METABOLIZAM VODE

Prof dr Tatjana Cvetkovi

 FIZIKE OSOBINE I STRUKTURA VODE
Prostorna orjentacija kovalentnih veza izmeu H i O stvara oblik nepravilnog
tetraedra sa O u centru. Na strani O vie elektrona , a na strani H oblast
pozitivnog naelektrisanja. Karakter DIPOL-a.
Meusobnim vezivanjem obrazuju se vodonine veze.

GIBBS-DONANOVA RAVNOTEA (ANJONSKO-KATJONSKA

RAVNOTEA). Prelaz jona kroz semipermeabilnu membranu u
cilju odranja jednake koncentracije jona i osmotski aktivnih
materija sa obe strane membrane. Proteini i drugi makromolekuli ne prolaze,
ali prolaze joni suprotnog naelektrisanja.
 ULOGE VODE
STRUKTURNI SASTOJAK MAKROMOLEKULA
(vodonini mostovi izmeu vode i nukleinskih kiselina, proteina,
polisaharida)
Mera za koliinu vode koju moe da vee 1 makromolekul je
efektivni hidrodinamiki volumen i izraava se u ml vode/g supstance
RASTVARA (organske i neorganske materije)
BIOHEMIJSKE REAKCIJE (hidrolaze i hidrataze-kosupstrat; oksidaze
i hidroksilaze-produkt)

TRANSPORT (kruenje vode)

UKLANJANJE METABOLITA IZ ORGANIZMA
MEHANIKA i AMORTIZACIJA
TERMOREGULACIJA (zbog asocijacije molekula vode za isparavanje
se troi velika koliina toplote. Zbog visokog toplotnog kapaciteta i toplote
isparavanja voda apsorbuje i otputa veliku koliinu toplote)
 SADRAJ VODE

Ukupna koliina vode zavisi od mase,

ugojenosti, pola i ivotne dobi.

Embrion: 97%

Novoroene: 74-80%
ene: 36-65% Mukarci: 45-75%
SADRAJ VODE U ORGANIZMU I RASPODELA
PREMA POLU I UZRASTU
 SADRAJ VODE U TKIVIMA

Miii 73% (22 lit)

Koa 71% (9 lit)
Dentin 1%
Kotano tkivo 22% (2,5 lit)
Masno tkivo 33% (0,7 lit)
Mozak 85%
Krv 79%
Limfa 95%
Mokraa 95%

70kg-42 litara
RAZMENA VODE SA SPOLJANJOM SREDINOM

Dnevne potrebe 40g/kg TM (2800-3000ml)

CENTAR ZA E U
HIPOTALAMUSU

Stimulans predstavlja intracelularna

deshidratacija neurona u centru koja
nastaje zbog poveanja osmolalnosti
ECT.
UNOENJE VODE

Pie: 500-1600ml
Hranom: 800-1000ml
Endogena: 400 ml:

Oksidacijom 100 gr:

Masti dobija se 107ml
Ugljenih hidrata- 55ml i
Proteina- 41 ml
GUBLJENJE VODE

Vidljivi senzibilni put

(bubrezi: 500-1600ml ili
digestivni trakt: 50-100ml)

Nevidljivi insenzibilni
(koa (500ml) i pluaper respiratio
insensibilis (400ml))

Poveanje temperature tela za 1oC

preko 37oC dodatni gubitak oko
1000 ml tenosti
 BILANS VODE
Dnevni unos vode Dnevni gubitak vode
Gubitak znojenjem
Metabolika voda
Gubitak fecesom

Unos hranom Gubitak koom i

pluima

Ukupni unos Ukupni gubitak

Unos piem Gubitak urinom

 UNUTRANJA RASPODELA TELESNE VODE

2:1

INTRACELULARNA

Vezana -hidrataciona voda telesnih koloida-belanevina

EKSTRACELULARNA

Slobodna: pokretna
Krvna plazma
Meuelijska tenost i limfa
Transcelularna voda (likvor, ona vodica, tenost u bubrenim
tubulima i mokranoj beici, gastrointestinalni sekreti lezda)
Slobodna: nepokretna
Voda u hrskavicama i kostima
 Ekstraelijska Intraelijska
Totalna koliina vode u telu tenost(1/3TTM) tenost (2/3TTM)
~ 60% totalne telesne mase(TTM) ECT ICT

42 LIT
Intersticijalna Intracelularna
tenost (IST) tenost
~ 3/4 ECT 28 lit

10,5 lit

elijska membrana

Kapilarni endotelijum
Intravaskularna
Tenost
Plazma ~ 3,5 lit
 SASTAV VODE U RAZLIITIM
TELESNIM PROSTORIMA
Suma svih pozitivno naelektrisnih jona =
Suma svih negativno naelektrisanih jona
=elektrina neutralnost plazme
Merljivi katjoni: Na+, K+
Merljivi anjoni: Cl-, HCO3-
ANJONSKI GAP (praznina) = Na++ K+- Cl-- HCO3-
(15mmol/l)
(K+ konstanta i moe da se izuzme iz rauna)

Razlika izmeu plazme i IST (zbog proteina u plazmi):

Konc. katjona je via u prostoru koji sadri makromolekule.

Suma konc. difuzibilnih jona je vea u prostoru sa makromolekulima.
Osmotski pritisak je vei u prostoru sa makromolekulima.
RASPODELA ELEKTROLITA U TELESNIM TENOSTIMA
SADRAJ INTRAVASKULARNIH PROSTORA
 OSMOLALITET I OSMOLARITET

Osmotski pritisak je funkcija koncentracije aktivnih komponenti

u rastvoru tj. broja jona i molekula (nedisosovanih jedinjenja).
ECT i ICT tee da postignu jednak osmotski pritisak.
Osmol(izraen u gramima rastvorka) u kilogramu vode sniava taku
mrnjenja vode za 1,86oC. Taka mrnjenja plazme je 0,56oC.
Osmolalnost plazme=270-310 mosmola /kg vode plazme
Na osmolalnost utiu:
Elektroliti
Organski molekuli
Koloidi

OSMOLARNOST = ukupan broj rastvorenih estica u jedinici zapremine

OSMOLALNOST =ukupan broj estica u jedinici mase rastvora

Osmolalitet plazme meri se osmometrom na osnovu sniavanja take
mrnjenja ili pritiska pare.

Osmoza prelazak vode kroz selektivno propustljivu membranu iz

rastvora manje u rastvor vee koncentracije.
Pritisak koji deluje sa jedne strane polupropustljive mebrane i koji moe
spreiti osmozu naziva se osmotski pritisak.
Osmotski pritisak u rastvoru - proporcionalan broju rastvorenih estica.
Osmolalnost je broj osmola otopljen na jedan kilogram vode
Osmolarnost broj osmola na jedan litar rastvora
Kod rastvora niskih koncentracija osmolalnost = osmolarnost
 Osmolaritet plazme =2(Na++K++urea+glukoza)
(300-400 mOsmol/L )

Osmolalnost plazme=2 x Na+ (serum)

(mOsmol/kg ) (mmol/L)

Osmolalnost urina= (specifina teina urina-1000) x 35

50-1200 mOsm/L H2O
UNUTRANJA RAZMENA I PRERASPODELA
VODE
Kretanje vode odreuje :

Osmotski pritisak (300-400mmol/l jednak IV, IC i EC, kree se

voda ka veem pritisku)

Koloidno-osmotski (onkotski pritisak belanevina)

Kretanje vode
Hidrostatski pritisak
 OSMOTSKI PRITISAK

Osmotski pritisak se odreuje na osnovu molarne koncentracije

osmotski aktivnih estica (elektrolita), jednak je u svim prostorima i
iznosi 300-400mosmol/L.
** *
H2O *** Prelazak vode i elektrolita kroz zid kapilara
** zavisi od:
Vei osmotski
Hidrostatskog pritiska u kapilarima
pritisak
Propustljivosti kapilara
Razlike izmeu osmotskog pritiska
plazme i IST
Limfatine drenae
Pritiska u tkivima
RAZMENA IZMEU ECT I ICT
Selektivna propustljivost membrane
Transmembranska aktivnost:
Prosta i olakana difuzija
Aktivni transport

JONSKI KANALI
Broj i veliina zavise od:
Konformacijskih promena proteina
Naelektrisanja
 JONSKA PUMPA

Aktivni transport Na+K+-ATP-aza

(aktivator Mg2+)

ATP ADP+H3PO4
 RAZMENA IZMEU PLAZME I
INTERSTICIJSKE TENOSTI

Kretanje vode i estica pravih rastvora kroz kapilarni zid

omoguava hidrostatski pritisak.

