Visoka zdravstvena skola strukovnih studija u Beogradu

ANATOMIJA ČULA RAVNOTEŽE

(Seminarski rad iz Anatomije)

Mentor:Melanija Ilic Student: Ana Komatina

Beograd,Decembar 2016
SADRŽAJ :

1.1Čulo ravnoteže........................................................................................3
1.2Makule...... .............................................................................................3
1.3 Kinocilija...............................................................................................4
1.4 Polukružni kanali...................................................................................4
1.5 Funkcija utriculusa i saculusa za detekciju ravnoteže...........................4
1.6 Detekcija linearvog ubrzanja pomoću makula utrikulusa i sakulusa....5
1.7 Detekcija rotacije glave putem semicirkularnih kanala.........................5
1.8 Predviđačka funkcija semircirkularnih kanala u održanju ravnoteže....5
1.9 Vestibularni mehanizmi za stabilizaciju očiju......................................6
2.1 Ostali faktori koji se odnose na ravnotežu.............................................6
2.2 Značaj vizuelnih informacija za održanje ravnoteže ............................6
2.3 Nervne veze vestibularnog aparata sa CNS-om....................................7
 1.1 Čulo ravnoteže

Vestibularni aparat je senzorni organ koji detektuje senzacije ravnoteže. Čini ga sistem koštanih kanala i
šupljina u petroznom delu slepoočne kosti, nazvan koštani labirint, a unutar njega je sistem
membranoznih kanala i šupljina, nazvan membranozni labirint. On je funkcionalni dio vestibularnog
aparata.
Membranozni labirint čine:
- kohlea (ductus cochlearis)
- tri polukružna kanala (ductus semicircularis anterior,posterior et lateralis)
- utriculus i sacculus

Kohlea je glavni senzorni organ za sluh i nema veze sa ravnotežom. Međutim polukružni kanali,
utrikulus I sakulus su svi integralni delovi mehanizma ravnoteže.

1.2 Makule
Na unutrašnjoj površini svakog utrikulusa i sakulusa nalazi se mali senzorni region, nešto malo veći od 2
mm u dijametru, nazvan macula. Makula utrikulusa leži, uglavnom u horizontalnoj ravni na donjoj
površini utrikulusa i igra značajnu ulogu u određivanju pozicije glave u odnosu na pravac sile
gravitacije i akceleracije, kada je čovek u uspravnom položaju. Sa druge strane macula saculusa se
nalazi uglavnom u vertikalnoj ravni i prema tome značajna je za ravnotežu kada čovek leži.
Svaka makula je pokrivena želatinoznim slojem u koji je uronjeno mnogo malih kristala kalcijum
karbonata,nazvanih statokonije. U makuli se takođe nalaze hiljade ćelija sa dlačicama,one pružaju cilije
najviše u želatinozni sloj.

-3-
1.3 Osetljivost na pravac ćelija sa dlačicama – kinocilija.
Svaka ćelija ima od 50 do 70 malih cilija, nazvanih stereocilije, i jedan mnogo veći cilijum nazvan
kinocilija. Kinocilija se nalazi uvek na jednoj strain,a stereocilije se progresivno skraćuju prema drugoj
strani ćelije. Vrlo sitni filamentozni pripoji, vezuju vrh svake stereocilije za sledeću dužu stereociliju i
na kraju sa kinocilijom. Zbog ovih pripoja,kada se kinocilija i stereocilije savijaju,u pravcu
kinocilije,filamentozni pripoji vuku jednu za drugom stereocilije u smeru upolje,od ćelijskog tela. To
otvara nekoliko stotina kanala u membrani nervne ćelije oko baza stereocilija,koji su specifično
sposobni da sprovode veliki broj pozitivnih jona. Pozitivni joni teku u ćeliju iz okolne tečnosti –
endolimfe, uzrokujući depolarizaciju membrane receptora. Obratno, savijanje cilija u suprotnom smeru
smanjuje tenziju na pripojima, I to zatvara jonske kanale što uzrokuje hiperpolarizaciju.
Pod normalnim uslovima mirovanja, nervna vlakna iz ćelija sa dlačicama prenose kontinuirano nervne
impulse. Kada se cilije savijaju prema kinociliji frekvencija impulsa često naraste do nekoliko stotina u
sekundi, obratno, savijanje cilija u suprotnom smeru smanjuje frekvenciju impulsa često i do potpunog
prestanka. Kako se orentacija glave u prostoru menja, težina statokonija savija cilije, i odgovarajući
signali za kontrolu ravnotežese prenose do mozga.
.
1.4 Polukružni kanali.
Tri polukružna kanala u svakom vestibularnom aparatu, poznati kao prednji, zadnji i lateralni polukružni
kanali, postavljeni su pod pravim uglom jedan n drugi, tako da predstavljaju tri ravni u prostoru. Svaki
polukružni kanal ima proširenje na jednom od svojih krajeva, nazvano ampula, a kanali i ampula su
ispunjeni tečnošću nazvanom endolimfa. Tok ove tečnosti kroz jedan od kanala, a onda i kroz njegovu
ampulu razdražuje senzorni organ ampule na sledeći način : U svakoj ampuli se nalazi mala krista
nazvana crista ampullaris. Na vrhu ove kriste je meka želatinozna tkivna masa, kupula. Kada glava
počne da se rotira u bilo kom smeru, inercija tečnosti u jednom ili više polukružnih kanala će uzrokovati
da tečnosti ostane stacionirana, dok se polukružni kanal rotira s glavom. To će izazvati kretanje tečnosti
iz kanala u ampulu i savijanje kupule na jednu stranu.
U kupulu se projektuju stotine cilija iz ćelija sa dlačicama koje se naaze duž criste ampullaris. Kinocilije
svih ovih ćelija su uvek upravljene prema istoj strani kupule, i savijanje kupule u tom smeru izaziva
depolarizaciju ćelija sa dlačicama, dok savijanje u suprotnom smeru hiperpolariše ćelije. Tada se iz ovih
ćelija šalju odgovarajući signali putem vestibularnog nerva da obaveste CNS o promeni brzine i smera
rotacije u tri različite prostorne ravni.
1.5 Funkcija utrikulusa i sakulusa u održanju statičke ravnoteže

