza I
• Dijeli se na pet faza:
• Leptoten
• Zigoten
• Pahiten
• Diploten
• Dijakineza
Mejoza I
• Metafaza I: Nestaje jezgrina ovojnica, a hromosomi se pozicioniraju u 
ekvatorijalnoj ravnini ćelije
• Anafaza I: Diobeno se vreteno steže te dolazi do odvajanja
homolognih hromosoma na suprotne polove ćelije.
• Telofaza I: U ovoj su fazi haploidni kompleti hromosoma na suprotnim
polovima. Dolazi do nastajanja dviju ćelija kćeri, gameta koje se 
nazivaju sekundarne spermatocite, odnosno oocite.
Mejoza II
• Mejoza II vrlo je slična običnoj mitozi. 
• Svaki hromosom koji se sastoji od dviju kromatida smješta se u 
ekvatorijalnu ravninu i zatim uzdužno podijeli kako bi nastale dvije 
nove gamete, spermatide u muškaraca, ili po jedna jajna ćelija i jedno 
polarno tjelešce u žena.
Posljedice mejoze
• Nastaje haploidni, prepolovljeni hromosomski komplet koji 
omogućuje nasljeđivanje polovice kompleta svakog od roditelja.
• Pruža izuzetnu mogućnost genetičke raznovrsnosti:
• Kad se bivalenti u mejozi I odvajaju, odvajaju se neovisno jedan o drugome, 
svaka gameta dobiva odabrani komplet roditeljskih hromosoma,
• Zahvaljujući krosingoveru svaka kromatida sadržava dijelove DNA homolognih
hromosoma oba roditelja.
Smrt ćelije
• Apoptoza
• Nekroza
• Autofagija

Video7 https://www.youtube.com/watch?v=1vaEVcMfa1E

Video8 https://www.youtube.com/watch?v=rwma5BFzgJw