Koloidno-osmotski (onkotski) pritisak plazme predstavlja silu kojom

PROTEINI privlae vodu, suprostavlja se hidrostatskom pritisku
i zadrava vodu unutar vaskularnog prostora.

U arterijskom delu kapilara hidrostatski pritisak iznosi 5,32 kPa,

u venskom 1,30 kPa, a onkotski u oba kompartmenta 3,72 kPa.

Na arterijskom delu voda izlazi iz krvi, a na venskom delu voda ulazi iz

meuelijskog prostora u krv.
 REGULACIJA VODE

Dinamika ravnotea
Unoenje vode Izluivanje vode
(285-298 mOsmol/kg)

Oseaj ei se javi kada se osmolalnost povea za 2-3%-OSMORECEPTORI

ili smanji zapremina ECT (10%)- BARORECEPTORI

OSMORECEPTORI- nucleus supraopticus i paraventricularis

u prednjem delu hipotalamusa i karotidnim arterijama

BARORECEPTORI- leva pretkomora srca i uplje vene

BALANS VODE
APSORPCIJA VODE U DIGESTIVNOM TRAKTU

U digestivnom traktu izlui se 700ml

razliitih sokova i resorbuje, a izlui se
samo 100-200ml H2O. Resorbuje se i
voda uneta piem (900ml/dan).

Kroz membranu tankog creva (99%)

PROSTA DIFUZIJA

U kolonu se apsorbuje ostatak zajedno

sa Na+ pod uticajem aldosterona.
IZLUIVANJE VODE U BUBREZIMA

U proksimalnim tubulima
2/3 od 180lit glomerularnog
filtrata resorbuje se
IZOOSMOTSKI
Osmotski gradijent
Propustljivost tubula za vodu
Aktivni transport Na+,Glu,AK

U distalnim tubul. i sabirnim

kanaliima ADH, i Na+ pod
uticajem aldosterona.
 REGULACIJA PROMETA VODE

Neuro-humoralni faktori:

Vazopresin (antidiuretini) hormon-ADH

Aldosteron

Sistem renin-angiotenzin-aldosteron sistem

Atrialni natriuretini peptid

REGULACIJA VODENO-ELEKTROLITNOG BILANSA

e
e
ANTIDIURETINI HORMON (VAZOPRESIN)
ADH
Sintetie se u elijama supraoptikog i paraventrikularnog jezgra
hipotalamusa kao pre-pro-vazopresin (164AK).
Sekretuje se u neurohipofizu u obliku granula zajedno sa
neurofizinom II (vezujui protein) i glikoproteinom.
ADH je peptid -9 AK sa poluivotom od 15-20minuta.
Stimulans za luenje HIPEROSMOLARNOST ECT.
Poveanje osmolalnosti za samo 1-2% reaguju osmoreceptori.
Osmotski prag za luenje ADH je nii nego za e, pa organizam
smanjuje gubitak vode i pre oseaja ei.
ADH se vezuje za V2 receptore na
bazolateralnoj strani distalnih tubula
i sabirnih kanalia. Poveava se
aktivnost adenil ciklaze (preko G
proteina), stvara se cAMP, on aktivira
protein kinazu A.
Protein kinaza A fosforilie proteine to dovodi do pomeranja
citoplazmatskih vezikula koje nose proteinske kanale za vodu i oni
se vezuju za luminalnu membranu.
Kanali su AKVAPORINI (AQP): na luminalnoj membrani AQP-2,
a na bazolateralnoj AQP-3 i 4 kroz koje se voda pasivno reapsorbuje
u pravcu osmotskog gradijenta.
Svi akvaporini imaju 6 segmenata koji su integralni deo membrane
I 5 petlji za povezivanje (A-E)
 AKVAPORINI (AQP)

Akvaporini (AQP) su vodeni proteinski kanali otkriveni pre

desetak godina. Za ovo izuzetno otkrie (AQP1) Prof. Peter Arde je
2003 godine dobio Nobelovu nagradu. Do danas je otkriveno 11 AQP
u razliitim tkivima i organima. AQP1, AQP4 i AQP9 su opisani u
mozgu gde imaju ulogu u formiranju cerebrospinalne tenosti,
homeostazi vode i ekstracelularnog osmotskog pritiska u parenhimu
mozga.
Na nivou bubrega regulacija i kontrola transporta vode ide preko
vazopresina.Ta kontrola moze biti kratkotrajna kada se odvija preko
vezikularnog transporta AQP2 i dugotrajna kada je povezana sa brojem
akvaporinskih proteinskih kanala AQP2 i AQP3. Vazopresin stimulise
translokaciju specificnih vodenih kanala AQP2 iz intracelularnih
vezikula na povrsinu celije i na taj nacin ucestvuje u reapsorpciji vode,
a samim tim i koncentrisanju urina.
 TERAPIJA ANTIDIURETINIM HORMONOM

DIJABETES INSIPIDUS -10-20lit hipotone mokrae, dehidratacija

RENIN-ANGIOTENZIN-ALDOSTERON SISTEM
RENIN-visoko selektivna proteaza koga sintetiu mioepitelne elije
bubrega. Razlae peptidnu vezu u molekulu ANGIOTENZINOGENA
koga sintetie jetra i nastaje dekapeptid ANGIOTENZIN I. Na njega
deluje enzim konverzije i nastaje oktapeptid ANGIOTENZIN II koji
dovodi do poveanja krvnog pritiska zbog vazokonstriktornih efekata
na nivou arteriola i stimulacije luenja aldosterona.
RENIN je visoko selektivna proteaza, po strukturi glikozilisani
peptidni lanac.Sintetie se kao preprorenin, proteolitiki u prorenin
a glikozilacijom prelazi u funkcionalni renin. Na luenje utiu:
Baroreceptori aferentne arteriole (niski p)
Smanjenje NaCl tubularne tenosti kroz maculu densu
Stimulacija beta adrenerginih receptora JGA
Delovanje prostaglandina PGE2 i PGI2

Jukstaglomerularni aparat (JGA) Jukstaglomerularne elije

Nedostatak soli

e
ALDOSTERON

Reapsorpcija Na+
i izluivanje K+ i H+

Hipoaldosteronizam
Adison
HipoNa,
hiperK,
Acidoza

Hiperaldosteronizam

hiperNa,
hipertenzija
hipoK
 SRANI NATRIURETIKI HORMONI

Miociti srca sintetiu familiju hormona koji se nazivaju

srani natriuretikim peptidima:
Atrijalni natriuretiki peptid (ANP)
B-tip natriuretikog peptida (BNP)
Peptidi koji nastaju iz N-terminalnog dela (proANP i proBNP)

Disulfidna veza izmeu 2 cisteina. Pre-pro-ANP (151 AK)

ANP se nalazi u mozgu, adenohipofizi
sri nadbubrega, pluima, bubregu, Pro-ANP (126 AK)
tireoidei.
Razlae se dejstvom atrijalnih proteaza. ANP (28 AK)
Poluivot 2-4 minuta.
ANP poveava produkciju cGMP-a (sek.glasnik) ime se relaksira
glatka muskulatura pretkomora.
 ATRIJALNI NATRIURETSKI PEPTID

Sekretuju ga
srane pretkomore
kardiomiociti

Serum endopeptidase

krv

NT-proBNP(76 ak) BNP 32 ak

 ULOGE NATRIURETIKIH PEPTIDA

VANI REGULATORI KRVNOG PRITISKA I HOMEOSTAZE

VODE I ELEKTROLITA U ORGANIZMU
Periferni efekti:
Natriureza
Vazodilatacija
Inhibicija RAS-a i sinteze aldosterona
Antimitogeni efekti na endotelne, glatkomiine i srane elije.

