Biologija ćelija

Citologija – biološka disciplina

Bavi se proučavanjem ćelije, njenog oblika, građe funkcionalne
organizacije i životnih procesa u njoj.
• Robert Huk – prvi otkrio ćeliju
• Teodor Švan – sve životinje su građene od ćelija
 Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije živih organizama!

• Ćelija predstavlja:
• Najniži nivo na kome je moguć život
• Osnovnu biološku organizaciju
• Osnovnu jedinicu životnih aktivnosti svih organizama koji žive na
Zemlji (biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama)
 Postoje dva tipa ćelija:

✔ Prokariotske ćelije (nemaju diferencirano jedro) – bakterije, modrozelene

alge
✔ Eukariotske ćelije (sa jedrom) – svi ostali organizmi
 Građa ćelije

• Ćelije se razlikuju: veličini, obliku i funkciji koju obavljaju u sklopu tkiva i

organa, ali su po građi u suštini slične.
• Oblik i veličini ćelija: okrugle, ovalne, izdužene, pločaste, kockaste,
razgranate, vretenaste, zvezdaste...
 Biljne, životinjske i ćelije čoveka
sastoje se iz tri osnovna dela:

1. Ćelijske membrane
2. Citoplazme
3. Jedra
 Ćelijska membrana

• Obavija ćeliju, daje joj oblik, određuje veličinu, štiti od raznih uticaja,
selektivno je propustljiva.
• Razmena sa spoljašnjom sredinom
obavlja se preko ćelijske membrane
odnosno proteinskih molekula.
• U izgradnji ćeljiske membrane učestvuju:
• Dvostruki fosfolipidni sloj u koji su izgrađeni proteini
• Proteini – enzimski sistem koji omogućava promet mateija
• Ugljeni hidrati – na površini ćelije čine sloj – glikogalis
 Citoplazma

• Sadrzi različita proteinska vlakna koji održavaju oblik ćelije, pokrete

citostolai mesta za pričvršćivanje različitih ćelijskih organela. Ova vlakna
predstavljaju ćelijski skelet – citoskelet.
 Jedro

• Loptastog oblika, nalazi se u centru ćelije i može se videti pod mikroskopom.

• Od citoplazme je odvojeno jedrovim omotačem.

• Unutrašnjost jedra ispunjena je nukleoplazmom (tečnom komponentom u
kojoj se nalazi hrotmatin).
• Hromatin je osnovni jedrov materijal.
• Jedro sadrži jedarce ( jedarce predstavlja mesto sinteze RNK ili ribozoma)
 Uloga jedra može biti dvojaka:

✔ Fiziološka uloga jedra je da upravlja sintezom

RNK
✔ Učestvuje u procesima metabolizma i
diferenciranja ćelije
✔ Sadrži genetsku informaciju i prenosilac je
naslednih svojstava
 Biljna ćelija

• Ćelijski zid
• Vakuola
• Hloroplasti
• Centrosom (bez centriola)
 Životinjska ćelija

• Centrosom (sa centriolama)

• Treplje
• Bičevi
 Zajedničke komponente biljne i animalne ćelije

• Ćelijska membrana
• Citoplazma
• Jedro
• Jedarce
• Mitohondrije
• Goldzijev aparat
• Endoplazmatični retikulum
Razlike između biljne i animalne ćelije
 Citoplazma i ćelijske organele

• Unutrašnojst ćelije ispunjena je tečnom komponentom -citosol -

• Koji sa unutrašnjim membranskim skeletom čini CITOPLAZMU.
• U ćelisjke organele spadaju: ribozomi, endoplazmatični retikulum, goldžijev
aparat, mitohondrije, lizozomi..
 Ribozomi

• Ćelijske organele u kojima se obavlja sinteza proteina, tada se spajaju i

obrazuju kompletnu ćelijsku organelu.
Niz ribozoma u toku sinteze proteina označen je kao
poliribozom
 Endoplazmatični retikulum

• Ćelijska organela izgrađena od sistema membrana koje se uvlače u vidu

kanalića i proširenja u citoplazmu.
 ER prostire se i održava komunikaciju između jedrove opne i
ćelijske membrane.