Veoma je značajno da su različite ćelije sa dlačicama različito orjentisane u svim pravcima u makuli
utrikulusa i sakulusa , tako da se pri različitim položajima glave stimulišu ćelije. Obrasci stimulacije
različitih ćelija sa dlačicama obaveštavaju mozak o položaju glave u odnosu na silu gravitacije. Za
uzvrat, vestibularni cerebelarni i retikularni motorni nervi mozga razdražuju odgovarajuće posuralne
mišiće da održavaju ravnotežu. Sistem utrikulusa i sakulusa funkcioniše naročito efikasno u održavanju
ravnoteže kad je glava u skoro vertikalnom položaju.
-4-
1.6 Detekcija linearnog ubrzanja pomoću macula utrikulusa i sakulusa

Kada se telo naglo gurne, tj kada se ubrza – statokonije, koje imaju veću inerciju od okružujuće tečnosti,
padaju unazad na dlačice ćelija i informacija o poremećaju ravnoteže se šalje u nervne centre, tako da
čovek oseća da će pasti unazad. To automatski uzrokuje naginjanje čoveka napred sve dok se pomicanje
statokonija unapred, uzrokovano naginjanjem ne izjednači sa tendencijom statokonija da padnu unazad
zbog ubrzanja. U tom momentu nervni system detektuje stanje odgovarajuće ravnoteže i prema tome ne
naginje telo unapred. Tako makule funkcionišu da održe ravnotežu u toku linearnog ubrzanja na potpuno
isti način kako to ostvaruju u statičkoj ravnoteži.
Makule ne funkcionišu u određivanju linearne brzine.

1.7 Detekcija rotacije glave putem semicirkularnih kanala

Kada glava počne da se rotira u bilo kom pravcu ( angularno ubrzanje ) , endolimfa u semicirkularnim
kanalima zbog svoje inercije teži da ostane u mirovanju dok se sami semicirkularvi kanali okreću. To
uzrokuje relativno kretanje tečnosti u kanalima u pravcu suprotnom rotaciji glave.
Čak i kada je kupula u stanju mirovanja,ćelija sa dlačicama emituje toničke signale sa oko 100 impulsa u
sekundi. Kada životinja počne rotaciju dlačice se savijaju na jednu stranu I frekvencija okidanja impulsa
znatno raste i pri kontinuiranoj rotaciji višak impulsa ćelije sad dlačicama se postepeno smanjuje nazad
do mirovnog nivoa u nekoliko dodatnih sekundi. Razlog za ovu adaptaciju receptora je da unutar rotacije
od sekunde i duže, povratni otpor semicirkularnog kanala i savijene kupule uzrokuju početak rotacije
endolimfe jednako brzo kao i sam semicirkulaarni kanal; zatim u sledećih 5 – 20 sekundi kupula se
vraća u svoj položaj mirovanja u sredini ampule zbog svoje sopstvene elastičnosti.
Kada rotacija naglo prestane nastaju suprotni efekti, endolimfa nastavlja da se rotira dok semicirkularni
kanal staje. Ovog puta, kupula se savija u suprotnom smeru, što će izazvati potpuni prekid odašiljanja
impulsa. Posle sledećih nekoliko sekundi, endolimfa prestaje da se kreće, a kupula se postepeno vraća u
položaj mirovanja što omogućava da se okidanje ćelije sa dlačicama vrati na njen normalan toničan
nivo. Tako, semicirkularni kanal prenosi signalejednog smera kada glava počinje da se rotira, a
suprotnog smera kada prestane rotacija.