Centralni efekti:
Inhibicija oseaja ei
Inhibicija potrebe za solju
Antipresorni efekti
Inhibicija oslobaanja ADH i ACTH
 POREMEAJI PROMETA VODE

DEHIDRATACIJA HIPERHIDRATACIJA

1. IZOTONINA
2. HIPOTONINA
3. HIPERTONINA
 DEHIDRATACIJA
DEHIDRATACIJA ZBOG GUBITKA VODE
Poremeaj u unoenju vode
Nedostatak vode za pie
Adipsija (odsustvo ei) zbog neurolokih defekata u hipotalamusu
Jatrogeno (nedovoljne infuzije)
Poremeaj u izluivanju vode
pituitarni (nemogunost sinteze ADH) i
nefrogeni dijabetes insipidus (tubuli neosetljivi na ADH)
DEHIDRATACIJA ZBOG GUBITKA VODE I NATRIJUMA
Hipernatrijemijska (hiperosmolarna)
Znojenje, osmotska diureza, tubularni diuretici, povraanje, dijareja,
krvarenje.
Normonatremijska (normoosmolarna) dehidratacija
Hiponatremijska (hipoosmolarna)
Bolesti bubrega, hipoaldosteronizam
UZROCI DEHIDRATACIJE
 HIPERHIDRATACIJA
HIPERHIDRATACIJA ZBOG VIKA VODE
Intoksikacija vodom
Psihogena polidipsija (diluciona hiponatremija i hipoosmolalnost)
Smanjeno izluivanje vode
Zbog poveanog luenja ADH (poremeaji CNS-a), uticaj lekova,
regionalna hipovolemija)
HIDRATACIJA ZBOG VIKA VODE I NATRIJUMA
Poremeaj ekstrakapilarnog krvotoka
Hipoproteinemija
Poveana propustljivost kapilara (alergije, bakterijski toksini,
opekotine, zapaljenja, celulitis.
Poveanje kapilarnog pritiska (poputanje srca, zastoj u venama,
tromboza)
Zaepljenje limfotoka
Zadravanje vode i natrijuma
Nefrotski sindrom, ciroza, kongestivne bolesti srca i primarni
hiperaldostronizam
UZROCI HIPERHIDRATACIJE
POREMEAJ U RAVNOTEI VODE I ELEKTROLITA
 NAJVANIJI EFEKTI
HIPERHIDRATACIJE I DEHIDRATACIJE

HIPERHIDRATACIJA

DEHIDRATACIJA
Normalna zapremina telesne vode (NZTV) se moe
izraunati po formuli:

NZTV = 60% telesne mase x 142 mmol/l

Aktuelni Na+ (mmol/l)

Aktuelna zapremina telesne vode (AZTV) se izraunava po

formuli:

AZTV= NZTV x normalni Na+

Aktuelni Na+
 METABOLIZAM NATRIJUMA (135-145mmol/l)

Glavni katjon ECT. U organizmu ga ima oko 100g. Unosi se u obliku

NaCl u koliini od 5-15g. Resorbuje se na nivou tankog creva aktivnim
transportom. Eliminie se znojem i mokraom (10-15g).

180 L glomerulskog filtrata

- 1.5 kg NaCl

reapsorpcija 99% NaCl

izluivanje 1%
 RASPODELA I UNOS Na+
30% Na+ vezano u kristalnoj strukturi kostiju- neizmenljiva frakcija
70% u drugim telesnim strukturama- izmenljivi Na+
Najvea koliina 97-98% u ECT, a malo u ICT.
Od sadraja Na zavisi zapremina ECT
Apsorpcija Na iz lumena intestinuma ostvaruje se:

Koncentracioni gradijent (lumen creva

140mmol/l, a u citozolu enterocita 14 mmol/l)
Na+/H+-antiporter (H+ u lumenu intestinuma
reaguje sa bikarbonatima iz pankreasnog soka)
Kotransport sa glukozom, galaktozom AK i dr
molekulima.
Na bazolateralnoj membrani enterocita nalazi
se Na+K+-pumpa koja izbacuje Na+ u intersti-
cijalnu tenost, a K+ ulazi u enterocit.
 IZLUIVANJE Na+
Na+ se gubi

Gastrointestinalnim traktom (minimalni gubici, a u sokovima ima

mnogo Na+, pa svaki gubitak prolivima
reperkutuje se na konc. Na+)

Koom (znoj, zavisi od temperature)

Urinom (glavno mesto gubitka ali i regulacije.

Reapsorpcija u proksimalnim tubulima 60%,
Henleovoj petlji 25%, u distalnim 5-7% ,
a u sabirnim 3-5%.

Neto izluena konc. Na+ je 1% od koliine

filtrirane u glomerulima).
REAPSORPCIJA U PROKSIMALNIM TUBULIMA
Na bazolateralnoj strani - Na+K+-ATPaza pumpa
Na luminalnoj strani ulazak Na aktivnou- Na+/H+- antiportera
(stimulie ga angiotenzin II, a inhibira dopamin).
Cl- paracelularnim putem, a voda kroz kanale za vodu.
REAPSORPCIJA U HENLEOVOJ PETLJI

Na+, Cl- i K+ ulaze u eliju pomou

Na+/Cl-/K+-simportera na luminalnoj
membrani.
K+ se vraa u lumen kroz svoje kanale
Cl- kroz kanale na bazolateralnoj strani
prelazi u intersticijum.
ADH indirektno preko cAMP stimulie
Transporter.

LPTP- lumen-pozitivni transepitelijalni

potencijal
 REAPSORPCIJA U DISTALNIM TUBULIMA I
SABIRNIM KANALIIMA
Distalni tubuli- Na bazolateralnoj Na+K+-ATP-azna pumpa izbacuje
Na+, a na luminalnoj membrani izbacivanje Na+/Cl- -simporterima koje
stimuliu aldosteron i angiotenzin II. Nepropustljivi za VODU.
Sabirni kanalii- Kanali za Na+. Aldosteron stimulie transport u eliju
poveavajui broj kanala za natrijum sa luminalne strane i broj
Na+K+-ATP-aznih pumpi na bazolateralnoj strani. ADH poveava cAMP
 Na+K+- ATP-azna PUMPA

Aktivni transport Na+K+-ATP-aza

(aktivator Mg2+) 3Na+ 2K+

ATP ADP+H3PO4
 ULOGE NATRIJUMA

Odranje osmotskog pritiska plazme (kao glavni katjon ECT)

Regulacija acidobazne ravnotee (sastojak neorganskih pufera)

Odrava membranski potencijala i uestvuje u ekscitaciji

elijske membrane
 REGULACIJA NATRIJUMA

Sistemi zadueni za zadravanje natrijuma:

Renin-angiotenzin-aldosteron i
Simpatiki sistem

Sistemi zadueni za izluivanje natrijuma:

Atrijalni natriuretiki hormon i
Azot monoksid.