Uloge:
Sinteza modifikacija i transport proteina
Najveća fabrika biomolekula u ćeliji

• Može biti:
✔ Glatki ili agranularni (bez ribozoma) – učestvuje u sintezi masti, razgradnji otrova i holesterol
pretvara u vitamin D.
✔ Hrapavi ili granularni (sa ribozomima) – učestvuje u sintezi proteina sa ribozomima
 Goldzijev aparat

• Sistem gusto pakovanih membrana sa kojih polaze vezikule sa

upakovanimmetaboličkim produktima.
• Nalazi se u blizini jedra, naročito ga puno ima u u ćelijama žlezdanog tkiva
(učestvuje u sekretornim funkcijama ćelije).
 Mitohondrije

• Ćelijske organele sa dvojnom membranom, spoljašnja je glatka i propustljiva

za velike molekule, unutrašnja je manje propustljiva i gradi čitav niz nabora-
krista (povećavaju ukupnu površinu).
• Na površini unutrašnje membrane u vidu
čvorića nalaze se enzimi koji omogućavaju
proces ćelijskog disanja. U mitohondrijama
se nalaze mali molekuli mitohondrijske
DNK i ribozomi.
• Ove organele su glavni izvor energije – u
njima se procesom ćelijskog disanja vrši
sinteza ATP(adenozin-trifosfat).
 Lizozomi

• Ćelijske organele, loptastog oblika, oivičene jednostrukom membranom.

Sadrže hidrolitičke enzime i u njima se razgrđuju različiti molekuli i delovi
ćelije koje se više ne koriste.
 Hemijski sastav ćelije

• Ćelija je kompeksan sistem - sve komponente se razgrađuju i obrazuju nove

• Ćelija je živa sve dok je organizacija sistema očuvana
• Sagrađena je od istih elemenata koji se nalaze u neživoj prirodi:
• Ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, fosfor i sumpor = 99% živih tkiva
• Neorganske supstance – voda, mineralne soli i joni
• Organski sastojci – šeceri, masne kiseline, azotne baze (gade složena
jedinjenja koja omogućavaju funkcionisanje živih sistema)
 Voda

• Postoji u tri agregatna stanja

• 70 – 80 % kod živih bića
• Ključa na 100 stepeni, mrzne na o stepeni
• Deluje kao univerzalni rastvarač ( ne rastvara jedino masti), osmoregulator,
stabilizator itd.
• U ćeliji moze biti slobodna i vezana
• Vezana voda ( veže se za proteinske molekule)
• Slobodna voda ( rastvarač, transporter i predstavlja serdinu odvijanja metaboličkih
procesa)
 Soli i joni

• Nalaze se u svim ćelijama – metaboličkim procesima u ćeliji

• Azot – nalazi se u metabolički aktivnim jedinjenjima ( hlorofil, neki vitamini, hormoni itd.)
• Azot – struktura proteinskih molekula u nukleinskim kiselinama
• Sumpor –nekih aminokiselina, biljnih hormona
• Fosfor – jedinjenja bogata energijom (ATP)
• Kalcijum – u yidu biljnih ćelija
• Kalijum – sinteza proteina, metabolizam ugljenih hidrata (nedostatak kalijuma utičr na: disanje, fotosintezu stvaranje
hlorofila)
• Magnezijum – komponenta biljnog pigmenta hlorofila (joni Mg omogućavaju delovanje mnogih enzima isintezi nukleinskih
kiselina i ugljenih hidrata)
• Gvožđe – glavni sastojak hemoglobina
 Ugljeni hidrati (šećeri)

• Sastav = ugljenik, vodonik i kiseonik

• Mogu biti prosti i složeni
• Najprostiji šeceri su monosaharidi ( pentoze i heksosze)
• Pentoze – riboza i dezoksiriboza = nukleinske kiseline
• Heksoze – glukoza, fruktoza i galaktoza (izvor energije)
• Disaharidi – dva monosaharida, u biljnim ćelijama saharoza (šecerna trska i
repa), laktoza (mleko sisara), maltoza (skrob)
• Polisaharidi (slozeni šeceri) = više monosaharida ili disaharida
• Mogu biti biljnog i životinjskog porekla
• Skrob (polisaharid u biljnim ćelijama)
• Celuloza (polisaharid u ćelijskom zidu)
• Životinjske ćelije – glikogen ( jetra i mišići) = rezervni šećer
 Lipidi i masti

• Organska jedinjenja ( alkohol i masne kiseline )

• Prema strukturi mogu biti: prosti i složeni
• Prosti lipidi – u ćelijama grade masno tkivo
• Slozeni lipidi – grade ćelijske membrane
• Steroidi – vitaminima, hormonima i dr.
• Uloge: strukturni sastojci ćelijskih membrana, rezervni oblici izvora energije,
zaštitini omotači.
 Proteini

• Građa – ugljenik, vodonik, kiseonik, azot

• Polimeri – velikog broja monomera ( aminokiselina)
• Mogu biti prosti i složeni
• Prosti proteini – hidrolizom= aminokiseline (albumini, globulini)
• Slozeni proteini – spajanjem prostih proteina sa molekulima drugih
neproteinskih materija (lipoprotein)
• Funkcije: aktivne supstance, gradivne funkcije.