1.8 Predviđačka funkcija semicirkularnih kanala u održavanju ravnoteže

Funkcija semicirkularnih kanala se najbolje može objasniti sledećom ilustracijom: Ako čovek trči
napred brzo, i onda naglo zaokrene na jednu stranu, on ili ona izgubiće ravnotežu u delu sekunde ,
ukoliko se odgovarajuće korekcije ne dogode unapred u vremenu. Ali macula utrikulusa ne može
detektovati da on ili ona gube ravnotežu pre nego što se to dogodi. Sadruuge strane semicirkularni kanali
će već detektovati da se osoba okrenula i ova informacija može lako obavestiti centralni nervni sistem o
činjenici da će čovek izgubiti ravnotežu unutar sledećeg dela sekunde, ukoliko se unapred ne izvrše neke
korekcije. Mehanizam semicirkularnih kanala predviđa da će doći do gubitka ravnoteže, pre nego što se
to dogodi i time uradi da centri za ravnotežu urade unapred preventivno prilagođavanje, i na taj naačin
čovek ne gubi ravnotežu.
Uklanjjanje flokulonodularnih lobusa cerebeluma sprečava normalnu funkciju semicirkularnih kanal, ali
ima manji uticaj na funkciju makularnih receptora. Zanimljivo je da cerebellum služi kao predviđački
organ za većinu brzih pokreta tela, kao i onih koji su u vezi sa ravnotežom.

-5-
1.9 Vestibularni mehanizmi za stabilizaciju očiju
Kada čovek naglo menja pravac kretanja, ili čak kada nagne glavu ustranu, napred ili nazad, bilo bi
nemoguće da održi stabilan lik na retini očiju ako ne bi imao automatski kontrolni mehanizam za
stabilizaciju pravca pogleda. Osim toga, oči bi bile od male koristi u detekciji lika, ako ne bi ostajale
fiksirane na svakom objektu dovoljno da se postigne jasan lik. Na sreću, svaki put kada se glava naglo
rotira signali iz semicirkularnih kanala uzrokuju rotaciju očiju u pravcu istom i suprotnom rotaciji glave.
To ostvaruju refleksi preneti kroz vestibularnia jedra i medijalni longitudinalni fascikulus do okulogirnih
jedara.

2.0 Ostali faktori koji se odnose na ravnotežu

Vratni proprioceptori. Vestibularni aparat detektuje orijentaciju i pokrete samo glave. Prema tome
presudno je da nervni centri takođe prime odgovarajuće informacije koje opisuju poziciju glave u
odnosu na telo. Ova informacija se prenosi iz proprioceptori vrata i tela direktno u vestibularna i
retikularna jedra moždanog stabla i indirektno putem cerebeluma.
Najvažnije proprioceptivne informacije potrebne za održavanje ravnoteže su one koje potiču iz receptora
zglobova u vratu. Kada se glava nagne u jednom pravcu savijavjem vrata, impulse iz proprioceptora
vrata onemogućavaju da vestibularni aparat snabde čoveka senzacijom poremećeve ravnoteže. Oni to
čine prenoseći signale koji se tačno suprotstavljaju signlima prenesenim iz vestibularvog aparata.
Međutim, kada se celo telo nagne u jednom pravcu, impulsima iz vestibularnog aparata se ne
suprotstavljaju signali iz vratnih proprioceptora; shodno tome, čovek u tom slučaju oseća promenu
stanja ravnoteže celog tela.
Proprioceptivne informacije iz ostalih delova tela, osim vrata, takođe su značajne za održavanje
ravnoteže. Okolnost u kojoj je eksteoceptivna informacija naročito potrebva za održavanje ravnoteže
jeste kada čovek trči. Pritisak vazduha na prednju stranu tela signalizuje da se sila suprotstavlja telu u
pravcu različitom od onog uzrokovanog odvlačenjem gravitacije.