Pritisak i protok krvi kroz bubreg i unos natrijuma takoe utiu

na regulaciju natrijuma.
 RENIN-ANGIOTENZIN-ALDOSTERON SISTEM
(RAS)

Pad arterijskog pritiska, smanjenje koncentracije Na+ i Cl- u maculi densi

i stimulacija simpatikusa utiu na poveano luenje RENINA.

Adenil ciklaza
Sekrecija renina inhibira se
poveanjem,
Angiotenzin II
a stimulie smanjenjem
koncentracije IC Ca2+

Macula densa
 RAS
Angiotenzinogen je glikoprotein koji se sintetie u jetri i na svom
N-terminalnom kraju ima ostatak od 14 AK. Angiotenzin I -dekapeptid
Dejsvom konvertujueg enzima dobijamo oktapeptid angiotenzin II koji
ima kratak poluivot (manje od 1 min), a razlae ga angiotenzinaza.
MEHANIZAM DELOVANJA ANGIOTENZINA II
Stimulie sintezu aldosterona u kori nadbubrega
Izaziva vazokonstrikciju u bubrezima, poveava resorpciju Na+
i inhibira sekreciju renina
Poveava krvni pritisak u CNS-u, stimulie centar za e i poveava
sekreciju ADH i ACTH
Kontrakcijom glatkih miia u arteriolama poveava krvni pritisak.
 ALDOSTERON

U distalnim tunulima poveava resorpciju Na+ i

indirektno vode, a sekreciju K+.
Aldosteron poveava broj kanala za natrijum sa
luminalne strane i broj Na+K+-ATP-aznih pumpi
na bazolateralnoj strani.
Aldosteron deluje i na znojne, pljuvane lezde, kolon.

U elije distalnih tubula ulazi i kortizol koji konkurie za mineralokorti-

kosteroidne receptore sa jednakim afinitetima. Poto je konc. kortizola u
cirkulaciji vea 100-1000 puta u elijama distalnih tubula postoji enzim
11b-hidroksisteroid dehidrogenaza (11bHSD) koji razlae kortizol, pa
ostaje samo efekat aldosterona.
Nasledna deficijencija enzima-prividni viak mineralokortikoida-AME
Inhibicija enzima-hronina stimulacija transporta Na+ i hipertenzija.
 ATRIJALNI NATRIURETINI PEPTID-ANP
Hormon od 28 AK koji se sintetie kao odgovor na poveani
atrijalni pritisak. ANP poveava izluivanje Na+ poveanjem brzine
glomerularne filtracije i smanjenjem resorpcije na nivou tubula.

AZOT-MONOKSID-NO
Sintetie se iz L-arginina u endotelu tubula uz delovanje NO-sintetaze.
NO poveava izluivanje natrijuma veom filtracijom u glomerulima
i manjom reapsorpcijom u tubulima.

AZOT MONOKSID
 POREMEAJI U KONCENTRACIJI NATRIJUMA
HIPONATRIJEMIJA- (<120mmol/l)
Gubitak Na:
Poremeaji u GIT-u (dijareja, povraanje, intestinalna opstrukcija)
Opekotine
Krvarenje
Osmotska diureza (dijabetes melitus)
Adisonova bolest-hipoaldosteronizam
HBI(smanjen broj funkcionalnih nefrona i oteenje tubula)
Terapija diureticima, litijumovim solima i dr.
Razbaivanje Na:
Smanjena perfuzija bubrega i pokretanje RAS-diluciona hipoNa+
Insuficijencija bubrega (acc i chr), smnjenje klirensa vode
Infuzija i ishrana sondom
Hipoalbuminemija (zadravanje vika vode)
Lekovi koji poveavaju sekreciju ADH
 KLINIKI SIMPTOMI GUBITKA
VODE I NATRIJUMA
Smanjenje zapremine ECT: Hiponatriemija
Smanjenje turgora koe Znaci trovanja vodom (voda u
Suvoa sluzokoe usta elije)
Hipotenzija i tahikardija Uznemirenost, zbunjenost
Pospanost, zbunjenost i Letargija, koma,
polusvesnost Grevi (sve zbog edema mozga)
Lab nalaz: Lab nalazi:
Povien hematokrit Anamneza
Poveanje belanevina Konc Na+ manja od 120mmol/L
u plazmi ECT Vea osmolarnost mokrae od
osmolarnosti plazme

ICT
HIPERNATRIJEMIJA- (>145mmol/l)
Zbog nedostatka vode (hipertona dehidratacija):
Debilni, stuporozni, komatozni pacijenti koji ne unose vodu
Pacijenti koji nemaju oseaj ei (psihogeni razlozi)
Znojenje (febrilna stanja, teak fiziki rad, visoka spoljna T)
Dijabetes insipidus
Glomerularna i tubularna acidoza
Gubljenje vode gastrointestinalnim traktom
Viak Na (hipertona hidratacija):
Infuzije sa vikom natrijuma
Poremeaj endokrine regulacije:
hiperaldosteronizam
bolesti bubrega sa oteenim receptorima za ADH
insuficijencija srca (smanjen minutni volumen, smanjena
perfuzija bubrega i smanjeno izluivanje),
bolesti jetre praene venskom opstrukcijom (ascit, smanjen
volumen arterijske krvi izbog hipovolemije zadravanje
natrijuma), trudnoa
KLINIKI SIMPTOMI HIPERNATRIJEMIJE

Glavni simptomi i znaci ovog poremeaja izazvani su deficitom

IC vode (posebno modanih elija)
Zbunjenost i dr. poremeaji svesti
Poveana neuromiina razdraljivost
Stupor
Koma

Dijagnoza
Anamneza
Poviene vrednosti koncentracije Na+
Poveana osmolarnost plazme
 METABOLIZAM KALIJUMA (3,5-5,0 mmol/l)
Glavni IC katjon (150-160mmol/l).
U organizmu ga ima oko150g (50mmol/l), 98% se nalazi u eliji.Sadraj
zavisi od pola, starosti i miine mase.
Poto ga ima u eritrocitima svaka hemoliza dovodi do poveanja
koncentracije u serumu.
Hranom se unosi oko 3-5 g K, resorbuje se u tankom crevu aktivnim
transportom, a izbacuje preko bubrega.
REGULACIJA EC KONCENTRACIJE K+
Koliina K+ koja se unosi hranom zavisi od navika u ishrani.
Insulin: vezivanje za receptore izaziva hperpolarizaciju membrane i
aktivaciju Na+K+-ATP-azne pumpe (ulazak K+ u eliju).
Kateholamini: b-receptori, ubrzanje sinteze cAMP, aktivacija pumpe.

Unoenje velike koliine K+, nagli porast u ECT spreava se ulaskom

K+ u elije jetre, skeletnih miia i adipoznog tkiva. Nagli gubitak
spreava se premetanjem K+ iz tkiva u ECT.

IZLUIVANJE KALIJUMA:

Gastrointestinalni trakt (<5mmol/dan)

Znoj (manje od natrijuma)
Urinom
 REGULACIJA METABOLIZMA KALIJUMA
ULOGA BUBREGA

Ekstracelularna koncentracija K kontrolie se od strane bubrega.

