Evolucija provodnog sistema

Stablo kod Ryniophyta, na povrini, ima epidermis, zatim koru i stelu. Stela je
predstavljena slojem floema bez sitastih ploa, u obliku prstena oko centralno
postavljenog ksilema, graenog od traheida.
Unutar ksilema nema sri, pa je to centralni snopi.
Osnovni pravci nastajanja izvedenijih tipova stele su zanovani na:
1. Medulaciji nastanak sri
2. Vitalizaciji oivljavanje stele
Protostela (haplostela) u centru stele nema sri.
Floem se uvlai u ksilemski deo oivljavanje centralnog dela stele zvezdasti
ksilem Rhyniophyta, Lycopodiophyta, Polypodiophyta, koren viih biljaka
Aktinostela (asterostela) ksilem se dalje raskida u odvojene nizove, izmeu
kojih se uvlai floem Plektostela.
Sifonostela pojava sri u centralnom delu (medulacija) sr nastaje od
inicijalnih elija traheida i funkcionalno se odvaja od provodnih elemenata. Druga
mogunost je da se formira floem i sa druge strane ksilema, naslanja se na sr.
Ektofloina sifonostela samo spoljanji floem Lycopodiophyta. Od nje nastaju
eustela dikotila, ataktostela monokotila i artrostela rastavia.
Amfifloina sifonostela spoljanji i unutranji floem Polypodiophyta. Od nje
nastaje polistela paprati.
Eustela krug sifonostele se prekida i tu zalaze elije sri, iduci ka primarnoj kori
zraci. Cilindrina stela se razbija ne vei broj odvojenih provodnih snopia, koji su
zajedno okrueni endodermom (monostelini, otvoreni, kolateralni) etinari, dikotile.
kod zeljastih biljaka zadrava se tokom celog ivota, kod drvenastih, interfascikularni
kambijum se povezuje sa fascikularnim kontinuirani kambijalni prsten ponovo
zatvoreni tok rada meristema sekundarno debljanje. Kod drvea, prsteni godova i kore
su prekinuti zracima.
Ataktostela obrazovanje provodnih snopia unutar prstena endoderma (monostelini),
snopii su razbacani po celom stablu, zatvoreni nema sekundarnog debljanja
monokotile. itarice snopii samo po periferiji, sr se resorbuje centralna upljina.
Polistela (meristela, diktiostela) prsten stele se raskida, ksilem potpuno obavijen
floemom. Snopie obavija endoderm, slino su rasporeeni kao kod eustele, ali ovo je
zatvoreni snopi - Polypodiophyta.
Artrostela slina je eusteli, ali je svaki provodni snopi obavijen sopstvenim
endodermom (polistelini) Equisetophyta.

kolateralni snopi sastoji od po jednog ksilema i floema koji se nalaze na istom

radijusu (zraku), floem ka periferiji, a ksilem ka centru stabla; u zavisnosti da li se
izmeu floema i ksilema nalazi kambijum ili ne, mogu biti otvoreni ili zatvoreni;
posebna varijanta kolateralnog snopia je bikolateralni kod koga je dodata
jedna traka floema sa unutranje strane ksilema; bikolateralni snopi je uvek
otvoren
koncentrini su oni snopii kod kojih su floem i ksilem rasporeeni jedan oko
drugog pa se razlikuju dva tipa:

ksilocentrini kada je ksilem u sredini i okruen je floemom

floemocentrini, obrnuto u odnosu na prethodni;

radijalni snopii imaju floem i ksilem rasporeene na razliitim radijusima tako

to se izmeu zrakova na kojima je ksilem nalaze zraci sa floemom; floem i
ksilem se dodiruju bonim stranama.