2.1 Značaj vizuelnih informacija u održavanju ravnoteže

Posle razaranja vestibularnog aparata čak i posle gubitka većine proprioceptornih informacija sa tela,
čovek još uvek može efikasno da koristi vidne mehanizme u održavanju ravnoteže. Čak i najmanji
linearni ili rotacioni pokret tela momentalno pokreće vidne slike na mrežnjači i ova informacija se
prenosi do centara za ravnotežu. Izvesne osobe sa razorenim vestibularnim aparatom imaju gotovo
normalnu ravnotežu sve dok su im oči otvorene ili sve dok pokrete izvode sporo. Ali kada se kreću brzo,
ili kada su im oči zatvorene, ravnoteža se trenutno gubi.

-6-
2.2 Nervne veze vestibularnog aparata za centralnim nervnim sistemom.
Većina vlakana vestibularnog nerva završava se u moždanom stablu, u vestibularnim jedrima koja su
lokalizovana u blizini produžene moždine i ponsa. Međutim, nešto vlakana ide direktno do retikularnih jedara
moždanog stable bez formiranja sinapsi, a takođe do uvula i fastigijalnog jedra i flokulonodularnih lobusa
 cerebeluma. Vlakna koja se završavaju u vestibularnim jedrima moždanog stable prave sinapse sa neuronima
drugog reda, koji takođe šalju vlakna u cerebelum, vestibulospinalni trakt, medijalni longitudinalni fascikulus
i ostala poručja moždanog stabla posebno u retikularna jedra.
Primarni put za reflekse ravnoteže počinje u vestibularnim nervima koje razdražuje vestibularni aparat.
Put onda produžava do vestbularnih jedara i cerebeluma. Dalje, impulsi se šalju u retikularna jedra
moždanog stabla, kao i nadole u kičmenu moždinu preko vestibulospinalnih i retikulospinalnih puteva.
Signali do kičmene moždine onda kontrolišu međusobni odnos facilitacije i inhibicije mnogih
antigravitacionih mišića i tako automatski kontrolišu ravnotežu.
Flokulonodunalni lobusi cerebeluma su naročito povezani sa signalima o dinamičkoj ravnoteži iz
semicirkularnih kanala. U stvari, razaranje ovih lobusa daje potpuno iste kliničke simptome kao
razaranje samih semicirkularnih kanala.Tako teško oštećenje lobusa ili kanalića uzrokuje gubitak
dinamičke ravvoteže. Veruje se da uvula cerebeluma igra sličnu značajnu ulogu u statičkoj ravnoteži.
Signali preneti naviše u moždano stablo iz oba vestibularna jedra i cerebeluma preko medijalnog
longitudinalnog fascikulusa uzrokuju korektivne pokrete očiju svaki put kada se glava rotira,tako da oči
ostanu fiksirane na specifični vizuelni objekat.Signali, takođe putuju naviše do cerebralnog korteksa i
završavaju u primarnom kortikalnom centru za ravnotežu lokalizovanom u parijetalnom lobusu duboko
u Silvijevoj fisuri, na suprotnoj strani fisure od slušnog regiona u gornjem temralnom girusu.
Vestibularna jedra na svakoj strani moždanog stabla podeljena su u četiri grupe (1 i 2) gornja I
medijalna vestibularna jedra, koja primaju signale uglavnom iz vestibularnih kanala, a šalju veliki broj
nervnih signala u medijalni longitudinalni fascikulus da uzrokuju korektivne pokrete očiju, kao i signale
u medijalni vestibulospinalni trakt da uzrokuju odgovarajuće pokrete glave i vrata.Lateralno
vestibularno jedro, koje prima inervaciju uglavnom iz utrikulusa i sakulusa, a prenosi signale do
kičmene moždine kroz lateralni vestibulospinalni trakt za kontrolu statičkih pokreta tela, donje
vestibularno jedro koje prima signale iz semicerkularnih kanala, utrikulusa i sakulusa, a šalje ih i u
cerebelum i u retikularnu formaciju moždanog stabla.

-7-
LITERATURA
-ANATOMIJA,sistematska i topografska (glava I vrat sa čulnim organima) - Dr.
Branko M. Šljivić.
-ANATOMIJA ČOVEKA, deskriptivna i funkcionalna - Dr. Marjan S. Bošković.

-OSNOVI FIZIOLOGIJE ČOVEKA - Dušan M. Mitrović, Sanja D. Mazić,

Milos M. Petrović.

-ANATOMIJA ČOVEKA, glava i vrat - Natalija Stefanović, Snežana

Pavlović, Ljiljana Asović, Svetlana Antić, Rade Čukuranović, Stojanka Arsić.

- www.Wikepedia.org