Proksimalni tubuli: reapsorpcija
Distalni tubuli i sabirni kanalii: sekrecija Na+, K+-ATP-azna pumpa
Ove procese kontrolie ALDOSTERON
Kod smanjenja K+ koriste se H+ joni u zamenu za Na+ i dolazi do
intracelularne acidoze. Zbog veeg izluivanja H+ umesto K+
stvara se viak bikarbonata i ekstracelularna alkaloza.
 REAPSORPCIJA I SEKRECIJA U BUBREGU

Proksimalni tubuli (Pasivna reapsorpcija ) Sabirne cevice

(Sekrecija i reapsorpcija)
50%

Uzlazni deo Henleove petlje

(aktivna reapsorpcija)
 SABIRNE CEVICE

Glavne elije
lumen krv
Sekrecija: u eliju ulazi
K+ aktivnim transportom
pumpa na bazolateralnoj
Na+ 3Na+
ATP-ase membrani,
K+ 2K+ a u lumen tubula
-
K+ Cl-
pasivnom difuzijom kroz kanale
za kalijum na luminalnoj strani
(elektrohemijski gradijent)
Interkalatne elije
3Na+ Resorpcija (smanjen K+ u organ.
K+ ATP-ase
ATP-ase K+ 2K+ Iz lumena se resorbuje
H+ K+H+ATP-aza i odgovarajua
Cl-
pumpa.
 ULOGE KALIJUMA

Utie na aktivnost sranog miia

Neorganski pufer elije

Regulie osmotski pritisak u eliji

Odreuje potencijal mirovanja i doprinosi neuromiinoj

razdraljivosti

Deluje povoljno na sintezu proteina u ribozomima

Aktivira enzime (protein kinazu)

FAKTORI KOJI UTIU NA SEKRECIJU I
EKSKRECIJU KALIJUMA
 POREMEAJ METABOLIZMA KALIJUMA
HIPOKALIJEMIJA (gubitak putem bubrega ili digestivnog trakta,
smanjen unos kalijuma)
SIMPTOMI:
Miina slabost, hipotonija, nastanak paralitikog ileusa, aritmije,
tahikardije, dilatacija sa galopnim ritmom, promene na EKG-u.
HIPERKALIJEMIJA (infuzije, transfuzije, manja ekskrecija, hemoliza)
SIMPTOMI:
Ventrikularna fibrilacija, bradikardija, zatajivanje srca.

UBICA BEZ NAJAVE

 UZROCI HIPOKALIJEMIJE

GUBITAK K+
Gubitak GIT-om: povraanje, dijareja, fistula, ileostoma, laksativi
Poveana izmena (hiperaldosteronizam, Kuing)
Na nivou distalnih tubula upotrebom diuretika (inhibitori karbonat
dehidrataze) koji pospeujuzamenu Na+ za K+(diuretici, infuzije NaCl
Nemogunost sekrecije H+
Mala reapsorpcija u proksimalnim tubulima (Fankonijev sindrom,
renalna oboljenja)
SMANJENI UNOS
Hronino gladovanje
REDISTRIBUCIJA
Poveani prelaz u eliju (terapija glukozom i insulinom, alkaloza)
MULTIFAKTORIJANI UZROCI
Alkaloza, pilorina stenoza
 SIMPTOMI HIPOKALIJEMIJE
Asimptomatski
Miina slabost
Aritmija
Paralitiki ileus
Poveana toksinost digoksinom
Tubularno oteenje (praeno poliurijom)

TERAPIJA HIPOKALIJEMIJE

Oralna /I.V. nadoknada

Upotreba EKG monitoringa
Praenje acido-baznog statusa
Smanjena ekscitabilnost elijskih membrana
(hipotonija i miina slabost)

Srane smetnje:
Aritmija, tahikardija, dilatacija sa galopnim
ritmom
EKG promene:

Depresija ST segmenta

Depresija T talasa

Produen P-R interval

Atrioventrikularni blok
 UZROCI HIPERKALIJEMIJE

POVEANI UNOS
Suplementacija (oralna/IV, transfuzije krvi))
POREMEAJ U BUBRENOJ EKSKRECIJI
Smanjenje JGF, acidoza
Smanjena izmena Na+
Druga oboljenja (hipoaldosteronizam, Adisonova kriza, spironolakton
amilorid)
REDISTRIBUCIJA
Izlaz iz elije (oteenje tkiva, gladovanje,intenzivan katabolizam,)
MULTIFAKTORIJALNI RAZLOZI
Acidobazni poremeaji (acidoza, hipoksija, tkivno oteenje)
ARTEFICIJALNI UZROCI
Hemoliza, neadekvatno izdvajanje seruma
 SIMPTOMI HIPERKALIJEMIJE

Asimptomatski
Aritmija
Cardiac arrest
Produen T talas

TERAPIJA HIPERKALIJEMIJE

Ca glukonat I.V.(antagonistiki efekti K na miokard)

Glukoza i insulin I.V.(olakava ulazak K u eliju)
Dijaliza (filtriranje i izbacivanje K)
Srane smetnje i zatajivanje srca
Ventrikularna fibrilacija
Slabije ujni tonovi i bradikardija zbog
smanjenog akcionog potencijala i poveane
faze repolarizacije
UBICA BEZ NAJAVE
EKG promene:

Povien T talas

Produen P-R interval

Gubitak P-talasa

Abnormalni QRS kompleks

 METABOLIZAM HLORA (100-106 mmol/l)

Glavni anjon ECT. Zaduen za odravanje elektroneutralnosti

izmeu ECT I ICT.
Odrastao ovek sadri 100g (33mmol/kg TT).
U organizam se unosi u obliku NaCl.
U elijama se nalazi u maloj koliini sem u CNS-u (15-20 puta
vie nego u plazmi zbog kompenzacije proteinskih anjona),
eritrocitima i elijama sluzokoe eluca.
Resorbuju se preko digestivnog trakta i u obliku NaCl izbacuju
mokraom (10-15g/dan)
gastrointestinalnim traktom (1-2mmol/dan) i
koom (30-40mmol/dan) .
REAPSORPCIJA HLORIDA
Filtracija u glomerulima
100%

Reapsorpcija u:

Proksimalnim tubulima
(pasivno) 60-65%

U Henleovoj petlji
(aktivno)20-25%

U distalnim tubulima
10-15%
 ULOGE HLORIDA

Odranje osmotskog pritiska i prometa vode

Regulacija acidobazne ravnotee (na nivou Er se razmenjuju sa
HCO3)
Sinteza HCl
Aktivator enzima (ptijalin)
 SINTEZA HCl

elije bubrenih tubula, eritrociti i elije eluca bogate su

karboanhidrazom koja stvara H2CO3 i kasnije HCO3- koji
izlazi iz elije a ulazi Cl-. Zato u eludanoj fazi u krvi vlada alkaloza.
U lumen eluca se izbacuje H+ dejstvom H+/K+- ATP-aze na membrani.

Lumen eluca Krv

Parijetalne elije
 POMAK HLORIDA
Uloga Cl- u regulaciji acido-bazne ravnotee. CO2 difundujue iz elije
u ECT. Na VENSKOM DELU kapilara iz plazme u eritrocite difunduje
CO2 koji dejstvom karboanhidraze stvara H2CO3 i kasnije
HCO3- i H+. Hb vezuje vodonik i gomila se bikarbonat koji difunduje
u ECT i neutralie kisele produkte. Zato u Er ulazi hlor i zato u
Er venske krvi ima vie Cl.

KARBOANHIDRAZA ALVEOLI PLUA

Iz H+ i HCO3- u eritrocitima nastaje

H2CO3 koja se razlae na H2O i CO2
koji izlazi u alveole i eliminie se.
Zbog pada HCO3- u eritrocitima oni
difunduju iz plazme u koji prelazi Cl-.

Pomak hlorida (tkivni kapilari)

Cistina fibroza izaziva oteenje proteina koji uestvuje u transportu
hlorida kroz elijsku membranu u sekretornim elijama. Tada dolazi do
promene u metabolizmu Na i Cl
 POREMEAJ METABOLIZMA HLORIDA

HIPOHLOREMIJA

Diluciona hipohloremija (nagomilavanje vode:insufic. srca i bubrega)

Hiponatrijemija
Metabolika alkaloza i respiratorna acidoza
Gubitak Cl- (uporna povraanja, dijareja, ulkus, kolitis, visoka T-znoj)
Uticaj lekova (diuretici-furosemid, kortikosteroidi i bromidi)
Hronini pijelonefrit (oteenje tubula i nemogunost reapsorpcije Cl.)

HIPERHLOREMIJA

Hipernatrijemija (dehidratacija)
Respiratorna alkaloza i metabolika acidoza
Prekomerni unos i smanjena eliminacija soli (infuzija NaCl, HBI)
Hiperaldosteronizam i hiperparatireoidizam
 METABOLIZAM BIKARBONATA (25-29mmol/l)

Bikarbonatni jon ima endogeno poreklo. Stvara se iz CO2 i H2O pod

dejstvom karbonat dehidrataze (karboanhidraze) i daje ugljenu kiselinu.
Ona disocira na bikarbonatni i vodonikov jon.

CO2 +H2O karbonat dehidrataza H2CO3

H2CO3 HCO3- + H+

ULOGA:

Bikarbonatni pufer plazme i Er

Odranje acido-bazne ravnotee
Kontrolu koncentracije bikarbonata u krvi bubrezi ostvaruju:
Reapsorpcijom bikarbonata
Ekskrecijom jona vodonika
POREMEAJI METABOLIZMA BIKARBONATA

METABOLIKA ACIDOZA
Pojaana produkcija kiselih produkata dijabetina ketoacidoza)
Pojaan gubitak koselih ekvivalenata (dijareje)

METABOLIKA ALKALOZA
Poveanje produkcije bikarbonata
Poveani unos egzogenih baza

RESIRATORNA ACIDOZA
Smanjena eliminacija CO2 preko plua

RESPIRATORNA ALKALOZA
Intenzivna eliminacija CO2.
METABOLIZAM KALCIJUMA (2,25-2,75 mmol/l)

Osoba teka 70 kg ima 1 kg kalcijuma i to 99% u kostima i 1% u

drugim organima i ekstracelularnoj tenosti.
U kostima se nalazi u obliku hidroksiapatita
U plazmi:
NEDIFUZIBILNI (46% ) vezan za albumine
DIFUZIBILNI (54%)
-slobodan (jonizovani) 47% (1,1-1,3mmol/l)
-vezan za citrate, fosfate, laktate i bikarbonate 7%
Preraspodela kalcijuma
 POTREBE I UNOS KALCIJUMA
Odraslim osobama treba 0,5 g dnevno, deci 1g, a trudnicama i
dojiljama 1-2 g. Unosi se u obliku slabo rastvorljivih soli Ca-karbonata
i Ca-fosfata koji se u prisustvu HCl prevodi u Ca-hlorid.
Apsorpciju pospeuju: une kiseline i vitamin D i odnos Ca2+: P = 2:1
Apsorpciju smanjuju oksalati, fluoridi, fitati, masne kiseline.
Resorpcija uz pomo KALCITRIOLA i kalcijum vezujueg proteina.
Izluivanje preko digestivnog trakta (70-90%) i manje preko bubrega.
Resorpcija kalcijuma (vitamin D)
Reapsorpcija i izluivanje kalcijuma u bubrezima
u glomerulima se filtrira difuzibilni
Ca++

98% tog Ca++ se u tubulima

reapsorbuje
FUNKCIJE KALCIJUMA

STRUKTURNE
NEUROMUSKULARNE
U kontroli ekscitabilnosti
U oslobaanju neurotransmitera
U inicijaciji kontrakcije miia
ENZIMSKE
Kao koenzim faktora koagulacije krvi
HORMONSKA
Kao intracelularni sekundarni glasnik
Uloge kalcijuma

mineralizacija kostiju i zuba

odranje normalnog sranog ritma

koagulacija krvi

ekstracelularni kalcijum stabilizuje

elijsku
membranu i blokira transport Na+ u
eliju ime smanjuje ekscitabilnost
elije
Uloga Ca++ u miinoj
kontrakciji
Uloga Ca++ u regulaciji
aktivnosti enzima
Uloga Ca u apoptozi
Intracelularna koncentracija Ca2+ je strogo regulisana kontrolom
permeabilnosti membrane za kalcijum i postojanjem aktivnih
transportnih sistema kojim se kalcijum odstranjuje iz elije tj.
skladira u EPR i mitohondrije. U eliju ulazi preko kalcijumovih kanala.
Kalcijum aktivira fosfolipaze, proteaze i endonukleaze u eliji.
Kalcijum je MEDIJATOR ELIJSKE SMRTI
 REGULACIJA METABOLIZMA KALCIJUMA

1. PARATIREOIDNI HORMON PTH

2. KALCITONIN
3. 1,25- DIHIDROKSIHOLEKALCIFEROL (KALCIFEROL)
Kostni sistem, bubreg, tanko crevo
 Poveano Smanjena Smanjena
deponovanje resorpcija reapsorpcija
Ca u kosti u tankom crevu u bubrezima

ako je nivo
Ca suvie
visok Homeostaza nivo Ca raste
(normalni nivo Ca++
nivo Ca pada
ako je nivo u krvi)
Ca suvie
nizak

Poveano Poveana Poveana

oslobaanje resorpcija reapsorpcija
Ca iz kostiju u tankom crevu u bubrezima
Stvaranje aktivne forme vit. D3
Mehanizam delovanja kalcitriola
Nedostatak vitamina D
Rahitis
Glukokortikoidi

smanjena apsorpcija Ca

poveana ekskrecija Ca

poveana resorpcija kostiju

i smanjeno stvaranje kostiju

poveanje PTH i smanjenje

gonadalnih steroida
 HIPERKALCIJEMIJA
Poveana apsorpcija
Poveana reapsorpcija na nivou bubrega i kostnog sistema
Poveana koncentracija albumina
SIMPTOMI:
Smanjena neuromiina razdraljivost sa hipotonijom, opstipacijom,
gubitkom apetita, povraanjem, renalna kalkuloza, zatajivanje srca i
smrt.
HIPOKALCIJEMIJA
Smanjen unos
Smanjena koncentracija albumina
Smanjeno oslobaanje iz kostnog tkiva
Arteficijalna i neonatalna
SIMPTOMI:
Tetaniki grevi, parestezije, spazam miia
 Uzroci hiperkalcemije
primarni hiperparatireodizam
malignitet
upotreba tiazidnih diuretika
visoke doze vitamina D
prekomerna upotreba antacida sa
kalcijumom i suplemenata Ca++
bolest bubrega spreena ekskrecija
endokrini poremeaji (tireotoksikoza)
 Hiperkalcemija
Poveana apsorpcija

Poveana reapsorpcija na nivou bubrega i

kostnog sistema

Poveana koncentracija albumina

Hiperkalcemija sa hipofosfatemijom

poveana koliina PTH ili njemu sline supstance

poveanje PTH dovodi do snienja fosfata u plazmi

smanjena hidroksilacija 25-OH-D3 u bubregu

stimulacija osteoklastne aktivnosti (bolovi u kostima,

oticanje kostiju, ciste, kalcifikacija erozija, sekundarna
osteoblastna aktivnost
 Primarni
hiperparatireoidizam
adenom
multipli adenom
difuzna hiperplazija
karcinom visok Ca
niski fosfati
AP normalna ili blago poveana
umerena metabolika acidoza
Sekundarni
hiperparatireoidizam
 Tercijarni
hiperparatireoidizam
razvoj adenoma kod osoba sa sekundarnim hiperparatireoidizmom

posledica dugotrajne stimulacije paratireoidnih lezdi

diferencijalna Dg hipokalcemija,
veoma visoka alkalna fosfataza
zbog produene osteomalacije
Ektopino stvaranje hormona

retko sam PTH ili aktivni fragment hormona

peptidni hormoni sa dejstvom slinim PTH

maligni tumori
Multipla endokrina hiperplazija (MEN)

adenomi endokrinih tkiva i hipersekrecija hormona

MEN I paratireoidna lezda, pankreas i prednji reanj

hipofize

gastrinom, vipom i insulinom

Hiperkalcemija sa hiperfosfatemijom
viak vitamina D (PTH smanjen)

sarkoidoza (intermitentna hiperkalcemija i hiperkalciurija)

idiopatska hiperkalcemija u detinjstvu

veoma teak hipertireoidizam (redak)

maligna oboljenja kostiju

 Simptomi hiperkalcemije
Ca++ u serumu > 2,75 mmol/l
slabost miia, munina, povraanje
opstipacija
letargija i konfuzija
renalni kamenci
cardiac arrest ( zastoj srca )
skraenje QT intervala
Kliniki efekti poveane koncentracije
jonizovanog Ca++
GI - anoreksija, nauzeja, povraanje, opstipacija, abdominalni bol,
peptine ulceracije i retko akutni pankreatitis

KVS hipertenzija, skraeni QT interval i poveana senzitivnost na

digitalis, cardiac arrest (>3,57 mmol/L)

RENALNI nefrokalcinoza, poliurija, polidipsija, hipokaliemija sa

alkalozom

CNS - depresija, anoreksija, kognitivni poremeaji, apatija, letargija,

konfuzija, pospanost, ak i koma
Hiperkalcemija
 Hiperkalciurija
javlja se kod 30-60% pacijenata sa kamencima kalcijum
oksalata

- absorptivna hiperkalciurija

- renalna hiperkalciurija

- reapsorpciona hiperkalciurija

- idiopatska hiperkalciurija
Familijarna hipokalciurina
hiperkalcemija

hiperkalcemija sa normalnim ili snienim

vrednostima kalcijuma u mokrai

PTH moe biti povean, ali hipokalciurija ne zavisi

od PTH

nema stvaranja kalcijumovih kamenaca

Hipokalcemija
Smanjen unos
Smanjena koncentracija albumina
Smanjeno oslobaanje iz kostnog
tkiva
Arteficijalna i neonatalna
 Hipokalcemija: uzroci
Hipoparatireoidizam
hirurki
autoimuni
nedostatak magnezijuma
Rezistencija na PTH
Nedostatak vitamina D
Rezistencija na vitamin D
Drugi uzroci: oteenje bubrega,
pankreatitis, razgradnja tumora
Hipokalcemija
SIMPTOMI:
tetaniki grevi
parestezije
spazam miia
epileptini napadi
mentalne promene
(iritabilnost, strah)
produeni QT interval na
EKG-u, aritmije
Trusoov znak
Hvostekov znak
 Hipokalcemija
Hipokalcemija

Nizak nivo kalcijuma

u hrani

Niski fosfati Niski fosfati Visoki ili normalni fosfati

Visok PTH Hipoparatireoidizam Visok PTH

Hipomagnezijemija

Nedostatak vit. D Akutna bubr. Insufic.

Pankreatitis Rabdomioliza
Antiepileptini lekovi Pseudohipoparatireoidizam
Bifosfonati Masivna liza tumora
Transfuzija krvi (citrat)
 Hipokalcemija
Drugi
Oboljenje Fosfat PTH AP parametri

Hronini renalni Urea, kreatinin,

ili N CO2, itd
poremeaj ili N
Deficit Ca i vit. D N ili 25-HCC u urinu,
ili N kalcijum u urinu

Hipoparatireoidizam ciklini AMP u urinu

N

Pseudohipoparatireoidizam ciklini AMP u urinu

N

Renalni tubularni defekti ili N aminokiseline u urinu

N

N=normalan; = povean = smanjen

Hipokalcemija
OSTEOPOROZA
 Osteoporoza
reapsorpcija kostiju
prevazilazi deponovanje.

osteoklasti mobiliu
Ca++ u plazmu

faktori: neadekvatni
unos Ca++, geni, hormoni,
puenje
Osteoporoza
 Laboratorijski testovi za
kalcijum
Odreivanje nivoa ukupnog kalcijuma
je rutinski test.

2,25 2,75 mmol/l

pad serumskih albumina smanjuje koliinu

vezanog kalcijuma

acidoza smanjuje vezivanje Ca i poveava koliinu

jonizovanog kalcijuma
Laboratorijski testovi za kalcijum
Odreivanje slobodnog kalcijuma
kolorimetrijske metode

atomska apsorpciona spektrometrija

Odreivanje jonizovanog kalcijuma

analizatori za odreivanje slobodnog Ca++

kalcijum jon-selektivna elektroda

 METABOLIZAM MAGNEZIJUMA (0,6-1,2mmol/l)
Vaan IC katjon.
Dnevne potrebe iznose 300-350mg, apsorbuje se samo 30-40%, a kad je
hrana siromana magnezijumom i 75%. Ekskretuje se bubrezima.
Poveane potrebe za magnezijumom
Magnezijum
u organizmu odrasle osobe 2028 g
55% je u kostima
ostatak je u miiima (27%)
mekim tkivima (19,2%)
eritrocitima (0,5%)
u plazmi je 0,3% (od toga 90% slobodnih fosfata)
Magnezijum

mleko i mleno proizvodi, pasulj,

orasi, groe, voe i povre
Magnezijum

tipian elijski katjon

95% u elijama (5-20 mmol)
najvie ga ima u skeletnim miiima i
sranom
miiu

u plazmi 0,7-1,5 mmol/L

60% jonizovani, 15% u kompleksima,
ostatak
vezan za proteine
Magnezijum

Funkcije
aktivator enzima
za normalno funkcionisanje nervnog
sistema
varenje ugljenih hidrata
iskoriavanje cinka, fosfora i nitrata
normalni razvoj skeleta
 Magnezijum - funkcije
sinteza proteina

metaloenzimi

stvaranje 2,3-DPG-a

stvaranje glukoze

kontrakcija glatkih miia

 Homeostaza
magnezijuma
gastrointestinalni trakt

bubrezi

kosti

Bubrezi su glavni regulatori koncentracije

magnezijuma !
 Apsorpcija u crevima
najvei deo u ileumu
paracelularnim i transcelularnim mehanizmom

transcelularni transport
je energetski zavisan

apikalna strana enterocita

pasivni transport
bazolateralna aktivni
transport
 Reapsorpcija u bubrezima
celokupni koliinu Mg u organizmu kontroliu bubrezi

filtrira se jonizovani i kompleksno vezani Mg

Bubreni prag za Mg 0,60 0,85 mmol/L

u tubulima se reapsorbuje 95%

uglavnom se reapsorbuje paracelularno

transcelularni transport samo u sluaju metabolikih potreba

Regulacija metabolizma magnezijuma

PTH poveava apsorpciju u crevima i renalnu reapsorpciju

teka hipomagnezijemija smanjuje luenje PTH (paradoks)

aldosteron poveava renalno izluivanje Mg

insulin poveava intestinalnu i renalnu apsorpciju Mg, to

poveava intracelularnu koncentraciju Mg
 Hipermagnezijemija
koncentracija Mg > 1,05 mmol/L

Uzroci:
- akutna i hronina oboljenja bubrega
- metabolika acidoza
- diuretici
- dugotrajna upotreba antacida
- izlazak iz oteenog tkiva
Hipomagnezijemija (<0,65mmol/L)
Uzroci:
smanjeno unoenje

poremeaj apsorpcije
poveani gubitak kod dijareja, zbog oteenja
bubrega, kod tekih hirurkih zahvata, posle
tekih opekotina (disbalans elektrolita)
trudnoa, hipertiroza, hipoparatireoidizam
 Hipomagnezijemija

hipomagnezijemija je udruena sa
hipokaliemijom

smanjena aktivnost Na+/K+-ATP-aze

(Mg-zavisna)
Nedostatak magnezijuma

Deficit redak:
slabost miia
apatija
podrhtavanje miia / grevi / tetanija
srana aritmija
 Laboratorijski testovi za magnezijum

Odreivanje slobodnog magnezijuma

kolorimetrijske metode (Calmagite-Mg kompleks)

atomska apsorpciona spektrometrija

fluorimetrijske metode

Ne koristiti hemolizovane uzorke, jer je nivo Mg u Er vei !

 Normalne vrednosti

eritrociti 1,7-2,7 mmol/L

likvor 1,0 1,4 mmol/L

urinom se izlui 3,0 4,0 mmol / 24h

 POREMEAJ METABOLIZMA MAGNEZIJUMA

HIPERMAGNEZIJEMIJA:
Smanjena ekskrecija urinom kao posledica ABI
Povean unos (u sklopu terapije antacidnim sredstvima)
SIMPTOMI: Hipotenzija, bradikardijom, hiporefleksija, hipotonija

HIPOMAGNEZIJEMIJA:
Smanjen unos zbog gladovanja i parenteralne ishrane bez Mg 2+
Smanjena apsorpcija na nivou tankog creva
Pojaana ekskrecija urinom
SIMPTOMI: hiperrefleksija, ataksija, tremor, konvulzije, hipokalijemija
hipokalcijemija (zbog smanjene sekrecije PTH i periferne
rezistencije kostnog tkiva na delovanje PTH
 METABOLIZAM FOSFORA (0,6-1,2 mmol/l)

U organizmu odraslih ima oko 700gr fosfora.

NEORGANSKI FOSFOR:
Promarni i sekundarni fosfati (u plazmi i Er - puferi)
Hidroksi apatit (85% u kostima)

ORGANSKI FOSFOR:
Nukleinske kiseline, nukleotidi, fosfolipidi, fosfoproteidi, kreatin fosfat

Dnevne potrebe 2-3 g.Vaan je odnos kalcijum : fosfor za iskoriavanje

(2:1). Resorpciju olakava kalcitriol i PTH.Na nivou proksimalnih
tubula reapsorbuje se 85% filtriranih fosfata.
 ULOGE FOSFORA

Uestvuje u procesu okotavanja

Ulazi u sastav mnogih organskih jedinjenja
Deponovanje i prenos energije u sklopu makroenergetskih jedinjenja
Uestvuje u biosintezi koenzima vitaminske prirode (TPP, PLP)
Uestvuje u reakcijama fosforilizacije
Ulazi u sastav fosfatnog pufera
Uestvuje u regulaciji aktivnosti 1a hidroksilaze
U obliku K fosfata uestvuje u odranju osmotskog pritiska elije.
 Homeostaza fosfora
85% fosfata je u skeletu i zubima
ostatak je u elijama mekih tkiva (14%)
u plazmi je 1% (od toga 85% slobodnih
fosfata)
10% je vezano za proteine
Ekstracelularni fosfat

U plazmi i ECT nalazi se u

obliku:

HPO42- i H2PO4

Intra- i ekstracelularno
koncentracija je ista:

1-3 mmol/l
Uloge fosfora

struktura kostiju i zuba

aktivator enzima

pufer u krvi

ATP
Uloge fosfora
komponenta nukleinskih kiselina

komponenta fosfolipida

metabolizam glukoze

regulacija apetita
 Uloge fosfora
Uloga u elijskoj signalizaciji
Homeostazu fosfora odravaju:

unoenje hranom

intestinalna resorpcija

izluivanje bubrezima

deponovanje u kostima

raspodela izmeu ekstra- i

intracelularnog
prostora
 Izvori fosfora
itarice, iznutrice, riba, obrano mleko

leguminoze

cerealije i njihovi proizvodi

suplementi minerala
 Resorpcija fosfata
- tanko crevo
- pasivni i aktivni
transport
- vitamin D

- dnevno se unese
1400 mg, fecesom
izlui 490 mg,
a urinom 910 mg
Regulacija fosfata
paratireoidni hormon (PTH)

vitamin D (1,25-diOH-
holekalciferol)

acidobazni status

koncentracija fosfata u serumu

0,8-1,44 mmol/L
 POREMEAJ METABOLIZMA
HIPOFOSFATEMIJA:
Smanjen unos tj. smanjena apsorpcija
Povean influks u eliju
Poveana ekskrecija preko bubrega
SIMPTOMI:
Poremeaj funkcije svih elija, posebno miinih i elija krvi
zbog limitiranja organofosfatnih jedinjenja kao to su ATP i
2,3 difosfoglicerat.

HIPERFOSFATEMIJA:
Povean unos fosfora
Izlaenje fosfora iz elije
Smanjena ekskrecija preko bubrega
Poveano oslobaanje iz kostnog tkiva kod metastaza.
SIMPTOMI:
Zbog inhibicije 1 a hidroksilaze dolazi do hipokalcemije
Hiperfosfatemija
koncentracija u plazmi >1,45 mmol/L

Uzroci:
prekomerno unoenje
prekomerna apsorpcija
prekomerna mobilizacija iz kostiju
poremeaj acido-bazne ravnotee
smanjeno izluivanje bubrezima
uticaj lekova (diuretici, anaboliki steroidi, androgeni,
progesteron)
 Hipofosfatemija
koncentracija fosfata u plazmi <0,87 mmol/L

Uzroci:
smanjeno unoenje
poremeena apsorpcija fosfata
primarni i sekundarni hipoparatireoidizam
nedostatak vitamina D
renalna disfunkcija
preraspodela fosfata izmeu ekstra- i intracelularne tenosti
Simptomi nedostatka fosfora
slabost
krutost zglobova
slab apetit
problemi sa disanjem
miini spazmi i konvulzije
iritabilnost
 METABOLIZAM SUMPORA (50-150mmol/l)

Ukupna koliina iznosi 140g. U orgaizmu je prisutan u obliku

tioamino kiselina. Dnevne potrebe su 1,2-1,3 g koje se zadovoljavaju
unosom 100-120g proteina. Joni sulfata se slabo apsorbuju i
upotrebljavaju kao purgativna sredstva. Mokraom se izlui od 1,5-3g
celokupnog sumpora (slobodni sulfati, vezani i neutralni sumpor).
FAFS- sulfokonjugacija i sinteza mukopolisaharida i sulfatida.
 ULOGE SUMPORA

1. Odranje sekundarne, tercijarne i kvaternarne strukture proteina

2. Aktivni sentar enzima

3. Redoks sistem organizma

4. Glutation i antioksidativna uloga

5. Ulazi u sastav koenzima A

6. Ulazi u sastav liponske kiseline (piruvat dehidrogenazni kompleks)

7. U sastav mukopolisaharida, sulfatida (glikolipida), taurina, biotina

8. Neorganski imaju ulogu u procesu detoksikacije.